EMOCIJE KOJE LEE Rika Zarai

SVETLOST NA KRAJU TUNELA

Bila sam zgaena, unitena. Uverena da su moja radost i moja ast otile zauvek u nepovrat... Moj budui ivot izgledao mi je kao oajno polje ruevina posle zemljotresa. Vozili smo se ka Sen-Silven-d' Anuu, da bismo otpustili osoblje i zatvorili nau fabriku zdrave hrane. Otpustili... Zatvorili... Dve strane rei za svemir koji se sruio na nas. Pribliavajui se seditu preduzea, sve vie sam se grila u kolima i, sklopljenih oiju, molila Boga koji nije odgovarao. Gde se izgubi ona borbena, neustraiva Rika! Ona koja je nekada savladala paralizu, muevljevu izdaju i strani udes. Ostala je samo ojaena i zastraena mala ena. U svesti su mi se tiskale misli i uzbuenja. Radi smirenja, pokuala sam da smislim neku priu s lepim zavretkom, ali uzalud. Pred oi su mi izlazile samo slike iz sudnice u Palati pravde u Aneu. Ponovo sam gledala, u svesti, svog mua an-Pjera i sebe, kako nas novinari guraju i pritiskuju, a mi urimo da nestanemo iza nekih skrivenih vrata. Svaki pogled, svaki fotoaparat priinjavali su nam se kao prsti koji nas optuuju i podseaju na greh koji nismo skrivili. Posle izvanrednog uspeha moje knjige Moja prirodna medicina, 1985, mi smo, poneseni oduevljenjem i neodoljivom eljom, osnovali preduzee za prodaju lekovitog bilju i ajeva spremljenih po mojim uputstvima. Je li to na zloin? Usudili smo se da na nalepnici na naim kesicama oznaimo lekovitost ovih biljaka, koja je poznata i dokazana ve vekovima. Eto zato sam morala da se sukobim, u tmurnoj sudnici, sa sudijama, apotekarima i novinarima. Guili su me ponienje i neuspeh. A u mom je srcu plakalo preplaeno malo ensko bie.

POVRATAK RANIJEG DEMONA

im se proirila vest o sudskom sporu, sumnja se uselila u duhove, i nai su proizvodi stajali na policama kao oajni siroii, bez obzira na to to je bioloka vrednost bila zajemena sa tri zvezdice, to je glina bila suena na suncu, a med vaen iz konica neposredno a nije zagrevan... Nijedna se ruka nije vie pruila da to kupi. Zna se: im se u neto posumnja, kupovina prestaje... an-Pjer i ja bili smo van sebe od gneva zbog ove nepravde, i resili smo da ni po koju cenu ne zatvorimo nae preduzee. Bila je u pitanju cela naa uteevina. Bih smo uporni, ali je sve bilo uzalud. Jednog dana uvidesmo da nijedna banka nee da nas dalje podrava. Bili smo nemoni, morali smo otpustiti nekoliko desetina lica sa posla i prekinuti poslovanje... Vozih smo brzo, ak i suvie, a ja sam sluala kako tokovi klopou: "Nema spasa! Nema spasa!" Hrabrost me je napustila, nalazim utoite u naem malom restoranu za prodaju vonih kolaa. A onda se ponovo javio moj raniji demon, vuja glad za koju sam verovala da sam joj zavrnula iju. Napadi koje sam dugo podnosila savladali su moj otpor. U poslednje vreme moja je teina premaila normalu za petnaest kilograma. Nisam mogla da drim dijetu. Trudila sam se jedino da ublaim jad koji 2

me je sekao kao noem. Poruila sam jedan kola s voem, potom drugi, trei i etvrti. Nemoguno je da se uzdrim. Kao da sam sila s uma. Zadavila bih svakoga ko bi pokuao da me u tome sprei. Kao da sam elela da pod brdom kolaa sahranim bol koji mi je razdirao grudi. Nisam mogla da se prepoznam. Nisam vie znala ko sam! Iscrpio me je sudski spor. Patnja me je satirala bez prekida. Posmatrajui prazne tanjire pred sobom, elela sam da zajecam. Umesto toga, poruila sam peti kola... Mojoj muci prikljuilo se moje duboko gaenje prema sebi.

ZAVESA SE SPUTA
Kola su se zaustavila pred naom fabrikom, na kojoj stoji lepa plava i zelena firma: "Prirodni proizvodi". Kad sam ula u veliku salu, sa svodovima od svetlog drveta, srce mi je lupalo od uzbuenja. Prolazei ispred dvadeset est kasa, a pred rakom je stajala elektronska vaga, jedva sam zadravala suze gledajui prazne posude. Svreno je - rekao mi je an-Pjer, vrlo bled.

Nepomina, jedva diui, oseala sam se kao kad sam bila dete i kad su udarci pljutali: skupljala sam se u sebi, tako da nita i niko ne moe da dosegne do mene. Kao automat, uzela sam bez biranja jednu kutiju biljaka u ruku, i otvorila je da bih udahnula prijatan miris vrbene. Pogled mi se zaustavio na svetloj boji meda, kao u ilibara, u staklenoj tegli ukraenoj slikama pela. Potom na policama sa glatkim demom. Koliko li smo ogleda obavili dok smo postigli ovaj divni rezultat, na bazi zrelog voa i eera rujne boje. Svenjevi sasuenih biljaka podseali su me na nae izlete u Senuje, gde smo ih kupovali svee. To je bilo u vreme kad smo smatrali da smo mi zaetnici novog prirodnog doba... Vreme je - ree an-Pjer tiho.

Dok je on - poslednji put - zakljuavao metalna vrata, ja sam s gorinom pomiljala na kamione koji e odneti na ubrite sve nae proizvode, poto ni staraki domovi ni bolnice nisu hteli da ih prime, iako smo im ih nudili! Nemoguno je boriti se protiv nepoverenja! Pred polazak, an-Pjer je iziao iz auta. Kao oprotajni pozdrav, zalio je crevom za zalivanje belu lozu i bunove pitome rue; Finom vodenom prainom dugo je zalivao alfije koje su cvetale ispred glavnog ulaza.

BURA NAD JERUSALIMOM

Je li se to sudbina ustremila na mene? U toku sudskog spora i u toku godine posle zatvaranja mog preduzea, zadesila me je nesrea druge vrste, ali bolnija: obolela od Alchajmerove bolesti, moja se majka leila u bolnici u Jerusalimu. Nedeljama, pa i mesecima, nije mogla da me pozna. Zaboravila je jevrejski jezik i govorila je sa mnom na litvanskom, svom maternjem jeziku, koji ja ne znam. Kad smo imale tako mnogo da kaemo jedna drugoj, toliko da se jadamo jedna drugoj - mi vie nismo mogle da se sporazumemo!

- Mama, ja se bojim. Ne Ostavljaj me samu! Moje molitve nisu usliene. Na dan majine sahrane sneg se stutio nad Jerusalimom, a vetar se pretvorio u oluju. Drvee i elektrine ice popustili su pod teinom snega. Grad je zaronio u tamu i hladnou... Pred let u Pariz, dorukovala sam na aerodromu. Pokrenuta udnim nagonom, poruih etiri kolaa. Odmah sam progutala tri prva, i ne diui, nisam ak osetila ni njihov ukus. Oklevala sam jedan trenutak: da li da etvrti bacim u kantu za ubre. A potom sam ga uzela i progutala ga celog! Prava bruka! Dugo me je prirodna medicina titila od ovih kriza vuje gladi... Ali nesrea je bila dublja i ilavija nego to sam smatrala. Smrt moje majke, prinudno otputanje osoblja, zatvaranje preduzea, moje novane neprilike i muke pretrpljene u sudskim sporovima - sve se udruilo da probudi rane iz moje prolosti. Strano oseanje krivice, ve odavno skriveno u mom srcu, izluivalo je svoj otrov: "Sve se ovo deava zbog tvoje greke!"

POSTOJI U SLAMKA SPASA?

Po mom povratku iz Jerusalima, vaga je pokazala dvadeset sedam suvinih kilograma. Stalno sam prekoravala sebe, ali to je samo poveavalo moje jade i moju vuju glad. Nisam vie elela ni da pevam ni da piem. Odbijala sam uee na televiziji i u pozoritu. Vie me nita nije interesovalo. Neto me je ipak spreavalo da ne potonem: moje prouavanje psihologije. Predoseala sam da se mogu izbaviti iz ovog orsokaka. Krijui svoje oblike ispod dugih i irokih kaftana ili dugih talasavih afrikih tunika, uhvatila sam se za ove kurseve iz psihologije kao za pojas za spaavanje. Uprkos svim vetrovima i olujama, pratila sam dvogodinji kurs transakcionalne analize sporazuma, a potom sam provela dve godine u svojstvu zdravstvenog holistikog savetnika, U prouavanju pojedinih psihikih pojava u sklopu psihike (duevne) celine, u oblasti psihosomatskih bolesti, kad se telesne bolesti lee uklanjanje duevnih smetnji koje su i izazvale te telesne bolesti. Najzad sam dve godine prouavala sastavljanje neuro-Iingvistikih programa... Ovo prouavanje, s obiljem uputstava saeto iznesenih, otvorilo mi je nove vidike. Ali, nije mi to bilo dovoljno! Ja sam, u stvari, elela nemogue: da steeno znanje ukloni moje patnje kao arolijom... A to je smena nada, jer ni svi napori razuma na ovom svetu nee nikad moi resiti probleme oseajnog (afektivnog) porekla... Ali ja to tada nisam znala. U to sam vreme svake noi, sumnjajui u sebe, ponavljala istu molitvu: "Mama, gde si? uje li me? Pogledaj me: bolesna sam, nemam snage da nastavim da ivim... " Kao ivotinja uhvaena u klopku, okretala sam se u kavezu ne nalazei izlaz. Meutim, daleko od Pariza jedan susret donee mi nadu...

IVOT KOJI SE KLATI U PREGRTI SEKUNDI

Moja prijateljica Dudi, ameriki psiholog i lekar za nervne bolesti, uverila me je da treba da doem na nekoliko dana u Njujork. "Treba da se malo povue". Ali, ja nisam mogla ni jednog trenutka da zaboravim svoje probleme. To isto vee Dudi me odvue na predavanje neke Norme ar, predsednice udruenja zvanog "enska meusobna pomo". Skrivena u svom crnom kaftanu, u sredini nekih tri storine Amerikanki briljivo odevenih, oseala sam se jo bednije, pa sam se pitala ta ja tu radim... Norma ar se popela na binu, i poela je da, nadugako i nairoko, pria o svom prolom ivotu, koji je liio na scenario televizijske melodrame. Udata za bogatog advokata, ivela je sjajnim i povrnim ivotom u raskonoj palati sa prostranim belim terasama. Briljiv batovan negovao je njene rue, a voza u uniformi vozio ju je u kupovine. Svakako, ljubav je nedostajala u ovoj raskonoj slici. Ali, zahvaena vihorom svojih drutvenih obaveza, ona se nije brinula zbog toga. Je li bila srena? Nije. Kao i sve njene prijateljice, ivela je opsednuta milju o gojaznosti, o starenju ili o gubljenju povlaenog poloaja... Pravo da kaem, njena me pria nije naroito zanimala. Kakvu to ima vezu s mojim linim paklom? Ali jedna njena reenica naglo izazva moju panju. Onog dana kad sam doznala da Vilijem boluje od raka na guterai u odmaklom stadijumu, bila sam kivna na njega; nisam htela da napustim svoj lagodni ivot i postanem bolniarka, i ve je namera da ga napustim sazrevala u mojoj svesti... "Kako je to udovite!", pomislila sam. Ali Norma objasni da je njen mu, pre nje, zatraio da se ona odvoji od njega bolesnog. Uzeo je moje ruke u svoje i rekao mi jednostavno: "Norma, ja te volim, ali ja u te brzo napustiti. elim da nae oveka koji moe da ti prui ivot kakav zasluuje". Uzbuena, podigla sam se u fotelji da bolje ujem nastavak. Norma je prestala da hoda na podijumu. Govorila je: U toku nekoliko sekundi sva moja samouverenost ieznu! Taj omrali bolesnik, potpuno oelavio, izrastao je odjednom preda mnom kao linost s divnom snagom. Bila sam duboko dirnuta. Kad sam ja bila Vilijemu najpotrebnija, on je bio spreman da se rtvuje mislei na moju sreu. Ovaj dokaz ljubavi odjeknuo je u meni na udan i nepredvidljiv nain. U trenutku sam osetila kao da se jedna stena rasprskava u parad: neverovatan talas uzbuenja, dotada dugo zadravan, sruio je onu branu koju su sagradili strah i drutveni uslovi. Ja sam se otvorila pred sobom, pred drugima, pred ivotom. Primetila sam da postoji "drugo ja", srdanije, plemenitije, koje ne trai nita drugo osim da ivi, da se izrazi. Prvi sam put osetila kako mi srce bije, i to je bio trenutak u isti mah velianstven i straan. Straan zato to sam uvidela do koje sam mere, svih ovih godina, bila daleko od ovog bia kakvo sam stvarno bila... Sluaoci su prestali da diu. Norma je nastavila:

Od tog je asa, pomoi Vilijemu postao moj najvaniji zadatak u ivotu. Izgubi se onaj vetaki ivot, lien pravih oseanja i iskrenih prijateljstava... Zbog plaanja trokova leenja, prodala sam nau kuu, auto, nakit. Zanimljivo, odvajajui se od svih ovih dobara, otkrila sam da sve to malo znai za moju sreu. Zamenili su ih mali stan i polovni auto. Da bih se izdravala, radila sam u trgovini za kolski nametaj, i svako sam popodne odlazila u bolnicu. elim da kaem: nikad nisam ivela tako punim ivotom. Svakog je dana moja ljubav prema Vilijemu krila kamenje koje je zatvaralo izvor koji je izvirao u meni. Moda ranije nisam nikada ni upoznala tugu i bol, ali sigurno nisam znala ta je puno srce i srea. Sada pak, kad sam "otvorila vrata uzbuenjima", mogla sam da budem duboko tuna, da iskaem bes protiv sudbine koja nas je pogodila... ali sam osetila i iskustvo prave ljubavi, mogla sam da osetim istinske trenutke nenosti koje smo Vilijem i ja krali od bolesti. Norma je zavrila svoju priu: njen mu je umro od raka. Posle nekoliko meseci potpune nemoi, polako se vratila u ivot. Ma koliko da je bila tuna, njen ivot je opet dobio smisao. I uprkos nestanku voljenog bia, Norma nije sauvala u sebi nikakvu gorinu. Ona je imala divnu ljubav, koja e joj, ona je u to bila sigurna, dati ubudue snagu da se otvori prema drugima i prema ivotu. Norma er je stvorila udruenje za pomo enama koje su pode smrti mueva ostale bez prihoda. Ovo udruenje danas ima 8000 lanova koji upravljaju obdanitima za decu, predlau banine kredite i nude posao. Ona posebno savetuje nesrene ene da se ne zatvore u svoju ljuturu ve da javno pokau svoja oseanja, bilo da su ona najbolnija ili najdivnija.

NESREA, VRATA KOJA SU OTVORENA KA NADI!

Izala sam potpuno potresena sa ovog sastanka. injenica da je Norma, kao i ja, izgubila posle due bolesti, voljeno bie, doprinela je, bez sumnje, da se pribliimo. Ali, ja sam oseala da postoji i neto drugo, neka vrsta uzbuenja, neka nada koja je odjekivala u mojoj dui. Bila sam uverena da se jedan svetao put otvorio ispred mene, koji verovatno vodi ka potpunoj promeni mog ivota! Odbila sam ponudu da ce vratim taksijem sa Dudi. Vie sam volela da se nekoliko seti etam ulicama Njujorka, razgovarajui sama sa sobom. elela sam po svaku cenu da sebi objasnim ta se to desilo. U sutini, uprkos naim razliitim ivotnim putevima, ja sam prihvatila u odnosu na ivot slian stav koje je imala i Norma: ona je ivela u pozlaenom kavezu, a ja sam uinila sve to je moguno da bih se zatitila od svake emocije, da bih sebe obavila neprobojnim omotom. Pokuali sam da budem bez emocija: u principu, odbijala sam da se alim, da pokaem svoj oaj. Za vreme tekih godina kroz koje sam prolazila, zabranila sam sebi eksplozije besa, kao i krize suza, uverena da je moj zadatak da se uvek pokaem snanom i mirnom. U sebi sam kupila, kupila... sve do dana dok nisam pala u depresiju i bulumiju. Otkrila sam da je za povratak u ivot najpre potrebno da, kao Norma, "otvorim brane" svog srca. Shvatila sam da je bilo nemoguno da nadvisim svoj bol ako nastavim da guim svoja oseanja. Kako sam, uostalom, mogla da prihvatim da tako dugo ivim ne bunei se, obeshrabrena, u strahu i mrnji?

Nisam li suvie brzo zakljuila da je ceo svet protiv mene, odbijajui svako reenje za svoje probleme, dok se odgovor na te probleme nalazio u meni? Nisam li ja jedini krivac za svoj ivot i svoje odluke. Ali, ako je takav bio moj sluaj, ta je trebalo da preduzmem da bih ojaala svoje telo i svoju duu? Kako da otvorim srce a da ne postanem "slaba i bez odbrane"? Ovo mi je objasnio Normin sluaj. Zar konano ona nije izala iz svoje line drame istovremeno srenija i vra? Kad sam se vratila, Dudi me je ekala. Sela je pored mene, i nita ne govorei me zagrlila. Stavila sam glavu na njeno rame i konano sebi dopustila da plaem. Suze su topile jak bol koji je odabrao da se smesti u mojim grudima. Jedan prozor, jasan i sjajan, sijao je u mojoj crnoj noi.

ODSKONA DASKA ZA BOLJI IVOT

Svako od nas ima gomilu problema. I hvala Bogu, svi nisu tako bolni kao gubitak drage osobe. Ali, ipak, ima problema koji nam esto dolaze i izazivaju "mini-seizme", koji nas potresaju vie ili manje jako: neuspeh na poslu, ljubavno razoarenje, izdaja dugogodinjeg prijatelja, este rasprave u porodici ili novane brige, koje nisu ba smrtne, ali ipak demoraliu... Ne zaboravljajui ni muklije stresove koji nas grizu skoro da to i ne znamo: usamljenost koja dugo traje, strah od starosti, stara oseanja krivice ili inferiornost nasleena iz detinjstva, stalna agresivnost nae urbane ili profesionalne sredine, itd. Mornari dobro znaju da postoji poseban nain kako se mogu izbei ogromni taksi da se ne bi dovela u opasnost ravnotea njihovog broda. Ali vi, kako vi reagujete na sve neprijatnosti ivota, na one talase morske vode koji vas biju usred lica, s vremena na vreme? ta inite vi sa svojim slabostima, i napadima besa? esto, zbog ponosa, stidljivosti ili opreznosti vi se skrivate iza svog dostojanstva: guite svoje emocije. Pa kakvo je zlo u tome? - zapitaete me. Vi verovatno smatrate da su "emocije" neto beznaajno ili da one odaju slabost i na svaki nain je bolje "sauvati ih za sebe". Vi rizikujete i dovodite sebe u opasnost jer, da li znate u kojoj meri ih vi moete nagomilati? Da li vi zaista verujete da je sakriti "ispod tepiha" vae probleme najbolja odluka? Nemajte biti zaueni ako jednog dana budete imali ekcem, sinuzitis koji se stalno ponavlja, bol u leima ili depresiju koja e vam odneti radost ivljenja. Umesto da ih se "otarasite", vi "skupljate u", ili "tugu oko srca". Svakako, umesto da se prepustimo svojim emocijama, stii emo do ozbiljne krize: depresija, srani problemi ili jo gore. Vi mislite da preterujem, da idem u krajnost. Emocije su tu. Bilo mi to da elimo ili ne, i one predstavljaju najaktivniji deo i najsnaniji deo naeg bia. Tuga, bes, strah, srea, sve to "radi" u naem telu tokom dana, tokom ivota. Kakav emo stav zauzeti u odnosu na njih? Prognati ih? To je potpuno nemoguno. Uutkati ih? To je ono to esto inimo, uprkos opasnosti koja nastaje zbog toga. Ne primetiti ih. Verujte mi, oni e vas esto podseati, na sebe i to veoma retko na zabavan nain. Ali, pre svega, zato se mi toliko plaimo oseanja. Etimoloki, emocija, ono to nas pokree, to je na unutranji "motor". To je pokreta ivota, vitalna energija. Zato onda elimo da je potisnemo? Nije re da moramo, kao Norma er, da dignemo dinamitom zidove naeg bola. Delujmo mirno. Ono to treba da nauimo to je da svakodnevno upravljamo emocijama.

Ja sam to nauila. Terapije koje sam imala i koje sam prouavala dokazale su mi da su nae emocije sutina naeg ivota i da one imaju konkretne, osetljive reperkusije na nae fiziko i moralno zdravlje. Kako je onda glupo zanemariti ih, ili, to je jo gore, zabraniti ih! Malo pomalo, usuujui se da pokaem svoja oseanja sree, kao i besa, videla sam kako nestaju fiziki problemi kao i veina suvinih kilograma koje sam dobila guei svoje emocije. Strpljivo, stigla sam do emocija iz svog detinjstva. Prihvatajui da ih oivim, mogla sam da izbriem rav uticaj koje su one imale na moj sadanji ivot. Dakle, nemajui vie potrebu da mobiliem ogromnu energiju da bih potisla svoje emocije, mogla sam da je stavim u slubu svog zdravlja. Pronalazei tako svoje snage, pronala sam ponovo svoju sreu. Te snage, radost ivljenja volela bih da vam prenesem u ovoj knjizi. elim da vas ove stranice uvere da je potrebno da budete paljiviji prema vaim "unutranjim zahtevima", prema potrebama koje oseate u vama i koje trae da se iskau, bez obzira da li e biti prihvaene ili odbijene. Inae, vi ete biti bolesni. Ali, ne varajte se u tome!. Rehabilitacija vaeg emotivnog dela svakako e uiniti da izbegnete psihosomatske pojave izazvane guenjem emocija: ona je sposobna da u vama izazove duboke i srene promene. U toku dugog puta u sredite same sebe, nauila sam da potujem svoje kvalitete i da imam poverenje u sebe. Nauila sam takoe - a to je bilo najtee - da prihvatim svoje slabosti. Drugim reima, prihvatila sam sebe onakvu kakva sam: savreno nesavrena. I, istovremeno, mogla sam da prihvatim i "nesavrenosti" drugih i da im se pribliim. Dobro upravljati svojim emocijama, to znai otvoriti srce. Otvoriti srce samom sebi, ali takoe i bliskima i celoj vasioni. Tano je da ako elite da pruite ljubav i stvarno prihvatile svet oko sebe, morate najpre da ponete od sebe.

PRVI DEO

EMOCIJE: NA PUT PREMA POVERENJU

Ah! povika Sajrus Smit, ti si postao ovek, poto plae. il Vern

Ljubav utie na ivot, a strah na smrt.

Kleman Maro

1 PUSTOENJA ZABRANJENIH EMOCIJA

Prijateljica vam baca u lice neprijatnu primedbu, vi sebi kaete: "Neu da se spustim na njen nivo i da joj odgovorim"... i progutate svoj bes. Neko vas vrea, poniava, vi razmiljate: "Ne elim da se svaam i pravim spektakl"... i zadravate suze. U vaoj porodici, jedne veeri, kad je sve ilo loe, odluili ste se da ne pokaete svoje oajanje: "U pitanju je moj ponos"... i vi se, uprkos svemu, smeite. Tokom cele godine, pred svojim efom, sa kolegama ili klijentima, "gutate bes" ne usuujui se da reagujete i stalno izgovarajui: "Nema problema"... I tako svi mi provodimo ivot gomilajui i vrsto zatvarajui u sebi svoje emocije... Ali ta biva sa svim onim uguenim besovima, onim udarcima pesnicom o sto koje nismo smeli da udarimo, sa svim skrivenim strahovima, sa svim skrivenim suzama ili uguenim kricima? Mi mislimo da su oni "isparili", nestali, mi uvek pokazujemo tenju da smatramo emocije kao stvari koje treba zanemariti. Tako, posle svakog konflikta, ponavljamo: "Nije bilo nita, nita se nije desilo, prolo je". Da li vi zaista verujete u to? ta su, u stvari, emocije? Da li ih je dovoljno prezreti i videti kako iezavaju ne ostavljajui svoju adresu? Psihoneuroimunologija tvrdi suprotno. Ova nova nauka, koja se bavi odnosima izmeu emocija, hormona i imuniteta jasno govori: ako se izvesne emocije, poput ljubavi ili sree, pokazuju dobre za nae zdravlje, druge predstavljaju istinsku opasnost za nau psihiku i fiziku ravnoteu ako ih sauvamo u sebi umesto da ih iskaemo. injenica je da potisnute emocije deluju iz potaje "ilegalno", na nau podsvest. Zbog njih je pritisak uvek povien a hormonalno luenje tetno. A, i povieni pritisak i ovo hormonalno luenje dovodi do mnogih psihosomatskih bolesti.

ISPITAJTE SEBE Ve nekoliko decenija svi psihijatri ili psihoterapeuti podvlae opasnost ove "hronine interiorizacije". U stvari, danas znamo da tuga, bes ili strah, povlae odmah za sobom luenje hormonalnih lezda stresa. Zapitajte se: Koliko ste puta u toku dana stavili u pokret ovaj opasan mehanizam? Koliko su puta u toku dana vae emocije naterale vae lezde da ubrizgaju u vene adrenalin ili kortikoide? Umesto da dopustite sebi napad besa, da plaete ili eksploziju radosti, vi ostavljate da plau vai unutranji organi zbog psihosomatskih bolesti. Ova traumatina situacija postaje jo opasnija kad joj se dodaju neizbeni ivotni stresovi: buka, agresivnost sredine u kojoj ivimo, prezaposlenost, porodini ili finansijski problemi, itd...

10

Ali to nije sve! Vi takoe treba da proraunate, u negativnom smislu, ludu energiju koju potroite da ne bi dopustili svojim oseanjima slobodu. Jer ovi zatvorenici se bune, trae vrata da izau! Vi morate neprestano da bdite nad njima, da biste izbegli da vas preplave. Svedimo raune: bolja ete shvatiti zamor koji ve vuete dugo vremena, razlog vaih neprestanih migrena, peenje u stomaku, ir u stomaku, bolove u leima ili depresiju. Ne zaboravljajui najtee: u elji da napravite sve najbolje u svom emotivnom ivotu odvajate se od svog intimnog bia i gubite put svoje stvarne linosti. Istovremeno, gubite svaku ansu da uspostavite zdrave odnose sa drugima.

EMOCIJE: UNIVERZALNA BATINA Ve ste se verovatno pitali ta imate zajednikog sa drugim mukarcima i enama na ovoj planeti? Jezik, religiju, kulturu, vaspitanje? Oigledno ne. Ono to vee ljudska bia bez ikakvog izuzetka, to su emocije i njihove manifestacije, suze radosnice ili tuge, ljubavni poleti ili naleti besa. Srea koju osea ena u umama Amazonije stiui uz svoje srce tek roeno dete, da li se ona razlikuje od sree majke koja ivi u Sahari ili u jednoj od prestonica Zapada? Zar isto oseanje ne podie grudi oveka pogoenog nepravdom, bilo da je on bogat i moan ili siromaan i jadan? Emocije, to je nae jedinstvo, nae opte ljudsko oblije. Emocije diriguju ivotom svakog od nas i svaka od njih ima svoj znaaj.

PET OSNOVNIH EMOCIJA Svako ljudsko bie raspolae irokom paletom oseanja poput boja na slikarevoj paleti. I kao kod boja, i kod emocija postoje one koje su osnovne i ima ih pet: BES Bes proizvodi u naem organizma energiju koja nam dozvoljava da branimo nau fiziku i psihiku teritoriju. Zahvaljujui besu, mi jasno saoptavamo onome koga smatramo "agresorom" granice koje se ne smeju prei. Meutim, uprkos ovim znaajnim kvalitetima, bes je na loem glasu. esto smatramo da nije dobro popustiti pred njim, da biti besan ne odgovara osnovnim pravilima lepog ponaanja. Ali to je tako pogreno. Setite se da je zdravo iskazati svoj bes da bismo se pobunili protiv nepodnoljivog i da bismo spreili nagomilavanje tetnih frustracija u naem organizmu. Znam da e ovakvo miljenje biti teko da se prihvati, pogotovo od onih koji smatraju da je pasti u bes nedostatak potovanja prema osobi s kojom razgovaramo. Ali, to je ve meanje pojma bes sa pojmom nasilje. Bes iskazuje, u stvari, ono to nas spreava da stignemo do nasilja. Bes je znak za uzbunu koji mi emitujemo naoj okolini: "Ako me ne sluate, ako nastavite da se pravite da me ne primeujete, pobesneu!" Inae, ta se deava onda kad sebi zabranimo da damo oduka svom nezadovoljstvu? Ako se ustruavamo da pokaemo svoj bes, drugi nee promeniti svoj stav, i onda nam ostaje samo da nasilno 11

delujemo. Umesto da na vreme pokaemo svoje negodovanje i bes, putamo "da poklopac na loncu odskoi pod pritiskom pare", i danas ili sutra teta e biti takva da se ne moe nadoknaditi. Dakle, nasilno se raa, u stvari, iz oseanja nemoi koju osetimo u nekoj tekoj situaciji: bojimo se da neemo moi reagovati, ili imamo utisak da smo doterani do zida; onda udaramo po svemu to mie... Znai, strah raa besnilo, zatim nasilje, a ne nikako bes! Rei ete mi da uvek nije moguno, pa ak ni preporuljivo, "sruiti sve u bradu" svojim pretpostavljenima, pa ak i svom branom drugu. Meutim, u ovoj emo knjizi tano videti kako se simbolino prazni, udarajui po jastuku u nekom mirnom uglu, viui, plaui: nikad, razume se, ne iskaljujui bes na osobu koja nije odgovorna za ono to nam se desilo. Ako ovako postupite, kad budete uinili da iz vas "izau" oseanja besa, nepravde, uvreenosti, vi tad imate pravo da izaete pred - efa, branog druga, i da mu saoptite vae nezadovoljstvo, sigurni da vas va bes nee poneti van granica utivosti. STRAH "Ah! ne bojati se nieg! San!" San koji bi se, meutim, mogao pretvoriti u komar. ovek ne moe ni da zamisli ogromne usluge koje strah ini. Jer strah nam spaava ivot. Zamislite svet u kome ljudska bia ne bi bila sposobna da oseaju strah. Videli bismo ih kako se pribliavaju opasnostima potpuno nesvesni. Zakorauju prozor da bi pali u prazno, prelaze put po kome jure kola. Zaboravljaju da zatvore ventil za gas ili plivaju daleko na puini, do iscrpljenja. Nemojte se bacati kamenom na strah: to je jedna sveta emocija koja nas upozorava na opasnost i koja u nama izaziva elju da se titimo. Bolje reeno, strah nam obezbeuje energiju koja je potrebna da bismo stali na put opasnosti, bilo to emo pobei ili se boriti. Ostaje "drugi strah", onaj koji nas izgriza kada ne moemo direktno da se sukobimo sa neprijateljem: strah od ostanka bez posla, od svake vrste agresivnosti, od bolesti bliskih osoba, od izdaje voljenog bia. Taj strah ne moemo otkloniti, direktno, na lica mesta? Moda. Ali, trebalo bi nauiti da ga iskazujemo na ovaj ili onaj nain, tako da i na odbrambeni sistem ne bi bio znaajno oslabljen a naa psiha veoma povreena. TUGA Svakako, vie bismo voleli da preemo preko ovoga! Meutim, ova emocija igra osnovnu ulogu u naoj ravnotei i naem zdravlju jer ona nas oslobaa napetosti koja dolazi sa svim vrstama gubitka: gubitak voljenog bia, kue od koje moramo da se odvojimo, sna koji se sruio, posla bez koga smo ostali, itd. Sve ove nabrojane situacije stvorie u nama manju ili veu fiziku napetost. Kontrakcija miia penje se od stomaka ka grudima i tako imamo oseanje da nam se "srce stee" - zatim stie u vrat ("knedla u grlu") da bi na kraju izbile suze koje su svedoci tuge. Dakle, ta znae ove suze? Neto to stie u trenutku kad mi ve poinjemo da bivamo svesni: oslobaamo se bola, poinjemo da ga prihvatamo govorei mu: "zbogom". I tako mi otklanjamo stres! Ako je tano da suze tuge obiluju hormonima stresa, dok druge - izazvane dimom, vetrom ili prainom - ne sadre! Plakati je prirodna reakcija koja dozvoljava

12

naem organizmu, preko naih suznih lezda - da bolje upravlja naim efektivnim okovima. Pod uslovom da se ide do kraja! Da se jeca to jae! Umesto da se ovako ponaamo, ta mi kaemo, najobinije? (Smiri se, treba da se smirim, ta me je spopalo...) Troimo tone energije i sredstava za smirenje da bi se odbranili od ove prirodne i tako dobre po zdravlje reakcije! I po cenu da loe upravljamo naim emocionalnim sistemom, po cenu da uguimo bes, da negiramo strah ili da sakrijemo tugu, mi skliznemo nemoni u depresiju. Ne verujete mi? Malo dalje, videete da se zaista radi o psihologiji emocija koje su veoma znaajan deo naeg fizikog zdravlja i morala. LJUBAV Protiv ljubavi se niko ne buni! U pesmi se kae: "Ne moe se ivei bez ljubavi". I svako od nas, u elji da ivi slavi ovo divno otkrie prirode koje dozvoljava da ovekoveimo ivot. Svako, takoe, zna da sa ljubav ne granii sa ljubavnim oseanjima niti sa produenjem vrste. Ljubav dovodi u hormoniju najrazliitija oseanja, ona je pokreta svog stvaralatva, stimulie inteligenciju... Meutim, naalost, ljubav nam esto nedostaje. A zbog nedostatka ljubavi biemo nesreni. Kako da ispunimo u nama ovu ogromnu potrebu, umesto da se oseamo nevoljenim? I ovo takoe moramo da otkrijemo. SREA Kao i ljubav, srea je plodonosna emocija! Ona stimulie proizvodnju endorfina i drugih hormona zdravlja, prirodnih i euforizantnih supstanci stvorenih u mozgu. Od radosti poskakujemo kad poloimo ispit, kad saznamo za povratak voljene osobe ili izleenje roditelja. Meutim, potrebno je da nauimo da ne budemo radosni samo u izuzetnim prilikama. Biti radostan je lako. Tajna radosti je tajna lepote, takoe! to vie delite radost sa drugima, vie ete je imati i due e trajati! Setite se dobro ovih pet osnovnih emocija. Na kraju ove knjige naui ete kako da ih dobro koristite i kako da va ivot bude zadovoljniji i sreniji.

13

2 DO EMOCIJA DO OSEANJA

Kad je re o razlici izmeu emocija i oseanja, ima mnogo tumaenja. to se nas tie, zapamtimo da nae emocionalno JA ima oblik skupa emocije/oseanja. Emocija je neto uroeno; darovana svim osobama na roenju. Svaka od ovih pet nabrojanih emocija je stalno prisutna i ne moemo je izbaciti iz naeg bia. Emocija je uvek pozitivna, jer ak bes, strah ili tuga osiguravaju na ivot i pomau prilagoavanje na ivotne probleme, pod uslovom da znamo da dobro rukovodimo njima. Nasuprot, oseanje je neto to nauimo. Ono je kristalizacija vie emocija. Oseanje moe biti negativno (ljubomora, mrnja, na primer) i moe biti iskazano tako da nita u sutini ne menja. Ako su emocije univerzalne, oseanja su promenljiva od jedne osobe do druge. Evo nekoliko primera za nagomilavanje emocija. Ljubomora je meavina besa ("ne ide se po mojoj teritoriji") i straha ("izgubiu voljenu osobu"). Stid je meavina straha ("nisam kao drugi") i besa zbog nemoi ("moja greaka je otkrivena. Izloen sam oima svih"). eniranje je meavina straha ("biu kritikovan-a") i sree ("uradio sam neto to sam eleo"). Griza savesti je oblik oseanja besa koje ovek okree prema sebi Nostalgija se javlja pri seanju na prolost i u nama izaziva tugu koja je obojena zadovoljstvom ("bila su to dobra vremena").

Nekoliko ovih primera nisu nekorisni: oni e vam pomoi da bolje upoznate svoja oseanja, da vas ona ne zaude ili eniraju. "Zato sam ljubomoran na tu i tu osobu"?; "Zato se uvek oseam krivim zbog svega?". Takva oseanja nee vam initi dobro ni srcu ni telu. Odmah ih se oslobodite. Meutim, panja! Kad se govori o iskazivanju emocija, to nema nikakvo pogrdno znaenje. Ve smo kazali da svaka od pet osnovnih emocija ima svoj razlog da postoji, svoju ulogu, svoju korisnost. Emocija moe da bude tetna samo ako se gui. Nikada ne zaboravimo da su nae emocije na ivoti

PRESTANIMO DA SE STIDIMO NAEG EMOCIONALNOG JA Generacije su navikle da ive drei svoje emocije vrsto na uzdi. Tako, na primer, ako pred nama neko pone da jeca, mi se odjednom naemo u najveoj zabuni. Umesto da mu kaemo: "Samo ti plai, to e ti initi dobro, to treba da izae iz tebe...", mi se urimo da mu damo maramicu da bi obrisao suze: "Prestani da plae... Zato si dopustio sebi da bude u takvom stanju... Obrisi suze." Ako se, takoe, ne kae: "Jo e imati i nateene oi!" Odbacujui ili negirajui ono to ini nae bogatstvo ljudskog bia, imamo ambiciju da se pretvorimo u "hladnokrvne ivotinje". Mi smo stigli u takav stupanj emotivnog skrivanja da kaemo za jednu 14

potresenu osobu koja uspeva da zadri svoje krike bola ili suze: "Kako je dostojanstvena!" Kao da dostojanstvo zabranjuje izraavanje bola. Dete koje pokazuje svoj bes uvek je loe prihvaeno od okoline: "Zar to nije dokaz da su ga roditelji loe vaspitali?" ivimo u drutvu u kome dobre ocene iz matematike aka ine ponos celoj porodici. Veselimo se to imamo ozbiljnog, vrednog, "mirnog" sina. Ako on, nasuprot, pokazuje svoju sreu na buran nain, ili pak svoj revolt, rei emo da je "teak", ako ak ne i "nepodnoljiv". Zato se onda udimo, to u ovakvim uslovima stiemo u zrele godine sa nametnutom, obaveznom tiinom naih emocija? Da bismo ih uutali, uzimamo sredstva za smirenje, pare okolade, ili au viskija. Samo, eto, to niemu ne slui. Sem, da povea u naim arterijama luenje "stresnih" hormona.

EMOCIONALNA "OSVETA" Morate da prestanete da mislite da ete veno moi da otklanjate stres neiskazivanjem emocija. Jer u naoj podsvesti deluju, kao tigrovi u kavezu, oseanja kojima smo zabranili da svesno ive: nai brani problemi, strah od efova, zabranjene elje, i nai ludi snovi. Potinjeni narodi i nacije, lieni slobode govora, uvek se na kraju pobune - iz njih izbije godinama gomilana nasilnost. Isti je sluaj i sa naim emocijama. One zahtevaju slobodu kretanja i pravo izraavanja. Ako im se to ne omogui, one stupaju u "teroristike" akcije: psihosomatske bolesti. Ova pobuna je legitimna, jer emocije su sama sutina naeg identiteta i ukoliko ne budemo pokuali da shvatimo zato oseamo strah, zato smo ljubomorni, zato preterano patimo zbog te i te situacije, na duboki stres napae nae odbrambene trupe: nae prirodne imunitete.

NE IGRAJTE SE VIE "NEOSETLJIVIH" Svaka tuga, rastanak, ili sukob bude u nama oseanje bola. Nita normalnije. Samo treba ga izraziti da bismo ga se oslobodili, uveni psihijatar An-Mari Filioza kae: "Ne moemo se izleiti od patnje ako je najpre ne prihvatimo svesno i ne iskaemo". Moje sopstveno iskustvo je pokazalo u kojoj je to meri tano. Nekada sam izbegavala da plaem, iz potovanja prema okolini, ali pre svega iz straha da se ne vidi moja "ranjivost". Nisam shvatala koliko me guenje emocija jo vie slabi! Sada sam shvatila: ako zaista elimo da prestanemo da loe ivimo, ne smemo tedeti emotivno pranjenje. - Ako ponem da plaem neu vie prestati, rekla mi je Solan, susetka koju je mue napustio posle dvanaest godina branog ivota. - Pre svega, ne elim da provedem ostatak ivota cmizdrei. Svakako da ne! Velika i dobra novost je upravo ona da stvarno doivljena i izraena emocija ne traje dugo. Ona proe kroz vas i ostavlja vas. Evo zato ne treba ostaviti da se emocija ugui - zbog vae okolina, zbog raznih okolnosti, ili vas samih... uli ste jako runu novost. Govorite o njoj, priajte svima, plaite, postavljajte pitanja sva koja vam padnu na pamet. Ako treba, besnite. Ukratko, dajte oduka 15

srcu, Podignite "poklopac" sa vae emocije i osetite je do kraja. Ne dajte da vas u tome ometu "dobronamerne" due priajui vam: "To nije nita, nije nita ozbiljno". Ili pak: "Taj koji ti je to uinio, nije uradio namerno, ve zato to je iznerviran, bolestan... lud". Nemojte ni da vas uspavaju uobiajenom reenicom: "Na svaki nain, tu se ne moe nita uiniti. Zato onda o tome govoriti? Zaboravimo." Zato? Zato to rei, kao i sve druge vrste izraavanja, imaju mo da lee boli due! Podeliti svoj teret, to znai olakati ga. Dakle, zaboravite savete ove vrste: "To se tako ne radi; smatrae da si lud-a". ivite i iivite sve probleme koje namee ivot. U stvari, prestanite da izigravate grke kipove. Ne pravite se da ste iznad svega i da neete da se meate..." Budite ljudsko bie, imajte emocije, pokaite ih, ne potiskujte ih.

RAANJE I IVOT EMOCIJE Vi ete me, pre svega, pitati zato je tako potrebno da se emocija iskae u trenutku kada izbije? I zato je toliko tetno da se potisne, da se sauva za kasnije? Da bi se to shvatilo, treba objasniti mehanizam ivota emocija. Razlikujemo est uzastopnih etapa: 1) Stvaranje neprijatnog dogaaja: osoba doivljava ok, neprijatne stvari, uje neprijatne vesti, itd.

2) Raanje emocije: osoba odgovara na ovaj ok emocijom, tj. hormonalnim luenjem koje alje kroz telo energetsko punjenje. 3) Poveanje tenzije: ovo energetsko punjenje utie na fiziku i psiholoku tenziju koja raste i eli da se oslobodi. 4) Izraavanje: "Pranjenje" ove tenzije dolazi zahvaljujui emocionalnom izraavanju: smehu, kricima, suzama, udarcima, to e oboriti tenziju i otkloniti hormone stresa. 5) Opadanje tenzije: telo moe da pone da se odmara i opusti.

6) Oputanje: energija tee slobodno, stres je odbaen, organsko zdravlje sauvano, osoba se osea oputeno, spremna za novu emociju.

EMOCIONALNA HIGIJENA ivite svoje emocije, i one e polako nestati. Potisnite ih i one e ostati prilepljene u dnu vaeg stomaka. Ali one tamo nee mirovati, ve e vam prouzrokovati neobjanjive more ili besove, depresije i umor, bolove u leima, ekceme ili razliite fobije. Isto kao to rana ne moe nikad da zaraste, a da ne bude prethodno oiena. Ne moemo "nakalemiti" sreu na nae jade u tugu. To nikad nije moglo!

16

Da bi nam pomogao, doktor Joan Borisenko postavio je tri sledea pravila za novu emocionalnu higijenu. 1) Prirodno je i ljudski osetiti emocije. Da li se moe zamisliti ivot lien radosti, ljubavi, tuge ili besa? Emocije su sutina ivota. 2) Svako od nas ima pravo da oseti emocije bez moranja da ih dokazuje. Niko ne moe da vam oduzme ovo pravo govorei vam: "Morao bi se stideti to se duri posle svega to je uinjeno za tebe..." 3) esto smatrane kao "negativne", emocije u sutini predstavljaju istinsku ansu koju treba uzeti. Vae reakcije na strah ili bol vam omoguuju da bolje ocenite svoj karakter i, dakle, da bolje shvatite svoj identitet. Ali, da bi emocionalno osloboenje bilo uspeno, da bi veliko ienje bilo potpuno, morate se spustiti u svoju prolost, da biste iz nje izbacili ono to je ostalo. Ako zaista elite da odrastete, ne moete sebe liiti povratka u detinjstvo. Ali taj je povratak, povratak nade.

17

3 CENA PROLOSTI: TATA, MAMA, VI STE UINILI NAJBOLJE!

Moja majka, koja je imala bolesne oi od roenja, poela je progresivno da gubi vid, uprkos etiri operacije. To je za nju znailo ne samo kaznu Boju, ve pre svega sramni nedostatak! U oajanju, iz besa prema sudbini, odluila je da niko izvan ue porodice ne sazna njenu uasnu tajnu. Nijedan prijatelj, nijedan sused nee smeti da otkrije da je ona slepa. Slepilo je mana koja se krije - ponavljala je - Umreu od stida ako se to sazna!

Ceo svoj ivot, upotrebljavala je ogromnu energiju da uveri svet oko sebe da vidi. Njen oaj je bio toliko veliki, da nikakva logika nije mogla da ga ukloni. Nikakav argument nije mogao da je uveri da izmeni svoju odluku. Na kraju smo otac, brat i ja prihvatili njenu igru: bili smo spremni da laemo da ona vidi, da bismo je zatitili, sakrili njen hendikep. Pred ujacima, tetkama, i bakom i dekom, vikala sam glasno: Mama! Ali ona vidi veoma dobro... Iskrpila je sve arape po kui...

Za subotnju etnju, pojaavala sam joj obrve finim braon krejonom, i stavljala karmin na njene usne. Na ulici, otac, brat ili ja morali smo naizmenino da igramo ulogu u jednoj uasnoj komediji: Jedan stisak u podlakticu da bi se popela na trotoar, dva da bi sila, tri pritiska je znailo pribliavanje nekog poznatog, koga je ona prepoznavala po glasu. Sve poznate koje smo sretali pozdravljali smo izgovarajui glasno njihova imena i prezimena. Majka im je pruala ruku i govorila pravei se da ih vidi. U odreenom trenutku, uvek sam se plaila da moji preterano crveni obrazi se otkriju nau tajno. U sebi sam ponavljala uvek istu molitvu: "Boe moj, uini da se ne otkrije da je ona slepa..." Kad bi posetioci govorili kako kod nas nema praine na nametaju, da se pod u ploicama sjaji i da je cvee dobro zaliveno, uvek sam imala elju da viknem: "Zar to nije dokaz da ona vidi odlino! Zar to nije dokaz da je moja mama kao i sve druge mame, i da ne laem?" Muila me je pomisao da e istina jednog dana izbiti mojom grekom, jer se jednog dana mora saznati da je mama slepa. Znala sam da e ona zbog toga umreti od tuge. Znala sam da je trebalo po svaku cenu sakriti istinu o naem ivotu, ali ta tajna je bila za mene isuvie teak teret. Uili su me da skrivam svoje emocije - pre svega da se pravim kao da se nita ne deava! - a ja sam ve predoseala da u jednog dana morati da platim cenu toga.

TRENUTAK NEPANJE Jedne sunane subote u oktobru, ila sam sa majkom drei je pod ruku. Na trotoaru, jedna arena ptiica zadrala je moju panju. Kad sam podigla oi, opazila sam suvie kasno Jafu Arona. Obuzela me je panika. Imala sam samo vremena da viknem: Dobar dan, Jafa!

18

Moja majka, smeei se, upita ga: Tvom sinu Danu je bolje?

Jafa, zauena: Ti me vie ne prepoznaje? Moj sin se ne zove Dan...

Majka je bila bleda kao kre. Ja nisam mogla da progovorim i da joj priznam svoju greku. Oprosti, mama! - preklinjala sam je kad smo ostale same. - Oprosti, nisam uinila namerno!

Nije se pomerala, stajala je kao udarena gromom. Njene suze su padale na moje ruke. "Sirota ludo", govorila sam vreajui sebe u tiini. "Sve si upropastila. Jedan trenutak nepanje i sve je palo u vodu! Svi e sada znati da ne vidi, i svi e joj se smejati! " Mama, oprosti, mama...

Bila je nesposobna da zaustavi potoke suza. Griza savesti prila mi je stomak kao rastopljeno olovo. Posle nekoliko minuta, neno sam je povukla za ruku: Doi..

I ponovo smo krenule... Kad smo stigle kui, mama se bacila na kanabe... Ne mogu vie da ivim!

Nisam se usudila ni da plaem, ni da priam o tuzi koja me je razdirala: "ta e se desiti? ta u da radim? Mama, ne ostavljaj me samu!"

STRANA LEKCIJA Ovaj bolni prizor ostavio je duboke tragove u meni. Sauvala sam nau tajnu, i bilo mi je potrebno mnogo godina da je odstranim iz sebe... Nesree treba da ostanu sakrivene. Treba kriti bolesti, patnje, emocije da ne bi bili prezreni i da se prstom ne bi pokazivalo na vas. Nikad ne treba moliti za pomo, ljubav ili nenost drugog. Da biste bili prihvaeni i potovani, morate uiniti da se veruje da ste savreni!

19

Moete zamisliti kakvu su pusto mogli da prouzrokuju ovi saveti u duhu devojice: rasti u verovanju da se nikad ne moe raunati ni na koga i da ivot zahteva da svako uva svoje emocije! Rasti i biti stalno uveren da nee biti naputen od svih samo ako uvek bude potpuno bez mane, jak, "najbolji"! Moja majka mi je ponavljala stalno: Da bi te potovali, da bi uspela u ivotu, mora da bude mnogo sjajnija nego to si. Mora vie da radi, jo, i jo, i da bude prva! Oseala sam grizu savesti, uila sam dobro u koli, vebala stalno klavir, nikad nisam govorila o svojim problemima, nikad nisam traila dozvolu da se igram sa drugom decom... A meutim, jedno strano uverenje uvrstilo se u mom srcu: uprkos svim mojim naporima, nisam bila, neu nikada biti "na visini"!

MI SMO RTVE RTVI Mi smo tako rtve negativnih ocena koje nam daju roditelji. U stvari, mi smo promaili osnovni detalj. Roditelji su mogli bili prevareni ili zaslepljeni svojim oajem i razoarenjem u svoje sopstveno postojanje! Razume se, oni su verovali da postupaju "najbolje", a zatim, istinu govorei, nisu ni znali kako da se postave. esto, i protiv svoje elje, nai roditelji su nas terali da podnosimo iste stvari zbog kojih su oni patili: svojim ponaanjem pravili su od nas iste rtve kao to su oni bili u sopstvenom detinjstvu. Mi smo rtve rtava. A kako zahtevati od roditelja da nam daju ono to oni nisu primili u svom detinjstvu? Kada sam stigla u zrelo doba, pokuala sam da shvatim oi moje majke i utanje mog oca. Zaranjujui u njihovu prolost, otkrila sam da im je ivot bio teak, da su im oajniki nedostajale ljubav i panja. Mogla sam da ih zamislim male, uplaene i u suzama, liene nenih rei i razumevanja. Malo pomalo, razumevanje i saaljenje osvojili su moje srce. Osetila sam solidarnost sa njihovom mukom. Ponikavi u njihovo beznae, osetila sam talas ljubavi koji ublauje moje sopstvene rane, da bi napravio mesto oseanju pripadnosti i duboke nenosti.

ZABORAVIMO PROLOST: PRESTANIMO DA OPTUUJEMO RODITELJE! Nije moguno shvatiti napade tuge, komplekse, nau agresivnost ili razoaranost a da se ne izlee rane iz detinjstva. Zbog toga, najpre je potrebno da kaemo istinu o svojim roditeljima. Oh, znam da je to teko! Naroito kada su roditelji stari, esto bolesni. I, kako bismo se usudili da ocrnimo one koji su "podneli tolike rtve za nas"? Setite se, meutim, ta smo ve rekli: roditeljska velika ljubav ne titi ih od pravljenja greaka. Govoriti o njima kroz naa ranjena oseanja, nepravde koje smo osetili, to ne znai prebacivati im, ve osloboditi nae srce starih patnji. Otvarajui se pred vaim roditeljima, vi samo pokazujete jo vie poverenja u njih. A ako oni nisu vie na ovom svetu, ili se vi ne usuujete da njima govorite o prolosti, uinite to simbolino: zamislite da sede preko puta vas i otvorite svoja srca! Govoriti im dugo, nita ne zaboravljajui. Plaite, dozvolite sebi da ak budete besni ako je potrebno! Zatim, pokuajte da ih bolje razumete... 20

Ohrabrite ih da vam govore o njihovoj mladosti, ako su jo tu, i sluajte ih sa velikom panjom. Otkrijte ta se desilo u prvim danima njihovog ivota.

Kakve su oni imali odnose sa svojim roditeljima? Da li su imali nekoga koji ih je uzimao u naruje i govorio im "volim te"? Ako nisu imali dovoljno ljubavi i nenosti, zamislite ih kad su bih mali, srca punog tuge i oiju punih suza... Ako ovo uinite, promeniete stav prema svojim roditeljima i biete moda iznenaeni to ete videti kako se odmah promenilo njihovo ponaanje u odnosu na vas. Pa ak, ako oni ostanu i dalje u svojoj staroj ljuturi, vi ete biti manje ranjavani. Sad poznajete bolje njihovo pravo lice, uslove njihovog ivota, njihove probleme... Sad ste sposobni da im pruite istinsku ljubav, uprkos (ili moda zbog) njihovih slabosti i njihovih greaka. Deca poseduju ogromnu mogunost za sreu, igru, smeh; nita im ne stoji na putu da ivo stupe u razgovor, da zaponu novo prijateljstvo. Ukratko, plivamo "prirodno" u reci poverenja prema svetu. Ali nekada na tom putu, kad odrastemo, moemo da se izgubimo - ili jednostavno da za trenutak zalutamo i da izgubimo poverenje u sebe. Kako se to deava?

21

4 KAKO SE GUBI POVERENJE U SEBE

Po roenju, dete jo nema oseanje svog identiteta, ne zna koje e mesto zauzeti u ivotu. Pomalo, postajale svesno, uglavnom kroz stav svojih roditelja: Da li je ono bezuslovno bilo voljeno, maeno, sluano? Poverenje deteta u sebe gradi se i raste svaki dan vie. Ono e mu ostati za ceo ivot.

Da li e imati oseanje "da nikad nije uinilo nita dobro", da je "suvino" ili da ono ne odgovara snovima i eljama svojih roditelja? Beba dobro pamti da nije znaajna, da ne raunaju na nju, da joj "neto nedostaje", neto sutinsko ime bi zasluila roditeljsku ljubav. U tim uslovima, njoj je teko da veruje u svoju vrednost, i raste sa malo (ili nimalo) poverenja u sebe ili u svoje sposobnosti. I eto, drama je tu: u injenici da dete doprinosi nezadovoljstvu svojih roditelja zbog svojih "mana". Ono je potpuno nesposobno da shvati da su hladnoa ili besovi njegovih roditelja prouzrokovani njihovim ivotnim problemima, emocionalnim konfliktima, ili, pak, njihovim novanim brigama. Moe li se sanjati o sinu umesto kerke, ili suprotno. ak i kad bi se roditelji pripremali za dolazak bebe... Bilo da je kakav razlog njihovog ponaanja, dete to ne moe da oceni i shvati. A kad, kao kia padaju kritike i osude, ono moe samo da oceni da nije dovoljno dobro, na visini, ili jednom reju "ne vredi nita". Zatim, ono raste i postaje odrastao ovek, ti. bie obdareno fizikom snagom i sposobnou da razmilja, obogaeno iskustvom i znanjem. Meutim, u svojoj glavi, deki ili devojica nastavljaju da uju neprijatne primedbe koje su sluali u detinjstvu. ak i da toga nisu svesni, ove primedbe bude u njima oseanje straha, besa ili tuge tako tetne po zdravlje i tako opasne za poverenje u sebe.

STAV RODITELJA, FORMIRANJE KARAKTERA I POVERENJA U SEBE Zamislimo majku koja bi se brinula o svom detetu bez ljubavi, bez zadovoljstva. Dete osea da ono smeta i osea krivicu to postoji. Ono e se dakle truditi da to manje smeta, uvereno sigurno da "nikog ne zanima". Njegova linost bie "izbrisana". Drugi sluaj: dete je odvojeno od majke. Da bi se zatitilo od ove uasne patnje, ono moe sebi da kae: "ljubav mi nanosi suvie zla. Mama, nikad te vie neu voleti!" Kad odraste, postoji opasnost da ovo "pravilo" prenese na svaki ljubavni susret. Svaka nenost ili svaka lepa re izazvae kod njega oseanje straha i odbacivanja. Dete ranjeno nerazumevanjem ili nezainteresovanou roditelja moe takoe da iz ovog izvue sledei zakljuak: "Nikad ne treba da govorimo o sebi ni o svojim stanjima due, jer niko nema elju da slua o mojim linim problemima..." Ovaj pogreni zakljuak bie utkan u osnovne principe njegovog ivota. Kao 22

odrastao ovek ovo dete e stei naviku da se dri na rastojanju od ljudi i da krije svoja oseanja rizikujui da ovakav svoj stav prema ivotu prenese na sopstvenu decu... Drugi primer, primer Fransine koja pie rei za moje pesme. U svojoj seoskoj kui u Normandiji, ona nikad ne okleva da se popenje na krov da bi zamenila crep koji je odneo vetar. Njen otac joj estita udarajui je po ramenu: - Fransina je bolja od sina! Koliko se ena trudilo da dokae da one "vrede vie ili bar kao mukarci"? A da li se u ovom ne krije duboka patnja devojica iji su roditelji sanjali da imaju sinove i koji nisu umeli da sakriju svoje razoarenje. esto vidimo i osobe koje su itav svoj ivot pokuavale da se svide svojim roditeljima, negirajui sopstveni polni identitet. Ali kako ovek moe da se nada da nae sopstvenu sreu postajui "neko drugi"? Mnogi se trude da uvrste poverenje u sebe nagomilavajui "spoljne znake bogatstva". Oni misle da se lina vrednost meri visinom konta u banci, povrinom njihovog stana ili brojem diploma. U trenucima kriza oni kau: "Pogledaj, mama, pogledaj, tata, ja sam neko ko vredi, ja sam uspeo..." Pogrean put, razume se, jer novac, materijalna dobra ili drutvene relacije, nisu dovoljni da garantuju vrednost jedne osobe (a naroito ne u sopstvenim oima) niti njenu sreu. Uspeti u ivotu, to znai pronai poverenje u sebe, a ne spoljni efekti. Nedostatak poverenje u sebe, to znai verovati da poleti, elje, ili odluke koje donosi pojedinac nemaju vrednost; da je njegova duboka stvarnost bezvredna, beznaajna, odnosno za preziranje. U ovim uslovima, kako jedna osoba moe da se usudi da iskae emocije koje se zasnivaju na njegovoj "istini". Nasuprot, on nee prestati da ih skriva! On e sagraditi jednu elinu kasu u ijoj e unutranjosti nastaviti da "kuva" svoje emocionalno ja sa tetnim posledicama koje moe imati na svoja odbrambena sredstva i svoj odnos prema srei.

VELIKO NITA kolsko zvono je tek zazvonilo kada smo Dejzi i ja, sa kolekcijom naih sliica u rukama, utrale u dvorite da bismo poele da ih menjamo. Jedan dobar deo razreda pratio nas je da bi prisustvovao ovoj razmeni. Kad sam imala dvanaest godina, bila sam mala i debeljuna. Dejzi, sa svojih trinaest godina, bila je glavu via od mene. Ubrzo, razgovor je postao buan zbog jedne sliice do koje mi je bilo mnogo stalo. Dejzi ustaje i, ne govorei nijednu re, udari me pesnicom u lice. Moja drugarica Hana doviknula mi je: - Udari je nogom! ta eka? I sve ostale devojice su poele da urlaju i da me nagovaraju da joj vratim udarac. Ali, paralizovana od stida, nisam se pomakla. ak nisam ni osetila krv koja je tekla iz nosa po mojim ustima i bradi. Kad su najzad devojice otile na as fiskulture, poela sam da plaem i da se oseam kao "veliko nita", bedno stvorenje koje svi mogu da udaraju koliko im drago... 23

Razume se, ovaj incident je bio znaajan samo u onoj meri u kojoj je on pokazivao moj dubok nedostatak poverenja u sebe. Svi negativni sudovi koje sam ja donela o sebi uinili su da ovaj dogaaj postane moje obeleje. "Veliko nita": evo etikete koju u nositi na sebi godinama!

"GLAS POLICAJCA" Ono to nazivam "glasom policajca", to je unutranji glas, uvek kritiki, koji ini ivot nemogunim. Mnogobrojni su oni koji se ale na ovog "intimnog tiranina", ije je jedino, ini mi se, zadovoljstvo da nas negira i da nam rui moral. - "Reklo bi se da u meni postoji dvojnik koji mi stalno sputa moral", poverava mi jedna prijateljica. Dvojnik koji me neprestano podsea na moje neuspehe i greke. Kao da iza svojih lea imam neprijatelja koji je resio da me sprei da ivim: "Ne moe to da uradi tako... ili da kae ovo... Nisi dovoljno ljubazna..." Dok radim, ovaj glas mi kae "prestani da tako radi!" A kad prestanem, ujem: "Prestani da vrti paleve, radi neto..." Ovako se vie ne moe da ivi! Imam tetku koja je uvek bolesna kad treba da obavi neki administrativni posao. Uzalud se priprema unapred i ponavlja sve mogune odgovore na pitanja koja bi joj mogli postaviti. Meutim, u toku razgovora ona se paralizuje zbog jednog glasa koji joj govori: "uti, ti ne zna nita, nita!" Kad se vrati kui, besna, razmilja o svim odgovorima koje nije znala da da. Zar ne treba videti u ovom "glasu policajca" eho primedaba i grdnji koje smo uli u detinjstvu? Da bismo iveli bolje, moramo poeti da uutkujemo ove suvie brbljive glasove iz nae prolosti. Prestanimo konano da verujemo da... "Niko me ne voli": to je vrsta uverenja koja nas osuuje na usamljenost. "Nisam obdaren-a da bilo ta nauim". Apsurdna ideja koju je u nas mozak usadio uitelj, koji je ostavio svoju pedagogiju pred vratima uionice. "To je moja greka": verovanje koje smo usadili u sebe kao oseanje krivice i koje nas uvek tera da izgovaramo "oprostite mi". "Ne raunam": automatski upisujemo svoje ime na kraj liste sa sve lepe stvari u ivotu.

Jednog dana kad sam stigla u televizijski studio da snimim jednu znaajnu emisiju, bila sam iznenaena kad sam nala celu ekipu obezglavljenu: trajk tehnikog osoblja onemoguio je snimanje. Morali smo da se strpimo... Tada mi je sinula udna misao: mislei na svoj "glas policajca", zamolila sam dvadesetak prisutnih osoba da zapisu svoja runa razmiljanja koja su im se tiskam po glavi kada su bili pod uticajem stresa, straha ili besa... Evo njihovih odgovora: Glup sam. Sve upropastim. Nikad nemam sreu. Pravim samo gluposti. 24

Drugi se snalaze bolje od mene. Ja sam gubitnik. Ako se naljutim, ako se pobunim, nisam dobar. To je moja greka. Nisam dovoljno lepa, dovoljno mlada, dovoljno inteligentna, dovoljno obrazovana... Isuvie sam debela, lenja, tvrdoglava, mala, mrava. Pravi sam otira: svi idu po meni!

Cela ekipa se razbeala po uglovima studija; malo pomalo jezici su se razvezali. Jedan kamerman je iznenada uzviknuo: - Pa to je neverovatno! Konano sam shvatio da se ne usuujem da kaem ne, iz straha da se ne zamerim. Posle neke veere, nikad ne odlazim pre drugih. Kad telefoniram, nikad prvi ne spustim slualicu. minkerka je dodala: - Nemam dovoljno poverenja u sebe. Dovoljno da slubenica na potanskom alteru bude neprijatna, pa da steknem utisak da sam odbaena, da ne mogu da raunam ni na koga. Producent emisije je odmahnuo glavom: - to se mene tie, kad ne uspem da potpiem ugovor, odmah sebi kaem da nisam sposoban, na visini... Jedna lepa pevaica, debitantkinja, pobesnela je: - Kad uporedim svoje fotografije sa fotografijama manekena u modnim asopisima, dobijem uasne komplekse. A sekretarica produkcije, dodala je tihim glasom: - Ja, toliko loe mislim o sebi da se ne usuujem da traim poveanje plate... i zato sam jo besnija kad vidim kako tehniko osoblje to trai na brutalan nain, stupajui u trajk.

OTVORITE NOVU STRANU! Kako staviti taku na ove obeshrabrujue rei koje se neprestano ponavljaju "glasom policajca"? Kako potisnuti prebacivanja nasleena iz prolosti? Jednom reju, kako ponovo pronai poverenje u sebe, a sa njim psihiko zdravlje i sreu ivljenja? Da bismo se izleili od oseanja inferiornosti, potrebno je - konano - nauiti ceniti sebe. Za ovo je potrebno, najpre, uiniti odluni i sutinski korak: napraviti razliku izmeu jue i danas. Moramo sebe

25

uveriti da nai nedostaci - ako oni postoje - pripadaju prolosti i da je prolost iza nas: danas, mi smo sposobni da otvorimo novu stranicu! Ali najpre, prestanimo za trenutak da oplakujemo ovu prolost i iskalimo svoje emocije. Panja! Nije re o prolivanju novih suza nad naim starim patnjama. Ono to treba oplakati, to je izgubljeno vreme: "teta to sam se tako dugo smatrao nesposobnim! Kako sad alim to sam bio nepravedan prema sebi! Dok sam nabrajao svoje nedostatke, drao sam na ledu svoje sposobnosti koje su tako mnogobrojne". Sada, zatvorite oi i sa nenou ponovo vidite dete kakvo ste bili u trenucima tuge i beznaa: Vae oseanje nemoi i besa zbog kritika moglo je zauvek da skri vae srce. Ali, recite sebi da je sada sve drukije. Vi ste odrastao ovek, znai sposoban za akciju. Svakako, izdaja ili naputanje od strane voljene osobe jo uvek mogu, i danas, da vam nanesu bol, ali vi vie niste nemono bie. Vi odluujete o svom ivotu, koristei iskustvo i sposobnost da razmiljate! Ostavite iza sebe negativne emocije i misli (tipa: "nisam dovoljno dobar za ovo ili ono") kao staro odelo suvie malo ili pocepano. Ohrabrite odmah sebe i otkrijte sve svoje vrline! Bilo ta da mislite o nedostatku svojih sposobnosti, nikada nije isuvie kasno da ponete da verujete u sebe!

NAPRAVITE LISTU SVOJIH SPOSOBNOSTI Moj brat Odet uvek je govorio: "Da bi se pobedilo, nikad se ne sme imati strah od gubitka." Vi ne smatrate da ste sposobni za neku veliku akciju? Imate projekte, ali se povlaite pri prvim koracima? Sigurno se paralizujete iz straha od neuspeha. U vaoj porodici, itavog vaeg detinjstva, "neuspesi i gubici" su dobijali ogromne srazmere? Da li su vam prebacivali sitne greke kao velike? Nesvesno, vi ste tada odluili: "Bolje je nita ne preduzimati, nego doiveti ponienje zbog neuspeha!". Ne vidite li vi u ovoj odluci da nita ne preduzimate u stvari najvee neuspehe? Kako mislite da uspete ako i ne pokuate? Svaka greka je divna lekcija za budunost i pobedu nad strahom. Usuujem se da radim i polako u napredovati. Da biste nauili da svirate na nekom instrumentu, potrebno je odsvirati mnogo pogrenih nota; da biste nauili da razgovarate na stranom jeziku, ne smete da oklevate da pravite greke, pogreno izgovarate rei... Dakle: krenite, pokuajte, vebajte se, i rezultati e doi. Na isti nain, potrebno je mnogo prakse da bi se razvili svi talenti koje danas imate. Kako? Vi sumnjate u svoje talente? E pa lepo, ponite tako to ete napraviti njihov inventar. Videete da e ova lista biti dua nego to vi mislite, ali pod uslovom da ne prezirete ni jedan od svojih kvaliteta, ak ni one koje vaa sredina ili vi sami smatrate kao beznaajne! Da biste sebi pomogli da nita ne zaboravite, evo liste koju su napravili nekoliko osoba oko mene. Svirati harmoniku - ukrasiti stan - biti organizovan - umeti napraviti divnu vonu tortu - dobro voziti kola - znati organizovati sveanosti - znati popravljati sve po kui - dobro iti i vesti - igrati ah - priati zanimljive prie - baviti se dobro detetom - gajiti cvee u bati - pisati pesme - rukovoditi preduzeem znati sluati... 26

Vi ste uradili bezbrojne i lepe stvari u svom ivotu: istaknite ih u svom unutranjem dijalogu, kao i u razgovoru sa svojom okolinom. Istaknite sa ponosom svoje kvalitete. Tad ete sigurno rei zbogom navici da sebe smatrate nesposobnom osobom.

OREOL ZATITE Oekujui da steknete poverenje u sebe, moete takoe nauiti kako da se zatitite. Evo jedne brze vizualizacije, onoga to treba da uradite svaki put kad osetite potrebu da pronaete malo sigurnosti. Sedite na neko mirno mesto. Udahnite duboko i mirno dva tri puta, ponavljajui: "Prihvatam sebe." Pri svakom izdisanju, vae telo i vae srce izbacie sve negativne misli, sumnje i strahove. Prilikom udisanja zamislite jedan krug pozlaene svetlosti kao neku mirnu i pozitivnu snagu koja e vas polako inspirisati. Osetite kako ova pozlaena svetlost ispunjava vaa plua i zatim se iri po celom vaem telu. Njeno obilje je toliko da oko vas stvara oreol zrane energije, neto u emu se oseate sigurno. Nastavite sve dok ne osetite mir i sigurnost u sebi. Priteknite ovoj metodi svaki put kada osetite neki nemir u sebi ili kako se neraspoloenje uvlai u vas. Kod kue, ali zato da ne i u kancelariji, u restoranu, ieznite na nekoliko minuta i predajte se ovoj vizualizaciji. Tako ete se na jednostavan nain osloboditi stresa koji izaziva strah, tugu, bes. Povratiete vedro raspoloenje i biete u punoj formi.

Ne mogu da vas ohrabrim poev od otkria i spoznaje vaih talenata sem pod uslovom da ih ne ostavite na ledu. Stavite sve u proces da biste malo pomalo dopustili da raste, u vaim oima, vaa prava linost, ona koju ste tako dugo guili ili sakatili. Da biste otkrili smisao ivota i bolje komunicirali sa drugima, neophodno je potrebno da ponete da verujete u sebe. Inae, vreba vas velika opasnost. to manje sebe cenite, vie ete traiti naine da skrijete vae takozvane mane. I dobro znajte, da ovo prikrivanje moe da dobije veoma razliite boje. Ili da vas potpuno izbrie, i vi ete iveti u senci drugih, ili ete pak umesto toga postati neko veoma znaajan, "ja znam sve", koji e zgaziti sve superiornou svoje fasade. Nedostatak poverenja u nas same neizostavno nas tera da se ponaamo isto toliko neprijatno koliko i tetno po nas same.

27

5 TETNA PONAANJA I AFEKTIVNA ZAVISNOST

Kada roditelji ne pokazuju svu nenost koju oekujemo od njih, oseamo bes i ljutimo se na njih. Ali, to se ne usuujemo da pokaemo, iz straha da potpuno ne izgubimo njihovu ljubav. Dakle, nalazimo se u procepu da bismo "proterali iz nas" ovo oseanje. Mi ga tada upravljamo prema sami sebi! Ako otac ili majka me ne vole, to je zato to ne zasluujem to. To je moja greka a njihova ravnodunost i njihove kritike su kazna koju zasluujem. Sreom, kada odrastemo, raspolaemo odlinim sredstvom da se toga oslobodimo: moemo da donesemo odluku da se vie ne stidimo naeg unutranjeg ivota - muka i rana ponetih iz detinjstva - i da donesemo odluku da ih iskaemo. Ako ne pristupimo ovoj sutinskoj promeni, rizikujemo da se zatvorimo u hroninu grizu savesti - uasan nain samokanjavanja i da stalno ponavljamo: "Sve je moja greka!" Oseanje grize savesti i nedostatak potovanja samog sebe su, bas sumnje, najopasnija oseanja koja mogu da postoje: i jedno i drugo oseanje je tetno i za nas i za druge.

POSTUPIO SAM LOE l MRZIM SEBE ZBOG TOGA Svi se mi ponaamo loe kad elimo da se oslobodimo problema. I poto ne uspevamo u tome, mi zbog toga oseamo grizu savesti koja sve vie raste. Evo nekoliko primera: U toku razgovora, esto sam loe raspoloena, odbijam da prihvatim svoju greku, spremna sam da ne vidim ono to je oigledno. esto imam elju da laem da bih poveala svoju vrednost. To je jae od mene. Postajem gruba, Iako padam u vatru, bes, vream ljude, zatim mrzim sebe... Zavist, ljubomora, teraju me da kaem uasne stvari zbog kojih se posle ujedem za jezik.

Umesto da se ljutite na sebe, osmotrite dobro, sa razumevanjem i nenou, svoje ponaanje. Postavite sebi pitanja koja e vas, malo pomalo, dovesti na izvor problema. Na primer: "Zbog ega sam loe raspoloena? Zato sam toliko tvrdoglav-a, i zato elim da nametnem svoje miljenje? Da li se plaim da ispadnem smean-a ako se prevarim?" Kad ste bili dete, moda su se grubo alili, pa vas ak ismejavali zbog vaih greaka. Da biste se zatitili od toga, da biste sakrili va revolt, vi ste tad, znai, nauili da laete. Ovo runo ponaanje nekad vam je pomagalo, jer ste tako uspevali da bezbolno proete kroz konfliktne zone. Ali sada kad ste odrasli, vi ne moete drukije. Zbog toga morate biti svesni: Biti loe raspoloen, ne podnositi injenicu da morate da priznate greku znai: "Verujem da sam "veliko nita" i bojim se da, priznajui svoje greke, izlaem svoju "nitavnost" svima." 28

Lagati u svakoj prilici znaci: "Ne smatram sebe dovoljno zanimljivim. Svojim izmiljenim priama, nadam se, biu zanimljiviji za drutvo. Vie e me ceniti." La moe takoe da znai: "Oseam da sam slab-a i ne usuujem se da prihvatim odgovornost zbog svojih dela." Biti grub, poniavati druge znai: "Sebe smatram manje vrednim od drugih. Ali poniavajui ih, uiniu da poveruju da sam bolji od njih. I tako u sakriti svoje komplekse." Verovatno ste svesni da je ovakvo vae ponaanje samo rezultat nedostatka poverenja u vas same. Sada, poto ste odrasli i poto nemate vie potrebu da kopate po munim seanjima iz detinjstva, moete da budete drukiji. Moete, takoe, da zahvalite ovim uspomenama to e vam pomoi da postanete novi ovek. Dovoljno ste zreli da biste usvojili nove, vane ivotne stavove, da biste bili kao drugi i da biste se konano ponaali kako dolikuje jednoj zreloj i odgovornoj osobi.

ELITE DA STE UVEK U PRAVU? TO VAS ISCRPLJUJE! Videli smo da onaj ko se boji da prizna svoje pogreke nema poverenje u sebe. Ko istinski ceni sebe, taj se ne boji da e smanjiti svoju vanost ako prizna svoju pogreku. Voleti sebe, znai prihvatiti i svoje dobre strane i svoje slabosti. Mnogo godina je prolo dok nisam shvatila ovu jednostavnu istinu. Dugo sam mislila da se ovek poniava ako kae: "Pogreio sam." Ali, jedanput sam se usudila tekom mukom, da nekome kaem, gledajui ga pravo u oi: "U pravu si. Ja sam pogreila." Od tada se moj ivot promenio iz osnova! Sada se svi nesporazumi reavaju kao od ale. Moji mi sagovornici, iznenaeni s olakanjem, kau: "Svako se moe prevariti!" To nije ozbiljno... Malo pre smo bili uzrujani, spremni na borbu za svoja shvatanja, a odjednom se sukob stiao i sporazum se postie na zdravim osnovama. Zbogom, mrnjo i nevoljo! Svakako e se nai neko ljutit da mi dobaci: "Ah, pa rekao sam ti da sam bio u pravu", ardeni su ve izgubili mnogo od svog ratobornog uverenja. Ponovo stei poverenje u sebe znai prihvatiti sebe onakve kakvi smo, ne dokazivati da smo savreni: na neki nain traiti za sebe "pravo na greku". I onda ivot dobija razliite boje: kakva lakoa. Kakvo osloboenje u saznanju da vie ne morate da budete na pijedestalu inferiornosti. Da bismo ispravno iveli, moramo odbaciti snove o "natoveku". To ne mora biti teko, a time sve dobijemo: prijatno je oseanje da si svoj, bogat svojim dobrim stranama i svestan svojih ogranienja. A naroito nemojte se bojati da ete izgledati slabi to ste se usudili rei: "Prevario sam se!" Naprotiv; ako lako priznajete svoje pogreke, pojaaete znaaj i opravdanost svojih stavova.

OPASNOST OSEAJNE ZAVISNOSTI Sumnja u sebe dovodi do drugog kobnog ponaanja: da se plaimo sukoba sa sobom i da u sebi verujemo da smo beznaajni. S takvim oseanjima nije udno to smo loe volje! Poto ne smemo da postupamo prema svojim tenjama, razumu i ukusima, putamo da nas vode tui principi: postajemo

29

ovce. A to je oseajna zavisnost! Ona nas dri u groznoj tamnici, zaronjene u veni nemir: "ta onaj, ili ona, misli o meni?", "Hoe li me ceniti ili nee? ". Obina kritika, mala zaevica, prek pogled - i ve smo ranjeni, bojimo se da su "drugi" otkrili nau slabost. Bilo kakva sitnica, nisu nas pozvali na ruak, odbijena je molba koju smo podneli vlasti - i ve smatramo da smo jadni. Neko nas obori, i mi smo ve na ivici oajanja, ili bolesti. To je kao shvatiti: jedino uvaavanje sebe da je oveku posebnu snagu za nezavisan ivot. Ako nemamo snage da se odrimo, moramo se osloniti na tuu pomo, panju u odobravanje. I ne slutimo koliko zbog nedostatka bezuslovne ljubavi naih roditelja, sumnjamo u sebe, ne uspevamo da steknemo vrsto poverenje u sebe. I jedan drugi uzrok moe da pogora ovu smetnju: vaspitajui nas, nai su roditelji i dedovi i bake imali pohvalnu nameru da suzbiju nau sebinost da bi nas nauili da volimo druge. Na nesreu, nisu dovoljno naglasili razliku izmeu kodljive sebinosti koja je sestra oholosti, i ljubavi prema samom sebi, koja je i zdrava i neophodna... Oni nam ponavljaju s pravom: "Ne misli samo na sebe, ne zaboravljaj druge!" - ili: "Ne misli da si ti sredite sveta!" Ali zaboravljaju da je ovim savetima trebalo dodati: "Voli i svoje dobre osobine i svoje nedostatke, ali na zdrav i skroman nain. Tako e postii poverenje u sebe, i snagu da savlada tekoe u ivotu." Ni bogatstvo i poasti ne mogu pribaviti oveku oseanje njegove stvarne vrednosti, niti dati pravi smisao njegovom ivotu. Jedino prihvatanje sebe - bez oholosti i ocrnjivanja - prua oveku uverenje da ima pravo i dunost da saslua i svoj glas u skladu sa svetom.

"BEZ TEBE, MOJ IVOT NEMA SMISLA... " Avaj, poto smo u ranoj mladosti nauili da smo sebinjaci ako mislimo samo na sebe, mi se kao deca, a potom odrasli, odriemo kontakta sa svojim intimnim biem. Tako se liavamo najvanijeg dela svoje linosti, onog dela koji moe da nam pribavi poverenje u sebe i zdravu ljubav prema sebi. Ukratko: to manje voli sebe, utoliko ti vie treba tua podrka. to manje ceni sebe, utoliko vie moli da ti drugi odobravaju. Kad postanemo zavisni od njihovih ocena, mi se bojimo od "ta e drugi rei". Zalaemo se iz sve snage da se dopadnemo okolnom svetu, a ne vidimo da se osuujemo na potinjenost drugima! "Bez tebe, moj ivot nema smisla...", "Umreu ako me ostavi...", "Tata nikad nee pristati...", " ta e misliti porodica, susedi?" Takve i sline reenice otkrivaju oseajnu zavisnost. A to je istinska "zavisnost". Tako emo drugima prepustiti vlast da nam odobravaju ili da nas odbacuju. Mi emo ostati robovi, njima, na milost i nemilost! Zavisiti od drugoga, znai iveti u neprekidnom strahu da e on otii: "A ako me vie ne voli?"; "A ako me ostavi?"; "A ako me stareine ne ocene povoljno?"; "A ako on umre?". Sigurnost koju nam prua na partner ili naa okolina vrlo je krhka. Znamo da ona moe ieznuti svakog asa, a pomisao da emo biti lieni nenosti i ljubavi duboko nas alosti.

30

Zabeleite ovo pravilo zlatnim slovima: da bismo se oseali bezbedni, moramo otkriti onaj izvor ljubavi i poverenja koji svako od nas ima u sebi! Ne bojte se, on nee presuiti! Protiv bura i oluja, bilo da smo na vrhuncu slave ili siromani i bolesni, taj nas izvor odrava, oi nas da cenimo sebe i da verujemo u sebe! Time se ne zapada u preterano zadovoljstvo sobom niti u prezir ljubavi i potovanja od strane drugih lica, to je svima nama potrebno. Kao i milioni drugih, nisam dugo znala da ovaj izvor nosim u sebi. Traila sam priznanje na drugoj strani, a posebno sam se nadala da u svoju e za ljubavlju ugasiti kad sluam publiku kako uzvikuje "Bravo!". Mnogi umetnici tako opsenjuju sebe. Sami, pod svetlom reflektora, ali uzbueni talasom klicanja i odobravanja, oni za trenutak umiruju svoje strepnje i svoju potrebu za nenou. To je arobni lek, ali kratkotrajan i nedovoljan. Danas znam da je jedini istinski lek za zaleenje mojih oseajnih rana ovaj: stalni dodir sa svojom unutranjom snagom, crpljenje s tog neiscrpnog izvora, prihvatanja sebe, ovakve kakva sam.

UZBUENJA! DUEVNI IVOT DETETA Kako da se staramo o sebi, da postignemo duevni mir i sigurnost, da upoznamo svoju pravu snagu? Kako da podstaknemo svoj izvor energije? Mnogi od nas zanemaruju svoja uzbuenja, svoja duevna stanja, radost, gnev, strah, i slino, zanemaruju svoj "oseajni" mozak u korist svog "misleeg" mozga. Provodimo vreme pokazujui najveu loginost, a voenje "razgovora u dvoje" a naim duevnim stanjima ini nam se ludim i smenim. a nau linost odreuju naa duevna stanja i naa oseanja. Ako ne pomirimo oseajnost i logiku, biemo i dalje razapeti izmeu "elim" i "moram". A ove stalne oseajne borbe iscrpljuju svu nau rezervu energije, zbog ega ostajemo umorni, bolesni i utueni. Ali kako uspostaviti taj razgovor sa svojim duevnim stanjima? Pre svega, treba da nauimo da ih ne nipodatavamo! Da budemo svesni svojih strepnji, jada, tuge i radosti, i da ih izraavamo (reima, suzama ili smehom). Ako suvie prikrivamo svoja oseanja, na kraju postiemo da ne poznajemo vie sebe. Stoga nemojte vie govoriti: "Bila sam zaista malo uznemirena i rastrojena, to nije nita...", ili: "Nisam nimalo tuna... ta vam pada napamet!" Treba ovim duevnim stanjima pokloniti istu panju kao i svojim mislima; da bismo stiali svaki sukob izmeu desnog i levog mozga. Svaki put kad poriemo ili umanjujemo ulogu svojih "snano doivljenih utisaka", obescenjujemo itavo svoje oseajno bie... Mi mu aljemo ovakvu poruku: "To to ti duboko proivljava, to nije vano po mom miljenju!" A nae poverenje u sebe zavisi neposredno od potovanja koje ukazujemo svom oseajnom biu. To bie valja uvati, sa svim njegovim bogatstvima. Mnogobrojni psiholozi, lekari koji lee nervna oboljenja, pa i sam psihijatar Karl G. Jung, nazivaju na duevni, oseajni, emocionalni deo "Duevnim Detetom" (s velikim poetnim slovima). Ovaj naziv nije prost pesniki izraz: on izraava stvarnost naeg duevnog ivota. To Duevno Dete odgovara istinskom detetu, onakvom kakvo smo mi bili, i kakvo smo i danas na neki nain. To je naa oseajna, i uroena strana, koja postoji jo i pre no to nam ivot doputa da steknemo mo razmiljanja, iskustva i zrelosti.

31

Uzalud rastemo, a potom, starimo, jer nae Duevno Dete ostaje nepromenjeno. Ono treperi od naih radosti, ranjavaju ga eventualne duevne rane. Svi mi imamo Duevno Dete. Sumnjaju u to samo oni koji su izgubili vezu s njim. Kad se ivot odvija kao mirna reka, ovo odsustvo dodira sa naim emocionalnim delom, ne osea se jako. Ali u trenucima odlunim po opstanak, u sluaju teke bolesti, za vreme sukoba ili razdvajanja, - odsustvo dodira sa svojim duevnim, emocionalnim ja, spreava nas da naemo zadovoljavajua reenja za savladavanja zamki ivota.

TITITE MALO DETE U SEBI Uspostavljanje dodira s naim duevnim, emocionalnim, delom najbolji je nain da volimo sebe zdravo. Meutim, moderni je ivot tako ispresecao naa duevna stanja, nau radost, gnev, tugu, da mnogi ne znaju kako da se snau. Zamislite poznanika koji vas neprekidno kritikuje. Hoete li se rado druiti s njim? Sumnjam u to. Va emocionalni deo osea se isto tako kada vi potcenjujete sebe: "Kako sam glupa!"; "ta mi bi da uinim ovako neto?"; "To je moja greka". Kad vas va logiki mozak "psuje", onda on obezvreuje vae emocije, to jest vae radosti, gnev, i slino i osuuje vae Duevno Dete! Uzmimo da vi prebacujete sebi to ste plaljivi. Po svoj verovatnoi, vi ete se ovako prekoravati: "Ja sam jedna pokisla koko. Stidim se sama sebe". Uvereni ste da vas ova kritika ohrabruje da budite odvaniji. To je pogreno. VI time samo zlostavljate svoje Duevno Dete! Da vas lake uverimo u to, pokuajmo ovaj ogled: Zamislite pred sobom dete od tri godine koje se iz straha pripija uz vau suknju ili pantalone. Vi ga grdite, ak ga malo i udarite po zadnjici. "to si glup, to tako drhti! Veliki deak kao ti nikad se na plai..." Meutim, da bi se ohrabrilo, plaljivom je detetu potrebna pomo. Kuenje ili zajedanje deteta samo e poveati njegov strah. Va grub postupak raspametie dete. Vremenom, ono e postati potiteno ili pomamno, to e ga spreiti da odraste prema svojim prirodnim sposobnostima. Zamislite da neno govorite detetu. Vi ga uveravate da ga volite. Objanjavate mu da mu njegove greke ili strah slue za sticanje znanja, da upozna kakav strah postoji u svetu. Ponovite mu da ono vama mnogo znai i da ete vi uvek biti uz njega da ga podrite. Zaudiete se kad uoite u kojoj su meri ova ohrabrenja omoguila detetu da raste razvijajui na najbolji nain svoje prirodne darove. Svako od nas nosi u svom srcu ovo malo Dete. Ako ga zlostavljamo, ono se nee razvijati, i mi neemo doiveti sreu. Na suprot tome, ako mu ukaemo ljubav i poverenje, ako mu irom otvorimo svoje ruke, omoguiemo mu da razvije sve svoje talente.

32

PAR DUEVNO DETE / ODRASLO LICE Dok smo bili mali, roditelji su se brinuli o nama. Rastui, mi razvijamo svoj zreli, odrasli deo, koji e ubudue tititi na detinji deo, koji je nean i nepromenljiv. Ali vi ete mi rei: "Kako mogu da upoznam i razlikujem ova dva dela?" Uverena sam da ste esto sluali glas vaeg Duevnog Deteta, iako mu ne posveujete dovoljnu panju. Deava se, na primer, da nam na logiki mozak kae: "Moram po svaku cenu da danas zavrim ovaj posao." U istom trenutku ujemo drugi glas koji negoduje: "Meni je dosta rada bez odmora. Suvie sam umoran (umorna)!" Ovaj drugi glas - to je glas naih emocija, naeg raspoloenja. Sada pazite! Ovaj glas ne mora biti glas mudrosti! Treba sasluati vae Dete, Duevno Dete, treba ga pustiti da se izrazi, po potrebi deifrovati njegov govor, ali ni u kom sluaju ne povijati se prema svakoj njegovoj elji, stoga to ono nee uvek u pravu! Na primer, ako mi moj razum kae: "Suvie si jeo, bolee te stomak", onaj drugi glas, emocionalni, moe lako da kae: "To nije vano u ovom asu, meni je potrebno da inim ludosti!" Da biste bolje obeleila svoje Duevno Dete i svoje zrelo lice, Margaret Pol u svojoj knjizi "Uspostavite vezu sa Duevnim Detetom", predlae da se nade misli oznae kao "zrelo lice" a nae emocije, duevna stanja, kao "Dete". Tako se s velikom jasnoom mogu istraivati intimni sukobi, da bi se brzo nali zadovoljavajua reenja. Shvatili ste: nije re o isticanju prednosti Deteta i Zrelog lica u nama. Cilj je da se uniti razdor izmeu njih da bi se postigla ravnotea. Na primer, kad nas teki ivotni problemi osude na crne emocionalne strepnje, mi ne vidimo vie ko nam moe doi u pomo. Zaboravljamo da uporedo sa naim oseajnim i ranjivim delom imamo i zreli deo, bogat iskustvom, sposoban da razmilja, a iji je zadatak upravo da nam doe u pomo, kao to su ranije inili roditelji. Nasuprot tome, mnogi ljudi i ene ne doputaju svom Duevnom Detetu da progovori a sluaju samo svoje Zrelo lice: logiki mozak postaje jedini gospodar. Emocije se smatraju zanemarljivim. Oni ne vide da su se liili najvanijeg dela svog bia... U oba sluaja postoji vrlo tetna nesrazmera. Priroda je dala dva lica naoj linosti, od kojih svako treba da igra svoju ulogu. Njihovom uskom saradnjom mi emo savladati tekoe svojstvene ivotu. Nae Zrelo (Odraslo) lice titie Dete, koje e, za uzvrat, njemu doneti mo nasluivanja ili predvianja (intuiciju), oseajnost i energiju. Tesno povezani, oni e se uzajamno podravati i obogaivati.

KA PONOVNOM SJEDINJAVANJU SEBE... Kad god nas naa logika podstie da delujemo ne vodei rauna o naim emocijama, duevnim raspoloenjima, izbija sukob. "Prestani da se ali na sudbinu!", to je jedna uobiajena reenica u ovakvim okolnostima. Ne sluajte nepromiljeno ove reenice! Sluajte ono to vam vae duevno stanje, vae emocije, pokuavaju da kau.

33

Tie se naeg blagostanja, udobnosti, zadovoljstva, pa i nae uspenosti u svakodnevnom ivotu. Razilaenja izmeu nae dunosti ("znam ta moram da uinim") i onoga to oseamo ("nemam volje da to uinim"), izaziva kod nas nelagodnost i brigu koje nas gone da brzo i loe obavimo posao i liavaju nas svakog ivotnog zadovoljstva. Ako dugu potraje, ovo razilaenje izmeu obaveze i elje moe dovesti do stresa i oka, do slabljenja zdravlja i do depresije. Nema unutranjeg mira bez saradnje izmeu elje za zadovoljstvom i nae razumne misli. Svakako, ljubav prema naem branom drugu i naoj porodici doprinosi jaanju naeg oseajnog, duevnog dela. Ali ovaj deo nee biti u svoj snazi sve dok nae Odraslo lice ne pone da ga voli i potuje. Drukije reeno: kad na razum bude realno cenio nae emocije, naa duevna raspoloenja. Naroito, imajte u vidu da nae Duevno Dete nikad nije lakoverno, ne da se prevariti. Ono nee zaboraviti ranija obescenjivanja osim onda kad oseti da je voljeno onakvo kakvo jeste. To e rei, da nema potrebe da izgubi dva kilograma teine ili da dobije veu platu da bi zasluilo ljubav Odraslog lica. Kad ono oseti da je voljeno zbog njega samog, kakvo je takvo je, a ne onakvo kakvo moe biti, va emocionalni deo postae najzad svestan svoje vrednosti, i uzvratie vam poverenjem! Od detinjstva se nadamo da e neko doi i ispuniti nau potrebu za nenou i ugodnim ivotom. I, zaista, sreni nam susreti donose katkad ovu tako dragocenu ljubav. Ali se ova srea pokazuje privremenom ili nepotpunom. Ona ne moe da zameni ljubav i potovanje koje dugujemo samima sebi. Stoga je uzaludno verovati da emo ukloniti nau osamljenost i nae patnje kad naemo idealnog branog druga. Srea izvire iz nje same, iz unutranjosti. Kad ste je otkrili, imate sve anse da naete srodnu duu: jer da bista verovali u ljubav drugih, treba najpre da osetite da ste dostojni da budete voljeni!

OSVOJITI UNUTRANJU SLOBODU Kako se usklauju uloge Duevnog Deteta i Odraslog lica? Detetu je zadatak da osea, zrelom licu da razmilja... i da deluje. U delovanju, u akciji, ostvaruje se sklad izmeu naih misli i naih duevnih raspoloenja (emocija). Bez delovanja, bez akcije, sklada nee biti. Na primer, va oseajni deo odluuje da se oni nee ubudue "sukobljavati" da neete vie biti umiljata devojka koja dui svima za zadovoljstvo. Biete neizbeno izloeni otporima vaih blinjih i vaih prijatelja: optuivae vas da ste zaljubljeni u sebe, da ste nezahvalni, zaelee da "vas vrate na svoje mesto".

KAD SAZNAJEMO DA NAE ODRASLO LICE STVARNO VOLI NAE DUEVNO DETE? Onda kad prestanemo da verujemo da su drugi bolji od nas - ili obrnuto. Kad prestanemo da verujemo da treba da izvrimo podvige da bismo zasluili panju i odobravanje drugih. 34

Kad osetimo poverenje, duhovnu vrstinu koja nas titi od kritika ili osudu drugih lica. Kad prihvatimo da su drugi slobodni da misle po svojoj volji a da to ne utie na potovanje koje gajimo prema sebi. Prema indijskoj poslovici: "Ako te neko nazove magarcem, da li te vue za ui?" Kad odluimo da postupamo ostajui uvek dosledni sebi, onakvi kakvi smo. U sjaju naih dobrih strana i u prihvatanju naih ogranienosti. Jer zbog ega bismo pokazivali lepu fasadu kad u naem duhu nema nieg dobrog? Kad se vie ne bojimo da se pokaemo onakvi kakvi smo. Kad vie ne mislimo: "Oni me nee vie voleti kad saznaju kakav sam u stvari". Kad se ne iscrpljujemo u naporima da se prikaemo u najlepem vidu. Najlepa slika koju moemo pokazati o sebi jeste ona istinita. Kad smo najzad uvereni da e nas, ako se ponaamo po svojoj prirodi, drutvo vie ceniti i voleti, poto prirodnost, autentinost, postaje naa prava dobra strana.

LEENJE EMOCIONALNIH TEGOBA Moete li zamisliti majku koja odbija od sebe svoje plaljivo dete? Zato, molim vas, prihvatajte svoje Duevno Dete, umirujte ga neno: "Volim te". Primenjujte lek za ohrabrenje i za bezuslovno prihvatanje, lek na njegove rane: "Volim te takvog kakav si." Ne oklevajte, na vreme zauzmite svoje mesto u ivotu! Omoguite svojoj svetlosti da sija, svome daru da se ispolji. Mui vas neki nesklad u vaoj svesti? Prihvatite ga, pomirite se s tim! Neskladno raspoloenje obogauje opti sklad treperenja jednog novog sazvuja, vaeg sazvuja! Budite svoj aneo uvar, budite Odraslo lice stalno prisutno uz vae Dete, pa i onda ako ga neko drugi napusti... Budite svoj roditelj i nikad ne naputajte sebe! Budite uvereni da niste uzalud patili: svaki doivljeni muan trenutak uio vas je ljubavi, trpeljivosti i slozi s drutvom. Odluite se da od sada potujete sebe, da imate poverenja u sebe. Ne ostavljajte u senci sposobnosti i talente Vaeg Duevnog Deteta! Zaponite, jo danas, da se kasnije ne biste kajali! Volite sebe sada! Ne ekajte da izgubite est kilograma, ili dok dovrite tapetiranje sobe ili temeljno ienje ormara, dok ne postanete predsednik akcionarskog preduzea ili dok ne potpiete ugovor na veliki iznos. Vi ste od sada izvanredna linost koja potpuno zasluuje da bude voljena! Nije vam potrebno da budete Ajntajn, Betoven, Grejs Kali ili de Gol da biste privukli i zadrali panju. Volite sebe istinski pa ete umeti da sebi oprostite svoje nedostatke i da cenite svoje dobre strana. Ponavljajte u sebi: "Ja sam savreno nesavren - nesavren! I to je vrlo dobro to je tako!" Budite oduevljeni to ste takvi kakvi ste. Svetu je potrebna svaka vaa osobina da bi postao mesto u kome se dobro ivi. Raznolikost je ta koja svet ini tako lepim!

35

6 VOLETI SEBE - TO NIJE SEBINOST

Voleti sebe, voleti se uvek sve jae! to dalje od nastupa zlovolje, malodunosti, crnih misli, od suvinih kilograma ili od bora, volite sebe pa ma ta se desilo! Volite svoj logini duh, ali jo vie svoja duevna raspoloenja, emocije, pokretae ivota! To nije sebinosti Nisu jedno isto ljubav prema sebi i ljubav - egocentrizam (kad ovek gleda samo svoj interes)! Prvi sasvim jednostavno kae: "Volim sebe ba kakav sam", dok drugi se hvalie: "Volim sebe zato to sam najbolji; zbog toga ne mogu voleti druge jer su oni inferiorni u odnosu na mene." Ljubav prema sebi, egocentrina ljubav, nas ui preziru prema drugima, da budemo iskljuivi pa ak i rasisti. Nasuprot, zdrava ljubav prema sebi, ona kojoj hou da vas nauim, tera da se pribliimo drugima, da budemo solidarni. Rei "ne oseam potrebu da budem najbolji da bih sebe voleo", verovati "prihvatam sebe sa svim svojim slabostima" - to znai prihvatiti, bez pogovora, da ni drugi nemaju potrebu da budu najsavrenija bia da bi zasluila nau ljubav. To treba da bude u osnovi nae humanosti. I zahvaljujui tome moe da trijumfuje jednakost. Voleti samog sebe, dakle brinuti se o svom zdravlju i o svojoj srei je najvea usluga koja se moe uiniti svojim blinjima. Jer, to manje volimo sebe, vie smo nesreni i bolesni, pa prema tome i vie ivimo na teret blinjima. Uostalom, ako ne nauimo da volimo sami sebe, kako emo znati da volimo druge? Onaj ko se loe osea u svojoj koi jedino misli na svoje line probleme, to iskljuuju altruizam iz svakog ivota. Nasuprot, kad smo u miru sa samim sobom, moemo otvoriti srce za druge da bismo im najiskrenije pomogli.

EFEKAT PIGMALION Sigurno znate ovu legendu iz grke mitologije: iz ljubavi, vajar Pigmalion udahnuo je ivot statui Galateji, pretvarajui je u boanstvenu mladu enu. Pigmalion u koli, je naslov koji su dali dvojica amerikih istraivaa i naunika, Rozental i Dakobson, knjizi svojih istraivanja o poverenju u samog sebe. U toj knjizi, nai emo njihova iskustva, kao, u ostalom, i drugih sociologa, nad kojima emo morati dobro da razmislimo... U jednoj osnovnoj koli u sirotinjskom kvartu San Franciska, vri se serija testova - zvanino da bi se odredio koeficijent inteligencije uenika. U stvari, cilj ovih testova bio je sasvim drugi. Bila je re o tome da istraivai proue odnos izmeu napretka u koli uenika i podrke koju im daje par uitelji roditelji. U svakom razredu, 20% uenika su oznaeni kao uenici sa "inteligencijom iznad proeka": u stvari, ovi uenici su bili sluajno odvojeni, na kraju testiranja. Kakvo iznenaenje!

36

Na kraju kolske godine svi ovi "super inteligentni" uenici imali su jedva osrednje ocene, esto iste kao i ona deca koja su oznaena kao "obina"! Takoe i ovi "obini" bili su sluajno izabrani u masi uenika. Ovo pokazuje da predrasude o deci, bilo da su povoljne ili nepovoljne, koje imaju uitelji ili roditelji, imaju direktan uticaj na poverenje uenika u sebe, kao i na njihove kolske rezultate. To je upravo ono to su Rozental i Dakobson nazvali "efekat Pigmalion". Ovaj efekat utie na obrazovanje dece ali takoe, i na njihov karakter. Da li se roditelji odnose pozitivno ili negativno prema svojoj deci? Da li im govore da su "talentovani" ili da nisu "dobri za nita"? to je miljenje roditelja ili uitelja o detetu povoljnije, poverenje u njega samog sve e vie rasti u njemu! Rei ete mi: "Kakva teta to moji roditelji nisu to ranije znali!" E pa dobro, saznajte da nikad nije kasno da na sebe uzmete ulogu svog linog Pigmaliona. Da li to to mislite o sebi i svom ivotu moe da vas odvede ka uspehu ili porazu? Dakle, odbacite sve odjednom negativne "etikete" koje ste prilepili uz svoju linost: "Glup sam... Nikad neu nauiti matematiku... Potpuno sam dezorganizovan-a..." Prestanite da potapate svoj sopstveni brod. Verujte u sebe. Recite sami sebi da su vae sposobnosti vee od onih nego to vi mislite.

PRVI SASTANAK SA SAMIM SOBOM Nije re da kaete sebi "Ja sam najbolji ili najbolja" da biste stekli poverenje u sebi, ve da se volite kakvi jeste i da prestanete da padate u depresiju zato to smatrate da ste suvie kukavica, suvie beznaajni ili suvie nesposobni... Kaete da niste glupi: Suvie dobro vidite svoju agresivnost, svoje lai ili strahove! U redu, ali, da li to znai da ste vi "loi"? Razume se da ne! Svako od vaih ponaanja, to smo ve videli, ima svoje razloge postojanja. Ako se vi potrudite da pronaete taj razlog, vae ponaanje, koje smatrate negativnim, ieznue, najverovatnije, samo po sebi. Ispitajte svoje emocije; Zato beim svo vreme? Od ega elim da pobegnem, ponaajui se tako? Ubudue recite sebi: "Dopustiu sebi da radim prema ritmu koji mi odgovara. Nemoguno je da sve danas uradim!" Zato oseam obavezu da kaem da, upravo onda kad elim da kaem ne? Da li iz straha da izazovem bes drugih, ili iz straha da izgubim ljubav prema samom sebi? Nije li to navika steena u detinjstvu? Dakle odluite: "Danas, imam pravo da se ponaam kako elim i da inim usluge ne oseajui se obaveznim da to radim." Zato uvek beim od drugih? Da li uvek ostajem sam-a iz straha da budem ranjen-a? ta se to desilo u mom ranijem ivotu da sad ovako postupam? Posebno ne gubite iz vida da su ove navike, koje vam danas toliko smetaju nekad bile, zatiene istim sarkazmom. Nekada su vam pomagale i da preivite. Zahvalite im na pomoi koju su vam pruile, ne odbacujte ni jednu! Danas, svakako, vi imate manje potrebu za njima; poto ste odrasli, moete sami da 37

nadvisite probleme svojim novim i zdravim reakcijama. Ali morate da znate da potujete uspomenu na stare probleme jer svaki od njih je velika lekcija mudrosti koju ne treba da zaboravite! Svaki deli vaeg ivota ini vae lino blago. Iskustvo iz prolosti vas je nauilo svemu onome to danas znate. Sauvajte uspomene - ak i bolne - kao najdragocenije medalje. Kao dokaze koji e svedoiti o vaoj sposobnosti da trijumfujete u tekim trenucima svog ivota. Svaka uspomena, do one koja e vas ak i zaboleti, obeleava va ivot. Uspomene vas ine zanimljivijim i jedinstvenijim! Va ivot ne podsea ni na jedan drugi, ni danas, ni jue kao ni sutra! Svako od nas ima nepoznatu i originalnu sudbinu koju bi mogao da ispria drugima. Svako od nas je glavni junak jedne izuzetne sage!

VOLITE SEBE BEZUSLOVNOM LJUBAVLJU, ALI NE ISKLJUUJUI DRUGE Da li ste nekada rekli svojoj begoniji: "Ako bude lepo cvetala, zalivau te uredno"? Ne, razume se. Vi ete najpre dobro zahvati, da bi ona to bolje cvetala... Dakle, ta misle roditelji koji kau svom detetu: "Donesi dobre ocene da bismo mogli da te jo vie volimo..."? Setite se efekta Pigmalion. Zar nisu poverenje i ljubav ono to je potrebno deci da bi razvili svoje sposobnosti? A vi, ve odrasli, da li je logino da sebi kaete: "Vie bih volela sebe kad bih mogla da omram... kad bih postala organizovanija"? Razume se da ne! Najpre cenite sebe, da biste potom konstatovali vrednost novih kvaliteta. Izmenite stav prema sebi. Poput majke koja voli svoje dete, dobre prijateljice, recite mirno svom "ja": "Volim te i potujem te. Obeavam ti da ti vie neu prebacivati za ono to nisi, da bih mogla uivati u onome to sam!" Sedam se jedne veernje zabave, organizovane u moju ast, u toku koje je izgovoreno mnogo pohvala u moje ime. Vraajui se kui, pitala sam sebe zato sam toliko osetljiva na pohvale. Odjednom, jedan unutranji glas uzviknuo je u meni: "Zato to ti mi nikad ne kae da sam dobra!" A to je bilo tano. Sad znate: to manje sami sebi dajete podrku, oekujete vie da ona doe od drugih, pa bilo da su u pitanju najobinija laskanja... Da li sunce ima potrebu da dobije odobrenje da sija? Da li vetar ima potrebu da dobije odobrenje da duva? Mi nemamo potrebu da budemo ni izuzetno lepi niti runi, niti slavni, niti bogati, da bismo osetili ljubav prema sebi, bili dostojni te ljubavi. To pravo stiemo raanjem! Volite sebe jako, manifestujte tu ljubav u celom ivotu: Prema ljudima, ivotinjama, drveu, cveu, umama, stenama, okeanima, rekama, oblacima... celom univerzumu!

38

DESET ZAPOVESTI DA NAUITE DA VOLITE SEBE 1. Prestanite da se uporeujete sa drugima. Oslobodite se robovanja koje se sastoji da se stalno pitate: "Kakav sam u odnosu na...?" Vi ste jedinstveni! Volite ste onakvi kakvi ste! 2. Prestanite da kritikujete sebe i da se plaite negativnih misli. Potujte sebe!

3. Volite sebe u trenucima nesree, kao i u trenucima sree. Zasluujete da budete voljeni u svakom trenutku ivota! 4. Budite neni i znajte da oprostite sami sebi. Ne zaboravite da unesete u ivot i puno humora!

5. Ohrabrujte sebe. Sve to uradite zasluuje da sami sebe pohvalite: "Tako ti je dobro uspeo ovaj kola... Kako si dobro oprao kola... Ti tako lepo zna da aranira cvee..." 6. Ne zaboravite uticaj emocija na zdravlje. "Uslovna ljubav" slabi odbrambene sisteme i otvara vrata psihosomatskim bolestima. Nasuprot, "bezuslovna ljubav" i slobodno izraavanje emocija potpomau stvaranju imuniteta i ine vas sposobnijim da se oduprete raznim bolestima. Ne zaboravite znaaj ivotne higijene na zdravlje. Brinite se o svom telu. Usvojite zdrav nain ishrane. Odaberite onu fiziku aktivnost koja vam se najvie svia. Budite stalno u pokretu i provetravajte svoja plua. Dobro hranjene i osveavane kiseonikom elije opstaju bolje na napad mikroba i virusa nego loe hranjene i bez kiseonika. 7. Budite linost. Pravite sebi "poklone zadovoljstva". Umesto cigareta, preterane hrane, lekova, alkohola, itd., koji kode zdravlju, obradujte sebe zdravim zadovoljstvima: stavite buket cvea na sto, izmasirajte se blago, dorukujte u krevetu, pojedite slatki koji volite, sluajte omiljenu muziku, proitajte glasno jednu pesmu, proetajte se u parku, kupajte se u kadi u kojoj ste stavili morsku so...

8.

Govorite sebi esto: prolost je prolost!

39

9. Nikad nije kasno da ponete da verujete u sebe. Potrebno je da bar dvaput dnevno kaete sebi: "Ja imam poverenje u sebe." 10. Prihvatite sebe onakve kakvi jeste. Prihvatite druge kakvi jesu. Ova bezuslovna ljubav e vas izleiti i pomoi da se izlei i svet oko vas. Ispiite zlatnim slovima: Bezuslovna ljubav je izvor neograniene energije. to vie dajemo ljubavi sebi i drugima, biemo bogatiji! Ne moemo vie a da ne znamo da dobro emocionalno stanje je garancija naeg fizikog i moralnog zdravlja. Zadatak ove knjige upravo i jeste da opie, do detalja, potrebno funkcionisanje uravnoteenog ivota. A da bih vas bolje uverila u to, ponimo najpre od rizika koji slede ako vi zarobite ili negirate svoje emocije.

40

DRUGI DEO

TO JE PSIHOSOMATSKO!

Tatina, zloba, osveta - to su otrovi krvi ak ardon

41

1 EMOCIONALNI STRES: ORUJE SA DVOSTRUKOM OTRICOM

"Nita ja ne vredim..."; "Bez pameti sam..."; "Nemam nikakvu elju..."; "Ovo se deava samo meni..." Ovakva oseanja negiranja linosti, ve smo to videli, stavljaju u pogon u naem organizmu veoma opasno hormonalno luenje. Ali ovo luenje moe biti izazvano i oseanjima besa ili straha, koji nastaju kad itamo neko neprijatno pismo, primimo velike raune za plaanje ili kad se naemo u kolima na zakrenom putu a treba apsolutno da doemo na vreme na sastanak. Dakle, moramo da znamo i da zapiemo zlatnim slovima: Svaka od naih emocija (ljubav, srea, bes, tuga, ili strah) izazivaju u organizmu odgovarajue luenje hormona. "Dobri hormoni", koji poboljavaju zdravlje, idu uz ljubav, nenost, sreu. A "hormoni stresa" lebde oko tuge, straha, besa, ili ljubomore... Kojim to opasnim mehanizmom ove emocije (i njihova hormonalna luenja) postaju tako opasne za organizam? Koji su to fizioloki razlozi koji utiu da "hormoni stresa" prouzrokuju psihosomatske bolesti? Da bismo bolje shvatili ovaj tako znaajan proces za zdravlje, napravimo brzi pregled nae daleke prolosti i razmislimo o sistemu koji je priroda darovala jo preistorijskom oveku da bi mogao da preivi.

SPASITI SVOJU KOU: NAIN UPOTREBE Svaki put kad je morao da izae iz svoje peine, na preistorijski predak rizikovao je da se nae licem u lice sa opasnom suparnikom bandom. U ovim uslovima stalne opasnosti morao je da reaguje brzo i dobro, jer je u pitanju bila njegova koa... Sreom, priroda je u svojoj velikoj mudrosti obdarila naeg pretka sistemom autoodbrane "po meri". To je sistem zahvaljujui kome, i pri najmanjoj opasnosti, mozak ima jedan izuzetan odbrambeni plan: on nareuje lezdama da proizvedu i da poalju u krv hormone koji e uveati fizike snage. A ove poveane snage doputale su naem peinskom oveku da se upusti u borbu - ili da pobegne koliko ga nose noge... Dakle, ovaj udesni mehanizam za preivljavanjem, ostao je isti i danas kao i kod preistorijskog oveka. Samo danas ovi hormoni su dobili ime, "hormoni stresa": Srce bije jae i krvni sudovi se gre: posledica toga je poveanje arterijskog pritiska i brzog cirkulisanja krvi ("krv mi je udarila u glavu"). Disanje je ubrzano da bi se organizmu obezbedio maksimum kiseonika. Krv se povlai iz udova i sa povrine koe da bi ispunila miie i mozak. Procenat eera u krvi je povien da bi miii i mozak bili bolje "hranjeni" i bolje reagovali pred opasnou. Varenje se prekida i pljuvane lezde delimino lue sekret. Zenice se skupljaju a oi razgorae. Znoj prekriva lice i lea: to su uveni "hladni znojevi" koji osveavaju organizam u trenutku izuzetnog napora. 42

Zahvaljujui ovom biolokom procesu, koji traje tek nekoliko sekundi, ovek dobija energiju da bi se borio ili pobegao s "bojnog polja". Odbrambena reakcija uvek se javlja kad je re o spaavanju sopstvene koe, ali je ona oruje sa dvostrukom otricom. Jer, ovi moni hormoni stresa (adrenalin, kortikoidi, itd.) mogu biti eliminisani samo ako potom sledi i izuzetna fizika aktivnost. Ako ovi hormoni i dalje ostanu u organizmu, oni za njega predstavljaju veliku opasnost. Preistorijski ovek je otklanjao ove hormone u aru bitke ili bekstvom ispred neke divlje ivotinje. Ali, kako da ih se oslobaa savremen ovek.

U ZAMCI SAVREMENOG IVOTA Vratimo se iz praistorije u suvremeni ivot. Da li je mehanizam preivljavanja uvek prilagoen vremenu u kom mamute vidimo samo kad pogledamo cene u izlozima a lavove u kavezima ili na zatitnom znaku Metro Glodvin Majera? Odgovor je oigledno negativan. Krajem dvadesetoga veka, nae lezde nastavljaju da lue hormone koji su efikasni protiv fizikih napada, jer veina problema s kojim se danas sukobljavamo zahtevaju od nas psiholoke reakcije. A to je upravo ono to pokree psihosomatske bolesti. Dok itamo neprijatno pismo ili gledamo prevelike raune koje treba da platimo, ako nas zaustavi milicajac ili, pak, otkrijemo nevernost branog druga, osetimo strah, bes ili tugu, koji izazivaju u nama odmah luenje hormona stresa. I proces u organizmu biva isti kao onaj kod preistorijskog oveka. Ali kako da potroimo viak fizike energije koji se stvara u takvom sluaju? Da udarimo pesnicom u lice potara koji nam je doneo visoki telefonski raun, da tuemo nevernog branog druga? Da pobegnemo koliko nas noge nose ispred policajca koji nas je zaustavio poput naeg pretka koji bei ispred razbenjene ivotinje? Umesto da to uradimo mi uvek nagomilavamo svoje frustracije. Gutamo suze, guimo bes, a to nas ini bolesnim. Bukvalno bolesnim! Nedeljama, mesecima, konflikti line prirode, tekoe na poslu i problemi zbog novca izazivaju stalna luenja adrenalina, kortisola, ACTH i drugih hormona stresa. I, poto ih ne eliminiemo fizikim putem, ovi hormoni ostaju stokirani u nekom delu organizma gde oni imaju ulogu otrova kao zakopani hemijski otpaci koji truju zemlju, a posle i nas. Ponavljanje, iz dana u dan, ovog procesa, minira na odbrambeni mehanizam i otvara irom vrata bakterijama i virusima.

HORMONI STRESA I SAVREMEN IVOT Konflikt izbija na dva plana: 1. Viak energije. Na sistem lezda je u "zaostatku" jedne ere: kao u vreme peinskog oveka on nas navodi da reagujemo fiziki, dok su problemi savremenog oveka pre svega psiholoki i zahtevaju odgovore psiholoke vrste! 2. Eliminacija. Problem bi bio beznaajan kad bismo mi svakog dana pravih napor da eliminiemo hormone stresa. Dakle, savremeni ivot nudi oveanstvu mnoge povoljne uslove ivota ali koji uopte 43

ne doprinose eliminaciji stresa. Danas imamo kola, liftove, mehanike stepenice i druge savrene maine koje poveavaju nau pasivnost i tede nae fizike snage. Ne kreemo se dovoljno, ne bavimo se dovoljno sportom. Rezultat: hormoni stresa nagomilavaju se u nama i njihovo svakodnevno trovanje omoguava pojavu psihosomatskih bolesti.

KAD NAA ODBRAMBENA SREDSTVA POSTANU LINI NEPRIJATELJI Neverovatno ali istinito: Sistem iji je smisao da nas zatiti od agresija slabi nas i ini bolesnim! Da je to tano, evo nekoliko sasvim jednostavnih primera: Veliki procenat kortikoida u organizmu demineralizuje kosti (pojava osteoporoze) i, to je jo gore, smanjuje odbrambene mehanizme organizma. A mi danas, vie nego u starim vremenima, znamo znaaj odbrambenog sistema... Nagomilavanje adrenalina poveava arterijski pritisak. A, kad to postane stalni sluaj, hipertenzija nas stavlja na milost i nemilost bolesti srca. Jo je preistorijski ovek znao da rane mogu da zarastu ako se lee. Ali ta moemo da uinimo protiv rana samoljublja? Ako se te rane neprestano javljaju, u opasnosti smo da nam konstatuju zapuenje arterija pa ak i infarkt. Neprestano luenje stomane kiseline izaziva ir na elucu ili dvanaestopalanom crevu.

Kazaete mi: pa dobro, a ta onda? Stres je sastavni deo naeg ivota i mi ga ne moemo uvek izbei. Dakle, lezde e da lue hormone, oni e se nagomilavati, i ta onda initi? E pa lepo... moramo se povinovati zahtevima prirode: moramo raditi isto ono to i nai preci koji su se borili, vikali, oslobaajui tako svoj organizam ovih tetnih hormona. Dakle, i mi moramo da pristupimo "oslobodilakoj" fizikoj aktivnosti, da viemo, da se borimo, ali ne bilo kako (o tome ete itati u petom delu ove knjige!) da bismo sauvali svoje zdravlje. Uzmimo na primer izvesne organe: sistem za varenje, plua, ili lunu kesu, koja svakodnevno odstranjuje otpatke i otrove koje proizvodi nae telo. Prema istom principu, moramo da pronaemo nain kako da eliminiemo hormone stresa. Inae, eto uasnih posledica! I nemojte se varati: niko nije poteen toga, niko nije u sklonitu. Dobro sluajte poruke koje vam alje organizam kad ste u nekoj neprijatnoj situaciji...

ZVONO ZA UZBUNU Kad se stres uvea i kad nas iscrpe, svako telo deluje u funkciji svog naslea i naina ivota. Kao i uvek, najpre puca fizika ili psihika najslabija nit. Ali, pre nego to ona pukne, na organizam nas opominje na opasnost dajui nam sve vrste znakova. Signalizira nam da smo prepuni stresa i podstrekuje nas da to bre reagujemo pre nego to doe do sloma. 44

Ovi znaci - kako kae Izabela Filioza u svojoj knjizi Alhemija sree - su simptomi koje svako od nas moe sam da dijagnosticira. Oni se javljaju u pet kategorija: Fiziki simptomi iscrpljivanja: stalni umor; zevanje; naduvenost stomaka; poremeaji varenja; peenje u stomaku; lupanje srca; bol u leima, bubrezima, potiljku, glavi... esto ove neprijatnosti pokuavamo da umanjimo preteranim puenjem, alkoholom, razliitim drogama ukljuujui tu naravno i lekove - preteranim uzimanjem hrane (bulimija) ili potpunim odbijanjem unoenja hrane u organizam (anoreksija). Intelektualni simptomi iscrpljenosti: tekoa pamenja i koncentracije, oseanje zbunjenosti, oklevanja, stalne neodlunosti; greke koje se ponavljaju; ostavljanje za kasnije neophodnih odluka. Odvratnost prema profesionalnim obavezama ili, suprotno od toga, preterivanja u radu... Simptomi iscrpljenosti vezani za porodine i ostale odnose: stalna prebacivanja i konflikti sa okolinom, pesimistiki ili negativan odnos prema porodici, prijateljima ili kolegama; izbegavanje drutva, izolovanje i povlaenje u sebe; oseanje da vas svi iskoritavaju. Emotivni simptomi iscrpljenosti: razdraljivost, nervoza i sumnjiavost; brzi nastupi besa, sklonost ka plakanju; nesposobnost da prihvatite da i drugi imaju probleme ili brige; gubitak poverenje u sebe; oseanje stalnog neuspeha; oseanje krivice, samooptuivanje, strah od mraka, strah da ste zaboravili da iskljuite poret ili peglu. Egzistencijalni simptomi iscrpljenosti: oseanje unutranje praznine; gubitak interesovanja za sve; nesposobnost da se bilo ta preduzme, odsustvo projekata; gubitak motivacije (a emu to?) i nade (zato iveti?)...

Razume se jedan izolovan simptom ne oznaava uvek iscrpljenost. ak i osoba koja doivljava izuzetan stres retko kad ima sve ove simptome u isti as. Ali njihovo ponavljanje, njihovo umnoavanje i stalno prisustvo najavljuju stanje hroninog stresa. Dakle, vodimo rauna o ovim dragocenim znacima za uzbunu dok je jo vreme. Nae zdravlje zavisi od toga!

DA LI JE POTREBNA ELIMINACIJA Jednog dana - moda za sto ili hiljadu godina - priroda e verovatno ponuditi bolja odbrambena sredstva za nove vrste stresova koji nas oekuju. Ali, u oekivanju toga, postoji samo jedno reenje: moramo ih eliminisati! Kako? Ne guite svoje emocije. Hormonalno luenje koje one pokreu umanjuje se kad se izraavaju emocije. Ali, razume se, ne u bilo kom trenutka (Vidi peti deo knjige) Borite se protiv navike da omalovaavate sebe. ("Nikad nemam sree..."). Verujte u sebe. Vi ste zaista neko ko vredi! to vie omalovaavate sebe, vae hormonalno luenje stresa bie vee, bie vam potrebno vie energije da ga se oslobodite nego to vam je to darovala priroda. Pomozite svom organizmu zdravom i biolokom hranom. Osloboen otrova i dobro hranjen, nervni sistem mnogo je bolji od onoga koji je zatrpan otrovima i otpacima! 45

 Nauite i stalno primenjujte razne tehnike relaksacije, disanja, meditacije ili vizualizacije. A zato ih ne biste primenjivali sve? (Vidite esti deo knjige.) I pre svega, pre svega, ugravirajte u svom srcu najbolju anti-stresnu devizu koja moe da postoji: samo oseanja unutranjeg mira, poverenje u budunost i ljubav za ivotom, su sposobni da izazovu luenje "hormona mira i sree". A ti hormoni ojaavaju odbrambeni sistem i poveavaju nau ivotnu energiju!

46

2 ODMERITE STEPEN STRESA

Stres, znamo to dobro, moe biti prouzrokovan spoljnim okolnostima: gubitak voljenog bia, razvod, profesionalne ili novane tekoe, itd. Ali pre svega, on je rezultat unutranjih konflikta, kao to su nedostatak poverenja u sebe ili kompleks stalnih neuspeha. Dakle, da bismo sauvali zdravlje, nije dovoljno da brzo prepoznamo prve simptome stresa. Moramo, takoe, da saznamo i koje je njihovo poreklo. Da bismo to uspeli, nemaki naunici Holms i Raje su napravih skalu stresnih dogaaja i klasirali ih prema njihovom znaaju. Zauujua stvar: ova skala ima samo "negativne elemente". Oni koji su poznati kao "pozitivni" - koji nam daju hrabrost, sreu i poverenje u sebe same - mogu biti takoe lektori stresa, u vidu preteranog uzbuenja ili izuzetne napetosti!

Pogledajte dobro ovu tabelu u kojoj su navedeni svi stresni dogaaji i dodajte joj jo i one dogaaje koji ste vi stresno preivali u toku svog ivota. Takoe, nabrojte sve one stresne dogaaje koje ste vi doiveli a nalaze se na ovoj tabeli.

47

48

49

50

3 REKLI STE: PSIHOSOMATSKO?

Bila sam veoma povuena devojica, koja je radila sve da bi sakrila svoje misli i oseanja... jer sam se stidela od njih. Moj otac se potpuno zatvarao u sebe. A moja majka se oajniki borila protiv svoje otvorenosti, koju smo mi verovatno jedini oseali. Koliko sam puta bila preplaena i uzbuena kad mi je ponavljala: "Zna li ti kako je uasno iveti u svetu bez svetlosti? Niko, ne, niko mi ne moe pomoi!" Dala bih sve da budem ona koja e joj pomoi, da postanem kerka sposobna da rtvuje ivot da bi zatitila slepu majku. Dugo sam se pitala da li bih joj mogla da pomognem, da podelim njenu sudbinu ako bih i sama bila slepa. Oseala sam se krivom to nisam i ja bolesna kao ona. Tada bih zatvarala oi ili, odluujui se da ih ne otvorim ni po koju cenu, ila sam po stanu pipajui rukama... Ali, poto bih se udarila tri ili etiri puta, otvarala sam oi. Odmah sam oseala grizu savesti. "Ti si obina pakosnica, nesposobna ni za najmanju rtvu." Bila sam uverena da sam potpuno rava. Dokaz mog egoizma? Kad su moji roditelji bili obuzeti vanim stvarima, kao to su bili rat u Izraelu ili ne znam ni sama koja operacija oiju moje majke, pitala sam se, da li e me Uzi pozvati na igranku; brinula sam se da saznam da li je primeeno da sam otkinula pare kolaa sa sirom, ili da li e mi kupiti ipon ukraen ipkama. Sve uenice u mom razredu nosili su to lepe ipone kupljene u magazinu Kolbo, u centru Jerusalima, dok su moje podsuknje bile pravljene od starih majinih kombinezona... to sam vie sanjala o tim sitnicama, vie sam se oseala beskorisnom i bez vrednosti. Nikad neu biti dobra kerka! Uverena da imam mane koje treba duboko sakriti i po svaku cenu, nikom nisam doputala da zaviri u moje srce, a naroito ne roditeljima. I odjednom, dobila sam ekcem koji je pokrio moje ruke i vrat, i koji nije mogao da se izlei nijednom vrstom lekova. Tada sam mislila, razume se, da sam ja dete koji nema sreu i da je neu nikad ni imati. Zatim sam, u esnaestoj godini, poela da patim od kronine kijavice koja se potom pretvorila u bolni sinuzitis. Disanje je postalo za mene, i leti i zimi, istinsko muenje.

RAZMISLITE PRE NEGO TO OPERIETE SINUSE! Reeno je da me odvedu u bolnicu na operaciju. Uoi odlaska u bolnicu, odbila sam da idem. Nekoliko dana ranije, igrom sluaja, zaustavila sam se ispred jedne knjiare i ugledala knjigu: Razmislite pre nego to operiete sinuse, koju je napisao ameriki novinar Kej Olbrid. Odmah sam kupila knjigu i proitala u jednom dahu. Ona mi je pomogla da skupim hrabrosti da se suoim sa doktorom Zehavijem i roditeljima. U toj knjizi Kej Olbrid govori kako se njegovo stanje, uprkos dve operacije, nije uopte poboljalo. Novinar je ak bio reen da ostatak svog ivota provede patei od ove bolesti, kad je jednog dana saznao da je sinuzitis esto psihosomatskog porekla. Ovo otkrie uticalo je da shvati da je doza njegovog stresa prevelika. Upravo se bio razveo od ene i mnogo patio zbog toga. Tad je odluio da to pre rei svoje emotivne i brane probleme. I kad su njegove emotivne patnje bile umanjene, kad je njegov ivot opet 51

poeo da biva vedar, sinuzitis je nestao da se vie nikad ne povrati. Kej Olbrid pie: "Ne moemo leiti sinuzitis a da ne vodimo rauna o svojim psiholokim patnjama. Inae, bolest e i dalje trajati ili e nestati samo da bi se pretvorila u neku drugu bolest, na primer, uporni ekcem, ili astmo." Jo od 1955, Olbrid je postavio sutinski princip medicine koju nazivaju "holistika": "Psiha ljudskog bia i njegovo telo su jedno isto. Beskorisno je leiti jedno, ne leei drugo." Kupujui knjigu, odbijajui prvi put da posluam roditelje i da ne odem na operaciju - odluila sam neto sama. Ali mi je trebalo jo mnogo godina da shvatim smisao bolesti koje su trovale moju mladost, da bih deifrovala poruku da su ekcem, sinuzitis, zatim bulimija i bolovi u stomaku, uzroci pojedinih problema. Danas znam gde je razlog: Moje povlaenje u sebe, slepilo moje majke, svakodnevne porodine rasprave, pritisak koji vre na mene da bih imala najbolje ocene u gimnaziji i na konzervatorijumu, primedbe na moje obline koje su me bolno ranjavale sve se ovo duboko arilo u moju psihu. Stres se kupio u meni, kupio ... a ja nisam mogla da ga odstranim. Nikog kome bih o tome govorila. Nisam imala nikog pred kim bih plakala, iskazala tugu, svoj bes i strah. Bilo je tako teko utati o svemu tome, jer neto u meni odbijalo je da uti. Tada je moja dua iskazala svoju patnju kroz bolesti mog tela, kao to je to sluaj kod desetina i desetina miliona ljudi u celom svetu.

"PSIHOSOMATIKA: RE OD KOJE SE LUDI" esto ujemo: "Sve to se deava u glavi je psihosomatsko..." To me je dovodilo do ludila: "Ipak nisam luda, moji bolovi u stomaku su vezani za moje telo. Ono je bolesno!" ili pak: "Ne priajte bilo ta. Ako imam pritisak dvesta, to nije zbog moje glave, ve zbog mojih arterija..." Mnogo je onih koji veruju da bolesti dolaze sluajno, zato to se "nema sree" ili jedino zbog spoljnih razloga. Stalna kijavica: to je zbog virusa ili polena... Astmatini napadi: zbog loeg vremena, zagaenog vazduha... Ovi ljudi ostaju gluvi na alarme koji ih obavetavaju da su prepuni stresa, emocionalnog bola, obeshrabrenosti. Svakako, otkriti duboki razlog zla, nije lako. Niko ne voli da pretrauje po svom nesvesnom, da prekopava po prolim i novim bolovima. Tako, iz dana u dan, stresovi se nagomilavaju a mi sebi govorimo: "Proi e to, sutra e biti bolje". Nismo sposobni da se sukobimo sa istinom. Telo nam vie: "Vodi rauna o meni, tvoja hrana me truje, tvoje brige i tvoja prolost me gue!" Ali mi i dalje odbijamo da ga sasluamo i da ga razumemo. A kad doe bolest, preplaeni, naivno se pitamo: "Zato ba ja? ta sam uinio da zasluim ovo?" Meutim uopte nije komplikovano da se shvati jezik tela, niti da se uspostavi veza izmeu briga i ivotnih tekoa sa bolestima. Dovoljno je biti paljiv prema sebi i zapitati se: "Zar moji stomani problemi nisu istovremeno doli sa dolaskom novog efa? Zar bolovi u kolenu nisu uasniji od kako je moj mu bolestan? A zar ova groznica na usnama koja mi toliko smeta i toliko nervira, zar ona nije izbila posle one svae sa majkom?" Uprkos svemu ovome, mnogi meu nama vie vole da kau: "Bolje je ne znati suvie... a emu bi to i sluilo?" 52

EMU SLUI LAGATI SEBE Emocije, duevna raspoloenja, ulivaju nam strah. Skoro uvek ih manje cenimo nego svoj razum ili mo shvatanja. Ponositi, smatramo da svojim ivotom upravljamo svojim razumom, a ne znamo da nae najvanije odluke donosi nae oseajno, emocionalno bie. Svakako, mi razmiljamo razumom, ali oseanja nas ine srenim, nesrenim, dobro raspoloenim ili ak bolesnim. Makar ta o tome mislili, oni koji sve polau na razum, racionalisti, gree. Postoje li za to dokazi ili primeri? irevi, ospe ili ekcemi, glavobolje, visok krvni pritisak, eerna bolest, potitenost, ak i razne vrste raka, sve to nastaje vrlo esto posle naih razdoblja sumnji, razoarenja, pa i oajanja. Sluajno podudaranje u vremenu, pomislie sumnjiavi ljudi. Kojeta! Zar ne postoji uzroni odnos izmeu naih telesnih reakcija i naeg duevnog stanja? Da bismo se uverili koliko je vaan emocionalni deo naeg bia, dovoljno je posmatrati kako se naa skrivena oseanja otkrivaju u svojoj jasnoi prilikom reakcija koja ne moemo da kontroliemo razumom. "im se uzbudim, ruke mi se ovlae i poinjem da drhtim", kae jedna ena. "Kad se naljutim, zaelim da se pokaem jak, glas me izda, drhti, i ja zamucam", primeuje drugi odmah. I tako redom: "Spopadne me uasni strah kad treba da govorim sa svojim bankarom... Uzalud krivim sebe, guim se u liftu"... "ak i kad sam vrlo sanjiv, strepnja mi ne da da zaspim, pa satima ostajem budan u postelji." Vreme je da shvatimo da je uzaludno zabranjivati sebi da iivljavamo svoja uzbuenja, preutkujemo svoje zamerke drugim licima, svoja strahovanja pred poslodavcima, svoje porodine sukobe, ili sasvim jednostavno svoje elje. Sva ova oseanja, kojima je "zabranjen boravak" u naoj svesti, progovorie zaobilazno, drugim putem: u vidu bolesti - zbog njih obolevaju nai nervi, stomak, koa ili srce...

UZBUENJA I IMUNITETI: INTIMAN ODNOS Kako naa uzbuenja, duevna raspoloenja, mogu imati toliku snagu, tako snaan uticaj na nae zdravlje? Setimo se da ta uzbuenja, svesna ili nesvesna, podstiu u telu hormonsko luenje. Drugim reima, nae lezde odmah ogovaraju na naa uzbuenja. Jedan primer. Vaa devojica tri vama viui: "Tata, tata..." Vi je uzimate u ruke i ona se privije uz va vrat. Vi se topite od radosti i dok pritiskujete uz srce ovo divno bie, obuzima vas silno oseanje ljubavi. Stoga se oseate bolji i jai. I zaboravljate za trenutak neisplaene raune, brane trzavice, i slino. Fizioloki, evo ta se zbiva u vama: Ovo oseanje ljubavi odmah podstie dejstvo lezda: one poinju luiti "hormone mira i zadovoljstva", takozvane endorfine, kateholamine i anandamide. Oni se raznose po telu putem krvi, i susreu se sa belim krvnim zrncima iz vae imunitetske odbrane kojim prenose poruku: "Sve je dobro. Branite organizam to bolje. ivot je lep..." Zaista, pojaan, va odbrambeni sistem kree u uspenu zatitu! Na nesreu, istinit je i obrnut sluaj. Va stareina vam ini primedbe, a ve se apue da e u preduzeu biti otputanja. Da biste sakrili zabunu i strah, pravite se hladnokrvnim. Ali u sebi drhtite od uzbuenja! 53

Ne moete da se odbranite od najcrnjih slutnji: "Ako me ef ne ceni, ja u prva izleteti iz preduzea"... "Pa kako u onda otplatiti kola, stan?" Usled tako jakog oseanja zebnje ili gneva, koje vas gui, vi se oseate loe, potcenjeni, i odmah se ranija uzbuenja skrivena u najveu dubini, penju na povrinu: "Nemam sree... Uvek se to lomi na meni... Ja sam niko i nita..." Ova negativna oseanja, sadanja i ranija, podstiu vae lezde da lue "hormone stresa ili oka" (adrenalin i dr). Ako se ne odstrane fizikim radom, ovi hormoni smanjuju koliinu i uspenost vaeg imuniteta. Kao da mu saoptavaju poruku: "Sve je loe! Ne vredi se ni boriti!" Poruka je hemijska. Vaa su bela krvna zrnca oslabljena, ona vas brane loe ili nikako, i naposletku je vae zdravlje narueno.

KADA PROLOST UPRAVLJA SADANJOU Ali danas nije stres jedina naa muka. Njegov je koren esto u mukama prolosti. I tako, prolost upravlja naim sadanjim ivotom, a mi to i ne znamo. Jer mi "stiemo" ve odavno! Da bismo to bolje razumeli, pogledajmo za trenutak nae detinjstvo. Karakter ili telesno stanje deteta ne odgovaraju uvek snovima njegovih roditelja. Otuda nastaju razoarenja, neshvatanja, nedostatak ljubavi. Pa i kad su roditelji najbolji na svetu, dete moe doivljavati trenutke pobune tuge, silno patiti zbog dogaaja ili zbog kazni koje smatra nepravednim. Kad kinjenja uestaju, dete poinje da sumnja u sebe. Nikad ne smemo zaboraviti ono: ma kakvi bih uslovi detinjeg ivota, dete voli svoje roditelje i divi im se, ne dovodi u pitanje njihove odluke i hoe da ga roditelji vole! Prema tome, ono vie voli da zaboravi svoju srdbu, da potisne svoje sumnje i svoje elje za pobunom. Ono "pamti"... Pa ta dete ini sa nastupima gneva ili tuge ili sa uzdranim suzama? Sa neizraenom strepnjom? Ono moe da ih uputi u tri smera: Da postane "zlo dete", neposluno. Da se osveti na maki, psu, sestri, bratu, malim drugovima, ili ak na igrakama.

Da svoj gnev okrene protiv sebe, da oboli od kijavice ili od hronine upale uha, od raznih alergija, od napada sipnje, od neutaive (vuje gladi), od gubitka apetita, pa ak i od jo teih oboljenja. Pa ako detetu ne poe za rukom da izrazi, da potisne sve proivljene jade, ono e kad odraste nastaviti, nesvesno, da od njih pati.

NAE EMOTIVNO PAMENJE NITA NE ZABORAVLJA Ovim ne obasipamo prekorima roditelje i ne prebacujemo na njih svu teinu naih nevolja. Danas smo odrasla bia, odgovorna za svoj ivot. Ovde je vano da shvatimo nain oboljevanja. Da shvatimo da i 54

onda kad razum ukloni iz svesti razoarenja i ranjene emocije, ne uklanja se i nae emocionalno pamenje. Ono zauvek uva uspomenu na sve nae neizreene patnje. Uzaludno je tvrditi: "Emocionalni sukobi, kod mene? Nikad!" Jedna je sitnica dovoljna da nas uznemiri i potrese. "Kad god se naem pred andarmima ili pored inspektora, meni pozli... Gubim se, oseam se nespretan i nestabilan..." Da li to nije odjek bolnog oseanja koje je doivelo dete pred nasilnikim ocem? "Zovu me prznicom, istina je. Dovoljno je da ujem neljubaznu re nekog kolege ili prijatelja pa da uzdrhtim od gneva." Reakcija je utoliko ea ako nas podsea na izvesne uvredljive primedbe koje smo nekada sluali. "Nisi ni za ta, ti si glup..." Zato upiite u belenicu zlatnim slovima: "Zaboravljene" emocije nisu zaboravljene, bilo da potiu od jue bilo od danas. Znaajno je da to znate, da biste shvatili da niemu ne slui guenje besa izazvanog izdajstvom prijatelja, nedovoljno oplakan nestanak dragog bia ili gubitak posla. Liavati se da budete bliski sa ljudima, da se grlite, da skaete od sree ili da se tresete od straha ne spreava lezde da "osete" svaku emociju i da odmah ponu da lue odgovarajue hormone. Sve emocije koje oseamo su znaajne. Ali, treba da znamo da ih sluamo, interpretiramo i ivimo. Izbegavanje izraavanja najbolnijih oseanja podriva na odbrambeni sistem To ne znai da treba da se stalno alimo zbog svojih problema, i da stalno plaemo i cmizdrimo. To samo znai da ne smemo da dopustimo da se u nama nagomila stres bola. To ne znai baciti odgovornost za nae sadanje neuspehe na stare, ali jednom zauvek moramo se osloboditi nekadanjih patnji iznosei ih na svetlost dana i ispoljavajui ih. U petom poglavlju ove knjige, videemo na koji nain. Ali pre nego to krenemo sa ovom terapijom, pogledajmo kako neostranjeni emocionalni stres desetkuje nae "odbrambeno oruje" i ini nas spremnim za bolesti.

55

4 UZBUDLJIVA ISTORIJA NAIH IMUNITETA

Milioni italaca i gledalaca vole egzotine prie i zanimljive intrige, ne shvatajui da se najvea moguna avantura odigrava upravo u njihovom organizmu. Re je o tihom ali nemilosrdnom radu izmeu "malih vojnika" naeg odbrambenog sistema i "nevaljalih osvajaa", virusnih mikroba. Ishod ovog sukoba zavisi od zdravlja svake osobe. Ako ga "vojnici mira" dobiju, telo nee oboleti. Ako pobede "nevaljali osvajai", zdravlje je u opasnosti. Zato odbrambeni sistemi pojedinaca su neoborivi, dok kod drugih oni se predaju pri prvom napadu? Zato za vreme epidemija pojedini padaju "kao muve", dok drugi ih i ne primeuju? To je zato to ozbiljnost bolesti ne zavisi samo od jaine mikroba ili virusa ve i od snage naeg odbrambenog sistema. U tom pogledu korisno je da se podsetimo u kojoj meri emocije i njihovi hormoni deluju na odbrambeni sistem. Zadovoljstvo, poverenje u sebe, tolerantnost, ljubav, lepo raspoloenje, mir, nada, itd., poboljae aktivnost odbrambenog sistema poveavajui proizvodnju "hormona mira i zdravlja" (endorfini, kateholamini i anadamini). Mora, oajanje, uzbuenost, ljubomora, ugueni bes, mrnja, itd., unitavaju imunitet poveavajui proizvodnju "hormona oajanja" (adrenalin, noradrenalin, kortizon, ACTH...). U ovom poslednjem sluaju, svaka klica, virus ili kancerogena elija koju bi organizam normalno odstranio pretvara se bez ikakve tekoe u pravu opasnost.

ARMIJA BELIH KRVNIH ZRNACA Od roenja, priroda nas je obdarila stalnim imunitetom. Njegova uloga je da: titi organizam od unutranjih opasnosti (kancerogenih elija, pored ostalog...), kao i od spoljnih rizika (mikrobi, virusi i toksini odgovorni za razliite infekcije i bolesti). "Mali vojnici" naeg odbrambenog imuniteta su bela krvna zrnca (leukociti). Nae telo je posejano "kasarnama" koje im omoguavaju da postanu pravi ratnici. Ove "kasarne" i ovi "logori" nalaze se u kotanoj sri, timusu, limfnim ganglijama, slezini, krajnicima (ije odstranjivanje treba izbegavati jer su krajnici pravi bedem protiv invazije mikroba), sistemu za varenje i jetri. Ali ta je u stvari belo krvno zrnce. Jedno udo mikroskopske prirode. Njegov zadatak je da bude svuda prisutan, da bdi nad organskom teritorijom i u njenom najmanjem delu i da je oslobaa od svakog otrova, mikroba ili bilo koje druge neprijateljske materije. Njegovo telo, veoma pokretno, podsea na malu lopticu od kauuka i moe da se veoma lako deformie. To mu doputa da ispunjava junake podvige. Na primer, zamislimo kako nae belo krvno zrnce mirno plovi u unutranjosti nekog kapilara. Iznenada mikrobi objavljuju rat. Nema panike, organizam je sve predvideo. Belo krvno zrnce prima poruku, kao 56

preko pejdera, koja se prenosi na mesto napada, i ratna maina je stavljena u pokret. Najpre krv odnosi malog vojnika do ugroene zone. Ali, da bi ono izalo iz kapilara, treba da proe kroz membranu; dve elije membrane sklanjaju se ljubazno dok putaju zrncu da se provue, utoliko lake to ono moe da menja svoj oblik, zatim se zatvaraju iza njega (dijapeteza). I evo, nae zrnce je stiglo na bojno polje, i baca se na neprijatelja svom snagom! Ovo znai umnoavanje oblika borbe koje bela krvna zrnca pruaju naem organizmu u trenutku prisustva razliitih vrsta "vojnika". Na odbrambeni sistem jo uvek nas nije upoznao sa svim svojim tajnama, ali mi ipak znamo da postoji nekoliko vrsta "ratnikih elija": limfociti, monociti, granulociti... Ovi "komandosi oka" vode uglavnom dve vrste akcija: borbu telo u telo da bi zadavili protivnika ili hemijski rat da bi ga otrovali! Bela krvna zrnca imaju bezbrojne izvore strategija. Kao svaki vojnik odseen od baze, belo krvno zrnce brine se samo o svojim potrebama i pravi, takoe samo, svoje oruje, poput encima i proteina. to se tie njegove najomiljenije ratne taktike, ona se sastoji u lepljenju na membranu neprijateljske bakterije, koju zatim belo krvno zrnce proguta (fagositoza). A zahvaljujui svojim encimima, ono brzo vari!

NEKOLIKO DRUGIH TAJNI IMUNITETA Da bi ouvao integritet i zdravlje svoje teritorije, organizam se ne uri da poalje na front trupe protiv oka, posebno one ratnika specijalizovane za borbu prsa u prsa. Njegova strategija je istovremeno prefinjenija i mudrija. Procenimo to sami: Za vreme napada bakterija, makrofazi (jedna od vrsta belih krvnih zrnaca) opkoljavaju bakterije i prodiru ih. Oh, kakva divota, prodirui ih oni "ispisuju" identitet neprijatelja na povrini njihove membrane. Ili jo bolje reeno, oni prenose ovu poruku drugim belim krvnim zrncima, koji tada fabrikuju antitela potpuno sposobna da unite neprijatelja! Na slian nain, antitela se vezuju sa antigenima i unitavaju ih pre nego to su oni sposobni da kau "uf". Ali ova antitela uvaju takoe u svojoj memoriji oznaku antigena sa kojima su se susreli. Rezultat: ako antigeni pokuaju da ponovo napadnu organizam, antitela ih jo bre odstranjuju nego to je bio sluaj prvi put. Na tom principu zasnovane su vakcinacije. Druga kategorija ratnikih elija: "Prirodne ubice" (NK: natural killer). One imaju, izmeu ostalog, zadatak da unite kancerogene elije. Organizam mrzi nered i prljavtinu. Kad je borba zavrena, makrofazi - koji podseaju na dobre istae - iste do dna bojno polje prodirui otpatke bakterija, antitela i drugih mrtvih elija... Neverovatno ali istinito, nae telo ima ak i svoje "plave lemove". Jer ne treba zaboraviti da ove borbe skupo kotaju na organizam. Dakle im je neprijatelj potisnut mozak alje poruke mira u nae elije i "plavi lemovi" nareuju prestanak vatre! Drugi nain odbrane: temperatura. Podiui temperaturu, telo desetkuje viruse koji se neotporni na toplotu. Temperatura takoe poveava znojenje, disanje, ritam srca i brzinu protoka krvi - to sve takoe doprinosi ienju organizma. Dakle, panja: Sputajui temperaturu, mi je spreavamo da vri svoj dragoceni posao!

57

Dodajmo da organizam alje svoje "trupe" samo kad klice ili mikrobi uspeju da preu prvu liniju odbrane, granicu, koju sainjavaju pH kiselost koe, pljuvaka, stomana kiselina i mnoge druge supstance koje imaju zatitniku ulogu.

Uspeh svih ovih strategija zasniva se oigledno na snazi i brzini intervencije, kao i od broja leukocita. Razume se mlado i vitko belo krvno zrnce bolje e se provlaiti izmeu elija krvnih kapilara od starog belog krvnog zrnca. Ali njegov prolazak zavisie i od elastinosti kapilara: glatka i ista membrana lako e se otvoriti i napraviti mu put. Nasuprot krvni sud koji je ovrsnuo zbog holesterola i drugih tetnih lipida bie prava prepreka za njegov prolazak. I arterioskleroza spreava bela krvna zrnca da obave dobro svoj posao i da vrate zdravlje osobi u opasnosti. Ali ne zaboravimo i to da je efikasnost naeg odbrambenog sistema u velikoj zavisnosti od hormonalnih luenja koja pomau ili koe na imunitet prema tome da li je nae raspoloenje lepo ili depresivno. Dugi afektivni konflikti esto izazivaju smanjenje broja belih krvnih zrnaca i smanjuju njihovu efikasnost. to se tie timusa, glavne lezde u imunom sistemu, on smanjuje obim i sposobnost kod osoba koje su u velikom stresu. Dakle, namee se zakljuak: srce puno poverenja i nade i telo hranjeno zdravo - bez preteranosti ali i bez liavanja, koje svakodnevno eliminie otrove - sposobni su da odravaju stalno pripremnu imunoloku armiju. Ali u drugom sluaju, avaj, invazija neprijatelja, bolest, opako nam preti. Ali kako uiniti da "moral" bude uvek u skladu sa hormonalnim i imunolokim trupama.

58

5 ZADOVOLJSTVO, HORMONI SREE I IMUNITETA

Jeza zadovoljstva koja proe kroz kimu. Trenutak potpunog oseanja dobrog stanja, skoro euforije koja osvetljava egzistenciju. Oseanje da "lebdite" u toku jedne lepe etnje. Budite sigurni da su androfini, kateholamini i anandamidi na delu. Ove supstance koje upravo stvaraju to stanje raspoloenja imaju takoe ulogu da ublae bol i da smanje pritisak. Njih lino proizvodi mozak. Ovi "hormoni sree" su beskrajno moniji, na primer, od narkotika. Ali, i na njih ne treba da se stvara navika, razume se! Pretpostavlja se da osobe koje su sposobne da se bore protiv depresije mogu prirodno da oekuju znaajno luenje ovih hormona zdravlja. Verovatno e se uskoro otkriti i drugi slini hormoni. Odavno se kineskom akupunkturom, nasleenom iz milenijumske kineske tradicije mogu stimulisati take koje pomau spontanoj proizvodnji ovih hormonalnih poruka. Moja prijateljica Monika i ja sledili smo ciklus predavanja iz psiho-neuro-imunologije, koji je ukazivao upravo na dobro dejstvo endorfina i kateholamina na organizam. Jednog dana Monika mi je poverila: - Moj ivot je sastavljen od velikog broja nepravdi. Sanjala sam da budem visoka i vitka, a ja sam mala i debela. Volela sam da imam dugu plavu kosu, a moja je kratka i smea. Ali sad znam tano zato sam stalno deprimirana: roditelji mi nisu dali endorfina u dovoljnoj koliini. - Ali sad zna, odgovorila sam joj, kako se prave oni! -Kako to? - E pa ovako: Pomisli na pustinje Srednjeg istoka koje jedva mogu da ishrane svoje retko stanovnitvo. Danas su ove pustinje postale najbogatije oblasti na svetu. Na njima je otkriveno crno zlato, nafta. Slian je stvar i sa ljudskim organizmom: potrai u sebi sredstva koja e navesti tvoj mozak da proizvodi endorfin i bie vesela i dinamina.

NEVEROVATNO IZLEENJE NORMANA BUSENA Ve sam opisala ovo neobino izleenje u jednom prethodnom delu. Ali mu se ovde ponovo vraam da bih ilustrovala jedan od najsigurnijih metoda za stimulisanje proizvodnje endorfina. Norman, glavni urednik novina Saturday Review, u Sjedinjenim Amerikim Dravama, bio je napadnut jednom retkom boleu koja se zove spondilartrit ankiloza. Bolest od koje se zakree ligamenti a zatim dolazi do paralize praene uasnim bolovima. Norman je konsultovao vie specijalista. Svi su bili saglasni u dijagnozi i da je bolest u zavrnoj fazi. Meutim, Kusen je bio odluio da se bori. Najpre je hteo da sazna poreklo svoje bolesti. Seao se da je pre i za vreme pojavljivanja prvih simptoma doiveo izuzetno stresnu situaciju. Sada se pitao da li je ovo

59

oseanje obeshrabrenosti i depresije moglo da izazove njegovu bolest. Divno pitanje zahvaljujui kome je shvatio ulogu pustoitelja koju igraju hormoni stresa u odnosu na nae odbrambene sisteme. Ovo otkrie bilo je kamen temeljac njegovog ozdravljenja. Ono ga je dovelo da doe do sledeeg zakljuka: ako je oajanje sposobno da ubije, radost ivota i smeh mogli bi da uvrste imunitet, dakle, da pomognu u borbi. Norman je tada odluio da promeni higijenu ivota, nain ishrane, ali pre svega da pone veoma savesno da primenjuje "terapiju smeha". Njegov lekar koji ga je leio nije ovo potpuno odobravao, ali je Norman bio reen da pokua. Ali kako se smejati kad vam i najmanje otvaranje usta priinjava bol koji vas tera da plaete? ta mari! Norman je poeo da prodire knjige sa smenim priama, gledao je bezbrojne komine filmove i humoristike crtane filmove. Smejao bi se svakom smenom detalju. Bolje reeno, nije se zadovoljavao samo da se smesi. Malo pomalo, uspeo je da se smeje i nekoliko minuta, nekoliko puta dnevno. Ovi "parii smeha" ublaavali su njegove patnja u tolikoj meri da je mogao da spava jedan ili dva sata mirno. Pre ove "kure" bol ga je muio ne prestajui nijednog trenutka, uprkos ogromnoj koliini monih narkotika. Ali, kako smeh moe da ublai tolike patnje, ak i one kod kojih, ne pomae i opijum? To je bilo pitanje... Dakle, sad znamo da je veselost jedna od najboljih tehnika da se pokrene proizvodnja endorfina, prirodne supstance, koji deluju kao sredstva za smirenje ili anestezija. Mnogobrojni svedoci i studije tvrde o potencijalnom izleenju primenom smeha: optimizam pun humora sadri najefikasniji nain da izaemo iz depresije i bolesti. Najbolji dokaz je to da se Norman mogao potpuno da izlei a potom da javno, bez prestanka, govori o pravilima "terapije smehom". Jedan svakodnevni tretman veselou koji, naravno, prati zdrava hrana, fizika aktivnost i potovanje vremena sna vodi ka izleenju. Sve ove "terapije" treba da budu voene uporedno: ne moe se eliminisati samo s jedne strane da bi se prebacilo na drugu. Kako, pored terapije smehom", nai i na drugom mestu radost koja e moi da izae na kraj sa slabostima naeg imuniteta? Pria Normana Kusena ostaje izuzetna i vrlo amerika. Drugi narodi su manje pragmatini. Seam se jedne prijateljice koja je imala hronian bol u leima, bolove u stomaku i hronini kolitis, i kojoj je njen lekar, umoran od neprestanog uzaludnog leenja, jednog dana rekao: - Piem vam recept, ali, meu nama reeno, ja bih eleo da na njemu mogu samo jednostavno da napiem: "Budite sreni!" Moja prijateljica izlazi luda od besa iz njegove ordinacije. - Budi srena! E ba lepo! A kako to biti sa svim ovim tekoama oko zdravlja, novca t problema u porodici? Taj ovek je bolestan! Ne, taj ovek je bio mudrac.

60

SREA I ZDRAVLJE DOLAZE IZNUTRA S punim pravom svi mi moemo da sanjamo o srei. Ali mnogobrojni su oni (i ja sam bila meu njima), koji tre za poastima i materijalnim dobrima. Drugi veruju da je za sreu dovoljno imati dobru diplomu, raun u banci, i nekoliko kila manje... Ovo poimanje "spoljne sree" dolazi iz vremena kada smo bili deca i zavisili od svojih roditelja. Od njih smo oekivali zadovoljenje svih sutinskih potreba. Meu njima su i ljubav, bezbednost, hrana, toplina, itd. Od tada do godina zrelosti, pokuavamo da verujemo da naa srea ili naa nesrea mogu da dou samo od spoljnog sveta. Tako verujemo da materijalno bogatstvo moe da nas uini srenim a da luda ljubav jednog mukarca, ili ene, moe samo da preplavi nae efektivne potrebe, ili da e uspeh nae dece znati konano da zadovolji nae razoarane ambicije. Danas znam da je ta "spoljna" srea veoma krhka i varljiva. Prava srea je ona koju hvale mudraci, proroci i filozofi. Ona je veoma postojana: to je srea keja se nalazi u nama unutra, u najdublji m delovima nae linosti. Sada imamo vrste dokaze da je nae veselo ili depresivno raspoloenje uvek praeno "unutranjim" hormonalnim luenjem. Sada moemo shvatiti zato promene ivota ne mogu biti dostignute ako nas srea i nada ne tite iznutra (zahvaljujui prisustvu endorfina). Kako inae objasniti linosti tako bogate, slavne i talentovane poput Ernesta Hemingveja, Merilin Monro, Dalide, koji su izvrili samoubistvo? Zar to nije najbolji dokaz da prividna srea i drutveni uspeh ne spreavaju da budemo oajniki nesreni iznutra?

NAUITE DA SEBI "PRAVITE ZADOVOLJSTVA"! Da biste osetili zadovoljstvo "iznutra", prvo pravilo glasi: zaboravite na trenutak mozak. Treba pustiti na volju samo oseanjima koja prihvataju sva naa ula. Meutim, milioni gue svoje emocije i ive "u senci svog ivota". Katkad ive kroz druge. Kroz kompromise ili rtve, ili ne odmiui se od televizora da bi u svoje drame dodali i drame celog sveta. Ovakva ponaanja ne mogu da pokrenu ni najmanju proizvodnju endorfina, pa ni da izazovu bilo kakvo zadovoljstvo. Samo sreni dogaaji i nae prihvatanje da ih ispoljavamo mogu dobro da deluju na luenje lezda. Samo nae jeze zadovoljstva, samo individualna srea moe da stavi u pogon "fabriku" hormona! Razmislite jedan trenutak. Kad ste bili poslednji put poneti svojim oseanjima? U kojoj ste prilici bili uzbueni, veseli, prepuni emotivnih utisaka? Kada ste neno drali dete u svom naruju? U zagrljaju bia kojeg volite? Na obali mora, predajui se potpuno nagi, suncu? Sluajui omiljenu muziku? Zavravajui uspeno neki teak rad? Na vama je da otkrijete ta vam prua pravo zadovoljstvo, Koje oseanje utie da najprijatnije uzdrhtite, odnosno koje najvie deluje na vae lezde. Jer jedna stvar je sigurna; pri svakom drhtaju od zadovoljstva, endorfini stupaju u akciju.

61

RECEPTI SREE ZA BOLJI IMUNITET Smejte se, smejte se, smejte se.

Postupite kao Norman; ak iako ste u depresiji, bolesni i obeshrabreni gledajte kasete sa komedijama, itajte knjige, druite se sa duhovitim prijateljima. U poetku svakako neete imati elju da se smejete. Pokuajte ipak, i u vaem telu i u vaem duhu, obnovite ovo iskustvo nekoliko puta dnevno. Ponavljajte to nedeljama, mesecima. Ako se veoma teka bolest mogla izleiti ovom terapijom, kakva je bila Normanova bolest, zato bi vaa depresija ostala neizleena? Nauite da opratate

esto se zaboravlja da se onaj koji oprata mora dobro oseati. A takvo oseanje neizostavno izaziva luenje "hormona sree". Kao to oseanje grize savesti izaziva luenje "hormona stresa" (adrenalin, ACTH, itd) koji se pretvara tokom vremena u pravi otrov za organizam. Bavite se sportom

Fizika aktivnost e vam pomoi da otklonite hormone stresa. ak i ako niste sportista u dui i ako je Vae telo izgubilo naviku da veba, morate se baviti sportom. Krenite polako, prema svom ritmu, ali vebajte svakog dana. Ponite od danas. ak i ako ste vrlo bolesni, uvek postoji mogunost bar za minimum aktivnosti: moete da radite vebe disanja, gimnastiku samo rukama, ramenima, vratom, licem, itd. Menjajte iz zadovoljstva za promenom

Hormoni vole promene. Premostite fotelje s mesta na mesto, stavite nove tapete, menjajte esto odelo. Promenite frizuru, put kojim idete od kue na posao... Ako ste stidljivi, pokuajte da budete puni poverenja. Radite stvari koje do sada niste radili, i nemojte zbog toga da se kajete. Otkrijte novu muziku, nove pejzae, knjige ili filmove, koji e vas odvesti u zemlje snova... Prekinite sa monotonim ivotom. Tako ete napuniti svoje baterije, a i baterije vaih endokrinih lezda. Ostvarite izvesne projekte Dopustite konano sebi da uradite ono do ega vam je stalo. Prestanite da razmiljate samo o projektima i da ih odlaete za sutra: organizujete se tako da im svakog dana moete posvetiti bar minimum vremena, in stvaranja poveava poverenje u samog sebe. A to je tako vano za biohemiju mozga. ivite sa svih pet ula

Da li ste osetljiviji na dodir, ili na pogled, ili na ukus, ili na miris, ili na sluh? Uinite da vam sva ula budu osetljiva. Tako ete iveti srenije. o ulo ukusa

62

Mnoge osobe pate od oseanja "praznine". A to nije nita drugo do depresija. Takve osobe postaju zavisne od kafe, cigareta, alkohola, slatkia, lekova i drugih ak opasnijih droga... Svakako, sve ovo moe da obezbedi izvesno zadovoljstvo ili olakanje. Ali, preterivanje u bilo emu moe da kota suvie skupo va organizam. Svi imaju potrebu za stimulansima. Ali zato ih traiti meu otrovnim supstancama kad hormoni koje stvara na sopstveni mozak vie vrede nego sve droge sveta? Oni su sposobni da nam stvore prirodna uzbuenja, lepa, razume se, oseanje ispunjenosti sreom, mirom, zadovoljstvom, radou i ljubavi! Jedan tanjir prirodne hrane, lepo serviran i zainjen moe vie da doprinese proizvodnji ovih hormona od kofeina ili alkohola. o ulo mirisa

Miris voljenog bia, miris svee pokoene trave, miris letnje noi, ume posle kie, aroma aja od jasmina koja se iri iz lepe olje... Udiete ove mirise punim pluima. Oni e staviti u pogon vae endrofine koji e vam stvoriti oseanje velikog zadovoljstva u celome telu. o Kupanje, tuiranje i masaa

Kupanje u kadi punoj pene ili dugo tuiranje stvara oseanje oputenosti. Setite se: svaki put kad osetimo pravo zadovoljstvo - a tako je ono ako nam prija kupanje - endrofini struje naim telom... Nemojmo ih se liavati. I ne zaboravite da masaa ima veoma "afektivna" svojstva koja nam pomau da se bolje oseamo. ulo sluha

Otvorite irom prozor i nauljite uho: Zar ne ujete uz buku grada i pesmu neke ptice? Sa malo sree moda e vam vetar doneti zvuk crkvenog zvona, ili nekoliko openovih nota sa klavira koji neko svira u daljini. Oslunite tu sreu. Za vreme mojih koncerata, to vie pevam, sve vie oseam kako me radost obuzima. U ostalom, u toku istorije, izvesne pesme su mogle da zaustave vojnike, ustanike, logorae. Naunici smatraju da su harmonine vibracije pojedinih melodija sposobne da podignu koliinu endrofina i kateholamina u krvi. to se mene tie, ja to znam iz iskustva: moja omiljena muzika je dez, koji interpretiraju saksofonisti Don Koltran i Ben Vebster. Njihove muzike fraze izbijaju i idu ka nebu. Sluajui ih oseam slatku jezu zadovoljstva koja budi u meni hormone sree. DRUITE SE SA SOBOM

Oseate se usamljeni? Naputeni, neshvaeni? Vi ste bolje nego bilo ko drugi sposobni da sebe okuraite! Budite neni i popustljivi sami sa sobom! Volite sebe u trenucima sree kao i u trenucima nesree. To je uslov za dobro funkcionisanje vaeg imuniteta.

63

TREI DEO

KAD SRCE PATI, TELO STRADA

Nesretni su oni ije srce ne zna da voli i koji nisu nikad upoznali lepotu plakanja! Volter

64

Sve narodne izreke imaju dobar smisao. Kad imamo mnogo problema koji nas mue, obino kaemo: "Bolestan sam zbog toga". injenica je ako se ne sukobimo s problemima, ne resimo ih, na kraju emo biti bolesni, esto ozbiljno. Zato one beskorisno, odmah na poetku, shvatiti mehanizam "somatizacije" odnosno kako telo nagovoriti da "govori" kada srce isuvie pati. Da bismo izbegli zamke koje nam postavljaju problemi, moramo da nauimo naine na koje emo fiziki reagovati na njih, boriti se sa mehanizmima depresije. Jednom reju, moramo da nauimo da leimo duh pre nego to depresija izazove velika telesna oteenja To je i cena za nau sreu, od koje, kao to znate, zavisi nae zdravlje.

65

1 SOMATIZACIJA, NAIN UPOTREBE

Jedno vee stigla sam u bolnicu u koju je prenesena moja prijateljica aklina zbog pokuaja samoubistva. Konano sam mogla da vidim i lekara. Rekao mi je da je moja prijateljica van ivotne opasnosti. Zatim mi je dopustio da uem u njenu sobu. Ula sam na vrhovima prstiju. Ona je spavala. Bila je veoma bleda. aklina je radila ve petnaest godina u jednom velikom preduzeu. Inteligentna i sposobna, pela se stepenicama uspeha sve do mesta generalnog sekretara direkcije. Jednog dana, njeno preduzee spojilo se sa jednim drugim. Ubrzo - uprkos obeanjima koja su joj data - ona je dobila otkaz. Za nju je to bio dvostruki udarac: ostala je bez posla i oseala je da je izdana, to joj je bilo nepodnoljivo. Toliko nepodnoljivo da je elela sebi da oduzme ivot. Ona o tim svojim problemima nije uopte htela da govori. Ogradila se zidom utanja. Rezultat: tri meseca kasnije, opao joj je vei deo kose, a po koi glave pojavile su se crvene i sjajne fleke... bolest koja se zove psorijaza. Kao da imam lepru, ree mi aklina, poto je odbila da izae sa mnom na veeru zbog stanja svoje koe. Videvi njenu glavu zavijenu u maramu i njeno omravelo lice, stavila sam joj ruku na rame i pitala sam je: Zar ne bi elela da malo popriamo o tvom otkazu?

Nema tu o emu da se govori, odgovorila mi je oajnikim tonom. - Oni su me izdali i ne elim vie da ujem za njih. U redu, kako ti hoe, poputala sam joj. Ali sam odmah nastavila:

Ipak, dopusti mi da ti. ovo kaem: to ti bude manje iskazivala svoju bol reima, tvoja e psorijaza vie "govoriti" umesto tebe. Zar ti ne vidi da bolest otkriva duboku emocionalnu ranu? Inae, zato bi ti ova "izdaja" nanela toliko bola? Nema li, negde u tvojoj prolosti, neka druga stara rana, neka priguena emocija? Ja to ne znam, ali... Kada si bila mala, moda te je tad neko izdao, napustio? Neophodno je potrebno da nae odgovor i da se, konano, pone istinski da bavi sobom! aklina mi odgovori ljutito: Ali ja ne prestajem da se bavim sobom! Jedino to i inim! Svaki dan viam lekare, upotrebljavam sve vrste lekova! Nije re o tome. Treba da ide kod lekara, da uzima lekove. Ali to je samo povrinsko leenje. Ti mora da uini neto i za sebe iznutra, za aklinu koja pati i koja ti ne da da govori. Sledi dug trenutak utanja, zatim moja prijateljica proapta: Tano je, ti si u pravu.

66

Razumela sam njenu situaciju i dirnula sam je u osetljivo mesto. aklina je odmah krenula na psihoterapiju. Tretman je trajao godinu dana. To je doprinelo da bolje upozna sebe, da otkrije traume iz detinjstva koje su toliko uticale i oteale ok zbog otkaza. Malo pomalo, uspela je da otkloni emocionalni stres, priajui o svojim strahovima, ljutnjama i nerealizovanim snovima. Istovremeno je prihvatila i nov nain ishrane. Psorijaza se povukla. Kosa joj je ponovo porasla.

EMOCIONALNI STRES SE NE MOE OTKRITI LABORATORIJSKIM ANALIZAMA Mnogi ljudi misle da su zdravi ako ih nita ne boli. Ako njihove analize i drugi pregledi pokau da nemaju organsko oboljenje. teta to se vie ne zabave funkcionisanjem svog odbrambenog sistema i stepenom emocionalnog stresa... Tano je da ova dva tako odluujua faktora za zdravlje ne mogu biti potpuno ispitana u laboratorijama. Zar nije udno da mi, koji uivamo u mnogo boljim uslovima ivota i u beskrajno boljem komforu od naih predaka, patimo mnogo vie od njih od nesanice, depresije, visokog pritiska? To je zato to emocionalni stres i loa ishrana ine sada sastavni deo naeg ivota! A stresova ima na pretek: guva u saobraaju, preterana buka, zagaenje vazduha, nedostatak novca... ali tu su i stresovi zbog nesigurnosti, usamljenosti, beznaa... Savremen stres: Jedna amerika studija pokazuje da je vie od pedeset posto umrlih u toku svake godine u Sjedinjenim Amerikim Dravama patilo od psihosomatskih bolesti.

ISTERAJTE IZ SEBE BES! Ne moete ni zamisliti koliku koliinu besova i drama moe svako da podnese a da se ne razboli. Meutim, samo pod jednim uslovom: da svesno ili nesvesno izbacimo iz sebe emotivni stres koji su prouzrokovale ove nesree! Nasuprot tome, osoba koja ne "ispljuvava" nikada svoje emocije i koja se krije iza stava "ne vredi nita...", "proi e to", ona e, sigurno, kroz izvesno vreme imati probleme sa zdravljem! Dakle: Ne potiskujete svoje mune uspomene! Ne prikrivajte ono zbog ega patite!

Izrazite svoj emotivni stres. Oslobodite ga se, bilo reima, bilo suzama ili kricima, poput ekspres lonca iz koga izlazi para. Inae, to sigurno znate, da ta para ne izae, lonac bi eksplodirao! Rei su lekovite! Priajte prijateljima o svojim brigama i problemima. Plaite. Olakajte teret koji nosite. Probudite nadu u sebi i ojaajte svoj imunitet. Ako ne postupite ovako, vae potisnute i "uguene" emocije osvetie vam se.

67

VEZA IZMEU DUHA I TELA Postoje bolesti organskog porekla zatim one koje se javljaju zbog starosti ili slabosti organizma. Ali ima i bolesti koje nama "padaju odozgo", koje mi smatramo nepravednom kaznom, nastale nesrenim sluajem. To su najee one bolesti koje mi izazivamo i kojima pripremamo povoljni teren potiskujui svoje emocije, svojim nehigijenskim vrstom ivota, odnosno ponaanjem koje kodi naem sopstvenom zdraviju. "I ak ta vie, kaemo mi, imam grip, groznicu, hepatitis." A ta je razlog ovim bolestima? Bolest, kao crvena sijalica koja se pali, obavetava nas: "Ne smete vie nastaviti da ivite kao do sada!" Na vama je da shvatite poruku koju vam bolest saoptava i da ponete da se leite. Ali evo gde je problem: Pripadamo milionima i milionima onih koji ne govore o svojim potrebama, koji se ne usuuju da kau ili bar proapu: "Oseam se pritenjen... Ne podnosim svog branog druga - svoj posao... Plaim se, u panici sam... Nita mi ne ide, oseam se usamljenim, naputenim od svih... ih". Skrivajui sve to, ne govorei nikom o naim problemima, jo vie poveavamo jainu stresa. I odjednom, bolest. I sad umesto nas "progovaraju" nai unutranji konflikti, sentimentalni problemi i poslovne tekoe. Oni "urlaju" u obliku psihosomatskih bolesti. Bolesti koji su istovremeno i poziv u pomo! Avaj, ova pozive upomo retko ujemo. Veoma mali broj osoba zna da uspostavi vezu izmeu potisnutog emotivnog stresa i njihovih zdravstvenih problema. esto ujemo kako se govori: "Svaka optuba ili kritika izaziva u meni nagon za povraanjem. Kao kad sam bio mali i kad me moj otac smatrao nesposobnim za sve..." Ili pak: "Posle svakog porodinog ruka, oseam bol u grlu. Svaki ovaj ruak "progutan" a da nita ne kaem, ini me nesrenim, izaziva bes u meni. A sutradan, imam utisak da rei koje se nisam usudio da izgovorim ostaju prikovane za moj jezik i moje grlo i da me peku, peku..."

POPRAVITE SVOJ "PROFIL" SOMATIZACIJE U svakom sluaju somatizacija je osobena stvar kao i otisci prstiju. Ima preosetljivih osoba koje dobijaju napad ui, migrene ili groznicu i pri najmanjem stresu. Na drugom kraju lanca nalaze se flegmatici koji prividno deluju kao nedodirljivi, koji mogu da opstanu i pri poplavi stresova. Izmeu ova dva krajna sluaja nijanse su beskrajne. Kroz bol u leima telo moe da nam saopti da mu ivot izgleda suvie teak da ga nosi; kroz bol u stomaku, da se plai; kroz peenje u stomaku, da mu je dovoljno da guta gorinu ivote! Uostalom, o tome najbolje govore svakodnevni izrazi koji jasno ukazuju na odnos izmeu emocija i tela: muka mi je; imam knedlu u grlu; povraa mi se; krv mi je kao mastilo; ili ono uveno "pun mi je kufer"! 68

Naslee, vaspitanje, ishrana, higijenski uslovi ivota i rada, upuuju nas ka somatizaciji pojedinih organa. I, razume se, najslabiji e najpre oboleti. Na prvom mesto se nalazi organ za varenje: eludac ne vari dobro, oseamo naduvenost stomaka, bol u predelu ui, peenje u stomaku, i ne retko pojavu ira. Razlozi oboljenja sistema za varenje nisu plod sluaja. Posredstvom eluca i creva jo kao bebe osetili smo prva zadovoljstva i nezadovoljstva. Re je o oseanju gladi ili prezasienosti. Mnogi pate od bolova u leima i krstima, u potiljku. Katkad koa postaje "rtva" unutranjeg stresa: prekriva se bubuljicama, ekcemima, psorijazom. Katkad dolazi i do hroninog bronhitisa, koji nije nita drugo do portparol naih unutranjih konflikta. Ne zaboravimo i srce, organ koji je posebno izloen emotivnim utiscima i koje reaguje aritmijom, drhtanjem... Razmislite dobro gde se nalazi va lini "izbor".

POBOLJAJTE SVOJU "BRZINU SOMATIZACIJE" Pojedini deluju veoma brzo na sve stresove, drugima je potrebno vie vremena. Da bismo odredili kojoj grupi pripadamo, potrebno je odgovoriti na ova dva jednostavna pitanja: Koji je stresni dogaaj prethodio vaem poslednjem napadu bolova u leima, neprijatnostima vezanim za sistem za varenje, poslednjim sranim smetnjama ili nekom drugom zdravstvenom problemu? Koliko je vremena proteklo izmeu tog dogaaja i prvih simptoma bolesti?

S jedne strane, to e vam omoguiti da shvatite kako i zato ste se razboleli, zbog ega se va organizam ljuti. S druge strane, moi ete da poboljate kapacitet opstajanja na stres. Ali, pre svega, uspostavljajui vezu izmeu stresnih dogaaja i organskih bolesti, postaete svesni veze izmeu due i tela. Dakle, taj postupak e biti, u stvari, i prvi korak ka izleenju. Shvatajui da je hormonalno luenje vezano za stres uzrok bolesti, vi ete znati kako da eliminiete taj stres da biste se ga oslobodili i izleili.

VI NE VERUJETE U TO, A MEUTIM I IVOTINJE SOMATIZIRAJU! Potrebno je samo da posmatramo svoje prijatelje na etiri noge da bismo se uverili kako emocije dominiraju i njihovim ponaanjem, kako ih ine srenim ili nesrenim. Upravo kao to je i sluaj sa nama! Koliko je maaka ili pasa izabralo samoubistvo posle rastanka ili smrti svog gospodara! Prestaju da jedu, da tre, i ak se ne pomiu smesta dok ne umru. Pre izvesnog vremena, moja prijateljica Lusila mi je telefonirala da je njen konj izgubio potpuno dlaku, da je prekriven liajima, da odbija da jede i da propada na oigled. Mada je veterinar, Lusila nije shvatila o emu je re. Da li se neto promenilo u njegovim navikama ili u njegovom okruenju? - pitala sam je.

Mislim da se dosauje - objasnila mi je prijateljica. - Donedavno, drutvo su mu pravih susedovi konji, ali oni su sad otili i verujem da je zbog toga deprimiran.

69

Odjednom mi je napamet pala pomisao: konj koji je deprimiran! Nekoliko nedelja kasnije, posle jednog koncerta u Ruanu, otila sam da posetim Lusilu. Kroz prozor svojih kola, izdaleka, videla sam jedno tako lepu i neobinu sliku da sam je ovekoveila svojom kamerom: konj mirno pase na livadi... dok jedno kovrdavo jagnje pase ispod njegovog stomaka! Lusila mi je ispriala da je ona kupila jagnje da bi pravilo drutvo njenom konju. Vidno je bilo da je srea konja bila bez granica. Ponovo mu je porasla dlaka i ponovo je bila sjajna... Od tada se ove dve ivotinje ne rastaju.

70

2 PSIHOSOMATSKE BOLESTI I SVESKA EMOTIVNIH IZLEENJA

Nekada se govorilo: "Kad moral ode, sve ode." Niko nije mogao da objasni zato je to tako, ali nai su stari to ponavljali neprestano. Ovu staru izreku potvrdila je nauka krtena pomalo udnim imenom, psihoneuroimunologija, laboratorijskim testovima. Naunici danas mogu ispod mikroskopa da prate stvaranje hormonalne sekrecije (izazvane emocijom) i da odrede njen uticaj na imunitet. Od ovih otkria, svaka bolest izazvana psiholokim okom ili moralnim potresom je nazvana "psihosomatska". A bolesti koje ulaze u ovu kategoriju su sledee: peenje u elucu, naduvenost, loe varenje, irevi na elucu i dvanaestopalanom crevu, kolitisi, zatvor, hronine dijareje, srana oboljenja, povien pritisak, ekcem, pruritis, psorijaza, reumatina oboljenja, migrene, depresije, gojaznost, mravost, astma, dijabetes, glaukom, bolne menstruacije, rak, Itd. Bolesti izazvane nervnim okom?! - podsmevae se pojedini.

Bolesti izazvane traumama koje smo doiveli u detinjstvu ili zbog odlaska u penziju?! - sa uenjem e uzviknuti drugi. Meutim, to je upravo tako - odgovorie im lekari psiholozi i psihoterapeuti - jer veliki broj hroninih bolesti su upravo rezultati stresa i emotivnih konflikta. Pokuajmo da shvatimo mehanizme pojedinih bolesti.

KOLITIS l IR NA ELUCU ILI DVANAESTOPALANOM CREVU, GREVI, NADUVENOST... Emotivni ivot bebe je tesno vezan za njen sistem za varenje: majina dojka ili flaica sa mlekom smirie je i pruie joj zadovoljstvo dok zakanjenje hrane e je naljutiti i dovesti u stanje besa. Od toga da li je ista ili prljava, zavisie, takoe, bebino raspoloenje. Odrastao ovek ima ve svoje emocionalne navike i ako su one negativne, najpre oboli sistem za varenje. Na primer, stres koji se dugo vue, koji je najee posledica linih ili profesionalnih sukoba, moe da izazove pojavu ira na dvanaestopalanom crevu. Razlog je dobro poznat: nezadovoljstvo ili razoarenja prouzrokuju preterano luenje stomane kiseline koja nagriza sluzokou eluca i tako se javlja ir. Drugi e, iz istih razloga, patiti od naduvenosti, greva, meteorizma, povraanja, zavisno od toga koji im je organ najosetljiviji: debelo ili dvanaestopalano crevo, una kesa...

71

DIJAREJA ILI HRONINI ZATVOR Psihosomatiari konstatuju da, veoma esto, osobe koje pate od dijareje ele da konano stave taku na nekog ili neto, da se jednostavno oslobode toga. Ali, naalost, ne usuuju se. Onda dolazi do druge vrste evakuacije problema: dijareja. Nasuprot tome, re je o hroninom zatvoru: "neu popustiti", kae dua... a telo "stisne mar".

SRCE I KRV Kad sam bila dete i kad sam ula kako moja baka stalno ponavlja: "Prestanite da stvarate zlu krv!", pitala sam se kako krv moe da bude dobra ili zla. Sad to znam. Stres i patnja teraju nae lezde da lue adrenalin i druge "hormone stresa"! Zbog toga se poveava koagulacija krvi i postoji ak i opasnost da se formira tromb. A kad tromb zaepi koronarnu arteriju, to je infarkt! Jednog dana videla sam ovu vrstu zle krvi i osobu koja je odmah umrla. Aliza je imala u Tel Avivu mali restoran sa prijatnim ambijentom i razumnim cenama. Ubrzo je postao mesto sastanaka svih glumaca, pa sam i ja tamo odlazila. U mom seanju ostae zabeleeno zauvek lice oficira koji je jedne veeri uao u restoran. Priao je Alizi i rekao joj da je njen sin jedinac poginuo na frontu. Nije proao ni minut, Aliza je leala onesveena. Dijagnoza je bila: infarkt. Da, bol moe da ubije. Naalost, ne moemo ga uvek izbei, ali zato moemo otvorili svoje srce za sreu. A to je najbolje osiguranje ivota!

POVIENI KRVNI PRITISAK Ulina buka, preterano glasni radio kod suseda, maina za pranje koja poinje da radi u pono, ili pas u susedstvu koji neprestano laje - evo razloga zbog kojih na arterijski pritisak dostie vrhunac. Stres koji se ne otklanja moe da podigne arterijski pritisak i da tako ostane due vremena. A koliko nae sirote arterije mogu da podnesu taj veliki pritisak, posebno kad su njihovi zidovi obloeni holesterolom i drugim masnoama? Ne zaboravimo da pucanje krvnog suda moe da bude uzrok fatalnoj hemoragiji. Otklonimo i uvajmo se ovih tetnih posledica kad god to moemo!

MIGRENA, DIJABETES, ARTRITIS Veoma je loe i tetno po zdravlje nikad ne biti besan! Hronino potiskivanje svake manifestacije besa poveava emotivnu tenziju i omoguava pojavu jedne ili druge od ove tri bolesti.

72

EKCEM, KOPRIVNJAA, SVRAB Naa koa je esto ogledalo nae due i naih emocija: kad smo stidljivi, lako crvenimo... Kad smo uplaeni, pobledimo... Koa lako moe da se ospe bubuljicama posle brane naprave ili problema na poslu. Nije retka pojava psorijaze posle oseanja velikog straha ili dubokog razoarenja. Ekcem se esto pojavljuje kod beba lienih ljubavi, kao i kod mladih (to je bio moj sluaj) koji su bili u stresu zbog stalnog oseanja krivice i nedostatka sigurnosti.

ANGINE I UPALE UHA Snano oseanje ljubomore moe da izazove kod dece hronine angine ili upale uha.

FIZIKE BOLESTI I EMOCIONALNO OZDRAVLJENJE Za ozdravljenje od bolesti neophodno je potrebna zdrava hrana, dobra ivotna higijena, odgovarajue leenje i, posebno, najbolje moguno razumevanje samog sebe. U svojoj knjizi pod naslovom Promenite svoj ivot, Luiz Haj podsea da svaka od naih fizikih bolesti otkriva izvesni emotivni uzrok. A kad je taj emotivni uzrok identifikovan, potrebno je, da bismo se izleili, da odmah primenimo nove emocionalne eme.

EMA EMOCIONALNIH IZLEENJA Vrsta problema Kiselina i peenje u elucu Alergije Emocionalni uzroci Strah. Mora koja se nadovezuje na njega. Iritiranost prema ivotu. Na koga sam ili na ta sam alergian-a? elja da se napusti svet Nesposobnost da se suoimo sa realnou. (Sluaj moje majke) Odsustvo radosti i interesa za ivot Strah od ivota. Oseanje da niste dovoljno dobri. Oseanje a niste voljeni. Oseanje oajanja. Nepoverenja u sebe. Oseanje da smo uvek rtva. Nova emocionalna ema koju treba usvojili Disati mirno i duboko. Imati poverenja u sebe, smisao za sigurno. Smirite se. Svet oko vas je prijatan i miran. ivot je lep. Svet je savren. U svakom trenutku sve je u pravom i harmoninom redu. Radujmo se svakom trenutku ivota. Neka vas sve interesuje. Imajte veliko poverenje u sebe. Nauite da volite i pratate. Volite druge kao to volite sebe. to vie ostavljate slobode drugima, imaete i sami vie slobode. 73

Alchajmerova bolest

Anemija Artritis i reumatizmi

Astma

Guenje oseanja ljubavi. Oseanje da vas gue. Zadrane suze. Nesigurnost. Nedovoljno ispoljavanje linosti. Nemanje dozvole za plakanje. Napetost. Strah. Potreba da sve bude pod kontrolom. Ukotvljenost u prolosti. Odbijanje da se oslobodite starih problema. Oseanje nezadovoljstva i prebacivanje: "Svrbe me noge da otputujem ili pobegnem". Opiranje ispunjenju elja. Preosetljivost. Ranjena linost u svom identitetu. Oseanje nesigurnosti. Potreba za zatitom. Odbacivanje samog sebe. Strah da emo izgubiti nekog ili neto. Dosada. Nedostatak ljubavi za sve to radimo. Negiranje zadovoljstva. Verovanje da je loe imati seksualne odnose. Oseanje krivice. Opsednutost seksualnim rezultatom. Strah od majke. Strah. Nedostatak poverenja u ivot Kanjavanje zbog oseanja krivice.

Oseajte se slobodnim. Uzmite ivot u svoje ruke. Sada moemo da se lako, slobodno izraavamo i da komuniciramo s ljubavlju s drugima. Prepustimo se i idimo slobodno u susret dogaajima. Imajmo i dokaimo da imamo poverenje u sebe. Osloboditi se starih ema. Dopustiti da novi ivot tee krvotokom. Dobro nam je tamo gde smo. Prihvatimo ivot znajui da e sve potrebe i elje biti ispunjene. Oseanje zatienosti. Niko ne preti naoj linosti. Prihvatimo sebe, volimo se i dokaimo ko smo. Oseanje mira i sigurnosti tamo gde smo. Oseanje mira sa emocijama. ivot nas zanima i ispunjava entuzijazmom i energijom. Dobro je i bez opasnosti uzimati telesna zadovoljstva. Uivam to sam ena. Sada emo uivati u seksualnoj vezi lako i sa radou. Doputamo svojoj mukoj snazi da sama deluje jer verujemo u nju. Klizimo u san sa oseanjem zadovoljstva o lepo provedenom danu. San e nam biti osveavajui i miran. Svaki dan zasluuje trud. Oputamo se. Preputamo se ivotu. ivot nam prua sve to nam je potrebno. Oseanje unutranjeg zadovoljstva i bezbrinosti. emu se uriti? Moemo nastaviti put mirno.

Mucanje

elavost

Hronin i zatvor

Svrab

Ekcem

Gojaznost

Hronian zamor

Frigidnost

Impotencija

Nesanica

Migrena

Nepodnoenja ivljenja pod pritiskom. Opiranje ivotnoj bujici. Zbrka u mislima. Prenagljenost i uznemirenost.

Nervoza

74

Grienje noktiju

Frustracije. Grize vas neizvesnost. Odbojnost prema bliskoj rodbini. Tekoa podnoenja prisustva neke linosti. Strah. Skrivanje u sebe, bez znanja kako se voleti. Uznemirenost. Napetost. Strah. Oseanje da vas neto stalno grize, da niste na visini. Ne smete videti istinu o sopstvenom ivotu. Ne umete opratati. Pritisak kao posledica starih rana.

Oslobodimo se prolosti. Odrastimo. Ponaajte se kako vam najbolje odgovara i sa radou. ivite u harmoniji sa sobom i drugima. Niko ne moe da vas naljuti. Ponovo se pronai i imati poverenja u sebe. Otkriti da imamo puno dobrih kvaliteta i uivati u ivotu. Nita ne moe da vas naljuti. Oseanje mira, poverenja, zadovoljstva. Sve je tako dobro i lepo. Stvorimo sada novi ivot prema slici svojih snova. Gledajmo sa ljubavlju i nenou. Pratajmo i zaboravimo stare rane. Idimo ka srenijem i lepem ivotu.

Sinuzitis

Toksikomanija

ir (na elucu)

Oi

Oi (glaukom)

Ako ne pronaete odnos izmeu vae sadanje ili ranije bolesti sa jednim od predloenih uzroka u ovoj listi, otkrijte sami koja su to oseanja ili misli odgovorni za va problem i odmah ih otklonite. Oslobaajui se tako prolosti, vezujui svoj duh za eme pozitivnih misli i usvajajui zdravu i uravnoteenu ishranu - videete kako e vam se vratiti energija i radost ivljenja.

75

3 RAZUMETI DEPRESIJU

Depresija je nedostatak nade: "Nema izlaska iz ove situacije". To je oseanje da ste zatvoreni, zarobljenik samog sebe. Priterani u orsokak mesecima, godinama, celog ivota. I zato govorite sebi: "Ovaj ivot nema smisla, pa zato onda da ivim?" Depresija se manifestuje oseanjem krivice, samokanjavanjem, stalnim negiranjem sebe, promenama u apetitu (katkad je preteran ili ga uopte nema), ali i pojavom i drugih psihosomatskih simptoma. Izvesna depresivna stanja su posledica dramatinih dogaaja u toku ivota. Druge su posledica neodreenih razloga. Ali i u jednom i u drugom sluaju osoba koja pati od depresije ne bori se protiv takvog stanja ili mu se potpuno predaje im se ono manifestuje. Da biste izali iz ovog stanja, neophodno je da prekopate po svojoj prolosti.

DEPRESIJA: ISKUSTVO KOJE SE OTKRIVA Razvod koji je teko podnela, gurnuo je Fransoazu u samoubistvo, dok posle gubitka deteta - jednog od najbolnijih dogaaja na lestvici ljudske patnje - Mari je pronala nain ne samo da preivi ve i da se posveti drugima. Odakle ova razlika, ova nejednakost pred uasnim dogaajima? Rekli bismo da se klju ove tajne nalazi u nekadanjem ivotnom iskustvu ovih osoba. Kao dete, Mari je imala pravo da manifestuje (prema potrebi stepena svog nezadovoljstva) i da zadovoljava svoje potrebe (ljubav, nenost, panju, hranu...): njeno poverenje u sebe, mogunost da se potvrdi i da vodi svoj ivot mogli su se odlino razvijati. A kad je odrasla, bila je sposobna da se sukobi sa svim ivotnim dramama, da nadvisi najuasnije patnje i da iz njih izae. Bolje reeno, iz svakog svog problema ona je ak mogla da crpi nove snage. Nasuprot tome, dete koje je naviknuto da misli "nita mi ne pomae da traim, jer neu nita dobiti, jedino rizikujem da budem kanjen-a..." imae samooseanje nemoi pred svakim dogaajem. Za njega je delovati ili ne delovati ista stvar, pa zato se onda uopte truditi? A kad odraste, ovakvo dete izgubie tlo pod nogama ispred najmanje prepreke i govorie sebi: "A zato da se borim? To je uzaludno, niemu ne slui..." Treba li imati toliko oseanje beznaa poto u detinjstvu nismo uspeli da steknemo poverenje u sebe? Razume se da ne, o emu svedoe mnoga iskustva, a i moje! Trenuci beznaa, teke bolesti ili depresije mogu upravo da nam daju priliku da izmenimo na nain postojanja, dakle tok naeg ivota. Da odrastemo i da bacimo u koprive nau "prolu nemo" da bi konano omoguili svojim kvalitetima da se pokau. Ali sve to pod uslovom da ne sauvamo u dnu sebe besove, jade i kajanja poneta iz prolosti. Tako najtraginiji dogaaji mogu da postanu isto lako najbogatija i najplodnija naa oseanja!

76

Da bismo izali iz depresije, pre svega moramo da steknemo uverenje da imamo sva prava da zadovoljimo sve svoje potrebe pa ak i da besnimo ako treba. Nita nije gore od potisnutog besa: potiskujui ga, ve smo to rekli, on se uvek na kraju vrati protiv nas. Iskazujui bes, mi iskazujemo svoja prava: saoptavamo drugima ta oseamo kao nepravdu. Treba da kaemo: "Gotovo je s tim! Moj odgovor je ne, ne slaem se s tim..." Na izvestan nain bes koji ovako iskazujemo potpuno je suprotan depresivnom stanju koje je upravo manifestacija oseanja nemonosti.

ZATO KOITI SVOJA DUBOKA OSEANJA Roena slobodna, beba mora da ima mogunost da izraava sva svoja oseanja i da se oseti bezuslovno voljena od svoje majke. Bilo koliko da je besna, plaljiva, tuna ili vesela, beba uvek mora da bude uverena da je vole i da je prihvataju onakvom kakva je. Ali mame imaju svoje sopstvene probleme. Moda ak one i nisu bile voljene od sopstvene majke i sad se i one ponaaju tako. A zatim mogu biti bolesne, odsutne, deprimirani, pritisnute problemima... Kad plae, jer trai da jede, ili trai nenost ili da bude presvueno, odoje konstatuje da izaziva nezadovoljstvo svoje majke, koja ga grdi, a katkad i udari. U tom sluaju, da ne bi bilo kanjeno, dete ocenjuje da je bolje da uti, nita ne trai. Ukratko, ono ui da uti o sopstvenim potrebama i na kraju uveri sebe da mora sve da podnosi ne reagujui! A kad odraste, to e zaboravili - rei e izvesni. Ne, to nije tano! esto i nesvesno, kad odrastemo, nastavljamo da se ponaamo po emi na koju smo navikli u ranim godinama... Svaki stresni dogaaj naeg dananjeg ivota je samo eho tekih trenutaka u prolosti, i da nismo svesni, oseamo isto oseanje nemoi i neprijatnosti. - Oseam potrebu da me uzme u naruje, da bude nean, da mi govori rei ljubavi... Ali on to ne ini, i, kad ja insistiram, kae da sam histerina. To me dovodi do besa i ja na kraju vise i ne insistiram. - Uao je pre mene u preduzee, i ponaa se kao da je ono njegovo. Ne usuujem se nita da kaem, ali oseam elju da sve polomim... Svako vee ista stvar: veera nije spremna a kua je u neredu. Ako bilo ta primetim, skandal. Zato se vie ne ljutim, jer to niemu ne slui. Napravite spisak svih stvari koji biste voleli da uradite, a ega ste lieni. Razlog? Na kraju ete videti da je razlog u najveem broju sluajeva to niste eleli da se deranirate, budete kritikovani, ili to ste smatrali da je bolje biti miran i nita ne traiti! Bolje je utati, nego imati razloga da budete besni, itd... Ali umesto da potisnete svoje oajanje i beznae i da ivite ne traei i ne dobijajui ono to vam srce eli - to e vas sigurno odvesti u depresiju, ozbiljne emocionalne frustracije - postupite obrnuto! Ako tako ne uinite, doi e do iscrpljenosti organizma koje e vas odvesti sigurno u depresiju.

77

PANJA! PROLAZNA DEPRESIJA NEMA NIEG IZBEZUMLJUJUEG Sve ima svoj ritam. Priroda ima svoje uspone i padove, nalete toplote i hladnoe, periode svetlosti i mraka. Na isti nain, a to je sasvim normalno, svaki ivot je sainjen iz trenutaka sree ili tuge, sunca ili kie, mira ili oluje. To znai da je nemoguno - pa ak i nenormalno - da nikad ne osetimo trenutke loeg raspoloenja ili prolazne depresije. Ta stanja mogu da budu posledica tunih dogaaja u ivotu, ili izazvana samo runim vremenom! Meseci u kojima nema sunca esto deluju deprimirajue. Sunevi zraci uveavaju luenje ivotne lezde koja se nalazi u mozgu, koja proizvodi hormon melatonin, dok sivilo neba smanjuje proizvodnju tog hormona... i eto depresivnog stanja! Ali tu su jo i uspomene iz detinjstva ili izvesni dogaaji vezani za pojedina godinja doba koja takoe mogu da rode neprijatne situacije: esto smo posle povratka sa odmora i pred polazak u kolu, znai u mesecu septembru, depresivni. To je i sluaj kad se pribliavaju praznici koji nas podseaju na odsustvo, stalno ili privremeno, voljenih osoba. U svakom sluaju, jedna stvar je sigurna: nestvarno je verovati da uvek moemo biti dobro raspoloeni. Ali, suprotno od toga, zabrinjavajue je ako smo uvek neraspoloeni, tuni, namrteni...

HRONINA DEPRESIJA Ako je povremena depresija sastavni deo prirode, depresija koja se esto javlja i traje due vremena ne moe se nazvati prolaznom, ve je ona hronina. ta se deava u tom sluaju? Osoba koja ima poverenje u sebe, jer je sigurna u sebe, zna da trai ono to joj je potrebno, da se obrati drugima za pomo; dok se depresivna osoba ne usuuje nita da trai. ta onda ona radi sa svim svojim eljama i potisnutim besovima kad ne sme da se obrati drugima "da ih ne bi gnjavila"? Depresivna osoba je upuena na samu sebe i stavlja na kocku sopstveno zdravlje. I to je jo gore, ona poinje da se osea krivom zbog svog depresivnog stanja! Onda ini nadljudske napore da bi reagovala kao da je sve u redu.

STRATEGIJE DA BI SE VEROVALO DA JE "SVE U NAJBOLJEM REDU" Kakvo ponaanje koristimo da bismo sakrili depresivno stanje? Pokazujemo se neosetljivim da ne bismo rizikovali da pustimo na volju svojim oseanjima, Da ne bismo nita osetili, da bismo drali depresiju "na odstojanju", istimo sve sa velikom upornou poput onih ljudi koji deset puta godinje prave velika "raspremanja" jer nisu sigurni da je sve u redu. Ili se pokuava da se sve dri pod kontrolom. Tako verujemo da moemo bolje da vladamo situacijom. Katkad se veruje da se depresija moe ukloniti poveanom aktivnou. ivi se sto na sat. Ne prihvata se depresija, odbija se da se govori o njoj. Ali zato prodiremo ogromne koliine lekova, hrane, alkohola, cigareta ili droga, koji, samo za trenutak, ublaavaju psiholoke patnje. Evo

78

zato moramo da priznamo da nam "neto nedostaje" da ujemo unutranji glas koji nam neprestano ponavlja da "neto ne valja"! U stvari sve dok pokuavamo: - Da sami sebe laemo, - Da prikrijemo depresiju, - Da odbijamo da vidimo svoje emocionalne potrebe, - Da koimo izraavanje besa i da suzbijamo suze, ... patiemo zbog "unutranje praznine". A tu prazninu uzalud emo pokuavati da popunimo alkoholom, hranom ili pilulama.

ZAMKA SREDSTAVA ZA SMIRENJE Da bi zarasle nae stare rane, pre svega je potrebno da imamo hrabrosti da ih otkrijemo i da iz njih izbacimo otrov. Na nesreu, videli smo to ve, nae vaspitanje i nae navike teraju nas da ih preutimo. Kad na unutranji pritisak pone da se popenje i da preti da sve "polomi", mi traimo pomo od "hemijske pilule". Sredstva za smirenje, antidepresivi, sedativi, hipnotici i neuroletici imaju cilj da zatvore na duh u zatvore sa nevidljivim reetkama iz kojih je bekstvo izuzetno teko, skoro nemoguno. Ovo beskorisno zatvaranje - jer niemu ne vodi - moe ak da bude i opasno. U svojoj knjizi Psihosomatske bolesti, ak Toma tvrdi da "anti-depresivne pilule koje se suvie dugo uzimaju mogu na kraju da izazovu nesanice i uznemirenost mnogo veeg intenziteta nego to su bili simptomi protiv kojih smo poeli da se borimo". Pored toga, prema Dr Pradalu, "duga upotreba sredstava za smirenje katkad dovodi do promena u linosti koje mogu biti ozbiljnije od onih promena zbog kojih se pacijent obratio lekaru". A profesor Zarifijan u svojoj knjizi Glava puna rajeva dodaje: "to vie pojaavamo dozu sredstava za smirenje, sve se vie pribliavamo fenomenu zavisnosti, to jest nemogunosti da prestanemo sa leenjem. esto smo primorani da, sa jo vie estine ponemo da leimo nove simptome izazvane lekovima." Vreme je da otkrijemo sva naa sredstva, nau "prirodnu snagu". Ne prepustimo se "hemijskim pilulama". Ne sedimo u mraku liavajui se ivotne svetlosti!

79

4 KAKO IZAI IZ DEPRESIJE

Svi ljudi nisu isto naoruani za borbu protiv depresije. Pojedini mogu da je prebrode spontano. Drugi to ne uspevaju. Oni pokuavaju da se "odre" koliko je dugo moguno, zatim, kad im stres iscrpi sve energetske rezerve - padaju u duboku depresiju. U knjizi Strah od ivota, Aleksandar Loven potvruje miljenje mnogobrojnih psihologa i psihoterapeuta: "Da bismo izali iz depresije, ne treba je ni negirati ni odbijati. Nasuprot, bolje ju je prihvatiti, pristati na to da neto sutinski ne valja. Treba se suoiti sa problemom i pogledati ga u lice. Sledea etapa sastoji se u tome da sebi damo vremena da isplaemo svoj bol." Ukratko, da bismo bolje prebrodili depresiju, ne treba, u prvom trenutku, odbacivati je!

DEPRESIJA JE UPOZORENJE Ja sam pokuala da odbacim svoju depresiju. Trudila sam se da se ponaam kao da je sve u najboljem redu. Plaila sam se da priznam da neto ne valja. Jer priznati to, logino je bilo da se upitam: "Ko mi je naneo zlo?" Dakle, ve smo to rekli, to vie patimo zbog svojih emocija, manje imamo hrabrosti da se upitamo zato je to tako. Kao da se plaimo da otkrijemo u sebi neto zbog ega bismo se stideli. Kao da se plaimo putovanja u sredite samih sebe zato to bismo tamo mogli da naemo zabranjene stvari... A nemoguno je izleiti se ako sebi ne postavimo pitanje "Zato?" i ne potraimo odgovor na to. Bolest ili depresija katkad nas napadnu da bismo izali na pravi put. Da bi nas primorali da se vie ne laemo i da se ne ponaamo kao da se nita nije dogodilo. U vreme kad se pojavila moja depresija, odbijala sam da shvatim da je to dobro za mene. Zamiljala sam svoje stanje kao izvor ispunjen patnjom, crnu rupu koja e me usisati i unititi. Tada sam se, da ne bih propala do dna, zakaila za beznae ogromnom energijom i to sam vie prihvatala moje loe stanje, sve mi je bilo gore. Razume se, ovaj bezvredni otpor, iscrpio je sve moje snage. I, to je paradoksalno, tek kad sam se potpuno prepustila depresiji, moglo je da pone moje ozdravljenje! Prestajui da se borim, dopustila sam sebi, da neogranieno plaem. Imala sam vremena da razmiljam o sebi. I odjednom, sutinska pitanja poela su da izlaze na svetlost. Zato mi pojedine izdaje, neuspesi, lai nanose toliko zla? Ko me je izdao? Ko me je lagao kad sam bila mala? Kakav je odnos izmeu moje prolosti i onoga to sad ivim?

Malo pomalo, ponovo sam pronala hrabrost da se sukobim sa bolnim uspomenama. Da oivim oseanje beznaa doivljenog tokom detinjstva, kad nisam imala kome da se poalim, kad me niko nije uzimao u 80

naruje i govorio "Volim te". U vreme kad sam smatrala da nita ne vredim, uverena da ne zasluujem ljubav.

PLAN OZDRAVLJENJA Tokom svakog meseca pravila sam plan svog ozdravljenja. Otkrila sam razdoblja koja valja savladati a koje mogu omoguiti svakome da se spase ubilakog uverenja "da ovek ne moe umai zlu". U pogledu potitenosti (klonulosti, apatije) savet je: Nemojte nastojati na "razdrmaj se, ne daj se, reaguj", poto je potpuno nepotrebno u slinom poloaju. Treba imati hrabrosti pa se upitati iz dna due: Zato je tako teko podneti ovu nevolju? Seam li se iz moje prolosti da mi nije ukazivano poverenje, ali da sam se smatrao nesposobnim da podnesem svoje tegobe? Koji se davnanji dogaaji stapaju sa sadanjim pa ih ine nepodnoljivim? Ako se toliko plaim da e me on (ili ona) napustiti, ko me je to napustio tokom mog detinjstva? Koja su me tetna uverenja gonila nekada da govorim: "Gotovo je s mojim ivotom... Bez njega (bez nje) ne moga iveti... Nesposoban sam da se izborim... "? Treba da ponavljamo ovu misao vodilju: "Odvaan sam, odbacujem strah i sumnje. Udubljujem se u sebe, tamo gde je sve mirno i vedro." Naite vremena da se isplaete zbog bolnih prolih uspomena. Naite vreme i za iskazivanje svog gneva. Poelite to ste sumnjali u svoje sposobnosti i druge dobre strane. Odmerite razliku izmeu "sebe iz prolosti" - nemonog deteta koje je patei podnosilo ivot - i "sebe sadanjeg", odraslog, koji moe da se suprotstavi najbolnijim dogaajima u ivotu. Drugim reima, proverite u kakvom ste stanju sada: koje ste snage i sposobnosti razvili i koja iskustva i znanja stekli. To jest uverite se da ste sposobni da ivite bolje nego ranije.

NEKOLIKO SAVETA PRI DRUENJU SA POTITENIM LICIMA Potedite potitene, ne zadajite im dopunske muke: vae "dri se", "ne daj se" samo pojaavaju kod njih oseanje kobne krivice. Vae vedro i toplo ponaanje pomae prirodnom toku ozdravljenja. Prihvatite njihovu potrebu da plau i da se oseaju odbaenim ili ostavljenim, da trae pomo. Ugaajte im stalnom panjom i razumevanjem. Poto su iscrpili svu svoju energiju, ti potiteni i klonuli nemaju vie volju da iva. Tada im samoubistvo moe izgledati kao spas. Stanje postaje nepodnoljivo onda kad ovek smatra da nema nikoga sa kojim bi delio svoje muke. Pod ovim uslovima kako zbaciti teret i nai mir 81

i utehu? Stoga budite raspoloeni i ulivajte im uverenje da ste tu da ih podrite i da oni mogu raunati na vas.

ODLUITE SE ZA BORBU PROTIV POTITENOSTI RADIJE NEGO SAMO ZA LEKOVE PROTIV TE BOLESTI

"Niko ne poznaje sebe ako nije bolovao i patio", govorio je Alfred de Mise s razlogom. Izvui se iz depresije i patnje - ne znai odbacivanje ili preziranje svoje prolosti. Nego naprotiv... Nadahnjujte se, zanosite se svojim dragocenim poukama. Prihvatite sebe takvog kakvi ste. Okrenite lea jadikovanjima koja vas mue, nezadovoljstvu, gorini, nespokojstvu i teskobnim mislima. Prolost je minula. Danas je novi dan. Otkrijte skrivene u vama snage i sposobnosti, dosad neiskoriene. Iskreno alite zbog svih godina koje ste proveli ne umejui da ocenite svoje prave vrednosti, svoje sposobnosti i preimustva. Prihvatite dobro i zlo, smeh i suze ivota. Nauite vetinu oputanja. Ona pomae da bolje shvatimo sebe i da brzo doemo u dodir sa svojim duevnim raspoloenjima, svojim emocijama. Delujte, miite se! Naroito, nemojte biti nepokretni! Delovanje, rad, akcija predstavlja jedno od najboljih leenja protiv depresije!

Ali ponite! Nisu isto "akcija" i "agitacija", delovanje i razmahivanje. Razmahivanje ipak znai bekstvo, a akcija vas ukljuuje u sadanjost, povezuje vas sa ivotom. Uvek imajte na umu: "Kad je dobro raspoloenje, sve je dobro." A kad ono nije dobro, onda vie nita ne valja.

82

5 IZ DEPRESIJE DO RAKA

Olga je bila srdana, obrazovana, rado je razgovarala. U jednom mirnom kutu u srcu Pariza drala je ve 40 godina "mali hram" posveen lepoti svile. Njene su je prijateljice zvale "enom od gvozda", i to sa razlogom. Pomagala je i sama svojim dobavljaima da istovare teke trube tkanina i majstorskom rukom upravlja malom radnjom, a nikad nije bila umorna. Pravo da kaem, odlazila sam joj u posetu koliko radi kupovine njene udesno lepe svilene robe s bojama koje se prelivaju, toliko i radi toga da ujem kako govori, sedei ispred svog starog drvenog kantara, o slavnim licima, o raskonim tkaninama vezenim rukom, o uvenim prijemima. Zanosila sam se bleskom teke svilene tkanine protkane zlatom, koje su se takmiile sa zlatom iz Damaska i sa tihim sjajem satena. Jednog dana, stie investitor, u nameri da otkupi stare graevine u toj slepoj ulici radi izrade parkiralita i lokale od betona. Olga se borila iz sve snage da spase svoj mali kut raja. Stvorila je udruenje i borila se etiri godine. Uzalud. Onog dana kad je zatvorila radnju, rekla mi je u oajanju: "Od sad nemam vie razloga da ivim!" I zaista est meseci kasnije odnese je nagli rak jajnika.

OSTAVKA NA IVOT ZNAI PRISTANAK NA SMRT Niko ne moe "dokazati" da je i rak poreklom duevno-telesno oboljenje, ali posmatrajte sluajeve oko vas. Osim oboljenja u dubokoj starosti, usled prirodno smanjene telesne odbrane, koliko li sluajeva raka nastaje kao posledica otputanja s posla, raskida ljubavne veze, tuge zbog smrti u porodici ili zbog razdoblja jakog straha? Ne interesovati se ni za ta, gledati samo na sebe, - to je oblik depresije koji esto nastaje pred pojavu raka, preko koga nae milijarde elija izraavaju svoju ivotnu patnju. Drugi opasni oblik depresije - to je onaj koji nam zabranjuje da pokaemo svoju nesreu uvereni da "nas niko nee pomoi". I pored stalnog osmeha na licu, u dui oveka besni bura. Imunitetska odbrana poinje da loe deluje, a potom, nestaje. Posle dueg ili kraeg vremena, iscrpljeni ovek nalazi pribeite u bolesti, ponekad u najteoj: nema vie osmeha, nema vie sukoba koji bi se reavali...

POSTOJI U PROFIL KANCEROZNOG LICA? Postoje li individualna obeleja osobe sklone oboljenju od raka? Postoje, kau mnogi istraivai. Na primer:

83

Nepostojanje duboke veze s jednim ili sa oba roditelja, Neki bolan dogaaj u detinjstvu, tako da je dete izgubilo poverenje u sebe ili u ivot, to se svodi na isto. Rastui, to e se dete uvek oseati poraenim. Pred sobom e gledati samo poraze i razoarenja. To e poveati njegovo oseanje nemoi pred nevoljama. Dragi opasan inilac: nesposobnost oveka da izrazi svoja raspoloenja, bilo stoga to e razoarati ili povrediti drugoga, bilo stoga to taj drugi smatra svoje probleme vanijim.

Slavni kancerolog, dr Simonton, ovako opisuje kandidata za rak: "Ovi bolesnici esto tee da se rtvuju za svoju porodicu, ili za svoj posao, najzad i za drugog. Stoga se ne brinu o svojim potrebama. Bitno je ovde: da oni usvoje iz osnova drukiji stav, da bi se brinuli pre svega o sebi!"

PSIHIKI IVOT MOE DA POSTANE UDESAN LEK Seate li se pitanja koje je postavio Norman: "Ako oajanje moe da me ubije, zar nada ne moe da me izlei?" Lekari za duevno-telesna oboljenja odgovaraju potvrdno u horu: dobro duevno raspoloenje, koje stvara "hormon zadovoljstva", neophodno je potrebno za ozdravljenje. I za spreavanje oboljenja i za izleenje treba istovremeno negovati i telo i duh. Malo emu slui da se ogoreno borite protiv ekcema, psorijaze, ireva, visokog krvnog pritiska ili bilo kog drugog simptoma psihosomatske (duevno-telesne) bolesti velikim dozama lekova ako propustite da leite duevni bol koji je te bolesti izazvao. Ne moe se ljudska bia svesti samo na telo. Da bi nam polo za rukom trajno ozdravljenje, treba to bie leiti u njegovoj ukupnosti, u njegovim trima dimenzijama: telesnoj (fizikoj), emocionalnoj i duhovnoj (spiritualnoj), o emu emo ponovo, detaljno, govoriti u estom delu. Ovde istiemo sa uenjem da medicina, naprotiv, doprinosi "komadanju" oveka! Leimo stomak, bubreg, zglob ili srce, a zaboravljamo duh koji ih sjedinjuje. Ali, kako leiti duh? I kako meriti njegovo stanje zdravlja? Proveravanja, radiografije, skener, dobler predstavljaju udesna sredstva za telesna i fizioloka istraivanja ali moe li se radiografski pregledati duh, ekografski pregledati duu? Vrhovne tehnike, najbolja oprema, ne mogu da zamene razgovor udvoje, dijalog, niti sluanje, ni ljudski dodir i toplinu. Pomaui dobrom raspoloenju bolesnika, ove tehnike jaaju bolesnikovo poverenje u sebe i na taj nain poveavaju delovanje imuniteta, telesnog otpora bolesti.

METODA SIMONTON Dr Karlo Simonton, osniva metode pod nazivom, "pozitivne vizualizacije", to jest ostvarenje vidljivo pomou slike na ekranu, dobro je shvatio ovaj bitni podatak. On lei bolest iz njegove struke u njihovoj ukupnosti "telo-duh", povezujui: 84

uravnoteenu ishranu telesne vebe (prema sposobnosti svakog bolesnika) naine oputanja (relaksacije) psihoterapeutsku pomo (leenjem due) i svoju uvenu metodu vizualizacije

Psihoterapija za podrku (pojedinana ili grupna) dokazuje bolesniku da postoje lica sposobna da ga sluaju, da veruju u njega i da mu pomognu da povrati nadu. Ovaj postupak pomae mu, osim toga, da slobodno ivi u svesti svojih razoarenja, da jasno uoi svoje prole i sadanje rane, bez straha da e ispasti smean. Tada on uvia koliko mu je njegovo ranije oseanje nemoi kodilo, koliko je zbog toga, bez nude, izgubilo nadu, a koliko je ovo razoarenje doprinelo pojavi njegove bolesti. Kad dospe u ovaj stadijum leenja, bolesnik malo po malo stie uverenje da je sposoban da promeni kurs svog ivota i svoje bolesti. Ali najmonije sredstvo za poboljanje leenje raka ostaje, po miljenju Simantona, "pozitivna vizualizacija". Bolesnik se osea sposobnim da pobedi svoj tumor. On se ne zadovoljava medicinskim leenjem i lekovima. On na "ekranu" vidi sebe izleenim. I on ozdravlja. Jer, rezultati su uverljivi. Posle vie od 20 godina prakse, statistike otkrivaju mnoge sluajeve izleenja, ili jednog stvarno dugog produenja ivota i poboljanja ivota.

KAKO DELU JE POZITIVNA VIZUALIZACIJA? Nada je jedno od najuspenijih sredstava u borbi protiv bolesti. To je fizioloki utvreno: slike nade pokreu u naem mozgu hormonalno dejstvo podobno da pobolja i probudi umornu odbranu. Znali smo ve da neprijatni ili prijatni trenuci u ivotu izazivaju u naim lezdama luenje hormone stresa ili hormone zadovoljstva. To nije nita novo. Ali evo udesnog otkria koje je omoguilo razvitak "pozitivne vizualizacije": dogaaji koji nisu stvarni, nego jednostavno "izmiljeni", mogu isto tako da izazovu proizvodnju hormone! Je li teko poverovati u to? I nije. Moete to proveriti na sebi. Zamislite da sad uivate jedui vae omiljeno jelo ili kola. Jesu li ova jela stvarna? Nisu! A meutim voda vam zbog njih tee u ustima! Zamislite da sad seete limun, a potom da ga grizete svim zubima. Je li taj limun stvaran? Nije! Samo, evo vi ne moete da zadrite osmeh na licu usled prijatnosti na samu pomisao o kiselom soku koji drai vau sluzokou. Da li se vizualizujte u ljubavnom zagrljaju? Je li to stvarnost? Neka nije. A meutim to izaziva ponovo uzbuenje, organsku reakciju koja odmah nastaje... "Pozitivne vizualizacije" koriste ovu udesnu mo radi poboljanja naeg zdravlja i tako, i pored vaih nevolja, postiete da zamislite sebe mirnim i srenim, ugodno sedei pored obale plavog zaliva, vae e lezde uivati i izluivati divne "hormone sree", podobne, kako smo rekli, da ojaaju vau imunitetsku odbranu.

85

KAKO VIZUALIZIRATI U CILJU LEENJA? Bolesnici najpre naue da se dobro opuste. Zatim svako nae svoj sopstveni scenario. On stavlja na scenu vizualizacije, neki dogaaj ije mu odvijanje omoguava da poveruje u svoje ozdravljenje. to vie veruje, to vie zamilja u najsitnijim pojedinostima svoju pobedu nad tumorom, i utoliko se vie jaa njegov imunitet, odbrana od bolesti. Zbog ega? Zbog toga to uobraavanjem kako pobeuje bolest, podstie lezde da lue hormone koji jaaju imunitet. Da bi bio uspean, svaki "film" treba da se zavri happy endom, srenim zavretkom: ozdravljenjem. U vizualizaciji, sve je doputeno i moguno: bela krvim zrnca preobraaju se u hrabre vitezove, u juri na kola, u lovake avione, ili u prodrljive adaje. Svi su sposobni da se bore i unitavaju maligne elije. Je li to uproenje? Moda jeste, ali koristi! Pod uslovom, neizostavnim, svakako, da iskreno verujete u pobedu. Ako "varate" sebe, to jest ako ne verujete u uspeh, onda uspeh izostaje. Ova metoda nema nita lanog, maijskog, a nije ni komplikovana. Ona je sasvim prirodna, moderna i uspena, a korisno je za sve bolesti bez izuzetka (a i u drugim okolnostima, o emu emo raspravljati u estom delu).

BUDITE VERNI SEBI DA BISTE SE IZLEILI U svojoj knjizi Razmiljajte da biste delovati, Lorens Leen slavi psihoterapiju, leenje due, tvrdi neto o emu bismo svi morali razmiljati: "iveti potpuno prema svom temperamentu - jedno je od najuspenijih oruja u borbi protiv raka". Ovde je re o ovome: ponovo nai pravi smisao svog postojanja. Otkriti razlog zbog ega bi ovek voleo da ostane u ivotu, to jest da se izlei. elite li to da biste: Doiveli veliku ljubav? Slikali? Odlazili na duga putovanja? Igrali fudbal? Radili kao pozorini ovek? Gajili rue?

Treba da se usudimo da ivimo onako kako snano sanjamo. Naravno, po meri svojih mogunosti. Sanjati - ne znai buncati... o blagu kraljice Engleske i inu predsednika republike... Ali u okviru vaih sredstava zar ne postoji mnogo stvari kojih se odriete stoga to ste uvrteli u glavu da vi niste "za to sposobni"? Vi biste hteli da sebi pribavite nekoliko sati dokolice nedeljno da biste se bavili tapetiranjem, poto volite taj posao, i poto se na taj nain oputate i odmarate, ali vi to ne "moete" jer "morate" svo vreme posvetiti svojoj porodici. Pogreno. Osmelite se, dopustite sebi ovu rekreaciju, pa e i vaoj porodici biti mnogo bolje, poto ete vi biti dobre udi i uivati u ivotu. Hteli biste da s vremena na vreme

86

prisustvujete fudbalskoj utakmici, ali "ne moete" stoga to vaa ena ne voli sport Zar zaista takvim rtvama ovek dokazuje da je dobar mu? Ako prihvatimo kao opravdane svoje line tenje, mi otvaramo vrata boljem ivotu; a u sluaju bolesti, ozdravljenju, spaavamo se od unutranjih sukoba ("voleo bih, ali nemam prava". "Ja ne mogu...") a to pojaava na imunitet nau odbranu.

DUEVNOST RADI OZDRAVLJENJA "Izvan tela i duha, kae Simanton, postoji i druga dimenzija leenja: duevna, spiritualna." Nemojte verovati, ako ste bezbonik, da se to vas ne tie. Duevna dimenzija ovde ne oznauje obavezno verovanje u neka religiozna naela. Moete re "duevni" zameniti drugim koje vam se ine podesnijim, "egzistencijalni", na primer. Znajte da je ozdravljenje tim vre, trajnije ako zasniva ravnoteu izmeu tri dimenzije bia: fizike, psihike i spiritualne. (Videti u estom delu) Izraz duevna dimenzija budi u svakom od nas mone i nepoznate izvore. Ona nam doputa pristup snagama ozdravljenja koje prevazilaze naa sadanja znanja. Najzad, ona nam pomae da ivimo u miru sa sobom, sa naom okolinom i sa celim univerzumom!

87

6 IZBEGAVATI STRES I PSIHOSOMATSKE BOLESTI, TO JE MOGUNO!

Evo jedne draesne prie Borisenka iz knjige Mislite na telo, leite duh... Na nekoj plai dva su deteta napravili svako po jedan lep zamak od peska. Kad je nadola plima i zapretala da sve proguta, prvo se dete bori svom snagom da spase svoje remek-delo. Ono pokuava da ga zatiti podizanjem brane od peska, ali uzalud. Posle ogorene bitke, umorno koliko i razoarano, ono gleda kako odnose njegov lepi zamak. Tu u blizini, drugo dete - ne manje ponosito svojom graevinom takoe pokuava da je spase. Ono kopa jarke svuda unaokolo, da bi kanalisalo talase; ali voda brzo potapa jarke. Dete shvata da e plima nadvladati. Ono odluuje tada da se s njom igra, pa podie breuljke koje more brzo rui. Uzmiui sve vie ka obali, stalno je gradilo nove i sve se veselije smejalo. Prvo dete, oseajui se nemonim, napustilo je plau naljueno: uprkos napora nije moglo savladati plimu i spasti zamak. Drugo dete, osim to se mnogo zabavljalo, izvuklo je iz dogaaja pouku koja moe sluiti svima: treba umeti "napustiti steeno". Nastavljanje uzaludnih napora da bismo zatitili svoje zamkove od peska - bilo da je re o poslovima koji nazaduju, ili u tekim odnosima i si. - to je jedan od glavnih uzroka naeg stresa ili oka. Da bismo upravljali svojim ivotom a i da bismo ostali u dobrom zdraviju, treba da potujemo tri naela: Gajiti oseanje da vladamo svojim ivotom, ali pokazujui se sposobnim da se lako prilagodimo dogaajima. Nikad ne poelite da suvie otro kontroliete tok ovih dogaaja, jer to moe da vas odvede (kao kod prvog deteta na plai) do rasipanja vaih snaga u jalovom trudu, neizbeno osuenom na propast. Prihvatati se posla kad je potrebno i okaniti se u pravom trenutku. Jedino ova mo prilagoavanja omoguava da se suprotstavimo izazovima ivota.

Ova "gipka vrstina", ili "mirna snaga", lepo je opisana u nekoliko stihova koje mi je poslao moj prijatelj Edi Marnej, koje je prepisao iz jedne pesme Marka Aurelija: Neka im Bog da snagu Da promenim to se moe promeniti Snagu da prihvatim to ne moe da se promeni I mudrost da razlikujem jedno od drugog!

88

AKO NE MOEMO DA PROMENIMO DOGAAJE, DA PROMENIMO SEBE! "Prihvatiti ono to se moe promeniti" ne znai odricanje niti stavljanje sebe u ulogu rtve jer ak i onda kad ne moemo da izmenimo tok dogaaja, nama ostaje velika mo: mo da preinaimo svoj stav, svoje reakcije naspram "nesrea" u ivota. Treba da kaemo sebi: poto je to tako i poto se tu ne da nita uiniti (rastave i razvodi, neverstva, izdaja, otputanje s posla ili stavljanje pod steaj...), nauiemo da se s tim pomirimo, i to iskreno, bez stalnog aljenja to je stanje takvo. Izvui emo pouku iz dogaaja i crpsti snagu iz novih izvora, pa i iz nevolja. Uzmimo najsuroviji sluaj: smrt dragog bia. Poto proe neizdrljivo teki bol, ova smrt treba i moe da nas poui da vie koristimo naim blinjim i da ih od sada vie volimo dok su jo ivi. U stanju stresa treba se drati ovog zlatnog pravila: postoji jedno vreme za sve. Vreme da deluje i da se bori dok je moguna nada i poboljanje ili postizanje promena. Zatim, vreme otrenjenja, radi prestanka delovanja kad se vie nema emu nadati. (Uporediti peti deo, poglavlje pet) Drugo ivotno pravilo: umeti razvrstati stresove po rangu, razlikovati ta je vano a ta nije, koja je briga laka a koja teka. Nauiti da se mnogo ne kida zbog slomljenog zuba, zbog izgubljene poreske knjiice, novanika ili kljueva, zbog dugog ekanja pri zakrenom saobraaju, zbog kvara na automobilu... A uvati snagu za borbu protiv teke bolesti, za sluaj smrti bliskog lica ili za sluaj nezaposlenosti, za novanu oskudicu.

IZBEGAVAJTE OSEANJE NEMOI ILI SLABOSTI Ovo oseanje da nemamo nikakav uticaj na dogaaje izvanredno je kodljivo za dobro delovanje naih snaga otpora protiv bolesti ili zaraze. Videli smo i da pomisao: "ne moe se nita uiniti" protiv nesree potie vrlo esto iz "oseanja nemoi" iz detinjstva. Ali ponovimo: danas je to ve drukije! Recite sebi: ma kakvi bili moji raniji doivljaji, ja mogu da utiem na tok svog ivota. Sad sam sposoban da uzmem sudbinu u ruke.

IZVUCITE SE IZ KRIPCA "SVE ILI NITA" Verovati da treba dobiti sve ili nita, da je ivot sav ruiast ili sav crn predstavlja oblik teko zadovoljivog zahteva koji izaziva jak stres. Da bismo ga izbegli, treba razvijati "dugu miljenja" (ili shvatanja). Primer: ne elimo da ostanemo s nekim, ali se plaimo da ga ostavimo. Ovaj nas sukob mui, troimo veliku energiju uzalud, i potcenjujemo sebe. Teko nam je da ostanemo kao to nam je teko da poemo. Da bismo se spasli nevolje, treba da shvatimo da ivot nije samo crn ili beo. Tu su boje s bezbroj preliva. Na se izbor ne ograniava na "sve ili nita", to koi nau sposobnost delovanja. Za svaki problem postoje mnoga prelazna reenja. Prema tome, moemo, umesto da ostanemo (sve) ili da odemo (nita). Ugovoriti sa drugim da ostanemo pod izvesnim uslovima; 89

da odemo da bismo se potom vratiti, kad bude trebalo, da odemo, ali ne daleko, da godinji odmor provedemo sami, da bismo bolje proiveli zajedno ostatak godina, ili, naprotiv, da otputujemo i da se naemo na sledeem odmoru, da ostanemo ali da stalno imamo vremena da se bavimo sobom.

Sutina je u tome da ne ostanemo prikovani u starim poloajima. Da se otvorimo. Da proirimo svoje horizonte. Da odbijemo da budemo paralizovani stresom! A posebno je beskorisno okretati neprestano "mali toak" u svojoj glavi: preivanje je najbesmislenija stvar na svetu!

NE SLUAJTE PTICE ZLOSLUTNICE Da biste sauvali poverenje u sebe, uprkos svemu, odbacite sve ovo kad vam govore: "Kad e konano da nae stalni posao? Kad e prestati da se zabavlja, udaj se konano! Ide iz poraza u poraz..." Ne dopustite da vas miljenja drugih rastue, da unite potovanje koje vi morati da imate prema sebi. Budite svesni svog bogatstva vaeg iskustva i vaih kvaliteta. Analizirajte svoje neuspehe da biste ih bolje nadvladali i to e vas uiniti jaim i sposobnijim. Svaka ivotna prilika i iskustvo su u stvari dragocene lekcije za budunost. Shvatiti to, to znai, pravilno postupiti u budunosti, i, dati vie smisla svom ivotu.

NEKOLIKO MINUTA ZA VRAANJE NADE Razgovarajte ljubazno sa Unutranjim detetom. Drukije reeno, ohrabrite sebe, dajte sebi podrku. Otkrijte svoje sposobnosti i mogunosti. Uverite sebe "da sve prolazi, ali da se sve ipak ponovo vraa". Omoguite svakodnevno sebi nekoliko "mini-pauza" od dva ili tri minuta da biste se potpuno opustili. Ponudite sebi svaki dan najmanje tri prijatna trenutka (vidi esti deo). I prilikom svakog ivotnog udarca, ponavljajte deset, sto i hiljadu puta ako treba: "Imam dovoljno snage i iskustva da resim ovu situaciju. Moje sposobnosti su mi ve pomogle da nadvisim ovakve probleme. I ovog puta e mi pomoi."

90

7 MOJE "ANTISTRESNE LISTE"

Dobar mehaniar izbegava da pregreje svoju mainu, omoguavajui joj da se odmori s vremena na vreme i podmazujui je dobrim uljem. A mi, kako mi odravamo nau mainu? Dajemo li joj dovoljno odmora? Ima li adekvatan karburator? Kakvo je ulje? Na ivot je esto pun stresova a stresni efekti, uzronici psihosomatskih bolesti, mogu da budu ruilaki. Da ne bismo doiveli krah ve prvom prilikom, nauimo da odravamo svoju mainu. Evo nekoliko vanih tehnika da bismo ublaili male i velike trenutke stresa. Pojedine od njih treba da primenjujemo svakodnevno jer su one u osnovi zdrave ivotne higijene. Druge su posebno namenjene za ublaavanje estokih stresova, to jest izuzetno tekih trenutaka,

MOJI SAVETI ZA UBLAEN JE STRESA "LAKE KATEGORIJE" to je jedna osoba uznemirenija, stresnija, ona ima manje vremena da odahne. Meutim, da bismo umanjili zabrinutost, uznemirenost, najvanije je da znamo da stanemo i da sebi omoguimo neku prijatnu, odmarajuu aktivnost, pa makar to bilo desetak minuta: - otvorite irom prozor i udahnite duboko nekoliko puta, - opruite se i leite nekoliko minuta mirno da biste povratili energiju, - telefonirajte nekom koga istinski volite (oseate e se mnogo bolje posle toga), - itajte - ak i kratke pasae - knjige, ili vaih omiljenih novina (to pomae da se potisnu problemi). Ove vrste aktivnosti prekinue stresni krug hiljadu puta bolje nego svaka "cigaret pauza", kafa ili alkohol, koji e vas samo lano opustiti a na kraju krajeva jo vie uveati stres nervnog sistema. Prodrmajte svoje elije.

to se manje kreete vaa uznemirenost je vea. Troite svoju fiziku energiju, ma koliko da je ona mala. I, ne zaboravite da diete duboko u vreme fizikih aktivnosti: napravite mali "kros" kroz va stan; optrite deset puta oko stola. Idite brzim korakom od kupatila do kuhinje, od kuhinje do sobe, od sobe do dnevnog boravka, itd, popenjite se i siite niz sprat u vaem stanu najmanje pet puta.

Dok vebate mislite samo o pokretima svog tela, nogu i dubini udisanja Milujte svog psa ili maku.

91

Milovanje ivotinje stvara zadovoljstvo, pa ak moe da smanji i arterijski pritisak. To pokazuju amerike statistike! Dakle, ako ih imate, milujte svoje domae ivotinje, posmatrajte ih, govorite im, igrajte se s njim i veliina vaeg stresa e se sigurno smanjiti!

TUIRAJTE SE DUGO! Tuiranje toplom a zatim hladnom vodom poboljava krvnu cirkulaciju, oslobaa organizam od otrova i poveava proizvodnju endrofina i katoholamina, "hormona sree". Dakle, kad ste nervozni, ponudite sebi relaksaciju dugim tuiranjem toplom vodom, zatim nastavite sa hladnom idui od nogu ka stomaku. Dobro raspoloenje e vam se vratiti! Pravite male raune ili razmiljajte kratko.

Mali odmor ili razmiljanje od petnaest do dvadeset minuta pomae da izbegnemo "pregrejavanje" nervnog sistema. Ali, panja, dugo spavanje u toku dana nije preporuljivo. - Zatvorite oi i opustite se petnaest do dvadeset minuta. Prozor, zavisno od godinjeg doba, treba da bude irom ili bar malo otvoren. Videete, kako ete se bolje oseati posle ovih "vebanja".

OHRABRITE SE Ohrabriti stresnog prijatelja ili prijateljicu nam izgleda sasvim prirodno. A zato onda ne bismo hrabrili i sebe? Zato nam to ne bi bila svakodnevna navika? Svaki put kad se naemo u neprijatnoj, uznemiravajuoj situaciji, ponavljajmo reenice ovog anra: Znam da e sve biti u najboljem redu. Ovo mi se ne deava prvi put! Reenje postoji. Dakle, treba da se smirim! Jedna stvar za drugom! To mi stvara brigu, ali me to nee spreiti da se ponaam normalno. Nemam ba veliku elju da se sukobljavam sa problemom, ali posle e sve ii samo od sebe i bie bolje!

Ova ohrabrenje dae vam snagu da delujete.

92

MOJI SAVETI DA UBLAITE STRES "SREDNJE KATEGORIJE" Smejmo se. Smejmo se, ozbiljno!

Smeh je jedan od najboljih anti-stresnih sredstava. Ve smo videli, iz prie o Normanu Kusinsu, da smeh oputa nerve i pomae luenju hormona koji deluju na smirenje i oseanje lagodnosti. Dakle, smejte se. To je tako jednostavno. Steknite naviku da gledate video kasete kominih filmova i itate smene prie. - Trudite se da u svakoj prilici naete neki zanimljiv detalj, neoekivan i duhovit, koji moe da vas obraduje i razveseli. - Svaki put u situaciji koja vas nervira, uznemirava pokuajte da se smejete. To je najbolji nain da vam ta situacija ne prouzrokuje stres. Zamislite, na primer, svog gazdu, kolegu ili nekog konkurenta sa crvenim nosem, zelenim brkovima ili u dedinim gaama. to se vie smejete, nemir e bre nestati! Muzika ublauje stres

Harmonine vibracije muzike arije koju volimo poveae luenje hormona koji e nam pomoi da se smirimo, razvedrimo, pa ak da budemo i dinaminiji. - Vi volite Verdija, Vagnera ili narodne pesme: naite vreme da ih sluate! A zato ne biste malo i plesali uz muziku? - Da biste se jo bolje smirili, sedite u svoju omiljenu fotelju i sluajte plou sa dezom, pravoslavnom crkvenom muzikom ili klasinom muzikom. Verujte mi, nita vas nee bolje opustiti. Uz to, milujte svoju omiljenu domau ivotinju. Ako je nemate, milujte plianog medu ili neku slinu igraku. - Pevajte beskonano i glasno u svom kupatilu, ispod tua ili u kadi. To je odlian metod da "ispljunete" bes i nemir iz sebe. - U kolima, pomerajte se i pevajte takoe u ritmu pesama koje sluate na radiju ili na kaseti. Oh, kako je to dobro za dizanje morala! Autosugestija. Kad uznemirenost postane nepodnoljiva, umesto da sebe obeshrabrujete, recite: - Nisam savren-a ali ja radim najbolje to mogu! - Mirno i bez panike! Sve e biti u redu! - Polako, sve po mom ritmu. Na kraju u ipak uspeti!

MOJI SAVETI DA BI SE SUZBILI STRESOVI "TEKE KATEGORIJE" Dovoljno je da ef slube, kolega ili prijatelj deluju kao da se distanciraju od nas, pa da se osetimo odbaeni i zbog toga nesreni. "Vie nam se i ne obraa. Da li to znai da e mi dati otkaz? On voli nekog drugog..." Naa emotivna ravnotea je tad potpuno poremeena. ta onda da se im? Budite realni i razmislite malo: niste centar sveta! Postoji sigurno drugi razlozi, koji se ne odnose na vas, zbog njegovog takvog ponaanja. Razmislite o tim drugim razlozima. Moda su migrena, ili bolesno dete kod kue, razlozi njegovog loeg raspoloenja. 93

Navedite i druge razloge (ne dovodei ih nikako u odnos sa vama) koji e moi da objasne ovu "iznenadnu hladnoa"! - A, ako zaista ostanete uvereni da se ova hladnoa odnosi na vas, ne produujte svoja uznemirenost. Upitajte osobu koja je u pitanju, iskreno i ljubazno, kakav je problem i da li ste vi neto doprineli njemu. Ne zamiljajte ono najgore! to je osoba uznemirenija, ona ima sve crnje misli. Predoseanje katastrofa je jedan od izvora najeih stresova. Upitajte se iskreno, a odgovorite napismeno, na: Koliko se kobnih prognoza ostvarilo u toku poslednje dve godine? Dakle, koliko ima rizika da se moja mrana trenutna "proroanstva" ostvare sledeih godina?

Nastavite da nabrajate ovakve situacije, ali ne trujui ivot sa uasnim pretpostavkama za svoju budunost. Prestanite sa komarima. Slika uasne saobraajne nesree, lice voljenog bia koje iezava posle velikih patnji, mogu esto da opsedaju nedeljama, mesecima, odnosno godinama vau matu i da dovedu do stranog stresa, u slinoj prilici uinite sledee: - Prizovite sliku koja vas mui. - U datom trenutku uradite neto da ona nestane: zvidite, puckajte prstima, udarite dlanom o dlan! Zatim ete videti kako je ta slika izbrisana iz vaeg duha. Ako to ne postignete prvi put, ponovite, i nastavite sve dok tu sliku zaista ne izbriete. - Nastavite vebanje i im nestane neprijatna slika zamenite je odmah vizualizacijom lica ili scene koji su prijatni i koja volite. "Snimite svoje probleme da biste ih otklonili" - Vizualizacija vaeg problema je kao gledanje filma na ekrane Kao u nekoj televizijskoj seriji, zamislite sve detalje, ujte glasove svih protagonista vaeg "linog filma": - Nek na vaem "ekranu" prodefiluje cela prie, koja vas potresa... Nek prodefiluje u crno - beloj tehnici. Najpre brzo a zatim polako. Uveajte centralnu sliku tako da ispuni ceo ekran. Smanjite sliku da postane sasvim mala. Konano zamislite da ste na vrhu planine i da iz daleka posmatrate celu ovu priu. Ponovite jo jedan put sve to ste prethodno uradili, dok ne osetite da ste potpuno na distanci svog problema. Tad e on mnogo izgubiti od svoje jaine i neprijatnosti. A ako, i pored svih vaih napora, vizualizacija ne moe da vam otkloni uvek stres, promenite "kanal" i sa novim scenarijom svojih snova krenite u novu vizualizaciju! Razgovarajte sami sa sobom.

Kad ste bili dete, roditelji su se brinuli da vas smire, da vas zatite. Danas, to morate da radite sami kad ste osetite uznemireni, obuzeti nekim problemom, u stresu. Jo smo u prvom poglavlju naglasili da vi morate postati sopstveni "nean roditelj"! - Izgovarajte esto umirujue rei, one koje biste voleli da vam drugi kau: "Verujem u tebe... Neu te nikad napustiti..."

94

- Smirite sebe govorei kako imate mnogobrojne potrebne kvalitete da izaete iz bilo koje neprijatne situacije. Razmiljajte ili se molite. Razmiljanje, meditiranje ili izgovaranje molitvi mogu da unesu duboke promene u va ivot. Probudite duhovnu energiju i ona e vam dati snagu da otkrijete mone i nepoznate izvore u vama. (Vidi esto poglavlje.) Izvesne od ovih navedenih tehnika mogu vam se u poetku uiniti isuvie jednostavne. Greite. One su neka vrsta igre! A igra sama po sebi zahteva da se napravi distanca u odnosu na ivotne tekoe. Konano ete otkriti da je i sam ivot igra i da vam ove tehnike pomau da budete dobar igra. Relaksacija, vizualizacija, unutranji dijalog ili meditacija mogu vam se uiniti jako tekim. Malo hrabrosti i upornosti! Naviknuete se ubrzo na njih i oni e postati isto tako prijatni kao i seanse gimnastike koje su vam u poetku bile teke a onda ste otkrili koliko vam dobra donose. Ali, razume se, lake je i bre zapaliti cigaretu, popiti viski, ili se prejesti slatkia! Ali, da li se zlo lei zlom.

95

ETVRTI DEO

POGRENI LEKOVI PROTIV IVOTNOG ZLA ILI KAKO TRUJEMO IVOT

Kad ne moemo da naemo mir u nama, beskorisno ga je traiti na drugom mestu. La Rofuko

96

Da bismo pobegli od "splina" ili preosetljivosti, nedostatka energije ili kompleksa, da bismo nali novi smisao ivota ili uinili da nam bude toplije oko srca, esto pribegavamo onome to nazivamo svojim "malim zadovoljstvima": popuimo cigaretu, pojedemo omiljenu hranu ili popijemo aicu... Drugi idu jo dalje: zamenjuju pare okolade nekim lekom, tee se u naruju sedativa, utapaju svoj bol u alkohol, ne smejui to da priznaju. Smatraju da u svakom trenutku mogu da raunaju na ove svoje "sigurne prijatelje", skrivene u ormarima ili malim kunim apotekama. Svakako, u jednom trenutku ovek moe da nae u ovome malu utehu. A zato onda i ne nastaviti? A ako je to posle svega jedini nain da se ublai na jadan ivot... Ali, jednog lepog dana, shvatamo - ako smo bar malo realisti - da smo uhvaeni u zamku: naa "mala zadovoljstva" pretvorila su se u svakodnevnu tetnu naviku - za nas same kao i za druge. Tako proizvodi za "utehu" postaju nai "unititelji", kako fiziki tako i psiholoki. Panja: esto je teko pokrenuti mainu da ide unazad, jer smo postali zavisnici svojih loih navika. Nemam nameru da oteavam lou savest onih koji imaju loe navike bilo koje vrste. Samo elim, nasuprot, da pokaem kako u ovim zavisnostima postoje mnogo komplikovaniji mehanizmi nego to moe i da se poveruje. Dakle, nije dovoljna uvek samo dobra volja ("mora da pokae samo malo volje!") da bi se resio problem. Nije dovoljno ni biti logian. Pua dobro zna da nikotin postepeno "gricka" njegova plua. Onaj ko se drogira zna, mada bei od te realnosti, ta mu na kraju sledi. Ali logici ovde ima malo mesta jer, to emo videti, ovek je sposoban da se razboli... sve vreme mislei i ivei u nadi da sebi ini dobro.

97

1 KLONIMO SE LOIH PRIJATELJA

Moja majka je uvek krila okoladu na istom mestu, pod knjigom rauna, u vrhu kredenca u kuhinji. Svake veeri, nesposobna da se oduprem iskuenju, uvlaila sam se u kuhinju, pela na stolicu, zatim na ivicu kredenca, da bih, pipajui grozniavo, naila na hladan i gladak papir. um srebrnaste ambalae zvonio bi mojim uima kao nebeska muzika. Bila sam tako srena zbog svog "pronalaska", da ak ni strah od kanjavanja nije mogao da me zaustavi. Sukobila bih se sa svima kaznama na svetu zbog oseanja zadovoljstva koje u imati grickajui sa strau komadi okolade. Seam se da je ovo nono zadovoljstvo uvek bilo petkom. Petak je kod nas uvek bio dan velikog raspremanja: tek to se ruak zavri, poinjali smo da peremo terasu i stepenice koje su vodile ka ulici. Posle terase i stepenica dolazila je na red kua: stolice i fotelje podignute na sto. Ja kleim i velikim i snanim potezima etke perem podne ploice. Mada slepa, moja majka je brino nadgledala ta radim. Sve dok bi ula kako pena podrhtava u kofi, morala sam da menjam vodu i ponovo ispiram krpe... Imala sam svoje trenutke odmora kada bih prala pod ispod klavira. Sedela sam na zemlju ispod ovog crnog broda, posmatrala njegove lepe beliaste daske, koje su iznad moje glave pravile krov kue, ali samo za mene. Tu sam se oseala zatienom i mogla sam da odahnem. S vremena na vreme, trljala sam etkom po podu da bi mama mislila da ribam. A, u stvari, ja sam zatvarala oi i sanjala sam budna. Priala sam priu, uvek istu... Otac se vraao s posla uvek nasmejan. Majka, divno namirisana, sa belom keceljom na kojoj su bile crvene trenje, otvara mu vrata. Poljubac. Ona ga grli i kae mu kako joj je mnogo nedostajao. Moj je otac ljubi zaljubljeniki. Zatim se otac okree ka meni, uzima me u naruje, zovui me "srculence". Glava moja majke se naginje iznad moje, a njene plave lokne lebde kao pozlaeni oblak, ujem je kako sa oduevljenjem govori da sam ja najlepa od svih devojica, da me veoma voli... Kad bih dola do te reenice u kojoj je kulminirao moj san, moje bi se srce ispunilo sreom! I uvek, ba u tom trenutku, moja se majka beumno pribliavala mom skrovitu i otkrivala moju prevaru glasno viui: "Vara slepu majku!" Postiena, ponovo sam prala podne ploice, uverena da nita ne vredim, da nita ne zasluujem, naroito ne ljubav one lepe i prozrane mame iz mojih snova... Ali taj petak je bio i moj praznik: kad je kua bila konano besprekorna, kad su sve lanovi porodice okupali i obukli da bi doekali sabat (dan odmora u jevrejskoj religiji, koji poinje u petak uvee i traje do subote uvee). Moj brat i ja dobijali smo po pare okolade. Samo jedno i to malo pare! Majka je govorila da je okolada skupa i da nema pare da nam kupi vie. Ovu nagradu sam oekivala od etvrtka ujutro. Mislila sam na zadovoljstvo koje e me obuzeti kad budem to delikatno pare okolade stavila u usta... A kad bi taj trenutak doao, parence okolade topilo se tako brzo da sam jedva imala vremena da osetim njen ukus. Zato sam pojedinih veeri, ne mogui da se uzdrim, uvlaila u kuhinju da bih ukrala 98

dva mala pareta sna.. Svaki put obeavala sam sebi: kad budem velika, jeu okolade koliko budem htela. I niko, niko nee moi da me sprei u tome. Godinama kasnije shvatila sam da sam ja - na svu svoju nesreu - odrala ovo obeanje, u toj meri da sam doivljavala istinske krize bulimije.

ZAVARAVANJE USAMLJENOSTI KOLAIMA Kad sam bila dete, nisam imala nikoga da mu poverim tugu zbog bolesti majke, niti strah koji mi je ulivao njen teak karakter. Zato sam, da bih umanjila svoju patnju, potajno jela kolae. I tako su kolai i slatkii postali moji "najbolji prijatelji" - Oni se nikada nisu ismejavali ni meni, ni mojoj debljini! Nikad me nisu prezirali! Kola od oraha nikad me nije smatrao "nesposobnom devojicom". A kad bih zagrizla "crno beli keks" i kad bih osetila pod jezikom meavinu laga sa okoladom, kako mi je ivot bio laki i lepi. Zaboravljena je moja prokleta aka knjiica, odleprala je ona Betovenova sonata koja mi je zadavala toliko muke. Nestalo je neprestanih svaa mojih roditelja i alopojki moje majke - bar za nekoliko dragocenih trenutaka. Nisam znala da e ovaj slatki greh iz detinjstva zauzeti kasnije veoma vano mesto u mom ivotu. Uoi velikih koncerata ili televizijskih emisija, oseala sam, kako se moji stari uasi penju u meni. Postajala sam opet devojica koja se vraa iz kole sa loom ocenom iz gramatike, stomakom ispunjenim uasnim oseanjem. I tada, kao nekada, nekom vrstom refleksa, traila sam utehu i hrabrost u hrani. Utehu, iji mehanizam nisam dobro shvatila i iji u karakter i opasnost tek kasnije shvatiti.

ZATO KLJUKATI STOMAK, KAD JE SRCE GLADNO Tajna bulimije, kao i veina bolesti zavisnosti - preterano uzimanje alkohola, preterano puenje ili drogiranje, opsednutost seksom ali i radom - to je ona zabuna koju unosimo izmeu svojih emotivnih potreba i fizioloke gladi. - Kafa sa paretom okolade i zaboravljam ostatak sveta - esto mi je govorila antal. antal, u stvari, nije imala lak ivot. Odgajio ju je deda jer su njeni roditelji mnogo putovali i esto izlazili. Zatim je izabrala - sigurno ne svesno - supruga koji se ponaao prema njoj kao njen otac: znai bio je hladan i na rastojanju, nikad prisutan. ak se suprotstavio raanju deteta i antal je bila oajna. Zatim je doao dan kad je njen mu susreo mlau i lepu enu, koja nije oklevala da zatrudni s njim. Posle osamnaest godina braka, zahtevao je razvod. I antal sama, izgubljena i bez posla, prihvatila je razvod. Sada je zaraivala za ivot prodajui u nekoliko radnji lutke koja je sama pravila. Od razvoda se ugojila dvadeset kilograma. To su kilogrami koji je, ona tako veruje, tite protiv ivota od koga se toliko plai... Sada antal stalno ponavlja da je sa mukarcima gotovo i da ne eli ak ni da uje da se govori o ljubavi. Ali svaki put, kad oseti potrebu da je neko uzme u naruje govorei joj: "Volim te, stalo mi je do tebe", rei koje joj njen otac nikad nije rekao - ona gui tu svoju elju prodirui okoladu sa crnom kafom. I na nekoliko minuta zaboravi... 99

Dijete: beskorisno kanjavanje. Svi mi, kao i antal, imamo nau "drogu", neto ime "zavaravamo brige". Ali svi dobro znamo da su to tetna zadovoljstva. Da je u pitanju naa glad za ljubavlju, naa e za nenou i panjom i da se to ne moe zasititi hranom. I to je uglavnom razlog to mnoge drakonske duete ne pokazuju nikakav rezultat. Bolje reeno, nikakav dobar rezultat koji moe dugo da traje. Moete sebe uzalud osuditi na suvi hleb i vodu. Jo jednom se kazniti - nita neete uiniti. Jer posle nekoliko nedelja, to jest nekoliko meseci za one hrabrije meu nama - sve poinje iznova: jedemo jo vie. Nita normalnije, jer naa emotivna glad je jo uvek tu! Dok ne naemo nain da ublaimo, uteimo svoje ranjene emocije, ne moemo izai iz ovog zaaranog kruga. Znam o emu govorim, jer sam prola kroz to. Kad sam bila dete, samo su slatkii imali mo da ublae moj duboki bol zbog nedostatka ljubavi. Prirodno, i kad sam odrasla, hrana je ostala moje jedino utoite. Moj pratilac svih runih dana. Meutim, zahvaljujui prirodnoj medicini, i tokom mnogih godina, uspela sam da izaem iz svog bulumijskog zatvora. U svakom sluaju verovala sam u to... Ali, u sebi sam sauvala ogromnu osetljivost, krhkost. Zlo nije bilo iskorenjeno. A kad ogromna koliina traginih dogaaja u mom ivotu probudi ovu ranu i oivi je, ja ponovo padam u istu zamku: poinjem da se teim hranom. Meutim, ovo ponovo vraanje "napasti" ima veliku zaslugu to sam otvorila oi: shvatila sam da moram, da bih zaustavila ovaj proces, da upoznam bolje sebe, da jasno osvetlim svoje zaboravljene emotivne potrebe i da nauim da ih iskaem! I sve to, razume se, pomou unoenja u organizam zdrave bioloke hrane. Shvatila sam da je potrebno shvatiti emotivni mehanizam u njegovom postanku da bismo se oslobodili bilo koje negativne zavisnosti.

100

2 SHVATIMO NAE ZAVISNOSTI DA BISMO IH BOLJE OTKLONILI

Da bismo pobedonosno izvojevali bitku, kae jedna kineska poslovica, moramo upoznati sopstvene snage, ali i snage protivnika. Drugim reima, ako elimo da izbegnemo zamke u koje nas hvataju nae zavisnosti, moramo shvatiti kako one funkcioniu. esto nae zavisnosti nalaze svoj izvor u naem detinjstvu. U tom vremenu, uprkos svojoj ljubavi, nai roditelji ili nai vaspitai, nisu znali da shvate i da cene ono to smo bili. Malo je roditelja koji nisu eleli najveu sreu za svoju decu, ak i kad su im govorili da nisu "dobri ni za ta"! Problem je u tome to deca veruju da roditelji znaju sve, da su oni najjai i najinteligentniji. Deca nisu sposobna da posumnjaju u njihove rei i rastu sa oseanjem da nisu dovoljno lepi, pametni kao drugi, kao to bi to eleli roditelji. I tako, polako, ali sigurno, rei roditelja, esto izgovorene povrno, poinju da pritiskaju kao teka ulad srca njihove dece. Vreme prolazi, ali uspomene ostaju. Deca postaju odrasli i u dubini sebe, esto nesvesno, uvaju uspomene na rune stvari koje su im govorene. To su oni koji svako jutro, ispred ogledala u kupatilu, uju sebe kako govore: "Oh, kako sam isuvie debeo... grozno mali... sav mlohav... tako sam glup... uopte nisam lepa... pogledaj to moje lice..." Da li zbog toga treba da zameramo svojim roditeljima do kraja ivota? Oigledno ne! To smo rekli na samom poetku ove knjige. Oni su verovali da ine najbolje. I da budemo poteni, mi nastavljamo da se isto tako ponaamo prema svojoj deci. Da bismo napredovali uprkos svemu, mi esto nalazimo reenje, bolje rei loe reenje: potiskujemo svoje komplekse to je dublje moguno, u lavirinte nae podsvesti. Uzaludan trud! Jer ovo zlo nastavlja da deluje u naoj podsvesti. Kod pojedinih to izaziva izvesnu tugu, nejasnu melanholiju. Ali naalost, kod mnogih od nas pretvara se u istinsko loe stanje i na ivot postaje nepodnoljiv. Dakle, da bismo manje patili, naa podsvest je prinuena da vara: ona izmilja izvore utehe - i tako se stvaraju zavisnosti. Eto, u nadi da emo umanjiti runoe u ivotu, mi ne nalazimo nita bolje nego da pribegnemo supstancama Ili ponaanjima tako opasnim za nae zdravlje.

ZAVISNOSTI: RAZNI OBLICI, ISTO POREKLO Kad smo bili deca, nalazili smo oseanje sigurnosti i blagostanja u hrani, u svemu onome to je bilo vezano za usta: sisali smo majine grudi, cuclu, prst... A kad smo odrasli, nekom vrstom instiktivne reakcije, nastavili smo svojim zadovoljstvima preko usta da smirujemo svoje stresove. Tako je naa "cucla" postala cigareta, pivo, viski, litri kafe, lekovi, droga... Kljukamo se bilo im samo da ne mislimo, da ne oseamo. Da bismo zaboravili na nekoliko minuta ili na nekoliko sati svoja "nesavrenstva", promaaje, neuspehe, razoaranja ... Da ne bismo ponovo govorili: "Oh, kako je moj ivot prazan!" Ali, "praznina ivota" se ne ispunjava kroz usta. Pojedini izbegavaju hranu, alkohol, drogu. Oni vie vole da se opijaju u kovitlacu izlazaka, prijema ili putovanja. Pojedini se predaju preteranom uivanju u seksu. Samo za trenutak ove zavisnosti mogu da 101

deluju drukije, bolje od onih ve pomenutih. Meutim, princip je potpuno isti. "Zar je vano iz koje smo boce pili, kada smo pijani!" Da bi uguili unutranji krik, da bi se oseali manje usamljeni ili jednostavno da bi se osetili "zatieni" pojedini nalaze dodatne doze adrenalina: skau sa padobranom, bacaju novac po kockarnicama i na konjskim trkama, voze kola preteranom brzinom koja obino vodi u smrt, kradu po dobro uvanim radnjama... ukratko uivaju da daju sebi oseanje snage i moi. Uzalud! Jer ovi lani lekovi ne uutkuju strogi glas koji nas neprestano kritikuje.

PAKLENA ZAMKA Problem svih ovih derivata je u tome to na kraju ne moemo bez njih, i ak kad shvatimo kako nam unitavaju zdravlje, teko moemo da ih se oslobodimo. Tad se ve moe govoriti o fizikoj i psiholokoj zavisnosti. Kad ponemo nekontrolisano da jedemo, jednostavno ne moemo da se zaustavimo, kad puimo nekoliko pakli cigareta dnevno ili nijedan dan ne moemo bez alkohola - tad moramo da budemo svesni: postali smo zavisni. Uvek smo mislili da su to drugi. A to se nas tie, stalno smo ponavljali isti refren, puni sigurnosti: "Prestau kad hou! Moda sutra, a moda za vreme vikenda..." Prema definiciji zavisna osoba je ona koja ne moe da ostavi svoju "drogu" ili da promeni svoje negativno ponaanje. Takva osoba ne vidi, ili bar u poetku ne vidi, da je pala u uasnu zamku. Jer, daleko od toga, da e se uteiti, kako je ona to mislila, ova osoba kanjava sebe na najstroi nain. Ova zamka je utoliko opasnija to dvostruko funkcionie. Prvi kontakt je prijatnost - Brzo, jedan veliki biftek, tanjir kolaa, cigaretu, au alkohola, sredstva za smirenje, mala doza droge... To se uvek veruje da smo sebi priredili zadovoljstvo. I u trenutku zadovoljstvo koje se oseti je neosporno. Ali u stvari, to je samo zamka. Poto smo zagrizli udicu, nesvesno emo slediti svoje unitenje. Ma koliko da oseamo grizu savesti i da se posipamo pepelom i izgovaramo: "Zato si opet poeo? ", "Ti si jedna velika nula, pravi samo gluposti..." I posle kratkog trenutka uivanja, posle prijatnosti - silazimo trideset est spratova u podzemlje, u mrak. Mehanizam je isto toliko okrutan koliko i nepopravljiv: zavisna osoba u dubini sebe veruje da je "nula", shvata da je zasluila da bude kanjena, i nastavlja da se slui svojim "loim navikama" da bi se kaznila i potvrdila kritike koje su joj nekada upuene. Zato tolika ogorenost protiv samog sebe? Sasvim jednostavno jer osobe koje padnu u zavisnost ne veruju da imaju pravo da trae ljubav i panju drugih. Naviknuti su da ute uprkos frustracijama i unutranjim besovima i mukama koji ih tite. Kakvo im reenje ostaje u ovakvim uslovima? Poto se ne usuuju da "ispljuju" svoj bes na druge, oni smatraju da je bolje da ga upute protiv sebe! Odatle sledei zakljuak, koji bi trebalo da nas sve alarmira: ponaanja zavisnih osoba je upravo in besa uperen protiv samog sebe. Akt samokanjavanja!

102

NA ZADATAK: ISPRAVITI STARU NEPRAVDU Sada lake shvatam zato veini gojaznih ne polazi za rukom da trajno smanje svoju teinu. I zato mnogi od onih koji mnogo pue, alkoholiari, oni koji uzimaju umirujua sredstva ili droge, uzalud pokuavaju da se oslobode ove zavisnosti, ovog robovanja. Uzalud se zaklinju s vremena na vreme: "Neu vie poinjala"; posle nekoliko sati oni nastavljaju kao ranije, ponovo tonu u zlo. Razlog za ponovni pad jasan je: sve dok budu sumnjali u sebe, oni e i dalje sebe kanjavati. Umesto da gospodare sobom i da najzad poveruju u svoje snage, oni se radije zaklanjaju iza svoje debljine, iza oblaka dima od cigareta ili iza omamljenosti usled uzimanja alkohola il lekova... To znai da nema koristi ako sam sebe vrea, ako se sam vue po blatu: "Nemam volje, slabi sam..." Time samo pojaavate lou sliku o sebi. Ovim putem ne uklanjamo zavisnost. Prekori koje upuujemo sebi, nae kajanje, samo nas gone da nastavimo prejedanje, da kupujemo i drugu kutiju cigareta, nove pilule za umirenje, drugu au alkohola... Klopka je zatvorena: nema vie nenosti, pa stoga ni poverenja. Pokuaj da ispunimo prazninu pomou zavisnosti, zatim oseanje krivice, nepotovanje sebe, izazivaju ponovnu potinjenost ranijim grehovima. Moramo, po svaku cenu, presei ovaj zaarani krug pogreaka. Naite izlaz i poverujte u sebe. Stoga potujemo tri osnovna naela, 1) Treba da ratujemo protiv negativnih ocena o sebi koje stalno ponavljamo. Ne pokuavajte da odbacite alkohol da biste mogli rei: "Vidite, ja sam prvi ovek!" Nego suprotno tome: "I suvie sam jak, pa mi alkohol nije potreban..." 2) Treba da zakljuimo da leenje koje smo sebi nametnuli nije pravedno. Nepravedno je odrediti sebi tu kaznu. Suprotno tome, treba da uverimo sebe da zasluujemo zdravlje i potovanja prema sebi. 3) 8) Ako je depresija samo na pomolu, odbijmo uzimanje otrova. Borimo se da bismo skrili one sile to nas podstiu na zavisnost i na frustracije, to jest na zlovolju zbog nemogunosti da zadovoljimo pojedine svoje nagone. Ne smemo dopustiti da posluamo glasove morskih vila koje pevaju: "Jo jedanput. Nee koditi..." Da bismo odrali dostojanstvo, imamo pravo - i dunost! da izrazimo svoj jad, da plaemo pred prijateljem da bismo odagnali mrzovolju, potujui svoje telesno i duevno zdravlje.

KAKO DA POSTUPIMO? Radi prekida zavisnosti, treba zlo napustiti na njegovom izvoru, to jest da iskorenimo onaj nedostatak poverenja u sebe koji nas izgriza. Tajna: kako postati gospodar svog ivota - poiva na ovih pet nepobitnih zahteva: 1) Prestanimo da veito podravamo nekadanje kritike. Nauimo, naprotiv da prihvatimo sebe, da volimo sebe ovakve kakvi smo.

103

2) Ovako gledajui, priznajmo da nismo "savreni" i da nemamo izvesne dobre osobine koje nai roditelji mnogo cene. Pa mi imamo mnogo drugih dobrih osobina! Zato ih preutkivati? 3) Prestanimo meati prolost i sadanjosti. Treba da utvrdimo jasnu razliku izmeu prohujalog oseanja detinje nemoi i sadanjeg oseanja snage odrasle linosti. 4) Treba da unitimo pojam "ja nisam...", koji stalno vuemo za sobom: "Nisam knjievno obrazovan", "Osrednje sam inteligencije", "Gramatika nije moja dobra strana", "Nisam nikad bila dobro pripremljena za ivot", "Nikad ne dovrim ta sam zapoeo", "Nemam vete ruke"... 5) Imajmo poverenja u sebe i ponavljajmo uvek ovo: danas odluujem da cenim sebe, da potujem sebe, takav kakav sam (takvu kakva sam), s mojim jakim i slabim stranama. Jer pazite: vi time no poriete svoje nedostatke, niti postavljate savrenstvo kao cilj. Savrenstvo nije od ovog sveta!

SAVET KAKO DA SE OSLOBODIMO ZAVISNOSTI NEZASITE GLADI (BULIMIJE), CIGARETA, LEKOVA, ALKOHOLA...

Uenje potovanje sebe to je na najbolji nain zajednike borbe protiv zavisnosti. Ali nam je potrebno i podesno oruje da bismo se suprotstavili kad god se neprijatelj pojavi. uvajmo se ukorenjene pomisli da je "dovoljno samo malo volje" pa da pobedimo. To je moda istina za najjae meu nama. Ali za zavisne linosti to je potpuno neostvarljivo, poto je upravo njihova volja pod upravom nesvesnog: volja kriom, stupa u zaveru da bi kodila tim zavisnima. Ona je nepriznati sukrivac nesvesne elje zavisnih lica da dokau da ne vrede bog zna ta i da ne zasluuju sreu. Prema tome, ne moemo sami od sebe raunati na nau volju. Potrebni su nam drugi uspeni oslonci. Najuspenija strategija "protiv zavisnosti" jeste ona koja - osim ocene svojih dobrih strana i prihvatanja, s vedrinom i alom, svojih loih strana - ukljuuje: higijenu prirodnog ivota, zdravu hranu, emocionalno izraavanje (peti deo), automasau, sport i duboko disanje, tehnike oputanja: relaksaciju, pozitivne misle, vizualizaciju, meditaciju (esta partija), umetnike aktivnosti.

Budimo uvek spremni da doekamo dolazak depresivnog talasa, onih asova usamljenosti i dosade koji nas neprestano guraju ka raznim zavisnostima. Ostanimo uvek sposobni da doekamo trenutke koji ih prouzrokuju. U tim trenucima velike ranjivosti, potrudimo se da postupimo na sledei nain: umesto da se odmah predamo, diimo mirno masirajui solarnu pleksus. 1. Postavite sebi sledea pitanja: 104

- ta mi to smeta? - ega se plaim? - Da li se ljutim na nekoga? 2. Odgovorite iskreno na ova pitanja. Identifikujte oseanja koja su nastala u tom odreenom trenutku i dopustite sebi da se plaite, da budete besni ili tuni. Kad budete shvatili razlog svojih emocija, moi ete polako i da ih izbriete. Tada ete biti manje pod pritiskom i elja da se potinite svojoj "drogi" nestade. Svako, posmatrajui se dobro i imajui poverenje u sebe, moi e da nae sredstva kako bolje da se prilagodi svom linom problemu.

KAKO JE OMRALA MIREJ? Tamnokosa debeljukasta Mirej je dugo sanjala, ali bez uspeha, da omra. Sedeli smo jedna pored druge na sastanku na kom je bila sledea tema: "Kad se ne usuujemo da iskaemo svoj bes protiv bliske osobe, on se vraa prema nama." Neiskazani bes dovodi do depresija i do raznih vrsta zavisnog ponaanja koja su vezana - ponavljamo to - za akt samokanjavanja. Predava nam je savetovao da identifikujemo osobu protiv koje oseamo neiskazani bes. Mirej je rekla bez oklevanja: "Moja majka." U stvari, ona je mnogo prebacivala majci to ju je naterala da postane bolniarka, a zatim da se uda za mladia koga nije volela. Nikad nije mogla da ostvari san da bude glumica i pored talenta koji je imala. Uguila je svoja kajanja pribegavajui preteranoj ishrani. Posle godinjeg odmora, kad sam se vratila na kurs, odjednom sam ugledala siunu, plavu, sa kratkom frizurom enu, koja mi se bacila o vrat Ustuknula sam, najpre zauena, a zatim sam s nevericom upitala: To si ti Mirej? Da, ja lino. Kako si omrala! Predivno izgleda! Kako si uspela? Godinama nisam imala hrabrosti da priznam majci da sam ljuta na nju. Guila sam svoj bes, jedui neprestano. Ali letos sam resila da tome bude kraj, da kaem majci sve to imam na srcu! Mora da je to bila uasna scena! U stvari, to i nije bilo tako. Moja majka to ne bi shvatila. Uinila sam to u mislima. Svaki put kad me glad muila ili kad nisam mogla da se zaustavim da jedem, dozvoljavala sam sebi da se izviem. Zamiljala sam da je majka preko puta mene, i govorila sam joj sve ono to mi se kupilo godinama. Ti ne moe da zamisli, Rika, ali to je magino! Posle svake dobre "svae", vie nisam imala elju da jedem!

ZLATNA PRAVILA POTOVANJA SAMOG SEBE Mirej je nala svoje reenje. Shvatila je da poputajui "drogi", mi poputamo pred naim istinskim emotivnim nedostatkom. A, ako jednom popustimo, nastaviemo i dalje i nikad neemo resiti svoj 105

problem. Ali kako ispraviti greku kad smo se od detinjstva navikli da zavaravamo istinske potrebe! Zar detetu koje plae ne dajemo esto cuclu ili slatkie mada ono samo trai malo nenosti? I danas uzaludno kljukamo svoj organizam: im imamo emotivno probleme, potrebu za nenou, pristupamo "drogama". Jo od danas donesite odluku da budete "neni" prema sebi. Znaci nenosti i razumevanja nisu rezervisani samo za decu. I odrasli imaju potrebe za njima. Svakog dana! Prestanite konano da manje cenite sebe zbog neuspeha u prolosti. Govorite sebi: "U svakom trenutku svog ivota, radio sam najbolje. Ako se to katkad nije videlo, to nije moja greka." Odbijte svako manje cenjenje vae linosti, svaki nedostatak potovanja od strane drugih. Ako vam ne daju da ivite, reagujte! Ako vas depresija mui, ne paniite. Recite da je to prolazno, da e brzo ieznuti! Imajte poverenja u sebe. Verujte da ste vrsti kao elik i da ste sposobni da podnesete i preivite teke udarce: jai ste nego to to mislite! Ne oklevajte da sami sebi dajete komplimente. Svaki put kad u neem uspete, ak i ako je to prividno bez znaaja, recite sebi: "To je dobro. Zadovoljan sam sobom. Dobar je to posao." Zato liavati sebe linog potovanja? Da biste izleili "srce koje pati", naite vremena da sebi postavite nekoliko sutinskih pitanja, da biste dali smisao ivotu: - Zato sam na ovoj zemlji? - Koji su razlozi zbog kojih elim da ivim? I odgovorite potpuno iskreno.

106

3 RAZBOLETI SE JE "REENJE", ALI NE BA NAJBOLJE!

Arhitekta po zvanju, diskretna i verna ena, Anjes se divno slagala sa svojim muem Likom. Njihov brak sluio je za primer. Zajedno su sazidali kuu na selu. I poto su imali istu strast prema putovanjima po morima, nekoliko puta putovali su jedrilicom. Meutim, Anjes, kad je napunila etrdesetu, oajniki se zaljubila u drugog mukarca. Kad je to saznao, Lik je proao kroz uasne krize oajanja. ak je pretio da e se ubiti... Anjes nije bila sposobna da donese odluku: da li treba da ostane sa muem ili da ode sa novim ovekom koga voli? Obojica su vrila pritisak na nju, da donese odluku u njihovu korist. Sirota Anjes izgubila je glavu. Ubrzo je imala veliku upalu i morala je da operie oba jajnika. Nesvesno, moja prijateljica bila je rtva svojih ljubavi. U to vreme nisam znala principe somatizacije i seam se da sam bila iznenaena kako je Anjes uspela da se razboli "u dobrom trenutku"? Danas znam da postoje sluajevi kad nam bolest moe da izgleda kao najbolje reenje. Ali to je jako riskantna igra.

"DOBRE STRANE" BOLESTI Zahvaljujui tome to sam poseivala kurs o psihosomatskim bolestima, meni je danas potpuno jasno koje su to "dobre strane" bolesti. Jednog dana psihoterapeut Remi Filioza upitao nas je, bez sumnje da nas provocira, da nabrojimo najmanje etiri prednosti osobe koja je bolesna. Zaueni ovim neobinim pitanjem, poeli smo da se bunimo: Kakvu prednost moe da ima neko ko se razboli? To je uvek loe...

Ali Romi je i dalje bio uporan, oigledno siguran da je u pravu. Malo pomalo u sali su se zaule razne primedbe, pa ak i smeh... Renti je bio u pravu. Odjednom smo shvatili da bolest moe u sutini da ima i nekoliko ne ba zanemarljivih prednosti. Svako od nas je napravio listu, koja je zatim dodata listama drugih, i najzad smo napravili "opti katalog prednosti koje mogu da donesu izvesne bolesti". To ne treba da vas sprei da i vi napravite sopstveni popis, ali potpuno iskreno. Ubrzo emo videti da to moe da ima velike koristi kod boljeg razumevanja vaih potreba i problema. Naa lista "prednosti bolesti", radi boljeg razumevanja, podeena je u etiri glavne kategorije, prema njihovoj prirodi: Zahvaljujui bolesti bolje mogu da izleim svoje emotivne probleme.

107

Odjednom se oseam voljenom, znaajnom osobom. Konano mi ukazuju panju koje sam bio liavan. Sad se usuujem da zahtevam nenost koju u normalno vreme nisam se usuivao da traim. Brinu se o meni, kao da sam car. Svaki dan imam posete. Bolest je takoe, sinonim za odmor. Kad se razbolimo: Prestajemo da radimo. Moemo da se brinemo o sebi vie nego inae, bez oseanja grize savesti. Budilnik ne zvoni ujutro, ostajem u pidami, ili u kunoj haljini ceo dan. Ne moram da gledam glavu svog efa ili kolega. Svi mi telefoniraju, puni panje, dobijam poklone, cvee... itam novine, asopise, knjige. Provodim ceo dan ne radei nita znaajno ali bez oseanja krivice. Ne moramo ak ni da prospemo kantu za ubre. Izvesne "prednosti" bolesti znae i pravo da povisimo glas: Nek me puste na miru. Nek operu sudove umesto mene! Ba me briga za sve, itd...

BOE, UINI DA SE RAZBOLIM! Dobro, razume se, rei ete vi, tako je lepo ostati u krevetu, u toplom i gledati televiziju dok drugi tre na posao, a kia pada i hladno je. Da li onda treba "programirati" bolest da bi sebi ponudili takav luksuz! Teko je u to poverovati; a meutim ima takvih primera... Pre nekoliko meseci, razgovarala sam u Jerusalimu sa svojim ocem. Poto sam ga molila da mi ispria nekoliko uspomena iz detinjstva, razmiljao je jedan trenutak, zatim njegovo lice ozari maliciozni osmeh: Seam se molitve koju sam izgovarao svaki dan kad sam bio mali. Kleknuo bih, vrsto zatvorio oi i molio: "Moj boe, uini da se razbolim." Kako! Ali zato! Da bi bio u majinim naruju - odgovorio mi je nostalgino otac. - Uvek je bila prezauzeta. Brinula se o estoro dece, ocu, piliima, o vrtu... Nije imala nikad dovoljno vremena da bude sa nama sem kad smo bili bolesni.

Kad beba oseti da niko ne vodi rauna o njoj, da joj nedostaje ljubav koja je toliko potreba da bi rasla, ona moe da odlui da vie ne ivi! Zato milujte bebine obraze, lupkajte je po zadnjici, govorite joj neno. Nije vano samo nahraniti bebin stomak, ve i njeno srce. Ona mora da oseti da je voljena, eljena, znaajna takoe. I odrasli imaju isto tako potrebu za emotivnom hranom. Od prvog do poslednjeg dana ivota potrebna nam je ljubav! I to ne samo eterina ili platonska ljubav, ve i isto seksualni akt, istinski fiziki kontakt. Sve su to esto stvari koje se, zbog stida ili ponosa, ne usuujemo da traimo od naih bliskih. Tad sebi stavljamo u glavu da smo nedovoljno voljeni i eto opasnosti po nae zdravlje.

108

BOLEST MOE DA IZGLEDA KAO JEDINO REENJE Umesto da priznamo nau potrebu za nenou, zatvaramo se u sebe, zaboravljajui da to kodi naem zdravlju. Sreom, kad prevrimo meru, telo poinje da se buni. A bolest nas natera na odmor. Razume se, niko svesno ne eli da se razboli. Ali, u odnosu na psiholoku patnju - "nikad neu iz ovog izai... ne mogu vie..." fizika patnja predstavlja manje zlo. Budimo jasni. Ako vi samo elite da izbegnete neprijatan sastanak u kancelariji, neete oklevati da "odluite" da imate temperaturu skoro etrdeset stepeni! Neete "izmisliti" infarkt samo da ne biste prisustvovali porodinom ruku! Ali ako vam va rad namee produeni stres, ako imate stalno porodine neprijatnosti, onda vi rizikujete da imate znaajne probleme sa vaim zdravljem. Iscrpljujui sve vae psihike snage, smanjujete procenat imuniteta, i eto bolesti. Tokom celog detinjstva sluala sam priu o paralizovanoj ruci moje tetke Gite. U bolnici, lekari su je dugo ispitivali i nisu mogli da nau nijedno pravo objanjenje za njenu bolest. Kod kue je njena ruka leena masaom i injekcijama. Moj tea Dov prao je sudove, iao na pijac umesto nje, i okruio je velikom panjom i ljubavlju. I odjednom, iznenada, posle nekoliko meseci, ruka moje tetke je bila bolje. Tada je Dov prestao da se brine o njoj i vie joj nije pomagao ni u kuhinji, niti je iao u kupovinu. Ubrzo posle toga, simptomi su se ponovo vratili i tetka Gita je morala ponovo da pone sa bolnikim tretmanom... U to vreme ovaj fenomen mi je izgledao neobjanjiv. Danas sam uverena da moja tetka nije znala kako da trai nenost i panju od svog mua, a tako je oseala potrebu za njima. I ne znajui to, da bi prenela svoju poruku, njena ruka se paralizovala. Zar nije skupo platila to to nije mogla glasno da kae ta osea, ta joj je potrebno.

SAUVAJTE "PREDNOSTI BOLESTI"... NE RAZBOLIVI SE Verovatno postoje i druga sredstva sem bolesti da bismo ublaili svoje emocionalne frustracija. Prva stvar koju moramo da radimo jeste da tano znamo koje su nae fizike i emocionalne potrebe. A zatim, da nauimo da ih traimo! Ameriki psiholog i psihoterapeut Mud Redikton pria: "Onog dana kada sam shvatila da sam koristila svoju bolest da bi se moja porodica i mu brinuli o meni, odluila sam da prestanem sa tom uasnom igrom. Ali kako da uspem da se oni brinu o meni, a da nisam bolesna? Kako da sauvam ono to sam platila visokom cenom? Razmislila sam dobro i pronala sam reenje. Jednog jutra, okrenula sam telefon jednoj od svojih najboljih prijateljica. Pitala sam je: Draga, da sam bolesna, da li bi dola da me obie? Razume se! - odgovori ona. Kakvo pitanje. Donela bi mi cvee? Razume se! Zabrinjava me, ta ti je? Ostae sa mnom da razgovaramo sat ili dva? Tri sata, ako bude htela, ali reci mi ta ti je...

109

E pa lepo - rekla sam joj - nisam bolesna, ak sam vrlo dobro. Samo, da bih ostala u formi, da bih se zatitila od neprijatnosti, oseam potrebu da doe i provede sat ili dva sa mnom!

Ovo vam izgleda sasvim jednostavno? Utoliko bolje! To je upravo ono to treba da preduzmete kod onih koji vas okruuju. Uostalom, zato bismo sve komplikovali? Zato, i kad ste u dobrom zdravlju, ne biste imali isto pravo na nenost i panju kao kad ste bolesni. Postupak doktorke Mard Redikton funkcionie odlino! On pokazuje kako moemo ljubazno da zamolimo nae najblie da se brinu o nama - ili nasuprot da nas ostave na miru, pre nego to se razbolimo.

KAKO PRIMITI POMO KOJA NAM JE POTREBNA? Postoje tri pravila: 3. Traite ono to vam nedostaje uvek ljubazno i iskreno. Uvek me ude osobe koje se ale da nemaju dovoljno ljubavi od svojih supruga ili potovanja od svojih pretpostavljenih a koji su, kad im postavim pitanje: "Da li ste vi sa njima razgovarali o tome i traili da vam oni ukazuju ljubav i panju?" uvek bih iznenaeni i priznavali mi da nisu ni pokuavali. 4. Pronaite trenutak kad se vaa potreba nee kositi sa potrebama drugih. Beskorisno je izlagati se kategorinom odbijanju zato to ste neto traili u nepovoljnom trenutku. 5. Ne ekajte poslednji trenutak! Brinite se o sebi i o svojim potrebama pre nego to se razbolite!

TAHIANSKA LEKCIJA Pred moj put na Tahite, Teva, spiker na lokalnom radiju, telefonirao mi je. Dogovorili smo se da se naemo. Ali kad sam dola u Papet, bila sam iznenaena da me je intervjuisao direktor radija. A Teva, gde je on - pitala sam. Teva je "fiju" - odgovorio mi je.

Mislila sam da je re o nekoj vrsti lokalne bolesti, i nisam htela da pokaem svoje neznanje, pa nisam vie nita pitala. Dva dana kasnije Teva je sa kasetofonom u ruci doao u hotel da me intervjuie. Dakle, Tevo, ozdravio si? Da, mnogo mi je bolje! A od ega si bio bolestan?

Teva se nasmeja: Ti ne zna tahianski obiaj? Ne!

110

- E pa lepo, kad jedan Tahianin oseti uznemirenost u dui, kad se osea loe u svojoj koi, on saopti porodici ili kolegama da je "fiju". A onda, dan, dva ili tri, drugi se brinu o njemu... ili ga ostave na miru. Zato vreme ostali rade njegov posao. Razume se, kad ponovo bude u formi, njegov je red da se brine o svojim roditeljima, ili prijateljima kad oni budu "fiju". Ovaj sistem mi je delovao sjajno, ali je imao jednu malu manu: Kako znate da razlikujete prave od lanih "fijua"? Teva odgovori ne trepnuvi: Tahiani su svesni da se dobro funkcionisanje ovog sistema zasniva na dobroj volji i potenju svakog.

A, kad bismo mi primenili tahianski model? Ve vidim kako vi saoptavate svom kolegi u kancelariji: "Neto sam neraspoloena. Uzeu tri dana odmora i ti e se pobrinuti o mojim poslovima..." Sistem "fiju" moe sjajno da funkcionie i u porodici. Svako od nas moe i trebalo bi da ima saglasnost sa porodicom da moe da kae: "Danas mi neto nije u redu, oseam se loe. Potrebna mi je tiina i usamljenost..." ili pak "Vaa podrka i vaa ljubav." Dogovor moe da bude jednostavan ali se moramo pridravati strogo ovih pravila: 1. Treba iskreno i ljubazno rei zato to traimo. "ef (kolega, roak, prvi sused, slubenik na alteru...) bio je odvratan!", "Saobraajna guva (deca, buka) bila je nepodnoljiva.." Ako nemate taan razlog, kaite: "Oseam se oajno, ne znam zato..." Svi u vaoj okolini prihvatie bolje vae razloge nego da vas gledaju danima sa pognutom glavom. 2. Treba tano objasniti prirodu traene pomoi "elim da me uzme u naruje... Red mi da me voli... ta ja tebi znaim... Ne redi nita i ostani malo sa mnom... Moe li da opere sudove... Ode u kupovinu... izvede me u restoran (bioskop)..." ili pak: "Potrebno mi je da imam mir, da mogu da utim." 3. Mora se odredili vreme trajanja. "Moete li (hoete li) da mi pomognete sada... veeras... danas... ove nedelje...?" Pokuajte, videete ove rei su magine! Ali vi ete mi moda rei: "A ako poelim da mi pomau sve vreme?" Ali da li je to zaista realno? Kada i kako bi vai blinji odgovorili na svoje sopstvene potrebe. Zahtevajte svoja prava, ali nemojte biti egoisti! Izgleda potpuno lako napraviti ovakav dogovor. A meutim, u svakodnevnom ivotu, ta radimo kad nam je svega preko glave? Jeimo, ogovaramo druge da nam ne pomau. Taj tip reagovanja samo jo vie odbija lanove porodice i prijatelje. Kada biste im direktno bacili u lice: "Svega mi je dosta... Vi ste egoisti... Sve sam moram da uradim... Niko ne misli na mene...", rizikujete da dobijete suprotan odgovor od onoga koji biste eleli. to vie viete, manje e da vas uju! Zato uvek traite pomo ljubazno i iskreno.

111

NAJGORI EGOIZAM, TO JE NE LEITI SE Da se ne biste razboleli, potrebno je da ponete da se brinete o sebi. Ali problem je, u naoj porodici, kao i u naem drutvu, to se esto misli da je onaj koji se brine o sebi egoista! U tim uslovima, kako se onda posvetiti sebi bez oseanja krivice. U svojoj knjizi Izabrao sam da ivim, an-ak Berbi pie: "Svako od nas ima pravo (i dunost) da se brine o svojim sopstvenim potrebama, pre nego to padne na teret drugih... Najvea usluga koju ovek moe da uini svojim blinjima, jeste da bude dobrog zdravlja. Zbog toga, moramo stalno da postavljamo sebi pitanje: 'ta mi je potrebno da bi se oseao dobro?' Brinuti se o sebi, ne pasti na teret drugima - to je potpuno suprotno od egoizma!" Na samom poetku, najbolje je napraviti listu "dobrih stvari" koje dobijate zbog svojih bolesti. Zabeleite ih iskreno, tano, sa izvesnom dozom humora. Ova lista moe da vam da neke ideje: Kakvu vrstu pomoi traiti? Od koga je traiti?

Kao i Mard Redikton, moete napraviti listu svojih "strategija zdravlja": Od koga najpre da traim pomo u kui? Ko bi mogao da doe da pria sa mnom, ili da izae u etnju? Itd, itd...

Potrebe i elje svakog od nas su razliite. Zato je na vama da napravite prioritetnu listu svojih "strategija". I to mnogo pre nego to se razbolite!

112

5 REAGUJTE PRE NEGO TO SE RAZBOLITE!

Mnoge osobe koje su bile bolesne, a potom ozdravile, rado priznaju da su iz bolesti izvukli sutinske lekcije: Bolest nas odvaja od svakodnevnog zanimanja, pomae nam da se odmorimo, da razlikujemo sutinsko od beznaajnog. Bolest nas je uinila svesnim onog to nam nedostaje i pokazala nam naine kako da to dobijemo. Bolest nam je pomogla da odmerimo svoju elju za ivotom. Ohrabrila nas je da u budunosti ponemo bolje da se brinemo o sebi. Bolest nam je ponudila priliku da dostignemo novu zrelost, da ispitamo svoj unutranji univerzum i da otkrijemo ko smo mi u stvari, ko je na smisao ivota.

Ali iskreno govorei zar je potrebno da rizikujemo da se razbolimo da bismo sve ovo saznali?

113

PETI DEO

EMOCIJE KOJE LEE

Suzama, bol se iscrpljuje i nestaje.

Ovidije

114

1 EMOTIVNI ZATVOR

Kad je moja majka smatrala da sam nepodnoljiva, katkad je, umesto da me kazni, odluivala da me ne primeuje. To je za mene bila najuasnija kazna. Njeno lice je bledelo, postajala je kao mermer. Uzalud sam joj govorila, postavljala pitanje, nije mi odgovarala. Unitena tom tiinom, i oseanjem krivice, imala sam utisak da sam najodvratnije stvorenje na svetu. Uzaludno sam traila nain da mi oprosti. Jednom, kada sam imala dvanaest ili trinaest godina, majka je odbijala da govori sa mnom punih deset dana! Toliko sam patila zbog toga, da sam se na kraju bacila na kolena preklinjui je: - Mama, molim te, govori sa mnom. Moe me kazniti ili me biti koliko hoe, ali govori sa mnom! Ne podnosei to znam da sam tako slaba, uvek bih se posle ovakvih sluajeva nadala da u postati "jaka". Da neu vie plakati ni proklinjati. ak ni majku! Konano sam zaista i prestala da molim i da plaem. Punih etrdeset godina nikad nisam pokazala suzu, niti se poalila pred bilo kim. Odluila sam da ne pokazujem svoja oseanja. Da stiskam zube krijui strah i bol. Intimno sam bila uverena da je to najbolji nain da se suprotstavim ivotu. Kakva uasna greka! Odbiti da se pokae uzbuenje, ne smejati se, na plakati - to znai osuditi sebe da ivimo "u senci ivota"!

NAVIKAVANJE NA "EMOTIVNU APSTINENCIJU" Mnogobrojne generacije su obeleene onim to moemo nazvati "emotivna apstinencija". Kada sam bila dete, esto su govorili: "Ako se beba suvie dri u rakama, stei e loe navike..." Kao da je moglo biti opasno to e se beba navii na nenost! Svaki dan vidim da je ovakav stav veoma rairen. Koliko osoba se osea neprijatno kad neko hoe da ih poljubi, esto ujem: "Ne volim da se ljubim". ili "Ne volim ljude koji se ljube..." Mnogo ima i onih koji se nerviraju kad vide dvoje zaljubljenih kako se strasno ljube pred naim oima. Kad dve osobe obuzme ludi smeh u nekom restoranu, svi okolni stolovi zaprepaeno, ak nekad i ljutito, gledaju. Ako vas neko na ulici pogleda isuvie upadljivo, to se smatra neprijatnim, indiskretnim... Poznajem mnoge porodice u kojima se nikad ne govori o oseanjima. Ne usuuju se. Ili smatraju da je to sramno i nije potrebno za zajedniki ivot. Bilo kako bilo, izbegavaju se sva suvie lina pitanja. lanovi porodice vie ne znaju da komuniciraju meusobno. Ono tako potrebno deci, pa i odraslima "volim te", pretvara se u igrake, video igre, parfeme... Koliko je od nas odraslo neprestano sluajui: Jedan deko ne plae! Prestani da se smeje kao idiot. Kako si ruan kad si besan! Probija mi ui svojom galamom i skakanjem. Plai se kao mala beba! Ba si kukavica! 115

Malo pomalo, u ovakvim porodicama, dete koje prua ruku, koje trai ljubav, shvata da je njegovo iekivanje uzaludno i poinje zbog tog, da pati. Tada ono poinje da izmilja svoje "lukavosti" da ne bi vie patilo. Poinje da se povlai u sebe, da krije svoje emocije, svaki put kad se plai da e biti neprimeeno ili ak odbaeno. I tako dete stvara svoj emotivni zatvor.

POTISKIVATI EMOCIJE NE SLUZI NIEMU Emocije imaju sopstvenu autonomiju. One predstavljaju ak najozbiljniji i najnezavisniji deo nae linosti. Ako ih guimo, one se bune i podseaju nas na svoje postojanje za nas neobjanjivim ponaanjima. Koliko ste puta uli da se neko ali na promenu raspoloenja: "Nikad ne znam kako e biti danas. as se oseam mlado i dinamino a as staro i tuno." Drugi se ale na nedostatak sigurnosti: "Pun sam dobrih ideja. U svojoj glavi znam sve to dobro da objasnim. Ali kad treba to drugima da kaem, poinjem da mucam... " Odakle ovi "gubitnici"? Jednostavno zato to potisnute emocije diktiraju naoj podsvesti svoje udne reakcije. Mi ne shvatamo koliko su ogromne opasnosti. to vie oklevamo da shvatimo postojanje i ulogu emocija, to je sve vei depo u kome se slau potisnute, priguene emocije.

PANJA! NAMINKANE EMOCIJE! Rei ete mi da preterujem i da mi svi nismo neosetljivi monstrumi, da, uostalom, izvesna hladnokrvnost u ivotu nije loa stvar. Zar flegma nije pre svega oblik mudrosti? Kakva je konkretna korist od stalnog pokazivanja emocija? Rei ete mi o svojoj susetki koja neprestano plae a da se ne stie utisak da je to smiruje; ili da va roak ne prestaje da guna to je, prema Rikinoj logici, najbolji nain da se ovek oslobodi unutranjih konflikta - dok je on u stvari nepodnoljiv. Tu je i vaa prijateljica koja se naljuti za sitnicu i koja vas stalno gnjavi svojim strahovima i fobijama. Zar to sve nije dokaz da izraavanje linih emocija ne vodi niemu i da je u stvari re o jednoj neprijatnoj praksi. O emu je u stvari re. Videli smo, u vie mahova, kako naa sredina, nae vaspitanje, nai roditelji, mogu da utiu na nas da krijemo svoje emocije. U stvari, u mnogim sluajevima, ovo guenje emocija je selektivno. U pojedinim porodicama kae se, na primer: "Deaci ne plau." Ali, nasuprot, izraz "muke" emocije, kao bes, bie tolerisan ak ohrabrivan: roditelji se raduju, ak su ponosni, kad njihov sin gnjavi druge. U drugoj porodici, nasuprot, ispoljavanje besa je zabranjeno: "Prestani da gnjavi majku." U sluaju krize nerava svog deteta, majka e rei: "Nije nita, samo je umorno." U drugoj porodici, rei e: "Prestani da pravi budalu od sebe. Ne deri se, tata radi..." Shvatili ste ta se deava: u pojedinim situacijama, u pojedinim porodicama, deca ue da nemaju pravo da pokau emocije koje im se raaju prirodno u srcu. Oni tada reaguju sa "vetakim emocijama", onim koje su prihvaene od roditelja. Tako, na primer, kaemo za neraspoloeno i skoro histerino dete da je umorno... Umesto da ga pustimo da se "ludira" jer je sreno i zdravo, primoravamo ga da uti... Pritisak 116

koji proizvodi svaka emocija moe da se oslobodi samo ponaanjima koja je predvidela priroda. Niem ne slui da varamo: Zamena jedne emocije isto je toliko tetna kao i njeno potiskivanje. Sad ostaje da resimo problem, pitanje koje vi sigurno esto postavljate: "Kako da znamo da li je emocija koju izraavamo "prava" ili je to njena "zamena"? Sreom postoji znak koji nam omoguava prisustvo "lane emocije": njeno ponavljanje. Ako neko plae zbog najmanje sitnice, ne znajui da suze ne mogu ublaiti bol koji ga grize iznutra, ako neko ima naviku da lupa vratima, ne znajui da se njegov bes krije u dnu velike tuge koju ne doputa da se primeti - tada moemo govoriti o "zameni oseanja". "Prava oseanja" su ona kad posle njihovog ispoljavanja odmah osetimo olakanje, smirenje kao znak da je stres "izaao" iz nas. Tad ne oseamo potrebu da vie plaemo, viemo, to jest da izraavamo glasno svoja oseanja. Ako svoja "prava oseanja" iskazujemo njihovom "zamenom" i dalje ostajemo pod tenzijom. Stres je jo uvek tu i organizam pokuava da ga izbaci. Naalost, bezuspeno: ako vi eete desno koleno kad vas svrbi levo rame - postoji opasnost da vam svrab dugo traje. Zato pazite: nije dovoljno izraziti neku emociju, potrebno je da ste sigurni da je to ona prava. Ne viite protiv svojih najbliih cele nedelje pod pretekstom da tako odstranjujete svoje besove. Ne ostanite celog dana u krevetu plaui bez razloga i govorei: "im se isplaem, biu u formi!" Vi ete zaista biti u formi ako je vaa tuga bila prava. Ako vam sve ovo plakanje ne pomogne, to znai da nije bila re o pravim emocijama, ve o njihovoj zameni.

"KOLEKCIONARI KIVNOSTI" Druga esta i takoe tetna greka je tretiranje emocija: navika koja se sastoji od nagomilavanja kajanja, sve do dana dok ne eksplodiramo. Zamislite svoju najbolju prijateljicu koja vas ne poseuje dok leite prikovani za krevet zbog iijasa. Vi joj to jako zamarate: "Ipak preteruje! Nema opravdanja!" Meutim, vi joj ne kaete nita... Zatim ta prijateljica eka poslednji trenutak da vas pozove na roendan svog mua. Ne kaete nita ali iznutra besnite: "Pamtim, pamtim..." Od tada, svaki put kad je vidite, svaki put kad vam telefonira, vi gledate paljivo njeno lice, analizirate i najmanji treptaj u njenom glasu, u potrazi za nekom laju, ak i malim ismejavanjem... A to se trai, to se i nae! I sad ste vi, na "vrhuncu": najmanja varnica moe da digne vae bure baruta! I to se ubrzo deava. Zajednika prijateljica prenosi vam neprijatnu opasku koju je na va raun napravila ta prijateljica. Ovog puta, ve je previe, aa je prepuna! Dozvoljavate sebi da eksplodirate od besa, da joj kaete "to joj sleduje": Prekidate prijateljstvo... Svi "kolekcionari kivnosti" ponaaju se prema istim pravilima, zavisno od stepena njihove izdrljivosti. Neke osobe doputaju sebi da se naljute poto su desetak puta bile kivne na izvesnu osobu; drugima, pak, je potrebno da se trideset puta naljute na nekoga da bi, konano, "ispraznili svoju torbu", dok postoje i takvi koji e trpeti pet godina ponienja da bi na kraju razbili televizor i razveli se!

117

"Kolekcionari kivnosti" gree to prave depo u sebi umesto da reaguju od sluaja do sluaja. Ali nije re da skoite za grlo svome efu ako je on nepravedan prema vama! Ali, ako vam ova nepravda smeta, pritiska vas, morate je "izbaciti" iz sebe, makar kod kue, viui, na primer, u kupatilu. (Uskoro emo videti sve naine kako da se oslobodimo priguenog besa.) A posle... imaete zadovoljstvo da prostudirate nain kako mirno da saoptite svoju odluku pretpostavljenom. Meutim, ako vi od poetka dopustite da se u vama akumulira sve vie i vie neprijatnih stvari, eksplodiraete bes no jednog dana. Tad e vae pretpostavljeni oceniti da je ova "kriza" neosnovana, i vi ete mnogo izgubiti na profesionalnom planu. Sigurno da je oseanje kivnosti sa oseanjem mrnje najtetnije po zdravlje. Zato moramo nauiti kako da ga se oslobodimo.

NAITE KLJU SVOG ZATVORA! Miel se nije udavala, nema decu, ali je zato napravila uspenu karijeru. Radi kao finansijski direktor u jednom velikom preduzeu i svakog 24. decembra, na Badnji dan, veoma je ponosna: jelka koju je ona okitila za decu svojih slubenika uvek je bila izuzetno hvaljena. Meutim, vraajui se uvee kui, Miel se nije oseala dobro. Neki teret joj je pritiskao grudi, zatim je oseala "knedlu" koja joj stoji u grlu i odjednom bi poela da jeca. Ve due vremena, Miel osea kako joj se stalno menja raspoloenje, bez vidnog razloga, to je praeno uasnom migrenom koja je vee za krevet dva do tri dana. Ali, jedne Boine veeri, Miel osea da joj je svega dosta! Ona eli da zna zbog ega pati. Strpljivo je prelistala stranice svoga ivota, i pronala je. Dve vanmaterine trudnoe, sigurnost da nikada nee moi da da ivot detetu, i uverenje da nee moi zadobiti pravu ljubav nekog oveka... Miel je shvatila da su napadi njene depresije upravo vezani za porodine sveanosti, Boino vee ili dan njenog roendana. Posle napada plaa, obuzimao ju je bes koji ju je sekao kao otrica noa i guio. Ogroman bes! Protiv nepravde iz prolosti, protiv njene usamljenosti! Poela je da vie, da udara pesnicama o jastuk, da govori da nije zasluila takav ivot... Postoje tako iskazala svoj autentini bes, Miel je osetila da je umorna ... ali tog puta nije imala migrenu. Spavala je pola sata i probudila se u punoj formi. Od tada Miel redovno na ovaj nain "izbacuje" bes iz sebe i tako odstranjuje napade migrene i mogunost pojave depresije. Najbolji kljuevi za izlazak iz naeg emotivnog zatvora su upravo nae emocije. Kao instrumenti koji se upotrebljavaju da bi se pronale podvodne vode, tako i emocije treba da slue da otkrijemo probleme i da se "spustimo" u prolost. Kad osetimo patnju, melanholiju ili uznemirenost, a nismo u mogunosti zbog izuzetnih prilika da ih iskaemo, pokuajmo da kasnije sledimo nit kako su nastale. Svake godine, Klod je doekivala sa tugom dolazak jeseni. Bila je uvek uznemirena, oseala se loe, nije imala elju nita da radi i postajala je nervozna.. Sve se ovo deavalo bez vidnog, odreenog razloga. Sve je bilo tako do jednoga dana kada je postala svesna bolnih uspomena vezanih za vreme povratka u kolu: Kad je bila dete, kolske drugarice zvale su je "kopile" jer njena majka nije bila udata, odnosno njen otac nije bio poznat. Kasnije, kada je napustila kolu, potisnula je ove mune uspomene, ali je sauvala bol. Fabris je 118

oseao neprijatnost pred poetak odmora. Mogao je da otputuje na kraj sveta, da otkrije najlepe pejzae, nita nije vredelo. Oseao je uasan strah u vreme odmora. Razlog: kad je bio dete, uprkos preklinjanju i suzama, roditelji su ga svake godine slali u deija odmaralita. Mnogobrojni su oni koji ne znaju da interpretiraju svoje reakcije. Zato su uznemireni, jer smatraju da e drugi oceniti njihovo ponaanje kao udno. To je bio sluaj Deni, poreklom iz Kolorada, koja je, ne znam kojim sluajem, dola da ivi u Pariz. Otvorila je na Buvljoj pijaci prodavnicu automatskih igraaka i ja sam s vremena na vreme odlazila da neto kupim. Kad bi bila tuna, govorila mi je svojim armantnim amerikim akcentom: Tuna sam.

Uvek sam joj odgovarala: - Iskazi svoja oseanja, Deni! - Iskazi oseanja, to je tako lepo... samo kad bih mogla da znam kakva su! esto me osvaja tuga, oseanje straha, neshvatljiva mora, ali gde se kriju moje prave emocije? Kako da ih prepoznam i kako da ih iskaem? - Ali, Deni, ta stanja due ne dolaze bez razloga. Ona su sigurno rezultat bolnih uspomena koje ti uporno odbija da prizna. I ne raunaj da e one ieznuti pre nego to se bude sama potrudila! Ne patite nikad uprazno, ne shvatajui zato! Pokutajte da pronaete razlog vaim "neshvatljivim i munim" reakcijama. Zato vam pojedina godinja doba, meseci, praznici ine zlo? Zato se paraliete kad izvesna osoba stane ispred vas? Zato ste uvek uznemireni, povreeni kad osetite da neko ne postupa lepo prema vama? Umesto da kaete po stoti put: "Sve mi se muti u glavi... Nita ne shvatam..." potraite u svojoj prolosti osobu ili neki dogaaj koji su vas jako razoarali, povredili, toliko da vi sada vie ne moete da podnesete ni najmanju neprijatnost.

119

2 IZBACITE!

- emu slui da iskaem svoje emocije? Zar u plakanjem spreiti svog mua da napusti kuu! eksplodirala je Sesil. Na isti nain uzalud ete lupati pesnicom o sto i neete spreiti svoju kerku da izae sa deakom koga ne volite. Moete plakati koliko elite, ali neete povratiti iezlog prijatelja... Nadati se suprotno bila bi ozbiljna greka. Vae suze, vai krici ili vai besovi, nee nita promeniti. Zato to nije re o ovakvim promenama, ve o vaem fizikom i psihikom zdravlju. Ne treba meati fizioloku potrebu da se odstrani stres da bi se sauvala ravnotea sa nestvarnom eljom koju vi imate u svojoj glavi. Ne, plakanje nee vratiti vaeg nevernog mua. Ali vae e suze uspeno odstraniti bol nagomilan od njegovog odlaska. Vikanjem neete ispraviti nepravdu, ali e vam ono pomoi da eliminiete tenziju stvorenu ovom nepravdom. Nikada nije dovoljno ponoviti: Svaki stresni dogaaj tera nae lezde da lue hormone koji mogu da tete naem organizmu. Ako sebe ne moemo zatititi od stresnih situacija, moemo bar odstraniti preterano luenje ovih hormona i tako sauvati svoje zdravlje. A to je upravo ono to mi ne radimo! Mi svaki dan skupljamo doze, vee ili manje, raznih frustracija, ne trudei se da ih eliminiemo. Stres se u nama skuplja nedeljama, mesecima, katkad godinama. I na kraju, eksplodiramo: obolimo. U najgorim sluajevima to vodi u psihijatrijsku bolnicu, samoubistvo ili ubistvo! A ako umesto da ekamo to najgore, naemo nain da redovno oistimo svoje telo od tetnih emocija, "ispraznimo svoj dak"?

VELIKO RASREMANJE U GLAVI Jedanput uvee, Sebastijan, mladi sin moje prijateljice Anite, odluno odbi da etkicom opere zube. Sebastijane, ree majka, idi operi zube. Ali mama, prao sam ih jue.

Ovaj detinji odgovor izaziva osmeh kod odraslog lica koje zna koliko je ovaj svakodnevni higijenski postupak potreban i koristan. Svakog dana, posle ruka, vi sklanjate posue i skupljate mrvice hleba da biste oistili mesto za sledei obrok. Ne ostavljate prljave tanjire da se gomilaju. Pa dobro, postupajte sa svojim emocijama isto tako briljivo: i njima je potrebno redovno "skidanje praine". Upitajte se svake veeri, ili u kom drugom delu dana koji izaberete: " ta me titi i mui? Zato mi je jo mrska ova ili ona osoba? alim li to sam kazala one rei, to nisam kazala one druge? Kako bi bilo da odsad bolje rukujem mozgom?" Ako vam savetujem da to inite svakog dana, to je zato to suvie dobro znam kako smo u iskuenju da kaemo posle neke neugodnosti: "Pa ta, to e se zaboraviti posle nekoliko dana..." Ali proe nekoliko 120

nedelja, pa i nekoliko meseci, pa nam padne na um: "Neu ni da mislim o toj staroj sitnici..." Pa je zaboravljamo! Ali napetost nastala zbog "stare sitnice" postoji i dalje. Ona e oteati vae nagomilane emocije koje na kraju postaju sve vei teret koji se sve tee uklanja. Japanci su shvatili vanost ove emocionalne higijene. U mnogim njihovim fabrikama, pored kupatila, uredili su salu, za "pranjenje", za pokazivanje svojih oseanja, za bekstvo iz anonimnosti, gde svako moe dokazivati da nije makar ko i gde inovnici koji pate od stresa mogu tui u konu loptu za vebanje u boksu, na koju su moda prilepili sliku svog stareine ili bilo kog drugog lica po svom izboru!

IZRAAVATI SE TAKO DA NE KODI DRUGIMA Meutim, u veini sluajeva emocije i dalje izazivaju strah. Mnogi ljudi smatraju ih oporom pasa koje valja vrsto drati na lancu: Da ih zauvek pusti? Dobro, ali gde li e se one zaustaviti? Ta neu veito plakati ... ili u sve razbiti u prah, ak i udariti ljude?" Kolika je teta to ovi ljudi ne umeju da razlikuju pojmove "izraziti svoje emocije" i "dopustiti da te one zanesu!" Valja dobro upravljati svojim oseanjima, nipoto se ne predavati histeriji zbog koje se gubi razum. Ova bolesna kriza ivaca nailazi tano onda kad dugo oklevate da se oslobodite stresa. Ako mrzite ivot, svog suseda, svog poreznika, ili Boga..., svejedno koga, - postoji niz pravila i naina izbavljenja od emocija, koji vam omoguuju da se spasite zlovolje i zle udi bez tete po sebe i po druge.

OSNOVNA PRAVILA EMOCIONALNOG IZRAAVANJA

PRAVO DA SE SVE OSETI

Ponite time to ete traiti pravo da sve osetite. Ako odluite da zaista potujete svoju linost, neete vie vi da birate izmeu "dopunjenih" i "zabranjenih" oseanja. ivite u svojoj istini i prihvatite sve svoje emocije. PRAVO DA SVE KAETE... NA PODESAN NAIN

Zahtevajte za sebe pravo da sve kaete, uz ogranienje da ne treba da sudite drugom. Nemojte rei: "Ti si gori od najgoreg! Ti si prljav ovek! Ti si varalica!!!" Ne sudite o oveku u celini, sa svim njegovim osobinama. Najpre, zato to niste ovlaeni da izriete takve optube. Potom, zato to ete samo juriati na sagovornika, koji e se osetiti povreen u svojoj linosti. Savladajte svoje emocije, kritiku uperite tano na cilj. "Kad kasno stigne... kad ne dri re... kad vie... to me rastuuje, to me plai, to me ljuti..." Vae se primedbe onda odnose na tano odreeno ponaanje. Sagovornik osea da ga korite samo zbog jedne pogreke, a vi imate stvarne razloge i dokaze na osnovu kojih se moe zapoeti razgovor ili prigovor. Ne otvarajte ponor izmeu njega i sebe, ve samo ukazujete na njegovu bitnu slabu 121

taku i predlaete da se preko toga prebaci most pomirenja. (O toj valnoj taki govori se vie u jednom od sledeih poglavlja, "Kako saobraati s drugima.) NE SMEMO NAPADATI DRUGOG

Ne napadajte sagovornika, jer nee biti koristi. Verujete li da ete postii odlaganje plaanja poreza ako oamarite poreznika? Isto tako, nita nije podlije nego svetiti se na svojoj eni li deci zbog stresa doivljenog preko dana. Savreno nekorisna niskost. Emocije valja izraavati jedino ovako: Nikad ne napadati fiziku linost, ni ivotinju, ak ni zajednika dobra. U naknadu za to, moete se iskaliti na predmetima koji su za to odreeni. IZABERITE POGODAN TRENUTAK

Najbolji trenutak za izraavanje emocija jeste onaj posle upadice ili sukoba, i to u prisustvu dotine osobe. Ako ona i ne priznaje da je kriva, sama te injenica to se usuujete da iskaete svoje negodovanje izaziva kod vas olakanje i poveanje vaeg potovanje prema sebi. Va postupak nee poticati iz gneva ili kajanja. Ali ima sluajeva kad ete morati da odgodite svoj "izraz" emocija. Kad je, na primer, re o nadreenom stareini, poto tada rizikujete da bez potrebe dovedete u opasnost svoj slubeni poloaj. Isto tako moete da se obuzdate kad su u pitanju vai roditelji, stari ili bolesni. Ali, to vas ne spreava da svoje emocije, svoja uzbuenja, svoj gnev izrazite na simbolian nain, ali ne ekajui dugo! Ne treba da se vae odgaanje otegne u nedogled. SVOJU EMOCIJU IZRAZITE DO KRAJA

Jedna suza krajikom oka nije dovoljna da se ublai tuga, razdraen glas ne moe da utia gnev. Pa ako odluite da tuete po jastucima da biste stiali uzbuenje, nemojte to initi. MISLITE O SVOM DOBRU

Nemojte vie gajiti iluziju da imate mo da promenite drugog zastraujui ga ili saaljevajui ga! Zadovoljite se time to ete izraziti svoje emocije radi spasa od sopstvenog stresa. Vi se oslobaate svoje napetosti ne da biste uinili utisak na publiku na galeriji, nego da biste sauvali svoje zdravlje.

"PORODINI UGOVOR O IZRAAVANJU EMOCIJA" esto elimo da smatramo porodicu kao skriven kut u kome smo slobodni da izraavamo svoje emocije, dok na poslovnom mestu moramo da budemo uzdrani. U porodici smo u prednosti, vie smo ovlaeni da budemo onakvi kakvi smo... To je samo delim ino tano. Ne zaboravimo da porodica ima na nas najvei uticaj. Moete podnositi mrzovoljno dranje kolege na poslu, ali vam gunanje lana porodice smeta. Ako stanje u preduzeu krene na zlo, vi moete uvek dati otkaz; tee je s tim u porodici, sa enom i decom... Meutim, treba se potpuno izraavati u porodinom krugu. Ne treba rei: dokle god ne "pukne", sve je dobro. "Duriti se" nekoliko dana ili sve podnositi ne inei nita, to koi nau energiju i zavrava se 122

slabljenjem naeg imuniteta, nae odbrambene moi. U porodici, toliko vanoj za razvitak dece, esto upadamo u zamku: naviknemo se na ovakvo postupanje: "Kod nas se nikad nije mnogo govorilo", "Na svaki nain, roditelji ne sluaju ta deca govore i ele", ili "Na sin, nita nam ne govori, nama se ini da je on samo u poseti kod kue". Uvereni su da treba drugima prepustiti ljubav prema njihovoj deci, i na kraju se pokae da se u kui ivi kao meu strancima. U okviru kursa "Saveti za telesno i duevno zdravlje" postavljalo se pitanje: "Zato ne bismo zamislili novi nain porodinog ivota, zasnovan na istini i na izraavanju ivotnih emocija, s potovanjem svaijih potreba?" Izradili smo povelju namenjenu pomaganju skladnijeg zajednikog ivota. U svakoj porodici moi e da se odlui da se nedeljom posle doruka, ili u koji drugi dan nedelje, koji se izabere, iznesu svi problemi na videlo. Razmotrie se otvoreno sve to smeta dobrom ivotu. To ne znaci da e se reenje odmah nai, ali pitanje e se bar postaviti, reenje e se polako nai. "Porodini ugovor o izraavanju emocija" potreban je jer pomae osloboenju od napetosti, stiavanju emocija, smirivanju u korist svih. Zahvaljujui ovom ugovoru moemo se usuditi da kaemo sve to nam je na srcu. "Ne elim vie da celog ivota krijem ono sto oseam." elim da plaem a ne smem; patim zbog toga to moram da se krijem da bih plakala." "elim da vritim od muke i volela bih da to inim bez vae zamerke." Izvesno reenje ove tekoe: odrediti u kui jedan kutak u kome bi svi lanovi porodice mogli naizmenice da izagnaju svoj suvian stres. Uzmimo da se vraate kud posle zamornog dana. U okviru ugovora, moete objaviti. "Moram da se otresem ljutine. Povui u se u svoj ugao, a vi znate koliko tu smeta buka. Hvala vam to me ostavljate na miru jedan trenutak!" Ako takav postupak nije prethodno dogovoren, jasno je da ovakav postupak moe biti neprijatan ostalim lanovima porodice. Ali ako je ugovor zakljuen, onda e vam i oni koji u poetku negoduju, rei na kraju: "Mogu li i ja potom tamo ui? I ja elim da jeim i vritim da bih se rasteretio. Ne mogu vie da izdrim." Deca e ovo naroito rado prihvatiti jer e biti oarana veselim stranama ovog obiaja kao igre. ene e se verovatno bre ukljuiti u ovu praksu nego mukarci poto su podlonije emocijama, zbog raznih razloga uzbuenja. Mukarcima, okovanim vaspitnim stegama ("momci ne plau"), bie tee da se slobodno izraavaju. Ali sve ima svoj poetak: jednog dana, kad ne budu vie mogli da podnose kljuanje kazana u svom srcu, uvidee koliko ovaj nain mnoga smanjuje napetost. Posle ustruavanja u poetku, oni e se ukljuiti u "klub za emocionalno izraavanje", to e celoj porodici biti na korist.

"PRAZNA STOLICA" ILI NAJBOLJI NAIN ZAMILJANJA Uvek moemo davati savete ili "uputstvo". Meutim, svako e izabrati svoj nain izraavanja emocija prema svojoj naravi. Savetno je pokuati vie naina pre nego to naete "svoj" ili svoje. Kao to smo videli, najprirodniji i najuspeniji nain oslobaanja od stresa ostaje onaj koji se obavi smesta, pred dotinim licem. Ali kad treba da se otresemo starih mrnji ukljuujui i mrnje prema umrlima ili prema

123

onima s kojima ne moemo doi u dodir, moramo postupati po metodi "prazne stolice", koju je pronaao psiholog Franc Peris. Sednite ispred prazne stolice. Zamislite na njoj linost kojoj elite da se obratite: vau majku, oca, poslodavca, branog druga... Govorite mu. Recite mu bez okolienja sve to vam je na srcu, okrenite se prema njemu, diite duboko, oputajte se koliko je moguno. Potom prozovite u svest bolne uspomene. Opiite svoja ranjena oseanja. Ne zaboravite da je cilj ove metode (i drugih!) da povrate vae pouzdanje i dostojanstvo, da vas preobraze od rtve u slobodnu linost sposobnu da ivi na nain koji ona eli. Razgovarajte s tim "drugim", viite (to mnogo pomae osloboenju!), ali ne uzdiite, ne jecajte! Ne budite plaljiva rtva, "Zato si mi to uinio...? Iako se sve desilo u prolosti, najbolje je da kaete: "Ne prihvatam vie da me zlostavlja", "Nema pravo da tako postupa sa ranom,", "Ja zasluujem potovanje", "Ljuta sam na tebe to si mi to uinio". Govorite onako kako oseate. Budite svesni da je normalno da se plaite ili da se naljutite na svoje blinje. Nemojte kriviti sebe zbog toga. Vi ste dugo verovali da ne ukazujete potovanje ljudima ako se ponaate pobedniki, pa ste dopustili da se godinama gomilaju slojevi mrnje, tuge i gneva. U ime ljubavi i potovanja prema blinjima (i prema sebi) govorite, plaite, viite i predajte se svojim pravim oseanjima! Da bi se provalio ir zbog nedavnog sukoba, dovoljno je skoro uvek samo jedna seansa, jedan razgovor. Ali za uklanjanje starih otvrdlih slojeva, potrebno je skoro uvek vie razgovora. Nita ne zadravajte! Pustite da se sve ispolji! Tokom izraavanja vae muke, oseate kako polako iezava va raniji bol i zamislite da se vie nee vratiti. Tada ete moi rei svom "sagovorniku": Dobro je! Sad je svreno! Oslobaam te svog gneva! Putam te da ode..."

"METODA BATAKA ILI NAJZVUNIJI IZRAZ" Ne zaboravimo nikad da se psiholoki stres preobraava u miinu i fiziku napetost. Da bi se odstranila, treba je prema tome izgnati fiziki, po potrebi i pesnicama! elite da nekoga "ubijete"? Oseate da ete "sve razbiti"? Umesto da nasrnete na tu osobu, napadnite na stari duek ili jastuk! Stanite ispred povelikog jastuka, dueka, denjka s krpama, kone lopte za vebanje boksa ili ispunjene vunom, tapeciranih vrata, ili "bataka". Bataka je veliki drveni tap, kao za bejzbol, ali sa vrhom uvijenim u gust sloj mahovine koji valjano ublaava udarce. Ovaj se tap prodaje specijalno za emocionalno izraavanje svuda u SAD. Udarajte svom snagom izraavajui reima svoja uzbuenja. "Nema pravo da tako postupa prema meni...; "Imam pravo da ivim srean", "Dovoljno sam sluao"; "elim da budem potovan..." Ako vam srce tako kae, udarajte jastuk ili duek nogom. Ne udarajte "utivo", vrhom prstiju! Udarajte i viite svom snagom dok se ne umorite. Vrlo esto takvo se izraavanje zavri jakim plaem. Plaite do kraja vaih uzbuenja!

124

Razume se, vi se izraavate obino u stanu, ali poto ste zamolili svoje blinje da vas ne ometaju, saglasno "porodinom ugovoru". Ako vam smetaju upadice suseda, zatvorite se u koji skriven kut, ili viite u jastuk ili "urlajte" bezglasno: snano izdiite, kao da estoko viete, ali bez glasa. Dok udarate i viete, trudite se da diete iz trbuha da ne biste pritisnuli trbunu maramicu. Tenzija, napetost, potpuno nestaje, a energija se vraa u galopu!

"RAZBIJANJE TANJIRA" ILI VELIANSTVENO IZRAAVANJE Mina, izraelska novinarka u Parizu, priala mi je da su u njenoj porodici uvali okrnjene tanjire kao dragocenosti. Kad napetost izmeu roditelja i dece postane jedva izdrljiva, pitali su se: "Kome je potrebno da razbije tanjire?" Oni koji su to eleli, mogli su da se opuste o najmanjem troku. Danas, kad ugrabi priliku, ona kupuje na buvljacima hrpe starih tanjira bez vrednosti, i "kad nam u kui dogora, mi ih razbijamo svom snagom. Kakvo divno pranjenje besa i jada!" Moete birati: ili razbijati tanjir jedan po jedan, veselei se sve vie ovim uzastopnim lomovima. A ja mislim, ako je stres veliki, najvie olakanja postie se ako bacite itavu gomilu tanjira i gledate kako lete i razbijaju se u komadie! Avaj, ne smemo ih baciti s petog sprata... Ali, pazite, svako pranjenje emocija mora ii do kraja: morate pokupiti parad porcelana ili keramike...

"PRESECANJE KRIZE" ILI NAJSNANIJE IZRAAVANJE U svojoj knjizi Postani svoj lekar, dr Tal aler savetuje da "preseete krizu" radi osloboenja od potisnutih strepnji i gneva. Deca jauu, plau, biju nogama o pod ili se valjaju po podu ako im neto nije po volji. Nagonski, ona se na taj nain oslobaaju napetosti. Nekoliko sekundi potom ona nastavljaju svoje igre, puna ivahnosti. Kad nam sve idi na zlo, kad verujemo da su nam sve lae potonule, moemo da sebi olakamo ugledajui se na nau decu. Urlajte, trupite nogama po podu, i plaite, pokreui sve delove tela. Izraavajte se svom snagom, ali nemojte tui sebe, i ne pojaavajte suvie glas. Viite iz trbuha, iz centra tebi.

Veina ljudi i ena poistoveuju snano izraavanje uzbuenja sa ludilom ili nasiljem. Ali, to je "ludilo" pod kontrolom. Pokuajte, meutim, da se ovom predate kad niko ne vidi i ne uje. Ne treba plaiti susede prividnim "krizama ludila"! Moete vikati i da se ne uje! Opaziete, posle ove vebe, kako vam krv jae i toplije tee u venama. Oseate se preporoenim i snanim!

125

"BITKA JASTUCIMA" ILI NAJVESELIJE IZRAAVANJE Ova bitka vraa dobro raspoloenje u porodici kad oseanje liavanja, frustracije dostigne opasan stepen. U igri uestvuju 2, 4 ili 6 lica. Svako lice baca svoj jastuk svom snagom uzvikujui svoje "istine". Doputene su i grube rei ako su obe suparnike strane podjednako estoke. Telesni izraz, zajedno sa govornim izrazom, brzo odstranjuju tenziju, pa svi uesnici poinju da se veselo smeju!

EMOCIONALNA IZRAAVANJA IZ RANIH VREMENA PIITE. Vodite dnevnik u kome opisujete sve to vam se desi, a naroito uzbuenja, raspoloenja, emocije koje su dogaaji tog dana izazvali kod vas. Ovo vebanje ini vae misli jasnijim. UNOSITE U MAGNETOFON. Ako ne volite da piete, izraavajte se pred magnetofonom. Unoenje vaeg glasa, sa oklevanjem i podrhtavanje, pokazae vam tano gde se nalazi vae bolno mesto. Ne izbegavajte unoenje ni najtajnijih vaih misli. Uvek moete ponititi traku. PRIAJTE GLASNO, bliskom licu ili sebi, o tekom dogaaju, i duevnoj rani. TRITE oko bloka kua ili u umi. VIITE u kolima (najbolje sa zatvorenim prozorom!). Snano uzvikujte prilikom etnje po umama, kao to je preporuivao or Eber poetkom veka, kada je ve ova praksa bila vrlo uspena. Nita nije tako dobro za snabdevanje plua kiseonikom. TRLJAJTE trbuh i solarni splet (sunani pleksus), stisnutom pesnicom, krunim putem. IZDIITE to snanije i umno, posle svake neugodnosti, da biste istresli viak stresa.

"DUGO JECANJE" ILI NAJDIRLJIVIJI IZRAZ Kad smo tuni ili uplaeni, nae se celo telo ukoi pod tenzijom. Pla je najstarije sredstvo za uklanjanje tenzije. U svojoj knjizi Strah od ivota dr Aleksandar Lijen govori o ovim grenjima i jecajima "koji ine stomak gipkim i otklanjaju tenziju utrobe i miia". Usled treperenja (pulsacije) koja se prenosi po itavom telu, stres od rane ili straha ne ostaje zakljuan u nama. Odmah potom oseamo se raspoloeniji, ili, okrepljeni. To moraju biti "istinski" jecaji! Povrno plakanje moe ostati nekorisno. Ono ne uklanja napetost nego nas ak ini umornijim i oajnijim. Olakanje se postie kad jecaji potiu iz dubine naeg bia. Kad dolaze iz trbuha, potresaju itavo nae telo! To olakava nae tegobe ili ak odstranjuju nau tugu i brige. ta vie, oseamo kao da pruamo ruku sebi: uz saaljenje ili nenost traimo one emocije koje su se dotle teko pojavljivale, ohrabrujemo ih, odobravamo im da se pojave na svetlu dana. Kad vas zadesi bolan dogaaj od koga vas spopadne

126

moda i drhtavica, ne oklevajte. Pustite da vam bol istee do kraja. Vi se ne predajete patnji, vi se nje oslobaate!

"PRIJATELJSKO UVO" ILI NAJTOPLIJE IZRAAVANJE Svima nama potrebna je moralna podrka koju nam moe doneti ljubazna osoba, sposobna da nas saslua a da nas ne preoptereuje savetima, osim ako ih traimo od nje. Potrebno nam je "prijateljsko uvo" koje moe sve da uje a da nas ne osuuje i ne prigovara. Avaj! Znam koliko je teko nai takvu osobu! Zato se zatvaramo u sebe, i mirimo se s tim da "smo veito sami". Koliko prepreka i straha treba da savladamo pre nego to ispraznimo svoju vreu pred nekom osobom, pa bilo da su to prijateljica ili prijatelj. Hoe li to lice pristati da pomogne i da li nee pouriti da oda nae tajne? Da bismo savladali ove tekoe i koristili se pruenom rukom, nisu dovoljne pobone elje, treba to organizovati. Da bismo otkrili kome i kako da se obratimo za pomo... U knjizi Izabrao sam da ivim an-ak Berba predlae svakome da pregleda mreu svojih veza u porodici meu prijateljima, u drutvu i meu medicinskim osobljem, da bismo nali onoga ko e nam pomoi. On navodi kako je pored svakog imena i broja telefona ispisao poseban dar ili znanje svakog lica ali i - a to je vrlo vano - vreme kad je najlake dobiti vezu s dotinom osobom. Tako on moe da nae, katkad posle 3-4 poziva, rei simpatije, podrke i nade, koje su mu potrebne. Vidi se, vi niste sami na svetu. Oko vas postoji mnogo valjanih ljudi spremnih da vam pomognu... Ali na uinjeno dobro valja odgovoriti dobrim! Nemojte biti samo primalac pomoi Vae "prijateljsko uvo" moglo bi se zamoriti u ulozi dobrog Samarianina i poeti da vas smatra teretom. Ako elite odnos istinske jednakosti, budite i vi raspoloeni da pomognete drugima kad im bude potrebno.

VRATITE DOBRIM ZA DOBRO! Vama je potrebno ohrabrenje! Posle svakog osloboenja emocija, ponudite sebi malu nagradu: gramofonsku plou, lepu etnju, ljubazan glas na telefonu, itd.

127

3 RTVA ILI DELAT?

Ako je toliko vano da nauimo da dobro upravljamo svojim emocijama, osim iz zdravstvenih razloga to je vano i zato to one daju oblik naem karakteru i, prema tome, naem nainu postupanja u svakom tekom ivotnom poloaju. Kakav je va karakter? Kakva ste vi linost, koje vrste? Jeste li skloni da potcenjujete svoje sposobnosti i da smatrate da drugi znaju vie i bolje nego vi? Ili ste naprotiv Gospodin ili Gospoa "Ja sam uvek u pravu"? ini li vam se da ste vii od drugih? Moda stalno elite da poletite drugome u pomo, pa iako taj drugi od vas ne trai nita? Psiholog i psihoterapeut Karplan izradio je "dramatian trougao" ije take predstavljaju uloge koje smo izabrali radi postupanja prema ivotu i prema drugima, naroito kad stvari ponu loe tei i kad mi patimo od stresa.

DRAMATSKI TROUGAO doktora Kapmana Spasilac - Progonitelj - rtva RTVA Osoba postaje rtva kada, u vie mahova, potcenjuje svoje sposobnosti, osea se niim od drugih pa dosauje drugima stalno ih molei za savete. Ona eka da joj drugi pomognu da reava svoje probleme, svoje tekoe. "rtva", slino detetu, smatra da su za njene nedae odgovorni njeni roditelji, drugi ljudi, zla srea ili sluaj. PROGONITELJ Osoba se ponaa kao progonitelj ako esto govori ili misli: "Ja sam jaa (bra, zlobnija, uenija) od tebe"; "Ja sam ta koja sam u pravu", ili "Ti ne zna nita". Progonitelj tei da ponizi i nadzire drugoga kako bi poveao svoj znaaj i ugled. SPASILAC Osoba postaje spasilac kad die oi prema nebu i kae: "ta bi ti inio da mene nema ovde?" ili "Moram ja da ga stalno pomaem." Pod izgovorom da eli dobro drugom, spasilac tei u stvari da pojaa zavisnost svoje rtve i da sebi prida veu vanost.

128

Pazite! Nemojte rei da sam kazala ono to nisam kazala. Oni koji tvrde da ele da "drugima prue ljubav koju nisu pronali" ne moraju biti strane varalice. Oni stvarno ine dobro oko sebe. Ali pod uslovom da nita ne nameu, da uvek deluju potujui miljenje i elje drugih. Meutim, ako neko prua pomo smatrajui da zna bolje nego drugi ta je dobro za ovog drugog, ako zasipa svog "tienika" svojim dobrim namerama, bez saglasnosti ovog drugog, onda je ovde re o spasiocu. Setite se rei slavnog Abrahama Linkolna: "Vi ne pomaete ljudima ako za njih inite ono to bi oni mogli uiniti sami!" Na spasilac moe ak da svoju "revnost" proiruje dotle da za njih ini ono za to oni nemaju ni najmanje elje...

KAKAV JE VA IVOTNI STAV Nikad nismo u celosti "rtva", ni u celosti "delat", a ni "spasilac". Ali moemo pokuati da otkrijemo kakav je na uobiajen stav prema drugima. elite li da znate u kakvom ste drutvu? Zamislite da ste iznenada napadnuti - bar reima - od iznenadnog agresora. Kako ete uzvratiti? 1. 2. 3. elite odmah da saznate zato se dotina osoba tako ponaa (stav + +). Odmah vraate udarcem na udarac (stav + -). Obrnete se, mislite samo o napadu i oseate se jadno (stav - +).

4. Vie volite da ne odgovarate. "Ne vredi ovome pridavati panju; taj ne zasluuje da mu odgovorite (stav - -). Kad je va odgovor uobiajen, uvek isti - to je ono to nazivamo ivotnim stavom. Ima etiri takva stava. ovek usvaja svoj stav vrlo rano, a roditelji i porodica to prihvataju vie ili manje povoljno, ve prema potrebama deteta. Ovo su ta etiri ivotna stava: 1. 2. 3. 4. Ja sam ispravan, korektan, O.K., a ti si O.K. (Stav + +) Ja nisam O.K., a ti jesi O.K. (stav - +) Ja sam O.K., a ti nisi O.K. (stav + -) Nisam O.K., a i ti nisi O.K. (- -)

129

Stav (pozicija) + + - Linost je saglasna sa sobom, sa drugima, sa ivotom. - Lepo joj je u njenoj koi. - Potuje sebe kao to potuje drugoga. - Kad iskrsne problem, ona sarauje sa drugim da bi nala korisno reenje za obe strane. Stav + - Linost precenjuje sebe, a potcenjuje drugog. - Agresivna je, i ponavlja: "Bolja sam od tebe", "To je tvoj greh". - Ona eli da nametne svoje miljenje, pa je teko postii sporazum koji bi joj odgovarao.

Stav - + - Linost potcenjuje sebe, ali precenjuje drugog. - Osea se loe u svojoj koi, i uverena da drugi "vrede vie nego ona". - Oekuje da drugi nau reenja, a ne prihvata odgovornost.

Stav - - Linost potcenjuje i sebe i drugog. - Osea se loe u svojoj koi, i veruje da je to "naa greka". Mi ne valjamo nita. - Pesimist je i defetist, maloduan, samo smeta; odbija odgvornost.

JA SAM O.K. A I TI SI O.K. Ovaj ivotni stav svakako je najkonstruktivniji i najkorisniji. Linost veruje u svoje sposobnosti i snage. Ceni sebe ali i potuje drugog. Zato je prijatna, simpatina, poletna i poduzeta, puna ivotne radosti. Potena prema sebi i drugima, ivi u prijateljstvu s drugima, trudi se da stvori najbolji sklad izmeu sebe i sveta. JA NISAM O.K. A TI JESI O.K Ovo je stav linosti koja sebe smatra niom od drugih. Potcenjuje svoje sposobnosti, ona izbegava odgovornost. Ima utisak da drugi znaju bolje nego ona; boji se sukoba i podeava svoja miljenja prema miljenjima drugih. Uvek tei da svima ugodi. JA SAM O.K. A TI NISI Ovo je stav linosti koja sebe smatra viom od ostalih, koja govori samo o sebi, ne tie je se sudbina ljudi iz okoline. Ne podnosi niije miljenje da ona moe da pogrei. Ako o emu uspe, to je uvek njena zasluga; a ako ne uspe, to je svakako greka drugih! estoka ili voljna da osporava, postaje dosadna okolini.

130

NISAM O.K., A NISI NI TI Ovo je stav lica koje uzmie pored ivotom. Utueno, umorno, ono vie nema snage da deluje, a nema ni poverenje u druge. Ne zanima ga nikakav plan za ubudue, a najvea mu je muka da se odlui za bilo ta. Preputena sudbini i gorini da je tome kriv "ceo svet", ono nema vie nita da tu ini.

Razume se, svako od nas tu jo dodaje svoju sopstvenu "boju" ovim stavovima, a varijacije su mnogobrojne. Nai stavovi, uz to, mogu da se menjaju prema prilikama u ivotu... inovnik u kancelariji, skroman i povuen, nesiguran u sebe na radu (stav - +), postignue naknadu zlostavljajui uvee svoju enu i decu (stav + -). Ili onaj krupni gospodar u kancelariji (stav + -), iznenada e se osetiti loe ispred milicajca koji ga kanjava to je proao kroz crveno svetio na semaforu (stav - +). Meutim, i pored ovih neospornih varijacija, znajte: kad ste umorni, pod stresom ili bolesni, vi uvek pribegavate u poloaj koji ste usvojili za vreme prvih godina vaeg ivota. Vi ste svakako u prednjoj slici pronali poloaj koji vam najvie odgovara. Ova tema o ponaanju nije konana. Nije ovde re o tome da vi kaete sebi "ja sam takav, tim gore" nego da prihvatite izvesne stavove s jednim ciljem da se izleite i da dospete do stava + +.

AKO NE VOLITE SEBE, ZATO BI VAS DRUGI VOLELI? etiri "ivotna stava" zavise, kao to smo to ve videli, od slike koju sami stvarate o sebi. esto sami sebe potcenjujemo, nedostaje nam unutranja sigurnost, pa onda traimo da nas cene drugi i da tu sigurnost naemo kod njih. Ve smo imali priliku da kaemo koliko se taj postupak pokazao uzaludnim. Traiti sopstvenu sigurnost od drugih ili od spoljnih faktora je iluzorno: neko koga ste voleli moe da vas napusti ili da se razboli. Slagali ste se dobro sa efom, bankarom, ili susedima, ali oni se mogu sutra odseliti. A ako ostanete bez posla? Ako poplava ili poar unite vau kuu? Ako izbije rat? Drugim reima, sve ove spoljne podrke na koje ste se vi oslanjali mogu se jednog dana sruiti! Jedino reenje ovog problema jeste da naete ili ponovo naete svoju sopstvenu unutranju sigurnost. Da se pobrinete o sebi bez straha da ste egoista! Drvo ne moe da bude veliko i snano ako ga ne hrane sopstveni koreni! Isto tako je i sa nama, ljudskim biima: da bismo bili vrsti, potrebno je da se hranimo sopstvenom ljubavlju, iznutra, iz korena. Uostalom, kako moemo da volimo druge ako ne volimo sami sebe? Kako da vas razumeju, ako vi ne razumete sami sebe? Kako mislite da drugi mogu da vam pomognu, ako sami ne moete da pomognete sebi? Kad je ovek dobro u svojoj koi, lake mu je da prihvati drugog i da pronae ta je to najbolje u njemu. Dakle, voleti samog sebe, istovremeno znai prilagoditi svoj odnos sa okolinom, stavljajui ga na zdravu osnovu jednakosti.

131

NE MISLITE JEDINO NA SEBE! ALI MISLITE NAJPRE NA SEBE! Odbijajui esto da mislite na sebe, na svoje sopstvene potrebe, verujete da se tako bolje pribliavate voljenom biu. Varate se! Vaa "rtva", nasuprot, doprinosi da vas udalji od te osobe. Kako? Zamislimo da oboavate pozorite, ali, poto ste uvereni da va partner mrzi ovu vrstu zabave, vi prestajete da idete u pozorite; "iz ljubavi" prema njemu, ak mu i ne govorei o svojoj elji. Na ovaj nain vi dovodite u opasnost va ljubavni ivot. U stvari, svakog puta kad propustite neku dobru pozorinu predstavu, postajete neraspoloeni u sebi, i to loe raspoloenje mora da se prenese i na vaeg partnera. On, sa svoje strane, primeuje vau hladnou, vae loe raspoloenje, a da to ne razume. Njemu je, kao to znate, potrebna vaa ljubav, a ne vae loe raspoloenje. On tad moe da zakljui da ga manje volite, ili da ste prestali da ga volite. Sad je i on ljut, oajan i ne govori sa vama. Malo pomalo, jaz izmeu vas raste, i sve to zato, to ste verovali da postupate najbolje. Meutim, vi ste postupili pogreno i to ete morati da platite. to vie izlazite u susret svojim potrebama, biete prijatniji, ljupkiji sa svojim blinjima. to vie budete raspoloeni, sreniji, oko vas e vladati prava harmonija. Onaj ko nije srean, kako moe da prenese sreu na drugog?

Da biste poboljali svoj odnos s drugima, prvo pravilo se sastoji u: "dopustite mu da ivi". esto, preterano esto, elimo da drugi slede nae direktive. To moda moe da izazove dobro oseanje u nama: elimo da vidimo kako oni dele sve sa nama, sve ono to mi iskreno verujemo da je korisno i dobro. Ali ne zaboravite da ono to im nameemo mislei da je "dobro za njih", njih, u stvari, gui. Smatrate da je dobro i demokratski da kaete: "Gle, evo ta treba da uradi", i da vas neko, na primer, bolesnik, odmah to poslua. A ako vas ne poslua, oekujete da se osea krivim i da ima ak grizu savesti. Nema dobrog odnosa sa drugima ako ne napravite napor da doete do ivotnog stava + +: "Imam poverenje u sebe i ukazujem ti poverenje. " Ako sebe nedovoljno potujemo ili, pak, ak preziremo svog sabesednika, biemo u situaciji da se naemo u neprijatnom odnosu prema njemu... - Postupamo kao rtva da bi nas drugi uzeli u svoju zatitu. - Postupamo kao izvrioci presude u nadi da emo ublaiti svoj oaj dominirajui drugima i "nadimajui" svoj ego nad njihovom ponienju. - Ponaamo se kao spasioci: elimo da se brinemo o drugima i pored njihovog neslaganja. ("elim samo da ti pomognem", "To je za tvoje dobro"). Hteti iskreno pomoi muu, eni, deci, prijateljima ili kolegama - to znaci pokazati im da sve znamo o njihovom trenutnom problemu, zatim, ostaviti ih na miru. Prihvatite drugog onakvim kakav je! Isto kao i vi, i on svakog trenutka ini najbolje to moe. Prestanite da elite da po svaku cenu promenite njegov ivot ili da odluujete umesto njega.

132

VAI STAVOVI GOVORE ISTO KAO I VAE REI Termini "rtva" ili "delat" mogu da izgledaju teki i ekstremni, ali oni oznaavaju merljivu ulogu u naem svakodnevnom ivotu, u naim postupcima i stavovima, najee bezazlenim. Sigurno ste, bezbroj puta, sreli brani par u kome mu ili ena imaju naviku da preseku re jednom drugom, ili da dejstvuju jedno umesto drugog. Postavljate pitanje jednom, a uvek vam odgovara onaj drugi, ili, ako odgovara onaj koga pitate, njegov partner mu rukama i mimikom da je seriju "uputstava". Ima u ovoj vrsti ponaanja neeg, sigurno, nevinog, ali to ipak ranjava "rtvu" jer ona veruje da nije sposobna da odgovori korektno, ili da je njeno miljenje sasvim beznaajno. Zato, potujte svaku osobu, dajte joj vremena, da kae i da se izrazi sopstvenim reima. Primorati nekog da uti, to znai, spreiti ga da se otvori, da se razvije, da se izrazi. I ne zaboravite da se izraavanje oseanja ne prenosi samo reima. Nai pokreti, stavovi, ponaanje esto mogu vie da kau ta mislimo ili oseamo, nego rei. Poloaj tela, vrata, ili naklon glave, izraavaju esto naa oseanja bolje nego rei. Uporan pogled, lice koje crveni ili bledi lako, podignute obrve, osmeh u uglu usana ili izvetaen, brada koja poigrava, prsti koji se pokreu kao da sviraju klavir - sve su to znaci koji mogu veoma lako da otkriju kakva je ta osoba. Zapamtite, potrebno je da svaku osobu prihvatite i doekate iskreno! A prihvatiti drugog, to nije nita drugo od voleti ga. Ali ni manje ni vie, ve potpuno! ak i onda ako on ne misli ili ne postupa kao to bismo mi to eleli. Svaka osoba mora da ivi sopstvenu istinu, da sledi sopstveni put. Ali, nemojte da oekujete, ako prihvatite ovakav nain ponaanja, da ete se pretvoriti u vernog psa ili da e vam izrasti oreol oko glave! Ono to moete samo da poelite, jeste da ne budete: rtva, delat ili spasitelj - to bi vas istinski udaljilo od bia s kojim elite da imate dobre odnose. Ako elite da uspete u svojoj emocionalnoj alhemiji, najvanije je da poboljate svoj odnos i veze sa drugima. Jer, na ovom terenu se raaju najvei nesporazumi koji zagoravaju ivot, i samo srea, koju oseate dok pomaete drugima moe da vam donese oseanje zadovoljstva i radosti.

133

4 KAKO BOLJE KOMUNICIRATI SA DRUGIMA

Remi Filioza napisao je velikim slovima na tabli: "PORUKA "TI" UBIJA". Bilo nas je u tom trenutku u sali oko pedesetoro i svi smo gledali u tablu ne shvatajui ta znai ta formula. Remi je objasnio: - Svaki put kad uperite prst u nekoga da biste mu rekli: "Ti mora da uini ovo", "Ti mora da uini ono", "Ti se ne osea dobro", "Kako se ti usuuje?" - vi ubijate komunikaciju sa njim. - Kako to? - Zato to, umesto da mu date oseaj odgovornosti i poverenja, vi mu diktirate kako e da se ponaa, kao da je on nesposoban da to uini sam. Odjednom, ne znajui zato, ponovo sam videla scenu koja se desila tog istog jutra u mojoj kancelariji. Raspravljala sam se, po ga znam koji put, zbog rei za moje pesme, jer je opet bio u zakanjenju. Stajao je pored prozora i sunce koje mi je bilo u oi, spreavalo me je da mu vidim lice. Meutim, oseala sam da mu iz oiju izbija ubilaki sjaj. - Preteruje, an-ak! Ti potpuno zaboravlja nae dogovore. Obeao si mi tekstove za dve pesme pre tri nedelje, a danas, etiri dana pred snimanje, ti ih jo nisi napisao! Talentovan si, to je istina, ali zar misli da ti je sve doputeno!? an-ak nije nita odgovorio. Odjednom, bez uma, napustio je kancelariju. Zbog ove tako svee scene u mom duhu, upitala sam Remija: "Zar ne traiti nita od drugog jeste upravo "dobar program"?. Ali ta onda rei neodgovornim osobama? Kako se ponaati prema njima? ta treba rei osobama koje zaborave na njihova obeanja?" Odgovor u nai u poruci: KAEM "JA" DA BIH DOBRO KOMUNICIRALA.

PRAVILO "JA": VELIKO OTKRIE! Mi smo ivotinje koje imamo mo govora. A meutim, tako esto dolazimo u neverovatno neprijatne situacije upravo zbog tog govora. Nae rei, prevazilaze nae misli i mi otkrivamo da je na sagovornik sumnjiav. A un situacija postane zategnuta, potrebni su nam sve muke ovog sveta da izloimo ono to elimo ne bacajui ulje na vatru. Najee, ipak, uspemo samo da izazovemo svau! Meutim, u sluaju svae ili sukoba, moe da se nae sporazumno reenje ako u igru uvedete "pravilo JA" Tomasa Gordona, specijaliste za psihologiju komunikacije koje se sastoji od pet etapa. Ovo nabrajanje je pomalo apstraktno, ali ga moemo objasniti na jednom primeru: telefonirate i razgovarate o neem veoma znaajnom. Va sin dolazi i poinje nesnosno da lupa. Ne moete da ga zaustavite i kaete mu sledeu reenicu: "Zar ne vidi da radim? Ostavi me na miru! Zaista si nepodnoljiv!" 134

U ovakvim uslovima, svesni ste da ne moete da imam dobre odnose sa sinom. Mnogo efikasnije bilo bi da kaete sinu neto poput ovoga: "Ako pravi toliku buku lupajui tako, ja nisam zadovoljna jer ne mogu da ujem svog sagovornika." Na taj nain zaista ete imati mnogo vie anse da vas sin poslua. Moete takoe rei: "Ako ml dopusti da na miru zavrim razgovor, imau vremena da se igram sa tobom ili da ti neto proitam." I tako ete upravo primeniti pravilo Tomasa Gordona. Proanalizirajmo ta se dogaa. 1. 2. 3. 4. 5. Imenujete ponaanje neprihvatljivim: "Ako "ti" toliko lupa..." Imenujete oseanje vezano za to ponaanje: "Ljuta sam, nezadovoljna..." Imenujete neprijatnost koja je izazvana tim ponaanjem: "Ne ujem svog sagovornika..." Imenujete ponaanje koje biste eleli: "Ako mi dopusti da zavrim razgovor na miru..." Imenujete pozitivnu objektivnost koju moete da postignete: "Imala bih vremena da se igram sa tobom ili da ti itam..."

Koje su prednosti ovog metoda nad prvim? Ve smo rekli, kad se obratimo nekome upirui prst u njega i izgovarajui "Ti si nepodnoljiv" ili "Ti si glup", dovodite u pitanje celu njegovu linost. Kako mislite da se on nee oseati uvreen, potpuno odbaen? Svaka komunikacija tad postaje nemoguim, u stvari vi ste sebe doveli u stav + -. Smrvili ste svog sagovornika svojim "autoritetom". Prema Gordonovoj metodi mi ne osuujemo druge ve izlaemo samo njihovo ponaanje: "Ako TI uini to..." Tako onom drugom ne nareujemo ve predlaemo. Osoba kojoj upuujemo ove rei moe da se ispravi ako to eli. Ako vi kaete nekome: "Ti si lenj", "Ti si egoist", poruka je obeshrabrujua, uvredljiva, i u vaem glasu osea se elja za vreanjem i kanjavanjem. Ali ako vi to kaete na ovaj nain: "U ponedeljak kad nisi mogao da mi pomogne, ili kad si izaao sam bez mene...", vi ostavljate otvorena vrata, jer se podrazumeva: "U etvrtak e sigurno moi da mi pomogne i da ide sa mnom" U 2. i 3. etapi, izlaete ono to oseate u odreenoj situaciji. "Ljut sam, tuan, razoaran... jer imam utisak da ne mogu da raunam na tebe, da me ti prezire, da ti moj rad ne odgovara, itd." Drugim reima, govorite o onome to najbolje znate, o sebi. Otvarate se drugom, stavljate se u jednaku situaciju s njim. Jednostavno kaete da ste uznemireni ovakvim ili onakvim ponaanjem. U etvrtoj etapi, predlaete reenje. "Voleo bih da promeni svoj stav, da se ranije vrati, da mi pomogne u kuhinji, da me ne prekida kad govorim..." Panja, nije re o davanju ultimatuma! Izbegavajte rei poput "uvek" i "nikad vie"! "Zakuni mi se da to nikad nee raditi." Ako upotrebljavate ove rei i reenice ponovo ete zaplaiti svog sagovornika, jer ponovo kreete u potragu za savrenstvom, a to je nemoguno oekivati. Ceo ovaj metod zasniva se upravo na pokuaju istinske "humanizacije" komunikacija. "Poto ti govorim kao ravan ravnom, imam poverenje i mislim da e pokuati da promeni svoje ponaanje..." Konano, u petoj fazi shvatate objektivnost koju moe da ostvari ova promena: "Da bismo poboljali nae odnose, da bismo spasili svoj brak, da bismo iskoristili ovaj vikend..." Setite se da va bes nikad nije konaan. Nasuprot, zahvaljujui ovom objanjenju svako izneto oseanje i saradnja moi e da ponovo

135

budu zasnovani na zdravoj osnovi. Ako odreena osoba dri imalo do vae ljubavi, simpatije ili potovanja, ona e se potruditi da prilagodi svoje ponaanje. Ovaj nain da se rei konflikt, predstavlja po mom miljenju vidnu revoluciju u komunikaciji. On nam omoguava da prihvatimo ivotni stav + + (ja sam O.K. i ti si O.K.) koji je jedini istinski konstruktivan. Zahvaljujui potovanju drugog i potovanju samog sebe, dolazimo do sjajnih rezultata. Posle predavanja na kome je bio izloen metod Tomasa Gordona, poslala sam piscu rei za moje pesme, pismo u kome sam mu verno objasnila pravila dobrih komunikacija: "Dragi an-ak, poto mi nisi doneo tekstove za nove pesme dogovorenog dana, bila sam veoma uznemirena. U stvari, plaila sam se da neu imati dovoljno vremena da ih nauim.." Sutradan popodne, nala sam u potanskom sanduetu dva veoma lepa teksta za pesme i malo pisamce: "Oprosti mi".

ZLATNA PRAVILA DOBRE KOMUNIKACIJE Ne donesite nikada sud o jednoj osobi jedino prema njenim postupcima: "Kad TI ini to tako... JA sam ljut, tuan..." Ne ponaajte se kao "spasitelj" ili kao "delat": To jest, ne potcenjujte sagovornika donosei odluke umesto njega. Umesto toga pomozite mu da sam razmisli i da ih sam donese. Pokaite drugima kako cenite njihove dobre ideje, ne kritikujui strogo njihove greke i mane. Ako elite da vidite kako se drugi menjaju, da promenite miljenje koje ve imate o njima, recite im: "Ne osuujem te, ve elim da verujem jo vie u tvoje sposobnosti." Setite se "efekta Pigmalion" (prvi deo): Ako elite da pomognete nekom da razvije svoje potencijalne kvalitete, jedini nain da uspete u tome je da ga uverite da je on neko i da treba da se smatra sposobnim.

BUDITE SVESNI DA I DRUGI MOGU IMATI PROBLEME esta greka u komunikacijama sastoji se u verovanju da smo mi jedini na svetu koji imamo probleme! I da zato moemo sve da zahtevamo od drugih. Zamislimo da ste predloili svojoj prijateljici da joj poklonite skoro nove stvari, ali koje su suvie male za vaeg sina: Paket je spreman, ostavili ste ga u hodniku vaeg stana. Meutim, vaa prijateljica koja je rekla da e doi pre deset dana, jo nije stigla. Stalno se sapliete u hodniku zbog paketa. Vae loe raspoloenje raste: "Ona je nemoguna! Ovo su sve nove i tako lepe stvari, a njoj se ne sviaju! Poklonicu ih nekom drugom ko e znati to da ceni." Ukratko, vi ste povreeni.

136

Odakle dolazi ova ranjivost? Bez sumnje, jer ste se videli u ulozi spasitelja, jer ste voleli da vaa prijateljica ceni vau plemenitost. U sutini, vi ste osetili da vaa prijateljica nema "dovoljno potovanja prema vama". Ali, razmislite mirno: Moda je vaa prijateljica imala problema sa vremenom. Rekla je da e doi, ali ne stie. Moda je neko bolestan u kui, ili ima brane probleme o kojima nije elela da vam govori. Moda je jedan veoma prozaian detalj uzrok njenom nedolaenju: nema dovoljno mesta u plakaru da bi stavila stvari koje joj poklanjate.

Nabrajanje razloga moe se produiti u nedogled. Svako od nas ima svoje brige. Prihvatite injenicu da i drugu mogu biti spreeni da nas vide, a da to nema nikakve veze sa nama. To je ve dobra mogunost da sebe potedimo nerviranja, pa ak i patnji. Odrasti, to znai priznati sa skromnou da ako nismo centar sami sebe, mi smo samo deo sveta drugog! Komunicirajte u stavu jednakosti: Ja sam O.K. i ti si O.K. ivotni stav + + je onaj koji garantuje najbolju komunikaciju sa drugima jer se zasniva na veoma jednostavnim principima: Potujte sopstvene potrebe kao potrebe drugih. U sluaju konflikta, vodite rauna da obe strane na kraju budu zadovoljne.

U knjizi pod naslovom "Potvrivanje sebe" Dominik alven, osnivaa transakcione analize, podsea nas na sutinske principe svakog konstruktivnog dijaloga: Nikada ne zaboravite da branite svoje ideje ili prava na pozitivan nain i bez agresivnosti. Branite svoja prava ne traei da povredite prava drugih. Potvrujte svoje ideje i uverenja prihvatajui da drugi mogu imati razliito miljenje. ak iako se vai sagovornici neprijateljski ponaaju, iznesite svoje miljenje mirno i pribrano. Jasno izlaem svoje elje, igram "otvorenim kartama". Svoje odnose zasnivam na uzajamnom potovanju i poverenju. Ne traimo da budemo gospodar drugima, a ne doputam ni da me on primora da kleim.

137

5 VELIKI BOL: KAKO REI ZBOGOM?

Veliki bol, to ne znai plakati samo zbog smrti voljene osobe. On moe da nastane i zbog gubitka posla, prodaje porodine kue ili dubokog razoarenja. Isto tako moe da se javi kad vidite kako probui mladost, kako iezavaju, dobra stara vremena... Poto se navikavamo na izvestan nain ivota, borno doivljavamo sve promene, male ili velike. Svaki prelazak iz jednog stanja u drugo, svaki gubitak nas potresa. Sve te bolne promene, teraju nas da menjamo ivot, da nauimo da radimo nove stvari. Katkad nam je potrebno vreme da bismo "prevarili" te promene. To vreme je jo due ako je re o gubitku dragih osoba. Zato su sve stare civilizacije imale velike rituale posveene bolu. Bio je to nain da se ljudima da potrebno vreme da se prilagode na rastanak. Danas su ti rituali skoro iezli. A psiholozi tvrde da su oni esto uzrok psiholokih poremeaja. Ali, nije re samo o smrti. Odbolovati, to znai prihvatiti razliite gubitke koje nam namee ivot I posvetiti im vreme koje im je potrebno. Suprotno od toga, usredsrediti se na ono to je nestalo, iezlo, i odbiti novi ivot koji nam se svaki dan nudi, to znai osuditi sebe na patnju bez kraja! Boriti se protiv neminovnog, znai umirati pomalo svakog dana. Odbiti da okrenete novu stranu ivota, znai odbiti mogunosti za nove ljubavi, za nova zanimanja i strasti. Jer, sve to postoji bez obzira koliki je na bol. Ako to shvatimo, svaki bol moe da nam da dragocenu lekciju i da nas uini jaim nego to smo bili ranije. Tako bol postaje sjajan uitelj koji nas ui kako da se odupremo neizbenim okovima ivota.

BOL ZA DRAGIM BIEM Samo jedno bie vam nedostaje i za vas je ceo svet mrtav! Smrt drage osobe moe da vas odvede u potpuno oajanje: srea, radost sve vam se to ini ubudue nemogunim. ivot se zaustavlja. Bol koji tad osetimo je u stvari jedno od najuasnijih iskustava koji moe da se doivi. Svako zna da je potrebno vreme da se "povratimo sebi". Duina tog vremena zavisi i od temperamenta svake osobe, ali pre svega od naina na koji emo neutralisati taj uasan bol. Nae drutvo koje ima poseban odnos prema smrti, esto ostavlja roditelje ili prijatelje umrlog potpuno dezorijentisane. Oni imaju utisak da drutvo od njih zahteva da kroz sahranu i sve ono stoje vezano za nju bude jedino ispoljavanje njihove patnje. Drutvo zahteva da se oaloene osobe "pokau" dostojanstvene, da ne pokazuju suvie svoj bol. Zato to smeta drugima, uznemirava ih? Zato to ih podsea da e jednoga dana i oni takoe proi kroz istu patnju? Bilo kako bilo, "oni koji ostaju" esto dozvoljavaju da im "ukradu" njihove suze. Umesto da njihova patnja bude proivljena, neutralisana, ona e nai svoje stalno mesto u njihovom srcu. Meutim, to se vie preputate svom bolu, vi ete ga bre i bolje nadjaati. Zato plaite kad god osetite potrebu, ne obraajui panju na hladne branioce "dostojanstva". I ne zaboravite da svaka suza odnese pomalo bola. Dopustite da zaraste rana u vaem srcu da bi se ponovo vratili ivotu.

138

BOL ZBOG PARTNERA Mnoge razvedene ene, posebno one koje imaju preko pedeset godina, pate od usamljenosti koja ih esto odvodi u depresiju. One odbijaju da se odvoje od svog nekadanjeg branog drugih uspomena, prolosti. Ovo odbijanje da "potisnu bol" stvara od njih zarobljenice u kuli patnja. Prihvatiti da se sve kree, da se sve menja, da nita nije veno, to upravo znai odbolovati. Ako prihvatimo rastanak, to nas ini jaim i bolje naoruanim za ivot. Rastanak nas priprema za jo tee nesree.

BOL ZBOG PROLASKA MLADOSTI Gde su moje dvadesete godine? Moje tridesete godine? Moja lepa sjajna i zategnuta koa? Moja tako bujna kosa? Starei, milioni ena teko podnose to nisu vie eljene od mukaraca. A oni, takoe misle sa nostalgijom na svoje ljubavne veze iz prolosti. Ne biti vie zavodljiv, nemati vie telo i kou dvadesetogodinjaka, za pojedine to postaje istinska drama. Zato? Zato to su oni vrednost svoje linosti zasnovali na spoljnim efektima, dakle onim efemernim. Verovati da je naa mladost najlepi poklon koji nam je ivot dao i da sa njom gubimo svu nau zavodljivost, to znai sigurno osuditi sebe na depresiju! Dakle razmislite. Da li je ivot ograniio podlo pravo na sreu samo na nekoliko godina? Ja u to ne verujem. U svakom ivotnom dobu imamo mnogo toga da dobijemo i uzmemo od ivota! I mnogo da mu damo! Ali zato smo mi u sutini toliko opsednuti prolaskom mladosti? To je zbog toga to nam je uasno teko da sebe prihvatimo, pogotovo svoje telo u drugom izgledu. Meutim, mi smo ipak vie od gomile miia mesa i kostiju! Telo koje umire je u svakom sluaju isto kao i nekoliko minuta pre smrti. Mi meutim kaemo za tu osobu: "Nema je vie, iezla je." Pa zar onda osoba koja je izgubila zube, kojoj je otpala kosa, nije ista ona osoba kao i ranije, iako je neto izgubila? To je ipak dokaz da se ne moemo svesti samo na telo. Na izvestan nain, nae istinsko bie je samo "stanar" u naem oklopu od koe. Mi, verovatno, moramo da se brinemo o "ovom oklopu", ali ne treba da vodimo samo rauna o njemu. Vreme je da otkrijemo ko smo mi u stvari, da ne bismo vie bih robovi kritikih pogleda drugih, da bismo se oslobodili kriterijuma lepote drutva koje je sve vie i vie zasnovano na "mladalatvu". Pozivam vas da kroz sve ovo to ste nauili u ovoj knjizi, krenete u susret sami sebi. Jer, vi ete imati potpunu nezavisnost i vedrinu duha ispitujui sva lica vaeg istinskog ja. Otkrivajui skrivene talente, one na koji niste obraali panju, otkriete, verujte mi, ogromnu i neprolaznu sreu, moda ak veu od one koju vam prua mladost. Ovaj postupak ne trai od vas nikako da se odreknete zadovoljstva ivota. Svakako ete zaboraviti na izvesne zabave, ali postoje i drugi izvori zadovoljstva koja vi moete da jo uvek intenzivno crpite. Dobro bi bilo da se setite da su Mikelanelo, Verdi, Gete, Ticijan, Bernar o, Tomas Edison, Pikaso i mnogi drugi stvorili svoja nezaboravna dela poto su proslavili svoj osamdeseti roendan. Razume se, vi se bunite: "Vodim jednostavan ivot, ne mogu da uporedim svoje sposobnosti sa sposobnostima tih genija." Neka bude. Ali setite se da samo u Francuskoj danas ivi vie od est hiljada stogodinjaka, koji svojim smislom za humor, kulinarskim vetinama, ljubavlju koju oni daju svojoj 139

porodici, uivaju u ivotu, ine svoje blinje srenim. Imala sam priliku da razgovaram sa nekolicinom ovih stogodinjaka. Mnogi od njih su mi rekli da ive bolje i srenije od kako su otili u penziju. Potraite i pronaite ono to e vam dati zadovoljstvo ivljenja. Potraite svoje istinsko ja. Prava srea ne sastoji se u tome da se vetaki produi mladost, ve da se svaka ivotna etapa proivi u radosti postojanja.

BOL ZBOG IZGUBLJENOG POSLA Kad ovek posveti deo svog ivota nekom poslu, a onda ga iznenadno izgubi, on tad doivi straan ok. To je sluaj sa majkom kad deca napuste porodino ognjite da bi letela sopstvenim krilima. Ona se tad esto oseti ne samo nesrenom, ve beskorisnom. Isti je takav sluaj sa rukovodiocem nekog preduzea koji mora da da ostavku, aktivnim ovekom koji mora da ide, bez svoje elje... to se vie poistoveujete sa svojim poslom, sa funkcijom koju vrite, sve vie rizikujete da doivite ok, da se osetite praznim i bezvrednim kad, na primer, odete u penziju. Ako vi svedete svoju linost samo na radne kvalitete, svet (va u svakom sluaju!) prestae jednoga dana da se okree, i vi ete biti izgubljeni. Ne zahtevam od vas da primite otkaz sa kricima radosti. Nasuprot, tvrdim vam da treba da se isplaete koliko osetite da vam je potrebno. Svoj dinamizam i optimizam ponovo ete povratiti tek kad ste potpuno odstranili stres izazvan otkazom. Kako ete se ponovo pojaviti na razgovoru za novi posao ako u vaem duhu lebdi stalno: "Izbacili su me jer sam nula, suvie star-a", "Mrzim sve efove" ili "Kako alim svoje kolege na poslu!"? Pre nego to krenete ponovo na posao, morate se osloboditi stresa vezanih za otkaz na prethodnom poslu. Dakle, dajte sebi vremena da se naviknite na promene koje donosi ivot. Ne zaboravite da su vae sposobnosti iznad posla koji ste nekada radili, i da vas u budunosti ekaju mnogi raznovrsniji, znaajniji poslovi. Posebno se pobrinite i naite vremena da se otvorite sami sebi i da otkrijete svoje skrivene mogunosti. One sposobnosti kojih niko ne moe nikad da vas lii, koje predstavljaju vau pravu linost. Njih sad stavite u dejstvo i videete kako e sve biti lake.

BOL ZA STARIM DOBRIM VREMENIMA Nikad ne prestajemo da uzdiemo za prolim godinama: "Ah, kako su to bila dobra vremena..."; "Pre se nije tako radilo... Sve je bilo drukije" a onda sledi pria protiv savremenog ivota. Za ovo idilino vreme veemo se tako da smo uvereni da ni godine pre nas nisu mogle biti dobre! Dakle, zato onda ekamo da proe deset godina, da bismo otkrili da su te godine bile sjajne, dok smo sve vreme, dok smo ih iveli, govorili da su uasne? A zato ih onda ne cenimo odmah, ne uivamo u njime odmah, umesto da za njima alimo kasnije? Sa nostalgijom potiskujemo svoje emocije u prolost nadajui se, bes sumnje, da tako sebe titimo od tekoa savremenog ivota. Oigledno mislimo: budunost je neizvesna, sadanjost je uasna, i jedino je prolost neto za im treba aliti. Ali mi ipak, moemo da ivimo samo sadanji trenutak. Bilo koliko da nam je godina, "dobra stara vremena" su uvek sada! 140

PET ETAPA BOLA Rei zbogom iezlom biu, izgubljenom poslu, prijateljima koji odlaze, stanu koji naputamo, mladosti koja je prohujala, itd., to znai najpre ui u etapu odbijanja: "To je nemoguno! Zato ba ja?" Prihvatiti tugu zbog svakog rastanka znai shvatiti, kasnije, da je taj dogaaj imao u sebi neeg pozitivnog. Kakvu sam ja lekciju nauila kroz rastanke! ovek ima potrebu za izvesnim vremenom u kom e se obaviti rad "alhemije" koja e pretvoriti njegov "tragian doivljaj" u "bogaenje bia". To se moe desiti samo pod uslovom da sve stresne emocije budu neutralisane. Isti je sluaj kao i sa zaraenjem svake rane: ako u rani ostane i najmanji deo stranog predmeta, ona se ne moe zatvoriti. Posle gubitka drage osobe, uzalud emo stezati zube, ponavljati da ne moemo provesti ivot u plau emocionalna rana nee se zatvoriti! Suze bez kraja ili prividan mir ne znai da je rana dobro "oiena". Oseati bol to je kompleksan i veoma delikatan emocionalni proces: kad elimo da sve brzo proe, to plaamo stalnom patnjom, depresijom i psihosomatskim bolestima. Doktor Elizabeta Kibler-Ros, poznati strunjak koji prati ve godinama ljude koji umiru, razlikuje nekoliko etapa u procesu bola. Kroz te etape prolaze i najblii osobe koja umire. Meutim, ovaj proces bola vezan za umiranje moe se primeniti i na druge manje tragine bolove. Prva etapa: odbijanje.

"Ne, to nije istina, to nije moguno!" Ova etapa u kojoj smo nesposobni da prihvatimo ono to znamo da se desilo: mozak zna, ali emocije jo ne prihvataju dogaaj. Pojedine osobe nikad i ne prou tu etapu. Takve su one udovice koje nastave godinama da postavljaju sto za svog pokojnoga mua, ili oni roditelji koji nastave da gaje kult mrtvog deteta. Oni imaju utisak da na taj nain nalaze utehu, ne shvatajui da tako bol ostaje blokiran u njima, i da nikad ga nee moi neutralizovati. Druga etapa: bes.

"Zato ja? ta sam ti uinila, Boe?" Ova etapa je pobuna protiv onog to smatramo uasnom nepravdom. Oseanje besa je pozitivno i oznaava poetak prihvatanja stvarnosti. Postajemo svesni da je neto nestalo, "neto to se vie nee nikada vratiti". Trea etapa: depresija.

"emu sve ovo?"; "Sve je propalo". Ova etapa u kojoj izbija oseanje nemoi u odnosu na ozbiljnost situacije. Skamenjeni smo neizvesnou i strahom: budunost, naa ekonomska situacija, anse za sreu, blagostanje porodice - sve nam izgleda izgubljeno. To su svakako najbolniji, najpaniniji trenuci. Mnogi pokuavaju da se toga oslobode. Ali vi ste ve shvatili, kad neko eli po svaku cenu da se oslobodi neeg, mora oekivati neuspeh.

141

etvrta etapa: cenjkanje.

Odjednom se pojavljuje ova etapa u kojoj poinjemo da matamo o potpuno drugoj situaciji, da se opijamo nerealnim nadama. Cenjkamo se sa sudbinom,sa sreom, sa Bogom: "Ako je osoba koja je dola na moje mesto loa, ef e me ponovo vratiti"; "Ako omram deset kilograma, mu e mi se vratiti"; Ne treba nikada sebe optuivati zbog nerealnih nada, bilo koliko da one deluju detinjasto. Zahvaljujui njima, izai emo iz tmina depresije. To na duh samo pokuava da probudi pozitivne aspekte ivota, da nam vrati borbenost. Peta etapa: prihvatanje.

Sve se smirilo, sad sledi prihvatanje situacije, potiskivanje oaja, sposobni smo da prihvatimo realnost i da kaemo zbogom bolu. Meutim, neemo uspeti da doemo u ovaj stadijum ako u svakoj etapi ne bude potovana "emotivna evakuacija" (suze, bes, strah, itd). Kroz ove etape bol ide putem ka prihvatanju gubitka, rastanka. Tek kad prihvatimo taj muni trenutak, spremni smo da se otvorimo za novi ivot. Ova poslednja etapa nam omoguava da prikupimo novu energiju koju emo investirati u nove projekte, nove susrete, nove ljubavi.

KAKO REI ZBOGOM Da bismo rekli zbogom, da bismo se oprostili sa mrtvom ili ivom osobom, sa kojom smo bili u nerazreenom sukobu, slavni psihoterapeut or Kolrizer savetuje: Sedite na mirno mesto, diite duboko i opustite se. Vizualizirajte. Zamislite kako preko puta vas sedi osoba s kojom ste, ili s kojom ste bili u sukobu. Govorite joj iskreno i ozbiljno, kao da je ona tu. Poslednji put, govorite joj o vaem jadu, vaem besu, patnji, tuzi zbog njenog ponaanja ili odsutnosti, ili odlaska zauvek. Budite u kontaktu sa svojim emocijama i oslobodite ih se suzama, kricima, napadima besa... Dajte vremena svojim emocijama da se ispolje. Sad vidite osobu kako odlazi, vidite je kako nestaje. Recite sebi mirno da je vie nikada neete videti. Dajte sebi vremena da prihvatite tu injenicu. Zatim recite: Sad moe da ode u miru.

"POKLONI IVOTA" Predati se bolu, to znai plakati za onim ega vie nema. Ali konano, moramo ponovo poeti da oseamo sve lepe stvari koje nam ivot svakog dana nudi, ono to ja nazivam "poklonima ivota": Kakve je boje jutros nebo. Na ta me podsea miris sveeg hleba? Kakvu sam to ljubaznu re ula? 142

Ko mi se to nasmeio? Ko mi je pridran vrata? Kakvu pesmu je pevao zidar na svojoj skeli? Zatvoriu tunu stranu svog ivota. Sutra, moda prekosutra, otvoriu novu i lepu stranu.

Predati se bolu, to ne znai zaboraviti! Samo, umesto bola, ostae uspomena na srene dane. A onda vam predstoji novi put kojim treba da nastavite, cenei ivot.

143

6 OPROSTITI I... TRAITI OPROTAJ

Ja da njemu oprostim? Nikad! Posle svega to mi je uinio! Kako je mogla tako neto da mi uini? Mora to da plati. Da oprostim?

Kako nam je teko da oprostimo! Kao da opratajui pokazujemo da je onaj drugi jai od nas, kao da je on odneo pobedu. Plaimo se da se ne "unizimo". A zatim, da li mi da se izvinjavamo umesto da ekamo da se oni nama izvine? Zbog onoga ko nas je povredio, izdao ili napustio, nastavljamo da patimo. I sve vreme se nadamo da on zbog toga ima oseanje krivice, da mu kvarimo njegovu bezbrinost. Zar vaa patnja ne pokazuje svima kako je bedna i okrutna osoba va "protivnik"? Porodica, deca ili prijatelji se meaju u to nazivajui tu osobu sebinjakom ili nevernikom. Ta osoba je moda pomalo uznemirena, ali po pravilu nastavlja da se ponaa kako mu to i dolikuje. Najee zaboravlja ili se pravi da ne vidi vaa oseanja prema njemu. uvajui svoj teret besa, koga vi kanjavate, ako ne samog sebe. Nek se razboli zbog toga, nek bude nesrean? Opet ste to vi! A ja ne govorim samo o onima koji preivaju svoje probleme mesecima i koji truju duh razmiljajui o osveti. Ne, govorim takoe i o onima koji izjavljuju esto oholo i s ponosom: "U svakom sluaju, ba me briga! Ne mislim vie uopte o tome." Ovo zaboravljanje je moda svesno, ali setite se: nae emocionalno pamenje nita ne zaboravlja! A stres izazvan neiskazanim emocijama prouzrokuje u vaem organizmu znaajna oteenja. Oprostiti, to znai, uiniti "dobro delo" od koga vi, prvi, imate najvie koristi. Ako jo uvek prevrete taj problem u svojoj glavi, to e dopustiti "protivniku" da se "useli" u nau duu, da je kontrolie i da nas stalno mui. Ne oprostiti, to znai ostaviti telo i duu u stalnoj napetosti. Ova tenzija umanjie nae fizike i psihike snage i bie razlog pojave psihosomatskih bolesti. To je otrov koji sami ubacujemo u svoj organizam. Zar ne smatrate da je nepravedno ovako sebe kanjavati? Tano je da nas je ta osoba povredila, da patimo, ali zato produavati tu patnju? I da bismo bili sasvim poteni prema sebi, zato ne priznamo da je nae samoljublje pogaeno, i da mi imamo jedan deo odgovornosti u svemu tome? Na zadatak je bio da se pobunimo, da reagujemo, da se naljutimo. Ostajui pasivni, dozvolili smo drugome da se osea da je u pravu! Bilo kako bilo, dopustili smo da se u nama razvije strah, oseanje krivice a sve je to tetno po zdravlje. Ve poznajemo dobro uasni mehanizam koju strah, oseanje krivice, moe da pokrene: nae lezde lue hormone stresa koji umanjuju imunitet. Da li vi mislite da je oprotaj rezervisan za slabie, one koji vie vole da izbegnu svaki sukob? Pogledajte jo jednom va poloaj: opratajui drugom, vi ste sve dobili: na prvom mestu zdravlje, duevni mir i ak ta vie oseanje snage koje se javlja zbog potovanja vaih dubokih potreba. A ko zna, moda ete 144

osetiti zadovoljstvo da uspostavite ponovo dobre odnose sa tom osobom, ak u novom stavu: "JA sam O.K. i TI si O.K."!

POKAITE SVOJ BOL PRE NEGO TO OPROSTITE Nema iskrenog oprotaja bez stvarnog pokazivanja straha, besa ili suza izazvanih tim "sluajem". Zapamtite: diite bure protiv nepravde, bunite se protiv onih koji ele da vas uine rtvom. Ako ovako postupate, ubrzo ete povratiti svoje dostojanstvo. U stvari, morate uveriti sebe da imate pravo da se bunite im neko loe postupa prema vama. Nae patnje i naa razoarenja imaju pravu na nae potovanje. Ako smo ovako postupili - ak i ako je sluaj dosta teak - biemo istinski sposobni da oprostimo. Drugaije reeno, moi ete da kaete: "Odbijam da nastavim da rasipam svoju emocionalnu energiju zbog negativnog dogaaja koji pripada prolosti. Ne opravdavam ponaanje drugog, ali danas znam da: Ne mogu drugog da promenim, ni dogaaje koji su se desili. Mogu da sauvam zdravije, neutraliui stres izazvan neprijatnim sluajem. Odstranjenje unutranjeg pritiska donee mi novu energiju koja e mi omoguiti da ivim veselije i bolje nego ranije."

KAKO OPROSTITI? Ne postoji poseban metod za opratanje. Nema ni potrebe da uimo kako da pratamo. Jedina znaajna stvar je iskrena namera. Vaa elja da oprostite najbolje e vas uputiti kojim putem da krenete.

VEBA PROTIV ZLOPAMENJA Ameriki pisac Eme Foks predlae vebu namenjenu otklanjanju zlopamenja. Iskljuite telefon i sedite u neki miran kutak u stanu gde vas niko nee uznemiravati. Zatvorite oi i opustite se (tehnike oputanja iznete su u estom poglavlju). Vizualizirajte na jednoj osvetljenoj bini. Zamislite trenutak trijumfa: aplaudiraju vam, daju vam komplimente, zasipaju vas poklonima Ispunjeni ste dubokim oseanjem zadovoljstva i poverenja. Uivajte u zadovoljstvu to due moete. Zatim, polako naputajte tu sliku. Sad popnite na ovu binu ivu ili mrtvu osobu kojoj neto zamerate. Vizualizirajte lepe stvari koje se deavaju (pokloni, komplimenti, aplauzi, itd.) i vidite tu osobu srenu, nasmejanu.

145

Sauvajte u sebi oseanje zadovoljstva i sree koje ste imali dok ste vi bili na bini i recite toj osobi: "Opratam ti. Zaista ti opratam." Sauvajte ovu sliku u toku nekoliko minuta, a zatim dopustite da iezne. Neophodno je da tokom ove vebe imate oseanje potpune sree. Budite uvereni da je univerzum tako bogat, da svako od nas moe dobiti zadovoljenje a da drugi ne bude povreen. Budite uporni. U poetku ova veba e vam se uiniti moda teka, ali pri kraju mesec dana osetiete potpuno smirenje. Razume se pod uslovom da ste prethodno "oslobodili svoje emocije".

NE DOPUSTITE DA VAM OZLOJEENOST UNITI SRCE! Da li ete nastaviti da se kanjavate zato to vas je neko nekada povredio? Prolost je prolost. Vi tu ne moete nita promeniti, ali zato moete promeniti odnos koji ste imali prema tome. Ova promena miljenja dopustie vam mogunost da ponovo ispitate razlog vae ljutnje: da li ste sigurni da ste ljuti na tu osobu samo iz razloga to nije postupila ili mislila kako ste vi to eleli. Prestanite da donosite olako sudove. Prihvatite sebe onakvim kakvi ste i potujte druge onakve kakvi su. Tada ete videti kako je opratanje u stvari veoma laka stvari Martin Luter King je izgovorio ovu reenicu koja je postala slavna: "ak i ako svojom ljubavlju ne uspete da uinite neprijatelja humanijim, uvek moete da spreite mrnju i ojaenost da uniti vae srce kao to su unitile njegovo!" Osloboditi se ovih oseanja, iskazati javno emocije, zatim oprostiti, jeste najkrai put ka istinskom zdravlju. Kad se na duh oslobodi stresova iz prolosti, on doputa srei i lepom raspoloenju da ga ispune "iznutra", uprkos svemu to nam se moe desiti u spoljnoj sredini. Konano, ne zaboravite, takoe, da vi niste obavezni da zaboravite neprestane neprijatnosti koje vam ini izvesna osoba. Ako ta osoba nastavi da koristi vau popustljivost i vae stalno opratanje, smatrajui da ste vi slaba osoba, vi uvek, imate mogunost da sa njom poruite sve mostove. Zato izbegavajte one koji vas zamaraju ili ne pokazuju dovoljno potovanja prema vama

HRABROST DA ZATRAITE OPROTAJ Eh, da! Jer, razume se, postoje samo drugi. Vi svakako imate izvestan broj stvari koji biste mogli prebaciti sebi! Bilo bi moda vreme da shvatite, da ako drugi gree prema nama, i oni verovatno imaju ta da nam zamere. ak, iako mi sebe ne smatramo za "veoma dobre osobe", moemo da ih ranimo na ovaj ili onaj nain: ne primeujui ih, pokazujui prezir, ne obraajui panju na njih, poniavajui ih, ak nesvesno... A kad kaem "nesvesno", u stvari, mi smo potpuno svesni naih nedostataka u odnosu na njih. A ovo nam "smeta", jer, oseamo manje potovanja prema sebi. I, eto ponovo oseanja krivice, govorimo sebi: "Nisam tako dobar, ali neu to da znam".

146

Sasvim je lako, da bismo rasprili ovo oseanje krivice da skupimo hrabrost i zatraimo izvinjenje. Postoji jedan moan in za nae dobro kao i za dobro nae porodice. Traiti oprotaj, to je "oslobaanje" savesti, i oslobaanje od stare greke. Ovo zahtevanje oprotaja poinje priznanjem, iskrenou, to e stvoriti prijatan odnos. Nije preporuljivo rei pred svojim detetom: "Ja sam tvoja rtva. Ostala sam s tvojim ocem samo zbog tebe. Ali kako sam pogreila: ti nisi nita imao s tim. Sad sam shvatila da jednostavno nisam imala hrabrosti da ga napustim." Kako sam elela da mi majka kae: "Moj slab vid me ini toliko oajnom i nesrenom i ja sam esto zbog toga bila ljuta na vas. Danas znam da vi niste odgovorni za moju bolest..." I kako bih elela da ujem upravo ovo priznanje iz usta svog oca: "Mislio sam samo kako da pomognem vaoj majci. Nisam vas dovoljno zatitio od njenih kriza oajanja..." to se vas tie, ne ekajte da sve bude suvie kasno. Znam: to esto moe biti teko. Traiti da vam oproste to ne znai doneti buket cvea i na taj nain se "spasiti". Ne! To zahteva hrabrost i, bez sumnje, mnogo razboritosti. Zato tako esto oklevamo da se izvinimo? Zato to smatramo da je re o priznavanju slabosti. "Smatrae me slabiem!" Meutim, sasvim je suprotno. to se manje oseamo snanim iznutra, manje smo sposobni da traimo oprotaj, iz straha da drugi ne vidi dokaz svoje superiornosti. Rei "oprostite" je dokaz hrabrosti i snage i najbolji nain da se uspostave zdraviji odnosi sa samim sobom i okolinom.

147

7 DA LI STE U DOBROM OKRUENJU?

Nikada neemo dovoljno ponoviti u kojoj je meri znaajno za nae zdravlje i blagostanje da ponovo naemo potovanje i poverenje u sebe. Znaajno je takoe otkriti sopstvene snove i elje da bismo se oslobodili uasnog robovanja koje se sastoji u ivljenju po merama drugih. Ovo ne znai da elimo da se odvojimo, izolujemo, ve neto potpuno suprotno. Kad jedna osoba ima potpuno poverenje u sebe, ona bolje komunicira sa ljudima. to je srenija, vie eli da tu sreu podeli sa drugima i da svakom ponudi podrku i pomo. Uz to srena osoba ne osea potrebu da skriva svoje probleme ili svoje bolove kad se oni pojave. Ona se usuuje i zna da trai od svoje okoline energiju koja joj nedostaje da bi prebrodila teke trenutke ivota. Ako su nam ivotni uslovi ili sudbina predodredili usamljenost, mi moramo tada biti veoma dobri "roditelji" sami sebi, posvetiti sebi puno panje i ljubavi, koji nam inae nedostaju. Ali, mnogo je bolje ne biti sam, ve biti okruen, deliti svoje emocije sa porodicom, prijateljima, rodbinom. Dobro su nam poznate sve "isceliteljske" moi prisustva skladne porodice ili toplog prijateljskog kruga. Katkad je dovoljno tako malo da se ponovo pokrenemo iz situacije kad se oseamo unitenim. Samo jedan osmeh, jedna ljubazna re, telefonski poziv, nekoliko ohrabrujuih rei i maina ponovo kree! Nije red o tome da postanemo zavisni od drugih, ve da znamo da nam oni mogu dati snagu koja e nam dopustiti da "ponovo napunimo baterije". U svojoj knjizi Srce i njegov jezik, Dr Dejms Lin istie kako prisustvo drugih, ak i naih domaih ljubimaca, moe da snizi arterijski pritisak i uestano lupanje srca. Kontakt sa bliskom osobom je najbolji regulator srca! Time se najbolje objanjava i poveam procenat smrtnosti kod udovaca, razvedenih i usamljenih ljudi. Da, taka smo potrebni jedni drugima! Izbegavajmo samou.

KAKO PROIRITI KRUG PRIJATELJA Nikada nije kasno uspostaviti "mreu prijateljstva". Najsigurniji nain da proirite krug prijatelja jeste da obnovite stara prijateljstva. Druga mogunost je da poseujete restorane ili klubove u kojima se okupljaju osobe iz vaeg kraja, one koje imaju sline navike kao i vi. Da biste uvrstili porodini krug, proslavljajte roendane, organizujte sveanosti, inite to ak ako i nemate naviku! Okupljanja oko dobrog jela, davanje i primanje poklona, to ojaava i uvruje grupu. Naite vreme da prelistavate porodine albume. I ne zaboravite da napravite nekoliko novih fotografija da biste dopunili albume koje e jednoga dana listati vaa deca ili unuii. Vaa "mrea prijatelja" uticae da imate oseanje sigurnosti, podrku, u sluaju potrebe. 148

Nemojte se ustruavati da se obratite ovim prijateljima u sluaju potrebe. Poverite im se iskreno. Razgovor, poveravanje, nekoj osobi prua vam mogunost da pronaete najbolje reenje kako da izaete iz tekoa ili iz depresije.

RADIOSKOPIJA VAE "PRIJATELJSKE MREE" Kontakt sa drugima poveava ivotnu energiju. Dakle, ne ekajte da se razbolite da biste se poalili kako ivite u emotivnoj pustinji. Meutim, nije dovoljno biti okruen velikim brojem osoba da biste se osetili voljenim, i da niste usamljeni.

PROIRENJE "PRIJATELJSKE MREE" Napravite listu svih osoba prisutnih u vaem ivotu, koje imaju mnogo ili malo znaaja u vaim oima Proirite ovu listu svojim domaim ljubimcima i svojim hobijima.

Poreajte ih prema stepenu bliskosti sa vama: U unutranji krug stavite one koje stanuju pod istim krovom kao i vi, ukljuujui i domae ljubimce. U drugi krug stavite lanove porodice ili intimne prijatelje koje redovno viate ili sa kojima govorite telefonom bar jednom meseno. U trei krug stavite povrne prijateljske relacije. U etvrti krug stavite sluajna poznanstva.

Poreajte ove osobe prema svom afinitetu. Podelite ih u etiri grupe: U prvu grupu upiete osobe koje ne volite, koje vas zamaraju, koje su vam dosadne ili su neprijatne prema vama. U drugu grupu upiite osobe koje mnogo volite. U treu, osobe koje strano volite. Ako vam re "stra no" smeta upiite ove osobe meu one koje mnogo volite. U etvrtu, upiite koje malo volite. Da biste napravili tonu listu svojih prijatelja, budite poteni prema sebi, odgovorite iskreno da ne biste povredili izvesnu osobu iz svoje okoline, bilo bi mudro da ne pokazujete ovaj tajni dijagram.

to vie raunamo na ljude oko nas, one koje volimo, na emotivni ivot je uspeniji. Ovaj dijagram e vam ukazati na kvantitet i kvalitet osoba koje vas okruuju. Postavite sebi pitanje: "Da li je moj krug 149

prijatelja veliki i da li su oni stvarno dobri prijatelji? Ili su retki i loi?" U drugom sluaju, samo od vas zavisi da obogatite svoje okruenje prijateljima koji e znati da "hrane" vae srce. Budite praktini i ne raunajte na prijatelje, veoma drage, ali koji stanuju na kraju sveta. Imam dva divna prijatelja koji ive na Tahitiju. Ali mi je lake da se poverim prijateljici koja stanuje u mom kvartu. Dobra mrea prijatelja sastoji se od deset do dvadeset osoba koje ste upisali u drugom i treem krugu. Dodajte u ove krugove svoje hobije kao i kune ljubimce. Ali, ne smatrajte da su sva prijateljstva vena. "Prijateljska mrea" se stalno menja. Ako primetite da se va broj prijatelja smanjuje, zato ne biste potraili meu svojim poznanicima osobe koje mogu da vam postanu novi prijatelji? Jedan ili dva susreta mogu da budu ak dovoljni da postanete bliski.

IZABERITE NAJBOLJI STAV Usamljenici su po linom izboru, esto ljudi koji smatraju da su veina onih koji ih okruuju antipatini ili nezanimljivi. Meutim, svet je pun toplih i iskrenih ljudi, spremnih da pomognu drugima ne oekujui nita za uzvrat. Ako zastupamo ovaj drugi stav, lako emo nai osobe sposobne da nahrane nae srce efektivnom energijom koja nam je potrebna. Ali ne zaboravimo da i mi damo svoju energiju onima kojima je potrebna. Okreui se prema drugima, prestajui da budemo egocentrini - moemo da se nadamo potpunoj srei, onoj koja e nam dati oseanje harmonije sa nama samima, drugima i univerzumom.

150

ESTI DEO

DA BISMO OZDRAVILI, LEIMO NAA TRI TELA

Lepota due? Neka spoljanost i unutranjost budu u harmoniji. Sokrat

151

PRIRODNA MEDICINA LEI DUH I TELO Ma koliko efikasno i neophodno, emocionalno osloboenje nije univerzalan nain za reavanje svih vaih problema. Tanije reeno, ono ne moe da se uini samo, ve mora da bude dopunjeno sa dobrom fizikom higijenom. To podrazumeva, razume se, odgovarajuu ishranu, ali takoe, i nain ivota u kom e biti ukljuena i sportska aktivnost... pa i lekovito bilje i glina. Sigurno znate uvenu izreku: "U zdravom telu, zdrav duh." Uz to sigurno znate da se ova dva elementa meusobno prepliu, da su zavisna jedno od drugog, odnosno, da su jedinstvena. itajui prethodna poglavlja, da li ste se odluili da odstranite svoje emocionalne stresove? Bravo! Ali nemojte da praznite jednu stranu da biste napunili drugu. emu slui da odstranite hormone stresa ako napunite svoje telo tetnim materijama jedui bilo ta, jedui bilo kako? Na cilj je jednostavan i sutinski: maksimalno spreiti nagomilavanje svih toksina u organizmu da bismo spreili bolesti. Da bismo to ostvarili, nije dovoljno boriti se samo na jednom planu, ve istovremeno na tri. Fizikom: o tome sam govorila u svoje dve prethodne knjige. Psiholokom: to je centralni predmet ove knjige. Duhovnom: o tome emo tek govoriti.

Odstranjivanje iskorienih supstanci i toksina iz organizma zavisi od dobrog funkcionisanja ovih organa: bubrega i beike, creva, plua, pora na koi. Za odstranjivanje stresa raspolaemo sa etiri glavna oruja: emocionalno izraavanje, relaksacija, meditacije, vizualizacija. Izmeu fizikog i psihikog postoje veoma tesne veze: nae emocije kao i nae misli prenose se iz mozga ka organizmu nervnim sistemom, neuronima i hormonalnim lezdama. Dakle, ovi "posrednici" prestaju da ispunjavaju efikasno svoju ulogu kada su zatrpani otrovima i kad su hranjeni loom hranom! Hormonalna luenja su nedovoljna, ili su pak preterana, a katkad i loeg kvaliteta - i eto onda bolesti... Ako uporedno sa eliminisanjem emocionalnog stresa ne pruimo naem organizmu zdravu ishranu, sve "ide u krug". Iskustvo govori da su mnoge male depresije iezle kao nekim udom samo zato to je ponovno uspostavljen normalan rad ui i jetre. Koliko puta smo bili svedoci vraanja dobrog raspoloenja posle pranjenja stomaka? Moramo sebi da postavimo ovo veoma znaajno pitanje: "Da li su moja ishrana i moje trenutno ponaanje dovoljno dobri da ouvam zdravlje?" Poto mnogi ljudi nemaju dobar odnos prema potrebama svog tela, oni se i ne brinu da ga odgovarajue odravaju. A to nisu sluajno isti oni kojima potom nedostaje potrebna fizika snaga da izau iz neke bolesti ili depresije. Nae dobro zdravlje zasniva se, u stvari, na elementarnoj strategiji: Da ne bismo bili napadnuti toksinima, ne dozvolimo im da uu u nas i izbacujmo ih redovno. Hranite se zdravom hranom, bogatom vitaminima, encimima i mineralnim solima a siromanom tetnim materijama i toksinima. Izbacujte svakodnevno, putem organa za varenje, beike, plua, toksine i tetne materije. Odstranjujte svakodnevno sve stresove putem emocionalnog izraavanja.

152

Organizujte tako ivot da budete to vie okrueni prijatnim osobama, osobama koje volite i koje vas vole.

KAKVU HRANU IZABRATI Postoje u svetu dragoceni ljudi koji su ukazali na najbolji put higijene ivota, put koji je sposoban da nas sauva a katkad i pomogne da povratimo nae zdravlje. Meu njima su Rajmon Dekstrej, moj profesor i prijatelj, koji ve vie od pedeset godina neumorno govori o znaaju zdrave prirodne hrane, doktor Tal aler, dr an Valne, Andre Ru, anet Dekstrej, dr Kuzmin, profesor Losi, Andre Pasebek, dr Udino ili Marsel Bernade. Svi su nas oni ohrabrili da ivimo zdravo da bismo bolje uivali u ivotu. Ne zaboravimo nikada da zdrava i bogata vitaminima i mineralima ishrana, omoguava: da poveamo svoju snagu i fiziku formu; da ojaamo odbrambeni sistem; da poboljamo funkcionisanje nervnog sistema, a sa njim kvalitet naeg emotivnog ivota.

A da li mi primenjujemo ove savete, da li vi smatrate da je sjajna stvar to moete gutati pilule koje poboljavaju varenje? Da li smatrate da je normalno da se ujutro budite isto onoliko umorni koliko ste bili uvee? Sve ovo, u stvari, treba da vas uplai, jer to pokazuje kako je vaa sirota jetra iscrpljena svojim prekovremenim radom. I umesto da se hrana vari tri ili etiri sata, potrebno je deset, dvanaest ak i etrnaest sati. Razume se to dovodi do znaajnog gubitka energije, pa prema tome i do velikog zamora. I to je jo najgore, loe i sporo varena hrana truje organizam jer se u njemu stvaraju milijarde bakterija i toksina. Ovi "uljezi" ure se da izaberu sebi odgovarajui "stan": organ, iji je imunitet najslabiji u celom vaem organizmu. Napravite, dakle, listu hrane, pia, alkohola, lekova, cigareta, itd. - sve ono to ste uneli u organizam za poslednjih dvadeset i etiri sata. Zamislite kolika je to koliina tokom jedne godine, tokom ivota? Ako va organ za varenje, ili pak nervni sistem pokau znake slabosti, vie je nego sigurno da na vaoj "listi" nedostaju one namirnice koje e oistiti i ojaati organizam: svee voe i povre, kompletne cerealije, prirodan med. Pored toga, to sadre vitamine, hlorofil, encime i mineralne soli, svee voe i povre imaju svojstvo da dreniraju organizam zahvaljujui tome to sadri veliku koliinu vode. Tako oni spreavaju nagomilavanje otrovnih materija u tkivu i krvi. ista krv mnogo lake cirkulie krvotokom i bre stie do svakog dela tela. Kompletne cerealije imaju ogromno vitaminsko bogatstvo. Pored toga one imaju i vlakna koja obezbeuju izuzetno ienje organizma. Moramo prestati da smatramo da su lenjost creva i zatvor prolazni poremeaji jer otrovi koji se nalaze u sistemu za varenje, u toku zatvora i kojih se organizam eli da oslobodi, prolaze kroz membrane creva i stiu u krv i s njom u celo telo. Sreom vlakna koja sadri svee povre i cerealije ubrzavaju pranjenje creva, ona pomau organizmu da mnogo bre izbaci mikrobe i otrove, ne ostavljajui im vreme da stignu do krvi. Telo je posle toga dobro oieno. Vlakna imaju tu sposobnost da sniavaju procenat holesterola i drugih opasnih lipida. Zahvaljujui njima 153

izbegavamo trombozu, bolesti srca i arterija. I to nije sve. Gde pronai hranu koja moe da revitalizuje nervni sistem? Onu koja e moi da doprinese da se zatitimo od mnogobrojnih bolesti? Jo jednom ponavljam: u sveem vou, povru i u kompletnim cerealijama.

154

AJ "IENJE ORGANIZMA"

Izvrstan aj koji pomae jetri da unitava toksine i otpatke. Poboljava opte stanje. SASTAV: (koliine predviene za vie priprema): Mirisna bazarkinja Sladi (alatki koren) Artioka Crna ribizla (lie) Razliak (rascvetani vrci) Rastavi (bfljka) Rumarin (rascvetani vrci) Neven (cvet) Dobro izmeajte biljke. PRIPREMA: Stavite punu supenu kaiku ove meavine na olju kljuale vode. Neka to vri polako dva minuta. Zatim ostavite pokriveno tokom deset minuta. Procediti i piti po jednu olju, petnaest minuta pre svakog obroka. Po elji zasladiti medom prema vaem ukusu. Trajanje leenja: tri nedelje; obnoviti po potrebi. 30 gr. 30 gr. 20 gr. 10 gr. 10 gr. 10 gr. 10 gr. 10 gr.

155

AJ "ZA IENJE"
Vrlo uspean za opte proiavanje i za proiavanje creva.

SASTAV: (koliine predviene za vie priprema)

Pasjakovana (Rhamnus frangula), kora Sapunjaa Bra (koren) Sladi (slatki koren) Gavez (lie) Rastavi Sena, kasnja (listovi) Majina duica 30 gr. 20 gr. 15 gr. 15 gr. 10 gr. 10 gr. 10 gr. 10 gr.

Dobro izmeajte biljke.

PRIPREMA:

Stavite jednu supenu kaiku ove meavine na svaku olju vode. Neka to vri na tihoj vatri tri minuta. Ostavite da stoji 15 minuta. Procedite i pijte po jednu olju pred odlazak na spavanje. Po elji zasladite medom po vaem ukusu.

Trajanje leenja: deset dana; ponoviti po potrebi.

156

AJ ZA UREDNO MOKRENJE
(koliine predviene za upotrebu vie puta) Omoguuje dobru drenau bubrega, i mokranog mehura; upotrebiti etiri puta godinje. SASTAV Suruica Pirevina (koren) Hou-neu, taruak Vresak (cvee) Zeji trn, kalj, Onomis (odseeni koren) Kopriva (koren) Peteljke trenje 30 gr. 25 gr. 15 gr. 15 gr. 15 gr. 15 gr. 15 gr. Trajanje leenja: deset dana.

PRIPREMA:

Stavite tri pune supene kaike ove meavine na etiri olje vode. Neka vri jedan minut, a potom odstoji dvadeset minuta. Procediti i piti po olju preko dana. Moete zasladiti medom, po elji i po vaem ukusu. Trajanje leenja: deset dana.

157

NESANICA-DEPRESIJA-NERVOZA

Izvrstan aj i za nesanicu i za potitenost i za razdraljivost.

SASTAV: (koliine predviene za upotrebu vie puta) Mirisna lazarkinja, rascvetali vrci Divlji bosiljak, biljka Matinjak (lie) Odoljen, Valerijana (koren) Glog (cvetovi) Pasiflor, granadila (lie) 25 gr. 25 gr. 25 gr. 25 gr. 15 gr. 15 gr.

Dobro promeajte biljke.

PRIPREMA Stavite tri pune supene kaike ove meavine na svaku olju vode. Kad provri, ostavite da se popari pet minuta. Procediti i piti dve do tri olje dnevno, to vie pre i posle jela.

Trajanje leenja: deset dana; po potrebi ponoviti. Ovaj aj koristite naizmenino sa sledeim ajem, da bi se izbegla navika.

158

NESANICA-STREPNJA-NERVOZA

Vrlo uspean u sluaju strepnje i migrena.

SASTAV: (koliine predviene za vie priprema)

Ljubiica (cvetovi) Zeleni anis (voe...) Valerijana, odoljen (koren) Pomoranda (lie) Kamilica rimska(cvetovi) Bulka (cvee) Majoran, origana

25 gr. 25 gr. 25 gr. 20 gr. 20 gr. 20 gr. 20 gr.

Dobro izmeajte biljke.

PRIPREMA: Stavite jednu supenu kaiku ove meavine na svaku sobu vrele vode. Ostavite da se popari deset minuta. Zatim procedite i popijte jednu olju pred spavanje.

Trajanje leenja: deset dana; ponoviti po potrebi.

159

SPECIJALNI AJ "NA KRAJU NERVNE SNAGE"

Vrlo dobar aj za veliku nervozu, lupanje srca, trzavice ili greve. SASTAV: (koliine za vie priprema) Odoljen, valerijana (koren) Glog (cvetovi) Narcis, zelenkade (cvetovi) Angelica (seme) Balzamina, vrbica, lepi ovek (cvetne krunice) Maslina (lie) Origana, vranilova trava alfija 30 gr. 20 gr. 20 gr. 10 gr. 10 gr. 10 gr. 10 gr. 10 gr.

Dobro izmeajte biljke.

PRIPREMA Stavite dve supene kaike na svaku olju vrele vode. Neka se popari deset minuta. Procedi se i pije dve do tri olje dnevno, van obroka.

Trajanje leenja: deset dana, produuje se po potrebi.

Ovaj aj koristite naizmenino sa sledeim ajem da biste izbegli naviku.

160

NERVNA KRIZA. MIINI GREVI

Biljna meavina koja suzbija veliko nespokojstvo, brige, uznemirenost i nervni umor. SASTAV: (za vie priprema) Bosiljak Despik, lavanda (cvetovi) Lipa (cvee) Odoljen, valerijana Pomoranda (pupoljci) Jagorevina (cvetovi) Vrba (rese) Angelika (semenke) Zvezdan, smilj-kita 20 gr. 20 gr. 20 gr. 20 gr. 15 gr. 15 gr. 15 gr. 10 gr. 10 gr. Dobro promeajte biljke. Dve supene kaike ove meavine stavite na svaku olju vode. Kuvati dok ne provri a potom neka vri jedan minut Neka odstoji deset minuta. Procediti i piti 2 do 3 olje dnevno, i to pre i posle jela.

Trajanje leenja: deset dana; produuje se po potrebi.

161

OMEKAVANJE (DEMINERALIZACIJA)-UMOR - MALOKRVNOST (ANEMIJA)

Ovaj aj uspeno suzbija umor, anemiju, miine greve i tetaniju. SASTAV: (namenjen za vie priprema)

Crna ribizla (lie) Mali razliak(centaurea), krunice Mrtva kopriva, Laminum album Rastavi Ruzmarin (krunini listii) Celer Oman, Inula Lavanda Dubac (krunini listii) Hmelj

30 gr. 30 gr. 25 gr. 25 gr. 25 gr. 20 gr. 20 gr. 20 gr. 15 gr. 15 gr.

PRIPREMA:

Staviti jednu supenu kaiku ove meavine na svaku olju vode. Neka to vri na tihoj vatri petnaest minuta, a zatim odstoji deset minuta. Procediti i piti po jednu olju o svakom obedu. Po volji, zasladiti medom.

Trajanje leenja: tri sedmice; produava se po potrebi.

162

AJ "ENERGIJA I DINAMINOST"
Jaa organizam a ne razdrauje ga i ne slabi. Deluje protiv umora i pomae da se savladaju tegobe u razdobljima apatije, potitenosti i iznemoglosti. SASTAV: (za vie priprema)

Bosiljak Kokotac Nana, pitoma menta piperita Nana, menta piliot Ruzmarin alfija Majina duica

25 gr. 20 gr. 20 gr. 20 gr. 20 gr. 20 gr. 20 gr.

Biljke dobro promeajte. PRIPREMA: Stavite jednu kaiku ove meavine na svaku olju vode. Poti provri, ostaviti da odstoji 15 minuta. Procedite i pijte 2-3 sobe dnevno, izmeu obroka. aj se moe zasladiti medom.

Trajanje leenja: tri sedmice; produava se ako je potrebno.

163

DOBRI AJEVI, LEKOVI I KUPANJA POSEBAN LEK, "NERVI I DEMINERALIZACIJA"

LEKOVI

164

DEPRESIJA- DEKALCIFIKACUA - UMOR DOSADA, Koktel jaje-limun

SASTAV: Jedno nekuvano jaje u ljusci dva limuna.

PRIPREMA: Uvee stavite celo jaje u olju, poto prethodno operete ljusku pod slavinom. Iscedite dva limuna. Izlijte limunov sok na jaje tako da ga sok potpuno pokrije. Neka se to kvasi i natapa celu no. Ujutru nate srce: Polako izvui jaje iz sobe (ono se moe upotrebiti u kuhinji kao i obino, za prenje i sl.). Dobro promukajte limunovu tenost i popijte je (nemojte je odbaciti iako sadri bele otpatke i iako je limunov sok smee boje).

Leenje traje tri nedelje; obnavlja se godinje.

165

ASTENIJA (SLABOST, ORONULOST, IZNEMOGLOST) - DEPRESIJA (POTITENOST, UTUENOST, APATIJA) - OPADANJE KOSE

Leenje peninim klicama Ovo leenje suzbija depresiju, klonulost i dekalcifikaciju. Na velikoj je ceni zbog svog brzog i trajnog dejstva. SASTAV: Penina zrna podobna za klijanje (biolokog porekla). PRIPREMA: Pripremiti pet kafenih kaiica penice za klijanje. Pretrebiti penicu i ispirati je temeljno ispod slavine s mlakom vodom. Potopiti isprano ito u mlaku vodu, pa sve pokriti poklopcem. Posle dvadeset etiri asa ponovo dobro isperite ito, vodu sasvim odstranite i poklopac ponovo stavite. Dobro ispirajte ito svakog dana dok se ne pojavi mala bela taka: klica. (Dobro je da se ito upotrebljava im se pojavi bela taka, sve do asa kada klica poraste pet do est mm.) Ispirajte i troite ito odmah (jednu do etiri kafene kaiice dnevno). Uz klijalo ito jedu se salate, povre, jogurti; ili se jede onakvo kako je, bez iega. Trajanje leenja: tri nedelje. PANJA: Za vreme zime, stavite klijalite ili tanjir sa itom u ugao kuhinje gde je mlaka temperatura. Preko leta izbegavajte veliku vruinu. Ovo uzimanje peninih klica treba initi naizmenino sa sledeim nainom leenja.

166

DEMINERALIZACIJA - KLONULOST - VELIKI UMOR

Leenje klijalim semenom suncokreta.

Ovo leenje, kao i leenje peninim klicama daje izvrsne rezultate. SASTAV: Oljutene semenke suncokreta. Da bi ove semenke klijale, postupite kao i sa penicom. (To je ovde jo lake). Oljutene, semenke se jedu odmah posle kratkog kvaenja (etiri sata). Vrlo je korisno upotrebljavati naizmenino ova dva leenja: jednog meseca jesti penine klice, a drugi klijali suncokret.

167

LEENJE RADI JAANJA I RADI OSLOBAANJA OD OTROVA

Leenje vodom sa glinom.

Ovo leenje jaa organizam i isti ga. SASTAV: Zelena glina u prahu. PRIPREMA: Uvee, stavite u au vode jednu kafenu kaiicu gline. Nemojte mukati; glina e se sama rastopiti. Prve nedelje: voda s glinom pije se nate srca ujutru, ne mukajui rastvor (ostavite talog gline na dnu ae). Druge i tree nedelje: ujutru nate srca, promeajte rastvor DRVENOM KASIICOM i odmah popijte vodu zajedno sa glinom.

Leenje traje tri nedelje. Moe se obnoviti svakom promenom godinjeg doba, tj. posle svakog tromeseja. PANJA! U nekim (retkim) sluajevima ovo leenje moe da povea krvni pritisak. U tom sluaju, nastavite da pijete vodu ali bez gline. Nju ostavite u dnu ae.

168

NERVNA RAZDRAENOST, NESANICA

Stavljanje toplih obloga Tople obloge - vlani i vrui zavoji koji stiavaju nervnu napetost i pruaju lak san. One uspeno olakavaju bolove, a naroito one u leima i kukovima.

PRIPREMA: Ulijte vrelu vodu u umivaonik ili veliku zdelu. U vodu potopite dva ubrusa srednje veliine. Izvadite jedan od njih, i iscedite ga (stavite gumene rukavice da se ne biste opekli). Previjte ga na etvoro.

Stavite ga na ivani (solarni) splet trbuha, ili na lea, i to oprezno: ubrus mora biti vrlo topao, ali ne toliko da pee. Ocediti drugi ubrus, previjte ga i stavite ga im onaj prvi pone da se hladi.

Tako postupajte dvadeset do trideset minuta.

169

"VOR U STOMAKU" NERVOZNO LUPANJE SRCA

Vru kaast oblog od mekinja i brljanovog lia deluje kao umirujue i ublaujue sredstvo. On stiava strahove, umiruje razdraenost, prekomerno (nervozno) lupanje srca i "zavezan stomak". SASTAV: Brljan ...etiri ake (sveeg ili suvog lia) Mekinja ...est aka PRIPREMA: Stavite brljan i meki nje u erpu, ulijte na to tri ili etiri ae vode, i sve to promeajte. To kuvajte, meajui, sve dok voda potpuno ne iezne (5 do 10 minuta). Prostrite ovu meavinu na gazu, sloj debljine dva centimetra, na povrini koju mogu pokriti dve ake. Presavijte gazu da bi se meavina odrala. Stavite taj oblog, topao ali ne suvie vru, na sunani splet, srce i stomak. Stavite zavoj, i tako neka stoji dva sata (ili celu no).

Prema potrebi, sve ovo ponoviti u toku nekoliko dana. Topli oblog stavlja se u bilo koje vreme a slui samo jedanput.

170

K U P A NJ E KUPANJE RADI JAANJA

Pouzdano sredstvo za ponovno sticanje snage. Vresak - nana - ruzmarin - alfija - majina duica - morska so.

PRIPREMA: - Stavite jednu aku svake biljke u pamunu kesicu zavezanu vrpcom. Potopite kesicu u erpu sa etiri litra vode. Stavite da vri u toku petnaest minuta. Izlijte vodu i zatvorenu kesicu u toplu kadu, kao stoje uobiajeno, i dodajte sto grama morske neproiene soli. - Ostanite u kadi dvadeset do trideset minuta, i dodajte s vremena na vreme toplu vodu da biste odrali temperaturu. Trljajte telo vreicom s biljkama. Izaite iz kade, pokrijte se toplo i mirujte ili se znojite. Obriite se vlanom rukavicom i poite na spavanje.

171

KUPANJE "SLADAK SAN"

Stiava depresiju, umiruje nervni sistem i izaziva sladak san.

SASTAV:

Mekinje Orahovo lie Lie vinove loze

1 kg. 200 gr. 100 gr.

PRIPREMA:

- Stavite 1 kg mekinja, 200 gr orahovog lista i 100 gr lista vinove loze u oveu pamunu vreicu i zaveite je vrpcom. Potopite vreicu u erpu sa etiri litra vode. Ostavite da vri na tihoj vatri petnaest minuta. Izlijte vodu i zatvorenu vreicu u kadu s toplom vodom. - Ostanite u kadi 20 do 30 minuta i dodajte s vremena na vreme toplu vodu da bi se odrala ista temperatura. Ovom vreicom trljajte sunani splet i potiljak. Iziite iz kade, uvucite se u toplo i odmarajte se ili se znojite. Obriite se vlanom rukavicom i poite na poinak.

172

TRI DIMENZIJE BIA

Koliko je ljudsko bie sloeno i zamreno i koliko ga je teko zadovoljiti! Omoguavamo mu da bude telesno zdravo i pribavljamo mu sredstva da rei psiholoke sukobe, kako bi najzad steklo veru u sebe. I mislite li da je sreno? Ne, nije. Ostaje nezadovoljno, stari lajt motiv ga neprestano opseda: "Neto mi nedostaje". ta onda moramo da uinimo da bismo se to blie pribliili srei koju toliko elimo? ta smo zaboravili? Moda injenicu da ne moemo svesti ljudska bia na njihov telesni oklop ili na mainu za miljenje i oseanje... Nae bie sastoji se iz tri dimenzije, veoma razliite, ali koje meusobno komuniciraju: Fizika dimenzija (telo); Psiholoka dimenzija (emocije, intelekt); I duhovna dimenzija.

Svaki deo, svaki aspekt nae linosti ima svoje zahteve koje treba da zadovoljimo. 1. Zanemarivanje fizikih potreba tela znai loe ga hraniti i dopustiti toksinima da ga osvoje. 2. Zanemariti psiholoke potrebe znai dopustiti negativnim mislima da nas osvoje, potiskivati emocije u podsvest i biti u stresu. 3. Zanemariti potrebe duha znai jedino misliti na svoje "malo ja", na line interese, ne brinui se ni o drugima ni o ovoj planeti iji smo sastavni deo. Ako ove tri dimenzije nisu u skladu meu sobom, preostaju nam jedino razne vrste stresa. Kako ostvariti sklad izmeu tri dimenzije naeg tela? Drugaije reeno, kako uspeti biti potpuno dobro u svojoj koi? Prvo pitanje: Da li postoji prioritetna dimenzija? Da li treba prvo da dovedemo u red nae fiziko ili psiholoko stanje? U stvari, kao to smo to ve videli, ove dve dimenzije se prepliu, i moramo se brinuti istovremeno o njima. U praksi, pojedini poinju - kao to sam ja to uinila - menjajui nain ishrane: oni najpre "oiste" svoje telo. Zatim oseaju potrebu da idu i dalje da primene novu emocionalnu higijenu. Drugi, nasuprot, najpre pristupaju psiholokom tretmanu (psihoterapija, odnosno psihoanaliza, emocionalno oslobaanje) da bi se potom brinuli i o svom fizikom zdravlju. Da biste ponovo bili u dobroj kondiciji, moete da stavite) akcenat na onaj domen koji vama najvie odgovara. Krenite od onoga to vam je najjednostavnije. Ali nikada ne zaboravite da ete do pravog cilja, do istinske sree, doi samo ako se budete brinuli za sve tri dimenzije vae linosti. Mnogi ljudi posveuju najveu panju fizikim potrebama svog tela, jer ih i najbolje poznaju: Uzimaju zdravu hranu u kojoj se nalaze svi potrebni bioloki elementi. Brinu se o dobroj probavi. Brinu se da imaju krov nad glavom koji e ih tititi. 173

Poboljavaju disanje fizikim aktivnostima. Imaju harmonian seksualni ivot.

Da biste zadovoljili potrebe psiholoke dimenzije morate obavezno znati: Da izraavate sve svoje emocije. Da odstranite stres i napetost izazvane strahom, besom i drugim raznim frustracijama. Da zaleite emotivne rane prolosti.

Ali ta je sa naom "duom"? Znamo li koje su njene potrebe? Znamo li da utolimo nau "duhovnu" glad? Najpre je potrebno objasniti ta znai termin "duhovni". Duhovna dimenzija nam daje oseanje pripadnosti svemu to nas okruuje. To je ono to govorimo kad postavljamo pitanja poput ovih: "Ko sam ja?; Koji je razlog to ivim?; Kakva je moja uloga u ivotu?; Kakav je smisao mog ivota?" Ako ova pitanja ostavimo bez odgovora, osetiemo oseanje nezadovoljstva koje e upropastiti nae najlepe dane.

174

PONUDITE SEBI SVAKOG DANA TRI ZADOVOLJSTVA

Hranite svoja tri tela. Vrlo dobro znam da se svakog dana susreemo sa bezbrojnim problemima, tako da esto zaboravljamo ili zapostavljamo jednu ili drugu "nau dimenziju". esto imamo i razne izgovore za to: Jednostavno nismo imali vremena da odemo na bazen ili na as gimnastike; nismo imali vremena da posetimo bolesnu prijateljicu ili odemo u pozorite... Meutim, zbog svoje ravnotee moramo biti veoma paljivi prema potrebama svake od tri dimenzije. Ako je nemoguno da im posvetite ceo jedan dan tokom nedelje, sigurna sam da im bar moete posvetiti nekoliko minuta dnevno. Pre svega, jer nije re o neprijatnim stvarima, ve, nasuprot, o istinskom zadovoljstvu! Dakle, ne oklevajte vie, poklonite sebi tri mala poklona dnevno. Ne zaboravite, takoe, da sebe potedite od "otrovnih poklona": cigareta, alkohola ili pantagruelskih jela! Vi sebe "mazite", ali u negativnom smislu rei: upropatavate svoj organizam. Tvrdim vam da time ne priinjavate zadovoljstvo sebi, ve na suprot samo zlo. Danijela Reito, psihoterapeut, neprestano mi je ponavljala: - Pruaj sebi svakog dana prijatne trenutke. Ulepaj svoj ivot u toku dana "pauzama zadovoljstva", fizikim, psiholokim i duhovnim. To je idealan nain da se oslobodi stresa i da se uveri u lepotu ivota. Dakle, jo danas, napravite tri liste specifinih poklona koje ete, po izboru, nuditi sebi svako-dnevno. Evo nekoliko predloga koji e vam pomoi da i vi napravite listu svojih.

ZA FIZIKO TELO: Kupajte se u vodi sa miriljavim solima. Stavite buket cvea na sto. Plivajte. etajte se u umi ili parku. Uivajte na suncu. Masirajte se. Ostanite u krevetu do podne. Pijte "koktel zdravlje".

ZA PSIHOLOKO TELO: Zagrlite neno onoga koga volite. Sluajte omiljenu muziku. Telefonirajte prijatelju ili prijateljici. Veerajte u restoranu i smejte se sa prijateljima. 175

itajte dobru knjigu. Igrajte se sa vaim kunim ljubimcem. Idite na predavanja sa temama koja vam se sviaju. Seajte se samo pozitivnih stvari: osmeha nepoznatog na ulici, lepe pesme koju ste uli na radiju, telefonskog razgovora koji vam je predstavljao zadovoljstvo, divnog izloga u cveari, itd.

ZA DUHOVNO TELO: Oduevljavajte se pesmom ptica. Zasadite ruinjak i uivajte u njegovom rastu. Pomozite nekome da pree ulicu. Ponite da svirate klavir, da slikate. itajte glasno poeziju. Razgovajte sa susedom, pa ak i sa nekim nepoznatim...

Zakaite svoju listu na ogledalo u kupatilu, na vrata friidera, u svojoj kancelariji... i ne zaboravite da je esto itate i primenjujete! A ako vam ponestanu ideje, okrenite brzo list: relaksacija, vizualizacija i meditacija su tri zadovoljstva koja moete sebi ponuditi u svakom trenutku.

176

RELAKSACIJA

Suvie se esto pojam relaksacije mea sa jednostavnim oputanjem ili sa injenicom da se izvalimo u fotelji sa aom u ruci. Ili ak kada dremamo ispred televizora... Meutim, moramo znati da je relaksacija jedno posebno stanje koje se moe postii samo odreenim tehnikama, i da ovo stanje omoguava naem organizmu veoma, znaajne psiholoke promene koje su znatno iznad jednostavnog oputanja. Relaksacija nam pomae da odmorimo svoj "organski motor" stavljajui ga u stanje potpunog mirovanja. Relaksacijom postiemo i oputanje miia. Ako samo zatvorimo oi i koncentriemo se na disanje, ve je i to dovoljno da se iskljuimo iz buke spoljnog sveta. Tada e se ritam naih modanih talasa potpuno modifikovati. Oseate se smrvljeni zbog ivotnih tekoa, prigueni stresovima... Ukljuite se na "duge talase". Nekoliko minuta relaksacije bie vam dovoljni da povratite pozitivnu energiju. Ali prava relaksacija treba da vam obezbedi: Mirno disanje Smanjenje povienog krvnog pritiska Odstranjenje briga koje vas more, a s tim i smanjenje luenja hormona stresa.

Ne zaboravite da je stres veliki potroa energije, to dovodi do hroninog zamora. Posle odstranjenja stresa, dobrom relaksacijom, vi ete se sigurno osetiti u dobroj formi. Ako va pokuaj da se relaksirate nije uspeo, to znai da je to bilo samo obino oputanje. Prava tajna relaksacije je u tome to ona deluje na na parasimpatiki nervni sistem. Na organizam deluje preko dva komplementarna nervna sistema: 1. 2. Simpatikus, koji ima zadatak da prilagodi nae telo naporima i stresu. Parasimpatikus, koji se brine o ravnotei naeg tela i vodi ga ka miru.

Moderan ivot, stalna urba, veliki zamor, zahtevaju suvie mnogo od naeg nervnog sistema, pa se on zato brzo iscrpljuje. Zato je potrebno obezbediti sebi trenutke oputanja, dopustiti parasimpatikusu da obavlja svoje regenatorske funkcije.

RELAKSACIJA I DISANJE SU NEODVOJIVI Nema dobre relaksacije bez dobrog disanja. Plua sportista mogu da prime do etiri litra vazduha, dok plua obinih smrtnika jedva pola litra pri svakom udisanju. Moraete priznati da je to nedovoljno za provetravanje plua. Dakle, naa plua su tako nedovoljno provetrena i to je esto razlog za nae loe pa ak i depresivno raspoloenje, slabost odbrambenog sistema, gubljenje pamenja i preranu starost.

177

Plua puna vazduha su izvor organskog ivota: to poveava otpornost belih krvnik zrnaca i povlaivanje tela. Ali pravilno disanje je takoe u tesnoj vezi sa naim psihikim i emotivnim stanjem. Setite se samo kako teko diemo kad smo u stanju straha ili uzbuenosti. U takvim situacijama ne moemo da delujemo, da kanaliemo svoje emocije i da utiemo na normalno disanje. Duboko disanje "masira" na solarni pleksus (nazvan takoe "stomani mozak") i preko njega direktno deluje na ceo nervni sistem. Zar niste bezbroj puta primetili da je dovoljno nekoliko puta udahnuti punim pluima da biste dominirali paninom situacijom ili da biste mirno odgovorili na napad neke neprijatne osobe. Duboko disanje ima mo da udalji misli koje izazivaju bes ili nemir. Dakle, ono je "neophodan partner" svake relaksacije.

NAUITE DA SE RELAKSIRATE Duboko disanje na mirnom mestu gde se moe sesti (kod kue, u kolima, na radnom mestu), zatvorene oi, i relaksacija ve poinje. Svaki put kad osetite da vas osvaja nedefinisana neprijatnost, elja da sve polomite oko sebe, ili depresija, brzo krenite da se relaksirate! Posle nekoliko minuta osetiete kiko izlazite iz oajnikog stanja u kome ste se vrteli u krug. Zahvaljujui relaksaciji ponovo ete pronai mir. I u ovom ponovo pronaenom unutranjem miru sigurno ete uti glas svog intimnog bia. Iskoristite priliku da proniknete sami u sebe, da napravite prvi korak ka upoznavanju svog istinskog JA, tada sledi i nagrada: uete glas koji vam apue kako najlake da resite svoje probleme.

RAZLIITI TIPOVI RELAKSACIJE Metodi kako da se relaksirate su mnogobrojni. Svaki od njih odgovara posebnom sluaju. Ovde u navesti nekoliko najznaajnijih meu njima.

DEKOBSONOV METOD

Dekobson je bio jedan od pionira relaksacije poetkom pedesetih godina. On je insistirao pre svega na fizikom oputanju. Poseban akcenat je stavljao na relaksaciju dijafragme. Tano je da ogroman pritisak miia dijafragme "gui" sve organe smetene u stomaku i zato ovaj mii mora da bude predmet posebne panje prilikom relaksacije.

ULCOVA METODA

Nemaki psihijatar Johanes ulc razvio je veoma slavnu tehniku autorelaksacije. Osoba koja eli da se relaksira treba da zamisli psiholoko oseanje teine i toplote. Tako se matom deluje na telo i postie veoma dobra relaksacija. (O detaljima ove relaksacije itaete na sledeim stranicama.) 178

SOFROLOGIJA

Godine 1960, Antonijo Kajsedo osnovao je kolu Sofrologije u kojoj se izuavao metod relaksacije istog imena, koji se danas najvie primenjuje u svetu, posebno u pojedinim bolnicama. Ovaj metod zahteva dugo uvebavanje, ali zato omoguava pristup najdubljem nivou celebralnih talasa.

RELAKSACIJA PUTEM SLIKE

Ovaj metod su uveli u Francuskoj An-Mari i Remi Filioza. U njemu se polazi od injenice da mnogobrojni meu nama su neprestani zarobljenici svojih misli i da ne uspevaju da ih se oslobode, "mentalno isprazne". Pribegavanje slikama utie da relaksacija bude laka, sigurnija, efikasnija. To je u stvari vizualizacija, koja postaje u ovoj vrsti relaksacije sjajno terapeutsko oruje. Ovu vrstu relaksacije uveli su u svoje sisteme Silva, a zatim Simonton, o emu cento itati dalje.

OSNOVNO OPUTANJE

(Vrat se u leeem ili sedeem poloaju, otvorenih oiju ili murei) Ispruite se ili sedite u poloaju koji vam je najpodesniji. Moete muriti ili gledati. Oputajte jedan za drugim sve miie na telu, poinjui stopalima, potom nogama, karlicom, trbuhom, prstima, leima, rukama (ispod aka), ramenima, vratom i glavom. Udiite vazduh utei i to udobnije. Dok izdiete vazduh, ponavljajte rei kao to su "mir", "dobro", "tiina". Ne smete biti rasejani da vam misli blude na sve strane. Ne predajte se sanjarijama ili tetnim mislima bilo koje vrste koje prolaze kroz va duh, a samo vas ine slabijim. Mirno i nepokolebljivo prihvatajte njihovo prisustvo, ako vam ipak padnu na pamet, ne obraajui na njih panju, a ponavljajte re koju ste odabrali. Te e tetne misli otii kao to su i dole. Ponite vebanjima desetak minuta, a zavrite oputanjem od dvadeset minuta. Stavite blizu sebe sat s krupnim kazaljkama, da biste lako videli koliko je sati. Posle oputanja, nemojte skoiti kao avo iz deije kutije. Ostanite jo nekoliko minuta u miru i tiini, otvorenih oiju, pre nego to ustanete. Sada ste oputeni i spremni da vrite poslove koji vas oekuju. Ne trudite se da saznate je li vae oputanje uspeno. Jednostavno, ponavljajte ove vebe svakog dana u mira, pa ete vrlo brzo saznati kako da ih usavrite. Odmah ete osetiti sve blagodeti tih vebi!

179

OPUTANJE ZA SUVIE NEPETE

ili za one koji ne znaju sve o relaksaciji (po metodi Dekobson) Moete to oputanje vriti li sedeem poloaju, i ak otvorenih oiju. Ali je bolje da to inite na dueku ili strunjai, ili na krevetu ili na stolici za ljuljanje. Ova metoda posebno je podesna za suvie napeta, rastrojena, zabrinuta lica, kod kojih osim stresa postoji i nesvesno miina napetost u ramenima, potiljku, vilici, jeziku, vratu, akama, i prstima. Ova metoda poziva da se jo jae zgrite da biste se potom bolje opustili! Ova dinamina faza omoguuje da se uoi razlika izmeu napetog miia i istinski oputenog miia. Najpre se neko vreme napreite do krajnosti. A potom smanjujte napetost viih miia, svesni ovog novog i prijatnog oseanja. Prilikom svakog voljnog grenja brojte u tiini do pet. Potom se oputajte. Stisnite svoje prste na nogama to moete jae i brojte u sebi do pet. Potom se oputajte. Stisnite to jae zglavke na nogama i listove na nogama brojei u sebi do pet. Potom se oputajte. Stisnite miie na bedrima to jae, brojei u sebi do pet. Potom se oputajte. Stisnite jedan za drugim, odreenim redom, svaki va mii, brojei u sebi do pet a potom se potpuno opustite, i to: trbuh, prsa, stranjicu, leda (savijte ih u luk); podlakticu i dvoglavi mii (biceps); ramena (slegnite ih); vrat; vilice i usta; oi (zatvorite ih) i nos; obrve (podignite ih). Da bi ovo izvrsno oputanje potpuno polo za rukom, savetujem da unesete program (koji treba slediti) u magnetofon, podeavajui vremenske razlike dovoljne za grenje i oputanje svakog miia. Onda valja samo staviti kasetu u pokret i pratiti uputstva. Uostalom, moete tako postupiti i kod ostalih oputanja (relaksacija). Nemojte odmah ustati po zavretku oputanja. Otvorite oi i uivajte nekoliko minuta u blaenom stanju, da osetite kako vani I krv snanije krui.

OPUTANJE "PROTIV MRNJE"

U leeem poloaju, murei, oputajte se to jae. Oputajte zglobove, jedan za drugim, ponite od stopala, zavrite glavom. Prilikom svakog izdisanja, istisnite sva bolna seanja koja potkopavaju vae telo i duh. Udiite lagano, a pri svakom izdisaju oslabite napetost opustite se, oslobodite se strepnji, oseanja krivice, gneva. Osetite kako vam se zglobovi oputaju, istegnite lagano svoje ile. Osetite da sada meuzglobne tenosti slobodno krue. Zapazite da tenost oko vaeg mozga krui uredno i mirno. Sve su brige, smetnje i okovi iezli. Oseate se u miru sa sobom. U vaem je telu sve skladno, kretanje i ivot. 180

 Otvorite oi, ustanite polako, ivot vas oekuje.

OPUTANJE "PROTIV OSEANJA STREPNJE"

(po ulcovoj metodi) Leei, zatvorenih oiju, mirno diite. Udiite punim pluima, Kad izdiete, govorite u sebi: "Ja sam miran", i tako nastavite dok ne osetite da ste se potpuno opustili. Sada, recite pri svakom izdisaju: "Teka moja desna noga." Priekajte dok ne osetite da je postala teka, kao da se zarila u duek. Uinite to isto reima: "Moja leva noga, moja desna ruka, moja leva ruka, moje telo, moj vrat moja glava ... vrlo je teak (teka)". Pri svakom izdisaju oseate se prijatno alost oputeniji ste i manje brini i nespokojni. Otvorite oi, ekajte nekoliko minuta pre nego to ustanete da biste mirno nastavili svoj posao.

OPUTANJE "PROTIV OSEANJA STRAHA I HLADNOE"

(po ulcovoj metodi) Leei, zatvorenih oiju, mirno diite. Izdiite sporo i punim pluima. Pri izdisanju, recite u sebi: "Miran sam". Nastavite tako dok ne osetite da ste se opustili. Potom govorite pri svakom izdisaju. "Moja desna, noga postaje vrlo topla." Ne turite; osetite kako postaje vrlo topla. Zatim: "Moja leva noga, moja desna ruka, moja leva ruka, moje telo, moj vrat, moja glava... postaje vrlo topla (topao)." Pri svakom izdisaju obuzima vas prijatna toplina. Oseate se smireniji, ispunjeni hrabrou, "vi ste sila". ekajte nekoliko minuta pre nego to ustanete da obavljate svoje poslove. Ovo oputanje iri krvne sudove i poveava za jedan ili dva stepena temperaturu gornjeg sloja koe (epiderma). Zato je ona najbolje sredstvo protiv oseanja "sleenih stopala" to vas spreava da spavate!

BRZO OPUTANJE "ENERGIJA"

U sedeem stavu, murei, diite lagano i mirno. Dok mirno diete, usredsredite se u toku nekoliko minuta, na va trbuh, na vae "upotrebno bie". Osetite umirujuu toplinu koja zrai iz vaeg trbuha.

181

 Usredsredite se sada na vae srce (na dva ili tri centimetra ispod take koja se nalazi izmeu grudi). To je sredite vae oseajnosti, vaih uzbuenja, raspoloenja, emocija. Osetite toplinu koja zrai iz njega. Prijatno oseanje topline izvire iz vaeg srca. Usredsredite se sada na vrh vaih prsa: to je sredite vae osobene linosti, sredite vrednosti koje elite da branite. Osetite toplinu koja zrai i smiruje vrh vaih prsa. Potom spojite u vaoj unutranjosti ove tri vane take: pokrenite mono energetsko kruno kolo koje se snabdeva iz ova tri izvora. Ne urite. Osetite kako oni zajedno trepere, mirni i snani: oni predstavljaju vau linost, va identitet. Diite mirno, oseajui da ste vi to zaista: vedri i puni snage. Otvorite oi i ekajte nekoliko minuta pre nego to nastavite da radite.

OPUTANJE "PRIHVATAM SE"

Videli smo da krijemo u sebi dete koje po svemu lii na devojicu ili deaka kakvi smo nekad bili. Kada nas snau bolest, nezaposlenost ili druge ozbiljne tekoe, ovo se unutranje dete uplai. Ono se pita kako da opstane u svetu tako surovom i nemilostivom. Jedino to moe da ga umiri i ohrabri jeste: mi sami! Budite dobar roditelj ovom uplaenom detetu. Sednite negde gde vam niko nee smetati. S rukama na srcu, govorite svom duevnom, emocionalnom delu onako kako biste govorili uplaenom detetu. Recite mu: "Ja sam tu, ja sam s tobom, neu te nikad napustiti. Imam poverenja u tebe. Ne plai se, videe, sve e izii na dobro!" Sada kad ste se umirili, zatvorite oi i diite polako, punim pluima. U diite duboko, i pri svakom izdisaju recite u sebi: "Ja sve naputam". Nije dovoljno da to kaete, treba da osetite telesno i duevno. Kao da otkopavate steznik ili razvezujete vor na kravati. Nastavite ovo jo nekoliko minuta, pa kad osetite da ste zaista oputeni, recite pri svakom udisaju: "Ja sebe prihvatam". Svaki put osetite ugodnu i blagotvornu toplinu lako ispunjuje va stomak i prsa. Ovako nastavite u tiini, sve dok ne osetite da ste umireni, vedri i sigurni u sebe. Otvorite oi. ekajte nekoliko minuta pre nego to ustanete. ivot vas eka!

182

RAZMILJANJE: JEDAN SVAKODNEVNI SASTANAK SA SOBOM

Zahvaljujui vrtlogu modernog naina ivota, mi jurimo bez predaha: javni prevoz ili stalne guve u saobraaju, deca koju vodimo u kolu, rad, jurnjava, hrana koju treba pripremiti, jela koja gutamo s nogu, redovi u banci ili poti pre nego to poe da dovede dete iz kole - i tako iz dan u dan. Dajemo li sebi bar malo odmora? Za gledanje televizije, za veeru s prijateljima ili odlazak na putovanje. Svakako, prijatne razonode, ali one nam ne donose vedrinu i spokoj, na to mi imamo pravo, i to je nama potrebno! A kad dobijemo vreme da se zabavimo sobom? Skoro nikad. I, pre svega, zato bismo ga i traili? Ne vidimo ni zainteresovanost ni potrebi za njim. Meutim, postoji vano pravilo! Nai sreni asovi traju suvie kratko, naa je srea povrna. Naa e se nesrea poveavati sve dok ne doemo u dodir sa sobom, sa svojim pravom linou. Sve dok ne budemo nauili da svoju snagu crpemo "iz sebe". Jedino poznavanje sebe i poverenje u sebe otvaraju vrata ivota u kome ne postoji strah, razdor i veliki jadi! Ali, to me podsea na odgovore jednog taksiste kad smo "ueno" razgovarali na putu ka aerodromu Roasi: Moda ne znam ta ima u mojoj unutranjosti, ali pre svega meni nije potrebno da to saznam!

Neki pak smatraju da nemaju vremena, ili "imaju druga posla a ne da gledaju sebi u pupak". Meutim, to vie ivimo udaljeni od samih sebe, od svoje prave linosti, od svog pravog identiteta, to se vie izlaemo psihosomatskim oboljenjima, bolestima due i tela. ivei suvie pod pritiskom spoljanjih dogaaja, mi ludo traimo unutranju energiju, onu koja odreuje nae zdravstveno stanje. Sreom, da bismo okupili svoje snage i ponovo nali svoje korene, postoji nepogreiva metoda: meditacija!

POTISKIVANJE NAIH SKLONOSTI KA SAMOPOTINJAVANJU

ta to odbija ljude od razmiljanja? U prvom redu, nepoznavanja ovog dragocenog sredstva. Potom, uverenje da su suvie izmueni svojim tegobama i brigama da bi postigli spokojstvo potrebno za takav umni posao. Odmah se uoava da se problemu prilazi s pogrene strane, poto je svrha razmiljanja upravo da nam pribavi taj "duevni mir", to spokojstvo koje moe da olaka nae patnje ili sitne trzavice svakidanjeg ivota.

183

Svakako, vi nemate mogunost izbora: sve dok strepite zbog neeg, dotle e vam malo ili nita znaiti osmeh voljenog bia, unapreenje u slubi ili najlepi vidik na svetu. I nita vam ne pomae bekstvo iz sveta u neki zabaen kut na kraj sveta ili na vrhove Himalaja vae muke dole su tamo jo pre vas! Reenje je u meditaciji. To je reenje ve hiljadama godina poboljavalo ivot milionima ljudi. Tajna uspeha meditiranja u ovome je: ono olakava dodir s naim istinskim biem u njegovim mnogobrojnim oblicima; tek tada buenje naih skrivenih sposobnosti prua izvrstan odgovor na sve nedae u ivotu.

PAMETNO UPRAVLJAJMO SOBOM Dok sam prouavala neurolingvistiku, lekar za duevne bolesti Kolet Erera neprestano je ponavljala: - Kad ovek jednom iskusi slast prisustva svom biu, ne moe dalje da ivi bez tog prisustva i te slasti. Nisam dobro shvatila ovu misao sve dok nisam sama okusila tu slast zahvaljujui meditaciji. Stii do "prisustva sa sobom" znai otkriti svoje tajne sposobnosti i doivljavati ih svaki put sve svesnije! To znai uvideti u sebi trajno postojanje, oseanja hrabrosti, vedrog i pouzdanog sredita, sposobnog da ponovo daruje zdravlje naem organizmu i ravnoteu naem dubu. Mnogi se liavaju ovog blaga zato to smatraju da je meditacija udan i zamren posao. Oni prilaze budizmu ili kom drugom udnom, egzotinom verovanju, ako ne i sektama. I to danas kad je meditacija svuda prisutna kao to su i disanje i san! U stvarnosti, mi razmiljamo a nismo toga svesni. U itavom ivotu, svakog dana: kad vozimo auto, kad pratimo teku emisiju na televiziji, kad pomaemo svom detetu da izradi kolski zadatak, kad obavljamo svoj posao zanatlije ili umetnika, mi razmiljamo. Jer razmiljanje nije nita drugo nego koncentracija, poveana panja. Meutim, pomenuti primeri opisuju spoljanje oblike razmiljanja. Nas sada zanima razmiljanje koje se odnosi na nas: skreemo svoju panju na na duevni ivot, na nae najdublje misli i oseanja, prelazei utke preko nasilnika koji, iskrsavi iz prolosti, ponavlja: "Nee uspeti". Kad primoramo svoj gromki glas da zauti, mi prizivamo na instinkt, nae nadahnue i nae instinktivno poimanje (intuiciju). Namee nam se naa duboka mudrost. Meditacija, to je: Sastanak sa sobom i svojim nesvesnim elementom. Sabranost koncentracija, koja e "uspostaviti red" u naem duhu. Prihvatanje, panjom prema sebi, poverenje prema sebi, "mirne uverenosti u sebe".

DEJSTVO NA TELESNO ZDRAVLJE Kako ovo meditiranje, kao oblik duhovnog istraivanja, moe uticati na nae zdravlje? Sasvim jednostavno, zato to, ostvarujui mir u naoj dui, podstie luenje "hormona blagostanja", dobrog raspoloenja, koja omoguuju otpor naeg sistema odbrane.

184

Za lice koje radi razmiljajui, razmiljanje deluje kao trenutni odmor. U najkraem vremenu svodi se rad mozga na lagani ritam alfa talasa, i to znatno sniava napade stresa. Ono to su stari mudraci pred osetili, moderni su naunici danas uinili oiglednim. Mnogobrojni ogledi pokazali su da oni koji usrdno meditiraju, doivljavaju snienje holesterola u krvi proseno za dvadeset posto. Uz to, redovna praksa razmiljanja moe da smanji srani ritam i ritam disanja, krvni pritisak, procenat hormona stresa (adrenalina, hidrokortizona, norepinefrina, itd). Mnogobrojni su oni koji su, zahvaljujui meditaciji, uspeh da izlee duevno-telesne (psihomatine) poremeaje, kao to su nesanica, utuenost, glavobolje, stomani poremeaji. Neki su ak postigli da se spasu od zavisnosti od alkoholizma ili droge! Danas vidimo lekare za duevne bolesti (psihoterapeute) i lekare kako zamenjuju uzimanje umirujuih sredstava (koja esto imaju mnoge neeljene uzgredne posledice) razmiljanjem, oputanjem i vizualizacijom, tim trima nainima jednostavnim ali uspenim koji ne prouzrokuju hemijsko zagaivanje organizma.

SUZANIN DOGAAJ Suzana Hajport izgubila je sina od pet godina u saobraajnoj nesrei. Tri je godine ivela u dubokoj potitenosti. Njen susret sa D.Dolsonom na Floridi (SAD) i njegovom grupom za meditiranje vratila joj je volju da ivi, samo posle nekoliko meseci strpljive prakse. Suzana je potom osnovala drutvo "roditelja dece nastradale u saobraajnim nesreama", koje se bori protiv loih vozaa i stara se za poboljanje bezbednosti na putu. U susretu s njom zamolila sam je da mi objasni to joj je meditacija tano pomogla. Rekla je: - Meditacija mi je pokazala da uvek postoji izlaz. U mom sluaju to je znailo prihvatiti neprihvatljivo, smrt malog Bobija, na taj nain to sam pomagala drugima da se koriste lekcijom kojom me je pouila moja nesrea. Pomou meditiranja sabrala sam se i sagledala ono bitno: izvukavi me iz depresije, meditacija mi ja vratila zdravlje. Ona ui kako da svaku nesreu pretvorimo u boljitak. Kad se kralj Luj XI zatvarao sam u prestanu salu, govorio je: "Ovde dobijam savet od sebe". Kao on, i mi treba da razmiljamo o "uzimanju saveta od samog sebe". Gde moemo, bolje nego u nama samima, da naemo odgovorna naa pitanja? Predlaem vam nekoliko sledeih metoda za meditiranje: Izaberite one koji vam najvie gode. Ali, ma ta vi ovde izabrali, znajte da ne moete promaiti cilj: jer najbolje je ono meditiranje koje se praktikuje.

KAKO MEDITIRATI?

185

Jednom ili dva puta dnevno sastanite se sa sobom. Dopustite sebi nekoliko minuta da se saberete. Ako se dosad niste bavili takvim meditiranjem, dosta vam je pet minuta po seansi! Sednite, najbolje sa uspravljenim leima, i opustite se. Umireni, posmatraj te svoje disanje, a ne pokuavajte da ga ubrzate, usporite ili da ga uinite dubljim. Pustite da vam dolaze i odlaze misli koje vam padnu na pamet; ne pridajte im znaaj: one e brzo ieznuti. Koncentriite se na svoje disanje.

Brojte u sebi do deset odahnite na 1, izdahnite na 2, udahnite na 3, izdahnite na 4, itd. Pa ponovo ponite iznova. Ili (varijanta): prilikom izdisaja recite u sebi jednu pozitivnu re koju ste prethodno izabrali: "ljubav", "mir", "ozdravljenje". Druga varijanta: pri izdisaju recite u sebi pola reenice koju ste prethodno odabrali, a pri udisanju recite drugu polovinu. Moete rei na primer: "Mir... u dui". Ili: "Ljubav... prema ivotu". Kad god se setite neke ale, svedite je na male reenice, pa ih izgovarajte po pola prilikom disanja. Duevno mirni, pazite na svoje udisanje i izdisanje. Smatrajte ovu plimu i oseku kao kotvu koja vas povezuje s vaim duevnim sreditem.

NEKOLIKO DUPUNSKIH NAPOMENA I SAVETA ZA DOBRO RAZMILJANJE

1) Svakako izaberite mirno mesto gde neete biti uznemirivani. I ne smatrajte da ste sebini to se od svojih dragih sklanjate neko vreme! Podsetite se: to manje patite od stresa, vie ete usreiti svoje blinje. Pa ne oklevajte vie; zaboravite brige i obaveze, zamurite. 2) Ponite smiljeno da oputate miie od pete do glave. Oputajte se pri svakom izdisaju, sve dublja. 3) Potom upravite panju na svoju duhovnu stranu. Brojanje od 1 do 10 poveava vau koncentraciju. Ako vam duh zaluta i vi kaete 33, ne navodite imena ptica, nego ponite jednostavno do 1. Izabrane rei ili reenice koje slue istom cilju kao "crvena nit". Ako ispustite re ili reenicu za trenutak da biste proverili dali je cev za plin dobro zatvorena ili da li je ostalo dovoljno hleba za veeru, ne sekirajte se! Vratite se jednostavno na svoju Reenicu! Uvek u ritmu izdisaja i udisaja moete vaem nesvesnom dostaviti opomenu, na primer: "Pomozi mi da shvatim", "Hou da doznam", "Da nauim", "Savetuj me". Odgovori mogu izbiti u obliku iznenadnih

186

intuicija, neposrednih ili instinktivnih poimanja. Ili e odgovori stii sutradan. Nemojte prenagliti, verujte sebi, pa e sve doi u svoje vreme. 4) Ne rasipajte uzalud snagu da odagnate misli koje e se svakako kovitlati u vaem mozgu. Da biste ih se otresli, zabavljajte se krstei ih: "Gle, to je misao koja je nastala iz straha", "... i misao nastala od tuge". Ne pokuavajte da ih izbegnete. Posmatrajte ih mirno, iskosa, i vraajte se svaki put na redovan tok. 5) Verovatno e va duh vrdati, izvlaiti se, u toku meditiranja. Nimalo udno. Meditacija je vesti na strpljenja, vetina da se sva vaa panja upravi na disanje. Trudite se, sve dok ova koncentracija na samog sebe ne postane vaa navika. 6) im meditiranja ima skupno dejstvo: to vie meditirate, bre se oputaju va duh i telo. I kad se uspostavi mir, vi dobijate odgovore raznom brzinom, kako kod koje linosti. Uz to, kad se vaa napetost i vae sumnje smanje, makar i za kratko vreme, vaa zapretana energija poinje da slobodno krui i na taj nain da lei vae telo tamo gde je potrebno. Posle svakog meditiranja estitajte sebi. "Obavio sam to, sad se oseam divno!" Setite se da Pariz nije izgraen u toku jednog dana! Ali, naroito, uzdajte se u sebe: ako se uporno obavlja, meditacija moe u nama da izvri dugo oekivane promene.

MEDITACIJA I NESANICA I kad ciljate da postignete duboke promene svoje linosti, vi moete raunati na hitnije koristi.< Ogledi Dr Berensona pokazuju da se metaboliko (o izmeni materije u organima za varenje i dr) dejstvo organizma usporava vie u toku dvadeset minuta valjanog oputanja putem meditacije nego u toku osam sati sna! Ovaj podatak vredi zlata za one koji pate od nesanice. To znai da oni lako mogu da povrate srene asove sna. A to donosi njihovom telu snagu i zadovoljstvo! U toku dana, kada osetite umor, korisno je da odmor zamenite kratkim inom meditacije koja e napuniti ispranjene baterije! A postii ete sve ako tome dodate jo i vebu vizualizacije.

187

VIZUALIZACIJA, IZVOR "HORMONA BLAGOSTANJA"

Dugo vremena hvaljena od strane uitelja joge, uspenost vizualizacije - naroito u pogledu bolesti jasno je utvrena od strane Hosea Silve a naroito Dr Simontona. Tri tehnike i relaksacija / meditacija / vizualizacija imaju zajedniku osobinu: ue nas koncentraciji, da budemo sabrani. Oputanjem, relaksacijom se koncentriemo na oseanja koja nam pribavljaju miici: napeti a potom oputeni. Meditacijom se koncentriemo na ono to se zbiva u naem duhu: stres i duevno lutanje, a potom doticaj sa spokojnim duevnim svetom. Vizualizacijom se koncentriemo pomou slika koje smo hotimino izazvali, potom oseanjima koja su izazvana ovim slikama, i najzad na zadovoljstvu koje nam te slike priinjavaju. Koncentracijom treba da postignemo pokretanje skrivenih snaga u cilju odravanja telesnog bia, a isto tako naeg duevnog ivota i, ukupno uzevi, radi boljeg iskorienja ivota.

KAKO DELUJE VIZUALIZACIJA? Kad prima informacije, na korteks, kora velikog mozga - to jest na logiki mozak - proverava njihovu tanost i izvlai svoje zakljuke. Zasnivajui se na stvarnim injenicama, nema obiaj da uzima rog za svecu! Sa svoje strane na oseajni, emocionalni mozak nema posla sa loginim podacima koji se mogu i proveriti. Njegov je zadatak da pokrene nae hormonalne lezde na osnovu emocija koje je primio. To on ini bez obzira na to jesu li te emocije proizvod stvarnih injenica ili su to fantazije potekle iz nae mate! Ova osobina emocionalnog mozga kljuni je uzrok psihosomatskih oboljenja a isto tako i njihovog izleenja. To je i temelj metode zvane "pozitivna, korisna vizualizacija", o kojoj smo govorili u poglavlju "O depresiji zbog raka". Podsetimo se ukratko njenog osnovnog pojma: tu je re o prenoenju srenih oseanja u na emocionalni mozak u cilju da on odredi luenje "hormona sree", onih koji jaaju na imunitet, na odbrambeni sistem.. Na osnovu iznesenog izraena je metoda vizualizacije sa utvrenim pravilima. Njena se uspenost zasniva na nekoliko inilaca: Za vreme vizualizacije ovek privremeno uklanja svoje brige i u mislima slika svoju bolju budunost.

188

 Oputenost koja prethodi ovome, pokree na rad mozak u talasima alfa, tada u mirovanju. Ovo stanje "osetljivosti alfa-talasa za utiske" olakava prilaz nesvesnom. Koristiemo ove podesne trenutke da tamo unesemo - zaobilazno, preko podesnih slika - nove podatke i ohrabrujue vesti. Vizualizacija budi i kanalie "naa tri tela" ka ostvarenju eljenih ciljeva. Osim toga ona moe da nam otkrije reenje o kojima nismo ni sanjali. Slike prenesene naoj podsvesti za vreme vizualizacije izazivaju "promenu diskete" u naem duevnom ponaanju. Nae nesrene navike izbaene su iz programa. to ovek u glavi ponavlja pozitivne slike, to bolje priprema svoj mozak da vri srene promene. Avaj, moguno je i suprotno tome: to se vie govori: "Nikad mi nita ne polazi za rukom", to vie rizikuje da stalno gubi. Dobra je vizualizacija ona koja odbacuje stare matrice i misli koje su krive za na stres, nae duevne preoptereenje i iscrpljenost, i nae obeshrabrenje.

KAKO VIZUALIZIRATI? Vizualizacija uvek poinje sputanjem: talasi alfa olakavaju da se zagnjurimo u podsvest.

Sedei u mirnom mestu, uspravnih lea, zatvorenih oiju, i mirnim disanjem, opustite sve miie, od pete do glave. (Videti metodu u poglavlju o relaksaciji). im osetite smirenost ponite da vizualizirate: zamislite kratke komedije ili filmove u kojima ste vi junak ili junakinja; vi uvek pobeujete, vi ozdravljate, vi uspevate u svemu. Svi scenariji bez izuzetka moraju da budu optimistiki. Obavezno se zavravaju sreno. Kad se tako pone, moete zamiljati to vam je volja: Kako se oporavljate od bolesti. Kako pobeujete, u emocionalnom ili poslovnom sukobu. Pazite! Potujte logiku i verovatnost u odvijanju scenarija, kako bi "pria" ostala uverljiva - bar za vas. Vizualizacija ne koristi samo za gledanje, za oko. Ona treba slikom da pokrene sva naa ula: treba da "vidimo" lice i dekor, ali i da ujemo razgovore udvoje, da osetimo mirise. Naroito, treba da doivimo emocije, oseanja, uzbuenja, "kao da smo lino prisutni svemu tome". Ako ne igra igru kako valja, na emocionalni mozak i nae hormonske lezde ostae ravnodune. Ako slabo zamiljate gledajui, vizualno, moete se sluiti svojim drugim ciljem. Nainite sliku, projekciju, naslepo: proivite stvarno svoju ulogu pomou razgovora udvoje, buke i graje, i telesnih oseaja. Bitno je da postignete da verujete u stvarnost prizora i tim putem, da steknete poverenje u sebe i u ostvarenje svojih ciljeva - bar za vreme trajanja "filma"! Da biste zamislili (i oiveli u sebi) ozdravljenje, treba da imate izvestan pojam o mestu gde se nalazi oboleli organ i njegovom nepravilnom delovanju. To pomae da uinite vidljivim, da vizualizujete ozdravljenje sa vie realizma. Da bismo pokrenuli svoj emocionalni mozak i iskoristili lekovitu snagu koju on budi u nama, moramo verovati u istinitost zapleta. Proiveti svoju vizualizaciju "stvarno", do konane pobede to znai pruiti joj sve izglede za uspeh.

189

VIZUALIZACIJA ZVANA "LJULJAKA" Ako ste ljuti na lanove u toku sastanka udruenja ili lanova porodice, evo jedne brze vizualizacije koja postie izvrsne rezultate. Zatvorite oi i opustite se na brzinu. Zamislite da ste na ljuljaci. Prilikom udisanja vi uzleete visoko... potom se sputate pri izdisaju, izgonei pritom zlovolju i jed. Oseate kako napetost naputa vae telo, malo po malo, pri svakom sputanju. "Ljuljajte se", draesno i spretno, dok se ne osetite smirenim.

VIZUALIZACIJA "SJAJNI GODINJI ODMOR" Nalazite se u vozu, u autobusu, sedite na zadnjem seditu automobila ili pored ofera. Ljuti ste ili potiteni to pada kia ili zbog stalnih zastoja u saobraaju. Zato trujete krv talasima adrenalina i drugih hormona koje kode vaem zdravlju? Bolje je da ovo vreme iskoristite za vizualizaciju! Pod dejstvom vae mate otii ete na "sjajni godinji odmor" u sunani kraj. Osetite radost i zadovoljstvo koji obogauju vae krvne ile endorfinima ili anandamicima, prvim prijateljima vaeg odbrambenog, ali unitenog sistema. Diite mirno nekoliko minuta, smiljeno oputajui svoje miie. Evo predloga kako da krene vaa vizualizacija. Zatvorite oi: etate se du staze koja vijuga izmeu borova. Odjednom se naete na pustoj plai okupanoj suncem. More vam se nudi, lepo i beskrajno. Seli ste pored vode i talasi vam liu stopala. Plavo se nebo prostire bez ijednog oblaka. Vi ste pijani od sree, u savrenom skladu sa prirodom. Ali vi ste, naravno, slobodni da izaberete drugi scenario. Pruite svom emocionalnom mozgu prijatne oseaje koje e podstai stvaranje korisnih hormona. Na taj nain pretvarate svoje trenutke ogorenosti u trenutke "silnog truda za postizanje sree".

VIZUALIZACIJA "DUEVNI VOD" Ako preivljavate trenutke stresa ili oka, zbog nezaposlenosti, novanih tekoa - namenjena vam je ova kratka vizualizacija. Udobno sedei na postelji, upravo pred spavanje, mirno diite koncentriui se na vazduh koji ulazi u vae nozdrve i izlazi iz njih. Kad osetite da ste smireni, zamislite zatvorenih oiju, da se pred vama pojavljuje drag prijatelj, mnogo voljeno lice, lik mudraca, anela ili izmiljenog voe. I dalje zatvorenih oiju, oseate se oputeni i mirni.

190

Sada vizualizirajte, to jest inite vidljivim linost koju ste izabrali, sasvim uz vau postelju. Ona vas gleda s mnogo nenosti i topline. Sluate njen mio glas koji vam kae: "Ja te titim". "Doivite" stvarno taj trenutak. Zapazite njen mio pogled, oblik i boju njene odee, ujte njen srdaan glas koji vam spokojno ponavlja: "Jate titim". Osetite jezu usled tog poverenja. Oseanje sigurnosti proima vas potpuno. Zamislite je da ponavlja. "Ja te titim" onoliko puta koliko je potrebno da mirno zaspite.

VIZUALIZACIJA "TOAK IVOTA" Ako vam je ivot gorak i ako vam namee "najtee kazne", pokuajte ovu monu vizualizaciju. Sedite u miran ugao gde vam nee niko smetati. Ispravite lea, zamurite i postepeno oputajte miia u toku dva minuta. Koncentriite se na disanje. Zapazite kako vazduh slobodno ulazi u vaa plua i izlazi iz njih. Kad se osetite smirenim, zamislite ogroman toak koiju: taj toak predstavlja va ivot. Zamislite da ste vi lutka privezana za obru toka. Toak poinje da se okree, vi ste as na vrhu, posmatrate lepe predele i miran ivot koji se odvija pred vama. as ste dole, smrvljeni pod teinom toka, izmueni na kamenitom zemljitu. Vizualizujte i oseajte kao pravu stvarnost vae sreno stanje kad se uznosite kao car na prestolu kad ste na vrh toka. Potom doivite u potpunosti vae patnje i oajanje kad ste smrvljeni na zemlju. Osetite strah pri svakom obrtanju toka. Sada prestanite s tim munim vizualizacijama. Ponovo gledajte ovaj isti toak koji predstavlja va ivot. Zamislite sada da se nalazite na njegovoj osovini, upravo u sreditu. Toak se sada obre oko vas. Vi niste vie kuglica koja krui odozdo prema gore, nego ste prirafljeni za glavinu na toku. Doao je kraj strahu od patnji! Sada ste na sigurnom, ma ta se dogodilo". Biti "u sreditu" znai stei sposobnost posmatranja, bez straha i nevolja, visove i ponore ivota. Ovo stalne kretanje predstavlja prirodni i neizbeni krug, i prema tome najtei trenuci ivota ne traju dugo. Biti "u sreditu" znai imati poverenje u ivot. Nikad ne oajavati kad toak sree srlja ka dnu. Recite sebi da, upravo ovog trenutka, on ve poinje svoj uspon! U tekim trenucima mog ivota, na vrhuncu muka, ova poslednja vizualizacija donela mi je neoekivano spokojstvo i vedrinu. Ophrvana stresom, strepnjom ili jednostavno preteranim umiranjem, svima nama neophodno su potrebne ove "luke spasa, luke oputenosti", spasonosna mesta u kojima moete da prevrate rane od ujeda.

Naprotiv, nemojte misliti da je ovde re o primoravanju na tegobne vebe ili na uzaludna izbegavanja svojih briga. U prvom redu zato to vam ove tri tehnike - oputanje, relaksacija razmiljanje, meditacija i vizualizacija - priinjavaju istinsko zadovoljstvo, koje uvek postaje sve vee, koje ima vane fizioloke posledice, u pogledu funkcija organizma. A zatim to vam ove tehnike omoguuju da "promenite pravac", da oslobodite vae ivotne snage a potom da ih potpuno iskoriste. 191

Najzad i naroito, zato to ovi trenuci "obustavljanja borbe" predstavljaju izvanredno prilike za mnogo bolje upoznavanje sebe. Zahvaljujui ovim tehnikama, a takoe i svim onim koje su skupljene u ovoj knjizi, imate mogunost da uinite odluan korak u susret sa onim to je izvorno i plemenito u vama. Jedan korak ka onom delu vaeg bia koje je sposobno da vam pribavi energiju potrebnu za bolji ivot.

IZAZOV "Kasnije, ti e biti neko", govore esto roditelji svojoj deci. A ova obina re, koja je iznenada dobila izgled plemenitosti i uticaja, ovo "neko" postaje neobino. To je meutim uzrok mnogih zabluda! Dete stvarno zamilja da e, da bi zasluilo ljubav i potovanje, morati da postane heroj, pozorina zvezda, milijarder ili ef drave! Ono e potom beskrajno trati za privienjem, fatamorganom. I u ovoj bezumnoj trci ono se udaljava od svog identiteta, od onoga to ga ini odreenom linou... S vremena na vreme ono slua u sebi glas koji mu dovikuje: "Ja sam tu! Brini se o meni!" Ali ono odmah to zaboravi, ne znajui kako da postupi da bi ga vezao sa svojim duhovnim biem. A ovaj ga rascep liava njegovih ivotnih snaga. Najstranije je zabluda to ne zna da treba, jednostavno, biti svoj, on sam, da bi najzad postao neko! Nije potrebno da se uporeujete s nekim uzornim licem ili omiljenim licem, idolom, budite ponosni onim to ste i kakvi ste. Volela bih mnogo da vas ova knjiga uveri da ste svi vi, bez izuzetka, jedinstvena lica i puni talenta.... Dobro oseajno, emocionalno upravljanje omoguuje da tano shvatimo svoju vrednost i svoje sposobnosti, tako to e to upravljanje posei daleko van granica poboljanja telesnog zdravlja odstranjivanjem hormona stresa. Ono sadri u sebi i potovanje i ocenjivanje sebe i prihvatanje sebe. Budite oprezni: Kadgod spreite da doe do izraaja onog to ste preiveli, vi gazite onaj deo vaeg bia koji najvie stvara. Vi prezirete svoje istinsko bie. Ne doputati da dou do izraaja vae emocije, vaa uzbuenja, vaa duevna stanja, to znai isto to i Ja se stidim sebe. Suprotno i tome, im dopustite da govore vaa oseanja, vi sebi dajete pravo da postojite po vaem identitetu "Potujem ono to oseam". Na taj nain pruate sebi ruku jasno potvrujui: "Ja drim do sebe". Ponavljajmo to jo i jo, sve dok se u to vrsto ne uverimo: biti neko, to nije nita drugo nego biti sam sobom. Uspeno emocionalno upravljanje - to je ono koje bezuslovno ohrabruje ljubav koju gajite prema sebi. Jedino vam ta ljubav omoguuje da razvijete, a potom da ostvarite ono to je najbolje i najplemenitije u vama. A vi moete pritom preneti ovu istu ljubav na vau decu i vae blinje da bi u njima podstakli nadu, poverenje i radost. Prava je srea jednostavna, uite u dno sebe, otkrijte svoju vrednost, volite svoje dobre osobine, kao to se pokazujete trpeljivim s prema vaim manama, pa ete postati sposobni da ocenjujete druge bez predrasude. 192

Izaberite ono pozitivno, korisno, praktino, sigurno, u svim stvarima, pa ete nasumice da odbacite sve to je nekorisno ili tetno! Vie se ne bojte budunosti: Pa sada vi znate da srea nastaje iz vaeg stava prema ivotu. Srea izvire iz vaeg duha! Najzad i naroito, prihvatate sebe onakvim kakvi jeste. Prihvatite druge takve kakvi su. Ova e vas bezuslovna ljubav izleiti i moi e da izlei svet. Ne postoji arobni recept za prilaz ka samom sebi. Svako treba da nae svoj put, i da ga sledi na svoj nain i svojim ritmom. I pored svih prepreka i tekoa, ovaj put vredi truda da bude preduzet. Jer ukoliko napredujete, utoliko ete i upoznati jedno izvanredno lice. Sebe!

193