Radionica Magične Oči 1

Popravite vid prirodnim putem

Možda izgleda neverovatno, čak i potpuno nemoguće, da stvarno možete povratiti prirodno jasan vid
treningom za vid. Sve više i više ljudi koristi dostignuća treninga vida koji ne podrazumeva nikakvu
skupu opremu niti invazivne procedure.

Naučne studije ukazuju na da malo više od 98% šestogodišnjaka ima savršen vid. Međutim, među
šesnaestogodišnjacima, više od 25% učenika ima potrebu za korektivnim sočivima.

Šta bi se desilo ako bi se sa treningom vida počelo već u detinjstvu?

Iskustva koja smo imali do sada govore da velikom broju dece nikada neće zatrebati naočare. Samo
nekoliko sati treninga vida lako će povratiti normalan i jasan vid većini dece. Čudesno, ali definitivno
moguće. Ima mnogo ljudi kojima su u detinjstvu trebale naočare, ali iz jednog ili drugog razloga nikada
ih nisu nosili, da bi danas imali savršen vid. Da li mi stavljamo deci naočare iz trivijalnih razloga?

Zašto ljudima trebaju naočare?

Uobičajeni problemi vida kao što su kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam, potreba za naočarima za
čitanje su u velikom stepenu prouzrokovani spoljnim faktorima. Jednostavno, previše koristimo svoje
oči i uzrokujemo hronični zamor. Veza um – telo je sposobna za fantastične stvari, uključujući i prirodan
i jasan vid.

Šta je trening vida?

Trening vida je zasnovan na pretpostavci da je dobar vid prirodno stanje i ima za cilj da vam vrati
potpuno prirodan i jasan vid putem jednostavnih vežbi. Četiri glavna principa na kojima se zasniva
trening vida su:
1. Vera i emocije – verovanje da je moguće da imate kontrolu nad svojim očima i da možete da vratite
svoj vid u normalu. U malom broju slučajeva postoje emotivni problemi koje je potrebno rešiti da bi
rapidno poboljšanje vida bilo moguće.
2. Fizički trening očnih mišića - kada nosite naočare vaše oči se prilagođavaju njima. Drugim rečima,
vaše oči su prinuđene da budu onakve kakve su bile u momentu testiranja. Sočiva obavljaju svo
fokusiranje, što dovodi do gubitka snage u očnim mišićima.
3. Relaksacija– prirodan i jasan vid ne zahteva napor. Mnogi od naših problema sa vidom su
uzrokovani stalnim fokusom očiju na objekte koji se nalaze na maloj udaljenosti. Na primer, gledanje u
ekran kompjutera 10 sati dnevno uzrokuje hroničnu tenziju vidnog sistema. Da bi povratili prirodan i
dobar vid, morate da načite da opustite oči.
4. Tok energije – posebno sa visokim stepenom kratkovidosti primetan je gubitak energije u očima.
Kratkovide oči su kao automobil sa akumulatorom na izdisaju - jedva funkcionišu, nemaju energiju
potrebnu za povratak prirodno jasnog vida.

Vežba ili relaksacija imaće efekta, ali pravi napredak dolazi kroz primenu sva četiri gore navedena
principa.

Leo Angart
Vid je jednostavan – samo otvorite oči i vidite. To jeste tako, a ipak često kao do dođe do nekakve
zabune pa počnemo da gubimo taj dragoceni dar vida. Začuđujuće je što tako mnogo ljudi ima
poteškoće sa vidom.

Profesionalci, optometristi i oftalmolozi, svoju nauku zasnivaju na teorijama koje su stare preko 150
godina. Zvanični stav glasi da će vaše oči vremenom biti u sve lošijem stanju i ništa drugo u vezi s tim
ne možete da učinite osim da nosite korektivna sočiva. A onda vam se moraju prepisivati sve jača
 Radionica Magične Oči 2

sočiva kako vam vid dalje slabi. Ovo nije utešno, no srećom to naprosto nije tačno.

Na početku 20. veka njujorški oftalmolog doktor Vilijam H. Bejts (1860.-1931.) počeo je da preispituje
zvanični stav nauke. Vršeći svakodnevno očne preglede otkrio je da se vid neprestano menja. Tokom
godina počeo je da otkriva šta je to prirodan vid. Počelo je to tako što je Bejts izlečio sopstvenu
„staračku dalekovidost“ (dalekovidost koja se stiče s godinama). Ohrabren, nastavio je da leči čitavu
lepezu problema sa vidom, i pri tome je postizao rezultate za vrlo kratko vreme.

Na primer, 1903. godine otkrio je jednostavnu tehniku kojom se može sprečiti razvoj kratkovidosti
(miopije) kod većine dece. 1920. uveo je pomenutu tehniku u školski sistem u Njujorku i uspeo da
smanji pojavu kratkovidosti za 70% već prve godine. Kao i ja, i vi se sigurno pitate – zašto onda toliko
dece još uvek nosi naočare?

Stručna zajednica uglavnom je ignorisala ideje doktora Bejtsa. Danas Bejtsov metod zastupaju i
praktikuju uglavnom oni koji su sopstveni vid izlečili njegovom primenom. Pisac Oldas Haksli povratio je
vid primenom Bejtsovog metoda nakon što je skoro potpuno oslepeo. O tome je 1975. napisao knjigu i
prikladno je nazvao „Umetnost gledanja“. Bejtsov metod takođe je pomogao ocu Geštalt terapije, Fricu
Perlzu. Nedavno je Majr Šnajder, rođen slep, povratio vid primenom Bejtsovog metoda. Doktor R.S.
Agarvol čitavog života podučavao je ljude u Indiji Bejtsovom metodu i osnovao je „Školu za savršen vid“
u Ašramu Šri Aurobindo u Pondičeriju. Doktor Agarvol i njegova porodica pomogli su hiljadama ljudi sa
najrazličitijim problemima sa vidom, uključujući kataraktu, razrokost (duplu sliku), degeneraciju
rožnjače, dalekovidost, staračku dalekovidost, kratkovidost, astigmatizam i druge.

Ja sam 26 godina nosio naočare, a onda sam osetio želju da po tom pitanju nešto učinim. Čuo sam da
ljudi koji mnogo i predano vežbaju uspevaju da povrate jasan vid, međutim, pošto sam tipični
zapadnjak, ja sam želeo nešto što će brzo dati rezultat. 1991. pročitao sam knjigu Džona Grajndera i
Ričarda Bandlera „Transformacije, neuro-lingvističko progmariranje i struktura hipnoze“ (1981.) U ovoj
knjizi, na strani 166, oni pišu o tome kako su na nekom pojedincu primenili tehniku hipnotičke regresije
tako da su ga vratili u uzrast od 5 godina kada je imao savršen vid. Potom su ga vratili u sadašnjost uz
to da zadrži svoj savršeni vid petogodišnjaka, i to je uspelo! Vest je bila uzbudljiva, pa sam počeo da
tražim hipnotičara koji bi isto mogao da učini za mene. Kosmos je, međutim, imao drugačiji plan, jer
nisam uspeo nikoga da nađem. Zato sam počeo da tragam za drugim načinom da popravim vid.

Problem sa vidom nije fizički, da je to „softverski“ problem, odnosno da se nalazi u umu.

A onda sam, kao kruna svega, naišao na lečenje Pranom. Početkom osamdesetih godina upoznao sam
Majstora Čoa Kok Suia, pre nego što je 1987. objavio svoju prvu knjigu „Drevno umeće i nauka lečenja
Pranom“. Zahvaljujući njegovoj knjizi i drugim veštinama isceljenja postepeno sam razvio sposobnost
delovanja na eteričnom energetskom nivou. Lečenje Pranom omogućava vam da uklonite nepokretnu
energiju u očima i zamenite je svežom energijom. Počeo sam da primenjujem lečenje Pranom tokom
dva sata dnevno prvih nedelju dana. U početku sam se saplitao putem ka kancelariji i sve do
poslepodnevnih sati nisam stavljao naočare. Već posle nedelju dana više mi nisu bile potrebne i od
onda ih nisam koristio.

Nisam postigao besprekoran vid ali sam komotno mogao gledati bez naočara i u narednim danima i
nedeljama moj vid je postajao sve bolji i bolji. Do 1992. godine vid mi je postao normalan i nije mi
trebala više nikakva korekcija.

Skoro 5 godina sam radio sa pojedincima i uspeo da im pomognem da poprave vid, a u nekim
slučajevima i da potpuno povrate svoj vid u normalno stanje.1996. godine sam pohađao kurs za neuro-
lingvističko programiranje na NLP univerzitetu u Kaliforniji. Dobili smo zadatak da “modelujemo”
nekoga ko je uradio nešto izuzetno. U to vreme nisam znao nikoga drugog ko je popravio vid tako da
sam odlučio da koristim sopstveno iskustvo kao model. Istovremeno sam verovao da je neophodno
otkriti naša najdublja uverenja pre nego što bi bilo moguće povratiti vid. Tokom godina sreo sam
mnogo ljudi i otkrio mnoge interesantne uzroke slabog vida. Pošto 60% posto populacije zapadnog
sveta nosi naočare, očigledno nam je potreban novi efikasan „lek“.
 Radionica Magične Oči 3

Želeo sam da pronađem način da integrišem principe neuro-lingvističkog programiranja i razvijem

program za trening vida koji bih podučavao u obliku radionica. Tako bi od toga mnogi ljudi imali koristi.

Vi se sada nalazite na početku putovanja na kome ćete otkriti svoj prirodno jasan vid.
Uveren sam da niko ne treba da nosi sočiva niti druga protetička sredstva. Ne postoji
način koji je jedini ispravan. Bitno je da naučite da se opustite i vidite svet onakvim
kakav stvarno jeste.
Moj metod uključuje mnogo više nego originalni Bejtsov metod. Ja razmišljam o
poboljšanju vida kao o balansu 4 elementa.
Vid: na strani uma gradi se na sledećim elementima:
Vizuelizacija – Meditacija / Relaksacija
Uverenja / Energija – Neuro-lingvističko programiranje, lečenje Pranom
Fizičke vežbe – Bejtsove i druge vežbe

Fizičke vežbe

U osnovi to su Bejtsove vežbe u obliku u koji su se razvile tokom godina. Ako nosite kontaktna sočiva,
vaši očni mišići ne rade onoliko koliko bi normalno radili. Kao posledica toga, oni se opuštaju i moraju
se regenerisati vežbom.

Rad na energiji

Energija je gorivo za naš poduhvat. Lečenje Pranom i akupresura omogućavaju vam da se brzo
oslobodite zamora u očima i da upumpate svežu energiju u svoj vizuelni sistem. Vilijem Bejts je
preporučivao sunčanje (izlaganje očiju suncu spuštenih kapaka), međutim savremeni život uz
kompjuterske ekrane koji isisavaju energiju zahteva moćniji i pristupačniji izvor energije.

Vizuelizacija

Mentalne slike i pamćenje su važni aspekti vizuelnog sistema, dakle vizuelizacija i relaksacija značajno
doprinose zdravom čulu vida.

A sada, pridružite mi se na putu na kome ćemo otkriti vaš prirodno dobar vid. Osnovne
pretpostavke koje sam usvojio o vidu:

Vid je 90% u umu

Oči su čulni organ. Vidi se zapravo u stražnjem delu mozga, gde se dve slike kombinuju kako bi stvorile
trodimenzionalni utisak. Na primer, oči zapravo vide svet naopačke. Pa ipak, svako „vidi“ da je tlo na
dnu slike.

Jasan vid je prirodno stanje

Skoro svi se rađamo sa besprekornim vidom, odnosno manje od 2% ljudi rađa se sa nekim
nedostatkom sa očima. U ruralnim i domorodačkim zajednicama ljudi po pravilu imaju savršen vid.

Vid je naučena sposobnost

Novorođenčad na početku vidi svet kao veliku mrlju. Isti je slučaj sa odraslima koji operativnim putem
povrate vid. Vid je jedno od prvih čula koje se razvija kako odojče raste. U svojoj knjizi „Uhvatiti svetlo:
preplitanje istorije svetlosti i uma“ fizičar Artur Zajonc opisao je iznenađujuće izazove sa kojima se
susreću oni koji nisu kao deca naučili da vide a čulo vida su povratili operativnim putem tek u odraslom
 Radionica Magične Oči 4

dobu.

Vidno polje je ogledalo našeg energetskog nivoa.

Doktor Bejts bio je prvi koji je primetio da prirodan vid stalno varira. Svako je iskusio smanjenje oštrine
vida usled umora.

Vid je nešto što isijava iz središta bića, putuje ka spoljoj sredini a onda se vraća unutra

Metafizički aspekt vida kao unutrašnjeg čula takođe igra ulogu kod normalnog vida. Postoje ljudi kao
što je Žak Lisiran, francuski pisac, filozof i borac pokreta otpora, kome su oči stradale u nesreći u
detinjstvu. Ubrzo nakon nesreće ustanovio je da još može da vidi boje, iako su mu oči potpuno
uništene. U svojoj autobiografiji „I bi svetlo“ on opisuje šta se dogodilo nakon što su mu uklonjeni
zavoji.

Mišići će se regenerisati ako se vežbaju

Ovo se odnosi na očne mišiće koji se ne koriste kada se nose sočiva.

Osnovna ideja metoda „treninga vida“ zasniva se na jednostavnim i razumnim pretpostavkama. Svako
zna da telesne vežbe poboljšavaju opšte zdravlje. U istom smislu, posle povreda i dužih bolovanja
vašem telu je potreban period postepenog ponovnog uvežbavanja.

Najčešći problemi sa vidom kao što su kratkovidost, astigmatizam, tzv. „staračka dalekovidost“ i slični
nisu oboljenja. Moglo bi se reći da su oni zapravo navike čula vida. Setimo se da se skoro svi (više od
98% nas) rađamo sa savršenim vidom.

Trening vida je metod kojim možemo povratiti prirodno jasan vid putem upražnjavanja jednostavnih
vežbi. To je nešto što bukvalno svako može da učini. Potrebno je da izdvojite samo jedan sat svakoga
dana za ove vežbe.

Vežbe su jednostavne i blage. Nema hirurgije, ništa ne treba da kupite, nikakve preparate ne treba da
uzimate. Treba samo da vežbate i vrlo brzo ćete primetiti poboljšanje vida.

Izaberite stranicu koja vas najviše zanima.

Napomena: Trening vida se bitno razlikuje od metoda optometrije ili oftalmologije.

_________________________________________________________________________________________________________

Slabovidost („lenjo oko“)

Slabovidost se definiše kao oslabljena oštrina vida bez očiglednog uzroka. Ovo je stanje kada mozak
„isključuje“ jedno oko jer dobija konfliktne informacije odnosno ne dobija istovetne informacije iz oba
oka. Odnedavno, slabovidost se posmatra i kao oblik čulne adaptacije na razrokost (strabizam), stanje u
kojem jedno oko gleda u pogrešnom pravcu. Slabovidost može nastati iz više razloga, kao što su:

Devijacija oka
Slabovidost najčešće nastaje kod dece do uzrasta od tri godine kada jedno oko pravi otklon u uglu
gledanja kao što je slučaj kod strabizma (razrokosti). Ukoliko se odmah ne uoči, smanjena oštrina vida
se može razviti za samo nekoliko nedelja.

Oko van fokusa

Postoji mogućnost nastanka slabovidosti kada je jedno oko izrazito kratkovido i kada su slike
zamagljene sa bilo kog odstojanja. Izrazita kratkovidost jednog oka kod odraslih, iako nose korektivna
 Radionica Magične Oči 5

sočiva, može usloviti slabovidost ukoliko se ne započne sa treningom vida. Naprosto, ukoliko nosite sve
jača i jača sočiva postepeno će vam se pogoršavati vid.

Pokrivanje oka
Slabovidost se može razviti usled pokrivanja jednog oka u toku čitavog dana na period od svega jedne
nedelje u ranoj fazi razvoja vida odojčadi. Najpopularniji konvencionalni tretman jeste prekrivanje
zdravog oka, a vremenom su uvedene i aktivne stimulacije oka korišćenjem električnih i hemijskih
stimulanata.

Primenjuje se strategija totalne okluzije, uz potpuno isključenje svetlosti, npr. uz korišćenje

samolepljivih bandaža. Takođe mogu biti korišćena neprozirna crna kontaktna sočiva, mutno staklo i
drugi filteri. Totalna okluzija smatra se efikasnijom od povremenog pokrivanja zdravog oka.

Ako ste roditelj, možete da zamislite kako je teško ili nemoguće postići da četvorogodišnje dete ne skida
povez sa oka. U nekim slučajevima, deci su ruke stavljane u longete da bi ih sprečili da pokidaju povez.
Danas bi mnogi ljudi smatrali takve mere zlostavljanjem deteta.

Problem sa gore navedenim merama je to što su one pasivne i ne uključuju mozak. U suštini, vi
pokušavate silom da naterate oči da normalno funkcionišu.

Slabovidost treba da se leči čim se otkrije. Međutim, u mnogim slučajevima ljudi ne shvataju da koriste
samo jedno oko za gledanje. Ta je promena tako postupna da je jedva primetna. Nažalost, veliki je broj
odraslih sa nelečenom slabovidošću.

Trening vida je efikasan i u mnogim slučajevima ispravlja slabovidost tako da oba oka funkcionišu
normalno. U većini slučajeva ovo zahteva mnogo truda, ali i vredi jer ste u mogućnosti da povratite
prirodno jasan vid. Trening vida je nešto čime se bavite samo po nekoliko minuta, ali tako da radite
vežbu otprilike svakih pola sata. To nije nešto što oduzima mnogo vremena. Međutim, bitno je da
vežbate veoma često da bi polako povećali snagu oka. Trening vida je trening fleksibilnosti i opuštanja.
Naporno vežbanje može izazvati stres i tenziju – lagano i često vežbanje je ono što daje najbolje
rezultate.

Zavisno od toga koliko je slabovidost razvijena, trening vida može trajati mesecima pa čak i godinama
pre nego što povratite punu funkcionalnost vida. Prva prekretnica na vašem putovanju biće dan kada
budete mogli da čitate koristeći oba oka. Kada budete jasno videli ono što vam se nalazi na dohvat
ruke, moći ćete i da radite bez naočara.

Astigmatizam
Kod astigmatizma slike su zamagljene ili su objekti koje gledate iskrivljeni. Kod kratkovidosti i
dalekovidosti oko prelama sve svetlosne zrake sa istim stepenom greške dok kod astigmatizma greška
varira u različitim ravnima.
Obično, rožnjača ima najveću snagu prelamanja zraka na vertikalnom meridijanu odnosno na tačkama
12h i 06h kao na satu. Ovo je poznato kao pravilni ili direktni astigmatizam i ubedljivo je
najrasprostranjeniji tip astigmatizma, koji čini oko 88% svih slučajeva.
Manje uobičajeni nepravilni oblik astigmatizma javlja se kada je najsnažnije prelamanje svetlosti na
rožnjači na horizontalnom meridijanu, na osi između pozicija 09h i 03h na satu. Ovaj oblik astigmatizma
se javlja u 5% slučajeva. I zaista, astigmatizam je moguć „u bilo kojoj tački na časovniku“ a takođe je
moguće imati horizontalni kao i kosi astigmatizam.
 Radionica Magične Oči 6

Zvanično objašnjenje je da je u pitanju greška svojstvena očnoj jabučici – ili u samoj rožnjači ili je cela
očna jabučica urođeno iskrivljena.
Po oftamolozima, astigmatizam je generalno uzrokovan prednjom prstenastom (toroidnom) površinom
rožnjače.

Astigmatizam je nepravilnost u krivini rožnjače uzrokovana tenzijom i pritiskom na očnu jabučicu. Ređe,
astigmatizam se formira u sočivu ili mrežnjači.

Optometristi koriguju astigmatizam uvođenjem cilindara sočiva. Kombinacija sferičnih i cilindričnih

elemenata formira kompleksni zaobljeni oblik, ponekad nalik na delove fudbalske lopte.
Mnogi ljudi su u zabludi misleći da je astigmatizam stavrna bolest – što on nije. Postoje ljudi koji
spontano mogu generisati do 3 dioptrije astigmatizma. Suprotno tradicionalnom verovanju,
astigmatizam je promenljiv i lako se koriguje. Relaksacija je ključ u korigovanju astigmatizma.

Trening vida za astigmatizam podrazumeva oslobađanje napetosti u svakom od mišića oko oka. U
mnogim slučajevima primetićete poboljšanje posle samo nekoliko vežbi. Često sam viđao da
astigmatizam nestane posle jedne ili dve vežbe. U većini slučajeva potrebno je raditi vežbe nekoliko
dana. Ređe, potreban je duži period vežbi.

Ljudi koji su korigovali astigmatizam metodom treninga vida često kažu da žale što nisu znali za trening
kada im je astigmatizam otkriven.

Koordinacija očiju
Kod normalnog vida vaše oči će konvergirati (pokrenuti se jedno prema drugom) usled fokusiranja na
objekat u koji gledaju. Okrenuće se malo prema unutra tako da slika bude smeštena na centru
mrežnjače i centrirana na foveu (središnji deo mrežnjače). Ugao zavisi od razdaljine sa koje gledamo
objekat. Na primer, gledate trenutno ovu stranicu, tako da će vaše oči biti konvergirane na stranicu i
okrenute lagano prema unutra. Kada gledate kroz prozor ili preko sobe vaše oči će prilagoditi ugao da
bi se konvergirale na objekat koji gledate.

Kovergiranjem imate percepciju dubine i doživljavate svet u 3D. Mozak automatski spaja slike iz vašeg
levog i desnog oka u jednu trodimenzionalnu sliku.

Nedostatak konvergencije ili stereo vida obično ne utiče na čitanje ali može uticati na sportove (igre) sa
loptom u kojima je važna procena razdaljine. Ljudi sa mono-vidom koriste samo jedno oko i razvijaju
različite načine procenjivanja razdaljine.

Primetite kako se oči okreću prema unutrašnjim uglovima kada se objekat gledanja približava.

Smatra se da se stereoskopski vid razvija do 4 meseca starosti i da se u potpunosti uspostavlja u osmoj

godini života. Uopšteno, pretpostavlja se da je vizuelni sistem u potpunosti razvijen oko osme godine
života.

Ozbiljni problemi konvergencije nastaju kada se samo jedno oko okreće prema unutra (esotropia) ili
prema spolja (egzotropia). Ovo stanje je poznato kao razrokost (strabizam). Kada vizuelna informacija iz
jednog oka prođe kroz središnji deo mrežnjače, mozak je obustavlja da bi izbegao duplu sliku. Niste čak
ni svesni toga pre nego što se otkrije na testu.
 Radionica Magične Oči 7

Manje greške konvergencije su čest deo problema sa vidom. Zamagljenost ne mora biti uzrokovana
kratkovidošću već ćešće činjenicom da oči konvergiraju ispred objekta koji gledamo, uzrokujući da slika
bude blago zamućena. Ako oči konvergiraju na tačku ispred objekta posmatranja, imaćete blagi osećaj
dupliranja slike. Isto će biti u slučaju da vaše oči konvergiraju na tačku malo iza objekta koji gledate.

Trening vida je veoma efikasan u korekciji problema koordinacije. Vežbe daju mozgu cilj prema kojem
treba da radi. Um automatski vrši prilagođavanje potrebno za korekciju konvergencije.

Dalekovidost (hipermetropija ili hiperopija)

Dalekovidost, za razliku od kratkovidosti, uglavnom nije nešto što se stiče. Dalekovidost se, pored toga,
obično ne pogoršava vremenom, iako postoje izvesni dokazi o umerenom pogoršanju dalekovidosti
kod dece starosti 3 do 7 godina.

Dalekovidost je vrlo uobičajena među malom decom. U ispitivanjima koja su obavili Kuk i Glaskosk
(1951.), i Goldsmit (1969.) došlo se do rezultata da većina odojčadi ima dioptriju od oko plus 1 D.
Međutim, to je samo faza u prirodnom procesu normalizacije (emetropizacije) vida te se broj
dalekovide dece smanjuje tokom školskih godina.

Dalekovidost može igrati važnu ulogu u postizanju školskih rezultata. Rozner i Rozner (1987.) uporedili
su karakteristike vida dece koja su imala teškoća u školi sa karakteristikama vida ostale dece.
Neverovatno, došli su do rezultata od 54% dalekovidih među decom sa teškoćama u učenju, dok je
suprotan trend bio očigledan u grupi dece koja su dobro učila, među kojima je 54% bilo kratkovidih a
samo 16% dalekovidih. Rozner je (1979.) takođe ustanovio da je tri četvrtine (75%) učenika koji nisu
postizali dobre rezultate u školi imalo poremećaj sposobnosti vizuelne percepcije u odnosu na 25%
onih koji su dobro učili.

U jednom skorijem istraživanju, Rozner i Gruber su (1985.) ispitali 710 učenika uzrasta od 6 do 12
godina, i tom prilikom su izvestili o značajnim poremećajima vizuelne analize kod čak 82% dalekovidih,
kod 38% učenika sa normalnim vidom, a samo kod 14% kratkovidih.

Postoje velike razlike u pristupima dečijoj dalekovidosti kod stručnjaka u oblasti nege vida. Neki ne
odobravaju upotrebu plus sočiva sve do refraktivne greške od čak +7 (Rab, 1982). Rezon ovih stručnjaka
je da je dečija sposobnost akomodacije od oko 14 D daleko veća od potrebnog da bi se nadvladala
dalekovidost. Neki drugi zauzimaju drugačiji stav. Oni smatraju da dalekovidost koja se ne leči može
dovesti do binokularnih poremećaja kao što su slabovidost i / ili razrokost (Ingram i saradnici, 1986).

Drugim rečima, plus sočiva ne treba prepisivati sve dok dete ne ispolji „potrebu“ za njima.

Sa tačke gledišta treninga vida, dalekovidost se „napada“ vežbama osmišljenim tako da približe tačku
jasnog vida na oko 15 cm od očiju. Ovaj proces je obično veoma brz i sasvim jednostavan. Strategija
koja se koristi za tretman prezbiopije („staračke dalekovidosti“) primenjuje se i kod dalekovidosti.

Kratkovidost
Kratkovidost ili miopija jedan je od najčešćih problema sa vidom koji pogađa skoro polovinu ukupne
ljudske populacije u nekom trenutku života. U početku sasvim jasno vidite svet oko sebe. Zapravo samo
one udaljene stvari su zamagljene. Kratkovidost se obično javlja tokom školskih godina kada počinjete
da uviđate da teško vidite ono što je napisano na tabli. To je u početku nešto sa čime možete da se
nosite, ali problem vremenom postaje sve veći; ubrzo ste podvrgnuti testiranju i dobijate naočare.
 Radionica Magične Oči 8

Međutim, kada počnete da nosite naočare, vaša kratkovidost pokazuje sklonost da se pogoršava, pa
vam je s vremenom potrebna jača korekcija kako biste dobro videli. Tako dođe vreme kada u svim
situacijama nosite naočare; čak i onda kada i bez njih ponešto možete da vidite savršeno dobro.

Šta prouzrokuje miopiju?

Teorije o uzrocima miopije su brojne. Gubitak vida za daljinu bio je poznat od pamtiveka. Antička grčka
predstava o miopiji bila je da premalo „duha vida“ ističe iz uma te je on tako preslab da dosegne
udaljeni objekat. Kako bilo, problemima vida nije se poklanjala velika pažnja sve do 19. veka. Zanimljivo
je da u prvoj polovini 19. veka upotreba naočara nije odobravana. Smatralo se da naočare pogoršavaju
postojeći problem i da su škodljive.

Tokom šezdesetih godina 19. veka nemački oftalmolog Herman Kon uočio je da se kratkovidost kod
dece pojačavala tokom godina njihovog školovanja. 1866. Dr. Kon je objavio studiju ispitivanja vida kod
10 hiljada đaka škola u Breslauu. Došao je do prividno logičnog zaključka: naime, da je upotreba (a
naročito zloupotreba) očiju ono što prouzrokuje kratkovidost. Konova teorija bila je dominantna tokom
sledećih 50 godina i otpočeta je žestoka kampanja za bolje uslove vizuelne higijene u školama.

Holandski oftalmolog Donders smatrao je da miopija nastaje kao rezultat prolongirane tenzije u očima
tokom napregnutog rada i izduživanja očne jabučice. U svom radu „O anomalijama akomodacije i
refrakcije oka“ (1864.) Donders piše:
„Kako onda objasniti ovo izduživanje? Tri činioca mogu doći u obzir: 1. Pritisak mišića očne jabučice pri
jakoj konvergenciji ose vida; 2. Povećani pritisak tečnosti, do kojeg dolazi usled nagomilavanja krvi u
očima u zaustavljenom položaju; 3. Kongestivni procesi u očnom dnu, koji dovode do omekšavanja, čak
i u normali, a pogotovu pod povećanim pritiskom tečnosti oka, a zatim do rastezanja membrana. Taj
povećani pritisak i rastezanje događa se uglavnom na stražnjem polu, a može se objasniti potrebom za
podrškom mišićima oka u tom delu...“ (str. 343)

Sve do vremena kada je oprema za precizno merenje veličine očne jabučice na živom oku postala
dostupna, verovalo se da cilijarni mišić slabi i gubi moć fokusiranja sočiva. I dan danas ovu teoriju
zastupaju mnogi stručnjaci u oblasti nege vida. Ultrazvučni pregledni objektivno su pokazali da kod
kratkovidosti visokog stepena dolazi do izduživanja očne jabučice. Šta prouzrokuje to izduživanje
pitanje je ličnog mišljenja.

Verovatniju teoriju zastupa Piter R. Grin u svojoj doktorskoj tezi pod naslovom „Mehanički aspekti
miopije“ (1978). Grin je vršio procenu stresa koji oko trpi, na bazi principa inžinjeringa. Kod miopije
izdužuje se samo stražnji deo očne jabučice. Prednji deo ostaje normalan. U početku oči su u osnovi
okrugle ali postepeno, tokom desetogodišnjeg perioda, najčešće u uzrastu od osme do osamnaeste
godine, stražnja beonjača dobija oblik izduženog sferoida. Grin je ispitao sile koje dejstvom opterećuju
beonjaču usled akomodacije, konvergencije, pritiska tečnosti i od strane spoljnih mišića oka. Zaključio je
da mehaničko dejstvo konvergencije stvara efekte koji ubedljivo dominiraju nad efektima akomodacije,
iako se obe sile javljaju simultano kada se oči fokusiraju na metu koja se nalazi vrlo blizu. Njegovi
proračuni pokazali su da je ukupni stres koji trpi stražnja beonjača zbir stresa koji izazivaju očnji pritisak
i rad mišića. Grin je zaključio da regiju koja se nalazi između ligamenata kosih mišića karakteriše
zatezna čvrstoća mnogo viša nego što je to slučaj za bilo koju drugu tačku na očnoj jabučici. Ova teorija,
dakle, može da objasni osno izduživanje očne jabučice do kog dolazi kod kratkovidosti visokog stepena.

Teorija strukturne miopije smatra da su genetski faktori primarni uzrok kratkovidosti. Goldšmit (1968.)
daje ekstenzivni prikaz literature na temu genetske prirode miopije. On zaključuje da su genetski faktori
važni, ali da postoji nekoliko tipova miopije sa različitim genetskim obrascima.

Drugi istraživači nisu zaključili da postoji osnov za uspostavljanje teorije o nasleđivanju kratkovidosti.
 Radionica Magične Oči 9

Funkcionalna miopija nastaje kada u preteranoj meri koristite oči za rad „na blizinu“, što znači da u toku
više sati dnevno držite fokus očiju na razdaljini manjoj od pola metra, kao što je slučaj kod rada na
kompjuteru po čitav dan. Vraćamo se na zaključak Hermana Kona iz 1866. da je zloupotreba očiju za
rad izbliza glavni uzrok kratkovidosti. U suštini, vi postepeno trenirate oči da se fokusiraju na objekte
koji su vam blizu i zanemarujete vežbanje vida za daljinu. Životinje koje se odgajaju u zatvorenom
prostoru takođe razvijaju kratkovidost. Postoje solidni naučni dokazi da okruženje utiče na vid.

Dr. Vilijam H. Bejts (1915.) sugerisao je da do kratkovidosti dolazi usled mentalnog napora. Posebno se
osvrnuo na naprezanje kosih mišića koji oformljuju kaiš oko očne jabučice.

Metodi treninga vida za kratkovidost razlikuju se u zavisnosti od vašeg stepena kratkovidosti. Kod
dioptrije manje od -2 D vežbe se uglavnom sastoje od aktivnosti koje teraju vaše oči da se fokusiraju na
objekte koji su sve dalje i dalje i primećuju sve manje i manje objekte. Kako biste povratili svoj prirodno
dobar vid od dioptrije minus dva, potrebno je, u većini slučajeva, nekoliko dana ili jedna nedelja. Ima
ljudi koji su vid popravili za čitava 3 D za isto toliko dana.

Kako biste povratili jasan vid od dioptrije od minus tri D ili više potreban je duži period i taj proces
uključuje i nošenje naočara redukovane dioptrije, kako bi vaše oči imale prostor za rad. Takođe
moraćete da utrošite po 5 minuta za vežbu oko 10 puta dnevno, dakle ukupno vežbanju treba da
posvetite oko sat vremena dnevno.

Vežbe se razlikuju u zavisnosti od toga u kojoj ste fazi. Sa visokim stepenom kratkovidosti, sa dioptrijom
od minus 5 do deset, većina ljudi može da postigne poboljšanje od oko 0,5 do jednog D mesečno. Ovo
poboljšanje direktno zavisi od količine truda koji u to uložite. Ima ljudi koji su „izgubili“ čak 6 D za
godinu dana. Drugim rečima, oni su prevalili veći put nego većina ljudi. Trening vida efikasan je na isti
način kao što su efikasni režimi za smanjenje telesne težine ili fitnes programi. Daju efekta u meri u
kojoj im se posvetite. Biće vam drago da čujete da je učinak treninga vida najčešće trajan, te da se
kratkovidost retko vraća nakon što je pobeđena.

Naravno, mnogo je lakše povratiti vid sa stepena kratkovidosti od par dioptrija nego od minus osam.
Dobra vest je, međutim, da je to moguće, i da vi to možete.

Bez vežbe neće biti poboljšanja.

Prezbiopija, potreba za naočarima za čitanje

Pogađa mnoge ljude u četrdesetim godinama. Prvo primećujete da teško čitate na slaboj svetlosti, kao
što se dešva npr. sa iščitavanjem jelovnika u slabo osvetljenim restoranima, a potom sitna slova
počinju da vam stvaraju probleme. Otkrivate takođe da sve više udaljavate tekst sve dotle da vam ruke
nisu dovoljno dugačke da biste mogli da pročitate tekst koji držite. Možda ćete pokušati da trepćete,
izoštravate pogled, ali vam to neće pomoći.

Nažalost, optometristi po pravilu presuđuju da vam, kada zađete u četrdesete godine, trebaju naočare
za čitanje. Znam za mnoge slučajeve kada nisu vršeni nikakvi testovi a preporučene su bifokalne
naočare. Ova automatska pretpostavka da kada napunite oko 45 godina gubite sposobnost da vidite
predmete u svojoj blizini jeste jedna nesrećna masovna zabluda na koju previše ljudi naseda.

Opadanje sposobnosti jasnog vida je tako linearno da su pravljene tablice koje povezuju vid sa starošću
osobe. Sa 10 godina vaše oči su sposobne za fokus od 20 dioptrija. Do tridesete pretpostavka je da se
akomodaciona sposobnost vašeg oka smanjila na polovinu, a onda na trećinu do 40 godina života.
Prezbiopijom se smatra stanje kada je sposobnost fokusiranja oka manja od 5 dioptrija. U 60 godina
 Radionica Magične Oči 10

trebalo bi da vaše oči više uopšte nemaju tu moć. Struka koja se bavi negom oka smatra da bukvalno
100% ljudi starijih od 50 godina ima prezbiopiju. Srećom, ta pretpostavka zapravo ne odražava
stvarnost.

Postoje dve glavne teorije koje nastoje da objasne prezbiopiju. Uticajni nemački naučnik Helmholc
(1866.) ustvrdio je da do prezbiopije dolazi usled stvrdnjavanja sočiva, a holandski oftalmolog Donders
(1864.) pripisao je ovu boljku slabljenju vlakana cilijarnog mišića unutar kojih je smešteno sočivo.
Tokom poslednjih 135 godina nije na ovom polju bilo mnogo napretka, pa će i danas ovo objašnjenje
ponuditi većina ljudi iz struke. Ipak, sa njim se ne slažu baš svi. Istraživači Saladin i Stark (1975.) objavili
su rezultate istraživanja snage cilijarnog mišića. Otkrili su da cilijarni mišić nastavlja da se kontrahuje i
nakon obavljene akomodacije, što je značilo da taj mišić ima rezerve snage i da bi mogao da nastavi sa
kontrakcijom. Tam i saradnici (1992.) procenili su da sila cilijarnog mišića ne bi trebalo da iznosi nula
sve do 120. godine života.

Pristup treninga vida bazira se na uverenju da je prezbiopija posledica gubitka tonusa mišića. Kada ste
imali 18 godina mogli ste da plešete čitavu noć bez ikakvih posledica narednog dana. Pokušajte to u 40 i
otkrićete da je vaše telo izgubilo nešto od nekadašnje fleksibilnosti koju ste sa 18 uzimali zdravo za
gotovo. Ovo opadanje fleksibilnosti pogađa i očne mišiće.

Vežbe za prezbiopiju koje predviđa trening vida su vežbe očnih mišića kao i izoštravanja veze između
mozga i oka. Ove vežbe brzo daju sjajne rezultate kod prezbiopije, naročito ukoliko se sa njima počne
brzo nakon nastanka ovog stanja. Zaista, većina ljuda mogla bi da izbegne naočare za čitanje ako bi sa
vežbama počeli čim uvide da ono što čitaju drže potpuno ispruženom rukom.

Razrokost
Razrokost je stanje kada je jedno oko usmereno u pravcu različitom od pravca usmerenosti oka koje se
koristi za vid. Ova divergencija može biti prema centru i tada se naziva „ezotropija“ (od grčkog „esso“
što znači „prema unutrašnjosti“). Kada je pasivno oko upravljeno prema slepoočnici, to stanje naziva se
„egzotropija“ (od grčkog „exo“ što znači „prema spoljašnjosti“). Devijacija može biti neznatna i skoro
neprimetna, ali i vrlo izražena kada je zenica skoro sakrivena u uglu oka. Postoje takođe i divergencija
naviše, poznata kao „hiperforija“ (od grčkog „hyper“ što znači „naviše“), kao i naniže (od grčkog „hypo“
što znači „naniže“). Strabizam odnosno razrokost najčešće se javlja u vrlo ranom uzrastu, mada se
može razviti i kod odraslih.

Usled ove divergencije oka doživljava se stresna dupla slika a mozak onda isključuje sliku dobijenu iz
jednog oka, te tako nastaje ambliopija ili slabovidost („lenjo oko“). Iz ovog razloga su razrokost i
slabovidost često povezane.

Razrokost nastaje usled prezategnutosti jednog ili više očnih mišića. Na primer, kod ezotropije koja čini
skoro 50% slučajeva razrokosti, prezategnut je mišić s unutrašnje strane oka usled čega je oko
okrenuto ka unutrašnjem uglu.

Postoji takođe takva vrsta razrokosti gde postoji devijacija koju koriguje normalna konvergencija. Ovo
stanje naziva se „heteroforija“, i skoro svako ga ima do izvesnog stepena, te se smatra normalnim.

Uzrok strabizma do danas je ostao nepoznat. Uobičajeno je da se najpre tretira slabovidost ako je
prisutna. Sama razrokost može se lečiti umetanjem prizmi kojima se koriguje divergencija. Međutim,
postoji granica do koje je moguće ispraviti razrokost (do 5 D prizma dioptrija) a preko toga naočari
postaju preteške. Nekada se koriste Fresnel sočiva jer su lakša i moguće ih je konstruisati tako da se
koriguje veći stepen divergencije.
 Radionica Magične Oči 11

Hirurški zahvat je takođe moguć i česta je preporuka oftalmologa jer on ispravlja položaj oka čime se
popravlja estetski izgled, dakle to je kozmetički učinak. Međutim, hirurško skraćivanje ili
repozicioniranje očnog mišića ne popravlja uvek i vid. U svakom slučaju, operativni zahvat treba
razmatrati tek nakon što su iscrpljene sve druge mogućnosti.

Oftalmolog doktor William H. Bates, M.D. (1920.) zaključio je da razrokost nije prouzrokovana jačinom
nego napetošću mišića, i da u tom pogledu nije bitno različita od kratkovidosti, dalekovidosti ili
astigmatizma. To su sve funkcionalni problemi kod kojih trening vida daje rezultate.

Razrokost najčešće pogađa decu. Nije, međutim, neobična ni kod odraslih. U mnogim slučajevima
osobe sa ovim problemom posete brojne lekare, a tradicionalni postupci lečenja ne daju nikakve
rezultate, uvećavajući frustraciju i zabrinutost.

Metod treninga vida odnosi se na vezu između uma i tela. Deca vrlo brzo postižu rezultate, jednako
kao i odrasli, i uviđaju da levo i desno oko mogu da rade zajedno. U većini slučajeva divergentno oko je
izrazito slabovido, pa se i na tome radi. U opštoj populaciji, stopa uspešnosti treninga vida kod
razrokosti je izuzetno visoka, oko 90%. Postiže se potpuni trodimenzionalni vid i normalna koordinacija
očiju.

Merenje vida
Oznaka 20/20 je relativna mera vašeg vida. Ako vidite slovo visine 9 mm sa udaljenosti od 6 metara (20
stopa) onda je vaša dioptrija po Snelenovoj tablici 20/20. Ako slova koja bi trebalo da budu vidljiva sa
udaljenosti od 6m vidite tek sa 12 metara (40 stopa), rezultat merenja vašeg vida je 20/10, i tako dalje.

Snelenova tablica je standard koji je razvio holandski oftalmolog Herman Snellen (1835.-1908.) koristeći
svog asistenta koji je imao odličan vid kao reper za normalan vid. Razdaljina od 20 stopa odnosno 6
metara je važna jer oko praktično vrši akomodaciju samo na razdaljinama do 6 metara. Ako se neki
predmet jasno vidi na toj radaljini, on će se jasno videti i na većoj razdaljini.

Snelen je poređao slova visine 9 mm u red a njegov asistent je mogao da vidi taj red sa udaljenosti od 6
metara što je 20 stopa, pa je prvi red, red najsitnijih slova na tablici, nazvan “red 20/20”. Ako svako slovo
u redu 20/20 možete da pročitate jednim okom, smatra se da imate prirodno dobar vid “na daljinu” na
tom oku. Veća slova na tablici odgovaraju manje oštrom, slabijem vidu.

Crno slovo E koje je visoko i široko 9 mm na udaljenosti od 6 m predstavlja sliku koja zauzima 5°
opsega žute mrlje. Ako su tri crne i dve bele horizontalne linije jednake po širini i dužini, onda
horizontalna linija, povlaka odnosno razmak zauzima 1 centralni stepen žute mrlje koji se naziva fovea.
Ljudi sa besprekornim vidom fokusiraju vid na tu malu centralnu oblast, a ovo je ključni princip metoda
treninga vida.

Jednostavan način da izmerimo oštrinu vida je da možemo da razlučimo dve tačke koje su smeštene
vrlo blizu jedna druge. Ovaj metod su koristili Arapi prilikom izbora konjanika. Birali su samo one koji su
mogli da razaberu dve zvezde koje formiraju drugu po redu “zvezdu” u repu sazvežđa Velikog medveda.
Osobe sa normalnim vidom razabiru dve tačke koje su razdvojene prostorom od 1 mm sa udaljenosti
od 10 metara. Ta razdaljina između tačaka na retini onda je 2 µm (mikrometra). Rezolucija oka
ograničena je veličinom kupastih nervnih ćelija, koja imaju prečnik od 1 do 1,5 µm.

Vaš očni lekar određuje korekciju merenu dioptrijom koja je potrebna da biste imali stoprocentnu
sposobnost vizuelnog razlučivanja sa udaljenosti od 6 metara (20 stopa). Vaše naočari kompenzuju sve
greške u prelamanju svetlosti i daju vam jasan vid sa oznakom 20/20. Međutim, važno je shvatiti da
 Radionica Magične Oči 12

nošenje naočara ili kontaktnih sočiva ni na koji način ne popravlja vaš vid.

Nekoliko optometrista pisalo je o ovome:

“Sočiva naočara mogu da stvore specifične probleme. Postoji obrazac adikcije na minusna sočiva koji se
često ignoriše. Tipičnim propisivanjem dioptrije po pravilu se preopterećuje i zamara čulo vida tako da
ono što je često samo prolazno stanje postaje doživotna situacija, koja se vremenom dalje pogoršava.”

S. Gallup, Journal of Behavioural Optometry (Žurnal bihejvijoralne optometrije) 5(5):115-120, 1994.

“Još nisam čuo za naučni rad kojim bi bili potvrđeni blagotvorni efekti prepisivanja kompenzatornih
sočiva. Siguran sam da će većina optometrista potvrditi kliničke opservacije da onim pacijentima kojima
se kompenzatorna sočiva prepišu s tim da ih nose neprekidno svake godine raste dioptrija.”

J. Liberman OD, Ph.D., Journal of the American Optometry Association (Žurnal Američkog
optometrijskog saveza), 47(8): 1058-1064,1976.

Interesantno je znati da su korektivna sočiva prvobitno bila predviđena za korekciju oblika očne
jabučice. Najpre biste dobili jedan par sočiva koje treba nositi oko tri dana, potom par slabijih za
naredna 3 dana i tako sve do ozdravljenja očiju. A onda biste naočari vratili vašem očnom lekaru. Neko
je tada uvideo komercijalni potencijal koji leži u prodaji naočara ljudima umesto prostog poboljšanja
vida.

Razlika između objektivnog merenja i subjektivnog doživljaja vida veoma je značajna. Oprema koju
koristi struka koja se bavi negom oka izračunava oštrinu vašeg vida na osnovu proseka uzetog nakon
desetina testova sprovedenih u kratkom periodu vremena. Oprema za testiranje vida tek treba da
dostigne nivo na kojem bi bila toliko osetljiva kao ljudsko oko. Pored toga, nešto se dešava kada
pogledate u mašinu, dvogled ili bilo šta što približite očima. Mašine koje se koriste za testiranje vida ovo
nadoknađuju putem formule kojom računaju status vašeg vida. Margina za grešku je plus / minus 0.5
dioptrija, a tolika je i razlika između mašina.

Normalno je da vaše oči ostvaruju razliku u oštrini vida do čitave 2 dioptrije od jutra kada ste potpuno
opušteni i odmorni do večeri kada ste umorni i spremni za spavanje. Dakle, kada bi vam se vid merio
svakog sata, pojavljivale bi se razlike između svaka dva merenja. Verovatno ste ovo već doživeli prilikom
nabavke novih naočara od kojih vas bole oči.

Drugim rečima, takve naočare su prejake, previše korektivne za vaš trenutni vid.