Jurij. J.

Vorobjovski Zapadni put u apokalipsu Od mita o gralu do Novog svetskog poretka Sa ruskog preveo Vladimir Jaglii Izdava Svetigora ! "etinje! #$$$ Zapadni put u apokalipsu %vod u pravoslavno uenje o anti&ri'anskim zaverama kroz istoriju (ada je )olonije pitao *amleta 'ta ita! danski kraljevi! zga+en nad svetom koji je tamni,a i nad vremenom koje je iskoilo iz zgloba! odgovorio mu je- .ei/ .ei/ .ei/ Od mno'tva! koje nas poput mutni& talasa in0ormativnog okeana svakodnevno zapljuskuju! obian ovek kao da poinje da se gu'i. On vi'e ne mo1e da slu'a o u1asima koji ga okru1uju. On postepeno oguglava! zatvara se u sebe! be1i u svojevrsni autizam. 2ini mu se da je 1ivot besmislena pria! koju pria idiot! puna buke i besa! a bez znaenja! kako ka1e 3ekspir. 4a stravna in0ormativna buji,a! te prazne rei! rei! rei! taj nedostatak logosne ose oko koje bi se sabralo sve ono 'to ujemo i vidimo! to je ono 'to svaku knjigu danas! pa i pravoslavnu! ne u bitijnom nego u pojavnom smislu! ini obezvre+enom i bespomonom da se na+e u nevolji oveku na pragu treeg milenijuma. )a ipak! knjige postoje5 izdavake kue postoje5 i ljudi okru1eni 4V aparatima i kompjuterskim ekranima jo' uvek itaju! nadajui se da e! kako bi %jevi rekao! nai monu rije i odgovor. )i'e se i ita sve- od romana za gatanje i prirunika za astralnu projek,iju! preko politiki& biogra0ija do nauni& studija. )oneko! ponegde! milo'u 6o1jom! nai+e i na pravoslavnu knjigu i pone da je ita. I ta knjiga! koja se prie'uje (njigom 1ivota! koju je krvlju svojom potpisalo Jagnje 6o1je! deluje na du'u itao,a preobra1avajui je i budei je iz gre&ovnog sna u javu "arstva 7ogosovog. I knjiga koju itala, ima u rukama napisana je u slavu 7ogosa 6o1ijeg! Isusa *rista! Iskupitelja oveka i kosmosa. Ona je tu da pomogne itao,u da se sna+e u buji,i in0orma,ija koje sti1u iz sveta Novog svetskog poretka! sveta koji je Srbe osudio na smrt i uz pomo domai& bezbo1ni& vlastodr1a,a! koji sa svoje strane toj egzeku,iji svojski pripoma1u! ta smrtna kazna nad Srbima sprovodi se od poetka devedeseti& i tom mr,varenju se ne vidi kraja. 8utor knjige Zapadni put u apokalipsu ! Jurij Vorobjovski! jedan je od najugledniji& ruski& pravoslavni& publi,ista. Ona je plod njegovi& dugogodi'nji& istra1ivanja! a mogla bi se nazvati uvodom u pravoslavnu konspirologiju! tj.! pravoslavnim pogledom na tzv. teoriju i praksu zavere. O tome 'ta je to zavera izvanredno pi'e ugledni ruski pravoslavni intelektuala,! Viktor 4rosnjikov! u pogovoru ruskom izdanju Jurija Vorobjovskog- Zauti ku,anje zla/ Jasno je da jedna takva knjiga mora imati! kako svoje itao,e! tako i one koji e je 1estoko kritikovati! govorei da je re o pravoslavnoj paranoji! da nikakve zavere nema! da je u pitanju svojevrsni staljinizam sa retorikom &ri'anstva i tome slino. Sa takvim zagovorni,ima otvorenog dru'tva ne vredi ni raspravljati! kao 'to se ne treba osvrtati ni na &isterine ispade domai& bezbo1nika! koji tako+e tvrde da imaju svoje dokaze o zaveri protiv na'eg mudrog rukovodstva. Ova knjiga je! pre svega! upuena obinom oveku! koji osea da u svetu u kome 1ivimo nije sve u redu i da se mnoge stvari koje vidimo na bini teatruma mundi u stvari re1iraju duboko ispod te bine! to jest u podzemlju.

Svetska zakulisa! Ivan 8. Iljin! ve stoleima sanja o izgradnji dru'tva prosvetljeni&! iluminata! koje e vladati neprosveenom masom. Oko u trouglu nedovr'ene piramide na novani,i od jednog dolara jeste upravo simbol tiranske vlasti velikog inkvizitora nad beslovesno srenim masama potro'ake nove &edonije. Jedno od pitanja koje dobronamerni itala, mo1e postaviti je- 9obro! ali 'ta e to nama: Zar mi u svom sada'njem polomu nemamo prea posla nego da itamo &orore o zaveri vampira! o trgovini ljudskim organima! i tome slino: Odgovor takvom dobronamernom itao,u je kratak i jasan- ono o emu je re u knjizi! dejstvuje ve i kod nas! i sve 'to eka rod ljudski! bez *rista! eka i nas! ako se *ristu ne vratimo. Vladimir 9imitrijevi .e o ovoj knjizi 6lizu je! kraj sami& je vrata! napominjao je poetkom veka Sergej Nilus povodom dolaska anti&ristovog. Sada je ujno njegovo ku,anje o zlatna vrata Jerusalima. %pravo anti&ristov korak oznamenjava najstra'niji pro,es na'ega vremena- od delatnosti tajni& dru'tava! do ,rne trgovine organima za transplanta,iju i razrade psi&otronini& oru1ja. % bezdan mnogi& od ovi& realija pogled pravoslavnog oveka pronie prvi put. (njiga je zasnovana na jedinstvenim ar&ivskim dokumentima i ekskluzivnim materijalima. Intervjui su zabele1eni televizijskom kamerom u vreme priprema emisija "rno sandue ! 4ajne veka i .uski dom . Zato je najveim svojim delom knjiga prvoizvornik. (u,anje o zlatna vrata samo je prvi deo obimnijeg rukopisa. Ova knjiga je reporta1a sa polja du&ovne bitke. (arakter te bitke! koja nosi uistinu neljudski! apokaliptiki smisao! postaje sve oevidniji. Ne sluajno! prvo izdanje knjige )ut u apokalipsu;ku,anje o zlatna vrata ! objavljeno u malom tira1u! istog trenutka je postalo biblio0ilska retkost. <anr knjige se mo1e nazvati du&ovnim istra1ivanjem. )ro,esi! iju mistinu su'tinu otkriva Jurij Vorobjovski! stra'ni su! ali je realnost jo' stra'nija. Na mestu )ravoslavnog ,arstva ruskog obrazovao se nekakav vanistorijski prostor! otvoren za du&ovne! ekonomske i biolo'ke vampire. Oni sleu na njega iz ,elog sveta. Iza &umanista! koji koriste abortirani embrionalni materijal za injek,ije! iza gurua koji se trude da za svoje ,iljeve izmene ljudsku prirodu! iza mirotvora,a iz masonski& lo1a! nazire se jedan isti pokreta- ota, la1i i ovekoubi,a od ovekovog postanja. .ezultat njegovi& ovekoubistveni& napora je sledeiznaajan deo naroda ostaje obmanut i propada. Neznanje na'e! ili postidno utanje! ili ak negiranje postojanja te stra'ne sile! ine nas pred njom potpuno razoru1anima i mo1e da nas odvede kao ov,e na klanje = u pogibao. 4ako pi'e poznati propovednik na'e "rkve! stara, )skovsko;peorskog manastira! ota, Jovan (restjankin. )onekad okultna agresija preuzme respektabilno oblije. Na primer! zna' li! itaoe! da je na ulasku u sveanu salu dr1avne 9ume postavljen .eri&ov simbol mira >napomena- Nikolaj i Jelena .eri&! ruski okultisti! sledbeni,i teozo0ije! komuni,irali su sa bolj'evi,ima i tibetanskim magovima. Vi'e o njima pogledati u knjizi "arstvo praznine = )ravoslavlje i du&ovnost Nju ejd1a ! Svetigora! "etinje! ?@@A.B. Na njemu su tri ,rvena kru1ia! raspore+ena u obliku trougaonika! zatvoreni& u krug venosti. 4o platno neki nazivaju znamenom navodno naunog! kulturnog! miroljubivog i &umanistikog svetskog pokreta. 8li mo1e li se za nauno priznati doktrina koja tvrdi- )ele i mrave je Veliki %itelj preneo sa Venere na korist oveanstvu >iz pisama Jelene .eri& ?@C# = DD! str.?D@B: Eo1e li se

smatrati kulturnim pokret koji poziva na istku u bibliotekama- Na poli,ama biblioteka le1e itava +ubri'ta la1i5 nedopustivo je uvati te parazite >Zajedni,a! str.@FB. 4aj &umanistiki pokret preti- Ei nismo nasilni osvajai! ali ipak znamo ko su neprijatelji na'i i ne zavarava nas nji&ova premo. Zra,i! gasovi i vazdu& bie najbolja spolja'nja sredstva borbe! ali e du'mani najdejstvenije nastradati kao objekt na'e psi&ike energije >Zajedni,a! str.?AGB. 4aj miroljubivi pokret deklari'eNarod je nepismen i smrdi kao gomila insekata. (oju od njegovi& drevni& predrasuda vredi oplakivati: Sav taj teret! zajedno sa insektima! treba zapaliti >Zajedni,a! str.?F?B. (ada upozna' ova razmi'ljanja o smrdljivim narodima nekako na poseban nain protumai' i poziv 6. N. Jelj,ina- 9ajte da se preorijenti'emo! kako bismo na reri&ovski nain slu1ili narodima .usije i Indije >iz njegovog govora u )arlamentu IndijeB. )o priznanju same Jelene .eri&! njena doktrina je spoj veda sa kabalom >8gnijoga! str.@#B. 4akva smesa je masonski produkt. %pravo slobodni zidari tvrde da su na oltar svoje darove prinele stotine religija i kultova. %ostalom! Nikolaj .eri& je okultno posveenje dobio u velikoj lo1i Hran,uske ?@??. godine! kada je masonski kongres u 6el0oru dao sledee saop'tenje- Ne zaboravljati da smo mi anti,rkva! da emo sred na'i& lo1a uiniti sve da sru'imo religijski uti,aj u svim njegovim pojavnim obli,ima. Ova ru'ilaka misija se vi'e od jednog stolea prikriva razgovorima o kulturi! svetu! miru! kosmosu. Easonerija je ve izlazila na rusku politiku s,enu. Iz poetka za govorni,u 9r1avne 9ume! a zatim i za kormilo uprave nad ogromnom zemljom. Hebruara ?@?I. godine upravo je ona sru'ila Imperiju i donela neizbrojive nesree ruskom narodu. Sada neprijateljima .usije valja rasklimati i poslednju utvrdu = )ravoslavnu veru! sa kojom je dr1ava rasla i jaala. I sada se! iza bezobrazni& 'ala poslaniki& podsme'ljiva,a! skriva ona ista mr1nja prema ruskim svetinjama! na,ionalnim naporima i )ravoslavlju. Svaki okultni simbol je mnogoznaan. Na jeziku masonske simbolike! tri take predstavljene u trougaonik reri&ovskog simbola! oznaavaju re brat. Jesu li deputati 9ume! ija veina sebe smatra pripadni,ima tradi,ionalni& kon0esija! a ponajpre )ravoslavnima! spremni da se pobratime sa .eri&ovim sledbeni,ima: 9a li im je poznato da su ?@@F. godine sledbeni,i .eri&a i 6lava,ke! kao nosio,i anti&ri'anskog pogleda na svet! odlueni od .uske )ravoslavne "rkve: Enogo ranije! ?@C#. godine! tako je postupio 8r&ijerejski Sabor Zagranine .uske "rkve. Za mene su te dve odluke istovredne! jer sam ja ne samo deputat ruskog )arlamenta! ve i lan )ravoslavnog politikog saveta )ravoslavni& gra+ana. %enje reri&ova,a! +akon 8ndrej (urajev nazvao je satanizmom za inteligen,iju! koje je samo jedna od mnogi& obmana. 9revni i novosmi'ljeni paganski kultovi! masonske i paramasonske organiza,ije tipa .eda orla! mnogobrojne okultne 'kole! sada poku'avaju da obu&vate sve starosne! obrazovne i so,ijalne strukture na'eg dru'tva. (njiga Jurija Vorobjovskog omoguuje da se u potpunosti s&vati kako u svakom od ti& sluajeva pred nama stoji jedna ista zver- osvetnika! nenasita! ,inina i surova. Sistem zatvoreni& redova je jedna od pojava antiruske! antipravoslavne ekspanzije. Na jugu biv'eg Sovjetskog Saveza dela dervi'ki red! a na zapadu redovi potekli od jezuita. Oni su svuda tamo gde je neop&odno maskirati su'tinu kon0esionalne agresije. Na' odgovor na istinski apokaliptini izazov vremena mo1e i mora biti adekvatan. Od toga zavisi &oemo li sauvati veru ota,a! svoj narod i dr1avu! dragu otad1binu na'u! .usiju )ravoslavnu! jedinstvenu i nedeljivu. Eoramo tvrdo opstojati u vrlinama koje nam zapovedaju Ota, Nebeski! )resveta 6ogorodi,a i svi sveti zemlje ruske. 8li upamtimo i ove rei- Ne mislite da sam Ja do'ao da donesem mir na zemlju5 nisam do'ao da donesem mir nego ma >Et.?$!CFB. Ea

kazne! on nam je poznat po liku na ikoni! koja se naziva Spas nad silama. %pravo takvog! stra'nog! ovenanog krunom sred uzvitlanog ognja! ugledaemo Njega na 9rugom dolasku. Ei ne ekamo samo Njega. (ao pre skoro etiri veka! u smutno vreme! narod ruski podii e se za spasenje )ravoslavlja i dr1ave ruske. )odii e se svi oni koji pamte proro'tvo stara,a- .usija e biti i doi e ,ar veliki po umu! po veri plamenoj = ovek gvozdene volje. Nevidljive za neprijatelja sile ve se pribiraju. % nji&ovim redovima su sve,i! pravedni,i! ratni,i zemlje ruske. 4o je "rkva vojujua. *riste 6o1e! spasi! blagoslovi i ukrepi ratnike 4voje/ Vladimir 9avidenko! deputat 9r1avne dume 0ederalne skup'tine ruske 0edera,ije Zapadni put u apokalipsu Ja&ai zapadne jeresi Sve je poelo u Jerusalimu. )rema njemu su se jedva probijali! kroz vojske Sara,ena! krsta'i. Napokon se pred njima ukaza'e zidine i Zlatna vrata. (roz nji& je! uoi golgotski& muka! u'ao u grad Spasitelj. Jodine ?$@@.! Jerusalim je zauzet. Vitezovi! a za njima pokloni,i! ugledali su ono sveto mesto gde se nalazio grob Jospodnji. Ovde! na peri0eriji Starog grada! dolazile su 1ene sa mirom. *tele su da njime poma1u telo Isusovo. 8li zemlja se ve otvorila! jer je an+eo! si'av'i sa nebesa! odvalio kamen sa groba *ristovog. I ree on 1enama- Za'to i'tete 1ivoga me+u mrtvima: Njega ovde nema. 2udesne rei upuene su 1enama i! zanemelim od u1asa! stra1arima! 1ivim o navodno umrlome! a u stvari vaskrslome Isusu. Sa vaskrsenjem Spasitelja! u'le su u svet nove predstave o 1ivotu i smrti. .eligiozni ovek je oduvek te1io svetom ,entru vaseljene! tamo gde je veza sa nebom najvr'a. I sada! nedaleko od groba Jospodnjeg! nalazi se nevelika kamena vaza. Stojei nad njom! vidi' unutra ,rni krug = pupak zemlje. )ored je ono mesto gde su na zemlju pale kapi krvi koje je prolio Isus. I zadr&tala je zemlja i otvorila se. I omila je sveta krv Jospodnja stare kosti 8damove iskupljujui njegov gre&. Jolgota! na starojudejskom znai mesto lobanje. 7obanja je simbol staroga oveka i samog sveta li'enog svetog smisla. Od 8damovog groba do krsta Spasiteljevog takav je du&ovni sto1er5 on zove ka uzla1enju- iz ,arstva gre&a ka preobra1enju. Osnivanje novog reda Jodine ???A.! u Jerusalimu je osnovan novi red. 9evet mona&a ratnika dali su zavet siroma'tva. Sauvan je nji&ov peat- dva konjanika na jednom konju. Vitezovi su dobili bele pla'teve i tokom devet godina nisu popunjavali svoje redove. Nji&ove sluge i ser1anti dobili su ,rne ogrtae. )od ,rno;belom zastavom boseanom oni su i 0ormirali svoju zagonetnu partiju. 4ada se prvi put zauo poklik reda- Vive diu sant amur ><iveo 6og sveta = 7jubavB/ )rvi veliki majstor postao je Ig 9epajen. 6rbljivo prezime! jer pajen znai paganin. O! tek emo se uveriti kakvu e anti&ri'ansku buji,u sa sobom u evropsku svest uneti taj red/ (ralj Jerusalima lino je dodelio vitezovima reziden,iju. 4u je ranije stajao &ram judejskog ,ara Solomona. Otuda i naziv- &ramovni,i ili templari. )uno ime glasilo je ovako- Siroma'ni ratni,i *rista i Solomonovog &rama.

2udno/ *roniar kralja 6oduena I uti o prvim godinama templara. Nji&ova istorija je puna nedoreenosti od samog poetka. Zaudni& stvari tako+e. Hormalni ,ilj reda postao je davanje pratnje pokloni,ima kroz zemlje naseljene neprijateljskim Sara,enima. Ee+utim! da li su taj zadatak mogli da obave devetori,a vitezova! koji uporno nisu 1eleli da pro'ire svoj broj: Jo' jedno pitanje postavlja poklonik Jo&an 0on Virburg. Sredinom ?# veka on je pisao- )od krovovima zdanja! koje poseduje red! postoje konju'ni,e za oko #.$$$ konja. Svi ti d1elepi radi devetori,e: Za koga su braa! na mestu Solomonovog &rama! ra'i'avala gigantske podzemne prostorije: 9revne dinastije Jodine ?@DG.! u Eanesteru je de'i0rovan jedan od drevni& tzv. kumranski& rukopisa! na+eni& na teritoriji Izraela kraj Ertvog mora. % njemu ima podatak o nepro,enjivoj rizni,i Solomonovog &rama. .izni,a je bila skrivena pred njegovo razorenje od strane rimski& legionara I$. godine posle *ristovog ro+enja. Istina! neki istra1ivai osporavaju drevnost rukopisa. Odista! nji&ovo otkrie na udan nain podudarilo se sa poetkom istorije dr1ave Izrael. 9e'i0rovanje kumranskog rukopisa! otkrivanje &ronologije i istorijske nedoreenosti! doveli su do veoma e0ektne verzije&ram je uvao ne samo zlato ve i dokumente o genealogiji judejski& ,areva. Nji&ovi nasledni,i! posle razorenja Jerusalima! navodno su pobegli u zemlju Hranaka i zaeli kraljevsku dinastiju Eerovinga. Zapamtimo osnovne me+a'e kasniji& doga+aja. 9akle! nova dinastija je vladala u ranom srednjem veku najveim delom Zapadne Kvrope. Sa njom je F@G. godine ugovor potpisala "rkva. Zatim su! izdajniki ubiv'i poslednjeg Eerovinga! 9akoberta 9rugog! uz podr'ku rimskog pape! na vlast do'li (arolinzi! najpoznatiji me+u njima (arlo Veliki. %pravo (arolinzi su uvrstili svetu rimsku imperiju. Ona je posrnula tek &iljadu godina kasnije pod Napoleonovim naletima. 4ajna pro'losti nije samo egzotika. 2uvajui svoju privlanu silu! ona za bistroumne istra1ivae postaje istorija 0ragmenata u svojevrsnoj igri stakleni& perli. Iz nji& je mogue sklopiti svaku legendu! a! ukra'ena misti,izmom! ona je sposobna da privue milione ljudi! posebno u periodima potresa. Jer! kada realnost nije ute'na! te1i se irealnom. )rva evropska navala okultizma podudarila se sa padom paganstva i krizom rimske imperije. 9ruga se dogodila na izmaku srednjevekovlja! uoi re0orma,ije rimokatolike ,rkve. 4rea se doga+a u na'e vreme. 2ime je bremenit takav pritisak: 9a bismo s&vatili! treba zaviriti u bezdan vekova. )otraga za gralom 8li! zar je templarski red bio svesno ogranieno dru'tvo kopaa blaga: (o i& je! tako dobro upoznat sa tajnama &rama! poslao: 4emplare je! kao i ,ister,ijanskog mona&a 6ernara! koji je napisao nji&ov ustav! 'titio gro0 Igo 3ampanjski. Neki istra1ivai tvrde da je i on pripadao rodu Eerovinga. %pravo je on morao saop'titi &ramovni,ima tajnu o porodinom blagu. I! ini se! posle devet godina pretrage! blago je prona+eno. Neoekivano: O! uda/ Siroma'ni &ramovni,i i "ister,ijan,i! koji su stajali na pragu kra&a! istovremeno kao da dobijaju drugi 1ivot. 4emplari grade na Svetoj zemlji nekoliko utvrda. 6ernar! kasnije ga rimokatolika ,rkva kanonizuje! osniva ak G@ opatija. 8li otkuda sredstva za to: Eo1da je to bio &onorar za prona+enu rizni,u: Odbrana Jerusalima za&tevala je nov,e i kralj 6oduen! navodno tako+e potomak Eerovinga! odma& dobija zlato. 8li i ono osnovno- dokumente koji potvr+uju njegovu

osve'tanu vlast. Saglasno toj logi,i i sami krsta'ki po&odi bili su organizovani da bi povratili tron izgubljen &iljadu godina ranije. 9a li je to odista mogue: I da li nas samo pusta igra uma primorava da sintetizujemo takve legende: Zamislite milione ljudi! koje vekovima privlai idealna motiva,ija prema njima nepoznatom trajnom ,ilju. Kntuzijasti polaze u krsta'ke ratove i prose,aju put ka vlasti nevidljivim vladarima. %zbu+ene budale jure za pe&arom grala! dok se nji&ovim rukama uklanjaju konkurenti u borbi za tronove. Sve novi i novi bogotra1itelji otkrivaju proroke i! izazivajui masovnu psi&ozu! uru'avaju monolit potpornjeva. Nova, je mo %skoro su &ramovni,i postali glavna udarna snaga u bi,i sa Sara,enima. Ee+utim! postepeno! vite'ki du& je poela da zaokuplja drugaija uobrazilja. Jodine ??FA.! zbog izdaje templara! izgubljen je 9amask. Kgipatskog &ri'anskog prin,a! koji se krio kod &ramovnika! izdali su neprijatelju za G$.$$$ zlatnika. Jodine ??GG.! dvanaest lanova reda je obe'eno zbog nes&vatljive predaje tvr+ave na Jordanu. 2udno/ 3to je vi'e bilo vojni& poraza! tim se red vi'e bogatio. (ada je 7uj IL Sveti ?#D$. godine dopao ropstva Sara,ena za njega su za&tevali! u to vreme! neverovatan otkup od #D.$$$ livara zlata. Nijedna dr1ava Kvrope ne bi mogla da sakupi toliki nova, u za&tevanom roku. 4ada su se obratili &ramovni,ima. Nji&ov blagajnik! ak ne onaj u pariskoj ,entrali! ve u 8kri! malo! reda radi! zate1ui! dao je ,elokupnu sumu. Jodine ?#@$.! pao je Jerusalim. Siroma'ni vitezovi su pre'li na (ipar. (upili su ga od .iarda 7avljeg Sr,a po ,eni od ?$$.$$$ vizantijski& zlatnika! za to vreme basnoslovno bogatstvo. Zatim je red osnovan na kontinentu. Ovde je samo broj vitezova prevazilazio ?D.$$$. Na 6liskom Istoku i u Zapadnoj Kvropi izgra+eno je D.$$$ nji&ovi& ,entara. Oni su ne samo gradili tvr+ave! ve su bili i nukleusi savremenog 0inansijskog sistema. %pravo su templari pronalazai meni,e. )o meni,i je mogue bilo dobiti za&tevanu sumu na svakom mestu. 8li na koji nain je red brojano rastao: )a &ramovni,i su pri&vatili zavet bezbranosti. Oni nisu mogli popunjavati red svojim sinovima. 8utor ustava! sveti 6ernar! je bio prozorljiv. 9obiv'i beli pla't! posveenik je saznavao da su! zajedno sa njim! templari postajali svi njegovi srodni,i. 8 drevne aristokratske porodi,e za&vatale su svojim geneaolo'kim stablima mnoge zemlje. 4emplarski ustav je slu1io kao temelj za 0ormiranje nadna,ionalnog dru'tva. Eogue je da je to bio prvi projekat ujedinjene Kvrope. I to Kvrope i ekonomski i politiki ,entralizovanije nego 'to je bila sveta rimska imperija. Kvo kakvi& je razmera &ram! koji su podigli &ramovni,i- posle neuspe&a u Jerusalimu! oni su nameravali da obnove dr1avu pod vla'u Eerovinga. (atari I druga posebna osobina proisti,ala je iz nji&ovog ustava. On je dozvoljavao vitezovima kontakte ak i sa anatemisanima iz "rkve! ak i sa zloin,ima! radi spasavanja zabludeli&. 4o se ispoljilo u vreme inkvizitorskog progona jeretika ; katara >paradoks- mnogi od jeretika su stupili u red koji se nalazio pod direktnom jurisdik,ijom rimskog papeB. Starinsko pravilo slini& gnostiki& sekti zvualo je ovako- Jura/ )ardjura/ Se,reta/ )roderenali/ >Obeavaj/ )ostani krivokletnik/ Samo ne odaj tajnu/B

% emu se sastojala tajna: 3ta se toliko bri1ljivo uvalo od dobronamernog &ri'anskog znanja: )redstave o kosmosu kod katara! mani&eja,a! bogumila i njima slini& proisti,ale su iz vidljivi& nesavr'enstava na'ega sveta. )ostavljalo se pitanjeZar je mogao sve to da sazda blagi 6og: Odgovor je bio sledei- Ne/ Najvi'em bo1anstvu tu+e je sve materijalno. Svet je ovaj sazdan od strane ni1eg zlog boga i! ako 1eli' uspe& ovde i sada! pokloni se njemu = 7u,i0eru. Nije li to temelj 0ormiranja religije materijalizma: One religije! koja je nada&njivala i nada&njuje mnoge! od biznismena stasali& na 0inansijskom pret&odni'tvu templara do ekonomski& vampira na'i& dana. Istra1ivai tvrde da su veliki uti,aj na ideje katara izvr'ili Jevreji! koji su se veoma gusto naselili na jugu Hran,uske. % susedstvu! na delu pirinejskog poluostrva! koji su zauzeli Sara,eni! oni su kontrolisali praktino itav ekonomski 1ivot. Zato je katarska jeres! koja je na sebe privukla znaajne snage krsta'a! i'la na ruku i palestinskim Sara,enima i nji&ovim jevrejskim 0inansijskim savetni,ima. (ada su posle uni'tenja jeresi gro0 .ajmond 4uluski i trinaest barona obna1eni do pojasa okajavali gre&e na gubili'tu! jedna od presuda glasila je- %daljiti sve Jevreje i nipo'to i& ne pu'tati blizu vlasti. *ramovni,i su sa katarima uspostavili posebne odnose. 4ako je ponikla sledea verzija- rizni,u iz Jerusalima vitezovi su po&ranili u jednom od jeretiki& zamaka na jugu Hran,uske. Zapamtimo i tu pretpostavku. .ed je op'tio sa najsumnjivijim dru'tvima svoga vremena. Ee+u njima sa persijskim asasinima. Ime je proisteklo od rei &a'i'. % toj mistinoj sekti ismailit,kog prav,a preduzimana su narkotika ekspres putovanja u raj i obratno. .adi mogunosti da ponove svoja iskustva! lanovi sekte su ispunjavali sve naredbe nalogodava,a. Ne sluajno! od rei asasin vue poreklo savremena 0ran,uska re = ubi,a. Na vi'em stadijumu posveenja! asasin je saznavao da izme+u pakla i raja! dobra i zla! razlike nema. 9opav'i na kulturni Istok! neotesani evropski vitezovi su! naravno! potpali pod oarljivost zla pre0injeni& mistini& iskustava. )ri tom! oni su upijali ideje najrazliitiji& sekti i okultni& uenja. I u tom pogledu &ram je postao pretea savremenog masonstva o kojem ka1u da su na njegovom oltaru 1rtvovani darovi svi& religija i kultova sveta. 8vaj/ )red jeresima i pseudomistinim smesama na'i savremeni,i esto su manje za'tieni nego srednjevekovni vitezovi! a mnogi nemaju ni najmanju predstavu o du&ovnoj istoriji oveanstva. )onovo uvi+amo globalni nivo veza sumnjivi& dru'tava. (ao vrane! kru1e one nad ovekom! koji je izgubio du&ovni ,entar. (ru1e! jer znaju- poten,ijal vere je! ak i kod suvog materijaliste! ogroman. )o&od na Istok Ee+utim! uti,aj templara je rastao. Eogue je da su oni prvi proglasili lozinkupo&od na Istok. Ideja pokatolienja Slovena i Jrka uvek je bila bliska .imu. I evo! pod njegovim pokroviteljstvom! versku trpeljivost prema jereti,ima templari su ukljuili u bespo'tednu borbu protiv )ravoslavlja. )reko veze! sauvane na Istoku! pi'e istra1iva 7olije Zamojski! vitezovi su ak poku'ali da .usiju na&u'kaju protiv 91ingis;kana! koji je vojevao u Srednjoj 8ziji. Zanimljivo/ Njegov ,rno;beli barjak zau+ujue je liio na templarski. % to vreme! Eongoli su ispovedali pagansku religiju bon. Njeni 1re,i su govorili o istovrednosti sila dobra i zla. "rno;belo polje je simbol te ideje. Ne'to slino su tvrdili i katari. Eo1da upadljiva slinost! zamena! nije bila sluajna.

*ramovni,i su pritiskali .usiju sa Istoka i sa Zapada. %pravo oni su bili pretee poznatog nam! iz ruske istorije! tevtonskog reda. I njegovi vitezovi su udarali na )ravoslavne zemlje pod ,rno;belom zastavom. (ralj i templari %ostalom! da ne vre+amo &ronologiju! u martu ?C$G. godine! u )arizu je poela pobuna. (ralj Hran,uske! Hilip 7epi! unuk ruske kneginje 8ne Jaroslavovne! sakrio se u templu! reziden,iji &ramovnika. 4ada je imao priliku da upozna nji&ove rizni,e. Zlato ga je primamilo. Nervirao ga je dug prema templarima sve vei. )la'ila ga je nji&ova mo. Veliki majstor reda je dozvolio sebi da napi'e engleskom kralju *enri&u III- Ostae' kralj dotle dok bude' pravedan! to jest! dok ne bude' zasmetao redu/ Zloslutnu su'tinu pisma Hilip je primio i na svoj raun. % svoje vreme! on je pomogao (limentu V da se popne na papski tron. 8li kralj je postavio pet uslova. )eti uslov je bio tajni. Napokon je ku,nuo as rastajnjenja. ?D. maj ?C$I. godine! )oatije. )o pozivu Hilipovom papa sti1e u Hran,usku. Hilip odma& pote1e peti uslov- templari moraju biti li'eni vene za'tite .ima. Ealo se kolebajui! (liment je pristao. %skoro kralj! po svojim poverljivim ljudima! 'alje zapeaena pisma. Nare+uje da ona budu otvorena na no ?C. oktobra. % pismu je bilo nare+enje o &ap'enju &ramovnika bez oklevanja. I evo! pariski templ i sva naelstva su opkoljeni. )oela su ispitivanja. )rotokoli mnogi& od nji& su i danas sauvani. 6rate 8ngeran 9emili/ )ri+ite bli1e i ne bojte se/ Ja sam Jijom Kmber! veliki inkvizitor Hran,uske i du&ovnik kraljev! koji nastupa u ime njegove svetosti pape (limenta V. 7a1/ 7a1/ Eonsinjor papa nee trpeti da sa vitezovima &rama postupate ovako kako to radite vi. Jeste li spremni da odgovarate ili ne: )oka1ite nare+enje monsinjora pape! pismo napisano njegovom rukom! i ja u vam odgovarati. Skinite sa brata pla't i pripremite ga kako je nare+eno. Eo1da u tom sluaju nee biti toliko nadmen. )ostepeno je inkvizi,ija 0ormulisala krivi,u- ga1enje krsta! ritualno spaljivanje de,e! sodomija! dosipanje pepela umrli& vitezova u &ranu brae! napokon! poklonjenje idolu = glavi ba0ometa. Inkvizi,ija je tome pridala posebnu va1nost; jer su u svakoj provin,iji imali idole! a posebno glave! ; jer su govorili da i& glava mo1e spasiti! ; jer su se klanjali tim idolima! ; jer je ona mogla da i& uini bogatima. (lanjanje lobanji! koja je u &ri'anskom predanju lik starog! za veni 1ivot nepreobra1enog! nespremnog za 1ivot oveka! sasvim je karakteristino. Neki optu1eni,i su poku'ali da se pravdaju. Ja1enje krsta! na primer! tumaili su kao ritualno ponavljanje gesta 8postola )etra! koji se odrekao Spasitelja. 9rugi su govorili da je to bila provera poslu'nosti starijima. % svakom sluaju! taj gest je pomogao da se ljudi rasporede pri nji&ovom stupanju u red. Stepeni posveenja su davna tradi,ija tajni& dru'tava. Odista! ispitivanja su pojasnila- u redu je postojao jedan unutra'nji krug. I ono 'to je bilo poznato nji&ovim lanovima! nije se poveravalo ostalima. (akve su stra'ne tajne uvali &ramovni,i: Jedan od svedoka na pro,esu izjavio je da je njegov ro+ak! Igo 9e Ear'an! posle stupanja u red pao u oajanje i poruio sebi prsten sa natpisom- prsten Iga propalog. 9ragulj

9akle! templari su po&ap'eni. 8li tu je kralja Hran,uske postiglo gorko razoaranje. .izni,a u templu se pokazala praznom. Hilipu su odma& bile potrebne pare! da bi potkupio elektore! koji su birali novog imperatora svete rimske imperije. (ud se denulo neizmerno bogatstvo: Sada je te'ko odrediti kada se pojavio legendarni odgovor na ovo pitanje. Iza njega sledi da &ap'enja nisu bila neoekivana za red. Nedugo pre &ap'enja! majstor <ak 9e Eole je tajno iz templa poslao ?A kola puni& drago,enog tovara. Ona su do'la do jedne od gradski& kapija i upuena u nepoznatom prav,u. Ipak! na koji su nain vitezovi &rama mogli to da urade neprimeeno: Easonska literatura nudi nam svoju verziju. Ona glasi- .izni,a je bila kompaktna. )ri tom se pozivaju na pesnika iz ?# veka! Vol0rama 0on K'emba&a! koji se dru1io sa templarima u )alestini. % poemi )arsi0al ! on pi'e da je glavna drago,enost &rama bio pe&ar grala. Neki su ga smatrali udesnom posudom! u kojoj je! posle *ristovoga raspea! u&vaena Njegova krv. 9rugi su tvrdili da je pe&ar samo simbol. % stvari! on predstavlja tajnu genealogiju judejski& ,areva. Hilolo'ki dokaz predstavlja sazvuje rei gral i sag gral! ili sang rojal 'to znai kraljevska krv. Istorijske tajne su mine usporenog dejstva. One mogu eksplodirati vek kasnije5 na religijskom! politikom ili vojnom polju! u borbi za veru! teritoriju! vlast. Ve u na'e doba! engleski istra1ivai E. 6ejd1ent i .. 7i! i J. 7inkoln izveli su svoje dalekose1ne zakljuke. Navodno je *ristos imao potomke i upravo su oni osnovali dinastiju Eerovinga. )ri tom se autori oslanjaju na apokri0na! "rkvom nepriznata jevan+elja. )odsetimo se da je Eerovinge izdao rimski papa i da su i& izba,ili konkurenti u borbi za svetsku vlast. Ne'to slino dogodilo se i sa redom &rama. % sobi! gde je bio zatoen poslednji veliki majstor! kasnije je prona+en na1vrljani ,rte1 na zidu = ogromni svetlei dragulj. Onaj isti! koji je! po predanju! ispao iz 7u,i0erove krune pri njegovom zba,ivanju sa neba. (akav simbol pada reda: 4emplarska kletva ?C. mart ?C?F. godine! )ariz. Od ranog jutra! ostrvo Sitej je prepunjeno narodom. 2eka se pogubljenje <aka 9e Eolea. Napokon s balkona kraljevskog dvor,a neko ma'e marami,om. .aste 1amor. Zajedno sa klupadi dima nebesima uzlee vapaj)apo (limente/ (ralju Hilipe/ Nee proi ni godina dana kako u vas pozvati na sud 6o1ji/ )rokletstvo velikog majstora se ispunilo. % odre+enom roku! pri udnim okolnostima! umrli su oboji,a progonitelja reda. Eistika: %pueni asasini: Otrov! ije su tajne spravljanja templari izuili na Istoku: Va1no je ne'to drugo. 9ve zagonetne smrti su poetak legende o templarskoj osveti. O! jo' emo videti kako se ona pretakala u 1ivot/ 9akle! lukavi igrai stakleni& perli grade ovakvu sliku- u ,entru slike je apokri0ni *ristos! naslednik ,arstva izrailjskog! po liniji 9avidovog kolena5 njegovi potom,i su Eerovinzi! me+u njima i danas mnogi 1ivi i zdravi! predstavni,i aristokratski& porodi,a Kvrope. Napokon! templari koji su poku'ali da im vrate tron. Stra'na smrt preti svima koji im stanu na put. (arakteristino je da se u toj verziji Isus tretira jedino kao zemaljski vladar i osniva dinastije! to jest! on se vidi samo onakvim kakvim ga 1ele videti oni Judej,i! koji su mu vikali- Osana/ ! ali koji su ga i raspeli! jer on nije opravdao nji&ove prizemljene nade. Ee+utim! u emu je smisao igre stakleni& perli: Eogue je pretpostaviti da je re'enje ovakvo- danas je svet ponovo nestabilan. (omunizam! demokratija! 0a'izam

su iskompromitovani. Oni! koji nisu sposobni da povedu za sobom milione ljudi. I ovde se o1ivljava nadpolitika ideja nasle+enog prava na jedinstvenu vlast u Kvropi. Ideja! koja je navodno osve'tana imenom samoga *rista. Zami'ljeni razgovor 8li vratimo se na'oj prii i poku'ajmo da zamislimo na 'ta je mogao da misli <ak 9e Eole u kamenom kazamatu zamka 3inon u noi pred smaknue. ; 9akle! sutra je svr'eno. Eene e predati ognju! ali pepeo e biti skupljen. Sedam godina u tamni,i nije pro'lo uzaludno. Ovde sam ak u tajnosti osnovao etiri lo1e. One e sru'iti vlast kraljeva i papa i na tim ruinama e podii &ram svetske republike. ; Izvinite! ali vi ste bili zatoeni u sami,u >...B ove rei vam je jedan od masonski& autora! koje 9e Jasipur pripisao kasnije. ; Za&valan sam mu za to. ; Za&valni:/ 8li! zar ne odgovaraju istini: ; Ima ne'to 'to se danas ini istinitim! ali sada'njost je iluzija. Ona se odma& pretvara u pro'lost. )ostoje samo nerazja'njena pro'lost i nejasna budunost. (o je u moi da prepi'e pro'lost u ime budunosti! zar nije slian Svevi'njem 4vor,u: % poetku be'e re... Va1no je izgovoriti je! a zatim e ona obrasti u telo i krv. I napokon! zar se moje proroanstvo osvete nije zbilo: 9a! ja&ai jeresi sa 'apastim krstovima na grudima vek za vekom ponovo se pojavljuju na du&ovnim putevima Kvrope. I svaki put to postane znamenje predstojee katastro0e. Nji& su se setili krajem ?I veka! kada su prve masonske lo1e bile o0ormljene u 6ritaniji! u zemlji koja je svojevremeno pri&vatila izgnane &ramovnike. Jodine ?ICI. jedan od osnivaa masonstva! .amzej! potvrdio je tezu o templarskom poreklu lo1a. 9akle! upravo &ramovni,i su stajali kraj kolevke slobodni& zidara! graditelja du&ovnog &rama Solomonovog. 8ko je tako! onda su stajali sa kamenom pod mi'kom! starinskom antimonar&istikom zakletvom <aka 9e Eolea. .uska masonerija Jo' jedan imaginarni dijalog Eoj gost! neprimetan ovek! nevisokog rasta skida svoj pla't. Obian pla't domae proizvodnje. 8li pod njim! toliko obinim! kaput je mi'je boje! a preko itavi& grudi prelazi 'iroka lenta- ,rna! oiviena belom. Oprezno se obzirui! ne poinjui razgovor! moj budui sabesednik uredno popravlja taj znak. % ni1em delu lente! kraj pojasa! bleska ne'to metalno = maleni! du1ine manje od malog prsta! ma. 2udni rudiment! sauvan od oni& vremena! kada su maevi imali ne samo ritualno znaenje. Eoj gost je vitez (ado'. % &ijerar&iji slobodni& zidara! taj stepen se smatra stepenom vendeti. Ime mu je Vladimir Novikov. On &vata moj pogled. "rno;bela simbolika lente oznaava suprotstavljenost dobra i zla. %pravo od tridesetog stepena poinju templarski vite'ki stepeni masonerije. Oni podrazumevaju ve ne samo &ermetiku! zatvoreni rad u lo1i. Vitez dobija u ruke simboliki ma radi borbe u spoljnom svetu. (akva je to borba tek emo videti/ Istra1iva istorije slobodni& zidara! J. Verna,ki! pisao je da me+u rukopisima masona 7inskog postoji pare sive &artije na kojoj je zapisano- Imperator )etar I i 7e0ord bili su u *olandiji primljeni u templare. )rema drugoj verziji! )etra je ini,irao veliki majstor britanskog masonstva *risto0or .ej. 4o se dogodilo dve de,enije ranije od roka koji se smatra zvaninim datumom osnivanja engleski& lo1a.

Jodine ?I?I.! masonstvo je samo iza'lo na povr'inu. Slian zakljuak posredno potvr+uje i sledei akt- Easonski zbornik! simboli i amblemi! koje je sastavio Hran,uz 9e 7a0ej! krajem ?I veka! objavljen je na ruskom jeziku u 8msterdamu! ?I$I. godine. 3aljivi skupovi )etrovi u Su&arevskoj kuli u stvari su bili zasedanja lo1e. 9a li je sluajno ba' )etar ukinuo patrijar'iju u .usiji: %kidanje vizantijskog predanja! sim0onije patrijar&a i ,ara! vlasti nebeske i zemaljske! kasnije je odigralo traginu ulogu. (ada zemlja izgubi du&ovnu tradi,iju! koja je za nju organski srasla! pre ili kasnije dolazi nesrea. 3e0 ruske masonske lo1e! osnovane ?I#?. godine! bio je Jakov 6rjus. "ar )etar nije postigao najvi'e stepene posveenja. Sledstveno tome nije znao za antimonar&istike tajne zakletve! koje su dolazile jo' od templarski& vremena i bile dostupne samo malom broju posveeni&. Jodina ?I$D.! Versaj. *er,og Hilip Orleanski okuplja potomke templarski& porodi,a. Hormira se dru'tvo Ealo vaskrsenje templara. Ono zaseda na dan spaljivanja <aka 9e Eolea. (akva podudarnost: Onaj ko ume da o1ivi simbole vlada umovima. %skoro se pojavljuju spiskovi veliki& majstora reda- od 9e Eolea do *er,oga Orleanskog. )odvlai se neprekinutost templarski& tradi,ija! koje su tajno postojale vekovima. Jodina ?IFC.! Jro0 Sen <ermen prvi put javno nastupa u 7ionu pred mesnom masonskom lo1om. %tvr+uje se stepen viteza (ado'a! koji mora! da za raun templara! izvr'i osvetu. 4ada je otisnuta masonska medalja. Na njoj je predstavljen 1bun ljiljana! simbol kraljevske vlasti poseeni& maem i uklesan natpis- Osveta daje svoje plodove/ Igra dokonog uma! opet e primetiti savremeni skeptik. Za njega je simbolina analogija deja zabava. 8li upravo na taj nain ljudi su mislili vekovima. I ko zna kako i kada e o1iveti zaboravljena saglasja slova! rei i znakova. )o mi'ljenju (arla Junga! ako je jezik simbola i zaboravljen! podsvest je kr,ata znanjima koja su privremeno usnula. .azbuditi i&! zadatak je 1reeva novog vremena. Ja&ai zapadne jeresi II .ozenkroj,i se vraaju )ostepeno! ispod kopita ja&aa jeresi! opet se podigla tolika pra'ina da je postalo te'ko razlikovati istinu od izmi'ljotine. Jodine ?IG$.! u mnogim zemljama istovremeno se pojavio rukopis! gde je! izme+u ostalog! reeno- .ed ni na minut nije prekidao svoje postojanje. %glavnom su poznati svi njegovi veliki majstori sve do na'i& dana. 8li ako ime i loka,ija velikog majstora i istinski& predvodnika reda! koji u na'im danima obavljaju najslo1enije poslove ostaju tajna poznata samo posveenima! onda je to samo zato 'to vreme reda jo' nije nastupilo! 'to as jo' nije ku,nuo. 4ajna uzbu+uje Eisterija povratka muenika! &eroja ili ak itavog reda privlai ljude. % Nemaku! sredinom ?A veka! seni &ramovnika je! iz nepostojanja! prizvao izvesni baron *unt. On je osnovao red stroge templarske poslu'nosti. % taj red su bili posveeni- Volter! 7esing! Jete. )ostoji starinska slika koja je ovekoveila ue'e Eo,artovo u

obredima templarskog reda. I sada! u izvesnim krugovima! njegovu 2arobnu 0rulu smatraju masonskim delom. 4rebalo je pitati <aka 9e Eolea- da li je on imao svoje pret&odnike: 8 zar to ima znaaja: 7jude pokreu zablude! a pobu+uje i& posveeni ; vulgus vult de,ipi. Vama je poznata ta latinska 0ormula. Jomila 1eli da bude obmanuta = ergo de,ipiatur. 9akle! obmanjuj/ (aljostro Najveim misti0ikatorom smatraju gro0a (aljostra. Ee+utim! ritual masonerije egipatskog reda! koji je on uveo! u okultnom 0okusu slu1i samo kao 0asada. Easonska en,iklopedija Eenli *ola pi'e- (aljostro je bio tajni agent templara! iji je us&iujui izvor znanja nastao u dubinama egipatski& obreda masonerije. 4ako visoka o,ena nije sluajnost. (aljostro je zakleto ispunjavao zapovest 9e Eolea. Jodina ?I@$.! drevna rezidensija papa! zamak angela! soba bez vrata! kuda se mo1e ui samo kroz kapak na pla0onu. Ovde je gro0 zatoen u i'ekivanju suda inkvizi,ije. On e uskoro odati zapanjujue podatke. Sveevropska zavera! kojoj je on bio na elu! obu&vata #$.$$$ lo1a i ?A$.$$$ posveenika. Ogromne sume nov,a usredsre+ene su u bankama 8msterdama! .oterdama! 7ondona. Na 0rank0urtskom skupu masona ?IAD. godine bilo je odlueno- potomka kralja Hran,uske! Hilipa 7uja *VI! predati smrti. % (aljostrovim dokumentima vrlo esto promie udna abrevijatura = 79). Veina je de'i0ruje kao liberte de penser 'to znai slobodu misli. )osveeni su! pak! imali u vidu ne'to drugo- lilia de strue pedibus >ljiljane zgaziti nogamaB. %ostalom! u izvesnim masonskim reni,ima! kraljevski znak ljiljana predstavljaju iskvarenom slikom pele! simbola Eerovinga. 4o je uzurpa,ija prava drevne dinastije. O! rate simbolima/ Eo1da si ti najstra'niji rat/ % emu su se sastojala (aljostrova priznanja: Jo' jedna misti0ika,ija. 8li! istovremeno kada je gro0 davao priznanja! u )arizu su se njegovi planovi ostvarivali. Nastupala je velika 0ran,uska revolu,ija. Jodine ?I@$.! bila je zauzeta 6astilja! izgra+ena na mestu biv'e reziden,ije templara. %skoro dolazi red i na 7uja *VI. 9ok se okolo tiskao zbunjeni narod! nesrenom potomku kralja Hilipa odrubljena je glava. (ada je monar&ova glava pala u korpu sa piljevinom! nekakav ovek u ,rnom skoio je na tribinu! umoio ruke u kraljevsku krv i uzviknuo- <ae 9e Eole! ti si osveen/ Osveta posveenika je stra'na stvar. 8li nesravnjivo je stra'niji Sud 6o1ji/ 4im pre kada je povezan sa kraljeubistvom. Izvr'eno u &ri'anskoj zemlji! ono je drski izazov samoj bo1anskoj prirodi vlasti. Svi na,ionalni zloini protiv vr&ovne vlasti ka1njavaju se bez odlaganja i na naju1asniji nain! pisao je savremenik ti& stra'ni& doga+aja gro0 <oze0 9e Eestr. Eo1e li zloin da uni'ti kraljevsku veliinu: Na mestu gde se ona nalazila! 0ormira se stra'an bezdan i sve 'to ga je okru1ivalo ustremljuje se na tu puinu. Svaka kaplja krvi 7uja *VI stajae Hran,usku buji,a i buji,a krvi. Odrubljena glava! pi'e istra1iva 8. 9ugin! mo1e biti uzeta kao obraza, desakralizovanog sveta! kao lik ,arstva ovekovog razuma! kojeg su objavile 0ran,uska revolu,ija i epo&a prosveenosti. I u ovom sluaju! odrubljivanje kraljeve glave i! uop'te! pronalazak giljotine u toj eposi! dobijaju apsolutni simboliki znaaj. Ee+utim! 0ran,uska vojska je u'la u .im. Jedan od odreda odma& je po1urio ka (aljostrovoj sami,i. 8li oslobo+enje je do'lo suvi'e kasno. Jro0 se ve preselio na drugi svet. I sada se! na mestu njegovog zatoenja! uvek mo1e videti sve1e ,vee. Sjedinjene 9r1ave i slobodni zidari

Easonsku 'kolu 0ran,uske revolu,ije pro'li su i mnogi osnivai S89;a. Jedan od nji& je 6end1amin Hranklin. % )arizu! zajedno sa Volterom! 9idroom i .usoom! on je bio lan lo1e devet sestara. %pravo na zasedanju jedne od masonski& lo1a pri&vatio je predlog da postane prvi predsednik S89;a. % to vreme! on je ve dobio svojevrsni poklon od 0ran,uskog markiza 9e 7a0ajeta = masonsku pregau. Na njoj je ,rno;belo kvadratno polje! templarski simbol. Eesijansko predodre+enje nove dr1ave! kakvim su ga videli i o,evi osnivai! jasno se ita u izjavi 91ord1a Va'ingtona- Sjedinjene 9r1ave = to je novi Jerusalim! odre+en provi+enjem u vidu teritorije! na kojoj ovek mora da dostigne svoj potpuni razvoj! odakle nauka! sloboda i srea moraju da se 'ire svetom. 8pokaliptiki lik novog Jerusalima prirodno govori o S89 kao o kruni i dovr'etku ljudske istorije. 8merike kolonije! koje su te1ile odvajanju od britanske krune! dobijale su iz Kvrope podr'ku neki& tajanstveni& sila. Kn,iklopedija Eenli *ola tako opisuje nji&ovo ue'e u radu komiteta za oblikovanje kolonijalne zastave. Ealo 'ta se zna o jednom starom d1entlmenu! izuzev oni& koji su mu se ponekad obraali sa- )ro0esore/ Va'ington i Hrenklin poznavali su pro0esora i pozvali su ga na rad u komitetu. 4okom sedni,e! svi pro0esorovi predlozi pri&vatani su sa po'tovanjem. On je predlo1io projekat! ija je simbolika najbolje odgovarala ideji nove zastave. )osle epizode sa zastavom! pro0esor je nestao i vi'e niko nije uo ni'ta o njemu. Nisu li Va'ington i Hrenklin u pro0esoru prepoznali emisara iz 'kole misterija! koja je dugo kontrolisala politiku sudbinu na'e planete: %pravo su S89 poele da potkopavaju britansku imperiju. Novu ameriku na,iju poeli su krpiti od ostataka razliiti& etnosa. Zar to ne lii na model svetske republike! o kojoj je! kako se tvrdi! ma'tao <ak 9e Eole: 3ta je onda predstavljalo podizanje dr1ave sa takvim mesijanskim ,iljem: Eo1da globalni eksperiment udljivi& struktura! kako pi'e o tome sama masonska en,iklopedija. )ostepeno u S89 je preme'ten i ,entar dru'tava koja nas interesuju. % jedan od masonski& &ramova 8merike! u gradu 2arltonu! bri1no je preneta sauvana templarska relikvija = ba0umetova glava. Na peatima mnogobrojni& ameriki& lo1a! vite'ka simbolika nije sluajno prisutna. 9o poetka )rvog svetskog rata u S89 je bilo kon,entrisano vi'e masona vi'i& templarski& stepena nego u svim ostalim zemljama uzetim zajedno. Oni su izabrani i sada ujedinjeni u red! koji se zove = pogodite kako: Odgovor daje *endersonov zvanini masonski podsetnik. Ime im je &ramovni,i ili krsta'i. Stepen vendeti daje slobodnim zidarima pravo da stupaju u lo1e drugi& zemalja. Zato je uti,aj 8merikana,a! na delatnost nji&ove sabrae po itavom svetu! kolosalan. Nji&ovu ruku mogue je pratiti praktino iza svi& globalni& doga+aja poslednjeg stolea. 9eviza dotinog dru'tva je! na latinskom- robur et 0uror >snaga i jarostB. Simboli su! tako+e! potpuno templarski- ma i orao. .atovi i revolu,ije Obratimo pa1nju na jednu zakonomernost. Svi globalni sukobi! ma ko u njima uestvovao- zemlje Osovine i 8ntanta! 0a'izam i komunizam! demokratija i diktatura! dovodili su na isto. %vuene u kon0likt! imperije ili kvaziimperije su slabile i ru'ile se! a S89 su jaale. Zaustavimo se na istoriji )rvog svetskog rata! koji je poeo doga+ajima na 6alkanu. 6orba za uti,aj u tom regionu vodi se ve od davnina. .usija je podr1avala )ravoslavnu Srbiju! 8ustrougarska i Nemaka rimokatolike *rvate! 4urska se

oslanjala na bosanske muslimane. 4om balansu interesa bilo je suprotstavljeno ne'to drugo. )reda mnom su beogradske novine! sa datumom iz ?AI$. godine. One su opremljene masonskom simbolikom. Istie se na prvi pogled pravedna ideja ujedinjenja slovenski& zemalja ; ideja koja garantuje sukob imperija. Na poreklo slini& planova ti& godina je podsetio britanski premijer 9izraeli- Vlade na'ega veka imaju posla ne jedna sa drugom! ve i sa tajnim dru'tvima! koja su i dan;danas u stanju da anuliraju svaki dogovor. One svuda imaju svoje agente i bez kolebanja pribegavaju ubistvima. #A. jun ?@?F. godina! Sarajevo. Narod pozdravlja nadvojvodu Hran,a Herdinanda. 8li! 'ta se to doga+a: )oli,ijski kordon kao da spe,ijalno prekida masu. Na brisanom prostoru se pojavljuje ovek5 u njegovoj ru,i je pi'tolj. )u,nji u teme su smrtonosni. Kvropski prestoli se jo' uvek ine neuzdrmanim. (runisane osobe ni ne sumnjaju da je zloslutni s,enario napisao jo' ?AI?. godine izvesni 8lbert )ajk. 4aj ,rni papa svetskog 0ranko;masonstva pisao je- .adi potpunog trijum0a masonstva! potrebna su tri svetska rata. % treem od nji& bie uni'ten muslimanski svet! posle ega emo isprovo,irati gigantski so,ijalni potres! iji u1asi e svima pokazati pogibeljnost bezverja. .evolu,ionarna manjina e biti uni'tena! a veina! razoarana u &ri'anstvo! dobie od nas istinski sjaj uenja 7u,i0erovog. Za sada grmi )rvi svetski rat. 6at izama koje mar'iraju ne zagu'uje pro,es ubi,ama nadvojvode- 2abrinoviu i )rin,ipu. Oni priznaju da su lanovi tajne organiza,ije "rna ruka. Njen ,ilj je 0ormiranje jugoslovenske dr1ave. Eotivi ubistva austrijskog naslednika su! ini se! jasni. Ee+utim! da li je nezavisnost Slovena bila realni ,ilj: Jodina ?@?F.. oktobar! Sarajevo. Sa stenograma sudskog pro,esa)redsednik- Easonerija ratuje da bi svrgla tronove: 2abrinovi- Eeni su govorili da su masoni osudili nadvojvodu na smrt. )redsednik- 9a mo1da malo ne gre'i': Jde je to bio osu+en: Odgovor je dala istorija. Jodina ?@#I. Jeneral 7udendor0! biv'i naelnik nemakog general'taba! sea se% periodu izme+u ?@?$. do ?@?C.! ja sam! budui pravoverni mason! izvr'io otkrie koje me je duboko potreslo. Eeni je po'lo za rukom da otkrijem plan o ubistvu nadvojvodinom! kao povod za otpoinjanje svetskog rata! iji je konaan rezultat trebalo da bude svrgavanje tronova i oltara. O tom otkriu nisam utao i obratio sam se odgovarajuoj instan,i. Odgovor koji sam dobio glasio je- da sve 'to sam izlo1io! tie se jedino masonski& lo1a! kojima se! po toj stvari! i imam obratiti. Intelektualistina ironija povodom masonske zavere rodila se pre 7udendor0a i do1ivela je do na'i& dana. Istorija nas ui da nas niem nije nauila. Ee+utim! vratimo se doga+ajima s poetka veka. Nepopularan sred liberalne inteligen,ije! uvereni rimokatolik! Hran, Herdinand je uveravao svog naelnika general'taba- .at sa .usijom treba izbegavati zato 'to nas Hran,uska podstrekava na to! a posebno 0ran,uski masoni! koji te1e da izazovu revolu,iju! kako bi svrgli monar&e sa nji&ovi& tronova. Sud nad lanovima "rne ruke je pokazao- 0anatini na,ionalizam! kako je to! ne jednom bilo u istoriji! bio je iskori'en od neke tree sile. Onaj koji je digao ruku Javrila )rin,ipa! major 4ankosi! imao je! na primer! sasvim spe,i0ine veze u Hran,uskoj. One su vodile u )ariz! u uli,u (ode broj ?G. % toj sali sa 'a&ovskim poljem i sada se nalazi &ram masonske lo1e Veliki orijent. Ona je poznata kao ateistika i neobino politizovana. %pravo je Veliki orijent imao u vidu Hran, Herdinand! kada je govorio o &u'kanju 0ran,uski& masona. Oni su! sa svoje strane! &u'kali ura patriote sa druge linije 0ronta.

.usija uoi bure Zavirimo u dokumente ruski& masonski& lo1a. )atent na sopstveno osnivanje dobijali su upravo od Velikog orijenta. % izve'taju ruskog departmana poli,ije od ?$. 0ebruara ?A@D. godine primeuje se- Sada je borbeni aparat masonerije usavr'en i 0orme budueg pritiska su se iskristalizovale. (ao najmonije oru1je masonerije ve slu1i ekonomski 0aktor = kapitalizam. .aspaljivanje nesvesne mr1nje u narodnoj masi protiv svi& i svakoga! takav je dugi i glavni predstojei korak! koji sada masoni preduzimaju u .usiji. 4aj mutni glas namerava da potopi ,ara! ne samo kao samodr',a! ve i kao pomazanika 6o1jeg! a samim tim da isprlja prljav'tinom i poslednju prirodnu zali&u narodne du'e ; )ravoslavnog 6oga. Najistaknutiji od ini,irani& kasnije su sastavili privremenu vladu. (arakteristino je da su ideji rata do pobednog kraja ovi patrioti ostajali verni do kraja. Jedan od oni& koji i& je bodrio u tome bio je Zinovje )je'kov! o0i,ir 0ran,uske armije. On je posinak Eaksima Jorkoga5 on je tako+e ro+eni brat Jakova E. Sverdlova5 on je mason visoke ini,ija,ije. Ee+utim! kasnije su mnogi od lanova privremene vlade bili razoarani. % emigra,iji! inostrana braa su na nji& gledala kao na suve grane koje je vreme odsei. 3tavi'e! neki od ruski& masona nevisokog stepena posveenja bili su zapanjeni istinskom du&ovnom pozadinom delatnosti inostrani& lo1a. )oznato je na primer pismo ruskog masona N. ). Vokara napisano ?@#F. godine. #C. januara u &ramu na .upate do'lo je do zasedanja posveenog proslavljanju Satane. % stvari! to je bio as satanski akatist! as satanska propoved satanista. Svaki pasus zavr'avao se napevnim ritornelom- O! Satano! brate ljudi/ % zavr'noj rei zaslu1ni majstor lo1e za&valio je bratu *umariju za zanimljivo i sveobu&vatno saop'tenje i podvukao prisutnima i ponovo posveenoj brai istinsko masonski karakter proitanog izve'taja. )onovo posveena braa! saglasno ritualu! doneli su na to zasedanje prstenove sa likom 8damove mrtve glave. (akav simbol/ Ne oznaava li on javno odbijanje nepreobra1enog oveka! odevenog u masonsku pregau da sledi Isusa na putu preobra1enja. (roulijev,i i *itler Sasvim zanimljiva analiza skrivenog &ermetikog rada tajni& dru'tava uoi )rvog svetskog rata sadr1ana je u ar&ivskom dokumentu Easonerija i 'pijuna1a. Sainio ga je jedan od rukovodila,a general'taba 8ustrougarske! 8vgust %rbanski. 8utor je ak tekst propratio sopstvenim ,rte1ima. Oni su ne manje zanimljivi nego sam izve'taj. 8ustrijski general sa po'tovanjem stoji pred masonskim majstorom. Na zidu je nova karta Kvrope. Njena budunost! bez imperija! planira se u lo1i. Zatim je predstavljen momenat atentata na generala 7udendor0a. Ne sluajno/ )odsetimo se da je upravo on prvi obnarodovao planove slobodni& zidara da ubiju Hran,a Herdinanda. Osmotrimo sada kopije izvesni& drugi& ar&ivski& papira! koji su nam dostupni. 9okument o delatnosti masona posle ru'enja 8ustrougarske5 re je delimino o &u'kanju jedni& na druge- Srba i *rvata. *artije Velikog orijenta Italije o antipapskom! antivatikanskom pokretu5 zave'tanje <aka 9e Eolea! kao 'to vidimo! dosledno se ispunjava. 9okument datiran ?I. aprila ?@?I. godine! red Istoni& templara! najvi'i CC stepen ini,ija,ije. .azmatra se pitanje o podeli evropski& imperija! koje smetaju sazdavanju svetske republike. 6rat Earkion! veliki majstor reda Istoni& templara Hran,uske = na' razgovor sa njim je zabele1ila televizijska kamera. .ed Istoni& templara su osnovali sledbeni,i gro0a (aljostra u egipatskom

masonstvu. Najistaknutiji od nji& je 8lister (rouli. 4o dru'tvo je uvek imalo direktne veze sa revolu,ionarima- od Jaribaldija do 4ro,kog i "rveni& brigada. Sauvana je 0otogra0ija (roulija u ritualnoj odei Istoni& templara. Njegovo mistino ime u redu je karakteristino = 6a0omet. 9irektno oslanjanje na (roulija sadr1ano je u mani0estu italijanski& masona o mistinom smislu )rvog svetskog rata. 8 evo i njeni& politiki& rezultata. Jodina ?@?@.! versajska kon0eren,ija. Imperije su sru'ene = 'ta dalje: 9o'ao je as da se ostvari davna ideja- 0ormiranje svetske vlade. )oku'ano je da se ta uloga dodeli 7igi naroda. 8r&ivi svedoe- masonske lo1e sa odu'evljenjem podr1avaju taj poetak. Ee+utim! svetska zakulisa se prevarila. Nemaka! iako je prestala da bude monar&ijom! brzo je prikupila snagu. Nije sru'ena ni .usija. Ona se pretvorila u komunistiku kvaziimperiju. 9a bi se na&u'kali jedno na drugo ta dva kolosa! potrebni su novi napori. I opet su na &orizontu promakle senke ja&aa jeresi. Na primer! Istoni templari su preuzimali veoma aktivna dejstva na svest *itlera i Eusolinija. %poredite ,itate s poetka iz (roulija- Nema 6oga osim oveka/ On ima pravo da 1ivi po svojim zakonima. <iveti kako &oe i gde &oe. 8 evo iz *itlera- )loe sa sinajske gore vi'e nisu dejstvene. Nastupa nova epo&a magijskog tumaenja sveta. Istine ne postoje/ Ni u moralnom ni u naunom smislu. Jedan od oni& koji je ozbiljno uti,ao na 0ormiranje proto0a'istike ideologije bio je ,ister,ijanski mona& 7iben0elds. On je postao osniva reda Novog &rama. I ime reda i belosne1ni pla'tovi njegovi& adepata! sa ,rvenim krstovima na grudima! jasno sugeri'u templarsko pret&odni'tvo. .ed Novog &rama je ulazio u nemaki red. O tome svedoi ar&ivski dokument datiran u prolee ?@#?. godine. (asnije e na elo germanskog reda doi *itler. I na najodgovornijim svojim nastupima! on e initi mistini gest- ruke krstoliko skr'tati na grudi = gest velikog majstora! preuzet iz arsenala &ramovnika i razumljiv jedino posveenima. Jo' jedno svedoanstvo o pret&odni'tvu templarski& tradi,ija daje 0ilozo0 Krnst Jinger ?@FC. godine- SS se pretvara u kastu nove gospode tevtonski& vitezova ili templara. Sam *itler je snagu drevni& legendi i simbola razumevao izvanredno- )oslu'na je jedino gomila nazdra1ena mojim 0antazijama/ %ostalom! portreti <aka 9e Eolea! bri1no povijeni u papire! prona+eni su u tro0ejnim ar&ivima SS;a. Ideja sveevropske vlade ponovo je o1ivela G vekova posle va'e smrti! majstore/ Smrti: )osveeni,i ne umiru/ Oni se pretvaraju u vene simbole i sjedinjuju pro'lost s buduno'u. Sjedinjuju i& onako kako je ugodno demijurgu. 9emijurgu: 9a/ Onoj su'tini! koja sklapa sve iz &aosa pomamljeni& ideja. )osle 9rugog svetskog rata Odgrmeo je 9rugi svetski rat. %mesto 7ige na,ija stvorene su %jedinjene na,ije. 8li ni njene zakulisne manipula,ije! ni amerika atomska bomba! nisu opravdali nade u globalnu &egemoniju. 4i& godina predsednik S89 bio je *ari 4ruman. % mom posedu nalazi se njegov udni portret. )redsednik je u masonskoj pregai i 0esiu. .itualni 0esovi ameriki& &ramovnika podseaju na orijentalno poreklo templarske mudrosti. "itat iz masonskog organa Kmpire State Eason ; nabrajaju se 4rumanove zasluge- Voljeni majstor! brat 4ruman! postao je CC. predsednik S89 i ?C. lan bratstva na tom polo1aju. Zatim su sledile burne godine zavr'ene 9rugim svetskim ratom! ukljuujui atomsko bombardovanje *iro'ime i Nagasakija. Jodine zakljuenja

Severnoatlantskog ugovora! (orejskog rata i tako+e i &ladnog rata. )oslednji& de,enija! napori utljivi& struktura usredsre+eni su na osnivanje novi& organiza,ija. % junu ?@@?. godine! u Nemakom gradu Sandu na zasedanju 6ilderber'kog kluba! 9avid .ok0eler je izjavio- Svet je danas savr'eniji i bolje pripremljen za stvaranje jedinstvene svetske vlade. Nadna,ionalna vlast intelektualne elite i svetski& bankara va1nija je od prava naroda na samoopredeljenje! koje smo sledili tokom vekova. (oje smo sledili tokom vekova: (o to mi: Vladajui na,ionalizam je sru'io mnogo toga. Smatra se da je svet postao jednopolan. 9a je sva vlast skon,entrisana u S89. 4ako se do'lo do vremena predsednikovanja (lintona! koji tako+e! prema templarskom nasle+u! ima direktan odnos. % razgovoru sa mnom! veliki majstor lo1e .usije! koja pripada 'kotskom obredu! potvrdio mi je- % mladim svojim godinama! budui predsednik je bio ini,iran u paramasonsku organiza,iju .ed Eolea. Simbol poslednji& vremena sigurno e postati ono 'to se planira izgraditi u Jerusalimu! naporedo sa Zidom plaa. Iz rei velikog majstora! jasno je da e tamo uskoro graditi umanjenu kopiju Solomonovog &rama. Oito templarski sledbeni,i 1ele da tim aktom stave taku na mnogovekovne tajnopise svetske istorije. (akva tu tajna postoji: I za'to su se ideji obnavljanja &rama vraali toliki ljudi: )rvi od nji& bio je Julijan Otpadnik! a zatim veina masona templarski& stepena ini,ija,ijeNapoleon! lord )al0ur! Hrenklin .uzvelt! *ari 4ruman! Vinston 2eril. Sru'iv'i mnogobrojne tronove! sve mogue snage ula1u da na nji&ovim ru'evinama sazidaju novi. Na njega e svakako morati da sedne neki Eeroving. (o e biti taj la1ni potomak Isusa *rista! koji pretenduje na apsolutnu punotu zemaljske vlasti: Ne otkriva li se pred nama projekat prispea anti&ristovog! ili jedan od projekata: )u stari& bogova I )re pola veka u Nirnbergu je odr1ano su+enje. Na politikom planu sudilo se 0a'izmu! a na prirodnom i etikom anti&umanosti i ovekomrzila'tvu. Ee+utim! sudije &umanisti iz demokratski& zemalja zapada i komunistikog SSS.; a postarali su se da ute o onom glavnom! o najva1nijem razlogu dogo+ene katastro0e O ustanku neopaganstva. Ovaj pu starozavetni& bogova mogao je biti upravljen samo protiv &ri'anstva5 takav je globalni sudar u poslednje #$$$ godina. I potajni naboj jo' uvek ne popu'ta. Nirnber'ki pro,es Nirnberg. Osmi avgust ?@FG. godine. 4u1ila,- Vi ste biv'i 'tandarten0irer SS;a! Vol0ram Zivers! rukovodila, 8nenerbea: Optu1eni- 9a. )retres je posveen eksperimentima SS;a nad zatvoreni,ima kon,entra,ioni& logora. Zivers porie svoju ume'anost. On govori o 3ambali! 8garti! koristi okultne termine. % sali se uju glasovi nedoumi,e. Napokon! biv'i pukovnik poinje da pria o jednom od osnivaa 8nenerbea = doktoru *il'eru. Ispitivanje naglo prekidaju. Zavirimo u spisak jerar&a SS;a. Zivers ima pravo da nosi bode1 i srebrni prsten sa lobanjom >8damova glava opet i opetB. 4o govori o veoma visokom stepenu ini,ija,ije. Ee+utim! u spisku glave'ina 'tandarten0irer stoji na skromnom ?$A#. mestu. 2udno- Nirnber'ki tribunal osudio je njega! obinog pukovnika! na smrtnu kaznu naporedo sa elitnim predstavni,ima raj&a. Eo1da njegov in nije odre+ivao njegov pravi polo1aj. I 'ta znai ta udna re 8nenerbe :

Hran,uski istra1ivai! <ak 6er1ije i 7uj )auels! u knjizi Jutro magiara ! podseaju na jo' jednu neobinu podrobnost. )red smrtnu kaznu! Vol0ram Zivers je izvr'io nekakav tajanstven ritual. Stra1ari ni'ta nisu mogli da s&vate u udnim pokretima tela i nerazumljivim reima SS;ov,a. Oni su liili na zakletve. 8li kome su obraeni ti gestovi i zvu,i: % neobinim radnjama je uestvovao i zagonetni *il'er. )aradoks- on je u sobu osu+enika pu'ten kao posetila,. 8 sam je! iako jedan od osnivaa 8nenerbea ; izbegao smrtnu kaznu. Jodine ?@A@. u Njujorku je objavljena knjiga Eesijansko nasle+e . Njeni autori ,itiraju jednog od savezniki& tu1ila,a. )o njegovim reima! iz dokumenata Nirnber'kog pro,esa svesno su izuzeta svedoanstva o rituelnim i okultnim aspektima 4reeg raj&a. )isa, blizak masonskim krugovima! 4revor .avenskro0t! u knjizi (oplje sudbine direktno je pisao o zajednikim du&ovnim istoni,ima na,izma i neki& savremeni&! neobino uti,ajni&! tajni& struktura. Oni koji su znali! uvali su tajnu utanjem. 7ideri tajni& dru'tava! povezani& sa osmi'ljavanjem svetske politike! s&vatali su- ni'ta nee dobiti od razoblienja satanske prirode na,istike partije. )a dobro! probajmo da zavirimo iza prevarljive zavese banalne istoriogra0ije. )oku'ajmo da proniknemo u s0eru ije postojanje ra,ionalistiki um savremeni& naunika ignori'e. Eo1da emo upravo tako dobiti odgovore na izvesna pitanja aktuelna i danas. Na koji nain je *itler umeo da zaara milione svoji& sugra+ana: (ako je sa Zapada na Istok bila uperena udovi'na mo Verma&ta: (o je pobedio u svetskom ratu: Svastika u samostanu In0orma,ija iz me+unarodne aso,ija,ije )oliti,a &ermeti,a ... % austrijskom gradiu 7amba& postojao je benediktinski manastir. Njegov nastojatelj bio je izvesni 4eodor *agen. Sredinom ?@. veka on je preduzeo dugo putovanje na 6liski Istok i (avkaz. "ilj je bio potraga za ezoterinim znanjima! koja su kori'ena pri 0ormiranju samog reda! ali su se postepeno izgubila. *agen je sa sobom doneo ogromnu koliinu neki& drevni& manuskripata. Sadr1aj ti& svitaka ostao je zagonetka ak i za manastirsku bratiju. )oznato je samo da je nastojatelj dao naredbu lokalnim majstorima da se u opatiji saine novi barelje0i. Nji&ova osnova postala je svastika ; drevni paganski simbol kru1nog toka sveta. )rvonaelni smisao tog simbola zapadni Kvropljani su izgubili. % nji&ovoj svesti svastika sa njenim neobinim poten,ijalom mistine energije umanjena je do razmera usa&log pauka! zgnjeenog na nekom kamenu u preistorijska vremena. Ee+utim! uskoro veoma brzo ta e usnula realnost biti probu+ena... Zanimljiva podudarnost- upravo od vremena pojave svastike na zidovima lamba'kog manastira! u njegovom ,rkvenom &oru pevao je jedan mr'avi deko. Ime mu je bilo 8dol0 3iklgruber... )osle smrti 4eodora *agena! ?A@A. godine! u opatiju je primljen ,ister,ijanski mona& Jorg 7ans 0on 7iben0elz. Zbog neega! braa su mu zagonetne manuskripe Istoka predala bez i najmanje dvoumi,e. Oevi,i su se seali da je 7iben0elz nekoliko mese,i proveo u manastirskoj bibliote,i samo retko izlazei da primi oskudni obrok. )ritom! ,isterijana,! sledbenik svetog 6ernara! ni sa kim nije razgovarao. On je izgledao krajnje uzrujano! kao ovek koji se nalazi u vlasti zapanjujueg otkria.

Eaterijali koje je 7iben0elz prouio! omoguili su mu da osnuje tajno du&ovniko dru'tvo. Ono je dobilo naziv .ed novog &rama. 2udno/ .imokatoliki mona& se za1eleo novog &rama. 8li! ako ne &ri'anskog! kakvog onda: 7iben0elz e napisati da je upravo on doveo *itlera na vlast. 8li! to e biti kasnije. 8 sada! na razme+i vekova! .ed novog &rama postao je jedan od ,entara malo poznatog kod nas okultnog prav,a. On se nazivao vijenaj . % prevodu sa staronemakog = posveenje . 4o s&vatanje u ezoterinim krugovima tumai se kao mistino dostignue onoga 'to je za pro0ane objekt slepe vere. Jermanska utopija 4om prav,u je pripadao i red Jvida 0on 7ista. On je bio osnovan u 6eu ?@$A. godine. Nesumnjivo! 7ist je bio ovek za&vaen demonskim prelestima. Eada je sam sebe smatrao istoriarem koji ita pro'lost iz 0olklora i pejsa1a. (atkad su ga oni dovodili u trans. I tada je 7ist jasno video doga+aje iz pro'li& vekova. On je ube+eno pokazivao mesta na kojima se nalaze grobni,e tevtonske boginje Ise i zlog du&a 8gira. Jo' kao deko! 7ist je posetio katakombe pod ,rkvom svetog Ste0ana u 6eu. 4ama i niski svodovi kao da su ga pripremili za demonskog adepta. Neoekivano za sebe! on je klekao pred podzemnim paganskim 1rtvenikom i zakleo se da e izgraditi &ram drevnogermanskog boga Votana. 4ako je u du'i tog udnog oveka nastao glavni kon0likt epo&e- izme+u *ri'anstva i paganstva. % Nemakoj je tle bilo pripremljeno Vagnerovim operama i romanima tada popularni& pisa,a koji su uzdizali slavnu pagansku pro'lost otad1bine. I 'to su jae zvuala imena zaboravljeni& bogova! 'to su i& glum,i e'e prizivali u svoja tela! tim su jau snagu oni zadobijali nad umovima. Jer postoji sve 'to je imenovano. (asnije su se upravo 7istu otkrile Votanove runske zakletve u drevnim islandskim izvorima. Jedan od Votanovi& za&teva glasio je ovako- Zakljuav'i sebe u svet! postae' tvora, univerzuma/ % svojim zrelim godinama 7ist je sebi ozbiljno dodelio ulogu demijurga. Sredstvima okultne interpreta,ije on je poku'ao da ponovo izgradi pro'lost po zakonima savremene mu langermanske ideologije. 4aj udni ovek je tvrdio da su Votanovi 1re,i u drevnosti inili prvu aristokratiju germanski& plemena na elu sa kraljevima;sve'teni,ima. )rogoni koje su *ri'ani preduzeli prema njima! primorali su i& da stvaraju tajna dru'tva. % nji&ovim nedrima se ouvala sakralna arijevska svest. 9a bi je obnovio! u 7istovom okru1enju bio je 0ormiran unutra'nji krug ; 8manenorden. 7ist ga je smatrao pret&odnikom itavog lan,a organiza,ija koje su vekovima predavale jedna drugoj 'ta0etu tajni od kraljeva;sve'tenika. % nji& je ubrajao templare! rozenkroj,ere! sudove Vema i druge mistine strukture. % delu Eisterijalni jezik Indogermana 7ist je pisao o nemakoj tradi,iji kao iskljuivom nosio,u du&ovnosti i mudrosti predaka koji su naseljavali drevni kontinent 8rktogej. % knjizi je od'tampana karta te legendarne zemlje sa prestoni,om 4ulom. % 6eu se sa 7istom sretao mladi *itler. Zanimljivo je i to da je jedna od aktivistkinja bila Eatilda 7udendor0! supruga naelnika nemakog Jeneral'taba u godinama )rvog svetskog rata. Ee+u sauvanim dokumentima 8manenorden;a postoji i veoma znaajna rezolu,ija o 'irenju ideja vienaj u nemakom general'tabu.

Ve i sami listovi i potpisi govore posveeni,ima mnogo- u nji& je upletena petokraka al&emijska zvezdi,a. Ona sugeri'e na sledbeni'tvo 8manenorden;a u odnosu na tradi,ije jednog zagonetnog pokreta! .ozenkroj,era! koji su postali pralik mnogi& tajni& dru'tava Kvrope. O poreklu reda oduvek su kolale razne glasine. Neki istra1ivai oslanjaju se pri tom na kabalistiku knjigu Zo&ar ! koja ru1u naziva simbolom Jevrejstva. S&odno tome! ru1u na krstu mo1emo smatrati simbolom vladanja Judeja,a nad *ri'anstvom. (rajem ?@. veka Jvido 0on 7ist je podigao revolu,iju u nasledstvu .ozenkroj,era. %mesto op'te;&umanistiki&! do'li su na svoje nordijske ideje. 4ako su na stabljiku miri'ljavog ,veta nakalemljeni listovi &rasta ; jednog od simbola drevni& Jermana. 9a li je pri tom ru1a prestala da bude ru1a: O tome je ve reeno. 8li primetiemo! u korpus proto0a'istiki& ideja! izlila se ne1no;ru1iasta boja. % to vreme niko jo' ne oekuje pojavu sme+e;zagasite boje na,istiki& ko'ulja. .u1in naopaki krst Jodine ?G##. )ari1ani su proitali na zidovima mnogi& kua poziv- Ei! delegati glavnog kolegijuma brae ru1e i krsta! vidljivo i nevidljivo prebivamo u ovom svetu milo'u Svevi'njega! kojemu se obraa sr,e pravednika! da bismo izbavili ljude od puta koji vodi u propast . )rema dru'tvu koje je tvrdilo da njegovi adepti imaju mo besmrtnosti i kontrole nad prirodom od samog poetka ljudi su se odnosili razliito. Jedan savremenik pi'e2uveno dru'tvo .ozenkroj,era izjavljuje da su se po itavoj vaseljeni ra'irili proroanski bezumni,i. Haktiki je pojava tog privi+enja rodila nadu u sveop'ti preobra1aj i izazvala pojave koliko sme'ne i apsurdne! toliko i neverovatne. 8vet na taj nain vlada. (o je pustio ovu avet: 9o danas ostaje zagonetka. Eogue da je mani0est samo zabava dokonog uma. Ee+utim! mi znamo- ideja! ma ko je njen tvora,! se materijalizovala. 9ru'tva .ozenkroj,era su osnovana. Ona su kasnije odigrala nemalu ulogu u istoriji i sa sobom su projavili otku,aje odsudni& asova. Iz njega proistie pitanje. 9a li je mogue imenovati koren svi& tajni& dru'tava! koji vode poreklo od .ozenkroj,era: % krajnjem sluaju! u na'em ljudskom svetu. Jedna od omiljeni& dis,iplina .ozenkroj,era bila je al&emija. %pravo je al&emijski prizvuk imala prva deviza reda- Igne natura renovatur integra >Ognjem se priroda obnavljaB. Istovremeno! to je &uliteljska igra slovima i natpisima na krstu Spasitelja = IN.I >Isus Nazareanin "ar JudejskiB. % poetku! u rozenkroj,erskoj tradi,iji! re je bila ne samo o transmuta,iji metala u zlato! koliko o du&ovnom preobra1aju. Stvoriti oveka novog kova = ta nam je deviza bar poznata. I do'la je ona u politiki leksikon upravo iz nedara rozenkroj,erski& laboratorija. )osebno zamr'ena terminologija al&emiara pokazala se idealnom za skrivanje novi&! za ta vremena! podbunjivaki& ideolo'ki& i politiki& ,iljeva. 4ajni ,iljevi su se ispoljavali i u tajnopisima. )reko nji&! kao kroz magijske 0iltre! posveeni,i su mogli da razlikuju one skrivene misli! koje su im se ukazivale jedinim. (ako se to dogodilo! pi'e u knjizi savremenog masonskog istra1ivaa! .obera 8mbelena. 8ko malo uprostimo stvari! su'tina je sledea- sam nain dobijanja plemenitog zlata iz obinog olova je 'i0rovano poimanje jednakosti.

.evolu,ionarni ,ilj .ozenkroj,era je bilo uklanjanje stale'ki& prepreka na putu svakog talentovanog proletera. Isto tako! u terminima astrologije! koja je osloba+ala posveenog od predodre+ene sudbine! 'i0rovala se re sloboda . 8 magijsko obraanje za pomo neoveanskim biima oznaavalo je jo' jedno politiko; magino s&vatanje = bratstvo . O! Satano/ O! brate ljudi/ Jovorilo se u jednoj od ,rnomagijski& molitava. 9akle- sloboda;jednakost;bratstvo. (akvo isku'enje/ 2ini se da su te sabla1njive rei do'le iz rozenkroj,erski&! a kasnije iz masonski& dru'tava- sloboda;jednakost; bratstvo. 8vaj/ )okazuje se da nema tako lepe ideje! ili parole! zbog koje nije proliveno more krvi. 8 ono najva1nije = sloboda od koga: 2ija jednakost i kakva bratstva su ostvareni: Nemaka se budi )oetak #$. veka. (er rusi0ikovanog Nem,a! Jelena 6lava,ka! ve je u svesti Kvropeja,a o1ivela ideju budueg mesije. 8l0red .ozenberg! jedan od budui& ideologa raj&a! jo' uvek je 1iveo u .usiji i itao )rotokole sionski& mudra,a . Svemoi ra,ionalne nauke ljudi su se klanjali kao bo1anstvu. Ee+utim! na mrvi,ama! prikupljenim po Istoku i Zapadu! neko je ve obnavljao drevne kultove. Samouvereni materijalisti ni slutili nisu o neemu slinom. 8 ako su i znali! nji&ovoj ironiji nije bilo kraja. Zar malo toga izmi'lja ta gomila originalni& umova! koji su 'enuli pameu predajui se misti,i: 3ta oni tamo viu sa peri0erije materijalnog sveta: Jde je njegov du&ovni ,entar: Ee+utim! u ti'ini pro0esorski& kabineta! te linosti su nastavljale uporno da rade. .a+ao se nov intelektualni prava, = tradi,ionalizam. 4ra1enje du&ovne prvotne tradi,ije oveanstva! odvodilo i& je u irealnu drevnost. Nju su smatrali prebiblijskim vremenima. Vo+eni lukavim vodiem! ti udni pro0esori su oslu'kivali utanje vekova. Oni su meditirali nad runama uklesanim u kamenu. Oni su poku'avali da ulove zaklinjanja drevni& 1reeva. Jo' malo! i jedva u&vativi 'apat e do ti& u'iju doneti 1eljene rei i zvuke! i oni e ojaati u 1e+i desetina i &iljada sledbenika. 8 zatim e nai rezonansu u podsvesti miliona uredni& Kvropeja,a i u nju pozvati prognane demone paganskog sveta. Vi'e od toga! ta zaklinjanja dobijaju svog kup,a ; naveliko. 9a ne mo1da onog istog! o kojem je u de,embru ?@$@. godine! u novinama Miener Hreie )resse pisao 0inansijski diktator Nemake Valter .atenau. Samo tri stotine ljudi! od koji& svaki poznaje ostale! vladaju sudbinom Kvrope. 4i Jevreji imaju u svojim rukama sredstva da dokraje svaku dr1avnu 0ormu koju smatraju nerazumnom. Ee+utim! u laboratorijama so,ijalne al&emije! kao &omunkuli u retorti! ve su se ispiljivali vo+i. Jo' malo i optimalna varijanta e biti prona+ena. 4ada e izgubljene nule na uli,ama dobiti jedini,u. Ona e ustati pred nama. Ona e svim gubitni,ima tu1nog sveta pro0iterstva! kojima je dosadila rimokatolika i protestantska istina! pridati gigantski znaaj. Novi templari

)oetkom ?@?$;ti& godina u Nemakoj se pojavio izvesni baron Zebotendor0. %skoro je ini,iran u Jermanenorden = a >Jermanski redB. % tu superlo1u su ulazili i dru'tvo Jvida 0on 7ista i .ed novog &rama! i druge sline im strukture. Jermanenorden bio je osnovan ?@?#. godine. O njegovom karakteru govori ve i opis prijema neo0ita. Kvo kako su posveivali prolaznike na rasnom testu plastometru ! koji je slu1io radi merenja lobanje- "eremonija je zapoinjala ne1nim zvu,ima 0is&armonike! braa su pevala *or poklonika iz Vagnerovog 4an&ojzera . .itual je poinjao u suton! kada su braa pravila gest koji simbolizuje svastiku = Eajstor im je odgovarao. Zatim je Eajstor "eremonije uvodio u salu neo0ite! odevene u mantiju putnika;poklonika sa povezanim oima. Ovde im je Eajstor pripovedao o redu. )eva je palio sve'teni plamen u )e&aru! sa poslu'nika su skidali mantije i poveze. Eajstor se pribli1avao neo0itu i inio magijske radnje kopljem Votana! vitezovi su nad njim ukr'tali svoje maeve. Orili su se pitanja i odgovori! praeni muzikom iz 7oengrina ! zatim su poslu'ni,i davali zakletvu vernosti. )osveenika su okru1ivali 'umski el0i ! i kao novu brau vodili su i& prema pe&aru Jraala ! gde je goreo osve'tan plamen pesnika . % Ein&enu je Zebotendor0 osnovao jo' jednu 0ilijalu Jermanenorden;a = dru'tvo 4ule. Njegovim simbolom postao je bode1 na 0onu &rastovog li'a. (asnije e svake godine @. novembra >na dan (ristalne noi B ba' takvi bode1i! sa natpisom Eoja ast je = vernost ! biti uruivani posveeni,ima SS; a. .adei u ar&ivama! autor ovi& redova je otkrio unikalni dokument. 4o je spisak struktura koje su ulazile u Jermanenorden >datiran ?@#?. godinomB. Osim dru'tava koje smo ve imenovali! u svojstvu 0ilijale 4ule ovde 0igurira i Na,ional;so,ijalistika radnika partija Nemake. % op'tem pregledu ona stoji na skromnom trideset etvrtom mestu. 9akle! tajno dru'tvo koje su 0ormirali posveeni,i organizovalo je partiju o kojoj e uskoro saznati itav svet. Vulgus vult de,ipi = Svetina 1eli da bude obmanuta/ Sive eminen,ije su smatrale da im je as da o sebi izjave- Krgo de,ipiatur = Obmanjujmo! dakle/ Ideje! negovane u uskom krugu! poele su se primati u svesti 'iroki& masa. So,ijalni sastav nove partije je za to optimalan. Na elu joj stoji bravar 8nton 9reksler. 4u je jo' sportski novinar *arer. (aplar 8dol0 *itler je stupio u NS98) pod brojem sedam >sreni broj ; znak sudbine = smatrao je onB... Naporedo sa spiskom Jermanenorden;a! postoji niz &artija koji se tiu sudbine barona Zebotendor0a. % stvari! on se rodio u porodi,i ma'iniste iz 9rezdena. Njegovo ime je .udol0 Jlauer. 6avei se trgovinom! poetkom veka je dospeo u 4ursku. Zatim ga je! iz neki& razloga! usinio brani par 0on Zebotendor0. %skoro posle tog udnog prevrata sudbine novopeeni baron se i vratio u Nemaku. 8 zatim ; kao da je snabdeven nekakvim poverljivim pismima! postao je jedan od rukovodila,a najkrupnije mistine strukture. %ostalom! dokumenti koje smo prona'li obja'njavaju njegov neobino visoki uzlet po lestvi,i posveenja. 4ekstovi pisama! zasieni runskim znakovima! drevnim mistinim simbolima! odaju kod autora posebno poznavanje okultni& nauka. )ostoji ak trag oiglednog vrad1binskog poku'aja da se utie na svest oveka! preko njegovog portreta. Na portretu izvesnog gospodina! tanije! na njegovom elu! uredno su u,rtane tri rune. %pravo takve iste vidimo na kori,i ustava Jermanenorden;a. 4e1nja da privue novog! oito uti,ajnog adepta je ; direktna. % osnovi te te1nje je = mistina 0ormula- 3to je gore! to je i dole . 9rugim reima! magiki dejstvujui na posledi,u! mogue je uti,ati i na uzroke. 8li kako se tim toliko spe,i0inim znanjima pribli1io sin skromnog ma'iniste:

9ajemo re bratu Earkionu! lanu (ruga 4ebe ! koordina,ionog saveta tajni& dru'tava Hran,uske- Zebotendor0 je bio posveen od strane svog ou&a u 4urskoj u jedno okultno dru'tvo. Ono je imalo revolu,ionarno usmerenje i bilo je blisko sekti 9enme ! 'to znai vampiri . Zapamtimo te injeni,e. Jo' e nam zatrebati. Jraal i esesov,i )ro'le su godine. Ve je goreo .aj&stag. Zatim je *itler stisnuo ruku predsedniku *indenburgu koji ga je doveo na vlast. Zatim je zauzeo kabinet raj&skan,elarije. Sve je to = javna istorija. 8li! postojala je i tajna. Jovori lan me+unarodne aso,ija,ije )oliti,a &ermeti,a 8leksandar 9ugin- Jodine ?@CC! u Ein&enu je trajala istorijska izlo1ba pod nazivom 8&nenerbe ! 'to znai nasle+e predaka . Njen organizator je bio pro0esor *erman Virt. Ee+u eksponatima su bili najstarija runska i protorunska pisma. Starost neki& od nji& Virt je pro,enio na ?# &iljada godina. Nji& su sakupili u )alestini! peinama 7abradora! u 8lpima = po itavome svetu. Jodine ?@#A. Virt je objavio knjigu )oreklo oveanstva . On je dokazivao da u njegovom zaetku stoje dve protorase. Nordijska! du&ovna rasa Severa! i gondvanska! za&vaena niskim instinktima! rasa Juga. Virt je tvrdio- )otom,i ti& drevni& rasa su rasejani me+u razliite savremene narode. )a1nju na izlo1bu je obratilo rukovodstvo koje je inilo jezgro SS; a. 9o tog vremena! ta organiza,ija! izgra+ena na malim odbrambenim odredima partije! prerasla je svoju ulogu za'titni,e vo+a. Ovde oni ve poku'avaju da preuzmu na sebe 0unk,iju za'tite nordijske rase na genetskom! du&ovnom i mistinom planu. .adi toga su za&tevali posebna znanja. 4ra1ili su i& u pro'losti. .ado su se seali! izme+u ostalog! legende o vlasti koju nad svetom daje pe&ar Jrala. % SS; u su se prema njoj odnosili ne samo kao prema lepoj legendi. 2ak je i *itler dopu'tao mogunost da je Jral = kamen sa runskim natpisima. 4i natpisi uvaju! za razliku od kasniji& tipova pisma! neiskvarenu mudrost pro'losti. Zaboravljena znanja neljudskog porekla. Ona ista koja su ma'tali da postignu ljudi u ,rnoj uni0ormi. (ako su &teli da se okoriste tim! onostranim silama: Ee+utim! koristili su se znanjima ; a silama su ropski slu1ili/ (asnije su esesov,i preduzeli aktivnu potragu za pe&arom Jrala. Ona i& je odvela u zamkove katara na )irinejima. Kkspedi,ijom je rukovodio Oto .an! autor antirimokatolike knjige (rsta'ki po&od protiv Jraala ; o borbi papskog .ima protiv pokreta katara. Jedno vreme su ak poele kolati glasine da je ekspedi,ija zavr'ena uspe&om. Ee+utim! one nisu potvr+ene! jer je 'turmban0irer SS; a Oto .an ?@CA. godine zagonetno nestao... Nasle+e predaka Virtovu izlo1bu posetio je sam *imler. On je bio zapanjen oigledno'u zakljuaka o preimustvu nordijske rase. 4i dokazi su se zasnivali! delimino! na analizi *ronike %ra 7indi . 4a knjiga! na+ena u osamnaestom veku! pripoveda o istoriji germanski& plemena. Neki su je smatrali preradom nepoznatog originala. Virt je smatrao da je napisana na drevno;&olandskom! 'to znai da je ona prevod neizmerno starijeg rukopisa. O! spomeni,i pro'losti/ Istinski ili pogre'ni! neretko postaju mine usporenog dejstva. 8 sama istorija = minsko polje.

.aj&s0irer je predo1io Virtu saradnju. 4ako je osnovana organiza,ija 8nenerbe . Njen ,ilj je bio izuavanje istorije predaka u naj'irem smislu te rei. )oetkom trideseti& godina SS je ve prerasla u strukturu! 0ormiranu po prin,ipu srednjevekovni& redova. 4o je bila anti&ri'anska organiza,ija. )razni,i su u njoj oznaavani po runskom zodijakom krugu. Jlavnim praznikom su smatrali dan letnje ravnodnevi,e. Osnovni ritual je bio poklonjenje vatri. Sauvala su se veoma reita nare+enja. Na primer! da se lanstvo SS;a podeli na one koji mogu da doka1u svoje arijevsko poreklo od ?GD$. godine! i na ostale. )otpis- *imler . 8 evo 0otogra0ije *imlera! datirane sa drugim julom ?@CG. godine. Na dan &iljadugodi'nji,e smrti *enri&a )rvog! raj&s0irer pola1e ,vee na grob pruskog kralja. On je sebe smatrao inkarna,ijom svog drevnog imenjaka. 9a! bio je to ovek svojevrsni& mistini& pogleda na svet. %ostalom! kao i *itler! koji je sebe smatrao inkarna,ijom imperatora Hridri&a 9rugog. 4eorija o seobi du'a! koju su u evropsku svest uneli Jelena 6lava,ka i .udol0 3tajner! bila je veoma bliska vo+ama .aj&a. Oito! upravo na njima se i zasnivala anti&ri'anska ideja besmrtnosti >u smislu reinkarna,ijeB arijeva,a! toliko popularna u 0a'istikoj eliti. 9a bismo jo' bolje objasnili vladajuu mistinu atmos0eru u toj eliti! ispriaemo ne'to o jo' jednoj udnoj personi. "rna porodi,a Viligut Jodina ?@?D. Nemakoj vojs,i na Istonom 0rontu je stigla rimokatolika misija. )redvodi je jedan od nauti,ajniji& kardinala rimske kurije >uskoro e postati ,elom svetu poznat kao rimski papa )ije JedanaestiB. Jerarsima su predstavljali o0i,ire. % sali se zaorilo- *auptman Viligut/ (ardinal je prebledeo- Vi ste iz porodi,e oni& Viliguta: = zapitao je on. = 9a = jednostavno je odgovorio nemaki kapetan. = Hamilia malitetta/ >)rokleta porodi,a/B = odvratio je! uskliknuv'i! budui papa. )roi e vi'e od dve de,enije! i ime (arla Earije Viliguta e isplivati u spiskovima jedne od najtajniji& organiza,ija 0a'istike Nemake. ...Istra1ivaima je poznato da su u 8nenerbeu uspe'no de'i0rovali izvesna runska pismena. I to je povremeno dovodilo do zapanjujui& rezultata. Obnovljeni su drevni kultovi i rituali! koji su bili u moi da povuku masu za vo+om. )rimenjivani su! delimino! magijski naini uti,aja na svest >analogni dana'njem neurolingvistikom programiranjuB. )romi'ljalo se sve = poev od vo+ine poze sa rukama! skr'tenim na najni1oj energetskoj akri. Naravno! sve je to mogue nazvati besmisli,om... Ee+utim! mistiki nastrojenim vo+ama Nemake mogunost predaje skriveni& znanja iz tame vekova ubedljivo je dokazivao jedan ovek. 9okazivao je samim 0aktom svog postojanja. 6io je to niko drugo do (arl Earija Viligut. Njegovo ime istra1ivai skoro da i ne pominju. Najposveeniji lanovi SS; a nazivali su ga *imlerovim .aspuinom . Izvan tog kruga o samom postojanju takve linosti malo je ko znao. 2ak i u zvaninim spiskovima rukovodila,a SS; a za ?@CG. godinu >te papire smo tako+e otkrili u ar&ivamaB Viligut se oznaava pod pseudonimom. On se tamo naziva grupen0irerom Vajstorom. )risutnost tog! jednog od imena drevnogermanskog boga Odina! u zvaninim dokumentima je zapanjujua/ Viligut spe,ijalisti prevode kao bog volje . )rema terminologiji arijezo0a! to je sinonim pojma pali an+eo . 4o jest! re je o nekim vi'im biima! demonima! koji su doneli na Zemlju onostrana znanja.

(oreni genealo'kog stabla Viliguta gube se u tami vekova. )rvi grb te porodi,e >sa dve svastike iznutraB zabele1en je u rukopisima iz trinaestoga veka. )ritom! on je praktino identian grbu mand1urijski& srednjevekovni& vladara. Viliguti su iz pokolenja u pokolenje prenosili tabli,e sa drevnim slovima. In0orma,ija 'i0rovana u njima sadr1ala je opis nekakvi& paganski& rituala. Otuda papsko prokletstvo! koje je palo na porodi,u jo' u srednjevekovlju. Svaki predlog da uni'te prokleta dokumenta Viliguti su odbijali. Oni kao da su ekali prispee izvesnog dugooekivanog asa. Viligut je zapanjio *imlera vizijama svog porodinog seanja. Njemu su se javljali religijska praksa! sistem ratni& priprema i zakona drevni& Jermana. On je! ak! sastavio svojevrsnu mantru radi izazivanja takvi& vizija. 3ta su predstavljala ta vi+enja: Eo1da prelest koju u oveku zapadne ,iviliza,ije pobu+uje rimokatolika medita,ija: Za razliku od pravoslavne molitve! kada um moleeg se oveka prati smisao izreenog! za rimokatolika je va1nije izazivanje vidljivi& senza,ija! gotovo opipljivog lika. 8 takvo iskustvo ne prolazi bez traga. Vizije su poseivale ne samo Viliguta. Jo' ?@??. godine 7ist je dobijao pisma! potpisana pseudonimom 4arn&ari >'to znai tajnikralj B. Nji&ov autor je tvrdio da je reinkarna,ija sakralnog vo+e drevnogermanskog plemena Volsungen. % krugovima bliskim 7istu! ozbiljno se raspravljalo nee li se 4arn&ari! u! za Nemaku! te'ka vremena! otvoreno javiti na,iji. 7udilo: 6unilo: Odista! Viligut je imao problema sa psi&ijatrijom. 7jude koje su ranije nazivali magovima! psi&ijatrija danas! jednostavno! ubraja u ludake. 4akve linosti esto ovladavaju istinski neljudskom energijom. Sive eminen,ije istorije iz toga izvlae svoj zakljuak- novi revolu,ionari nisu proleteri! ve psi&iki nenormalni . Zar je mogue prenebrei energiju! 0antaziju! sposobnost za samopo1rtvovanje i idealnu motiva,iju postupaka u takvi& ljudi/ 8 ako i&! povr& toga! uzdignu na so,ijalnoj lestvi,i: 8ko i& uba,e u s0eru gde se donose globalne odluke/ (o zna! mo1da se i u na'im danima doga+a ne'to slino. Samo na putu ka otkrivanju te te&nologije vlasti stoji 0amozna lekarska tajna . Jodine ?@C@. Viligut se povukao. On je 1iveo! sve e'e! usamljen na svom imanju. Okolni selja,i su zbog neega tog generala SS; a! kao i njegove pretke! smatrali tajnim nemakim kraljem. (arl Earija Viligut je umro ?@FG. godine. 6io je poslednji u prokletoj porodi,i. Nova religija )utevi *imlera! Viliguta i doktora Virta nisu se sluajno ukrstili. 9e'i0rujui drevna pismena! Virt je do'ao do svojevrsnog zakljuka- 6iblija je = samo prepriavanje daleko stariji& saznanja oveanstva. (asnije! ve pav'i u nemilost! on je saop'tio svoja razmi'ljanja u knjizi Otkrovenje )alestine . Zanimljivo je da je jedini primerak tog rukopisa tajanstveno nestao tokom pedeseti& godina. Neki smatraju da je tu ak,iju izvela izraelska tajna slu1ba Eosad . Stvar je u tome da su slina dela stavljala Jevreje u ulogu biblijski& uzurpatora drevni& nordijski& znanja! u polo1aj mistikog neprijatelja arijeva,a. Za vreme *itlera totalitarna dr1ava je iz svega ovoga sainila konkretne poli,ijske zakljuke. % kon,logore su krenuli konvoji prepuni ljudi koji su smatrani rasno i genetski nedostojnima. Ee+utim! najenerginiji deo jevrejskog stanovni'tva otputovao je van grani,a .aj&a! delimino u )alestinu. 4ako je na,istika briga o rasnoj istoti arijeva,a na udan nain do'la u susedstvo sa jo' jednim slinim

pro,esom. Sa ostvarenjem ideja jednog od teoretiara ,ionizma <abotinskog! o neop&odnosti da se jevrejski narod organizuje u novom izdanju 5 to jest! da se sprovede bri1ljiva selek,ija. Eoral i etika veine Nema,a pokazali su se sasvim gipkim . (on,logori su pri&vatani prilino mirno. (a1u da su moi zla ograniene etikom. 8li! samo zlo = nije ni'ta drugo do produkt so,ijalnog nasilja. Je0tino ko'taju i etika i zakoni! pisani oveijom rukom i neosve'tani neim vi'im. .azma&nuv'i se na osnovu biblijski& znanja! Virt je ispunjavao jo' jedan! za 0a'istiki re1im! va1an zadatak. Objektivno! on je ra'i'avao temelje za novi kult. )retendentima na 0ormiranje alternativne ,iviliza,ije bila je potrebna ne samo sopstvena elita! koja se postepeno akumulirala u SS; u! ve i ne'to vi'e. Nova vr&ovna pobuda! sposobna po primeru svetski& religija! privui milione. 4ako su u temelj novog &rama polo1eni monoliti aksioma i nadmoi arijeva,a. 4ako se obnovio &ram u kojem su se naselili ne bogovi! ve 1re,i. Oni su razmi'ljali ovako- svaka religija postoji ne radi 0aktora 6oga! ve radi 0aktora vere. Jlavno pitanje je = kori'enje upravo tog ira,ionalnog poten,ijala. Sve ostalo su = politike plat0orme! ekonomski programi = bun,anja liberala koji se bore za nekoliko godina boljeg 1ivota. Sam *itler je svoj pokret nazivao revolu,ijom. I to je odista bila neovda'nja revolu,ija! koja je dovodila lanove u stanje besnila i pozivala u pagansku pro'lost/ 4o je bio globalni i otvoreni ustanak protiv &ri'anskog sveta! mada i otpalog od istinske vere! ali po imenu jo' uvek &ri'anskog. 4o je bio ustanak paganskog oveka. 9emonstriranje naliveni& mi'i,a ; ali paganski&/ 9akle! Virtove ideje su se poklopile sa spe,i0inim razmi'ljanjima vo+a .aj&a. %skoro se u rukama zagonetnog pro0esora na'la mona struktura. Nju je sainjavalo pedesetak instituta. Virtov zamenik postao je ve poznati nam doktor *il'er. Obnova la1i % 8nenerbeu su se ozbiljno bavili ne samo izuavanjem! ve i obnavljanjem drevni& mistini& kultova. Ne sluajno! 0iloso0 Krnst Jinger je pisao da *il'er! ni manje ni vi'e! osniva novu ,rkvu. I veoma je napredovao u stvaranju novi& obreda. Oito! jedan od nji& je izvr'en i u oekivanju smrtne kazne poslednjem rukovodio,u 8nenerbea Vol0ramu Ziversu. Izuavajui 7istovu knjigu Eisterijalni jezik Indogermana ! mogue je prilino sigurno pretpostaviti 'ta se dogodilo u sami,i osu+enika. Zivers i *il'er su se zaklinjali sti&ijama! podi1ui ruke i izgovarajui drevne magijske zvuke ar;e&;is;os;ur . 4o je osve'tana 0orma venosti koju simboli'e petokraka zvezda. %ostalom! upravo je pentagram >toliko esto kori'en jo' od strane al&emiaraB bio jedan od simbola 8nenerbea . Nordijska tradi,ija svodi 0ormulu venosti na legendu o ritualnom samoizleenju Votanovom. .anjen kopljem! on je privezan za stablo proveo devet dana. Na vr&un,u patnje odjednom je do1iveo umoprozrenje. Zatim je sastavio runske zakletve koje sadr1e tajnu besmrtnosti! sposobnost samois,elenja i ve'tinu pobe+ivanja u boju. Iz knjiga 7ista! Virta i drugi&! te paganske bajali,e zatim su prelazile u tajne ud1benike 8nenerbea . )osleratna istra1ivanja su pokazala da su 0a'isti na 8nenerbe utro'ili skoro isto koliko 8merikan,i na atomski Een&etenski projekat. I te'ko je pretpostaviti da je to bila ,ena bunila. Na,istikim magovima je odista po'lo za rukom da u nedrima nemakog naroda proizvedu psi&o0iziku eksploziju neovda'nje snage. )red njom gasne sva mo atomskog naoru1anja.

Ideje o sada'njem na,ionalnom poni1enju! i pozivi na vraanje u slavnu pro'lost na,ije ; eto kakvim sti&ijama su se obraali lukavi 1re,i novog kulta. Oni su odlino razumevali osnovni zadatak politike na najvi'em nivou. Ne one politike koja je oznaena uguravanjem u parlament jednog vi'e narodnog poslanika! ve one koja se trudi da izmeni vekove jedne ,iviliza,ije. Izvui iz du'e oveka neovda'nji poten,ijal njegove vere u bogove! u vo+e! u pro'lost i budunost na,ije ; evo 'ta je va1no u takvom prilazu stvarima. Kkspedi,ije 8nenerbea u tibetanske manastire! prikupljanje materijala masonski& lo1a! spe,ijalni& slu1bi i tajni& dru'tava = uop'te nisu bile stvar nekakve nastranosti. 4ako se akumulisala spe,i0ina te&nologija uti,aja na ogromne mase ljudi. I odma& potom su se drevne vrad1bine mistini& sti&ija ovaploivale u leksiku uobiajenu za dvadeseti vek. % politiku 0razeologiju na,ional;so,ijalizma.

)u stari& bogova II *itler i 4ibet (ultura je seanje izvan nas. %ostalom! tek kada je 3liman otkrio 4roju! nauni,i su poverovali u istinitost drevni& legendi. Na kraju #$. veka nauka je prestala da smatra na'eg pretka iskljuivo grubim divljakom. 8li poetkom stolea oni&! koji su &teli da gledaju unatrag makar sa delom uva1avanja! nije bilo ba' tako mnogo. Vi'e su voleli da gledaju unapred = za strelom progresa odapetom u tamnu beskonanost. )roto0a'istiki ideolozi su se otvoreno ra+ali iz tog legla. Svojevrsne predstave teoretiara 8nenerbea poku'aemo da ilustrujemo unikatnim kadrovima. 8utor je tu kino;traku dobio uz velike pote'koe. Nju je snimila ekspedi,ija 8nenerbea na 4ibetu. 4rideseti& godina on je bio nedostupan za stran,e. Ee+utim! SS;ov,i su zbog neega ipak od'krinuli vrata. )ri tom! ak i u 7asi! svetoj prestoni,i te zagonetne zemlje. Kvo! 0ilmska kamera ak,entuje svoj pogled na runi mlin u rukama 7ame. 4o je simbol veno kru1eega sveta isti kao i svastika. Vreme je nelinearno i Istona tradi,ija ui da se sve vraa u svojim krugovima. Za Zlatnim vekom nastupa Srebrni! zatim 6ronzani i Jvozdeni! koji vodi prema kraju vremena. Iz lavirinta te degrada,ije prema novom ,iklusu oveanstvo e probuditi mesija. On kao da se pretvara u (lepsidru i sve poinje iz poetka. *ri'aninu! kojem je stavljeno u nasle+e "arstvo Nebesko! gde vremena nee biti! u takvoj kon,ep,iji nema mesta. Isus *ristos! koji je pobedio smrt = poreknut je. 4ako paganski ovek istrajava u svojim besplodnim poku'ajima da prona+e besmrtnost u sopstvenoj prirodi. 3ta je na,iste zanimalo u tibetskim manastirima: Jedan od ,iljeva je bio prodiranje u podzemna svetili'ta budizma. 4amo! gde prema legendama Istoka! ekaju svoj as predstavni,i drevne nadljudske rase. Za one! iju je svest za&vatila ideja mistinog rasizma! taj ,ilj postaje neobino privlaan. Ve posle 9rugog svetskog rata na zapadu se pojavila knjiga 4ree oko ! izvesnog 7obsanga .ampe. 8utor je pisao o sebi kao o 7ami koji je dostigao visok stepen posveenja. Ee+utim! njegovi tekstovi su dozvolili izvesnim ekspertima da u njemu vide uesnika ti& isti& 0a'istiki& ekspedi,ija na 4ibet. Kvo kako autor opisuje jedan od podzemni& prostora u 7asi- Ja sam ugledao tri sarko0aga od ,rnog

kamena! ukra'ena gravirama i zanimljivim natpisima. Oni nisu bili zatvoreni. (ada sam zavirio unutra = izgubio sam da&. 4ri naga tela le1ala su pred mojim oima. Svaka je nji&ova ,rta bila bri1ljivo nalivena zlatom. 8li oni su bili ogromni- 1ena vi'a od tri metra! a najvei od mu'kara,a ne manje od pet. 2ak i ako je u pitanju 0antastino prepriavanje legendi! koje se tamo mogu uti! sam si1e za sebe mnogo govori- upravo o po&lepi izabranika za povratkom zau+ujuim svojstvima drevni& d1inova! potomaka pali& an+ela. I to je ona bezumno;magijska te1nja da se stane u red sa in0ernalnim jeresima. 7judi! obuzeti slinim predstavama! vi'e se ne poni1avaju molitvama. Oni smatraju da im spe,i0ina znanja dozvoljavaju da upravljaju ljudima i prirodom. .eligijske i magijske predstave sjedinjuju se u nji&ovom uspaljenom mozgu. )o pravilu! sve se zavr'ava molitvom svetog Sekarija = ,rnom misom. 9oba divova 9akle! knji1evnost je uba,ila udnu ideju o ispolinima u masovnu svest. 3ta dalje: )oinje svojevrsna igra stakleni& perli. Omamljeni! i prema tome nekritiki mozak! svuda i'te potvrdu ideja. .azvaline kiklopski& tvr+ava razba,ane su po itavom svetu. .e,imo! u Novoj Jvineji! kod naroda Eaneku! prona+ene su statue od devet metara vi'eg pretka. %zgred! svojom majkom oni nazivaju lunu. 4o otkrie za&teva obja'njenje. I evo! u Nemakoj se! poetkom veka! pojavljuje izvesni *ans *orbiger! koji istie novu teoriju. Njena su'tina je u tome da je sada'nji Eese, tek etvrto telo koje privlai na'a planeta. Sva pret&odna tela su pala na njenu povr'inu! izazivajui u seanju ljudi spomen na propast ,iviliza,ije. O meri neotklonjivog pribli1avanja narednog nebeskog tela na Zemlji se menjala sila te1e i njene povr'ine su po&odila kosmika zraenja. Za&valjujui tome! organizmi brzo rastu i mutiraju. 4ako je u najdubljoj drevnosti ponikla rasa bogoliki& giganata sa nadljudskim moima. %pravo ti juna,i i polubogovi naseljavaju legende! mitove i teolo'ke kon,ep,ije razni& vremena i naroda. (ralj gigant! ovek;bog! sakuplja i usmerava energiju itavog dru'tva. <ivi impulsi koje on 'alje! odr1avaju nebeska tela na svojim orbitama! usporavajui nji&ov pad. Otuda legenda o 8tlantu. )osle narednog pada nebeskog tela! potom,i ti& giganata su se izrodili pretvoriv'i se u d1inove;ljudo1dere- %ran i Saturn poinju da jedu svoju de,u. )ribli1avanje narednog Eese,a izazvae to isto. .ase degradirani&! ponikle u bezmesenom periodu! podvri e se selek,iji. 8rijev,i! koji kriju u sebi zrna budui& muta,ija! uzvisie se ponovo. 4ibetska ekspedi,ija Ee+utim! vratimo se tibetanskim ekspedi,ijama na,ista. Istok je uvek bio izvor ezoterike premudrosti za tajna dru'tva Zapadne Kvrope! barem od vremena krsta'ki& po&oda. Od tada! kada su zagonetna znanja doneli templari i drugi redovi u ta'toj Kvropi! smatraju okultisti! mudrost se postepeno izro+uje. Naprotiv! na takvim mestima kao 'to je 7asa! 1ivot je vekovima ravnodu'an prema toku vremena. 4radi,ija postoji praktino u istom obliku. Kvo! na 0ilmskoj vrp,i je 9ugpa oslobo+eni. On je u stanju ekstaze. Ee+utim! gestovi su strogo kontrolisani. Jedan od nji& je malim prstom nagore. 4o je znak ustajanja iz mrtvi&. Ideja besmrtnosti 8rijeva,a bila je jedna od osnovni& u runskoj

magiji! za takve ljude kao 'to su *il'er i Zivers. Za ne'to pragmatinijeg politiara! ona je postala sinonimom venog uskrsenja 0a'izma. Sledei kadar- 9ugpa podi1e jednu ruku svijenu u laktu nagore! a drugu! na isti nain! spu'ta nadole. 9obija se ne'to nalik na polovinu svastike. Na magijskom jeziku gestova to je ve poznata nam 0ormula = 'to je gore to je i dole. Zanimljivi su i snim,i rituala poklonjenja zemljoradnika i ratnika vi'oj kasti = 1re,ima. .asko'ni &od konjanika zau+ujue podsea na kostimirane parade iz nordijske istorije! koje su svake godine prire+ivali na,isti u Nirnbergu. 4u je postojao nesumnjivo magini ,ilj. Ins,eniranje mita dozvoljava da se bolesna veina vrati legendarnom poetku vremena i da se rodi ponovo. I pona'anje *itlera na tim paradama! sve do njegovi& gestova! zau+ujue je nalik na pona'anje vi'i& posveenika u 7asi. Sve to nisu sluajne podudarnosti. % 4reem raj&u su svesno obrazovali! i podvlaili to na paradama! kastinsko dru'tvo. Nad nemakim narodom je bila partija! nad njom je stajao red SS! a unutar njega je postojao unutra'nji krug posveenika ; 8nenerbe. *itler je raspravljao o neop&odnosti nove aristokratije! nesumnjivo oslanjajui se na rozenkroj,ersko nasle+e ezoterijskog mi'ljenja. Ideal sveop'teg obrazovanja davno je zastareo. 4ek kada znanje ponovo stekne karakter tajne doktrine i prestane da bude op'tedostupno! ono e opet dobiti onu 0unk,iju koju mora da nosi! to jest! postae sredstvo vladanja nad ljudima i prirodom. Na taj nain! mi emo ponovo doi do neop&odnosti da obnovimo krvnu evropsku aristokratiju. ?F. oktobra ?@FC. godine! iz predostro1nosti 'i0rujui svoj tekst! 0ilozo0 Jinger e napisati- ?@. vek bio je vek ra,ionalizma! #$. vek je vek kultova. (nibolo >*itlerB sam 1ivi u njemu i otuda potpuna nesposobnost liberalni& umova da spaze makar i taku gde se on nalazi. 9ajte da i mi poku'amo da sagledamo *itlera! ne samo kao politiara! ve kao bie religijskog kulta. *itler i (oplje sudbine % 6eu vrvi prestonini 1ivot. 8li! budui 0irer je satima mogao u zamku *o0burg da posmatra 7onginovo koplje. )ri tom! on esto pada u trans. )o legendi! upravo tim oru1jem je rimski legionar probo Isusa *rista! raspetog na (rstu da bi se ubedio u Njegovu smrt. .elikviju su posedovali (arlo Veliki! Hridri& 9rugi i drugi monarsi. Smatralo se da e vlasnik (oplja sudbine stei vlast nad svetom. )osle prisajedinjenja 8ustrije *itler e postati njegov vlasnik. (asnije! jo' dok atomske bombe budu padale na *iro'imu i Nagasaki! (oplje vlasti e biti predato predsedniku S89;a 4rumanu. Izvesni izvori navode injeni,e *itlerovi& vi+enja. Jedanput! u vreme )rvog svetskog rata! kao da ga je nepoznata sila primorala da napusti mesto gde je odma& zatim pao projektil. >Slini sluajevi doga+ali su se i kasnije! kada je 0irer udom izbegao smrt u mnogobrojnim atentatima.B )osle rata *itler je postao jedan od 0rontovski& bora,a koji se nisu sna'li u mirnodopskim uslovima. 4akvi ljudi! s vremenom! sa posebnim neprijateljstvom pri&vataju ono 'to im se ini gnusno'u pozadinskog 1ivota.

Zemlja je platila kontribu,iju! rasla je nezaposlenost! novobogata'i su plandovali. Na,ionalno poni1enje dostiglo je vr&una,. .ealnost nije bila ute'na. I mnogi su te1ili ka irealnom. Hrom je pisao da ovekov mozak 1ivi u dvadesetom veku! ali sr,e veine ljudi jo' uvek u kamenom. Zato 0a'izam dolazi ne s desni,e i ne sa levi,e. On se ra+a iznutra! iz sami& du'a i bira za sebe ljude i sa levi,e i sa desni,e. (oristiti ovakvu situa,iju za zakulisne politiare nije bilo lako. 4e&nologija vlasti stara je koliko i svet. .adi zbijanja na,ije potreban je neprijatelj. )otrebno je da samo jedna re! imenovanje tog neprijatelja ; u krv na,ije uba,i monu dozu adrenalina. *itler je de0inisao tu potrebu ovako- kao prvo! neprijatelj je sveprisutni jevrejski kapital! a kao drugo = zaraza komunizma sa Istoka... Zatim je usledio pivski pu u Ein&enu. 6elogardeja, 6iskupski prekriva *itlera svojim telom! spasavajui ga od metka. 8li! potom sledi = buni sudski pro,es. Zatvor 7andsberg. 2inilo se! sve je gotovo. (ra&. Ee+utim! pu je samo izveo na s,enu prve junake i muenike budue na,istike ,iviliza,ije. % spomen na jednog od poginuli& napisana je energina &imna pokreta ; *orst Messel. 8utor teksta je *ans Kvers! pisa, slavnog mistinog romana 8lraune >jedan od naziva mandragore! bilja koje nie iz semena obe'enoga i daje veni 1ivotB. Hilmovi iz ti& godina svedoe- ritual pomena palima postae jedan od najvelianstveniji& u .aj&u. (raj pe&ara sa goruim plamenom! pred redovima sabora,a! zaorie se ime svakoga od nji&. (arl *aus&o0er = osniva geopolitike Imenovani 0akti iz *itlerove biogra0ije uglavnom su poznati. Ee+utim! za &ap'enjem puista sledili su drugi! tajanstveni doga+aji. 9akle! *itler je = u tamni,i. Zajedno sa .udol0om *esom. )re pua *es je radio na min&enskom univerzitetu kao asistent pro0esora *aus&o0era. 4o je detalj od ne malog znaaja... )oetkom veka (arl *aus&o0er je slu1io kao vojni ata'e Nemake u Japanu. )o saop'tenju istra1ivaa <aka 6er1ijea i 7uja )auelsa! u toj zemlji je bio posveen u tajni red Zelenog zmaja. (asnije! deseti& godina na'eg veka! njemu su se otvorile dveri budistiki& manastira u 7asi. % godinama )rvog svetskog rata *aus&o0er je dogurao do generala. Njegove kolege zapanjivala je sposobnost tog oveka da vidi jasno u analizi vojni& opera,ija. Smatralo se da je takva svojstva razvio u sebi op'tei sa posveeni,ima Istoka. )osle rata *aus&o0er se posvetio nau,i. On je postao jedan od oeva geopolitike. Enoge temelje te doktrine koristili su kasnije 0a'istiki propagandisti radi utemeljenja ideja 'irenja 1ivotnog prostora na,ije. %skoro za kra&om pivskog pua ! skoro svakodnevno! (arl *aus&o0er! slavni pro0esor i general poinje da poseuje u zatoenju dva mlada oveka sumnjive reputa,ije. Sa kojim ,iljem:... Jodine ?@FF. sin *aus&o0era 8lbert je ubijen posle narednog neuspe'nog atentata na *itlera. % d1epu njegove jakne prona'li su okrvavljeni zapis za zagonetnim sti&ovima. 9oslovni prevod glasiSve je zavisilo od toga da li e se demon vratiti u svoju tamni,u. Eoj ota, je slomio peat! nije osetio disanje lukavog. On je pustio demona u svet .

(asnije! na Nirnber'kom pro,esu! *es! kao da se nalazi u stanju amnezije! ne prepoznaje svog uitelja. 2etrnaestog marta ?@FG. godine pro0esor e ubiti svoju suprugu Eartu i zatim zavr'iti sa sobom po pravilima samurajskog rituala asti. 8li to e biti kasnije. Sada! *aus&o0er u sami,i *itleru i *esu dr1i nekakve zagonetne lek,ije. I nastaje knjiga pod imenom Eajn kamp0 . Va1an detalj- *aus&o0er je blizak dru'tvu 4ule. (ako smo ve rekli! na,istika partija je postala njena politika 0ilijala. Oito! upravo posle pua sive eminen,ije reda izvr'ili su! konano! svoj izbor. Hirer e biti *itler/ 4i& godina! kreui se u tim spe,i0inim krugovima! 0iloso0 .ene Jenon je pisaoSavremene mesije mi se ine vi'e ili manje nesvesnim instrumentima u rukama svoji& tvora,a... 4i eksperimenti se obnavljaju u razliitim 0ormama i unose zabunu u umove... Ne skriva li se za njima ne'to znaajnije: 8li! za'to je ipak bio izabran *itler: Sklon je misti,i- to znai da se na njega mo1e uti,ati. Ima oita svojstva medijuma i sposoban je da dejstvuje na auditorijum. Idealno se uklapa u! svim okultistima poznatu! trijadu- mag upuuje medijuma! a ovaj u kolektivnoj svesti mase zaziva demone rata! krvi! slepog obo1avanja i agresije. Jo' u osamnaestome veku slavni nemaki pesnik i 0iloso0 Novalis pisao je- Onaj e biti najvei vol'ebnik! koji samog sebe zavraa tako da i svoje 0antazije primi kao stvarnost . *itler! koji je 1iveo u svetu posebni& vizija! bio je upravo takav. I upravo za&valjujui tome mogao je da uradi mnogo. 8r&ive 8nenerbea )riajui o tome! oslanjamo se na neoborive dokumente koje je autor ove knjige dr1ao u svojim rukama. )osle rata nji& su tra1ili u Kngleskoj! )oljskoj! 8meri,i. I evo! zajedno sa poznatim konspirologom 8leksandrom 9uginom! na'li smo se u jednom od ranije zabranjeni& ar&iva Eoskve. 4o je bio poetak devedeseti&! i potpuni nered tog vremena pomogao je ne samo 8ndreju (ozirjevu da deo tro0ejni& masonski& ar&iva po'alje u Hran,usku! ve i nama ; i to potpuno legalno ; da prodremo u tu zgradu. ...Eoj kolega grozniavo lista kataloge. Napokon ujem uzbu+eni kliktaj- )a to je 8nenerbe / 9a! prona'li smo ar&iv 8nenerbe . 4anije! njegov znaajni deo. ...Jodine ?@FD. "rvena 8rmija je vodila ogorene borbe u 9onjoj 3leziji. 6io je zauzet starinski zamak 8ltan. Ovde je i na+eno bezbroj dokumenata sa nekakvim zagonetnim tekstovima. Zau+ujui kon,entrat te&nologije okultne politike! ira,ionalnog dolaska na vlast i magijskog manipulisanja ljudima. 9okumenti su zapremili #D 1elezniki& vagona. %skoro su inili jedan od zabranjeni& ar&iva SSS.; a. Ogromna veina dokumenata praktino se nije podvrgavala izuavanju. Enogi dokumenti su numerisani i zavedeni tek po'to smo i& zatra1ili na analizu. Naravno! okorelim materijalistima nije poznata izreka znamenitog mistika na'eg stolea Jur+ijeva- Najstra'nije u magiji je to 'to u njoj nema niega maginog... Vagnerove note. 9a! njegova dela su izvo+ena na zasedanjima Jermanenorden; a. % svesti adepata promi,ala su privi+enja. %stajali su likovi legendarni& Zig0rida i )arsi0ala... )osle paganskog praznika vatre! u noi uoi ?. maja! valkire su unosile u osve'tanu Val&alu du'e germanski& ratnika. Kvo ustava Jermanenorden;a. )rva taka- svesno i aktivno ue'e u obnovi rasne istote i moralne uzvi'enosti svi& Nema,a.

Eoral uvek sledi iza savremeni& predstava o ra,ionalnosti. % Nemakoj poetkom veka ra+alo se mnogo de,e sa genetskim nedosta,ima. Spe,ijalisti su prori,ali- ako se ovako nastavi! ?@A$. godine u zemlji e se ra+ati do G$ pro,enata bogalja. Ideja krvne istote imala je i drukiju zasnovanost. Ona se izra1avala u kon,ep,iji &algedom . Jedan od njeni& teoretiara bio je baron Zebotendor0. .e je o oslobo+enju nordijske rase iz tamni,e rasne pome'anosti! koja se pri&vatala kao apsolutno zlo. )a u mnogim teolo'kim sistemima kraj sveta se granii sa vremenom kada e nastupiti me'anje rasa i kasta. 4eoretiari te kon,ep,ije su sugerisalis&vatite da je va'e telo &ram! dr1ite ga u istoti/ Samo spajanje apsolutno isti& mu'karka,a i 1ena bilo je u moi da oslobodi zaspalu energiju arijeva,a/ Iz mistine ravni! ideja je brzo pre'la u mnogo prikladniju. Enoge teoretske postavke rasnog zakona iz ?@CF. godine kao da su prepisane sa dokumenata Jermanenorden;a. % svom praktinom delu zakon poziva na istiskivanje nearijeva,a! posebno jevrejski& me'ana,a! iz dr1avnog aparata! iz advokature! sa du1nosti novinara! lekara! iz s0ere kulture i umetnosti. Jest Velikog Eajstora zla O nastajanju slini& kon,ep,ija baron Zebotendor0 je pisao u knjizi )re no 'to je do'ao *itler iz ?@CC. godine. Oito! baronu je dosadilo da bude siva eminen,ija . 8li! odma& je iz vr&a .aj&a do'ao nalog da knjiga bude uni'tena. Sauvano je samo nekoliko primeraka. I evo! jedan od nji& je = preda mnom. Za'to su poli,ijski dokumenti! koje smo tako+e prona'li u ar&ivi! toliko strogo nalagali da se Zebotendor0 prona+e! ma gde bio ; od Kstonije do 8rgentine: (akvu je to tajnu baron odao: ... Kvo strani,e knjige koja je postala! oito! sudbonosna za osnivaa reda 4ule. 2ini se da su u to dru'tvo bili posveeni i *itler i *es. Sam 0irer je ?@C#. godine dao predlog da postane Veliki majstor Jermanenorden;a. 4o je bio nonsens/ Odati in0orma,iju tajnog dru'tva! ak u njegovoj unutra'njoj prepis,i! nije uobiajeno. 9o nas su do'li brojni dokumenti iz takve! unutra'nje prepiske! gde su mnoga imena 'i0rovana ,i0rama. Ee+utim! da li je verovati Zebotendor0ovoj knjizi: Jedna od posredni& potvrda su kadrovi 0ilmski& 1urnala. Na nji& smo obratili pa1nju! upoznav'i se sa papirima Jermanenorden;a. Na nekima! posebno u odgovarajuim nastupima! *itler ini karakteristian gest = ruke pod pravim uglom skr'ta na grudi. %pravo tako se u dokumentima reda opisuje ritualni gest njegovog Velikog majstora. On odgovora runskom znaku dak ! 'to znai dvostruka sekira = simbol vlasti. Zanimljivo je! kako se taj gest tumai u ,rnomagijskim inkunabulama- Jest majstora = skr'tene ruke na grudima! naravno! nije ni'ta drugo! ve simbol smrti i vaskrsenja koji se koristi u ritualu prizivanja mrtvi&. On znai mnogo. (ao prvo! to je simbol Ozirisa! koji je sinonim .ogatog 6oga ili 6oga Smrti... 3ta je to: Nain zazivanja senki legendarni& predaka i umrli& bogova: 8 mo1da = sudei po raspaljenosti 1enskog dela auditorijuma! zabele1enom na 0ilmskoj vrp,i ; taj gest magijski pretvara adepta u mu'ki! 0alusni simbol kulta: %ostalom! ne skreimo s puta. 3to se tie Zebotendor0a! nisu ga prona'li. 6aron je uspeo da se sakrije u 4urskoj. 8li je umro na udan nain. %topio se u "rnom moru! A. maja ?@FD. godine. (akve je tajne odneo sa sobom na dno: Obraun sa nepotrebnima

9akle! *itler je postao Veliki majstor. 8li! evo paradoksa- posle njegovog dolaska na vlast odnos vr&u'ke .aj&a prema misti,i se! spolja bar! promenio. Simbol te promene je postala jedna nijansa na koju su nam! obratiti pa1nju! pomogli tako+e ar&ivski dokumenti 8nenerbea . Enogi od nji& su trag nedovr'enog rada reda na simbolima. Na svim papirima svastika se predstavlja samo desnostranom. Svastika koju e uskoro podii na znamenja .aj&a bie obrnuta! levostrana. >Istra1iva I. Jor'kov smatra da je desnostrana svastika namenjivana za uti,aj na svest svoji& ! a levostrana da bi pretila neprijateljima. 4o je ipak naga+anje. Vratimo se 0aktimaB. In0orma,ija aso,ija,ije )oliti,a &ermeti,a Jodine ?@CD. lanovima SS;a su zabranili da ostanu u Jermanenorden;u. 8 zatim je on i u potpunosti prekratio svoje postojanje. Sred jerar&a! &iljadugodi'nje imperije! zavladalo je mi'ljenje da je delatnost slini& struktura inspirisana podzemnim jevrejskim pokretom. Spiskovi Jermanenorden;a koje smo prona'li veoma su reiti. Ve sredinom trideseti& mnoga prezimena su od strane o0i,ira Jestapoa podvuena ,rvenom olovkom. 4ako su se misti,i na'li pod poli,ijskom kapom. Nji&ov poku'aj da iskoriste okultnu energiju naroda! kako se ispostavilo! imao je i svoju drugu stranu. Satanskim silama ljudi se ne mogu okoristiti. Njima se mo1e jedino slu1iti. )otom sledi propast. %skoro je poeo odliv mnogi& teoretiara iz SS;a! i to oni& koji su slovili kao osnivai .aj&a. 4o je oito ve iz pore+enja spiskova rukovodstva ,rnog reda iz ?@CG. i ?@FC. godine. Jodine ?@CD. osniva 8nenerbea Virt je stavljen u kuni pritvor! u kojem je ostao! pod stra1om! do kraja rata. Naunik koji je tra1io potomke nordijske rase ne samo me+u Nem,ima! ve i me+u Eaorima! Indij,ima i 80rikan,ima! postao je nepo1eljan. Oito! rastua dr1avna ma'ina! kao i uvek! bila je sklona da upro'uje ideje. One su stvorile .aj&! ali su se u istom obliku pokazale nepotrebnim. Eogue je! tako+e! da *itleru! u potpunosti za&vaenom mesijanskim ambi,ijama! vi'e nisu bile potrebne pretee. Iz SS;a je istupio i (arl *aus&o0er. Njegova geopolitika bila je zasnovana na s&vatanju zajedni,e interesa evroazijski& naroda. Kvroazijskim neprijateljima smatrane su atlantske dr1ave S89 i Kngleska. *itler se! me+utim! vremenom okrenuo ka Istoku. Neko je! opet! &itro iskoristio njegova mistika nastrojenja. Hirer je smatrao! re,imo! da se na mestu Staljingrada nalazila prestoni,a *azarskog kaganata. Otuda je udar u prav,u Volge razmatran! delimino! i u ,ilju uni'tenja gnezda drevnog i novog bolj'evikog judaizma. >7epo je teoretiar 0a'izma! poznati 0iloso0 .ene Jenon! pisao da su ognji'ta ugasli& ,iviliza,ija sposobna da na savremeni svet izvr'e neobino jak uti,ajB. )rimera kada je okultizam imao prvenstvo u odre+ivanju ratni& zadataka! nije malo. %zmimo za primer prava, udara na (avkaz. Za pragmatike je to! naravno! bilo pitanje azerbejd1anske na0te. 8 za mistike = te1nja ka svetim vr&ovima Klbrusa i ka rejonu "&invala. Ovde! se po nji&ovim s&vatanjima! nalazila Val&ala = sveto mesto uspokojenja du'a nordijski& junaka. 2ak je i datum napada na SSS. bio izabran u sadejstvu sa runskim krugom. 9vadeset drugi jun je drevnogermanski praznik suneve pobede. 9ve rune posle te! kojom je oznaen taj dan! po runskom krugu dolazi runa zig . Ona oznaava osve'tani oganj i pobedu. Na blik,rig je trebalo utro'iti dva mese,a. (ako je spasena .usija:

4evtonsko neopaganstvo! zaodenuto u oklope! raunalo je da e na svom putu sresti jedino oko'tali ateizam! od strane Judeja,a presvuen u ,rveno platno. )redstojao je! me+utim! susret sa drukijim du&ovnim realijama. *iljadu dana i noi nalazio se u molitvenom bdenju radi spasenja .usije jeros&imona& Sera0im Viri,ki. )atrijar& 8ntio&ijski 8leksandar 4rei obratio sa sa poslani,om *ri'anima itavog sveta radi molitvene i materijalne pomoi .usiji. Eitropolit gora 7ivanski& Ilija! koji se povukao u zatvorni'tvo! imao je vi+enje 6o1ije Eatere i primio je njenu zapovest. % itavoj zemlji treba da budu otvoreni &ramovi! manastiri! du&ovne akademije i bogoslovije. Sve'teni,i moraju da se vrate sa 0rontova i iz tamni,e! moraju poeti da vr'e slu1bu 6o1iju. Sada se pripremaju da predaju 7enjingrad = ne treba ga predati. Neka iznesu = rekla je Ona = udotvornu ikonu (azanske 6ogomajke! neka je pronesu u litijama oko grada! i tada ni jedan neprijatelj nee stupiti nogom na tu svetu zemlju... )red (azanskom ikonom treba da bude izvr'eno bogoslu1enje u Eoskvi5 zatim ono mora da bude slu1eno u Staljingradu! koji ne sme da se preda neprijatelju. (azanska ikona mora da prati vojsku sve do grani,a .usije. (ada se rat zavr'i! mitropolit Ilija mora da doputuje u .usiju i da ispria o tome kako je ona bila spasena. Eitropolit se povezao sa sovjetskim rukovodstvom. >Njegova pisma i telegrami i sada se uvaju u ar&ivimaB. %skoro je Staljin pozvao jerar&e .uske )ravoslavne "rkve i obeao da e ispuniti sve 'to mu je preneo mitropolit Ilija. Enogo od onoga 'to je porueno u otkrivenju! bilo je izvr'eno. Stavljajui naglasak na posebne zasluge vladike Ilije! 0ilmski 1urnal je zabele1io njegov dolazak u Eoskvu! na )omesni sabor! ?@FD. godine.? %dar na Eoskvu 9akle! misti,i su pomogli *itleru ne samo da do+e na vlast! ve i da u nedrima nemakog naroda izazove kolosalnu psi&o0iziku eksploziju. 8li! predstojalo je jo' uputiti tu energiju u potrebno korito. % tom smislu i u geogra0skoj ravni. 9o'lo je vreme da se pitanje postavi ovako- na Zapad ili na Istok: *itler je izvr'io udar u prav,u Eoskve! 4reeg .ima! iji pad! po proro'tvima Sveti& Ota,a "rkve! treba da bude signal za dolazak anti&rista. (akvim silama je bio obuzet *itler: 9a li samo ljudskim: ? Ikona koju je Staljin poklonio mitropolitu Iliji do danas se uva u mitropolitovom kabinetu u *adedi >kraj 6ejrutaB. Jra+anin 7ibana 8leksandar 8nanov! koji je sedam godina 1iveo u toj kui! svedoi da je prepiska mitropolitova sa Staljinom odista odr1avana. 4rea strana I % prolee ?@#F. godine 0irer juri'ni& trupa! .em! sproveo je jednu nenajavljenu ak,iju. Njegov odred je strelimi,e pre'ao grani,u 3vaj,arske i uputio se u 9orla&. 4amo su juri'ni,i zapalili zgradu Jetenauma. Ona je pripadala evropskom antropozo0skom dru'tvu! koje se odvojilo od teozo0a 6lava,ke. )ri tom su uni'teni nekakvi zagonetni ar&ivi. Nji&ov vlasnik bio je .udol0 3tajner. On nije bio samo istra1iva Jeteovog stvarala'tva. Njemu su pripisivali slavu najkrupnijeg mistika Kvrope. % okultnim pitanjima! sa njim su se esto savetovali silni,i ovoga sveta.

Najpre nemaki 0eldmar'al Eoltke. 6roj 3tajnerovi& uenika u ,elom svetu je brzo rastao. Enoge razoarane ljude privlaila je antropozo0ska doktrina. )osebno mogunost spasenja du'e uz pomo pre,izne okultne metodike. I teozo0iji i antropozo0iji bila je svojstvena trpeljivost prema razliitim teolo'kim sistemima. 9elimino! 'tajnerijan,i su radili na pitanjima reinkarna,ije. )ostoji veoma reit 3tajnerov ,rte1 grupe skulptura koja je trebalo da ukrasi malu salu Jetenauma. Ona predstavlja *rista koji propoveda sa podignutom rukom! a naporedo sa njim pognute! pod te1inom stradanja! 7u,i0era i 8&rimana. *ristovo li,e ja asimetrino! ono treba da simbolizuje lu,i0erski i a&rimanski uti,aj na Spasitelja. )o predskazanjima utemeljivaa antropozo0ije! Jetenaum je trebalo da postoji tri veka. Ee+utim! izdr1ao je samo nekoliko godina. %skoro! posle paljevine! 3tajner je umro. 8li ime je izazvao toliku jarost juri'nika: Na to pitanje emo tek poku'ati da odgovorimo. Za sad primetimo- me+u njegovim pokloni,ima bilo je mnogo oni& koji e kasnije u raj&u zauzeti veoma visoke polo1aje. Na primer! vo+a nemakog selja'tva = Valter 9are. Na spisku elnika SS;a za ?@CG. godinu on je na sedmom mestu. % raj&u! 9are je bio poznat kao jedan od autora prin,ipijelno va1ne ko,ep,ije krv i tle . O njenoj su'tini pi'e 8. 9ugin- Izbor izme+u krvi i tla je osnovni pri stvaranju svake dr1ave5 ili se ona osniva po prin,ipu krvi! po prin,ipu etnike iskljuivosti i tada izabrana na,ija 1ivi me+u neprijateljima! ili prevagu odnosi ne srodnika krv ve zajedniko tle. Ima se u vidu jedinstvo interesa svi& naroda koji 1ive na jednoj teritoriji! na zemlji koju zajedno moraju da brane. *itler je izabrao prvu varijantu = raj& je bio osu+en. Sve velike imperije- rimska! vizantijska! ruska gra+ene su na drugom prin,ipu ; tle je iznad krvi. Istovremeno i pangermanisti i panslavisti i panturkisti uvek su stavljali! i stavljae! krv iznad tla. 4ako se stvaraju kon0likti! iz koji&! kao pobednik! uvek izlazi trea strana. Njoj su jednostavno neop&odni buni ura patrioti svi& na,ionalnosti. 8 sad se opet obratimo bratu Earkionu. )o tradi,iji tajni& dru'tava! on je posveen u nekoliko struktura. Ee+u njima u Zlatna zora i .ed istoni& templara. Sada je brat Earkion Veliki Eajstor tog reda u Hran,uskoj. .azmi'ljanja tog sabesednika! koji nam je dao op'iran intervju pred tv kamerama! veoma su zanimljiva. 9are je bio osu+en na Nirnber'kom su+enju samo na godinu ili dve! a zatim je opet obnovio kontakte sa 3tajnerovim sledbeni,ima. I danas! 'tajnerovsku organiza,iju u Nemakoj! vodi jedan od Virtovi& saradnika u 8nenerbeu. 2ime se obja'njava tako snis&odljiv odnos tribunala prema 9areu! Virtu! *il'eru i njima slinima: Eogue je da su sudije smatrale kako mistike kon,ep,ije ne zaslu1uju tu1ioevu pa1nju. Odluili su da ne zbunjuju ljudske umove. (arl Jung je pisao da ovek odbija da misli o postojanju +avola! zato 'to se intuitivno boji da se sudari sa realno'u zla. 8li ja se pridr1avam druge take gledi'ta. )re svega! stvar je u zatvorenoj solidarnosti posveeni&. Ovde je klju za razumevanje injeni,e za'to se prema teoretiarima mistike politike tribunal poneo toliko blago. .evolu,ije jedu svoju de,u! ali ne i svoje o,eve. Enogi me+u sudijama bili su 3tajnerovi ueni,i! a on je bio posveenik ; visoki jerar& masonerije egipatskog obreda! koja se naziva Eemp&is misraim. Osim toga! on je bio jedan od rukovodila,a Istoni& templara i Zlatne zore.

.a+anje interna,ionale = in0ernalne! paklene interna,ionale )reda mnom je SS;ovska karta- Kvropa je razbijena na na,ionalne oblasti. Sam SS neki ideolozi smatraju za nadna,ionalni red. Njegovo zadu1enje je bilo da me+u sobom sakupi sve 1reeve i ratnike sa kontinenta za otpor atlantskim dr1avama. )i'e konspirolog 8. 9ugin- 4e ideje! opozi,ionarske u odnosu prema *itlerovoj politi,i! izlile su se u dokumentu po imenu )ovelja SS . )otpisao ga je *imler. On je u planovima SS;a razmi'ljao kao lider Kvroazije. *itleru! optereenom teretom na,ionalistiki& predrasuda! uskraena je uloga nemakog 0irera. Ee+u prin,ipima )ovelje SS;a su prava oveka i etnosa! podela rada u Kvropi i sloboda veroispovesti. (oristi se termin Sjedinjene 9r1ave Kvrope. % ?F. veku! ruski mona& Hilotej je rekao- Eoskva je 4rei .im i etvrtoga nee biti. 4rei u odnosu na .im i (onstantinopolj. *itlerov raj& je tako+e bio trei! posle nemakog imperatora *oen'tau0ena i kan,elara 6izmarka. 4ako je bila odre+ena pangermanska premo. 4a kon,ep,ija je! u konanom rezultatu! pobedila! mada je SS;ovsku opozi,iju karakterisao drugaiji prilaz. %slovno ga mo1emo nazvati anti0a'izmom. *teli su da sakupe svojevrsnu ukorenjenu interna,ionalu. 4anije! ako se ima u vidu interes SS;ova,a za ,rnomagijski aspekat = in0erna,ionalu. 4a pojava je! u pore+enju sa grubim *itlerovim na,ionalizmom! daleko pre0injenija i zato opasnija. Eo1da e ona dati jo' argumenata 0a'istima dana'nji,e. Ee+utim! vratimo se istoriji. Eesto sakupljanja vi'i& posveenika SS;a bio je stari zamak Vevelsburg. On je sme'ten u svojevrsni mistini trougaonik. Jedan od njegovi& vr&ova su stene Kkster'tajna gde se u pro'lim vekovima uvao i upra1njavao drevno germanski kult vatre. Ovde je bila svojevrsna opservatorija! u kojoj su 1re,i posmatrali veno kru1enje nebeski& tela. Svakoj 0azi Sun,a odgovarala je ova! ili neka druga runa. 4ako je sainjen runski zodijaki krug. Jo' jedna strana trougaonika je 4evtonbur'ka 'uma. Ee+u njenim &rastovima! po predanju! poetkom nove ere vo+a Jermana! 8rminije! uni'tio je tri rimska legiona. Ovde su se sjedinili nemaka mistika i ratnika pobeda. Vevelsbrug je zami'ljen kao ,entar mnogona,ionalne dr1ave SS! sline totalitarnoj dr1avi jezuita! koja je svojevremeno postojala u )aragvaju. %pravo u Vevelsburgu! podra1avajui vitezove kralja 8rtura! za okruglim stolom su se sakupljala trinaestori,a najvi'i& posveenika "rnog reda. % tom zamku ak je bilo pripremljeno i postolje za pe&ar grala. Ee+utim! ono je ipak ostalo prazno = uzeti vlast nad svetom nije im po'lo za rukom. 2etrdeseti& godina SS;ovska inter0a'istika opozi,ija *itlerovom pangermanizmu je potpuno pora1ena. Eisteriozni let .udol0a *esa 8 sada je vreme da ne'to ka1emo o najslavnijem raskolu u 0a'istikoj eliti = o zaognetnom letu .udol0a *esa na britanska ostrva. 9akle! maj je ?@F?. godine. *es je poleteo linim avionom E;??$ sa aerodroma 0irme Eeser'mit. Na taj nain se uputio u svoju tajanstvenu misiju. Sauvana je karta sa primedbama samog *esa. Ona pokazuje- odabrana mar'ruta bila je zaobilazna. Napokon! avion se nalazi nad jugom 3kotske. Skok sa padobranom i visoki poslanik se prizemljuje nedaleko od mesta 9ungavel "astle5 njegov vlasnik je lord *amilton. Njega je *esu! radi kontakta! preporuivao sin pro0esora *aus&o0era! 8lbert! koji je

ranije radio u Kngleskoj. )ostoji verzija! da je guru *itlera i *esa! pro0esor *aus&o0er! pripremio radi te misije projekat kolosalne zamisli. .e je bila o podeli s0era uti,aja izme+u Jermana i 8nglosaksona,a. 9o napada na .usiju ostalo je manje od dve nedelje i po toj verziji poslanik je morao da umiri Kngleze. *esova lina sekretari,a je kasnije tvrdila da je *itler bio obave'ten o toj misiji. Ee+utim! on je odma& svog partijskog zamenika proglasio ludim. 4u verziju su rado podr1ali Knglezi! a kasnije i Nirnber'ki pro,es. )si&ijatrijska dijagnoza je odvela *esa u do1ivotnu tamni,u! koja je bila prekinuta smru pod veoma sumnjivim okolnostima. 9akle! re je bila o produ1etku Ein&enskog dogovora! koji su Knglezi otkazali. 8li za'to su onda oni proglasili tajnim sve dokumente o misiji ludog 0a'iste: .ok za prestanak etikete strogo poverljivo istei e tek u sledeem stoleu. I zar dogovor Nemake sa Kngleskom lii na geopolitiki stil (arla *aus&o0era: )a pro0esor je agitovao za savez kontinentalni& dr1ava protiv Kngleske i S89;a. 3ta je razlog leta: Na to pitanje lan (ruga 4ebe ! brat Earkion! je odgovorio sasvim lakonski- *es je bio posveen u tajnu organiza,iju. Eogu samo da ka1em da je leteo u Knglesku radi susreta sa drugim posveeni,ima! ali mu to nisu dozvolili. O kakvim posveeni,ima je re: Verzije su najegzotinije. Iskustvo masonerije Setimo se *itlerove i *esove ini,ija,ije u .ed 4ule. 9okumenti te organiza,ije svedoe- njeni rituali! struktura i druge spe,i0ine osobenosti bile su pozajmljene od masona. % svojim seanjima! *erman .au'ning! koji je bio jedan od najbli1i& ljudi *itleru! navodi ovu 0irerovu reeni,u- Jerar&ijska organiza,ija i posveenje kroz simboline obrede! koji deluju magijski na uobrazilju! veoma su opasan element. Zar vi ne razumete! da i na'a partija mora da bude istog takvog karaktera = red! jerar&ijski red sekularnog sve'tenstva5 mi ili masoni ili "rkva5 postoji mesto samo za jedno od troje. 9akle! 0a'isti su koristili iskustvo masonerije. %koliko su na oltar masonstva darove prinele stotine paganski& kultova i religija! u ukorenjenu boju na,izma ume'ali su se i mnogi mrani tonovi mistini& ideja drevnosti. )rvog marta ?@F#. godine! *itler je izdao nare+enje- Jae raskrinkavati materijale i ar&ive slobodni& zidara koji interesuju raj&/ 9akle! na,isti su se trudili da iz masona izvuku spe,i0ina znanja i zatim da i& iskoriste radi sopstveni& puteva. 8ko je tako! nije li se! po sauvanim masonskim kanalima! organizovala *esova poseta: 9rakula i pis,i )roni,ljivost pisama romana strave i u1asa ostavlja utisak. Zau+enost! me+utim! brzo nestaje! kada se pojasni da su autori najupeatljiviji& dela posveeni u veoma sumnjive strukture. I tada se! kroz vampirska prikljuenija! mogu probiti vrlo zanimljive in0orma,ije. In0orma,ija udru1enja )oliti,a &ermeti,a Jedan od takvi& pisa,a je 6rem Stoker! autor znamenitog 9rakule . Setimo se epizode tog romana u engleskoj varijanti. Njegov &eroj se upuuje u 4ransilvaniju iz min&enskog &otela 2etiri godi'nja doba . 4akav &otel je odista postojao. Vi'e od

toga- u njemu se nalazila kan,elarija .eda 4ule. Sam Stoker je bio lan drugog tajnog dru'tva = Zlatne zore. 4e podudarnosti govore o moguoj vezi ovi& dvaju organiza,ija. Zapamtimo i taj detalj. Zlatna zora )reda mnom je savremena knjiga te organiza,ije sa opisima rituala. % ,entru omota je mistini znak kraja vremena = tao . Njegov ukras su prepleti pentagrama! ru1e i krsta. 9a! i to dru'tvo se razvilo iz rozenkroj,erskog pokreta. % Kngleskoj! na me+i vekova! red je brojao ?FF posveenika = +avolska aluzija na apokaliptiki broj pravednika koji e se spasti. Ee+u lanovima Zlatne zore su mnoge slavne linosti- autor mistini& romana lord 6ulver 7iton! engleski poslanik u .usiji 6juken! nobelova, pesnik Jejts ; njegovo ini,ijatiko ime je vrlo leporeko = antibog. )oznata je tako+e izjava pesnika o atmos0eri koja vlada u redu- Ei razmenjujemo ljubaznosti sa onostranim svetom. Ideje Zlatne zore! sudei po svemu! bile su poznate i *itleru. On je mogao da i& primi samo preko najslavnijeg od veliki& majstora ovoga reda = 8listera (roulija. (rouli je sebe nazivao Eega 4erion = Velika zver! i smatrao je ,iljem oveka da usvoji demonske sile i dostigne vlast nad svetom. (rouli je jedanput izjavio- )ut na nebo vodi kroz pakao. Jodine ?@$F. u (airu je ovaj okultista dobio otkrivenje od demona po imenu 8jvaz. Ono se izlilo u njegovu (njigu zakona . .adi se o poetku novog doba povezane sa dolaskom Satane. Neki *itlerovi govori veoma podseaju na te mistine tekstove. Kvo izdvojeni& 0raza! koje je zapisao poetkom trideseti& godina *erman .au'ning- 4abli,e sa Sinajske gore vi'e nisu dejstvene. Savest je jevrejska izmi'ljotina! ne'to slino obrezivanju ; skraenju ljudske su'tine. Nastupa nova epo&a magijskog tumaenja sveta! tumaenja pomou volje! a ne pomou znanja. Istine ne postoje! ni u moralnom! ni u naunom smislu. %poredimo sve to. % savremenom izdanju .eda istoni& templara! koji je osnovao (rouli! nalazimo svojevrsnu parodiju na *ristovu propoved sa Jore. 9ajemo re Eega 4erionu- Nema 6oga osim oveka. On ima pravo da 1ivi po sopstvenim zakonima = da 1ivi kako 1eli i gde 1eli. Ima pravo da umre kako &oe i da ubije one koji ga ogranie u ovim pravima. 4o je samo mali ,itat iz (njige zakona . (rouli je poku'ao da utie na mnoge politiare. On se susretao sa 4ro,kim i Eusolinijem! koji je! uostalom! bio mason lo1e Isusov trg. (rouli je poslao svoju knjigu 7enjinu. )ostoji verzija da je upravo on 2erilu pokazao njegov slavni gest sa dva prsta = viktoriju . Na magijskom jeziku taj gest je satanski znak. O tome se mo1emo obavestiti iz savremene literature Zlatne zore. Kgipat i (rouli %zmimo masonsku en,iklopediju Eenli *ola. Ona sasvim oito pokazuje razmere uti,aja tajni& dru'tava na literaturu i umetnost. Nji&ovi simboli i rituali su nada&njivali umetniku uobrazilju mnogi& ljudi. )rera+ujui mistine legende! knji1evni,i i muziari neretko su koristili ove si1ee u svojim delima! ponovo za mase budei zaboravljene senke.

Sauvane su 0otogra0ije (roulija u ode1di egipatskog maga. Na jednoj od nji&! on dr1i pala, na ustima = gest *arpokratove tajne. Na drugoj! Eajstor pritiska levi dlan na sr,e5 to je sugestija na magiju leve ruke! po svojoj prirodi ; satansku. 8 evo i (roulijevi& sti&ova- 9i1e se prema mome sr,u zmaj! ,vetanje kao da je otpoelo! Ozirisovo telo svo je sjaj! o! sr,e majke! o! sr,e oevo! o! moje sr,e! moje krte kosti sad vas ve guta Nil u potpunosti. )reko sti&ova! magijski& i 0iloso0ski& tekstova Eega 4eriona! tema drevnog Kgipta se stalno provlai. Otkria egiptologa! 'i0rovanje magijski& pismena na+eni& u dolini Nila! nada&nuli su mnoge mistike- od 6lava,ke do )apija. Neki su ak poku'ali da obnove praktiku ve'tiarenja i 0eti'izma karakteristine za umrle ,iviliza,ije. 8r&eologija i njoj srodne dis,ipline su istinski mistine. 2emu vodi te1nja da se raskopa ono 'to je )romisao sakrilo: )osledi,ama! koje ra,ionalistiki um ne mo1e ni da zamisli. 4reba samo proitati ime zaboravljenog boga useeno u kamenu i on o1ivljava. Otkrijte 1rtvenik i on ponovo za&teva krv. )ro'apite 'i0rovanu kletvu i ona poinje da pu'ta pre0injene! za sada jedva ulovljive zrake. 8li! pre ili kasnije! doi e ovek;antena! koji e uloviti stra'na poslanja paganskog oveanstva. I ak e poku'ati da i& sistematizuje. )odsetimo se omiljene 0raze masona o tome da su na nji&ov oltar 1rtve prinele stotine religija i kultova. Na mistinom planu masonerija je zapovednik demona = uvar idola! savremeni bestijarijum sa bogatim izborom za svaki du&ovni ukus. Iskustvo takvog mistinog pluralizma! primorava nas da se setimo vi+enja )repodobnog Eakarija Kgipatskog. Jedanput mu se javio +avo na kojem je bilo okaeno mnogo posuda. 3ta e ti toliko su+e: ! pitao je Stara,. Navo je odgovorioNosim &ranu za bratiju. 8ko im se jedna ne dopadne! dau im onu drugu. Easonerija je spremna da vam omili svakog idola. Osnivai Zlatne zore vi'e su od ostali& voleli bogove drevnog Kgipta. (rouli je posetio Kgipat! 4ibet i druge ,entre i'ezli& ,iviliza,ija. )red smrt! on je svoju misiju obja'njavao neop&odno'u da se pokrenu okultne sile! koje e dostii svoj vr&una, krajem ovog veka. Nije li mogue dopustiti te1nju imenovani& dru'tava da ,iljno utiu na umove savremenika preko literature: )rojekat takve du&ovne ekspanzije mogao bi biti zasnovan na mistinoj predstavi o tome da je izgovorena re samo prva 0aza materijaliza,ije ideje. I ve zbog toga! ona mo1e biti ostvarena u so,ijalnoj ili politikoj ravni. (nji1evnik! koji ve'taki pri&vati bo1anstveno stvaranje kao &aos! odabirujui iz itavi& bezbrojni& raznobrazija sveta samopotrebnim mu zvuke i boje! odva1io se na riskantnu ulogu = ulogu sastvarala,a sveta. I onaj ko metodom slinom igri stakleni& perli prenosi naje0ektnije aso,ija,ije i najistinitiju sliku stvarnosti! najopasniji je u simpatikoj magiji rei. Jer uskoro povezane zablude poinju da pokreu ljude! da upravljaju ljudskom sti&ijom. *esova misija u Kngleskoj Ee+utim! vratimo se prii o *esu. Zlatna zora je bila tradi,ionalno jaka u Kngleskoj i Nemakoj. Oito! ona je imala kontakte sa .edom 4ule. Eo1da je *es krenuo na britanska ostrva upravo tim kanalima. 8li sa kakvim ,iljem:

Na 6erlinskoj olimpijadi ?@CG. godine do'lo je do mnogi& poznanstava. Jedno od nji& je poznanstvo .udol0a *esa sa vojvodom vindzdorskim! poznatim po svojim simpatijama prema na,istima. %z to! on je bio! odstranjeni od britanskog prestola! kralj Kdvard Osmi. .azlog abdika,ije bio je njegov brak sa dva puta razvedenom 8merikankom. Nesumnjivo! vojvoda je sanjao o povratku na tron. Eo1da su zbog toga on i Nem,i imali zajednike interese. % Nemakoj je sazreo plan da mu se pomogne vratiti se na presto! a realnu vlast na britanskim ostrvima predati *itlerovom saradniku 8l0redu .ozenbergu. 9a li sluajno! posle poraza Kngleza kod 9ankerka! kad je *itler mogao zarobiti armiju protivnika i otvoriti sebi put preko 7aman'a! za'to to nije uinio: % oseanjima jednog od rukovodila,a nemaki& spe,ijalni& slu1bi! Valtera 3lemberga! postoji zanimljiva epizoda. .e je o *itlerovom nare+enju da se vojvoda vindzdorski otme iz )ortugalije. 4o je spreila engleska stra1a. Kkskralj je vraen u Knglesku i mirno je 1iveo do sedamdeseti& godina. Ee+utim! nije li posle tog neuspe&a na kartu vojvode poku'ao da zaigra *es! pri emu! dejstvujui po masonskim kanalima! nije manje va1an detalj- po staroj tradi,iji! na elu engleske masonerije uvek je predstavnik kraljevske porodi,e. I vojvoda vindzdorski je bio Veliki Eajstor britanski& lo1a. Eogue je da otuda potie te1nja Kngleza da ne otkrivaju dokumenta povezana sa *esovim preletom! jer predstavniku vladajue dinastije u toj kombina,iji preostala je jedino uloga &itlerovske marionete. Ne sluajno! u nedavno iza'loj knjizi! *esov sin je za smrt svoga o,a okrivljavao upravo Kngleze. Jovorkalo se da je stara, u poznim godinama postao suvi'e brbljiv. 9akle! *esova misija nije uspela. 8ko treba slediti na'u verziju! kanal Zlatna zora; 4ule uspostavili su engleski masoni. 2lanove lo1e Eem0is mi,raim! koji su ranije poku'avali da na+u kljueve prema vo+ama na,izma! zadesio je neuspe&. Ee+u tim neuspesima je i napad na Istone templare = izgoreo je 3tajnerov Jetenaum. Iz Italije je izgnan (rouli! koji je dugo vremena u1ivao simpatije Eusolinijevog re1ima. %ostalom! (rouli je u 0a'izmu video instrument za 0ormiranje mistine ravnodnevnike bure potresa koji je sposoban da izazove prelaz u novo doba. 8r&ivi svedoe- godine ?@CD. Istone templare i njima sline redove su u Nemakoj zabranili. Ne'to se kod masona egipatskog reda nije uklapalo. 4o potvr+uje i sudbina barona Zebotendor0a. 6rat Earkion- )oznato je da je pre osnivanja .eda 4ule! on bio posveen u Eem0is mi,raim u 4urskoj. 4urska grana tog prav,a je grupa denme = vampiri. 4o je organiza,ija ljudi! koji su samo na papiru primili islam. 8taturk i svi revolu,ionarni pokreti u toj zemlji su nji&ovo delo. Ispada da je ve u okvirima Jermanenorden;a i njegove 0ilijale 4ule! baron Zebotendor0 radio kao emisar egipatske masonerije. 8ko je tako! onda sumnje na,istikog rukovodstva prema onome ko stoji iza ti& struktura nisu bile li'ene osnova. 9a! Eem0is mi,raim predstavlja zloslutnu! tajanstvenu i svuda prisutnu organiza,iju. Oito! ona se trudila da obnovi ne samo magijsku! ve i so,ijalnu praksu drevnog Kgipta. % stvari! realna vlast u toj zemlji naje'e je pripadala ne 0araonu ve alonu = savetu 1reeva. Erane sujeveri,e i intelektualna dezorijenta,ija masa! koje su oni u masu usadili! dozvolili su im da vekovima upravljaju zemljom. 4akvu verziju potvr+uje jedan dokumenat koji je nedavno objavio Savet Kvrope. On se naziva Eedi,ina i prava oveka i sadr1i u sebi! izme+u ostalog izve'taj biv'eg Velikog Eajstora 0ran,uske ateistike lo1e Veliki orijent! .. 7erea. On je tamo

napisao veoma vi'eznanu 0razu- Stra& koji vlada milionima ljudi je rezultat apstraktni&! mo1da ne veoma dostojni&! ali potpuno ezoterijski& napora. *itler je sa svoje strane tvrdio ne manje ,inino! mada pomalo drugaije. )rema uspomenama *ermana .au'ninga to je zvualo ovako- 4i pametari smatraju kao da je na' zadatak da smirimo masu i da je dr1imo u gluvoj apatiji. Samo razbu+ena mojim 0antazijama! masa e biti podlo1na kontroli. 2ime objasniti razlog neuspe&a savremeni& istra1ivaa egipatske praktike: (akva je sila preuzela vr&: Eem0is mi,raim Kvo mi'ljenja brata Earkiona- % svetu postoje dve glavne grane masonerije. Jedna od nji&! Eem0is mi,raim! je revolu,ionarna. 4aj pokret &oe da promeni svet ma kakav on bio. 9ruga grana je zvanino masonstvo! me+u njima 3kotski obred. Ono se bavi organiza,ijom i upravljanjem sveta. Svoje lanove! radi sopstvene koristi! 3kotlan+ani se trude da postave u ,entar svake vlasti. Eem0is mi,raim je uvek bio u kontaktu sa revolu,ionarnim pokretima- sa Jaribaldijem! 4ro,kim! italijanskim 0a'istima! "rvenim brigadama. (arakteristino je da je (rouli bio lan Eem0is mi,raima i istovremeo aktivista I.8;e = teroristike republikanske irske armije. Neki spe,ijalisti smatraju da u osnovi te revolu,ionarnosti le1e mitske pojave. Nji&ova su'tina je u tome da svet mo1e da 1ivi jedino u borbi! u potresima koji se na okultnom jeziku nazivaju ravnodnevnina bura. %pravo iz ti& spe,i0ini& s0era se obino razle1u pozivi na revolu,iju. Omoguiv'i i&! daju im da se razviju. I tada 0antazije posti1u snagu aveti. (arakteristino je da je jedna od najdrevniji& doktrina vene borbe prvosazdanog &aosa i tvorakog naela ro+ena u drevnom Kgiptu. 4akva je su'tina *ermopoljske kosmogonije. % ,entru ,iklona 7. Zemoljski! istra1iva masonerije- % sredi'tu slobodni& zidara postoji taktika koja se naziva ovako- %vek biti u ,entru ra+ajueg ,iklona. Ona oznaava uvo+enje svoji& ljudi u 0a'istike! komunistike! demokratske! anar&istike i ostale strukture. %ostalom! svaka od ovi& ideja izazivala je d1inovske revolu,ionarne potrese. Nisu li se oni javljali samo kao naredni poku'aji globalne smene kon,ep,ija razvoja oveanstva! pri tom pod jedinstvenom kontrolom: Samo jedan primer- braa iz iste lo1e bili su i Salvador 8ljende i general )inoe. )ri bilo kom razvoju situa,ije! jedan od na'i& ljudi bio je na vr&u! a drugom je ve ranije presu+eno da bude 1rtvovan! prosto odrezan = kao suva grana. Slina taktika je kori'ena i u okviru revolu,ionarni& doga+aja poetkom veka u .usiji. 7o1e su postale udobno mesto nadpartijski& savetovanja predstavnika razliiti& politiki& pokreta. Za poetak diskusije isti,ao se jedan jedini zadatak = antimonar&izam. ).8. (ropotkin direktno je govorio o tome! da se revolu,ionari i bur1uji ne mogu dogovoriti me+u radni,ima5 treba da pregovaraju na neutralnom terenu. 4u se odma& izra+ivala i zajednika taktika. Istaknuta pripadni,a masonerije! K. (uskova! pisala je- 7ozinka su 9emokratska .usija i Ne treba pu,ati u narod koji demonstrira . )oznati mason Eargulis pisao je ?@##. godine o prin,ipima lo1a- 4o suoptimizam! vera u progres oveanstva! odbijanje izbora izme+u krajnosti!

pri&vatanja protivrenosti kao izvesne realnosti i nepromenljivost. Sve je relativno i progres je nepromenjen i nepreobrativ. Ovome se dodavala solidarnost = konkretna! 1ivotna! gde sve zavisi od svakoga i svako od svi&5 trpeljivost! leva ruka na ramenu brata5 primiriti antagonizme i gasiti protivrenosti. Od bogova proistie naelo. Ne odri,ati se vr&a svoje vlade i njime ustanovljenog re1ima. Ne biti u opozi,iji! ve biti u sredi'tu doga+aja. Zakon utanja i ideal usavr'avanja. Naelnik petrogradskog odeljenja 1andarmerije! pukovnik Jerasimov! prijavio se Nikolaju 9rugome u "arsko selo samo jedanput. "ilj je bio izve'taj o delatnosti masonerije. 8li 1andarm na visokome polo1aju razoarao je ,ara svojim potpunim neznanjem. Eo1da je ono bilo simula,ija. )ukovnik je naravno znao! da je njegov 'e0! 91unkovski! u najmanjoj meri blizak slobodnim zidarima. 4rea strana II (o je izvukao korist: 6rat Earkion- Izme+u razliiti& masonski& obreda postoji borba. Veina savremeni& svetski& rukovodila,a su masoni ili su bliski masonima. Enogi ameriki predsedni,i su bili slobodni zidari. I! mada se u ustavu 3kotlan+ana za&teva neuestvovanje u politi,i! braa tog reda se njome bave veoma aktivno. %ostalom! sada popularna ideja Novog svetskog poretka do'la je upravo iz okrilja 'kotskog reda. .a,ionalna organiza,ija sveta = to je njegova 0ormula. 4o je ne'to 'to se suprotstavlja revolu,ionarnoj eksploziji. 9akle! verzija o dve suprotstavljene grane masonerije. 8ko je ona istinita! da li se tim protivrenostima mogu objasniti mnoge zagonetke 4reeg raj&a i savremene svetske politike: S jedne strane postoje te1nje egipatske masonerije ; njeni poku'aji da sazdaju ,iviliza,iju ,rni& magova! koji upravljaju masom baenom na puinu sujeverja. 8li! 'ta se suprotstavlja vladajuima: 9rukiji 0eti' je dolar. I ta motiva,ija se javlja! ne samo ra,ionalnom! ve daleko religioznijom. Ona u potpunosti odgovara reima 4almuda- )ravednik voli nov,e svoje vi'e od tela svojega. Eo1da je sve ovo 'to je reeno u neskladu sa predstavama o tradi,ionalnom &umanizmu masonerije! o njenoj samo dekorativnoj ulozi u savremenom svetu. Ee+utim! dokumenti lo1a o zada,ima rasturanja imperija! koje smo ,itirali u pret&odnom poglavlju! govore suprotno. 4i papiri su mogli da kru1e samo u rukama slobodni& zidara najvi'eg stepena ini,ija,ije. Zato su oni delimino otvoreni. (ao nekakvom vegetarijanskom &ranom! pripremljenom od termina sloboda; jednakost;bratstvo;&umanizam i op'teljudske vrednosti! &rane se samo neo0iti = oni! koje iskori'tavaju. Napori za ru'enje imperija nisu bili uzaludni. )oklii iz krugova ura patriota svi& na,ionalnosti samo u na'em veku ulili su se u dva svetska rata. Oni su oslabili dva d1inovska superetnosa = ruski i nemaki. I svaki put je na dobitku ostajala trea sila! koja je osedlala ar&etipove. 4o je 8merika! sa 0inansijskim vampirima na elu. Jrupa 6ilderberg Navedeni dokumenti odnose se na delatnost masona egipatskog prav,a i ateistikog Velikog orijenta. 8 ko su nji&ovi konkurenti: Eo1da su sa nji&ovom delatno'u povezane i mnogo su'tinskije zagonetke iz vremena 4reeg raj&a: One se povlae i u na'e dane.

Kvo pisma jednog od na,istiki& rukovodila,a pokreta za novu Nemaku religiju. % njemu se govori o zadatku da se oslabi uti,aj *ri'anske "rkve u Verma&tu. .adi toga se 0ormira spe,ijalno odeljenje. Njegov rukovodila, e postati ovek! koji je u potpunosti prekinuo sa predrasudama *ri'anstva = to je major prin, 9e 7ipe. %pravo on! &olandski prin, konstrot! ?@D#. godine e stati na elo me+unarodne polutajne organiza,ije! danas poznate kao 6ilderber'ki klub. Njen osniva je uostalom mason 'kotskog obreda = .edinger. Sedmog aprila ?@GC. godine engleski Opserver je pisao- 6ilderber'ka grupa se trudi da zane svojevrsnu apsolutnu vlast nad narodima pomou marionetski& vlada kojima rukovode potkupljeni politiari. 8 evo ,itata iz italijanskog asopisa Kuropeo za oktobar ?@ID. godine- 6ez obzira na 'arenilo sastava u ,elini! 6ilderbergov,i predstavljaju izvesnu super vladu! koja na svoj nain usmerava politiku zemalja Zapada. Na vr&u se ukazuje da novi poredak *itlera i Novi svetski poredak savremeni& mondijalista nisu ba' tako razliiti jedno od drugoga. Jedino je ovaj potonji = lukaviji. On se ne ispoljava uz gro&ot puzei& tenkovski& kolona! ve ne javnim! li,emernim! 'u'teim dolarima i novinskim strani,ama! uti,ajem kapitala i propagande. On samo u krajnjoj nu1di odba,uje svoju puritansku masku i ba,a bombe na )ravoslavne Srbe. 9akle! slomiv'i imperije! pot&raniv'i na,ionalizme! sad mora razmisliti o sledeoj etapi. Zanimljivo je da biv'i major Verma&ta! 9e 7ipe! sada zagovara ideju politike jedinstvene Kvrope na elu sa naslednim monar&om. Naravno! iz dinastije Eerovinga. Kpizoda sa 9e 7ipeom pokazuje- 3kotski obred je tako+e imao u raj&u svoje ljude! malo primetne! ali mo1da po e0ektu uti,ajnije nego nji&ovi konkurenti. Nisu li oni stali na put uti,aju Eem0is mi,raima: Eo1da su upravo oni! uprkos kon,ep,ijama *aus&o0era! pomogli da se glavni udar *itlerov sa Zapada usmeri na Istok. Nisu li oni! koristei primitivni *itlerov antisemitizam! odrubiv'i suve grane jevrejskog naroda! isprovo,irali migra,iju Jevreja iz Kvrope u )alestinu! to jest! pomogli da se 0ormira dr1ava Izrael: Nisu li oni kon,entrisali u 8nenerbeu one delikatne naune teme! od psi&otrone do neutronske bombe! koje je bilo nemogue e0ektivno re'iti bez obilja ljudskog materijala! a zatim! 1igo'ui zloin,e! koristili nji&ove rezultate: )aralelna istorija 9a! paralelna istorija postoji. Ona ima svoje datume! svoje zloin,e i svoje junake. Navedene 0akte svakO mora da osmisli sam. Ea kako bilo! oni 0ormiraju slo1eniju sliku sveta od uobiajene. )oznato je- u svakom prelomnom momentu istorije ponovo se doga+a mitologiza,ija svesti. Haktor nestabilnosti pobe+uje ar&etipove! jednostavnije govorei seanje predaka ! koje se 0ormira vekovima ranije u slinim stresnim situa,ijama. % takvim godinama uvek se na+u ljudi koji razumeju- sve se vraa na svoje krugove. I oni su spremni! na primer! opet da iskoriste ponovljeno interesovanje za okultizam i magiju! a to je izvanredan teren za prizivanje ravnodnevnine bure. Ovde se obnavljaju i drevna ili pseudodrevna proro'tva. Nji& odapinju u budunost i pretvaraju u ma'tu! a san je najjaa taka oslon,a za svaki pokret. Istina! entuzijazam neizbe1no sa&ne. .evolu,ije opet gutaju svoju de,u. Nastupa vreme demijurga! koji poku'ava da uredi postrevolu,ionarni &aos. )rema uenju neoplatonizma! koje je tokom vekova &ranilo mnoge jeresi! me+u njima i pro0a'istike! svaki demijurg pre ili kasnije slabi! i tada &aos! najdrevniji od

bogova! ponovo 1uri da se vrati u svoju prvobitnu veliinu. Ispostavlja se da tim dvema veliinama oveanstva! revolu,ionarnom &aosu i njegovom smirivanju! i odgovaraju dva toka u masoneriji koja smo naveli. Izazvati eksploziju u Nemakoj prve treine na'eg veka pomogli su Kgipani! a zatim! izgnav'i i&! kanalizujui tu energiju u potrebnom prav,u = 3kotlan+ani. )onekad se ak ini da je re o dve ruke istog tela! inae! o kakvoj bi se solidarnosti me+u posveenima! toliko oigledno ispoljenoj tokom Nirnber'kog pro,esa! moglo govoriti. Na slian zakljuak upuuje jo' jedna zanimljivost iz starog nemakog grada 7ibeka. 3etajui uli,ama! obratio sam pa1nju na jednu kuu sa natpisom 7o1en &aus . )od krovom te respektabilne vile na'le su svoj dom tako jarosno me+u sobom suprotstavljene lo1e i 3kotlan+ani i Kgipani i Jorkov,i i jo' 6og zna ko. Nji&ove tabli,e! snabdevene nedvosmislenim simbolima! me+u njima i prevrnutim pentagramima! mirno suseduju na 0asadi. 8 evo jo' jednog zanimljivog 0akta. % leto ?@@C. godine! u Strazburu! na ini,ijativu Velikog orijenta Hran,uske! bila je sazvana evropska kon0eren,ija radi koordina,ije dejstava masonski& lo1a razliiti& prava,a. 8li ko e koordinirati d1inovske strukture u razmerama itavog sveta: 4o pitanje zavodi u orsokak mnoge istra1ivae! posebno ateiste. 8li za )ravoslavnu konspirologiju problema ovde nema. 8ko je ugaoni kamen same "rkve *ristos! onda vr& masonske obrnute piramide ukazuje na Satanu. 4a suprotstavljenost je zapeaena prema tumaenjima kabalista i u 'estougaonoj zvezdi! koja se sastoji iz dva trougaonika. 4rougaonik! okrenut o'tri,om nagore! oznaava tripostasnog boga = za kabaliste zlog boga. Zato taj trougaonik! koji ukazuje na prvo slovo al0abeta >al0aB! predstavljaju tamnom bojom. 9rugi! svetli trougaonik! okrenut je nadole i ukazuje na poslednje slovo >omegaB. )ostoje masonski peati na kojima se itava ta konstruk,ija ve preokrenula. Ovde je! pi'e Sergej Nilus! zagonetka tajne etiri pojave iz 4almuda- 3to je gore 'to je i dole5 'to je pre 'to je i kasnije. Ee+utim! emisari ni1eg sveta! nezavisno od pripadnosti ovom ili nekom drugom masonskom prav,u! sin&rono su nagrnuli u na'u zemlju. Na primer! u de,embru ?@AA. godine! u svojoj moskovskoj 0ilijali! gosti se delega,ija jevrejske lo1e 6nai 6rit! na elu sa njenim predsednikom Earkom 8ronom. Ili! u prestoni,u .usije dolazi Veliki Eajstor italijanske na,ionalne lo1e Nulijano 9i 6ernarti. I u jednom veoma visokom kabinetu daruje svom domainu primerak svoje knjige s bratskim 1eljama. Kvo! pod ruku sa biv'im predstavnikom za 'tampu 6orisa Jelj,ina! )avlom 7o'anovom! po moskovskim &odni,ima vlasti 'etka se 'e0 Velikog orijenta Hran,uske ; gospodin .aga'. Kvo! Veliki Eajstor velike na,ionalne lo1e Hran,uske! (lod 3arbonije! sti1e u Eoskvu i prima zakletvu novopeenog Velikog Eajstora velike lo1e .usije. I evo ve poznatog nam brata Earkiona visokog posveenika Eem0is mi,raim;a. Njega ve prirodno primaju u krugovima intelektualne opozi,ije. Na kraju na'eg intervjua sa njim direktno pitam tog zagonetnog gospodina o ,ilju njegovog dolaska. Sabesednik se lukavo sme'ka. Sada o tome ne bi& 1eleo da govorim! ali se nadam da ete rezultate moje posete uskoro i sami osetiti. Nada u povratak zla

.azoaranom oveku se uvek uini da upravo on 1ivi u poslednjim vremenima. )ro'lost vidi u zlatnim ramovima. Otuda misterija povratka. % mitologiji praktino svakog naroda postoji legenda o povratku du&ovnog vodia ili junaka- privremeno zaspali& vitezova kralja 8rtura! Hridri&a Velikog ili Eerovinga. Ove predstave tako+e na sebi nose peat paganskog pogleda na svet. 8li! da li se sve vraa u svoje ramove: Zato je 0raza sve se vraa uvek samo zastarela kosmogonijska 0ormula! ako ona mo1e da postane i jak priziv 1reeva neopaganstva. Kvo kako je misteriju povratka razumeo jedan od teoretiara italijanskog mistinog 0a'izma = Julius Kvola. Nevidljivi i nepristupani ,entar! vladar koji mora da se probudi iz sna! junak koji e za sve da se osveti i sve da postavi na svoje mesto! uop'te nije *imera mrtve pro'losti = vi'e ili manje romantine! ve realnost za one koji danas jedino imaju zakonito pravo da se smatraju 1ivima. *erman .au'ning je tako pisao o svojstvima samoga *itlera. %skoro e doi vreme kada e on morati da se usami i da nestane i niko ne sme znati gde se on nalazi. Oko njega mora da nikne tajna. On mora da se pretvori u legendu. Ease e 'aptati o buduim velikim doga+ajima. Napokon! napor e postati neizdr1ljiv. I evo! *itler e se opet pojaviti u itavoj svojoj veliini. On vi'e ne mora da se bavi politikom5 on e biti vi'i od toga. On e biti veliki zakonodava,! prorok koji donosi nove ploe sa sve'tene gore. 8li dogodilo se drukije. )od portretom Hridri&a Velikog! *itler se ubio u noi pred prvi maj = na Valpurgijsku no! kada Val&ire odnose u Val&alu du'e junaka. Zaista! satanska nada u povratak. Kkumenistiki presto za anti&rista 4i si = )etar! i na toj steni Ja u sazidati "rkvu Eoju5 i vrata paklena nee je savladati. >Et. ?G!?ABPP 4rideset tri godine po'to je Spasitelj izrekao ove rei! pogubljen je apostol )etar. .aspeli su ga na krst! naglav,e! u areni rimskog ,irkusa. 2ak su i pogubljenje antiki pluralisti = mnogobo',i! poku'ali pretvoriti u predstavu. % spektakl o snazi paganski& bogova. Sada! naporedo sa biv'im (aligulinim ,irkusom! stoji ,rkva Svetog )etra. 8li! 'ta se doga+a: 4ik kraj mo'tiju velikog propovednika 6oga Jedinoga poinje nova paganska predstava. Na grob su okaeni svit,i sa tekstovima budistiki& mantri. 7ame! obrijane na nulari,u! iz svoje utrobe proizvode niske zvuke. Istonjaki sasudi ispu'taju klupad miri'ljavog dima. 4ek 'to se zagrlio sa 9alaj;lamom! rimski papa sve to posmatra s blagonaklonim sme'kom. )red nama je = vrad1binski spektakl pseudoujedinjenja religija ije je ime = ekumenizam. % jedanaestom veku od Jedne! Svete! Saborne i 8postolske "rkve otpali su rimokatoli,i. Zatim su se od nji& odelili protestanti. 4o su bili istinski tragini raskoli. 8li! evo! poetkom na'eg stolea ponikao je pokret iji je ,ilj da objedini *ri'ane ,elog sveta! itave ekumene >vaseljeneB. 4ermin ekumenizamPP predlo1io je ?@?$. g. izvesni 91on Eot. (o je bio taj ovek: 8leksej Osipov! pro0esor Eoskovske du&ovne akademije- Jodine ?@FA. u Eoskvi je odr1an svepravoslavni sabor! posveen D$$;godi'nji,i autoke0alnosti .uske )ravoslavne "rkve. Na njemu je! delimino! razmatrano pitanje o odnosu prema ekumenistikom pokretu. Eaterijali savetovanja su bili objavljeni. % drugom tomu ti&

dokumenata postoje tekstovi govora kako na'eg predstavnika! protojereja .azumovskog! tako i drugi&! gde se govori o masonskim izvorima ekumenizma. 91on Eot je bio mason visoke ini,ija,ije. Slobodni zidariPP su u podr',i ekumenizmu imali svoje ,iljeve. I politike i religijskePP. 91on Eot je ini,iran u trideseti stepen! ije se mistino dostojanstvo oznaava slikom Jeorgija )obedonos,a. %zgred reeno! me'avina simvola! preuzeti& iz razliiti& du&ovni& tradi,ija! karakteristina je za masone. % pitanju je nji&ov otvoren poku'aj da postanu sila iznad svake religije. )rimetimo- stupajui u lo1u! autor termina ekumenizamPP! naravno davao je zakletvu na masonskom ustavu 8ndersona. % njemu je reeno da je svaki slobodni zidarPP slobodan da sebi bira religiju i da radi u ,ilju ispunjenja ideje masonske svetske vlade. Jodine ?@FG. 0ran,uski masonski asopis 4emplePP je pisao)roblem! koji su postavile pojedine &ri'anske ,rkve u projektu ujedinjenjaQ blizak je masoneriji! jer sadr1i u sebi ideju univerzalizma. 8ko to ujedinjenje stoji na istinitom putu! ono treba da za&vali na'em redu. Na prvim ekumenistikim kongresima uti,aj na'e anglosaksonske i skandinavske brae bio je odluujui.PP Slobodni zidariPP vole da ka1u da su na nji&ov oltar 1rtvu prinele stotine religija i kultova. 9akle! na du&ovnom planu masonerija je = jedan pravi bestijarijum. Ee+u zidovima lo1a suseduju Vaal! Oziris! Ja&veQ. I izvesno zajedniko bo1anstvo koje se naziva Velikim 8r&itektom Svemira. Kvo gde je izvor ekumenistike me'avine/ Savremeni istra1iva masonerije K.). (vadragas ak pi'e o lo1ama kao du&ovnom supermarketuPP. .azvijajui tu misao! on je dovoljno jasan- Vlada mi'ljenje da je najvea masonska tajna u tome 'to ne postoji nikakva tajna. 4o je tano utoliko 'to masonerija nema svoju ideologiju! niti svoju sopstvenu misiju. Easonerija je za svoj ,ilj postavila sazdavanje saveznog ,entraPP koji bi ujedinio ljude razliiti& vera i ube+enjaQ 7judi u lo1e unose svoja ube+enja i du&ovne vrednosti! nji&ove ideje se sukobljavaju i mogu se u potpunosti i ne slagati! ali od nji& se ne za&teva da steknu zajedniku veru. Nji&ova privatna mi'ljenja ostaju u s0eri privatnosti. Na taj nain masonerija se! po sebi! mo1e predstaviti slikom prazne posude! i u tome je uvek bila njena snaga i slabost. Slabost! zato 'to je masonerija uvek i u svim vremenima bila otvorena za sve uti,aje! kako dobre! tako i r+ave- zbog toga je masonerija! s vremenom! postala kameleonski 0enomen! kakav se pa1ljivi vladari svi& zemalja trude da izbegnu5 njena snaga je! me+utim! tako+e u otvorenosti koja joj je dozvoljavala da pre1ivi! bez obzira na epo&e koje su se smenjivale! i da se prilagodi svim kulturama i strukturama dru'tva. Na taj nain! masonerija je ,rpela materijale i tradi,ije iz potpuno razliiti&! esto suprostavljeni& izvora.PP >Napomena9anas je remek;delo takvog pristupa knjiga objavljena pod nazivom Vita So0ija . "itat iz njeaB o amblemu = 8mblem plave boje! o'tar i vi'eznaan! razumljiv i zagonetan! kao i sve 'to je u tom velikom kretanju. % njemu postoje mnogi simboli- za&valna pti,a! neustra'ivi Ikar! lik (rsta! silueta srpa i ekia i dvoglavog orla. % njoj ima neega &ri'anskog! paganskog! muslimanskog. % osnovi novog &umanizma je uenje o noos0eri! pi'e autor! i na jednu &rpu prikuplja izjave ; blago govorei ; razliiti& linosti- od 7enjina do )u'kina! od .eri&a do Niea! od Voltera do 7inkolna. Ovde su i ,itati iz sveti& knjiga svi& mogui& kon0esija5 obrazuje se noos0era! koja postaje kon,entrat autoriteta u susret itaoevom kon0ormizmu. Osnovni autorski tekst! u nekim mestima se zove tabli,ama pretee Kvroazije! napisan je ise,kanim i povremeno nejasnim jezikom. )odrazumeva se da je pred nama nova sveta knjiga! koja eka svoje tumae. Na njenim poslednjim strani,ama saznajemo da nam tu

mudrost uop'te nije pripovedao doktor 6okan! ije ime stoji na zaglavlju! ve novi Zaratustra. Samim tim Vita So0ija se naziva novom 8vestom . (ao i svaka paganska doktrina! ona govori o idealu nadlinosti- o tome da je ovek mera svi& stvari! a mi sami da smo idoli sebi. I u tome se nova 8vesta dotie sa ,rnom biblijomovek;zver postaje bo1anstvo za satanistu. )ore+enje nije sluajno. Jedna od linosti koje Vita So0ija ,itira je neki <an Javer! u stvari Ivan Javrilenko! koji se nalazi na elu satanske sekte "entar Juniver. (ao i uvek! iza bujnog nakita paganskog boga ili proroka! pre ili kasnije se uka1u rogovi. "itat iz Javera je tako+e zanimljiv. )odudarajui se sa tekstom sedamdesetog biblijskog raunanja vremena! .o1destvo *ristovo! to jest poetak naredne epo&e u razvoju oveanstva! pada na DD$A. godinu od stvaranja sveta. Jodina ?@@$. je IF@@. godina od stvaranja sveta! ili nulta godina po uenju o slobodnom du&ovnom stvarala'tvu! jer se ona javlja kao pret&odna etapa iz jedne epo&e u drugu. %pravo sada! ljudima se daju u dostupnom obliku 0orme i du&ovni zna,i vaseljenskog uenja o slobodnom du&ovnom stvarala'tvu! koje e biti 0undamentalna osnova za novi du&ovno;materijalni svet ovekov. Jodina ?@@?. ili ID$$. godina je dovr'etak narednog ,iklusa i poetak novog. 9akle! po Javeru! epo&a *rista se zavr'ila! poela je druga. (akva: %pravo ve znamo. 8lister (rouli je pisao o eonu *orusa! vremenu vladanja satanski& sila. .adi povi'enja du&ovnog suvereniteta linosti! Vita So0ija predla1e mnogobrojne mantre! tako da imamo posla sa okultnim ovekopoklonstvom. Objekt poklonjenja je sledei- jaka stvaralaka linost = to je lik dana'njeg spasitelja . Vitaso0ima nije potreban spasitelj5 oni moraju spasiti sebe sami. Vera je potrebna! tvrdi Vita So0ija = u sebe. O toj doktrini mo1da i ne bi vredelo govoriti! ali kao i svaka ; po svojoj su'tini masonska ideja! ona se! pod okriljem du&ovne i &umanistike retorike! ustremila ka s0eri politike. I danas! para0razirajui poznate rei! mogue je rei ovako- 8vet luta po 9r1avnoj dumi = avet Zaratustre. Ova avet spremna je da se useli u telo svake politike partije! koja osea neutemeljenost svoje ideologije.B )o reima istra1ivaa N. 6erberove! kompromis kao prin,ip ulazi u indeks masonskog pona'anja. 8 razbla1avanje *ri'anstva verskom toleran,ijomPP = odgovorimo gospodinu (vadragasu = to je tako+e misija/ I to jo' kakva/ %pravo slobodni zidariPP su podigli Vavilonsku kulu glavne ekumenistike organiza,ije = Svetskog saveta ,rkava. 4o se dogodilo ?@FA. godine! samo tri godine posle 0ormiranja Organiza,ije ujedinjeni& na,ija! iji su izvori tako+e masonski! i koja je zami'ljena kao svetska vlada. >Na globusu od CC polja koji simbolizuje %jedinjene na,ije = trideset tri polja znae trideset tri stepena 3kotskog redaB. 6liskost ,iljeva obe strukture podvukao je ?@DF. godine na skup'tini Svetskog saveta ,rkava tada'nji Jeneralni sekretar O%N 9ag *amer'eld. 9akle! jedna svetska vlada! jedan svetski poredak! jedna svetska religijaQ Omiljeni argument novog svetskog poretka je sledei- samo jedinstvena religija mo1e obezbediti mir u itavom svetu. )rimetimo- to je ideja pozajmljena iz masonski& lo1a. Vladimir Novikov! posveenik tridesetog stepena >Velika lo1a .usijeB- %vek gde se sukobljavaju razliite religije! lije se krv. 8ko je dvadeseti vek bio vek ideolo'ki& ratova! onda je dvadeset prvi vek pretio da postane vekom religijski& sukoba. Nastupilo je novo srednjevekovlje. I tu mirotvorna uloga masonerije! koja stoji iznad religija! raste.PP 8leksej Osipov! pro0esor Eoskovske du&ovne akademije- )rimamljiva ideja/ 8ko se religije ujedine! onda emo se kretati putem mira. 8li! ovde se krije stra'na zabluda/ Nikada kompromis u pitanjima istine nije donosio dobar plod. 9u& i'te sebi 0ormu! i ako je pora1en taj du&! onda ne mo1e biti dobri& 0ormi.

Zatim! setite se minuli& de,enija. % kakvom smo to svetu 1iveli/ I zar svako od nas nema prijatelja me+u ljudima drugaiji& kon0esija i! ak! me+u ateistima. Ei mo1emo da 1ivimo u saglasnosti! nezavisno od vere. )itanje vere ne treba postavljati radi 0iktivni& ,iljeva.PP >Napomena- %mesno je da se setimo istorijskog 0akta povezanog sa ekumenistikim razmi'ljanjem Julijana Otpadnika. Obraajui se persijskim poslani,ima *ri'anima! koji nisu 1eleli da uestvuju u paganskom prazniku! on im govori- <eljeni svet ne treba graditi drukije ve putem religijskog saglasja i uzajamnog prijateljstva. (ao rezultat te pouke! imperator osu+uje poslanike na smrt i zapoinje rat sa )ersijom! u kojem! kao jedan od prvi& pretea anti&ristovi& = gine.B Nova ekumenistika Vavilonija QNo. Vatra. % njenom sjaju trepere zadenuta pera. 6iju bubnjevi Irokeza. I sve to podsea ne na mir! ve na stazu rata. I veoma verno se razgla'uje korak du&ovne ekspanzije Svetskog saveta ,rkava. 3ta se doga+a: Otvara se skup'tina Svetskog saveta "rkava. Jodina ?@AC. Vankuver. )red poetak zasedanja podi1e se indijanski idol = ogroman 'areni stub. Na njegovom vr&u je = slika o'trokljunog orla. )ro0. 8leksej Osipov- 9a! sline s,ene sam video mnogo puta. % &ri'anskePP ,eremonije Svetski savet "rkava >SS"B uvodi a0rike! indijske! australijske kultne radnje. 6ubnjevi deluju uzbu+ujue. I kada pone ritam! poinje i egzalta,ija ljudi. Oni skau! poinju da pevaju nekakve tekstove koji se ine &ri'anskim samo na prvi pogled. % stvari! to je isto 'amanska! paganska radnja (akav je ,ilj "rkve: Spasenje ovekovo. 3ta se pod tim podrazumeva: Oi'enje od strasti. Ovde! na skup'tinama SS";a! ljudi dolaze u stanje ekstaze! katkad padaju u nesvesti,u. I sve se to = zamislite naziva delovanjem 9u&a SvetogaQPP 4elevizijske kamere svedoe- na zasedanju SS";a u (anberi pravoslavni episkop poinje da ita Simvol vere. Zajedno sa inoslavnima. Kkumenisti 'pekuli'u reima Spasitelja o ljubavi prema bli1njemu. 8li! Isus je govorio o ljubavi *ri'ana prema linim neprijateljima! a jereti,i su = 6o1iji neprijatelji. Oni unose zablude u du'e pravoslavni&. 9eseto apostolsko pravilo glasi- 8ko se neko moli sa odluenima iz ,rkvene zajedni,e! makar i u kui! da bude odluen/PP. 8vaj! za ekumeniste! ak i 8postoli vi'e nisu autoritet. Sveti 8postoli nosili su istinsko uenje po ,elome svetu. )aradoks je da su u okvirima SS";a koji deklari'e slobodu izbora vere! pravoslavni li'eni mogunosti da preobrate i kr'tavaju inoslavne. Zauzvrat im se dozvoljava da tra1e 3ambalu! da prizivaju du&ove ve'ti,a! da podi1u idoleQ )olo1aj pravoslavni& koji dolaze na skupove SS";a ini se nezavidnim. Od svi& prisutni& oni se razlikuju jedino po tome 'to ne ple'u pod tam;tamovima &amitski& plemena. % SS";a sada se nalaze predstavni,i C$$ jeresi i sekti. Niko od nji& ni izbliza se nije odrekao svoji& religijski& pogleda. (atkad! blago reeno! prilino egzotini&. Nji&ovo me&aniko jedinstvo i jeste pralik svetske nad,rkve ekumenista. )ripremljena za vladavinu iz jedinstvenog = zemaljskog ,entra! ona otvoreno priprema dolazak anti&ristov. >Napomena- Sada ekumenistiki pokret prelazi na nov stupanj. %z podr'ku 0onda Jorbaov ! 0ormira se tzv. Organiza,ija %jedinjeni& .eligija. Ideja je sledea- kontrola nad svetskim religijama je kontrola nad oveanstvom. Istra1iva O. )latonov! koji naziva O%. ; ,rkvom anti&ristovom! pi'e)ored 'irenja du&ovnosti! Organiza,ija %jedinjeni& .eligija predstavlja se kao

temeljni organ za arbitriranje svetski& religijski& kon0likata. .adi toga se predla1e 0ormiranje komande mirotvora,a! sastavljene od du&ovni& li,a i politiara visokog ranga! delimino i oni& koji su uestvovali na )rvom svetskom 0orumu 0onda Jorbaov . 4aj organ 0aktiki mo1e da preporui primenu me+unarodni& sank,ija protiv religija koje odbiju da sara+uju sa ,rkvom anti&ristovom. Ee+u aktivistima O%.;a! to jest Organiza,ije %jedinjeni& .eligija su- 91ejms 6ejker! 91ord1 6u'! Eargaret 4aer! Va,lav *avel! .upert Eerdok! 4edi 4arner i druga visoko du&ovna li,a. B Kkumenisti zloupotrebljavaju Spasiteljeve rei o jednom stadu i jednom )astiruPP! trudei se da sakupe u njega i ov,e i vukove. 8li! Sam Spasitelj je govorio- Vi niste od ova,a Eoji&PP. Oni isti koji nisu od ova,a *ristovi&! pripadaju drukijem pastiruQ 6udizam i 'amanizam = moja je majka! a ota, = Isus *ristos.PP Ove paganske rei pripadaju protestantskom bogoslovuPP iz (oreje! doktorki 2ang. One su i poslu1ile kao zaglavlje paganskog spektakla sa egzotinim plesovima! bubnjevima i zavijanjima na jednoj od skup'tina SS";a. 9o+i! du'e Jovanke Orleanke i svi& 1ena mueni& u srednjevekovljuPP >to jest ve'ti,a = prim. autB = klie sa s,ene ekumenistikog teatra ta okultna 0eministkinja. Zatim ona priziva du&ove razliiti& sti&ija. I napokon se 2ang osmeljuje da tvrdi kako priziva du& samoga Isusa *ristaQ Nije li to du&ovni doprinos protestanata i pagana stvari ujedinjenja/ 3ta ako se! ipak! ujedinimo: Nakon 8ndrej (urajev- % oblasti istorije religije i 0iloso0ije dejstvuje isti prin,ip koji i u matemati,i- zajedniki imenitelj uvek je najmanji. 8ko se mi ujedinimo sa protestantima! na primer! zajedniki Simvol Vere ni izbliza nee biti na'! ukoliko se mnogoliko iskustvo )ravoslavlja od strane protestanata odbija. Oni sami e tvrditipravoslavni po'tuju ikone! a mi ne. )ravoslavni se mole za upokojene roditelje! a mi ne. )ravoslavni po'tuju 6ogorodi,u i Sve,e! a mi ne. )ravoslavni imaju &ramove! oni poste! a mi neQ. 9a bismo se ujedinili sa protestantima ili baptistima moramo veoma mnogo da 1rtvujemo. 8ndreja .ubljova! na primer. Njegovu Svetu 4roji,uPP. Sa take gledi'ta baptista! to je idolatrija/ 8 ako se ujedinimo sa muslimanima: Odma& bismo morali da se odreknemo od Jevan+elja! od *rista Samoga. Ostae 0ragmenti Starog Zaveta o 8vraamu! to jest Ibra&imuQ Seam se jednog susreta na kojem se izgra+ivao zajedniki dokument svi& religija i kon0esija u .usiji. 4o je bio poziv za mir u svetu. 9ogodio se susret poetkom ?@@?. godine. .ukovodio,i razliiti& kon0esija ve su bili re'ili da potpi'u pripremljene tekstove! kad je ustao rabin- Ja ne mogu da potpi'em dokument sa ,itatom iz Novog Zaveta bla1eni mirotvor,iPP. Jevan+elje za na'e vernike = nije autoritet. 8li mo1emo pronai analogni primer iz knjiga Starog Zaveta koje su svete i za *ri'ane i za Judej,e. Na primer! rei proroka Isaije- prekujmo maeve u raonikePP. *ri'ani se ne protive. 8li! tog asa ustaje musliman- 6rao! knjiga proroka Isaije ne ulazi u sastav (urana. Ne mogu da potpi'em takav dokument. 8li! mo1emo pronai zajedniko mesto o miru i u (uranu! i u Starom Zavetu.PP Na'li su rei o tome da je 4vora, sazdao 1ivot za sve. I ve su se konano skupili da potpi'u. I starover,i! i rimokatoli,i i baptisti latili su se pera. 4ada ustaje lama- 8li! u budizmu nema ni pomena o 4vor,uQPP Eorali su da se odreknu religijske konkretnosti i du&ovni& motiva,ija. Ograniili su se na op'ta mesta.

9uboko sumnjam da je put me'anja religija = put koji e nas obogatiti.PP 8leksej Osipov- Nije va1no spolja'nje ujedinjenje! ve ujedinjenje u istini. 8vaj! u ekumenizmu samo s&vatanje svetosti i du&ovne mere religije se rasplinjava. (rajem 'ezdeseti& godina u 6angkoku je tekla ekumenistika kon0eren,ija Spasenje danasPP. Na njoj je bilo rei o mnogo emu- o spasenju oveanstva od ratova! bede! bolestiQ Zaboravili su samo na jednu stvar. Na ono spasenje sa kojim je do'ao Isus *ristos. (ada su i& na'i predstavni,i podsetili na to! na nji& su gledali kao na dinosauruse. 8pstraktan odnos prema istini! &la+enje religioznosti osea se ve odavno. Kvo vam jo' jedan primer. )rotojerej Sergije 6ulgakov je ?@#I. godine u 7ozani na Svetskoj kon0eren,iji Vera i poredakPP predlo1io- &ajde da se svi prieste iz jedinstvene a'e. Na'e takozvane dogmatike razlike su toliko beznaajne da i& mo1emo zanemariti.PP )oznati istra1iva Ei&ail Nazarov! u svojoj knjizi Eisija ruske emigra,ijePP skree pa1nju na jedan karakteristian momenat. %pravo su se jeresijarsiPP ruskog )ravoslavlja! konkretno 6ulgakov i Hlorenski! koristili potpunom podr'kom 91ona Eota i drugi& ini,ijatora ekumenizma. %pravo su uz pomo Eota u )arizu pod rukovodstvom N. 6er+ajeva bili 0ormirani .eligijsko;0iloso0ska akademija i 6ogoslovski institut. >Napomena- Zanimljivo je da! desetak godina kasnije! ideju o zajednikom prie'u ponavlja mitropolit Smolenski i (aljingradski (iril. 9ogodilo se to na skup'tini SS";a u Vankuveru.B )redlog Sergija 6ulgakova koji sada mnoge zapanjuje! ulazi u stalnu praksu SS"; a. I evo! na ekumenistikom spektaklu u %psali ve se spremaju tanjirii za zajedniko prie'e. Spremaju se pred oima svi&. Napokon! ba' u protestantskom &ramu zapevali su veseli mladi ,rn,i. Ne! to ni izdaleka nije neumesni kon,ert popularne muzike. )oelo je zajedniko prie'e uesnika skup'tine. 4e'ko je zamisliti pagane i 0ariseje kako puze ispod stola 4ajne Veere i dobijaju od *rista vino i &leb/ 4rebalo bi pitati tada prisutnog pravoslavnog patrijar&a (onstantinopoljskog Vartolomeja gde je tu Sveta 4ajna koja se skriveno doga+a u oltaru pravoslavnog &rama! kada se vino i &leb pretvaraju u (rv i 4elo *ristovo: (u'ajui i&! pravoslavni i postaju delom 4ela Isusovog! delom Njime osnovane Jedinstvene "rkve. "arstvo Isusovo = nije od ovoga sveta. Izvan ljudski& mera nalazi se i istinski re1iser ekumenistiki& spektakala5 glavni parodista Sv. 4ajni *ristovi&5 onaj ko vekovima sabla1njava oveanstvo otrovom jeresi5 taj ko je pokretao pagane koji su raspeli 8postola )etra GI. godine od .o1destva *ristovog. Na masonskom pseudo;mistinom 1argonu neprijatelj ljudskog roda se naziva Velikim 8r&itektom Svemira. )o okultnoj legendi! on od jednoliki& blokova = ljudskog materijala = gradi gigantsku piramidu. 4o je nain njegove gradnje sopstvene vaseljene. 8li! kako sreno primeuje 0iloso0 V. 4rostnikov! gra+evinski materijal je satana ukrao. )rirodni kamen! koji ta linost! nesposobna za samostalno stvarala'tvo! obra+uje su = zarobljene ljudske du'e. Zemaljska istorija e se zavr'iti katastro0om % panteonu rimski& bo1anstava bilo je jedno! skromno. Njegovo ime savremeni pravoslavni itala, mo1e da susretne ve kod 6la1enog 8vgustina. .e je o bogu! koji odgovara za prvi krik novoro+enoga. Njemu je imeQ Vatikan. )o udnom sti,aju prilika! to ime je dobila teokratska dr1ava! kojom vlada papa rimski. Ee+utim! postoje s0ere gde sluajni& podudarnosti nema. 2ije edo eka presto Vatikana:

Q9revni .im je ispovedao religijski pluralizam. Osim &ramova antiki& bogova! ovde je bilo nemalo oltara Eitre! kapija IzideQ. )osle pojave Isusa postao je Venom Jradu poznat i jedini istinski 6og. (rajem treeg veka statua *rista se na neko vreme! ak! pojavila i u rimskom )anteonu. Iz poetka *ri'ane nisu proganjali. 8li! trebalo je prineti 1rtve dr1avnimPP bogovima. I progon *ri'ana je poeoQ Oni koji su odbili! ginuli su na &iljade u arenama ,irkusa. Jinuli su od maa i u kand1ama divlji& zveri. % seanje na prve *ri'ane u (oloseumu je postavljen krstQ Q*ri'ani su pobedili Nerona ne re0erendumima i ne 0ormiranjem pokreta za ljudska pravaPP = pi'e +akon 8ndrej (urajev! = Oni nisu pisali razobliujue pam0lete o zloupotrebama rimske birokratije i gubitku prava provin,ijski& naroda Imperije. "rkva je pobedila molitvom i tvrdim! muenikim >to znai! blagodarstvenimB ispovedanjem 0ormule- Nema Jospoda osim *ristaPP. 8vaj! danas su nji&ova stradanja o&ladneloj religioznosti Zapada nerazumljiva. Hanati,i/ = sle1ui ramenima govore o savremeni,ima 8postola )etra. )a kako su oni pri&vatali smrt: 8leksej Osipov- )ostoje dve vrste odnosa prema 1ivotu. Jedan od nji& iznad svega stavlja samu istinu. Veoma dobro je rekao Vladimir Solovjov- Istina je netolerantna! to jest ona ne trpi neistinu po samoj svojoj prirodiPP. 9rugi prin,ip je = po svaku ,enu dostii trenutni e0ekat! a posle nas neka bude potop. Zapadno *ri'anstvo trenutno se toliko udaljilo od svoji& izvora! da se pitanje uop'te ne postavlja u toj ravni. Ne treba se boriti za Jedinstvenu "rkvu! ukoliko ona postoji od vremena Isusovog dolaska. .e treba da se povede o obnavljanju svetosti! to jest saobra1avanju *ri'anstva izvornom *ristovom uenju. )roblem nije u jedinstvu s drugima! ve u obnovi istinitosti unutar sebe.PP Na Zapadu na'u "rkvu nazivaju ortodoksnom. % taj pojam se stavlja otvoreno negativni smisao. Za'to bi ortodoksija bila r+ava! ako oznaava potpuno ouvanje *ristovi& rei! apostolski& pravila i zapovesti Sveti& Ota,a "rkve: (ada protestantima ili rimokatoli,ima napomenu da je upravo )ravoslavlje sauvalo izvorno predanje u bogoslu1enju i molitvi! u odgovoru se javlja samo razdra1ljivost. Inoslavni ignori'u da jedino u )ravoslavlju neprekinuti red rukopolo1enja u sve'tenstvu potie od 8postola. Kvo blagodati koja povezuje sva pokolenja *ri'ana sa 8postolima i Samim Spasiteljem! u odista Jedinstvenu "rkvu/ 8ndrej (urajev- 9mitrij Eere'kovski je jedanput primetio da je zapadna ,rkva = ,rkva )etrova! apostola &irovitog! aktivnog! skoro ak i gre'nog. Istona "rkva je = "rkva Jovanova. "rkva mistika i bogoslova! stara,a i utljiva,a. )etar je pitao *rista o sudbini Jovanovoj- Jospode! a 'ta e biti s njim:PP! Isus mu odgovara- 8ko Ja 1elim da bude tu dok Ja ne do+em! 'ta je tebi do toga:PP Nije li u sudbini Jovanovoj predodre+ena sudbina "rkve! koja prebivaPP do 9rugog 9olaska. Sudbine prebivajue! a ne = dejstvujue "rkve Istoka: Eeni se ini da je najva1nije pozvanje "rkve = da postoji. )rosto da postoji! postojati = i samo to. )ostojati uvek! postojati kroz sve vekove i sve nerede. Neko od *ri'ana mora! jednostavno! da uva sve predato od poetka. Na poslednjoj strani,i 6iblije susreemo rei Jovanove! koje se mogu nazvati mani0estomPP prebivajuePP "rkve. Sa svom moguom uzvi'eno'u smirenog Jovana! apostol ljubavi progla'ava - ne dodajte ni'ta i ne odba,ujte od predanogPP. Ne treba razvijati *ri'anstvoPP. Ono e samo! prosto! rasti u ljudskim sr,ima. )roro'tvo objavljeno preko ap. Jovana govori da e se zemna istorija zavr'iti katastro0om. 7judi e svojim aktivizmom! koji retko proistie iz sasvim dobri& namera! izgraditi nekakvo ,arstvo koje je tu+e *ristuQ 9revno ,rkveno predanje ka1e da

nee apostol )etar! ve upravo Jovan 6ogoslov doi na elo "rkve u poslednjim asovima njenog zemaljskog tu+inovanja. % toj poslednjoj propasti ljudskog progresaPP zaostalostPP )ravoslavlja mo1e da postane oslona, za sve istinske *ri'anePP. Zapad bez blagodati 6o1ije Kpo&a zapadne pobo1nosti! sveti& papa! tra1enja bo1anstvene istine nestala je jo' pre otpadije 7atina od )ravoslavlja. .imski episkopi koji su zauzimali katedru apostola )etra me+u drugim titulama uzeli su sebi i pagansku titulu Vr&ovnog ponti0eksa >1re,aB vaseljenske ,rkve. Ne sluajno! pape su postale objekt najintenzivniji& +avolski& napada. Jodine @?#. ueni kardinal 6aronije pisao je da su tokom ?D$ godina rimski presto zauzimala udovi'ta najgnusnijeg 1ivota! raspusne naravi! uop'te = najpoganiji ljudi u svakom pogleduPP. Iz gustog blata rasko'i i kom0ora ne mo1e' se i'upati uvis. *ri'anstvo za&teva du&ovne napore! a demoni 1ure da se ponude sami. <ure sa uslugama. I za&tevaju samo jednu stvar- pokloni se/ *ri'anstvom prognani u pustinju! du&ovi antiki& bogova su se poljuljali. Oni su iza'li iz drevni& idola raskopani& u .imu i ovaplotili se u paganski ulne statue .enesanse >ako su i one predstavljale biblijske linostiB. Nalazei se pod velianstvenim svodovima ovda'nji& bazilika! obraa' pa1njumramorne 0igure ni izdaleka ne predstavljaju preobra1enog oveka pravoslavne ikone. )red tobom su = bia od krvi i mesa. 6la1eni 8vgustin je pisao da su svi antiki bogovi ranije bili ljudi koji su se! ovako ili onako! proslavili. 6iete kao bogoviPP = drevna je sablazan ku'aa. On vekovima prele'uje oveanstvo slavom! vla'u i znanjem. Ne sluajno! re demonPP proistie od grke rei naukaPP. 9akle! nadenuv'i maske pobo1nosti! demoni su ponovo zauzeli sedam rimski& bre1uljaka. Nije li ta zavera paganski& bogova mistina potpora te1nje Venog grada prema zemnoj vlasti i njegove patolo'ke mr1nje prema istini/ )rema )ravoslavlju. %nijatstvo u pro'losti i danas Jodine ?FC@. u Hiren,i je zakljuena unija! prema kojoj je vizantijski imperator priznavao najvi'i autoritet pape! kao namesnika *ristovog na zemljiPP. %nija je potpisana na isto politikim temeljima- protiv muslimana koji su opsedali (onstantinopolj bila je potrebna zapadna vojna podr'ka. 8vaj! ponadav'i se u pomo ljudsku! a ne 6o1iju! imperija je sebi potpisala smrtnu presudu. 9o njenog pada ostajale su nekolike godine. %niju su odba,ili .usi. Zbog ue'a u 0inansijskom aran1manuPP! na'i >ruski prim. prevB pre,i su zba,ili mitropolita Isidora koga je postavila Vizantija >i koga je papa istovremeno rukopolo1io u rimokatolike kardinale/B! odstraniv'i samim tim smetnju za progla'enje Eoskve 4reim .imomPP. 8li unijatska ideja Vatikana nije umrla. Njen smisao je sledei- )ravoslavni moraju da priznaju vlast pape! kao i .imokatolike ,rkve! ostaviv'i neprikosnovenu samo spolja'nju! obrednu stranu bogoslu1enja. QEalo kome je poznato da su naporedo sa mo'tima apostola )etra pogrebeni osta,i izvesnog Josa0ata (un,evia. (o je bio taj ovek! koga rimokatoli,i smatraju sve'tenomuenikom: Ideja ujedinjenja pod vo+stvom pape najotvorenije se ovaplotila u pokretu unijata. (ako se s&vatila unija rimokatolika i pravoslavni& od strane njenog utemeljivaa =

Josa0ata (un,evia: )o itavoj svojoj polo,koj epar&iji! u Eogiljevu! u Or'i! on je bukvalno terorisao pravoslavne! zatvarao i& i spaljivao nji&ove ,rkve. 9vanaestog novembra ?G#C. godine u Vitebsku! (un,evi je dao nare+enje da se iskopaju tela umrli& pravoslava,a i da se ba,e psimaQ Ideju unije koja je! nesumnjivo! pret&odni,a ekumenizma! podgrejavali su postrevolu,ionarni progoni )ravoslavlja. (rajem dvadeseti& u .imu je 0ormiran ,entar .usi,umPP! iji su studenti! ostajui rimokatoli,i! morali da nose brade! da se navikavaju na spore pokrete! da se klanjaju i da u svakom pogledu! svojom spolja'njo'u! budu nalik na pravoslavne sve'tenike. .imski presto je uvek te1io da na'u otad1binu >.usijuB usrei 0alsi0ikatima kao svetinjama. Od la1ni& .jurikovia i 7a1ni& 9imitrija do la1nog pravoslavljaPP. 8li! ako se sa li0erantima ,areva;na&oadi! jezuitima! pitanje re'ilo prostim i nejednokratnim izgnanstvom reda iz .usije! onda je uti,aj unijatstva bio plodotvorniji i zato stra'niji. )ovodom .usije! ?@C?. godine u Vatikanu je sazreo jo' jedan! neobino originalan projekat. Kpiskop dPKrbinji! predsednik komisije )ro .ussiaPP >rimskogB Istonog institutaPP! blizak papi! uputio je u Eoskvu episkopu Neve tajnu poslani,u. )redlo1eno je da se iz .usije tajno izvede vladika Vartolomej! a zatim da se putem pridobijanja pojedini& episkopa = izabere za patrijar&a. Za&valni ar&ijerej bi potpisao uniju. %ostalom! ?@C?. godine Vartolomej je >kao! svojevremeno! mitropolit IsidorB tajno pre'ao u rimokatoli,izam. 4aj dokumentima potvr+en presedan veoma je zanimljiv. 4o ini ne bez osnova glasine o tome da su! u krajnjem sluaju! dvoji,a sada'nji& pravoslavni& jerar&a >nastrojeni& veoma ekumenistikiB tajni rimokatoliki kardinali. >Napomena- Jlasine su povezane sa imenom mitropolita Nikodima! koji je zagonentno umro u Vatikanu! za vreme prijema kod pape. 9odajmo tako+e da je konstantinopoljska patrijar'ija veoma udnovato reagovala na bolj'evike progone pravoslavni& u .usiji. 4ada'nji Vaseljenski patrijar&! mason Eeletije! podr1ao je raskolnike! priznav'i i& kao zakonitu rusku "rkvu.B (arakteristino je i to da je dPKrbinji vodio pregovore sa pretkom sada'njeg pretedentaPP na ruski presto Jeorgija *oen,olerna = samoprogla'enim u emigra,iji za imperatora (irila )rvogPP. Zaokupljen idejom da uzme ,arstvo u .usiji! on je &rlio u zagrljaje masonski& lo1a >imali su zajednike 0inansijske posloveB! ameriki& bankara >kojima je garantovao polovinu mesta u 9umi demokratske .usijeB i Vatikana >kojem je obeao unijaenje itave zemljeB. 6og opominje Q% Vatikanu postoji unijatski koled1 i danas. Njegov polaznik je! svojevremeno! bio aktivni uesnik 0oruma SS";a! sada'nji patrijar& (onstantinopoljski Vartolomej. Zanimljivo je da se uskoro posle izabranja za )atrijar&a! u grkom asopisu Ortodoks tiposPP pojavilo otvoreno pismo Vartolomeju! gde mu je postavljeno ovakvo pitanje3ta mislite o masoneriji: Nastavlja li )ravoslavna "rkva da posmatra masoneriju kao anti&ristovsku organiza,iju ili je promenila svoje mi'ljenje: )itamo to zato 'to sve uverljiviji poda,i o )atrijarsima ija je pripadnost masoneriji van sumnje zbunjuju vernike! osnovano dokazujui da je Hanar >reziden,ija )atrijar&a u Istambulu = prim. prevB postao plen la1i. *ri'anski narod oekuje da mu se odgovorno razjasni pitanje! zato 'to je re o veoma va1nom predmetu i 'teta koja bi otuda mogla da proizi+e za )ravoslavlje je nesaglediva/ I ne samo za )ravoslavlje! ve i za itavo oveanstvo. Odista! masonerija je = majka iz koje se ra+a anti&rist! poslanik satanin! mesija kojeg oekuju nepokojani ,ionistiPP.

Odgovora )atrijar&a Vartolomeja! naravno nije bilo. Nije li zau+ujue da je njegova 'vaj,arska reziden,ija u 3ambeziju! postala jedan od ,entara ekumenizma: Nije li udno da u .imu mnogi smatraju pitanje ujedinjenja rimokatolika sa pravoslavnima ve re'enim: 4aj grandiozni doga+aj trebalo je da se odigra na elu sa papom = #$$$. godine. )ri tom se oni oslanjaju na izvesna obeanja = patrijar&a Vartolomeja. Eo1da su ona data tokom njegovog boravka u .imu! u leto ?@@D. godine: %ostalom! agen,ija 8H) saop'tila je! tim povodom! doslovno sledee- % vreme stupanja (onstantinopoljskog patrijar&a Vartolomeja u &ram apostola )etra i )avla u Vatikanu! pred zajedniko slu1enje sa papom! u baziliku je udarila munja! a zatim se podigla olujaPP. (ratko pamenje Vatikana % vezi s tim umesno je prisetiti se jednog doga+aja iz ?@AA. godine. (ardinal (azaroli >njegovo ime je 0iguriralo u spisku znamenite masonske lo1e );#! )i 9ueB predaje tajnu papinu poruku Ei&ailu Jorbaovu. )osle dalekog puta glavnog perestrojikaPP u .im! u %krajini je legalizovana unijatska grko;.imokatolika ,rkva. Jo' za vreme Jorbaova na teritoriji Jali,ije je postojala najkrupnija epar&ija &ri'anskog sveta. % njoj je bilo vi'e od &iljadu pravoslavni& paro&ijaPP! pria episkop 7avovski 8vgustin. Zamislite kakve je mere trebalo preduzeti od strane unijata da bi se sada ostalo pola stotine paro&ija! od koji& mnoge i nemaju svoje &ramove. Zamislite da posle zimske slu1be pod prostim 'atorom! zaujete rei seoske de,eZle ike su nam otele &ram. )omolite se! vladiko! Jospodu da nam ga vrate.PP QRVeni gradPP ima kratko pamenje. Ovde se trude ne podseati se injeni,e da su zapadni krsta'i zauzeli pravoslavni (onstantinopolj5 ni krsta'kog po&oda na .usiju 4evtonskog reda5 ni odluujue uloge jezuita koji su okru1ivali oboji,u 7a1ni& 9imitrija5 ni rimokatolikog geno,ida nad Srbima. Sada nad ekumenistikim 0orumima lebdi golub mira. Ovde ,aruje sentimentalna religioznost. .imokatoli,i i protestanti zami'ljaju snis&odljivog 6oga po liku i podobiju sopstvenog neoptereujueg morala! banalni& laski i dobroudnosti. 8vaj! pojave takvog du'evnog kom0ora prodrle su i u na'u zemlju. I to novo lukavstvo neprijatelja ljudskog roda! mo1da je opasnije od otvorenog satanizma koji jo' uvek odbija veinu ljudi! barem na psi&olo'kom i prirodnom nivou. Ee+utim! podsea poznati pravoslavni 0iloso0 V. 4rostenikov! delo *ristovog spasenja = nije prijem! ve odabir u "arstvo Nebesko! i ta svepra'tajuaPP tumaenja Jevan+elja koja smo probali! nisu ni'ta drugo do ispoljenje zajednike tenden,ije na'e ,iviliza,ije5 dole! stra& 6o1iji/ Za'to im je to potrebno: Zato 'to je potrebno onome ko je tu ,iviliza,iju odnegovao i ko je i danas nada&njuje u svim osnovnim njenim pojavama = linosti makar i nevidljivoj! ali! po jasnim poda,ima! sa rogovima i kopitama. Ne imajui svoj sopstveni ontolo'ki 1ivot! on postoji putem na'i& 1ivota koje isisava za sebe! kojima mu po+e za rukom da ovlada! i zato je svaka nespasena ljudska du'a za njega jo' jedna por,ija &rane! jo' jedan zalogaj goriva koji produ1uje njegovo pozajmljeno postojanjePP. % ovome se nalazi i ar&etip svakovrsnog vampirizma i mistina potpora otvorenog ili zakamu0liranog idolopoklonstva. Q8 na ekumenistikim 0orumima! pod sudbinskim ritmom! 1itelji Zapada koji sebe smatraju spasenima! ganuto pevaju alelujaPP. Nedaleko! me+utim! na 6alkanu! sa odobrenjem me+unarodne zajedni,e nastavlja se vojni i politiki pritisak = pravo davljenje = pravoslavni& Srba.

8 jo' istonije! u Jali,iji! unijati! a u prvom redu nji&ove strukture organizovane u redove! na primer! vasilijan,i! u punoj meri nastavljaju delo Josa0ata (un,evia. I nema broja slinim primerima. )apina tajna Kkumenski = znai vaseljenski. 8li! 91on Eot! jedan od prvi& pet kopredsednika SS";a! podrazumevao je ni izdaleka ne jedinu vaseljensku istinu! ve isto geogra0ske razmere pokreta. I on je postao istinski grandiozan od tog doba od kako mu se primakao Vatikan. 8leksej Osipov- % krajnjem sluaju! do pedeseti& godina rimokatoli,i nisu inili sline korake. 8li! na 9rugom vatikanskom kon,ilu pri&vaen je 9ekret o ekumenizmu. Sada je .imokatolika ,rkva zvanino lan ekumenistike komisije Vera i ustrojstvo ,rkvePP. Zanimljivo je da je Vatikan praktino istovremeno poeo da menja svoj odnos i prema ideji ujedinjenja religija! i prema masoneriji. Veina pret&odni& papa se prema slobodnim zidarimaPP odnosila negativno! pa je protiv masona bilo izdano mno'tvo bula. )apa )ije 9eveti je ak nazvao masoneriju satanskom sinagogomPP! sintezom svi& jeresi. % razgovoru sa autorom ovi& redova predstavnik Ealte'kog reda u .usiji )etar Janisijus 0on Janisijus tako+e je protestovao protiv toga 'to se u sredstvima masovni& komunika,ija poredi delatnost masonerije sa delatno'u rimokatolikog Ealte'kog reda. 8li = evo injeni,e koja govori drukije. Sasvim nedavno je iz rimokatolikog kodeksa bio izuzet kanon broj #CCD. 4aj kanon je! pod pretnjom odluenja od ,rkve! zabranjivao rimokatoli,ima da stupaju u lo1e. 4reba li da se udimo/ % oktobru ?@AC. godine rimski asopis O+iPP objavio je 0otogra0iju na kojoj je Jovan )avle 9rugi zabele1en kako se dr1i za ruke sa drugim lanovima bratskog lan,aPP na masonskom banketu. Vatikan se uzalud trudio da kon0iskuje to kompromitujue izdanjeQ >Napomena- )osle zasedanja lo1e! braa se obino &vataju u lana,! 'to simbolizuje energetsko i mistino jedinstvo. (ada umre jedan od masona! lana, se ritualno prekida! da bi u'ao novi posveenik. Odma& za obrazovanjem lan,a! sledi agapa = bratska trpeza >na dotinoj 0otogra0iji papa i njegovi susedi iz lan,a stoje upravo nad stolom! na kojem su postavljeni jelo i pieBB. Ne upro'uje li masonska nad;religioznostPP papi kontakte sa predstavni,ima razliiti& kon0esija: % svakom sluaju! televizijski snim,i svedoe- Jovan )avle 9rugi s umilnim izrazom na li,u uestvuje u paganskim obredima 80rikana,a u 4ogou! poseuje &ram u 4ajlandu. I mada u budizmu nema za *ri'ane temeljnog pojma o Svevi'njem 4vor,u! teme za razgovor sa lamama uvek se na+u. 8 evo papa ulazi u rimsku sinagogu. )ri tom! &or peva &imnu- Verujem da e doi mesija/PP )od mesijom u sinagogi se podrazumeva! prirodno! ne Isus! ve onaj ko dolazi posle NjegaQ Opet se ne treba uditi/ % deklara,iji 9rugog Vatikanskog kon,ila govori se da judaizam! mada i ne priznaje Isusa *rista za Eesiju! nastavlja da bude drag Jospodu. I jo'- Qnemogue je izvesti iz Novog Zaveta zakljuak da se jevrejski narod li'io svog izabrani'tvaPP. )ri tom se u potpunosti ignori'u rei Spasitelja! upuene prvosve'teni,ima i 0arisejima- Zato vam ka1em da se oduzima od vas "arstvo 6o1ije i bie dato narodu koji e mu prinositi plodove svoje. >Et. #?! FC BPP 4reba dodati- me+u onima koji su pripremali 9eklara,iju te'ko da glavnu ulogu nije odigrao kardinal 8gostinjo 6ea! koji je u rimokatoli,izam pre'ao iz judaizma. I jo'

jedna podrobnost- u januaru ?@GG. godine asopis 7ukPP je izvestio o tajnim savetovanjima kardinala 6ea sa rukovodstvom masonske jevrejske lo1e 6naj britPPQ 4ri ekumenizma 8leksej Osipov- )ostoje tri ideje ekumenizma. )ravoslavni pogled se sastoji u tome da se svaka "rkva koja ispoveda ono isto 'to i mi! priznaje kao sestrinska. Ei ne pretendujemo na njeno podinjavanje. )rotestantski prilaz je sledei- bogoslovske razlike nisu su'tinske. Ei smo ve jedno/ 4reba samo da se to objavi. I treba pristupiti istoj a'i >prie'aB. Napokon! rimokatolika kon,ep,ija ekumenizma. Ona se sastoji u tome da je jedinstvo mogue samo pod nogom pape rimskoga.PP Sada se u .imu rado organizuju skupovi SS";a. Slino tome! na ulogu pastira raznovrsnog stada pretenduje i sam episkop .ima! namesnik Isusa *rista! naslednik kneza apostola! vr&ovni ponti0eks vaseljenske ,rkve! patrijar& Zapada! primas Italije! ar&iepiskop i mitropolit .imske provin,ije! monar& Vatikana! sluga slugu 6o1iji&PP = papa. Ideja ekumenizma u njenom vatikanskom tumaenju obnavlja prilike iz prvi& vekova *ri'anstva. Eo1e' verovati u 'ta &oe'! samo se pokloni rimskom ponti0ektu. )retpostavke za sline ambi,ije bile su utemeljene jo' na )rvom Vatikanskom kon,ilu ?AI$. godine. Njega je sazvao papa )ije 9eveti! koji se nalazio pod potpunim uti,ajem jezuita. Jezuiti su i nada&njivali rimsku kuriju da pri&vati dogmat o papskoj nepogre'ivosti. 9akle! Sabor je utvrdio da je )apa nepogre'iv po pitanjima vere eS ,at&edraPP. I mimo volje namee se pore+enje sa preteom bezgranino'u zemaljske moi onoga ko treba da do+e pred (raj Sveta. Sa snagom anti&rista/ Kkumenistiko razbla1ivanje bogootkriveni& istina je ne'to slino toplotnoj smrtiPP vaseljene. Ona e nastupiti tada kad se toplota u potpunosti razvije i temperatura svuda postane ista. Ne priprema li se raznolika ekumenistika pastva za anti&rista: Ne priprema li se rimski presto za njega: Ne prepoznaje li njega Osmi Vaseljenski Sabor! pri&vaen u pravoslavnom svetu kao pret&odei (raju Sveta: Ne eka li sa nestrpljenjem njegovo ro+enje paganski bog prvog detinjeg krika = Vatikan:/ Jlasovi iz bezdana )oinjala je ?@$D. godina. % dalekom (airu! 8lister (rouli! koji je za&tevao da ga zovu Eega 4erion >Velika ZverB! ve je imao satansko otkrivenje demona 8jvaza. 8 u Eoskvi je dotle jo' uvek bilo mirno! jo' nisu dovukli barikade. Jo' nisu pu,ali. 8li! ne'to se ve doga+alo. Ne'to se osealo u vazdu&u. 4e jedva primetne tragove lovili su samo malobrojni. 7ekari su bivali u nedoumi,i. Sa pa,ijentima psi&ijatrijski& bolni,a doga+alo se ne'to nes&vatljivo. 2ak i iz sami,a! gde su uvani najopasniji = ija se veza sa svetom ograniavala na prozore za predaju &rane! orili su se revolu,ionarni poklii. Ideja nikad javno saop'tena me+u tolikim mranim zidovima ovladala je i tim masama. 2udna stvar/ I u na'e dane tema bun,anja pa,ijenata ti& tu1ni& institu,ija poela je da se menja. Jo' nedavno se ovde prialo uglavnom o svuda prisutnim agentima

(J6;a! o tome kako oni zra,ima svoji& psi&otronini& generatora prodiru direktno u mozak. % uspaljenoj ma'ti jurili su letei tanjiri. Vanzemalj,i su ulazili u stanove. 9emonski svet! otkriven onima koje je sada pri&vaeno nazivati ludima! bri1no se oblaio u te&notronsku odeu svog veka. Odjednom! kao da je odora privi+enja bila zbaena. Ispod ska0andera do'ljaka pojavili su se rep i kopita. )a,ijente su poeli da podbadaju as demoni! as ve'ti,e! as rusalke. 8 ponekad! u klupadi sivoga dima ; radi op'tenja sa tim nesreni,ima! silazio je sam vladar tame! ije je ime Zver GGG. )si&ijatri su ponovo zbunjeni. 9oga+a se ar&aiza,ija bun,anja. 4aj zakljuak podr1avaju delimino radovi pro0esora H. V. (ontratjeva. I ilustruju se mnogobrojnim primerima iz prakse 9r1avnog naunog ,entra so,ijalne i sudske psi&ijatrije V. ). Serbski . 3ta to sve znai: )retpostavimo da du'evno bolesni odista najpre0injenije love ideje koje se viju u vazdu&u. 9akle! u kontakt sa demonskim svetom stupaju sve 'iri slojevi stanovni'tva. Iza krvavog preludijuma ?@$D. godine sledila je so,ijalna revolu,ija. 8li! 'ta da oekujemo sada: Okultnu revolu,iju: Njeni entuzijasti sve e'e se ispoljavaju na +avolski nain. Na primer! izvesni razgovori sa pa,ijentima! koje su obavili moskovski psi&ijatri = zabele1eni na video;trakama! gledaju se kao 0ragmenti iz 0ilmova strave i u1asa. Voland se vratio Zamislite mladog Eoskovljanina E. Na televizijskom ekranu! ve nakljukan lekovima! on izgleda u potpunosti miran. Veoma simpatino! inteligentno li,e! pravilan izgovor. 9akle! on je jedanput 'etao gradskim uli,ama. Odjednom su kue oko njega poele nekako da se tope i on se na'ao na vr&u brega. Ispod je kiptala uzbu+ena masa! predvo+ena ljudima u odorama i sa krstovima. Ona upada u kuu i izvlai napolje dva oveka. 4o su stariji mu'kara, u ,rnom i sasvim mlada devojka. "rnoknji1nik/ Vra/ ! deru se ljudi. Napokon odluuju- mladu ve'ti,u treba spaliti. )lameni jezi,i su sve bli1i njenim nogama. Ori se oajniki neljudski krik. On primorava E;a da se obazre i da opet oko sebe ugleda prestoni,u. I on dr&ti od ljute mr1nje prema ljudima s krstovima. (asnije e lekari to nazvati poetkom 'izo0renije. 8li! da li taj termin obja'njava 'ta se doga+a u du'i ovekovoj: E. se bavio ,rnom magijom. Njegova majka se ranije tako+e odu'evljavala slinim stvarima. % kui je imalo 'ta da se proita. Od umetnike literature mladi je najvi'e voleo dela Ei&ajla 6ulgakova. On je voleo da provodi vreme oko patrijar'ijskog ribnjaka. Jedanput se na klupi,u pored njega spustio neko i jako ga stegao za lakat. 4i! naravno! zna' ko sam ja/ E. je klimnuo glavom. 6io je to Voland. Od tada su oni esto 'etkali bulevarom. %skoro je E. dao oglas- 4ra1im partnera za zajedniko bavljenje vi'om ,rnom magijom. Novine su to rado objavile. 4ako je mladi mag dobio drugari,u. Jednom je ,rnomagijski par 'etao oko patrijar'ijskog ribnjaka. 9evojka je svom drugu dala jabuku! nesvesna projava biblijskog ar&etipa pada u gre& je zapanjujua. Zatim je pitala- Jesi li nekada pio ljudsku krv: )ogledaj/ )rema nama ide mu'kara, sa deakom. 9eja krv je ukusna. )usta tlapnja ; avaj ne/ %skoro je ta mlada osoba sasvim ozbiljno predlo1ila da bude prinesena na 1rtvu. E. se pokolebao! ali Voland ga je podr1avao veoma uporno. 8 i sama arobni,a je u &oroskopu ve prona'la datum za ritual. )rino'enje ljudske 1rtve je objavljeno u pono po svim pravilima ,rne mise. Ee+utim! time se nije sve svr'ilo. Zatim se dogodio poku'aj samoubistva u sami,i i to uz pomo ko zna gde prona+ene opasne britve. E. je po&lepno pio

sopstvenu krv i pri tom je video sebe sa strane. Izvesno vreme kasnije ve u psi&ijatriskom sta,ionaru E. je dobijao udne posetio,e- as okrvavljeno privi+enje svoje drugari,e! as kao i uvek ironinog Volanda. )oslednji put E. ga je sa mr1njom upitao- Ovo ste &teli! Eesir: %bistvo u Optini na Vaskrs ?@@C. godine )ojavio se novi zid zloina na mistinoj osnovi. Veina oni& koje u&apse ostaju nepoznati. Oni se! kao i E.! mue u ludni,ama. Ee+utim! surovo ubistvo na )as&u ?@@C. godine postalo je svuda znano. 4ada! odma& posle litije! poginula su troji,a mona&a Optinske pustinje. Nije bilo te'ko pronai ubi,u. 4ako+e i dobiti njegovo priznanje. % stvari! Nikolaj 8verin nije ni mislio da se opire. Za njega je ritualno klanje mona&a bilo du&ovni podvig. On je oseao svoje skoro mesijansko predodre+enje i rado je priao o sopstvenim do1ivljajima. )si&ijatri su i& klasi0ikovali kao mini&ejsko bun,anje po srednjevekovnoj sekti mini&eja,a koji su po'tovali satansku predstavu o venoj borbi dobra i zla. )ogledajmo video zapis sa saslu'anja. 9akle! prolee je ?@@C. godine! (alu'ko okru1no tu1ila'tvo. 8verin je ve odavno slu'ao glas. 4aj mu je predoavao najskrivenije njegove gre&e i primoravao da glavom bije o zid. (atkad ga je terao da se ba,i sa prozora. (orio ga je zbog ni'tavnosti i nesposobnosti za podvig. 8verin je zbog neega u tom su0leru prepoznao glas 6oga i zamrzeo ga iz dna svoje du'e. % jednom od 0antazmagorini& snova! privideo je ma kojim se tukao sa 6o1jom vojskom. On je sebi nainio takav isti i na bode1u je ispisao Satana GGG . 4ako je sebe posvetio neprijatelju ljudskog roda. 8verin- Satana je sjaj! 1ivot i ljubav. 4o je lepota. S&vatio sam- ako ne ubijem mona&e ; izgubiemo bitku. Sebe sam predavao silama +avola. S&vatio sam da je itav 1ivot rat! a ja sam ratnik. 6og! Satana ; ti pojmovi su iznad dobra i zla. )ostoji samo jedno = borba. Sve to je daleko iznad va'e kompeten,ije. Ovde stvar uop'te nije krivine prirode. Ja bi& &teo da mi sudi satanistiki ili &ri'anski sud. Zapanjujue/ Jedan malo obrazovani ovek! 8verin! govori o ideji inkvizi,ije i nesvesno ,itira su'tinu davna'nji& jeresi. % ustima tog neuglednog ri+astog bia uje se glas Eanija! koji je 6oga i +avola smatrao dvema stranama iste ,eline. Ovde se ore i jeresi katara! ije su bogoprotivne rei izazvale najsurovije religijske ratove! a katkad se zaori ideja ru'iteljske svedozvoljenosti iz telemitskog zakona 8listera (roulija. Kvo ,itata iz njegovog otkrivenja . %poredite/ Satana nije ovekov neprijatelj. On je 1ivot! ljubav! svetlost. Naravno! za takva imena! da i ne govorimo o onim idejama koje stoje iza nji&! 8verin nije mogao da zna. (akvi su to kanali op'tenja izme+u pro'losti! sada'njosti i budunosti u slinim sluajevima: )retpostavimo da su luda,i iz ?@$D. godine ipak mogli da uju za nekakve revolu,ionarne govore od bolniara. 8li gde je poreklo 8verinskog bun,anja: )o priznanju samog bogobor,a! on nije poznavao nikoga od savremeni& satanista! a sva svoja spe,i0ina znanja ,rpeo je iz pro'li& inkarna,ija. Istina! u njegovom stanu! osim raskupusane 6iblije! prona'li su jo' )apijevu knji1i,u )raktina magija . 9emonsko raznoglasje u demokratskom pluralizmu (andidat za doktora pravni& nauka! 6. H. (alaov! primetio je karakteristinu zakonomernost. (rivulja rasta mistini& zloina u potpunosti se poklapa sa krivuljom rasta tira1a okultne literature. I evo ve pale &ramove! pu,aju u ikone! ubijaju

sve'tenike. Na stepeni,ama Jrebnevljevske ,rkve Svetog Nikolaja u Eoskvi! na krst su raspeli psa i krvlju na ar'avu ispisali nedvosmislene znake. % 2erkasku su +a,i zaklali ueni,u iz istog razreda i podra1avajui vampire pili njenu krv. Slino ubistvo dogodilo se i u *avarovskoj oblasti. Ee+utim! ?@@#. godine! za vreme demokratskog gradonaelnika! Javrila )opova! moskovske vlasti zvanino registruju 0ilijalu Satanine ,rkve 3andora 7aveja. >Napomena- %ostalom! po pro0esiji! taj satanist je bio ,irkuzant. Nije manje zanimljivo da je sredinom 'ezdeseti& godina igrao ulogu +avola u 0ilmu .ozmarina beba ! koji je postao jedan od katalizatora masovnog zanimanja za satanizam. Sam 7avej je kasnije taj 0ilm nazvao najboljim propagandnim podu&vatom za satanizam od vremena inkvizi,ije. % te1njama satanista prema 'oubiznisu! bioskopu i televiziji oito postoje svojevrsne zakonomernosti. % svakom sluaju! rukovodila, moskovske sekte! Juniver! Ivan Javrilenko! za&tevajui da mu se obraaju kao njegovom velianstvu ; <anu Javeru! ne tako davno vodio je emisiju 7aku no! mali'ani .B Za demonsko raznoglasje pluralizam je odlina stvar. Nema veze 'to satanisti sutra mogu i da kolju. %mesno je da se prisetimo rada 0iloso0a I. 8. Iljina o demonizmu i satanizmu- Igra demonizma bli1i se kraju. )oelo je tragino ostvarenje satanizma. Ono 'to je pripremljeno u umetnosti! u'lo je u du'e i poelo je da se ostvaruje u 1ivotu. 2itave narode su podjarmili ljudi satanske prirode i +avolske politike. I svuda najbolji ginu! a najgori isplivavaju na povr'inu i ; pogubljuju. 8li smisao tog pro,esa! njegovu dubinu i du&ovni znaaj! poga+aju samo malobrojni. 2itanje okultne literature izaziva kod neki& ono 'to psi&ijatri nazivaju mistinom intoksika,ijom. 2ovek u potpunosti uranja u proitano. 2upa se iz pro0anisanog vremena! uplovljava u magijski re1im vode! kada se grani,e realnog i irealnog sveta svesno razmiu. 4akvi ljudi su spremni na udovi'ne prestupe ali mnogi od nji& imaju sasvim pre0injeni oblik intelektuala,a. Kntuzijaste okultne revolu,ije najaktivnije vrbuju bioskop! televizija i masovna 'tampana produk,ija. (rv i seks na ekranima i strani,ama knjiga kontraini,iraju malodu'ne! posveuju i& u satanizam. Ini,ija,ija u mistinoj tradi,iji skoro uvek kao svoj sastavni elemenat ima 'ok! kada ovek potre'en neim iz sr1i poinje da se menja. On kao da pre1ivljava drugo mistino ro+enje. 8vaj! na sline injeni,e na'i istra1ivai obraaju malo pa1nje. )litki svet ra,ionalista nije spreman da odgovori na mistini izazov predapokaliptikog vremena. 9akle! spe,i0ini pa,ijent! pre ili kasnije! do+e do ruku psi&ijatra. 3ta dalje: 7ekari okae tabli,u sa latinskim imenom dijagnoze i zatrpaju pa,ijenta lekovima ili terapijama. )si&ijatrija nije sposobna da ubedljivo objasni 'ta se zapravo doga+a. )retendujui na ulogu nauke! ona postaje samo 0enomenologija ; sakupljai,a niza spolja'nji& 0akata. 9a ni lekari! ni nauna dru'tva! ni dru'tvo u ,elini nisu spremni da adekvatno odgovore na stra'ni izazov. 6ojim se da se to odnosi i na izvesne )ravoslavne sve'tenike. I 8verin i mnogi drugi mistini pa,ijenti instituta Serbski u poetnom stadijumu svoji& smetnji obraali su se sve'teni,ima! koji bi! kao svoj dug! trebalo da imaju brigu za du'e i pastirsku negu. Ee+utim! ispostavilo se da su oni najugro1enije pripadnike svoje pastve prepustili dvoboju oi u oi sa +avolom . *orusov eon 6ogovi ugasli& paganski& ,iviliza,ija su demoni. Idoli su se smanjili i naselili ra0ove za suvenire. 8li! pozirajui knji1evni,ima ili rediteljima! oni ekaju svoj as.

Jo' jedan detalj sa 8verinovog ispitivanja. On pria o pripremi za ritualno klanjeNapokon sam se pripremio i krenuo. )ri tim reima video kamera je zabele1ilaubi,a nekako udno skr'ta ruke pred li,em. On verno ponavlja ritualnu pozu drevno; egipatskog boga *orusa! onog istog! koga je! prema drevnim mitovima! zaela Izida sa ustalim iz mrtvi& = Ozirisom. %zgred reeno! niko drugi do 8lister (rouli je u svom otkrivenju najavio epo&u *orusa! to jest vreme prevlasti ,rnomagijski& sila. 3ta je to *orusova poza i u emu je njen smisao: Neemo se baviti podrobnostima. .e,imo samo da je autor ovi& redova uspeo da sazna o tome iz neobino retke knjige! Za unutra'nju upotrebu ! koju je objavila Zlatna zora. )onovo se postavlja pitanje- za'to je 8verin izgovarao tako zau+ujue rei: Za'to je pravio toliko tajanstvene gestove: Sluajna slinost: Ne 1elimo da misti0ikujemo! ali nije li to isuvi'e mnogo slinosti: )ravoslavno predanje! ustima Svetog Jovana (asijana! daje ovakav odgovorOpsednuti! kada su za&vaeni neistim du&ovima! govore i ine ono 'to ne 1ele! ili bivaju prinu+eni da izgovaraju ono 'to ne znaju. Ee+utim! medi,inski kartoni psi&ijatrijski& pa,ijenata primoravaju nas da zadamo i mnogo drugi& pitanja. Kvo karakteristine prie. )o&a+ajui dva mese,a kurseve ekstra sensa izvesna 4. poela je da praktikuje naueno. %skoro su se me+u klijentima pojavili njeni brat i sestra. Jedanput! raspravljajui utroje o problemima svog linog 1ivota! oni su do'li do zakljuka- za sve nesree je kriva nji&ova majka = ve'ti,a. 9o tog zakljuka su do'li oito pod uti,ajem uspomena iz detinjstva5 majka je stalno vraarila! urokljivo gledala i tome slino. Zbog toga je dru'tvo otputovalo u 8lmejevsk i pod krovom rodne kue organizovalo izgnanje +avola. Seansa je trajala nekoliko dana. Viui jedan na drugog i dovodei do &isterije! is,elitelji su posmatrali kako je iz majinog tela poskakivao +avo! kako su joj poela rasti kopita = kopita su odluili da spale vatrom. Napokon je GA;godi'nja 1ena umrla od mnogobrojni& preloma! rana i 'okova. 8li njena de,a se nisu smirila. Ee+u is,rtanim kabalistikim zna,ima na zidovima! oni su oekivali vaskrsenje oi'enog tela. )ojavila se prava psi&ika epidemija. Ona je za&vatila deset ljudi. 2ak i sused! koji nije ni sanjao ni'ta o udovi'nim seansama! poinjao je odjednom da priuvljava Eorzeove znake >u 8rmiji je slu1io kao radio; vezistaB. 6ila je to naredba da prona+e 0otogra0iju susetke i da iz nje izre1e sliku jedne od sestara. 4ek ispuniv'i tu naredbu! ovek je iza'ao iz udnog stanja. )si&ijatri tvrde- ako bi se slino dogodilo u nevelikom selu! psi&oza bi mogla da za&vati itavo stanovni'tvo. 6a' tako u ?F veku! itavi regioni su za&vatani plesom svetog Vita . 4o je bilo vreme kada se bli1ila re0orma,ija .imokatolike ,rkve. Jeresi su obuzele skoro itavu Zapadnu Kvropu. Ne'to slino se doga+alo i u drugom periodu gubitka du&ovne stabilnosti. Jodine ?@#A.! u podmoskovskom selu Vereja! u vraare i ve'ti,e se pretvorilo odjednom itavo stanovni'tvo. %ostalom! jo' ?AA$. godine moskovski pro0esor 4okarski je utvrdio u su'tini stra'nu stvar- psi&ikim epidemijama su podlo1ni i apsolutno zdravi ljudi. 8 evo i potvrde. (ada su ubi,e iz 8lmetjevska izolovali jedne od drugi&! oni su se postepeno vratili u normalno stanje. Niko od nji& nije progla'en psi&iki bolesnim. Jovorilo se jedino o privremenoj psi&ozi. )o mi'ljenju spe,ijalista! put prema takvim stanjima u mnogome je otkrio niko drugi ve ; (a'pirovski. Njegove tele;seanse su milione ljudi uinile neobino &ipnobilnima = sklonim &alu,ina,ijama. (arakteristina stvar- .azma& televizijske delatnosti (a'pirovskog >do kraja je nejasno ko je organizovao njegove nastupeB! pao je u ?@@#. godinu. 4a godina je

progla'ena od strane tako sumnjive organiza,ije! kao 'to je %NKS(O >o njoj smo ve govoriliB! godinom netradi,ionalni& metoda leenja. Ee+utim! vratimo se poslednjoj epizodi. Iako je 4. zavr'ila ekstrasenzorske kurseve! ona nije umela da izvede svoje pa,ijente iz transa. (ao rezultat! njena sestra je postala &ipnomanka i poela je da juri na seanse kao za narkotikom. Sklonost prema &alu,ina,ijama javila se i kod nji&ovog brata. )reskakanja su poela posle programiranja poku'aja da ga lee od navike pu'enja. Nauka sve ovo naziva indukovanom psi&ozom. Slian poznati 0enomen datira iz ?#?#. godine. 4ada je jedan opsednuti uspeo da u krsta'ki po&od povede C$.$$$ de,e iz itave zapadne Kvrope. 8 evo jo' jednog udovi'ta. Izvesni 7. se G. juna ?@@C. godine prijavio mili,iji grada Volgograda. *ladnokrvno je saop'tio da je sekirom posekao nekog mu'kar,a! zatim mu otvorio grudni ko'! i'upao sr,e i pojeo iz sr,a svu zgru'anu krv. Za'to: Ne mo1e da objasni. )rosto mu se krv ponekad svi+a ; ukusom i bojom. Jri1u savesti ne osea! jer se nalazi na putu u pakao i ovaj 1ivot nije za njega. 7. tako+e ita okultnu literaturu. Nije mu se dopadalo kada u knjigama dobro pobe+uje zlo. )osle ubistva! poeo je u snu da privi+a reke krvi i u sebi je nesumnjivo osetio 1elju da uni'tava sve 1ivo. % vreme &ap'enja na njegovim grudima su otkrili urezano o'tri,om = GGG. (ako odgovoriti na satanizam: Indukovane psi&oze oito srodne su mitolo'koj svesti. One tako+e uestaju u prelaznim nestabilnim periodima! kada du&ovni i emotivni naponi u dru'tvu narastaju. Kvo 'ta pi'e u jednom od komentara delima (. Junga- .a,ionalistika argumenta,ija deluje dotle dok su ljudi! makar do izvesnog stepena! slobodni od emo,ija. 4reba temperaturu a0ekata podii iznad kritikog nivoa. )osle toga! mogunost e0ektivne primene razuma se umanjuje i na njeno mesto dolaze lozinke i &imerike 0antazije. (olektivna opsednutost ubrzano se razvija u psi&iku epidemiju. Klementi! u normalnim prilikama dru'tva jedva podno'ljivi! sada se nalaze elo stola! a ponekad i u vr&u vlasti. Individue takve vrste uvek se na+u! jer na jednog du'evnog bolesnika >oko jedan pro,enat stanovni'tvaB dolazi oko desetak ljudi sa latentnom psi&ozom. Ei'ljenje kod nji&! samo po sebi je blisko opsednutosti. (ada navru strasti! te individue se ine upotrebljivijim u dotinoj situa,iji. One su uvek bile obuzete tra1enjem kriva,a za sve nesree i neprijatelje! i te1ile liderima koji obeavaju jednostavna re'enja svi& problema putem nasilja. Kvo 'ta je realna pokretaka sila svi& revolu,ija! me+u njima i okultne- ljudi! snabdeveni energijama iz in0ernalnog sveta. %pravo zato su opasni ne samo oni koji su spremni za individualan zloin! ve i oni koji mogu primarno da i& indukuju. Ee+u njima su i (a'pirovski i mnogobrojni rukovodio,i ekstrasenzorki& kurseva! i lideri svemogui& mistini& dru'tava. )rimer za to je 6elo bratstvo! gde je induktor bio izvesni (rivonogov! ranije uesnik pro,esa razrade psi&otronskog oru1ja. Ee+u njegovim autorskim rukopisima je prona+eno delo Eetodi psi&o0izike dijagnostike i regula,ija stanja 1ivi& bioenergetski& sistema . (akve metode borbe sa okultnom revolu,ijom mo1e da predlo1i savremeno dru'tvo: Naravno! svaki represivni metod vrvi od zloupotreba. 4im vi'e! 'to jasni& kriterijuma nema ni kod oni& koje pozivaju u svojstvu eksperata. 8utor ovi& redova je prisustvovao raspravi sluaja bolesnika (.! koja je! sumnjajui u ve'tiarenje! nanela vi'e od pedeset rana no1em svojoj susetki! a zatim zapalila oi'ujui oganj. Ei'ljenja psi&ijatra o stanju (. skoro su se dijametralno razlikovala.

8 koliko je tanka grani,a izme+u pojmova uraunljiv i neuraunljiv: 4e'ko je objasniti za'to su! na primer! 2ikatila osudili na streljanje! a 8verina na leenje: >Napomena- Sve'tenik .odion pi'e- Imao sam prilike ne jednom da poseujem psi&ijatrijske klinike! gde su! naporedo sa du'evnim bolesnima! dr1ali i opsednute. Savremena bezbo1na psi&ijatrija ne ume da razlikuje bolesnog od opsednutog! mada je u do;revolu,ionarnoj .usiji bilo poznato mno'tvo naina! koji dozvoljavaju da se to nepogre'ivo uini. Jedan od nji& je da se pred osumnjienog za opsednutost postavi deset a'a. 9evet od nji& je sa Svetom vodi,om i jedna sa obinom vodom. Opsednuti! ma koliko puta poku'avao! uvek e odabrati a'u sa obinom vodom. B. (ontrola od strane pozitivistike nauke i represivni& organa suvi'e je primitivna. 4reba zauti 'ta ka1e .uska )ravoslavna "rkva. .e je o otporu demonskom svetu u onoj ravni! koja je savr'eno nedostupna materijalistima. .e je ne samo o izgnanju demona iz posednuti& ljudi = o tome emo tek govoriti. Svet demonskoga je sobom ispunio televizijske studije i ko,ertne sale! naune laboratorije i predsednike kabinete. 8 zar je malo s0era u kojima )ravoslavlje nije ra'irilo svoj realan uti,aj: >Napomena- )ostoji osnovana in0orma,ija da niz najsumnjiviji& sekti dr1i svoja koordina,iona savetovanja u odeljenjima 9r1avne skup'tine.B Odgovor na mistini izazov vremena mora da bude adekvatan. 4reba zauti glasove iz psi&ijatrijski& bolni,a. Ne nave'uju li oni nastupanje *orusovog eona:

Ostrvo Zlo je trenutno na vr&un,u slave. Ono je respektabilno. Ono je pred vratima. 2ini se! itava Zemlja je ve u njegovoj vlasti. .usija! nad kojom su se u du&ovnom pogledu jo' sasvim nedavno ukazivali mnogobrojni maleni kadovi molitava koji se uznose prema nebu! promenila se. 8 ipak ne'to spreava pobedu neprijatelja ljudskog roda. I sigurno ako bi neko od na'i& savremenika mogao videti nevidljivo! on bi razlikovao mo1da i retke ali blagomirisne molitvene kadove nad malenim gradovima! selima! &ramovima i porodi,ama. )skovsko jezero! ostrvo Zalita = siroma'no ribarsko seo,e. Skoro F$ godina slu1i ovde Nikolaj Jurjanov! mitronosni protojerej! nastojatelj &rama Svetitelja Nikolaja. Stotine i &iljade ljudi iz itavog )ravoslavnog sveta dolaze kod njega po blagoslov. Zasaditelj drvea Eona&inja Nina- Ei smo ranije ovde dolazili na letovanje. Jedanput idemo! a nama u susret ide bradat mu'kara, sa obrami,ama. Na ramenu mu se poderala ode1da. Odlo1i ko0e i neoekivano nas po'kropi vodom. Smeje se. 4ako smo se upoznali sa o,em Nikolajem. Od tada se kod njega i &ranimo. 8 bilo je to pre CA godina. 4ada je na ostrvu bilo vrlo malo drvea. Jroblje je izgledalo kao pustinja. Stabla! koja se vide unaokolo! je sam bau'ka zasadio. Njime je i groblje zasejao. Vodu je sa jezera nosio da poliva mladi,e sa oko C$$ m udaljenosti. 8 kada smo se upoznali! imao je ve D$ godina. I pokraj svoje kue zasadio je drvee = retko za ove krajeve. Ota, Nikolaj je po pro0esiji bio biolog. Zatim su ga u&apsili u onim te'kim vremenima. Sedeo je u tamni,i nekoliko godina. O tome je i pesmu napisao. 4ada je dao sebi zavet da e postati sve'tenik. Slu1io je i u Vilmusu. 4i& godina je boravio kod prozorljivog jeros&imona&a Simeona )eorskog. Ovaj mu je tri puta rekao-

4olaps/ 4olaps/ 4olaps/ .anije se na'e ostrvo tako zvalo. I odista! bau'ku su blagoslovili da slu1i ovde bli1e rodnom kraju. On se i rodio nedaleko odavde! pored onog mesta gde se odigrao 6oj na ledu ! gde je Sveti blagoverni (nez 8leksandar Nevski zaustavio nasrtljiv,e na veru )ravoslavnu. 8 stabla = gle kakva su/ 9r1e svojim korenjem itavo na'e neveliko ostrvo. Ovde se takve bure razviju da ponekad misli' kako e svo tlo ispod nogu odneti. 8li ne/ %vrstio bau'ka ostrvo. )ravedni,i zemlje ruske Nina 8leksejevna Velikopoljska! ovda'nja 1iteljka- Ova su mesta ovde! uop'teno reeno! udesna. Na susednom ostrvu! koje se ranije zvalo Jornje! u ?G. veku podvizavao se Sveti pravednik 9ositej Jornjeostrovski. Stajao je na ostrvu velianstveni &ram5 zatim je! ka1u! oti'ao pod zemlju. Na njegovom mestu se 0ormirao breg. (ada sam bila devoji,a! jedanput sa mamom idem po 'umi = a borovi su tamo ogromni! vekoviti! i izlazimo upravo na taj breg. 2ujem! kao neko ,rkveno pojanje = ba' ispod brega se ori. )rivijam se mami5 ona ne uje ni'ta. )otom sam esto priuvljavala to pojanje! gre&ova radi oito. )repodobni 9ositej &oda po toj zemlji. Ovde je 1ivela! ne tako davno! blagoestiva stari,a Je0rosinja. Jedanput je u snu videla Sve,a. Ovaj joj ka1e- 4i si mi se molila i evo = do'ao sam ti/ Enogo je unaokolo prljav'tine >dakle gre&ovaB. I poveo je stari,u na taj breg. )okazao joj je osam kelija = tamo pravedni,i slu1e! poju! a deveta soba je bila zakljuana. Zatim se ispostavilo da je Je0rosinja spavala tri dana bez prekida. Ve vi'e nisu znali 'ta sa njom da rade. )osle toga se Je0rosinja uskoro prestavila i bilo je oito da ona ve zna svoj smrtni as. Star,i pamte i 6la1enog Ei&ajla ; prozorljiv,a i pravednika koji je ovde 1iveo. Njegova &umka se nalazi na groblju. (od njega je! jo' kao devetogodi'nji deko! dolazio ota, Nikolaj! a ovaj ga je odma& prepoznao- 4i si mi najdra1i gosti ! govorio je . )utni,i pokloni,i % osam sati izjutra! reni trajekt Zora prevozi prve poklonike iz )skova. Nekoliko desetina ljudi. % redovima! oni kreu na istu mar'rutu. )ored &rama Svetitelja Nikolaja prema malenom zelenom domu nasuprot groblju. 4amo u dvori'tu ve ekaju drugi! oni koji su noili na ostrvu. %sredsre+ena i tu1na li,a. %glavnom dolaze zbog neke nesree. 7i,e jednoga je! istina! uzbu+eno i svetlo. Zovem se Viktor. Sudbina me dovela Star,u i to ne laka. 6io sam o0i,ir;juri'nik. Zatim sam slu1io kao plaenik u (araba&u. Zatim = zatvor. 4amo sam prvi put )ravoslavnu knjigu proitao. Organizovao sam u zatvoru gra+enje &rama. Odma& su me oslobodili. Sada 1ivim u 7enjingradskoj oblasti. Narod je siroma'an! nov,a niko nema! a mi smo re'ili da podignemo tri &rama. 9o'ao sam po blagoslov. % )skovu sam nova, izgubio. (renuo sam pe'i,e5 ljudi su mi pokazivali put. Najpre sam proma'io ,ilj i stigao u jedan od lokalni& manastira! a ne o,u Nikolaju. Zatim sam F$ km pe'aio natrag do )skova. "ipele su mi se po,epale! a zatim jo' C$ km do Jezera. Sve se mislim kako u se vratiti bez nova,a: No dobri ljudi su me i bez toga doveli. (od jedne stari,e sam se besplatno nastanio. 9ok sam i'ao ovamo sve sam mislio 'ta u rei bau'ki: (ao da sam sa 6ogom razgovarao. (ad sam do'ao! tek 'to sam zaustio! sve je postalo jasno = blagoslovie me ota, Nikolaj i nazad. Ei smo tako+e do'li po blagoslov u &ram ! ka1e sve'tenik ota, Ei&ail. 6au'ka nam je dao novi! a on je za nas kao od zlata. Vratili smo se kui! a tamo as se

javljaju zadu1binari! as neko gra+evinski materijal daje besplatno. )skovska provin,ija je! treba znati! siroma'na. Sada smo ! ota, Ei&ailo vadi 0otogra0iju prekrasne "rkve! doneli bau'ki da poka1emo 'ta smo do sada uradili. 4akvi& sluajeva je bilo mnogo- ako bau'ka da blagoslov! stvar e poi kako treba. Sve 'to on predska1e = dogodi se. 2uda pravednog sluge 6o1jeg 8leksandra Hjodorovna (uzjakova! ovda'nja- Ovde svakakvi ljudi dolaze za pomo. Seam se! jedan nije mogao da &oda. Si'ao je sa invalidski& koli,a i oko "rkve! za bau'kom! na kolenima! kako;tako! prepuzao. I bau'ka se odjednom okrenuo i govori- Sa'ka! ti sada ne pije'! ne pu'i' = dajem ti blagoslov. %stani! sad si onakav kakav treba da bude'/ I taj je ustao! krenuo5 svi su ljudi to videli. Zatim je taj Sa'ka dolazio! ak ga nisam ni prepoznala5 potpuno zdrav mu'kara,. Eona&inja Nina- 6au'ka svima govori- Ne pij/ Ne pu'i/ 8li kako ljude da urazumi'. Jedan je potpuno pijan zabasao u "rkvu i kao da ga je sna'lo neko pomraenje uma- do&vatio je starinsku ikonu Nikolaja 2udotvor,a i tresnuo je o pod. Ona se nije razbila. 4resnuo je drugi put! a trei put razvalila se podna daska. 4akvome se zna 'ta sledi. Nije pro'lo ni dva dana ; utopio se u plitkoj vodi odma& kraj svoje kue. )oeli su da mu dr1e opelo. 6au'ka tek 'to je poeo da ita molitvu! mrtvaeve ruke su se odjednom podigle. 9e,a koja su bila na groblju u u1asu su se razbe1ala. Eene je za&vatio ogroman stra&! a bau'ka e nama- Ne bojte se/ Ne bojte se! sestri,e u *ristu/ Skrstio je ruke usop'emu i rekao- 7ezi/ 7ezi mirno/ 4ako se to ponovilo tri puta5 tri puta je pijani,a tresnuo ikonu i tri puta su mu se ruke podigle. "elo selo je svedok. 8 bau'ka je rekao- 4rideset godina morau da se zauzimam za ovog pijani,u. Opametite se! ribari/ 2udesa prozorljivosti se jo' uvek doga+aju. Jedna 1ena je do'la bau'ki. (a1e6lagoslovite! bau'ka/ Eom sinu je danas ro+endan/ Ja sam puno bure piva spremila/ 8 ota, Nikolaj odgovara- )ivo: (akvo pivo ako ne bude ni'ta 1ivo! Earju'ka/ Odjednom je do&vatio 'taku i poterao je do same obale = jedva je uspela da se ukr,a na Zoru . Sti1e kui zbunjeno! otvara vrata! a tamo sin omu oko vrata naba,io = &oe da se obesi. 9va puta kroz 1ivot Napokon se vrata na kui,i otvaraju. .adni dan! a odjednom- Sveta vam Nedelja i )raznik/ Neka vas uva Svemilosrdni 6og na duge godine i leta/ Spasi! Jospode! i pomiluj vas za tu istinu koja vodi u veliku radost. 8 kuda: % venost i bla1enstvo. Ovde mi privremeno 1ivimo. Ovde je kratko na'e postojanje! a tamo je beskonanost = 1ivot. Za tamo postoje dva puta- stra'ni pakleni oganj za gre'nike! a za pravednike bla1enstvo. 9arujem vam onu istinu! koja je neop&odna za spasenje. Ei emo uvek vapiti Spasitelju sveta- Jospode Isuse! spasi nas od ti& dela i bezakonja protivni& onoj Istini koja daruje bla1enstvo. .adujte se i veselite se! dragi moji! 'to ste u bla1enstvu ! govori ota, Nikolaj. )a vi niste bez krsta/ Sa kr'tenjem ste dobili na telu krst i taj krst mi nosimo itavog 1ivota. (rstu se klanjamo! na kojem je bio raspet Spasitelj sveta = Jospod! i raduje se na' du& i veseli se/ Eona&inja Nina- Jedanput nam je bau'ka rekao- Kvo! sestri,e u *ristu! sada ete posei stare istrulele krstove sa grobalja da i& zamenimo novim. )osekli smo = ekamo... Svuda ,rvotoina i iver. 6au'ka tri sa istim platnom. Jovorimo muOstavite! bau'ka/ Ei emo sve to pokupiti. On odgovara- Nije va'a du1nost

krstove da nosite. 8 pret&odno je sam nalo1io pe u kupatilu i oprao kupatilo. Sve do poslednje truni,e je sakupio i spalio u pei. Kto kako se odnosi prema (rstu. Stara, svakog pomazuje maslom! zatim slede ti&i kratki razgovori. Kvo! prilazi otvoreno radoznala mlada i na'minkana osoba = oito &oe udo da vidi. Ota, Nikolaj je odstranjuje lakim pokretom ruke. 9rukijim! sujetnim ljudima! Stara, blago govori- )livajte/ )livajte! dragi moji/ 8ko vas vetar podigne! da ne da 6og da potonete/ Na pitanje odgovara kratko! stalno uje'- Eo1da... neka bi Jospod pomogao. Eo1da... ne govori gluposti. % manastir kreni sa AD godina! a sada dr1i predavanja. Operi'i! i to 'to je mogue pre u Smolensku. Ne treba. Eo1da. Eoli se... molitva majke sa dna mora e se dii. Jlava boli: ! on lupka suvim dlanom po elu mlade 1ene. Sad si zdrava. Vidi'! ak si dobila i rumen na li,u. Eo1e se uiniti da bau'ka nije sasvim prisutan! da mu misli lutaju ko zna gde. 3ta da se radi: On se postojano nalazi u stanju molitve. I! sigurno op'tei sa pokloni,ima! uje ne samo nji&! inae! kako bi mogao tako sigurno da odgovara ljudima koje vidi prvi put. Eona&inja 4atjana- 6au'ka je visokoobrazovan ovek. Zna nekoliko strani& jezika! a sa ljudima govori kratko i iskljuivo jednostavno. .ei su danas obezvre+ene! izlizane = ni'ta njima nee' dokazati! nikoga ubediti! nikome pomoi. 6au'ka se moli! i moli da se i drugi mole. .azgovor sa bau'kom 6au'ka je 0iziki slab! ali du&ovna bodrost njegova je zau+ujua. 9ve devoji,e! od G! I godina govore o njemu- 2im nas ugleda! ota, Nikolaj trkom dolazi da nas blagoslovi. Njegov korak je lak i brz. On odista skoro tri! a ponekad se ini = leti nad zemljom. Kvo je iza'ao iz &rama! ugledao je na'u televizijsku kameru na postolju! obi'ao je tri puta! nasmejao se i prekrstio. Saslu'ao je kratke uzbu+ene rei mladog oveka! lupnu ga po obrazima i ree- )okajao si se. Vi'e se ne kaj. Na li,u momka srean osme&! a ota, Nikolaj ve ide dalje. I s nama je Stara, razgovarao kratko. 8 za'to me 0otogra0i'ete: Enogo je va1niji& ljudi od mene5 ja ni'ta ne stvaram. Eeni je skoro @$ godina. )ro+e moj vek kOo dan kad svene. )rojuri 1ivot moj kOo dim i dveri smrti tik kraj mene ve 'kripe zvukom u1asnim. Oprostite mi/ Odmenite mene vi koji sti1ete tek i mene gre'na pomenite! odlazim! ali ne zauvek. 6au'ka! 'ta e biti sa na'om .usijom: Eilost 6o1ija nekO je s nama. 9obra su vremena! &vala 6ogu = &ramovi se grade! knjige se du&ovne objavljuju. Ja vam poklanjam svoju5 vi je nemate: I odma& pru1a knjigu s jedva primetnim lukavstvom! kao da priznaje da vi'e agituje ; govori kako bi voleo da bude! a ne onako kako jeste. Neoekivano! jedna od 1ena! koja je do tad umilno gledala o,a Nikolaja! poe da rie... nisko... iz utrobe. 7i,e se napre1e! prekriva se gukama! pogled pun mr1nje. I odjednom iz nje se zaori debeo! sasvim neljudski glas- 6udale! za'to ga slu'ate: )a to je (oljka budala/ (oljka! mrzim te/ 6au'ka se zagleda u nju i zasmeja se- Ne bojim te se! rogati/ 9ade 1eni pros0oru! a ona kao da joj opr1i dlanove. )oduava/ )oduava/ )usti i& neka svi odu u pakao/ Neka ne znaju Istinu! neka gledaju televiziju/ Neka se igraju na kompjuterima/ Jo' mi! +avoli! volimo nakarminisane devojke/ 3to i& pomazuje' maslom: Volim kada se devojke kremom ma1u. Emmm! ne volim! kada 6oga radi!

isku'enja &vale/ Erzim )ravoslavne/ Najprotivnija mi vera/ Ostale vere sve u pakao odlaze. Napokon! ota, Nikolaj je nekoliko puta lupka po elu i strogo joj ka1e- )rekrsti se/ )osednuta sva kao da obamire. Eenja se izraz njenog li,a. Na njemu se probija slabi osme& i ve svojim 1enskim glasom govori- 6og je s vama! bau'ka/ Ota, Nikolaj- )o+i mo'tima u manastir. >Napomena- Sve'teni,i koji esto moraju imati posla sa posednutima tvrde- u poslednje vreme oni sve e'e prorokuju u ime +avola. .ogati odrod propeva! kao da smatra da vi'e nema 'ta da krije. 9a! +avoimanost ljudska je realna stvar. 8utor ovi& redova bio je u prili,i da vidi posednute! dok sve'tenik priziva imena Sveta,a! 8n+ela 2uvara! dok i& pomazuje osve'tanim maslom. 3ta sve ne rade izvesni nesreni,i/ Oni viu neljudskim glasovima u direktnom smislu te rei5 oni se gre od bola kad ugledaju krst! 6ibliju5 oni se uvijaju po podu pod blagotvornim kapima Svete vodi,e. Sveti pravednik Jovan (ron'tatski je pisao%porna neveri,a u zle du&ove jeste! zapravo! istinska posednutost! zato 'to ide nasuprot Istini! nasuprot Otkrovenju 6o1jem. Jospod je do'ao na zemlju ba' zato da bi sru'io delo +avola i spasao od nasilja svog oveka. 8ko nema +avola! onda nema *ri'anstva. 4ada silazak u svet Sina 6o1jeg ne bi bio potreban. 8li! to je neistina. Iskustvo svakog od nas! zdrav razum! istorija 1ivota Sveta,a i istorija svi& naroda uveravaju nas u postojanje zli& du&ova. Ja sam video istinski posednute! u koje su se uselili +avoli po neispovedivim sudovima 6o1jim i proizvodili u njima umnu poremeenost! terali i& na stra'ne &ule i nepoinstva. Video sam kako su se u1asno ba,ali iz jednog o'ka u drugi! ili se peli uza zid i tome slino. 4akve je! sla1em se sa 8postolom! 6og predao Satani na izmo1denje ploti! da se du& spase. Imajui bogato iskustvo itanja molitava protiv zli& du&ova! jeromona& )antelejmon 7edin pi'e o stra'noj tenden,iji na'eg vremena. )red )rvi dolazak Spasiteljev! na zemlji besnilo je bilo ra'ireno u u1asnim razmerama = zbog odstupni'tva ljudi od 6oga. I sada! uoi 9rugog dolaska! kao i #$$$ godina ranije! besnilo se 'iri u vidu epidemije. .azlog je isti- ljudi su se ponovo otpadili od 6oga! zaboravili Nebo! zaboravili Venost. Opsednutost postaje bolest veka! posebno me+u ljudima koji su spolja prijazni! koji su prilago+eni postojeem poretku stvari. Slini ljudi svog +avola ne brinu! pokorno ispunjavajui njegovu volju! koja se u potpunoj meri sla1e sa 1eljama propale du'e. O takvima Sveti 4eo0an Zatvornik svedoi- )ostoji useljenje du&ova! koje je neotkrivljivo skriveno. )ostoji tako+e vlast du&ova nad umovima! mimo tela! kad i& oni vode kako 1ele! kroz strasti koje u njima dejstvuju. 7judi su uvereni da sve ine sami = svojom voljom! ali su oni samo naseobina neisti& sila. Izgnanje +avola ni izbliza nije jednokratna magijska radnja. 9a bi se neko izbavio od +avoimanosti ! pi'e sve'tenik .odion! valja poeti od pokajanja za itav pro'li 1ivot- od od,rkovljavanja! od samopromene! a zatim tek tra1iti egzor,istu. Setite se- Sveti O,i su predskazali da e ljudi poslednji& vremena biti veoma gordi! zato e se i spasavati uglavnom nesreama i bolestima = ako i& smireno ponesu.B Ima jo' )ravoslavni& ostrva u moru bezakonja. I &vala 6ogu! nee i& zapljusnuti ,rni talasi. I zli vetrovi nee odneti rodnu zemlju! dok su 1ivi vekoviti koreni. Zavera vampira )akleni glasovi sve jae se ore iz nedara masovne kulture. (o i& priziva iz bezdana ljudskog seanja: 9a li samo trgovaki interes produ,enata i izdavaa:

K. Jolovin! kulturolog- %pravo su od @. do ?#. veka 0iloso0i i meta0iziari uporno razra+ivali angelologiju = najslo1eniju nauku o strukturi neba! i nisu se dosa+ivali. Veini savremeni& ljudi! u 9anteovoj 6o1anstvenoj komediji je najverovatnije dosadno da itaju o .aju . Svi e itati )akao . 4o je i najzanimljivije. Kvo kako je otrovna re,a zanimljivo pridobila posebnu snagu u zoru novog vremena. (ako su ljudi izgubili sti&ijsku radost postojanja. )o'to im se krv sledila! bilo im je potrebno ne'to stalno ime bi je zagrevali. 9emonologija upravo i ima taj najtrpkiji ukus koji jo' uvek mo1e da slu1i kao doping. Na kraju vremena! mnogima je dosadilo da tra1e nebeski 8psolut. 4akvi du&ovni i intelektualni napori za&tevaju isuvi'e mnogo energije. % zamenu za 6o1anstvenu vertikalu uvek je spremna banalna &orizontala. Zanimanje za ljudsko telo! za materijalna zadovoljstva! nasla+ivanje stra&om ; otuda uspe& pisa,a tipa *auarda 7a0kra0ta. 4aj 8merikana, je itao,ima ponudio kon,ep,iju onostranog sveta kao bezgraninog zla! kojim je okru1eno sr,e na'e planete. 4o nije sluajno stvaralako provi+enje autora! ak ni njegova sopstvena ideja. 7a0kra0t je bio posveen u veoma spe,i0inu organiza,iju masonerije egipatskog reda = *ermetiko bratstvo 7uksora. % tim krugovima uvek je bila 1iva neoplatoniarska kosmogonija. )rema tim predstavama! na' svet se dr1i u relativnom redu jedino naporima trenutnog tvor,a = demijurga. 8li! pre ili kasnije on slabi. Na kraju njegovog ,iklusa! eona! kroz mnogobrojne rupe u na' svet poinje da prodire kovitla, van njegovi& grani,a = prvosazdani &aos. )robija se u obliju demonski& sila. I tako e biti do pojave sledeeg demijurga. %ti,aj slini& ideja na stvarala'tvo 7a0kra0ta u potpunosti je oigledno. Jogoljev Vij je tako+e stravina pria. 8li u ?@. veku takvo delo spada u op'ti kontekst tada'nje literature. "rnog 1anra jo' uvek nije bilo. On se pojavio i tempiran je kao bomba. 4o je bilo toliko neoekivano! da su se istoriari kulture i so,iolozi prve polovine na'eg veka! koji je obeavao da bude u potpunosti pozitivistiki = zbunili. 9odajmo da se ovim 1anrom tesno dotie 1anr naune;0antastike. On tako+e priprema sveani susret ovekove te&notronske ere sa demonskim svetom. Jlad Osamdeseti& godina u S89 je bestseler postao roman Vitli 3trajbera = Jlad . Njegovom autoru pripada udna izjava- (ada sam poeo da razumevam mo teme koja zadire u romane strave i u1asa! kada sam s&vatio do koje dubine ta tema prodire u no ovekovog nesvesnog! rekao sam sebi da autor mora da postane obavezan pred svojim itao,ima. Ee+utim! sa svom tom obavezno'u! 3trajber pi'e o posebnoj vrsti vampira = pre0injeni&! kraljevski&! koji povremeno sviraju violonelo. (anibalizam po reima J. (. 2estertona- Nije prvobitan i ak nije ni zverski obiaj. (anibalizam je ve'taki i ak tra1en kao prava umetnost radi umetnosti. 7judi jedu ljude ne uop'te zato 'to tu ne vide ni'ta lo'e5 oni izvanredno znaju da je to u1asno i zato i jedu. 9akle! neoekivano stra'na estetika vampirizma preplela se sa udnom idejom paralelnog tipa evolu,ije- ovek i nadovek i svaki ima svoj put. Hiloso0 i pisa, <an )arvulesku ?@AF. godine je u )arizu objavio knjigu! u kojoj pi'e da je autor romana Jlad posveen u jedno tajno dru'tvo. (ao o pis,u koji je dobio jednu udnu misiju- da poui oveanstvo! na prvi pogled! divljoj misli = misli o buduoj muta,iji izabrani&. I kao 'to se vidi! re je o neemu direktno suprotstavljenom ideji preobra1enja ljudskog tela u )ravoslavnom predanju.

Ostalim neizabranima oito predstoji da postanu jedino kolektivni davao,i krvi. Zanimljivo je da je u tako buno slavljenu ekraniza,iju Jladi unesen detalj koji u romanu odsustvuje- otmeni vampiri zabadaju u svoje 1rtve koplja izra+ena u vidu magijskog znaka. On podsea na krst i na gornjem delu njegovom je oma = to je ank&! drevnoegipatski simbol 1ivota vene du'e posle smrti. Sve to govori o okultnim uvidima reditelja 4onija Skota. Oito izbor reditelja nije bio sluajan.! kao i glum,a! poznatog pevaa = 9ejvida 6ouvija >posveenog u red Istoni& templara! koji pripada masoneriji egipatskog redaB. Opet nas prati magijska simbolika drevnog Kgipta. % spe,i0inim krugovima intelektuala,a s poetka veka! taj red je postao poznat kao tajni pokret satanista. % njemu su se! poev od ritualni& urlika na magijskom eno&ijanskom jeziku >jezik an+ela! koji je! navodno! doneo Kno& iz onostranog svetaB! praktikovali krvavi i tantristiki rituali. Sugestiju na to sadr1i ak i spe,i0ini potpis jednog od osnivaa reda Istoni& templara! 8listera (roulija! sa 0alusolikim slovom 8. (rouli je bio uenik izvesnog Semjuela Eetersa. O Eetersu je poznato da je ?A@A. godine dobio pristup bibliote,i pariskog 8rsenala! gde je na'ao (njigu svete magije maga 8bra Eelina! 'tampanu ?FDA. godine! koja je slu1ila kao ud1benik okultizma. Znanja ,rpljena iz nje! oito! dala su mu podlogu za radove u okvirima reda .ubinske ru1e i Zlatnog krsta = koji je osnovao. Sauvana je njegova 0otogra0ija u kostimu 1re,a boginje Izide. % savremenoj bro'uri! koju je izdao red Istoni& templara = O4O! nalaze se zanimljiva dokumenta sa su+enja poznatog kao .ozenkroj,erski skandal . % aprilu ?@??. godine Eeters je bio osu+en. % toku pro,esa je bilo dokazano da je Eajstor .ozenkroj,era izvr'io akt vampirizma sa ,iljem produ1enja 1ivota. Zajedno sa njim! krv je pila i njegova supruga Eojna! ro+ena sestra poznatog 0iloso0a 6redsona. )ri tom! Eeters je rado priao da je spe,i0ina znanja krvavi& rituala dobio od izvesne nasledni,e dinastije bavarski& kraljeva. Nesumnjivo! Eeters je pripadao onim prokletima o kojima svedoi Kvan+elje- (rv njegova na nas je i na de,u na'u. >Et.#I!#DB (arakteristian detalj- 6rani par Eeters je nameravao da u )arizu sagradi &ram Izide = boginje koja je o1ivela Ozirisa. Ona je drevnoegipatski simbol besmrtnosti. Njen znak je ,rna maka = bie noi i krvi. 4rpki ukus krvi bio je poznat oito i (rouliju. % vreme svoje ekspedi,ije ?@$D. godine na *imalaje! on je koristio! u svojstvu pre&rambeni& proizvoda! dvoji,u svoji& pratila,a. Vampirizam engleski& .ozenkroj,era zasnivao se na kabalistikim predstavama. <ivot bi morao biti rastvoren u krvi koja ovladava mnogim magijskim svojstvima. % romanu Jlad ,entralna linost je veno 1iva 1ena = Eirjam. Ona preliva svoju krv svakom narednom ljubavniku i taj i sam postaje vampir! koji uva mladost tokom jednog stolea. 4u je tako+e! u knji1evnoj 0ormi! zapeaena srednjovekovna legenda o osve'tanom braku sa tajanstvenom damom = brak koji produ1uje 1ivot. Ei se namerno zaustavljamo na ovim podrobnostima. %pravo jezik simbola dozvolio je preno'enje jezive tradi,ije iz veka u vek. 6ratstva krvi Eirjam

(rajem ?@. veka u realnosti koja nas okru1uje na udan nain se materijalizovalo i to mistino ime. % Italiji je osnovano al&emijsko;tantriko dru'tvo 7ana, Eirjam . Oni su sebe nazivali vezom bia koja su jedna te ista. O su'tini takve veze poznati okultist! J. I. Jur+ijev! pisao je- Neki narodi imaju obiaj krvnog bratimljenja. 9voje ili nekoliko ljudi me'aju svoju krv u jednoj posudi i zatim piju iz nje. )oreklo tog obiaja je u magijskoj ,eremoniji 0ormiranja veze izme+u astralni& tela. Izvesni narodi! na primer Jevreji! pripisuju neobino znaenje magijskim svojstvima krvi. 8ko se uspostavi veza izme+u astralni& tela! onda ona! po verovanjima neki& naroda! ni smru ne mo1e biti raskinuta. Osniva 7an,a Eirjam je izvesni Nulijano (remer,. On se rodio ?AG?. godine u Napulju. Njegov portret ne postoji5 pravo ime njegovo je nepoznato. (remer, je ini,ijatiko ime. Ono oznaava vaskrsli du& drevnog &aldejskog maga. % mladosti! (remer, je bio uenik visoko posveenog Izara )askala 9e Servija! koji je imao istog okultnog uitelja kao i lord 6ulver 7iton. 8n+eo sa zapadnog prozora 7an,u Eirjam pripadao je jo' jedan veliki pisa, = Justav Eajrink. Njegovi romaniValpurgijska no ! Jolem ! 6eli 9ominikana, ! 8n+eo sa zapadnog prozora su knji1evno preosmi'ljavanje najpopularniji& zapadnoevropski& mistini& pria. Ee+u njegovim linostima uostalom tako+e 0igurira Eirjam . Eistini brak sa njom glavnog junaka romana Jolem uznosi se kao trijum0 kabalistike besmrtnosti. Eajrinkov povratak okultizmu dogodio se u njegovoj #D. godini! kada! u stanju depresije! umalo nije izvr'io samoubistvo. % tom odluujuem momentu! me+utim! ne'to je za'u'talo i neko je ispod vrata njegove sobe uba,io okultnu bro'uri,u pod imenom <ivot posle smrti . Ve na kraju 1ivota! biv'i rimokatolik i okultist! Justav Eajrink! preobratio se u budistu i ak je izvesnim praktiarima joge posvetio bro'uri,u Na grani,i onostranog . Ee+utim! Eajrinkova sudbina ipak svedoidoti,anje +avolski& energija je opasno/ 4ragini Eajrinkov poku'aj ponovio je njegov sin. )isa, je bio potresen i samom injeni,om samoubistva i time! da se na taj nain! materijalizovala ideja stalno varirana u njegovim romanima. .e je o mistinom prenosu isti& ar&etipova u lan,u pokolenja = o demonskom kru1enju jedni& te isti& doga+aja. )ola godine posle smrti sina umro je i sam pisa,. )o svedoanstvu njegove 1ene! on je doekao smrt sa dostojanstvom i u potpunoj ube+enosti da ga eka jedino prelaz iz jednog stanja u drugo. 4reba verovati da je pod tim podrazumevao ne'to sasvim drugo od onoga 'to podrazumevamo mi! )ravoslavni. 2ovek! koji je po 'ikarama sumnje proskitao itav svoj 1ivot! o spasenju du'e i "arstvu Nebeskom verovatno nije razmi'ljao. 8vaj! najproni,ljiviji du&ovi Zapada! vo+eni lukavim tamnim lavirintima! spremni su da se preobrate u bilo koje uenje! samo ne u )ravoslavlje. "rvena magija Eogue je zamisliti te1nju imenovani& tajni& dru'tava da ispolje ,iljno delovanje na umove savremenika preko literature. )rojekat takve du&ovne ekspanzije zasnovan je na mistinoj predstavi o tome da je izgovorena re samo prva 0aza materijaliza,ije ideja. Ona mo1e da bude ovaploena u so,ijalnoj ili politikoj ravni. Eogue je tako+e! da sa odstupanjem ra,ionalizma i pozitivizma osmi'ljena re sada ponovo

ustupa mesto ira,ionalnom metodu. On pokazuje daleko jai utisak na svest ili podsvest! koja u oveku ateisti slu1i kao obitavali'te demonskog sveta. %pravo zato bioskop i televizija postaju osnovna sredstva tzv. virtualne kontra; ini,ija,ije! kada du&ovno nepripremljena masa ljudi guta +avolji mama,. % tom kontekstu zanimljiva je kratka epizoda iz 0ilma Jlad . Njegov junak vr'i evoka,iju = ritual ,rvene magije . On priziva Eirjam. 9aleko podrobniji opis slini& radnji nalazimo u rukopisima Nulijana (remer,a. In0orma,ija dru'tva )olitika &ermetika 4ekstovi (remer,a komentari'u se u delu .ene Isnara! pseudonim visokog posveenika dru'tva Vitezovi Svetog 9u&a = to je danas jedini ini,ijatiki rimokatoliki red. .ukopis nosi naziv )rimedbe o kontra;ini,ija,iji . Zajedniki znamen ti& rituala je svesni kontakt sa neljudskim biima! koja snabdevaju adepte natprirodnim moima. )reko trans0orma,ije nji&ove krvi i preko novog ra+anja u svom telu jajeta zmaja! 8ndrogina! koja slu1i kao materijalni temelj demonske opsednutosti! lanovi ti& dru'tava su se trudili da steknu nove psi&ike snage. 8 kao konaan rezultat treba postii besmrtnost du'evnog postojanja! koje se u normalnom sluaju razara odma& posle telesne smrti. % prvom redu ima se u vidu tantrika seksualna magija posebne vrste. Ona je tesno povezana sa ,rvenom magijom = magijom krvi! i sa manipula,ijama odre+enim supstan,ijama 1ivotinja i ljudi. "ilj te opera,ije se sastoji u ovaploenju izvesni& bia koko;demona >tamni& demonaB sa kojima praktikuju vezu ugovorom krvi! koji obeava &iper;0iziku ljudsku realiza,iju = besmrtnost u podlunarnom svetu. % ranijim vremenima sline opera,ije su ra+ene u vezi sa poznatim Nuzepeom 6alzamom! posednutim biem pod imenom ; (aljostro. 4aj subverzivni podzemni agent najvi'eg nivoa odigrao je ogromnu ulogu u pripremi 0ran,uske revolu,ije! slino kao i 6end1amin Hrenklin. Oboji,a su se klanjali zmaju. "rvenom magijom su se jo' u drevnosti zarazile mnoge patri,ijske porodi,e! koje su bile neprijateljski raspolo1ene prema *ri'anstvu. )osebno je to bilo ra'ireno u kraljevstvu dveju Si,ilija i Napulju! gde se kasnije rodila ma0ija i kamora = vidljivi delovi ledenog brega. 8utor skree pa1nju na ove adrese ne sluajno. %s&iujui se mramornom lepotom antiki& bogova! mi zaboravljamo- pred tim idolima su prolivene reke 1rtvene krvi. Ee+u njima i ljudske. (nji1evno romantizovana antika ,iviliza,ija odnosila se prema njoj ustreptalo. Za magijsku svest drevni& ljudi bilo je oito- ono 'to je dobro za bogove ; dobro je i za oveka. Jo' u vreme 4iberija bio je u opti,aju lekovit napitak od vina i ljudske krvi. %mesno je setiti se i onoga 'to je pisao )linije)adaviari piju ak i krv gladijatora = neposredno iz rana! kao iz 1ivi& pe&ara. Slavni Jalen! koji je 1iveo u #. veku posle .o1destva *ristova! pripoveda o ne manje slavnom lekaru! (senokratu. On je napisao sa velikom smelo'u! oslanjajui se na sopstveno iskustvo! kakve bolesti mogu biti izleene upotrebom ovekovogmozga! mesa! d1igeri,e i kostiju lobanje5 napokon i kori'enjem krvi. 4a ,iviliza,ija je pala. Ee+utim! drevni bogovi su se tek pritajili u razvalinama antiki& gra+evina! usnuli pod pepelom Vezuva. 9o'lo je vreme i ovekova ruka je izvukla na povr'inu novog sveta belosne1ni mramor pro'li& vekova = mramor koji je u sebi krio zlu silu uvre+eni& bogova. I ona! ta sila! ra'irila se statuama renesanse gra+enim otvoreno u stilu paganskog .ima. 9revni bogovi su se naselili u Vatikanu po 0alsi0ikovanim dokumentima rimokatoliki& sveta,a i! plenei svojim telesnim savr'enstvima ! pridali su .imokatoli,izmu ulni! prepunjen otvorenim idolopoklonstvom = karakter. Ispunili su

njegovu molitvu plotskim likovima. Osim toga! vratili su u na' svet najstra'niju praksu pro'losti. 6ratstvo 7uksora Napuljski mag (remer,! pi'e .ene Isnar! umro je sedmog maja ?@C$. godine u seo,u 6osolej! nedaleko od Eonaka! gde je bilo pogrebeno njegovo saturniko telo >0iziki osta,iB! iako neki tvrde da je njegova grobni,a prazna! jer su le' verni,i sklonili radi ,iljeva za koje je bolje ne pitati! kada se zna kakvim se manipula,ijama bave slini ljudi. Za 1ivota! (remer, je pripadao ne samo 7an,u Eirjam ! ve i jo' zatvorenijoj grupi! egipatskom .edu Ozirisa! koji je povezan sa Zlatnom zorom u Kngleskoj i &ermetikim 6ratstvom 7uksora u S89. O karakteru ti& dru'tava govori knjiga (osmozo0ija . Nju je napisao krajem pro'log veka izvesni mag Zan! koji je pripadao dru'tvu 7uksora. 4i magovi ak koriste krv >iji miris privlai psi&ika biaB! 1u >koja spaljena izaziva &alu,ina,ijeB! kosti >krema,ija i kori'enje pepelaB! a tako+e i tenost koja se izdvaja iz le'eva u prvim asovima posle smrti. 4o je 0iziko;seksualno;&emijska supstan,a! koju du'a nije uspela da potro'i za vreme 1ivota. Sa (remer,ovim ueni,ima bio je blizak autor Eeta0izike seksa ! baron Julijus Kvola. On je deo spe,i0ini& znanja dobio preko neke Earije Naglovske. )oetkom veka! ona je do'la u Italiju iz .usije! gde je pripadala sekti bievala,a = &lista. %ostalom J. 7. 3trak u svom delu (rv u verovanjima i praznoverjima oveanstva pi'e o bievao,ima - Neki koriste meso i krv novoro+eneta! to jest! prvog deaka koga rodi izabrana za bogorodi,u sveta deva posle estatiko nepristojnog praznovanja! koje sledi za njenim izborom. 4ragovi postojanja zabranjenog lan,a me+u sobom povezani& satanski& dru'tava! iz koga se razvio i 7ana, Eirjam ! vuku se sve do na'i& dana. "rne porodi,e In0orma,ija dru'tva )olitika *ermetika Jodine ?@@$. u Eilanu je objavljena knjiga slavnog imena ; %spomena krvi . Njen autor se potpisao pseudonimom! 8leksandar 9e 9anjan. Na kori,ama je uroboros ! zmija koja guta svoj rep. Jedno od njeni& simboliki& znaenja je venost. 4u su tri zuba 7u,i0erova >0iziki! psi&iki i du&ovniB. Oni oznaavaju ideju totalnog vampirizma! koji isisava sve ljudske sile. 8utor obja'njava delimino aristokratizam vampira! koji se tako udno ispoljio u romanu Jlad . % drevnosti! u Kvropi su postojali kraljevski rodovi! koji su pridavali posebno znaenje istoti svoje krvi. 9inastiki brakovi dovodili su do degenara,ije. Na primer! do &emo0ilije. 4aj problem uostalom uvek se javljao kod izolovani& etnosa. 9a bi se i'upali iz lavirinta degrada,ija! monarsi pro'losti su u ritualima koristili krv mladi& i jai& ljudi. Zatim je do'lo *ri'anstvo. )aganski rodovi ili su odba,ivali istinsku veru! ili su je pri&vatali li,emerno. Istra1ivani od strane "rkve! oni su nazvani ,rnim porodi,ama . >Napomena- %z pomo istra1ivaa savremeni& destruktivni& kultova 8. 8leksejevskog! po'lo mi je za rukom da se sretnem sa predstavnikom takve porodi,e i u na'oj sredini. On je napustio to dru'tvo i sada okajava svoje gre&e. )o njegovim reima! postojanje ,rne porodi,e nikada nee biti prekinuto! ak i ako se! u nekolikim pokolenjima! jedan ovek vrati 6ogu = itava 0amilija odrie ga se. 9e,a mog sabesednika! koju nije uspeo da krsti! odvojena su od o,a i u su'tini su

zarobljeni,i porodinog ve'tiarstva. Zato 'to se u ,rnim porodi,ama veliki znaaj pridaje potomstvu! praktikuju se klanovski brakovi! jer takve spe,i0ine porodi,e te1e da se orode i da kon,entri'u svoje osobine u nasledni,ima. Sline porodi,e poznaju jedna drugu! ne samo u okvirima jedne zemlje! ve i daleko izvan njeni& grani,a.B Ee+u nji&! 8leksandar 9e 9enjan ubraja i poznatog nam (aljostra. )odsetimo se! on je osniva masonerije egipatskog reda. Njegova kon,ep,ija je paralizovanje volje oveanstva stalno obnavljanim mitovima. Kliksir nji&ove besmrtnosti je poznat = to je stra&. Kvo temelja za upravljanje nad milionima robova = te&nologije poznate od 0araona. 8li! da li je danas realan slian projekt du&ovnog vampirizma: *oe li im poi za rukom ovaploenje drevnog simbola- tri zuba 7u,i0erova u prstenu uroborosa: 6rem Stoker i 9rakula (a1u da se od tada! od kada je prona+ena 'tamparija! +avo uselio u 'tamparsku boju! a sada! naravno! i u televizore. Ovo ne zau+uje. 7ukavi! koji u oveku gleda omrznuti mu lik 6o1ji! ne mo1e da nam na'kodi itajui nam misli5 ta s0era mu nije dostupna. Zato je neprijatelju roda ljudskog veoma va1na saradnja in1enjera ljudski& du'a! oni& pisa,a! koji su! kao osetljive antene! usmereni na lovljenje pre0injeni& du'evni& pokreta! ideja! pre1ivljavanja svoji& savremenika. 3to vei talenat ovek dobije od 6oga! time je suoen sa veom pa1njom +avolovom. 7ukavi mo1e da postane njegov sponzor! organizator reklamne parade i imid1;mejker ! samo da se kopanje po sopstvenoj du'i i du'ama drugi& u potpunosti izlije na &artiju ili pred mikro0one. Slini knji1evni,i postaju vodii ljudskog prema in0ernalnome. Ima i drukiji&! oni& koji prenose in0ernalnost u svet ljudi. O1ivljavanje gre'nog tela je problematina stvar! ali o1ivljavanje aveti zaboravljeni& mitova takvim pis,ima polazi za rukom. Na primer! lanu Zlatne zore! autoru 9rakule ! 6remu Stokeru! posveeniku u 7ana, Eirjam ! Justavu Eajrinku! tvor,u ,rnog 1anra u knji1evnosti i adeptu &ermetinog bratstva 7uksora! *auardu 7avkra0tu! Istonom templaru i pis,u savremeni& romana strave i u1asa = Vitli 3trajberu. )o svojoj su'tini! satanska saznanja uskog kruga posveenika iz pro'losti! naje'e nji&ovi& elemenata! postaju svojina mnogi& ljudi. 4o ra+a nekontrolisane okultne energije. 91umaglijev Svoje prvo ubistvo! Nikolaj 91umaglijev je izvr'io ?@IA. godine. (asnije e mu biti dokazano jo' sedam slini& zloina. % svim sluajevima! 91umaglijev je jeo meso i pio krv svoji& 1rtava. Eili,ija je vampira u&vatila na njegov ro+endan = golog i oblivenog krvlju. Jodine ?@A$. u institutu Serbski ! on je progla'en neuraunljivim. % 4a'kentskoj bolni,i zatvorenog tipa! biv'i bomba'! biv'i komandir po1arne stani,e! pona'ao se primerno! a posle devet godina je pobegao. % gradovima (aza&stana i .usije opet su poeli nestajati ljudi. (asnije e biti ustanovljeno- udovi'te je boravilo i u Eoskvi. Znajui da ga tra1e! on se namerno upleo u jednu sitnu kra+u. % zatvor je oti'ao pod tu+im prezimenom. )repoznali su ga sluajno. I evo! na ispitivanju! koje je snimala televizijska kamera! on opisuje mar'rute svoji& planinski& skitanja. 6ri1ljivo je obilazio one gradove gde su nestajali ljudi. %ostalom! nalazei se u bekstvu! ljudo1der je sebi stavio eline zube.

91umaglijev- K moj naelnie/ (ad bi okusio krv! s&vatio bi kako je dobra. )rvi put sam o tome saznao iz knjige "rna magla . Na'oj mili,iji to ime naravno ni'ta nije reklo. Ee+utim! "rna magla je jedna od najre+i& ,rnomagijski& srednjevekovni& inkunabula. O tome da je prevedena na ruski jezik nema ni govora. % njoj se govori uglavnom o ritualima mistinog braka. (oristei krv devi,e! mu'kara, u sebi sjedinjuje dva pola! stiui svojstva besmrtnog androgina. 91umaglijev- 7ikvidirane nisam kuvao. (ada sam jedanput probao krv 1ene koja je popila vino = smuilo mi se. Najvi'e sam voleo istinske ruske lepoti,e. Sada takve postoje samo na severu. Na'e istra1ne sudije nisu obratile pa1nju na jo' jedan detalj. 91umaglijevljeva majka mu je od detinjstva govorila da je on poseban! da pripada rodu d1ingizida . 4ajne bajke Eongola ka1u- % starosti je 91ingis;kan poeo da upra1njava krvne rituale. 4ako je poku'avao da produ1i svoj 1ivot koji se gasio. 4aj ri+okosi osvaja sveta! pripadao je drevnoj porodi,i! koja se nalazila na peri0eriji tibetanske ,iviliza,ije. Znanja sa 4ibeta o 1ivotu i smrti! koja imaju sumnjivo poreklo! su veoma podrobna. 4ibetanska knjiga mrtvi& samo je nji&ov manji deo. 3ta dakle znai istorija sa 91umaglijevim: %skiptelo je seanje na krv. 8li ako je tako! da li se to dogodilo sluajno: )rimeri vampirstva iz sveta S vremena na vreme! 'tampa koja voli senza,ije ba,a narednu por,iju kvarne egzotike. Jodine ?@I@. poli,ija Jane je spreila ritualno ubistvo etvorogodi'njeg deaka. )et godina kasnije u Zimbabveu su 1ivom deaiu i'upali sr,e. (asnije je za taj ,rnomagijski in osu+en ministar unutra'nji& poslova. O ljudo1deru i vampiru imperatoru 6okasi sigurno su uli svi. 9ivlji narodi! rei ete/ 8 mo1da se prosto u 80ri,i najpotpunije ouvalo ono 'to se odjednom tako neoekivano ra'irilo i po ,ivilizovanim zemljama. Jodine ?@F@. pariski asopis Hran,e diman,&eR objavio je ispovest! koju je! pred smaknue! napisao izvesni 91on *ejd. Njega su zvali londonskim vampirom . )oev od ?@FF. godine! on je ubio deset 1ena. Svima je ispio krv. *ejd je vodio poreklo iz protestantske porodi,e. Sa velikim uspe&om nastupao je pred lanovima religijske zajedni,e! i ak je u ?A. godini objavio lanak o padu oveanstva. (o bi mogao i pomisliti: 4i& godina on je ve strasno u1ivao u ukusu krvi! koju je osetio prvi put oblizujui svoj povre+eni prst. 7ondonski vampir se seao- 4aj sluaj koji je odba,io vekove ,iviliza,ije! vratio me je legendarnim vremenima! kada su iz ljudske krvi ,rpli snagu. S&vatio sam da pripadam porodi,i vampira. 9an pred smaknue *ejd je pisao o tome da je neizmerno iznad drugi& ljudi! da ga pokree bo1anstvena sila! da je od detinjstva oseao! u mistinim i krvavim snima! svoje mesijansko predodre+enje. Srednjevekovni kabalisti su smatrali ! ka1e spe,ijalist za zapadnoevropski &ermetizam = Kvgenij Jolovin! da su dva najni1a nivoa du'e rastvorena u krvi. Zato! kada vampir pije tu supstan,u! on uzima 1ivot u tenom stanju i pri tom stie nova svojstva. Njegovi snovi postaju jasnim i on mo1e ulaziti u nji& po svojoj 1elji. %ostalom! drevnogermanske legende o Sigurdu! zapisane u Kdama! glase da krv daje jo' jedno zau+ujue svojstvo. 8li! kada mu je krv iz Ha0nirovog sr,a pala na jezik! on se poeo seati glasova pti,a.

Hiloso0 .ene Jenon izvodi zakljuak- .azumevanje jezika pti,a! o kojem se govori tako+e u (uranu! legendi o Zig0ridu! povezano je sa postizanjem besmrtnosti. Jenon pi'e o jeziku pti,a! kao i ritminim! mantrinim ritualnim tekstovima. 4o je prototip poezije li'ene sakralnog smisla s jedne strane i neurolingvistikog programiranja s druge. Smatralo se da je uz pomo jezika pti,a mogue op'titi sa nadljudskim biima ; sa an+elima >sa palim an+elima! dodajmo miB. Jer ono 'to takvi an+eli do'apnu onima koji okuse krv = neizre,ivo je. Nauka vampirizma 6ri1ljiva statistika vampirizma primorala je ak i savremenu nauku da se njome pozabavi. 3tampa je pisala o &ipotezi (ana+anina 9. 9ol0ina. Naunik smatra vampirizam posledi,om genetskog 0aktora. On dovodi do skupljanja pod ko1om pigmenta por0irina. 7judi oboleli od por0irije boje se sun,a. "rte nji&ovi& li,a su unaka1ene. .adi ravnote1e! organizam za&teva ogromne koliine &emoglobina. %ostalom! u odre+enim krugovima spe,i0ini problemi krvi su izuavani i ranije. )oetkom veka! ogromnu popularnost me+u evropskim inteligen,ijama imao je ,iklus predavanja ve poznatog nam .udol0a 3tajnera. Sa posebnom pa1njom nji& je pratio! lekar po zanimanju! sabora, 7enjinov! 8leksandar 6ogdanov. 4aj ,iklus predavanja odr1an je u "iri&u ?@$I. godine. Veoma je zanimljivo 3tajnerovo predavanje Osnovi okultne medi,ine ! pria doktor biologije Viktor (anjuga. 8utor tvrdi na prvi pogled udnovate stvari. Na primer! da u krvi postoje ploi,e! koje zapisuju in0orma,ije o spolja'njem svetu i radu samoga organizma. One je nose sr,u. %pravo se u sr,u prera+uju buji,e koje 0ormiraju ovekovo ja . 4o ja se mikroskopski menja sa svakim udar,em sr,a. 7i,e le'a! udno poznate ,rte! nepokretno mutne oi! ali u sivim usnama sliva se bezvuni 'apat. Zelene mrlje stupaju na mrtvo li,e! uveavaju se! sjedinjuju se! ispadaju i kao prljava tekuina istiu oi. % sve1njevima se knjijue meso otkida sa kostiju. Ne/ 4o nije savremeno delo iz ,rnog 1anra. 4o je odlomak iz 6ogdanovljevog romana! koji je on napisao pod otvorenim utiskom predavanja slu'ani& u "iri&u. Jodine ?@$A. objavljen je njegov roman;utopija "rvena zvezda ! koji je postao neverovatno popularan me+u revolu,ionarnom omladinom. .e je o marsovskoj ,iviliza,iji! u kojoj je postignuta besmrtnost i izgra+en svojevrsni vampirski komunizam. )oseban utisak ostavljaju likovi marsijana,a = ,moktava! neobino bogaljasta bia. Ona kao da otelotvoruju predstave o oveku obuzetom neistom silom. 4e&nologija podmla+ivanja opisuje se na ovakav nain- Ei organizujemo razmenu krvi izme+u dva ljudska bia! od koji& svako mo1e drugome da preda masu 0aktora produ1enja 1ivota. 4o je istovremeno prelivanje krvi od jednog oveka drugome i obratno. (rv jednog oveka nastavlja da 1ivi u organizmu drugoga! me'ajui se sa njegovom krvlju i ini,irajui duboku obnovu u itavom njegovom tkivu. Elad ovek ne stari od krvi starijeg. Ono 'to je u takvoj krvi starako i slabako! mlad organizam brzo savla+uje! a istovremeno iz nje uzima mnogo toga 'to je tom organizmu nedostajalo. Ovde se prvi put susreemo sa potpuno pragmatinim poku'ajem da se utie na so,ijalnu stvarnost preko literature. Izreena ideja! pre ili kasnije! se materijalizuje. (o bi mogao da pomisli- posle revolu,ije u Eoskvi bie izra+en prvi u svetu institut za trans0uziju krvi. Njegov direktor postae 6ogdanov. 8 posle nekoliko godina! u maju ?@#A. godine! on e umreti sprovodei zagonetni eksperiment nad samim sobom. Opet je u pitanju prelivanje krvi .

% institutu je mnogo toga uinjeno po prvi put na svetu ! pria V. (anjuga. Izme+u ostalog i potpuno prelivanje krvi jednog oveka drugome. Ee+u dobrovolj,ima! nad kojima su vr'eni ti eksperimenti! bio je i 6ogdanovljev sin = 8leksandar 8leksandrovi Ealinovski >kasnije poznat genetiarB. % oevom eksperimentu on je uestvovao u uzrastu od #D godina. Njegovu sopstvenu krv zamenili su za krv etrdesetogodi'njeg atlete. %skoro se konstitu,ija Ealinovskog! koji je bio kr1ljav od ro+enja! poela menjati. Seam ga se kao monog mu'kar,a 'iroki& kostiju. 6ilo je oito- krv nosi daleko vi'e in0orma,ija nego 'to je do sada smatrano. (asnije! kada sam se bavio problemima kosmike medi,ine u odseku Orion ! po'lo mi je za rukom da proverim izvesne 3tajnerove ideje uz pomo savremene aparature. Sa kolegama sam do'ao do zakljuka- njegove krvne ploi,e nisu ni'ta drugo do eritro,iti. (ada krv prolazi kroz unutra'nje organe! eritro,iti! preko vibra,ija! prikupljaju in0orma,iju o nji&ovoj aktivnosti. )oda,i o spolja'njem svetu se akumuli'u! kada krv prolazi kroz mozak. % punoj meri i ti i drugi poda,i ulivaju se u sr,e. Ne krije li se ovde zagonetka udne veze glasa krvi i jezika vibra,ija koji& je puna priroda: 2udno/ )otvrdu dobijaju s&vatanja koja su oduvek smatrana samo lepim meta0orama- seanje krvi ! sr,e osea ! sr,e prorokuje . %ostalom! napredna nauka! uzbu+eno se zagledav'i u ,rnomagijske eksperimente! otkriva znanja poznata )ravoslavnima odavno. (ako pi'e sve'tenik Vladimir )ereslegin- Sr,e je velika i tajanstvena 6o1ija svetinja. )ravoslavna "rkva ui da je upravo ono! pri tom ne samo u 0igurativnom simbolikom! ve i u telesnom znaenju mistini ,entar linosti. 9obar ovek iz dobrog skrovi'ta sr,a svojega iznosi dobro. >7k.G!FDB 3to iza+e na usta iz sr,a potie. >Et.##!CIB Od suvi'ka sr,a zbore usta. >7k.G!FDB Eo1e li i biti drukije! ako se u )ravoslavnom s&vatanju krv razume kao stani'te du'e: Zato vi jeste poslani,a *ristova napisana ne mastilom ve 9u&om 6oga 1ivoga! ne na ploama kamenim! ve na ploama sr,a. >#.(or.C!CB .uski kosmizam Na razme+i vekova! u .usiji se uvrstio jo' jedan zanimljiv 0iloso0ski pokret = .uski kosmizam. Njegov utemeljiva! Nikolaj Hjodorov! ponovo je 0ormulisao ono 'to je "rkvi bilo poznato oduvek- smrt nije u prirodi izvorna. Ona je! ve po Hjodorovu a ne po 6ibliji! samo pomono sredstvo u pro,esu evolu,ije. Jer smena pokoljenja je naje0ektniji me&anizam za usavr'avanje roda. 8li! on sebe is,rpljuje. % ,elu stvar se ume'ala aktivna preobra1ajna sila = razum. On! po svojoj su'tini za&teva beskonano lino usavr'avanje. Otuda potreba da se 1ivi veno. 8 za'to da ne/ ! kli,ali su kosmisti. )a na elementarnom nivou 1ivota postoji praktina besmrtnost- jednoelijski organizmi koji se periodino podmla+uju. >Napomena- 6iv'i direktor instituta za trans0uziju krvi! >koji je osnovao 6ogdanovB! pro0esor 8. I. Vorobjov! rado je sa mnom priao na ovu temu. Oito! gen besmrtnosti postoji. On i ini jednoelijska bia! koja se stalno dele! praktino besmrtnima. 8li! u slo1enom organizmu se pojavljuju spe,i0ina tkiva i kada nji&ove elije ne bi odumirale! telo bi se sastojalo od maligni& tumora.B Jlavna Hjodorovljeva ideja bila je o1ivljavanje svi& pokoljenja predaka. .adi toga pret&odno je trebalo sakupiti delove nji&ovog pra&a = naju1asnija parodija na vaskrsenje u )ravoslavnom smislu. Vera u vaskrslog *rista nije &rabrila Hjodorova i njegove sledbenike.

Hjodorovljev uenik je bio "iolkovski. (osmike brodove on je zamislio u prvom redu kao sredstvo za preseljenje o1ivljeni& predaka na druge planete. Zanimljivo je da se sam termin kosmizam preplie sa karakteristinom leksikom ve poznatog nam bratstva 7uksora. Su'tina njegovog kosmizma se sastojala u kontaktu sa kosmikom sve'u . % tom redu tako+e su poku'ali da realizuju ideju 0izike besmrtnosti. I mada u kontaktima izme+u ruski& kosmista i te okultne strukture nema podataka = paralele su oite. Eogue je da su anti&ri'ansku ideju beskonanog materijalnog 1ivota i ovima i onima pri'aptavali iz istog podljudskog izvora. 7ek,ija sudbine je pouna- Hjodorovljev grob nije sauvan. Ispada ! primeuje 8. 9ugin! da su se u idejama 6ogdanova sjedinile tri! reklo bi se nepovezane me+u sobom! doktrine- komunizma sa njegovom kvazi idejom raja na zemlji! ruskog kosmizma i naune prakse koja je sebe stavila u slu1bu ,rnomagijski& kultova srednjevekovlja. Sudei po knjizi 4. K. OO(onor! In1enjer revolu,ije 7. 6. (rasin i bolj'evi,i ! 6ogdanov u svojim idejama nije bio usamljen. OO(onor ukazuje da u uspomenama istaknutog bolj'evika E. S. Olminskog postoji zanimljivo svedoanstvo o javnoj izjavi 7. 6. (rasina = maga i arobnika bolj'evike partije! po izrazu 7enjinovom! koji je kasnije u'ao u komisiju za ovekoveavanje seanja na V. I. %ljanova i koji je nadgledao izgradnju mauzoleja i balzamovanje le'a. 9akle! (rasin je izjavio da veruje u nauno vaskrsavanje mrtvi&! ali! za razliku od Hjodorova! ne svi&! ve samo veliki& istorijski& linosti. 4ako smela izjava data je ?@#?. godine na sa&rani 7. J. (arpova! rukovodio,a prve &emijske laboratorije! na osnovu koje je izgra+ena laboratorija mauzoleja. >Napomena- % ovoj spe,i0inoj ustanovi uostalom izuavale su se i drevnoegipatske mumije i mo'ti ruski& sveta,a! oskrnavljeni& u prvim godinama sovjetske vlasti. Nauni,i koji su izgubili du&ovni oslona,! nisu oseali razliku izme+u jedni& i drugi&. Istra1ivanja V. 8bdejeva pokazala su da je ideolo'ka osnova svi& ovi& manipula,ija! koje je pretrpelo telo V. I. 7enjina! objavljena u knjizi 6iologija jevrejskog porekla )aula (ramemera. Smrt i besmrtnost ! ona je objavljena u 6eu 0ebruara ?@#C. godine! a posle 7enjinove smrti naunika su odma& pozvali u Sovjetsku .usiju. (njiga udnog biologa kr,ata je okultnim terminima! me+u njima i onima koji se otvoreno oslanjaju na magiju drevnog Kgipta. )ostoje tako zadivljujui izrazi kao na primer- smrt rase i na,ije ! smrt linosti ! smrt na,ije i tako dalje. V. 8bdejev- Namee se analogija sa praksom drevnog Kgipta! gde je mumija 0arona slu1ila kao okultni izvor predaje itavome narodu one moi kojom je za 1ivota bio darovan 0araon. %zgred! spe,ijalni 1re, je kontrolisao plodonosne 0unk,ije vladareve. 8ko su one slabile! njega su svrgavali! jer je neplodnost mogla da se prenese na itavu zemlju. Naprotiv! 7enjinova mumija! koji je za 1ivota bio darovan mnogim neprijatnim bolestima! izvor je degrada,ije naroda! posebno kada kroz mauzolej prolaze velike mase ljudi. Imenovana knjiga! na ijoj se naslovnoj strani nalazi masonski 'estar! objavljena je u Sovjetskom Savezu ?@#I. godine! ve posle zagonetnog samoubistva )aula (amerera. Zanimljivo je da se ak i dijagnoza postavljena 7enjinu = smrt od dotrajalosti organa i tkiva! koju ne mo1emo sresti u otad1binskoj lekarskoj praksi ! doslovno preuzima iz knjige Smrt i besmrtnost .B 2e1nja za besmrtno'u )rodu1iti 1ivot materijalnog tela = evo ideje koja vekovima ujedinjuje najsumnjivije linosti. Ee+u nji&! knjiga Seanje krvi ubraja mnoge veoma aktivne ljude u istoriji. Na primer! imperatora 4iberija! koji se kupao u krvavim kupkama. )aganski karakter

slini& radnji svojim kontrastom odvlai )ravoslavno predanje o imperatoru (onstantinu Velikom. (ada se razboleo od lepre! jedan lekar! po nekim izvorima 1re, jupitera! po drugim Jevrejin! savetovao mu je da se proisti u dejoj krvi. 9e,a su ve bila sakupljena! ali je pla matera umirio por0ironosnog vladara. On je izjavio da je bolje da postrada jedan ovek! nego da nesrea dostigne mnoge ljude. 9obiv'i u snu otkrivenje! (onstantin se preobratio u *ri'anstvo i posle kr'tenja se is,elio. (arakteristino je da upravo 4iberije! koji je verovao u snagu krvi! nije poverovao u vest o vaskrsenju Isusa *rista! koju mu je donela Earija Eagdalena. 4o je nemogue/ ! rekao je on. (ao 'to jaje ne mo1e da po,rveni u tvojoj ru,i. 8li istog asa! tvrdi predanje! jaje! simbol venog 1ivota! koji se krije ispod korube smrti! postalo je jarko ,rveno. Jednom od taaka lokaliza,ije ,rni& porodi,a smatra se 4ransilvanija. % srednjovekovnoj &roni,i! datiranoj iz AA@. godine! o Vengrima se pi'e- Oni jedu! kako se pria! sirovo meso! piju krv u svojstvu lekoviti& sredstava i gutaju parad iseenog sr,a svoji& zarobljenika. Verovatno je najslavniji vampir transilvanijski spa&ija Vlade "epe' 9rakula. % zvaninoj istoriji! on je bora, protiv turski& osvajaa i na,ionalni &eroj .umunije! kojoj danas pripada 4ransilvanija. Vlad 9rakula! kao i mnogi drugi predstavni,i ,rni& porodi,a! proslavio se odva1no'u i beskrajnom ratnikom surovo'u. Spe,ijalisti ta svojstva priznaju za posledi,u ritualne antropo0agije >jedenja jetre i sr,a i pijenja krvi ubijenog neprijateljaB. Zanimljivo je da je 9rakulu italakoj publi,i predstavio engleski pisa, 6rem Stoker! po udnom sti,aju prilika brat ve poznatog nam Semjuela Eetersa po vampirskom redu Zlatna zora. .e,imo nekoliko rei i o sabor,u Jovanke Orleanke! mar'alu Hran,uske <ilu 9e .eu. %pravo on je poslu1io kao prototip za knjige i 0ilmove o )lavobradom . )ro,es vo+en protiv njega ?FF$. godine u Nantu otkrio je itav bezdan njegovi& zloina. % okolini zamkova 3antos! Ea'kul i 4i0o1 prona+ene su mnogobrojne 1rtve njegovi& krvavi& rituala. 9e .e je na ve'ala obesio desetine mladia. Smatralo se da iz semena obe'enog ra+a mandragora! magini koren koji daje besmrtnost. %ostalom! mar'al Hran,uske bio je znala, drevni& jezika i bavio se al&emijom. >NapomenaZapanjuje da je upravo na taj nain ?@@G. godine u 4jumenu ubijeno vi'e od C$ deaka. 4e'ko je zamisliti da su sibirski satanisti znal,i drevni& jezika i po'tovao,i al&emije. Ee+utim! injeni,a ostaje injeni,a- stra'ne tradi,ije se prenose.B Eo1da su sazdao,i te dis,ipline! kojom su se kasnije nada&njivali .ozenkroj,eri! i bili predstavni,i ,rni& kraljevski& porodi,a. Ne sluajno! na latinskom se al&emija naziva ars regia = kraljevska ve'tina. Osnovni njeni materijalni ,iljevi uvek su bili dobijanje zlata i eliksira besmrtnosti. Jovanka Orleanka nije mogla da ne zna o strastima svog mar'ala. Za'to mu se pribli1ila: Zagonetka: Eo1da odgovor daju tajni dokumenti Vatikana! po&ranjeni u tzv. knjizi )oatje . % njima se sama Jovanka naziva nezakonitom erkom predstavnika drevni& aristokratski& porodi,a! koja vode poreklo od Eerovinga. (onkretno od *er,oga 7uja Orleanskog >njegov potomak e u ?A. veku obnoviti templarsku ideju u Hran,uskojB i kralji,e Izabele 6avarske. % svetlu ti& injeni,a! okolina devi,e Jovanke je s&vatljivija. I ona sama i njen mar'al pripadali su ,rnim porodi,ama. 8li! kako je zapanjujui prenos anti&ri'anske tradi,ije iz veka u vek/ Svirepom &rabro'u odlikovala se i ,rna porodi,a barona %ngerna 3termberga. 4a porodi,a ukazuje na poreklo iz Ea+arske! kojoj je istorijski pripadala 4ransilvanija. )oslednji predstavnik porodi,e! ,arski o0i,ir koji je dvadeseti& godina postao upravnik Eongolije! u potpunosti je potvrdio reputa,iju porodi,e.

)rimetimo jo' jednom. )redstavni,i ,rne aristokratije uvek su bili neobino aktivni. 8ko se imaju u vidu nji&ova spe,i0ina svojstva! a posebno ratnika neustra'ivost! zar se ne mo1e govoriti o njima kao o samostalnom 0aktoru u istoriji: Sa dolaskom *ri'anstva! ,rne porodi,e su podvrgavane progonima. Jako se prorediv'i! a posebno u vremenima inkvizi,ije! ta dru'tva su postepeno poela da se 0ormiraju! ne po prin,ipu plemenski& veza! ve i kao nekrvna bratstva. Eo1da je tako i nastao red .ozenkroj,era. Zakonomerno pitanje- 9a li je u tim krugovima mogla da ne ovlada mr1nja prema progoniteljima! to jest prema &ri'anskoj! u ovom sluaju rimokatolikoj ,rkvi i njome osve'tanoj monar&istikoj vlasti: 9a li je moglo da ne do+e do zavere vampira : Eo1da su ovde istinski koreni! ili u krajnjem sluaju jedan nji&ov deo! i templarske osvetne zakletve. .ozenkroj,eri i doktor Haust Slavni naunik! .obert Hlad! koga je te'ko nazvati 'arlatanom! ?G#D. godine u svom (odeksu reda ru1e i krsta pisao je- Samo onaj ovek! koji uspe da svira na muzikim instrumentima! tako da sebi privue koliko 1eli zlata i dragog kamenja! stupa u na' red. Samo onaj ovek! koji mo1e da doka1e da ima ne manje od #$$ godina! stupa u na' red. Jedan od &ermetini& naslednika .ozenkroj,era je komunistiko;revolu,ionarni red 6avarski& iluminata. Jedan od njegovi& lanova bio je i Jete. Zanimanje za si1e o Haustu tako+e nije sluajno. 9oktor je bio realan istorijski lik. Jravira iz ?A. veka predstavlja ga kako priziva du&a. 3tap na koji se oslanjao je simbol venog 1ivota du'e = ank&. Sauvana je knjiga samog doktora Hausta objavljena u Vitembergu ?D#F. godine. % njoj on pripoveda! izme+u ostalog! kako je prvi put! izuiv'i jednu starinsku inkunabulu! prizvao du&a. Ispoetka sam malo verovao u to 'to se tamo obeavalo! ali pri prvoj mojoj zakletvi du& se pojavio ispred mene i po1eleo da sazna za'to sam ga pozvao. Napokon! pitao sam ga da li e mi slu1iti u mojim magijskim istra1ivanjima. On je odgovorio potvrdno- %koliko se dogovorimo o odre+enim uslovima. . %slov se sastojao u tome 'to sam sa njim morao da potpi'em ugovor. Nisam &teo to da uradim! ali zbog svog neiskustva! nisam pret&odno o,rtao magijski krug. Samim tim! sebe nisam za'titio i nalazio sam se u potpunoj zavisnosti od du&a. Zato nisam smeo da mu odbijem za&tev i predao sam se neizbe1nosti. .ealni Haust je svoj 1ivot zavr'io tragino. )rona'li su ga s no1em u le+ima. Nezavisno od kvali0ika,ije maga ugovor sa +avolom pre ili kasnije predaje oveka u njegovu vlast. )la'ei se toga! nesrenik je prinu+en da ide na svakakve zloine! da bi produ1io svoje zemaljsko postojanje. Otuda te1nja prema ritualima krvi! koji su povezani! naravno! ne sa veno'u du'e! ve sa du1inom materijalnog 1ivota. Ee+utim! gre'no telo i gre'na krv nee ui u "arstvo Nebesko. (omuno;spiritizam 9akle! iluminati! kao i mnoge analogne strukture! vode poreklo od .ozenkroj,era. Svojevremeno je od reda iluminata potekla 7iga pravednika sa kojom je bio povezan (arl Earks. (arakteristino je da je Earks u politike svr&e koristio ar&etipski stra& ljudi od zloupotrebe ljudske krvi i namerno! kao i Jevreji iz drugog i treeg veka!

ponavljao izmi'ljotine o krvnim ritualima rani& *ri'ana. One iste izmi'ljotine! koje su se zasnivale na izopaenom tumaenju prie'a (rvi i 4ela *ristovog. Jevgenije Jolovin- % krug Earksovi& prijatelja ulazio je slavni spiritista i medijum Vilijem (ruks. Eogue je da meta0ora- 6auk kru1i Kvropom ! potie upravo iz tog poznanstva. .o+enje savremenog komunizma se uop'te na udan nain poklapa sa razma&om spiritizma. 9u&ove su! naravno! prizivali i ranije! ali slo1ena pro,edura bila je prerogativ magova najvi'i& kvali0ika,ija. Zatim je to odjednom postala masovna pojava = nekromantijom! prizivanjem mrtvi& poeli su se baviti milioni ljudi. Ideja jednakosti! a ljudi su jednaki samo pred smru! i ujedinila je spiritizam sa komunizmom. 4o ujedinjenje znai samo jednu stvar- da je oveanstvo blizu pragu pogibelji. Sve 'to je povezano sa smru izaziva povi'eni interes na'i& savremenika. 8. 9ugin- (arakteristine su i sledee slinosti. Jedna od prvi& narodovoljski& grupa u .usiji! na ijem je elu bio Sergej Naajev! zvala se *ad ! a mnogi od tekstova tog pokreta zau+ujue podseaju na 0ragmente iz srednjovekovni& litanija Satani. Na primer 0ormula- 9o poslednje kapi krvi . (asnije je V. I. 7enjin napisao ogled (orak napred! dva koraka nazad . %pravo tako se opisuje prvi korak Satanin u ,rnomagijskim ritualima. Zanimljiva je i podsvesna te1nja 7enjinovi& sledbenika da o1ive njegovo telo. 4o se otvoreno ispoljilo u mumi0i,iranju njegovi& ostataka. 8 koliko ko'ta zakletveno ponavljanje 0ormule- 7enjin je 1iveo/ 7enjin je 1iv/ 7enjin e biti 1iv/ Sigurno nekom od prvi& vo+a Sovjetske dr1ave je sr,e predskazalo da e s vremenom vlast u zemlji prei na gerantokratiju = na star,e. I evo! uskoro posle revolu,ije je osnovan gerantolo'ki institut- ve'taki odr1avana razvalina! u su'tini ne1iv ovek! koji vlada milionima ljudi. 4akav je granini lik novo;paganizovanog oveanstva. Ve za vreme 6re1njeva su! radi odr1avanja sve nemonije snage rukovodila,a! primenjivali autotrans0uziju >prelivanje oveku sopstvene krviB. % Eoskvi su 0ormirali banku krvi ! u kojoj se do sada! u uslovima apsolutno niski& temperatura! uva ?I.$$$ uzoraka5 me+u njima i krv umrli& vo+a. % S89 praktikuju drukiju varijantu. Neizleivo bolesne ljude zamrzavaju u spe,ijalnu kapsulu. 4amo te mumije ekaju razvoj nauke do mogunosti da im spase 1ivot. % drevnom Kgiptu se smatralo da mumija mo1e da postane pribe1i'te za povratak 6a >du'e odletele posle smrtiB i tada e pokojnik o1iveti. )o svojoj su'tini paganska! delovanja savremene nauke zau+ujue tano obnavljaju drevnu praksu. Eo1da su neljudska znanja ,rni& porodi,a sauvana u sistemu tajni& nerodovski& veza! kojem je pripadao i 3tajner! odista predata nekim od savremeni& naunika i politiara. Ili se! iz veka u vek! iste ideje viju u vazdu&u zajedno sa du&ovima podnebesnog zla. *umani vampirizam )ostoje ljudi! koji kao da su antene za lovljenje naoko davno i'ezli& tradi,ija. 8vaj/ Nji& se sete tek kada se dogodi ne'to 'to iza+e na povr'inu. %pravo takav bio je zloin satanistiko;tantristike bande 2arlsa Eensona. On je sebe proglasio mesijom u S89 i bio je povezan sa Zlatnom zorom! &ermetikim bratstvom 7uksora i njima slinim strukturama. Neki lanovi njegove sekte praktikovali su vampirizam. Jedna od 1rtava satanista postala je porodi,a slavnog 0ilmskog reditelja! .omana )olanskog! koji je! uzgred! voleo da na 0ilmu koketira sa satanizmom.

Nalazei se u sami,i! 2arls Eenson je napisao poslani,u oveanstvu- Ja sam onakav kakvim ste me nainili. I ako me nazivate besnim psom! +avolom! ubi,om! nedono'etom! onda s&vatite da sam ja ogledalni odraz va'ega dru'tva. (o zna nisu li prirodni vampiri! takvi kao 91on *ejk! Nikolaj 91umaglijev ili 2arls Eenson! krajnje! ali veoma karakteristino ispoljenje savremenog bezbo1nog sveta: Eo1da se nji&ova misija u tome i sastoji- da uvede naivno! prostodu'no oveanstvo u realnost izvesni& mitski& s&vatanja. Vampirizam savremenog predapokaliptikog sveta treba razumeti 'iroko. .esurse planete isisavaju 0inansijski vampiri i akumuliraju i& u krugu izabrane manjine. 4i nastavljai poslova ,rni& porodi,a postali su! po odnosu prema ,elome svetu = kolektivni vampir. (arakteristino je da se aktivnost ti& vukodlaka prati &umanistikom retorikom i raspravama o pravima oveka. %ostalom! boriti se za takva prava ima smisla jo' jedino zbog onoga ko nije ovek. 2ovek! kao takav! poseduje takva prava od ro+enja. 8. 9ugin- )oznato je da je veina savremeni& &umanitarni& dru'tava imala svoju predistoriju povezanu sa ovim ili onim tajnim organiza,ijama ini,ijatikog ili kontra; ini,ijatikog smera. % odre+enim sluajevima takve maternje organiza,ije bile su masonske lo1e. Na primer u sluaju )okreta za prava oveka . Ispoetka )rava oveka je bio naziv iregularne masonske lo1e! koja se borila za jednakost 1ena i Jevreja u lo1ama sa ostalim masonima )okreta za mir ! organiza,ija %nesko. 4a organiza,ija se u poetku smatrala eksteritoriliza,ijom rozenkroj,erskog dru'tva! koja je za svoj ,ilj proglasila jedinstvenog svetskog ,entra za upravljanje ,iviliza,ijom i koja je svojim idejnim nada&niteljem smatrala .ozenkroj,era (omenijusa! uenika Valentina 8ndrea itd. )onekad su se! kao me+uinstan,e! javljale neospiritistike organiza,ije tipa teozo0skog dru'tva. 4a organiza,ija je povezana sa pa,i0ikim i ekolo'kim pokretima. 8li u svakom sluaju elementi doktrina! simbolizma i rituala odgovarajui& tajni& organiza,ija neizostavno i neposredno su uti,ala na te &umanitarne pokrete. % vezi sa tim! konspirolozi ukazuju na predpostavljene! a katkad i realno prisutne veze izme+u &umanitarni& tokova koji propagiraju evolu,iju! progres i posebno = opstanak. 4ermin survival je sa engleskog potpuno jednoznano pozajmljen iz jezika okultista i spiritista i oznaava 1ivot posle smrti ili ve'tako produ1enje 1ivota u le'u. Klita zla Vampiri su oduvek pripadali izvesnoj eliti! od ,rni& kraljevski& porodi,a i .ozenkroj,era do slavni& delatnika savremene umetnosti. Slino! uostalom! danas utiu ne samo u knji1evnosti ili bioskopu. % Njujorku ak postoji ,entar za izuavanje vampira. Kksperti te spe,i0ine institu,ije su primetili zakonomernost- vampiri na'i& dana najvi'e vole da se kon,entri'u u &odni,ima vlasti. Oni su isto toliko delatni i aktivni kao i nji&ovi pret&odni,i. 4u &ipotezu potpuno su potvrdile anonimne ankete! koje je ,entar vodio u glavnim dr1avnim institu,ijama. Na pitanje- (oliko esto pijete ljudsku krv: 9a li je u va'oj porodi,i bilo vampira: ! i tako dalje! mnogi su odgovarali potvrdno. Jedna od verzija koje obja'njavaju zakonomerni vampirizam vlastodr1a,a sastoji se u sledeem- ritualna krv se uzima od smrtno prepla'enog oveka! jer pri tom ona ima mo da u njoj aktivira sve 0aktore za direktno suprotna oseanja ; smelosti i snage. )oznato je da ubi,u podstrekava stra& 1rtve i naprotiv! da se 1rtve slede od zloineve uzbu+enosti. Onaj ko pije krv! stie vlasnu sposobnost da vlada nad okolinom. >Napomena- Verovatno je to jedna od pozadina oni& 0enomena! koje je opisao V. I. 9alj u bele'kama o ritualnim ubistvima. 8utor slavnog renika slu1io je

kao inovnik za posebne zadatke u slu1bi ministra unutra'nji& poslova Sazonova! po ijem je nalogu i bio sainjen imenovani dokument. On je saop'tio o stotinama sluajeva ritualni& ubistava pouzdano poznati& u razliitim zemljama Kvrope od srednjovekovlja. Enoga od nji& su izvr'ena pred )as&u. O tajni krvavog rituala su pisali i Jevreji! koji su se preobratili u *ri'ane. 6iv'i rabin! Sera0imoni! koji je postao mona& neo0it i stara, iz poajevske lavre! ar&imandrit ota, 8vton.B Su'tina slinog me&anizma nosi oito mistini karakter. Jo' je Origen pisao da su krvave 1rtve temeljno 1rtve koje demoni posebno potrebuju da bi opstali u vazdu&u koji vrsto okru1uje Zemlju. Onaj! ko pije krv! menja svoju ljudsku prirodu! dovodei je do srodstva s demonima ili i& pozivajui da se usele u nji&ovo telo. % tome se i sastoji! potpisan krvlju! ugovor o prodaji du'e. 9u'a 1ivog bia je u krvi! ka1e Sveto )ismo. 8 evo kako sline pojave tumai savremeni naunik. (rv ovekova kodira in0orma,iju o njegovom psi&o;0izikom stanju- da li je razgnevljen! da li se ega boji ili je uzbu+en. %zeta od davao,a! krv sadr1i podatke o njegovom stanju u datom momentu. Zato serum! dobijen od krvi i dat drugome oveku! prenosi taj kod i izaziva u primao,u motiva,iju sme'tenu u davaoevoj krvi. 4o znai da je mogue odma& ostvariti potreban 0iziolo'ki rezultat- primorati organizam primao,a da uini ono 'to mu obino! ili u tom trenutku! ne polazi za rukom. )ri tom nije obavezno da vam se da injek,ija. (odirajui kompleks mo1e da bude prenet u obliku kaplji! kapsule! ili ak aerosolom raspr'en kroz vazdu&. Ovde postoji realna opasnost proizvodnje sredstava za ovladavanjem psi&ikom delatno'u oveka i to u masovnim razmerama. Vi'e od toga- praktiki je takav uti,aj nemogue otkriti! za razliku od psi&otroni& i drukiji& sredstava. 9o njega mo1e doi putem vode za pie! sa uda&nutim vazdu&om! i da ne ostavi nikakve tragove! osim re,imo tragova razorene psi&ike. Ne sluajno! pala ljudska bia dobijala su od Svete "rkve naziv vidivi +avoli ! a od &ri'anski& dr1ava su tradi,ionalno zaslu1ivali ka1njavanje smrtnom kaznom. (arakteristino je da u svojim post;revolu,ionarnim uspomenama knez N. 9. <eva&ov pi'e da su se ekisti odlikovali obesnim razvratom i sadizmom! nalazei se u stanju povi'ene nervne napetosti! i mogli da se uspokoje tek kada bi ugledali krv. Neki su ak spu'tali ruku u vrelu i pu'nu krv i oblizivali svoje prste! pri emu su im oi gorele od neobinog uzbu+enja. 8r&iv ruske revolu,ije! objavljen poetkom dvadeseti& godina u 6erlinu! doneo je nemalo dokumenata i uspomena o praksi ekista! da upotrebljavaju krv radi uklanjanja nervni& napora povezani& sa masovnim egzeku,ijama. Jedan od d1elata &arkovske eke govorio je- 9rug se muio sve dok nije nauio da ispije a'u krvi. Ispiv'i! sr,e mu je postalo kao kamen. )or0irija O vampirizmu postoje naravno i drugaije &ipoteze. Nedavno se u na'oj 'tampi pojavila bele'ka pre'tampana iz engleskog asopisa National enTuirer . Ona saop'tava nove podatke o jednoj! ve nam poznatoj! bolesti. )oznato je da por0irija nosi nasledni karakter i da neretko bira za svoje 1rtve slavne ili krunisane linosti. Ne sluajno! jedan od najslavniji& vampira! 9rakula! bio je gro0. Nedavno je povod za razgovore na tu temu dao niko drugi do prin, 2arls. Neko iz prinevog okru1enja smatra da je on bolestan od por0irije. )ojaane glasine govore o udnom i ludakom pona'anju 2arlsovom. 4ako njegov sobar! (en Stronak! u svom intervjuu izra1ava sumnju u psi&iko zdravlje naslednika prestola. Neki nalaze to

simptomatinim! jer je poznato da bolesni,i od por0irije esto ine nerazumne postupke. 9ru'tveni imid1 prin,a 2arlsa! i tako potpuno potkopan skandalima sa prin,ezom 9ajanom! kao da stie neku zloglasnu nijansu. )o engleskoj se 'ire glasine da se prin, mo1e pretvoriti u vampira. %lje na vatru je dolio nedavno u Kngleskoj prikazan 0ilm 6ezumlje kralja 91ord1a . Hilm pripoveda o ludilu kralja 91ord1a 4reeg! pretka 2arlsovog! koji je bio bolestan od por0irije. %ostalom! sve te glasine u potpunosti su saglasne sa jednom izra1enom namerom prin,eze 9ajane da u prinevo sr,e zabije glogov kola,. 8r&etip vampirizma je ojaan. On se stalno &rani dru'tvenom pa1njom i greje se zra,ima kinematogra0ske slave. % 4ransilvaniji su! za obitavanje tog ar&etipa! ak sagradili srednjevekovni zamak. 4amo su vodili uesnike nedavnog me+unarodnog 0estivala 9rakule. 4aj 0orum je! na u+enje mnogi&! otkrio da na Zapadu probleme povezane sa tom lino'u izuavaju predstavni,i ogromnog broja dis,iplina- od knji1evnika i psi&ologa! do so,iologa i bioenergetiara. Niz izve'taja je bio posveen savremenim sektama! koje praktikuju vampirske rituale. >Napomena- Spe,ijalisti znaju za postojanje takvi& ruski& satanski& grupa- Ju1ni krst ! "rni an+eo ! 9ru'tvo Satane ! )lavi lotos ! "entar Juniver . )o operativnim poda,ima lanovi slini& dru'tava neretko se sakupljaju nou u mrtvani,ama! gde se prijavljuju na rad kao medi,insko osoblje.B % nji& spada satanska grupa Eajkla 8kina! gde krv piju iz prsta koji probijaju &irur'kom iglom. 8kino je bio potpukovnik oru1ani& snaga u S89 u ostav,i i bavio se pitanjima psi&olo'kog rata. (asnije! osnovav'i sektu Setov &ram ! 8kino je izvr'io satanski obred u zamku Vevelsburg! onom istom gde su *imler i najvi'i posveeni,i njegovog ,rnog reda pripremali postolje za pe&ar grala. >Napomena- 8utor ovi& redova je imao prilike da besedi sa jednim od biv'i& lanova ruske ,rkve satane ! koji je! jo' kao momi! pri stupanju u red! pio krv svi& uesnika te ,eremonije pome'ano u a'i.B (arakteristian je jedan od glavni& prava,a op'te diskusije transilvanskog 0estivala. % izve'tajima se govorilo da u1asi! povezani sa 9rakulom! jesu ne'to 'to je neop&odno svakome. Neop&odno! da bi se svaki ovek razabrao u senovitim stranama sopstvene du'e. )odvlaeno je tako+e da je zapravo 9rakula bio! ako i surov! ono mudar vladala,. Vampiri na vlasti su oito esta varijanta ljudske patologije! koja te1i da kompenzuje svoje ni'tavilo na raun uzdizanja! po &ijerar&ijskoj! pseudovertikali. Eogua solidarnost slini& linosti spremna je da 0ormira veoma vrstu piramidu vlasti. Naravno! obrnutu piramidu! iji vr& je u anti&ri'anskom svetu zla. )arazitizam perverznog poroka- du&ovni! politiki! ekonomski u savremenom svetu je oigledan. Vlastodr',i po&lepno poku'avaju da ulove sve 'to ovek postigne- od njegove ideje i emo,ije do plodova 0izikog rada. 8 ipak problem krvi zauzima posebno mesto. Kvo karakteristinog teksta! iji je autor lan jedne savremene! neobino zatvorene strukture- Ostareli zloin,i su obesili svoje kukaste noseve nad buji,ama nov,a. %pravo u toj buji,i nalaze se sve in0orma,ije i sva blaga sveta. 4a buji,a tee iz pro'losti u budunost = budunost! koja e biti na'a ! objavljuje novi zloina,. Vampirizam je lik savremene ,iviliza,ije. 8li! treba li to sve da zna obian ovek: Nesumnjivo. Jer je la1na udobnost obinog 1ivota prevarljiva. 2ovek! uveren u amerike vrednosti 1ivota! na primer! treba da uje rei samog 7aveja iz njegove ,rne biblije - Zagrobni 1ivot ne postoji. % svakom sluaju ne rajski. Zato se valja 1udno nasla+ivati zemaljskim radostima. % stvari! mi propovedamo ono 'to je ve odavno postalo ameriki nain 1ivota. Ee+utim! nemaju svi &rabrosti da stvari nazovu pravim imenom.

% narodnoj poeziji! naini izra1avanja istine su drukiji nego u pravoj nau,i. % stvari u legendu o vampirima je upletena jedna od najvei& i najmraniji& istina o 1ivotu i smrti. Ertvi 1ivot postoji! puna ga je istorija. On nas okru1uje sa svi& strana i pije krv 1ivoga 1ivota. Ove rei pripadaju marsijan,u 6ogdanovu. Srebrni metak ?$. april ?GI@. godina. )ariz. No. % salu zamraenu ,rnim platnom uvode naoitu damu. Njena po&abana &aljina bila je nekada rasko'ni ukras. % toku je zasedanje Ognjene palate redovnog tribunala Hran,uske. Optu1ena je (atrin Eonvoazen. % vrtu njene kue u Sen <ermenu iskopali su #.D$$ deji& le'eva i zametaka. 9e,u su kupovali u siroma'nim kvartovima )ariza za D! G libara. Zatim je u napu'tenoj kuli otpoinjala ,rna misa. Njome je rukovodio neki opat Jibur. Sigurnom rukom je sipao krv u ritualni pe&ar. (ao satanski oltar slu1io mu je stomak obna1ene 1ene. 6ila je to +avolja parodija na ev&aristiju! na &ri'anski &ram! gde se u 2asnu trpezu ugra+uju mo'ti sveti& koji povezuju na' svet sa vi'im. Opat Jibur je deju krv koristio u obliku &ostije radi vr'enja satanske mise. )rema re,eptima ,rnomagijski& inkunabula koristili su je radi podmla+ivanja bogati& klijenata. Jibur je od nji& uzimao po ?$$.$$$ libara. 9a bi produ1ila neiji 1ivot! ,rnoj magiji! a zatim i nau,i! uvek je bio potreban le'. % ?I veku aktivnost opata Jibura u1asnula je ak i sud inkvizi,ije. % veku ra,ionalizma sline stvari poku'avaju da se nametnu kao norma. Nedavno je pro0esor Jevgenij 9avidovi Svrdlov u 'tampi govorio o pronala1enju lekova za etvrto godi'nje doba. 7ekovi se spravljaju od elija 1ivotinja! bilja i oveka. Na taj se nain bolest koja se uselila u organizam navodno najpre,iznije pobe+uje. Otuda i ime- K0ekat Srebrnog metka. Samo uz pomo tog metka! kako tvrde sujeveri,e! mogue je uni'titi vampira5 po logi,i naunika bolest je takve prirode. Savremena 0armakologija je izlila! ispostavlja se! ve ne malo srebrni& metaka. %zmimo inostrani medi,inski katalog kalbio&em. )ostoje itave strani,e gde se nabrajaju najnoviji preparati! obele1eni reima &juman i 0etal. 4i preparati su nainjeni od tkiva oveka i embriona. "ene su 0antastine! ali one ne spreavaju bogate pa,ijente! kao 'to se nisu mnogo mislili ni klijenti opata Jibura. Otkuda sirovine: Odgovor je sadr1an u pismu naelstva dr1avne kontrole medi,inski& sredstava i medi,inske te&nike od $@. ?$. ?@@I. godine. % odgovor na va'e pitanje od ?D. $@. ?@@I. godine upuujemo vam preglede dobijeni& medi,inski& sredstava. )rvo! od krvi i plazme krvi5 drugo! od organa i tkiva5 tree! kontra,eptivna sredstva koja proizvode domai proizvo+ai dopu'tena za medi,insku upotrebu u .usiji. K. Jolovin- Otkuda vodi poreklo praksa metoda se,iranja svega 1ivoga: 7ako je zamisliti ko je prvi ispoljio interes za anatomiju5 ko je mogao da ode na groblje i da iskopa le' radi izuavanja. 4o su bili ,rni magovi. )oele su sve mogue vivisek,ije! kasapljenja! poku'aji da se izvuku neop&odne supstan,e i tome slino. Naravno! radi dobra jednog dela prirode! poeli su napu'tati njen drugi deo. Zasnovana na ideji progresa! savremena nauka su'tinski odlazi u nedra ,rne magije. Zato neke slinosti ni izbliza nisu sluajne. %pravo su nauni,i pozitivisti >oni koji vode poreklo od majmunaB prilepili oveku = 6o1joj tvari! svoju etiketu. Na njoj je napisano na latinskom- &omosapiens >razumni ovekB. 8 ako na primer embrion jo' nije stekao razumnost! ubistvo embriona ne ubraja se u ubistvo oveka. 4akva je logika &umanista sa svim posledi,ama koje otuda proistiu! a one! te posledi,e! ne dozvoljavaju da se eka. Vladajui materijalizam je olak'ao zadatak naunika- telo je bez du'e! nauka bez morala! a ovek bez predrasuda. 7i'en tabua! svet se bezgranino uprostio i njega

su poeli 1ivoga da se,iraju. Na taj nain ekperiment je postao istraga prirode ; uz muenje. Sa kakvom bestra'no'u znati1eljni 8merikan,i opisuju poetak svog embrio; eksperimenta/ Jodine ?@IC. grupa 0inski& i ameriki& naunika koristila je dvanaest plodova! koji su dobijeni 1ivi pri seenju materi,a. Istra1ivai su ,eo niz abortirani& 1ivi& embriona smestili u slani rastvor da bi saznali da li su oni mogli da apsorbuju kiseonik. 4i& godina su ve bili poznati i rezultati ultrazvuni& eksperimenata Japana,a. )ri pribli1avanju instrumenta! radi vr'enja abortusa! plod otvara usta u nemom kriku. 8vaj/ 4aj krik ra,ionalisti ne uju. Nji&ova ula su bri1ljivo zapu'ena mekom vatom kom0ora. )rodaja 0etusa u .usiji (rajem #$. veka .usija postaje dobavlja posebnog biomaterijala! me+u njima i za abortuse. %istinu! takvi ugovori sa partnerom iz tame potpisuju se krvlju. 8li! da li e daleko odskoiti progresivno oveanstvo! koje se oslanja na pokolj nero+ene de,e: 8vaj/ Neza'tiena de,a uvek su postajala moneta za potkusurivanje u trgovinskim poslovima sa surovim bogatim trgov,ima. Sada se to naziva podariti dete nau,i . >Napomena- Jeziki &okus;pokusi zamagljuju smisao onoga 'to se doga+a. S vremena na vreme ine u1as pri&vatljivim. Ispoetka partneri! ne mu1 i 1ena! ve partneri u nekakvoj igri vode ljubav. Zatim rezultat te igre je mogue bez gri1e savesti! a u potpunosti blagorodno! podariti nau,i. 4akvo je pakovanje iluzije. .ealnost je me+utim sledea- za bludom sledi ubistvo. I za to i za drugo 'ta! partnerima predstoji Sud 6o1ji. Ee+utim! on nee biti igra. 8 embrion podaren nau,i ; na njemu e se odista uraunati kao zloin. Zar ne mogu ovi gre'ni,i da budu izjednaeni sa najodgovornijim satanistima: %ostalom! ko se usavr'ava u seksualnim orgijama i prinosi na 1rtvu de,u: Naprosto sekte +avoljuba,a otvoreno propagiraju te iste sklonosti koje upra1njavaju i tzv. asni gra+ani! koji bi se otvoreno uvredili kada bi im se reklo da su satanisti.B %pravo tako se propagira kori'enje abortiranog materijala u Eoskovskom institutu biolo'ke medi,ine. (ao da se prinosi 1rtva Valu. )ore+enje nije sluajno. %sko naune dis,ipline su istinu ras,epile na komadie! a svaka takva dis,iplina je postala nov paganski kult. I on ponovo za&teva ljudske 1rtve. )ri tom novoojavljeni 1re,i;spe,ijalisti resko odbijaju svakog neposveenog! ko poku'a da osudi odr1avanje kulta. Imenovani institut! polovina njegovi& ak,ija! pripada izvesnoj amerikoj 0irmi 6ioelijska istra1ivanja . Hormiran je poetkom devedeseti& godina na bazi "entra aku'erstva i ginekologije. Otada! on se prostorno znaajno ra'irio. )ri&odi rastu sa svakom injek,ijom! kao na pokretnoj tra,i. )red abortus 1ene ovde daju sledeu izjavu- )otvr+ujem dobrovoljno saglasnost na kori'enje tkiva mog ploda dobijenog prilikom besplatne opera,ije prekida trudnoe radi nauno;istra1ivaki& ,iljeva sa moguno'u nji&ove dalje terapeutske primene. Kvo karakteristinog odgovora jedne 1ene koja je potpisala ovakvu izjavu i koja je pred televizijskim kamerama rekla- .azvela sam se od mu1a i ne 1elim da imam njegovo dete. )ored toga imam malu platu i dete ne mogu da izdr1avam. Ni'ta zato/ Elada sam i imau jo' de,e. Nije to ni'ta stra'no. Navodei i na abortuse! selek,iju ljudi vr'i samo zlatno tele . Imati de,u mogu samo oni koji imaju nova,a.

)o'tovanja dostojan i krasnoreiv direktor instituta! Jenadij Su&ik! rado obja'njava da se uglavnom koriste embrioni od ?G do #$ nedelja bremenitosti. )lod se podvrgava bri1ljivim ispitivanjima. Njegova medi,inska kondi,ija mora da bude idealna. Ovaj stra'ni preparat koriste oni koji su zdravlje izgubili u poro,ima ili stradaju zbog gre&ova ota,a svoji&. % poniklovanoj boi,i s natipisom 6iomasa saradnik instituta uredno odnosi embrione na preradu. % supersterilnom okru1enju rase,aju i& na #I do #@ delova. % onim vremenima! kada jo' nisu znali za anesteziju! i kada su umesto nje &irurzi koristili tupi udara, ekia! slavni lekar )ara,elzus je uveo 0ormulu- Slino leiti slinim. % institutu biolo'ke medi,ine tvrde da koriste upravo taj metod. 6olesti jetre na primer korigovae se istisnuima iz kr&ke jetri,e embriona. 9oktor nauka Sergej Saveljev- 9a! kada sam sara+ivao sa gospodinom Su&ikom e0ekat leenja smo opisivali na slian nain. Ee+utim! nema 0undamentalni& radova koji potvr+uju uti,aj embrionalni& materijala na uzrok bolesti. Eogue da uvo+enje tu+eg tkiva u organizam obolelog pre svega uzbu+uje imunolo'ki sistem. Srednjovekovni lekari radi slini& ,iljeva uvode u organizam ak i tkiva le'eva. Novo ljudo1derstvo Nain pro1diranja bli1nji& demonstrira se sve vi'e pod umilnom muzikom pratnjom. % .usiji na svako ro+enje dolaze po dva abortusa. 6anka embrionalni& materijala je najkrupnija na svetu. 4a biomasa se koristi ma&om za injek,ije! ali postoji i veoma egzotian projekat. Hetalna tkiva su kori'enja za proizvodnju is,eliteljske 1vakae gume. 4aj erze,;kanibalizam nije se odr1ao. Ee+utim! sada! od biolo'ki aktivni& tvari! koje se neimenuju na tubi,i! prave 1enske pomade. >Napomena- Sve se to prin,ipijelno ne razlikuje od onoga o emu pripoveda sve'tenik 8natolij 6erestov. On vodi re&abilita,iju biv'i& sekta'a na (ruti,kom podvorju u Eoskvi. (atkad mi dolaze oni koji te1e da napuste satanske sekte u kojima se na 1rtvu prinose de,a. % toj kriminalnoj sredini! sa uspe&om se koristi sujeveri,a- (o se umije u krvi novoro+eneta ponovo stekne mladost. 4e usluge su satanisti postavili na trgovaku osnovu! kao i snabdevanje izvesni& medi,inski& struktura de,om. 9e,a bez roditelja kupuju se u porodili'tima i siroti'tima. B Na moje oi otvaraju zamrziva. Iz njega! kao iz kujne! u gustim klupadima izlazi para. %nutra su! pokrivene injem! &iljade ampula sa ru1iastom sadr1inom. Oito predvorje pakla ne odi'e uvek vrelinom. Ovde se ono sastoji od ledenog tenog azota. .aj za strane naunike. Ee+u njima i za one koji su sebe ve iskompromitovali u otad1bini. Jedan od nji& je 8merikana, Eajkl Eolnar. On je u potpunosti otvoren. Sa .usijom nee biti pravni& ni drugi& problema koji se javljaju u ostalim zemljama. % veini nji& sline metode su zabranjene. % na'oj 'tampi je ve javljeno da je doktor Eolnar spe,ijalista za &irur'ku kozmetiku! posle niza neuspe'ni& opera,ija! imao takve probleme u S89. Jospodin Eolnar reaguje na tu primedbu ne trepnuv'i okom- 4o nije istina. Svakog trenutka mogu da se vratim svojim lekarskim poslovima u S89. Ee+utim! evo samo jednog od dokumenata povodom njegove delatnosti u 8meri,i. % de,embru ?@A@. godine oduzeta mu je li,en,a za rad. Odre+en je i probni rok sa uslovima. .azlog- )revara sa osiguranjima i java'luk u odnosu na zakonski medi,inski kodeks Nevade. Jodine ?@@?. Eolnar je dao izjavu o skraenju probnog roka. Zakljuak komisije- 9o tog vremena kandidat nije prekinuo sa svojim dru'tveno

opasnim pona'anjem5 i dalje se nalazi pod dejstvom kazne jer nikakvo kajanje u njegovim postup,ima nije se opazilo. 9akle! doktor Eolnar je pretrpeo neuspe& sa plastinim opera,ijama i odma& ga je privukla mogunost da podmla+uje ljude uz pomo embriona. 9obija se utisak da su ruski biomaterijali privukli najsumnjivije linosti iz itavog sveta. I oni su sleteli u Eoskvu kao na ve'tiji sabat. Kvo jo' jednog inostranog partnera na'i& lekara = doktora 3mita. On je doleteo iz Nemake. Jospodin Su&ik ga predstavlja kao svetskog luono'u . Ee+utim! pret&odnik doktora 3mita! na mestu glavnog lekara deje klinike u 8'abemburgu! predstavlja ga malo drugaije. Ispostavlja se da se Einistarstvo zdravlja Nemake sea 3mita uglavnom po mnogobrojnim sudskim predmetima. )osle nekoliko smrtni& sluajeva embrionalna terapija je zabranjena jer nosi rizik za zdravlje. 8 evo dokumenata istrage koju je u Nemakoj sproveo pro0esor 3lak jo' ?@I@. godine. On je poredio pa,ijente doktora 3mita sa pa,ijentima ostali& klinika. Ispostavilo se da realni& rezultata metod embrionalne terapije ne daje. >NapomenaNeop&odno je pojasniti. % inostranstvu za elijsku terapiju se tradi,ionalno koriste embrioni 1ivotinja. %z nji&ovu pomo! mladost su poku'ali da produ1e- Earlen 9itri&! Nikolae 2au'esku! .onald .egan! 2arli 2aplin! So0ija 7oren! Vinston 2eril! Salvador 9ali i mnogi drugi slavni ljudi. Ee+utim! u .usiji su poeli da liju srebrni metak od embriona oveka.B % prolee ?@@I. godine! kako je saop'tila 'tampa! na zasedanju prezidijuma .uske akademije nauka! taj zakljuak su potvrdili i ruski spe,ijalisti. )ri tom! akademi,i su sa u+enjem otkrili da se u osam nauno;istra1ivaki& instituta i ?A kliniki& baza Eoskve saradni,i bave prikupljanjem embrionalnog materijala. 4e'ko je rei da li je te&nologija podmla+ivanja opata Jibura pomogla klijentima. Ne usu+ujem se da sudim o stvarnosti tzv. 0etalne terapije na'i& dana. Sami autori opisuju te rezultate kao beznade1ne. 8li kako proveriti takav zakljuak: 3ta se mo1e rei! na primer! o rezultatima leenja embrionalnim tkivima de,e obolele od 9aunovog sindroma: Sami autori metoda su saop'tili izvesne podatke samo o prvim eksperimentima sprovedenim nad dei,om koju su roditelji odba,ili. "itiram izvod- % momentu istrage i leenja bolesni,i su se nalazili u kompleksu psi&o;neurolo'ke klinike broj ?C. % svojstvu transplantiranog materijala kori'ena su 0etalna tkiva iz ovekovog mozga- polulopta mozga! mo1dina! mo1dana kora. Svaki sadr1aj je uvo+en u telo posebnim 'pri,em putem duboke potko1ne injek,ije. Ee+utim! godinu dana posle eksperimenta pronai te neodgovorne pa,ijente ve nismo mogli = kao da su u zemlju propali. %ostalom! stvar nije samo u medi,inskim rezultatima5 re je o moralnim problemima. Neki smatraju- abortirani materijal se ipak odba,uje. )ropaganda podvodi njegovo kori'enje pod dobroinstva . .a,ionalizam osloba+a od mnogo tabua. 8li skr'iti te zabrane je ipak opasno. Zamislimo se. *oe li u budunosti embrionalna pokretna traka! osposobljena i podmazana dolarima! prekinuti abortuse: Easoni i bioetika Slinu pozi,iju prema imenovanim metodama zauzeo je (omitet za moralni preporod otad1bine! koji ujedinjuje )ravoslavna dru'tva. On je ovaj 'irokopropagirani metod nazvao = ljudo1derstvom. Vi'e od toga/ )rojekt 9uminog zakona o bioeti,i predla1e da se ovaj metod iskljui iz na'e medi,inske prakse. 8vaj/ Slini napori jo' uvek izazivaju tugovanje tzv. liberalne 'tampe. Ona ne vidi- leenje od starosti je leenje od 1ivota.

)ravoslavni prilaz problemima 1ivota i smrti autora Zakona o bioeti,i sudario se sa veoma prin,ipijelnim protivljenjem slugu kulta 0etalne terapije. 9irektor .epublikog ,entra za reproduk,iju oveka 8. S. 8kopjan pi'e- % jednom tekstu autori su uspeli da ponude kako ortodoksne i gotovo sekta'ke tvrdnje! tako i naela koja odgovaraju visoko &umanistikom du&u i preporukama konven,ije o pravima oveka u biomedi,ini! koju su pri&vatile dr1ave lani,e Saveta Kvrope. 6ioetika! u uslovima demokratske svetske dr1ave! ne ulazi u kompeten,iju "rkve. Institut 6oga na zemlji nije institut dr1avne vlasti! da i ne govorimo o posebnom mi'ljenju dru'tveni& organiza,ija. Odbijanja naunika ozbiljno se oslanjaju na me+unarodno pravo! &umanistike prin,ipe i ostale atribute savremenog! neopaganskog kulta i pozvana su da izazovu u savremenom oveku zakonito negodovanje i sveti u1as . % slinim prizivanjima! prirodno! prisutno je i oslanjanje na prava oveka ! termin koji je u savremenu leksiku do'ao iz imena jedne masonske lo1e. 4o poreklo leksike ekspanzije je simptomatino. Svojevremeno je veoma popularna bila trijada sloboda! jednakost i bratstvo tako+e proistekla iz lo1a. 3ta je sada ostalo od nje: Samo sloboda od 6oga i nesloboda od +avola. 3ta e ostati! na kraju krajeva! od prava oveka sem! kako je predvideo jo' 9ostojevski! pravo na sveop'te orgijanje i na ubistvo svog potomstva. 9akle! ista ta nesloboda od volje neprijatelja roda ljudskoga. (arakteristina je nedavna publika,ija dokumenta Saveta Kvrope ; Eedi,ina i prava ovekova . Jedan od glavni& njeni& autora je biv'i Veliki Eajstor Velikog Orijenta Hran,uske .. 7ere! lan 0ran,uskog konsultativnog komiteta za probleme etike. Kvo samo nekoliko izvoda. .azliite religije zaostaju i kasne! ali jo' uvek poku'avaju da dr1e ljude u stanju zavisnosti! uz pomo 6oga koji i postoji jo' samo zato da bi! izra1en ovekom! postao najreak,ionarnija sila. Samo se od sebe razume i oito je da metodi oplodnje in vitro! isto kao i dobrovoljan prekid trudnoe! moraju da budu uneseni u oblast odluka koje donosi ovek po svojoj volji. )oku'aj slobodni& zidara da utiu na s0eru zvanu bioetika veoma su simptomatini. %pravo ovde se poja'njavaju uzajamni odnosi 1ivota i smrti! 'to je uvek bilo u kompeten,iji religije. I evo .. 7ere pozdravlja samovlasno stvaranje oveka iz nepostojanja od strane naunika ; u epruveti. I istovremeno odobrava pravo na utrobno deteubistvo. Odbiv'i se od 6oga! ateista! kao i uvek! priklonio se njegovom protivniku. Nisu sluajno upravo masoni 91ord1 6u'! 91ejms 6ejker! Va,lav *avel i slini postali entuzijasti 0ormiranja Organiza,ije ujedinjeni& religija! koja u jednom od svoji& pret&odni& dokumenata deklari'e- )ostoji jedinstveno mi'ljenje me+u uesni,ima da religijske ustanove moraju na sebe preuzeti odgovornost za demogra0sku eksploziju. Ovo je osuda )ravoslavlja i drugi& kon0esija koje osu+uju abortuse >primedba autoraB. Ei moramo daleko jasnije da se izrazimo o problemima seksualnosti! sredstava protiv zaea! abortusa! jer ekolo'ka kriza jeste kriza prenaseljenosti. Smanjite broj 1ivi& za @$U i nee imati ko da nanosi ozbiljnu 'tetu ekologiji. 6iv'i pomonik generalnog sekretara O%N8! mason .. Eiler! izjavljuje- Svako pokoljenje mora da re'i 'ta je istinito! a 'ta la1no. Nama je potrebna nauka! a ne religija da odredi 'ta je dobro i 'ta je r+avo. Nama je potrebna etika u vremenu. Ono 'to je pravilno danas mo1e sutra postati nepravilno. % okvirima organiza,ije! iji je jedan od osnivaa 0ond Jorbaov ! planira se 0ormiranje grupa operativnog politikog uti,aja. % nju bi u'li poznati politiari! koji bi bili pozvani da primene me+unarodne sank,ije protiv religija koje odbijaju saradnju sa Organiza,ijom ujedinjeni& religija. (ako je pisala ameriki istra1iva (ornelija Hereira

izgleda da Organiza,ija ujedinjeni& religija mo1e da postane ,rkvom anti&rista. Njeno predstojee 0ormiranje ide po planu. 7ider pokreta Novog veka! 8lis 6ejli! ije instruk,ije i poruke se bri1ljivo slede! govorila je jo' ?@?@. godine da je vaseljenska ,rkva savez okultista masonstva i &ri'anstva i da e se pojaviti pri kraju ovoga veka. Zanimljivo je da je glavni tvora, globalne etike u okvirima Organiza,ije ujedinjeni& religija poznati iskompromitovani i ra'injeni rimokatoliki bogoslov *ans (ink. (ao da se du& opata Jibura pojavio i u na'im danima. "rkva u zametku 4ek sasvim nedavno deo mikrogenetiara je uspeo da s&vati da sa take gledi'ta savremene biologije! genetike i embriologije! 1ivot oveka kao biolo'kog individuuma poinje od momenta spajanja nukleusa mu'ke i 1enske polne elije i obrazovanja jedinstvenog nukleusa koji sadr1i neponovljivi genetiki materijal. Ee+utim! jo' su odluke Vaseljenski& sabora potvrdile- ovek stie du'u jo' od momenta zaea. Vasilije Veliki! koji je 1iveo u F. i D. veku tvrdi- Onaj ko umi'ljeno pogubi plod zaet u utrobi sudie se kao za ubistvo. Jovan Zlatousti pi'e o tome da je utrobno edoumorstvo ne'to gore od ubistva! jer ovde se ne umrtvljuje ro+en! ve se samom ro+enju postavlja zapreka. Savremeni istra1iva I. Siluanova- *ri'ansko NK/ abortusima je jednoznano i temeljno. )ravoslavno bogoslovlje pretpostavlja da se pri re'avanju slo1eni& prirodni& pitanja na prvo mesto izdi1e sam 1ivot osnivaa *ri'anstva kao ovaploeni ideal savr'enog puta ka spasenju. Na tom planu! 6lagovesti 8r&angela Javrila Eariji.aduj se! blagodatna! Jospod je sa tobom/ 6lagoslovena ti me+u 1enama/ ! predstavlja simboliki izraz &ri'anskog s&vatanja poetka ljudskog 1ivota. Na taj nain sve manipula,ije nad biem koje se u utrobi razvija su du'egubne. Simbolika- 6uka oko embrioterapije podigla se posle televizijske emisije! koja je zbog neega prikazana na 6o1i. 8 vr&una, skandala je do'ao ??. januara ?@@G. godine! to jest na dan pomena de,i koju je pobio Irod. %mestan je ,itat iz dela savremenog )ravoslavnog istra1ivaa- Najdemonskiji i najzloslutniji karakter stie prino'enje na 1rtvu Eolo&u i Valu sopstvene de,e u jednom narodu! kojem je bilo povereno obeanje o Iskupitelju! dolazeem iz njegove sredine = od semena njegova. )o mi'ljenju Sveti& Ota,a +avo koji zna za obeanje dato 8vramu! poduio je 0araona da pobije prvenad izrailjsku! da ne bi mogao da se pojavi oslobodila, Jevreja iz egipatskog ropstva. Isto tako je Satana naveo Iroda da li'i 1ivota ?F.$$$ de,e u Vitlejemu! u nadi da e pogubiti ro+enog od 9jeve . Iz istog razloga mrzitelj spasenja najbri1nije se starao i o navo+enju na zlo Jevreja da slu1e Eolo&u i Valu! koji su od nji& za&tevali da prinose na 1rtvu sopstvenu de,u. % prepredenosti savremene nauke izbija istinski mistini smisao. (arakteristino je da su sluge Vala ne samo prinosile ljudske 1rtve! ve su i smatrane lekarima. )o reima ar&imandruta Niki0ora- Velzevul! koji je u Svetom Kvangeliju nazvan knezom demonskim >Ek.C!##B! smatrao se u 8karonu gospodarem muva! a tako+e i pokroviteljem lekarske nauke. Sada je 6ogoizabranje pre'lo od jevrejskog naroda na )ravoslavne! od Jrka do .usa. )o reima glinski& stara,a! koji su tumaili jedno od starozavetni& proroanstava! upravo e se iz ruskog naroda! u poslednjim vremenima! nai blagoverni ,ar! onaj! koji e za izvesno vreme da zadr1i dolazak anti&ristov. Zato geno,id protiv .usa! s jedne strane! kao i selek,ioni rad na dovo+enju nadoveka = anti&rista sa druge! nose istinsko apokaliptiko znaenje. >Napomena- Eanje kolevki = vi'e grobova.

(rivulja nataliteta ide nadole! a smrtnosti nagore. (ad se stave jedna na drugu te linije 0ormiraju krst. On podsea na krst na kojem su raspeli Svetog 8ndreju )rvozvanoga. Stravina simbolika/B 4ajna bezbo1nog sokaeta Ovom istra1ivanju pristupio sam pre nekoliko godina! oekujui da se suoim sa neim u1asnim. Stvarnost je me+utim ispala stra'nija od najmraniji& pretpostavki. 8 sve je poelo od magneto0onskog zapisa! koji sada pu'tam ponovo. 6ilo je to oko ponoi. Iza'ao sam u bezbo1no sokae. )ri'la su mi ti&o kola &itne pomoi. Sede dva momka. )onudi'e da me povezu. Izlazimo na raskr'e gde treba okrenuti levo! mojoj kui. Oni okrenu'e desno. )oskakujem. Eom,i! ne vozite me kuda treba/ ! a oni- Sedi mirno/ I u&vati'e me za ruke. %skoro pri+osmo jednoj zgradi. 4amno... svetla nema. % automobilu bila je i jedna 1ena. Ide ispred! mi za njom u sobu sa re'etkama. Ona seda za sto utke. )rilazim prozoru. *vatam re'etke rukama. Ona vie- 3ta je to: Vas dvoji,a ne mo1ete da ga savladate: Ni'ta zato... daemo mu injek,iju i odma& e se smiriti. Iz susedne sobe iza'ao je atletski gra+en momak. 3epao me je pozadi za okovratnik i pesni,om udario u li,e. 6rzo otvori'e pordum i ba,i'e me tamo. I to je sve! ali nisam izgubio svest. Slu'ao sam sme& 1ene iznad mene. 4ada ga je spasilo to 'to je u zgradi vr'en remont instala,ija. 9eo temelja je bio raskopan i on je prokopao tunel. Zatim je preko dvori'ta zadi&an otrao svojoj kui. Na'ao je nekako prolaz i &vala 6ogu niko ga nije pratio. )la'i se progona. %bio bi na li,u mesta. Sada! ponovo pre1ivljavajui sve to! on je uzbu+en. (ao da je ve po1alio 'to je do'ao na susret sa novinarem. Eoli da mu ne otkrivam ime. Ne noi u svojoj kui. 3ta je to: Eanija gonjenja: 4ako misliti je lako. )apiri sa dijagnozom na latinskom je indulgen,ia na'eg vremena. )si&ijatrija! mrka li,a! daje otpust gre&ova. )oku'ali su da vas u&apse: Eanija gonjenja. Na vama su ispitivali psi&otronsko oru1je: )aranoja. Nai'li ste na satanistiko dru'tvo: Naravno! 'izo0renija. 4eraj za ludni,u/ Nema normalnog oveka i nema realnog problema. 4o su sve izmi'ljotine novinara. Ee+utim! na' doga+aj je objavljen u dvodimenzionalnim grani,ama novinski& publika,ija. On je dobio obim! ispunio se bojama! mirisima i zvu,ima istinskog u1asa. 8li! krenimo redom. Einistarstvo odbrane ruske 0edera,ije 6aranikovu V. ).- %vi+ajui visoku dru'tvenu opasnost ukazani& aktivnosti i rukovodei se lanovima ?$A! ?$@ (rivinog zakonika .SHS.! molim Vas da razmotrite pitanje o pobudama krivinog dela po datim 0aktima. Zamenik predsednika Eossovjeta J. ). Sedi& 6undarenko. Iz 7ubjanke dokumenti o poku'aju &ap'enja predati su u )etrovsku uli,u CA. Ee+utim! od rukovodstva J%V9 grada Eoskve uspeli smo jedino da dobijemo dopis uop'tenog karaktera. % pismu broj ?AV#G?@ saop'tava se- % vezi sa brojem nestali& gra+ana! pridajui posebnu va1nost datom pitanju! rukovodstvo J%V9 u oktobru ?@@#. godine 0ormiralo je odeljenje za tra1enje ti& li,a i za identi0ika,iju nepoznati& le'eva. O konkretnom sluaju u bezbo1nom sokaetu = ni rei.

Novanik bitniji od oveka (omentar poznatog kriminaliste islednika! pukovnika Jurija 9ubjagina- 8ko su Vam ukrali novanik! onda e po prijavi poli,iji poeti istraga. 8ko je nestao ovek! ne morate 1uriti sa prijavom. % najboljem sluaju! istragu e otvoriti kroz mese, dana. (ada se prona+e le'! eksperti sudske medi,ine sastavljaju uobiajen izve'tajZbog poetka truljenja! le' se ne mo1e identi0ikovati. O savremenim metodama tipa genodaktiloskopije uop'te nema ni govora. % inostranstvu se! me+utim! prepoznavanje linosti vr'i preko suda. (ao rezultat! tu1ila, daje pristanak za krema,iju nepoznatog tela na potpuno zadovoljstvo zloina,a. Svake godine u zemlji nestaje na desetine &iljada ljudi i &iljade prona+eni& le'eva se ne mogu identi0ikovati. 8ko ne verujete! otidite u moskovsku mrtvani,u. Ona se nalazi u 7ijanozovu. Otvaraju se vrata zamrzivaa. 4ela su zavijena u ,elo0an. Vide se samo stopala ti& nesrenika i za noge privezana karti,a = neidenti0ikovan. % jednoj pregradi je glava5 sve 'to je ostalo od oveka. 4elo je i'ezlo! nestalo je i ime. Ono se sada pretvorilo jedino u broj iz dokumenata mrtvani,e. Na du'u nekada 1ivog oveka niko uop'te i ne pomi'lja! a jo' pre revolu,ije uz groblja su postojale i ubo1ni,e! koje su se starale za sa&ranu i pomene siroma'ni& i ubogi&! ija imena esto niko nije znao. Jurij 9ubjagin ka1e da bi on i njegove kolege mogli predlo1iti .uskoj )ravoslavnoj "rkvi da pomognu u obnavljanju takvog instituta. 8li! avaj! interes za tako ne'to ne ispoljava niko/ % 7ijanozovu se zavr'avaju ljudske sudbine. )rekidaju se biogra0ije mnogi& ljudi! koji 1ive u senovitom delu dru'tva ili nji&ovi& 1rtava. Ovde se suoavamo sa stvarima koje nam naje'e ostaju nepoznate. 9a uzmemo za primer ropstvo. Sa njim su se! po reima pukovnika 9ubjagina! na'i pravosudni organi suoili jo' poetkom devedeseti&. Jedan od udom spaseni& robova je priao- (ada su me zarobili! odveli su me u %zbekistan. Sebe su nazivali lov,ima . Jovorili su da nji&ov biznis ,veta. Jazda se prema meni odnosio dobro. Ostale .use! tamo gde sam ja dopao! stra'no su tukli. 8 evo jo' jednog 0enomena na'eg vremena = tzv. manekeni . 4o su posebno opasni zloin,i! koji 1ive po biogra0ijama nestali& ljudi. Za budueg manekena spe,ijalne slu1be biraju oveka koji nema ro+ake i ija su poznanstva ograniena. )ostradali s poetka na'e prie ima veoma veliku porodi,u. 9akle! taj razlog &vatanja otpada. Odma& odba,ujem i niz drugi& verzija! me+u njima reket ili narueno ubistvo . )ostradali nije biznismen! ima sasvim skromnu pro0esiju. )ortreti udovi'ta )reterujemo/ 4akvo mi'ljenje se i mimo volje ra+a u svesti normalnog oveka. 3titei sebe! ono se protivi pri&vatanju udovi'ne in0orma,ije. Ee+utim! anti&eroji na'i& istra1ivanja skoro sigurno postoje u nekom antisvetu! kao u drugoj dimenziji. I da bismo s&vatili logiku nji&ovi& postupaka! neop&odno je zai u drugu neobino smislenu ravan. .ealnost je takva. % izmenjenoj svesti mnogi& &iljada ljudi sazdana je motiva,iona in0rastruktura prljavi& naru'avanja prava. 8ktivisti su oni so,ijalno;psi&olo'ki mutanti! koje aktivno 0ormira siva zona. Neke od nji&! koji su po su'tini stvari postali bioroboti >ma'ine za ubijanjeB! zovu ledeni,e . 4o su ljudi umrli za dru'tvo. Ima me+u njima! me+utim! i jo' suroviji& linosti. Zajedno sa pukovnikom 9ubjaginom pregledamo kadrove mili,ijske &ronike.

Jurij )etrovi ima izvanredan video;dosije monstruma. Kvo zloin,a veoma poznatog u ruskim podzemnim krugovima. <ivi od toga 'to izvr'ava smrtne kazne u ma0ija'kim obraunima. <rtvi zabija dugaak ekser u kljunu kost. 8 ovo udovi'te je 4retjakov. Na njegovom balkonu se su'ila ko1a dvoje de,e! koju su dugo vremena tra1ili. Ovde ve svetlu,a elinim zubima biv'i marina, i po'tovala, okultni& nauka kanibal 91umaglijev. Verzije/ Verzije/ Ne odba,ujemo ni one najneverovatnije. S&vatamo- iza nestanka ljudi! obino stoje stvari daleko slo1enije nego ak i iza ubistava. Jurij 9ubjagin- )re nekoliko godina dobio sam operativnu in0orma,iju. Nestao je deo medi,inske te&nike! koja je stizala iz inostranstva. Ona je predvi+ena za potrebe transplantologije. 9akle! postoji ,rna pija,a slini& usluga. 8ko je tako! ko je donator: Stop/ (ljune rei iz prie na'eg junaka glase- )ri'la su mi ti&o ; kola *itne pomoi... Sve se to doga+alo u bezbo1nom sokaetu. 4u blizu je institut *itne pomoi Skli0oso0ski . 9a posumnjamo u saradnike ove uva1ene institu,ije: Ne! ne usu+ujemo se. Ee+utim... 4ransplantologija Ee+utim! ja sam ipak malo pro,unjao ulii,ama naporedo sa bezbo1nim sokaetom. )oku'ao sam da otkrijem trgovake medi,inske strukture! koje bi se mogle baviti tako osobenim poslom. Nedaleko od mrtvani,e instituta Skli0oso0skog nalazi se dvospratna zgrada. Na prozorima su re'etke. Zavesa nema. Ispostavlja se da ovde postoji ak,ionarsko dru'tvo Kkomed . Njegov glavni knjigovo+a 4. 9emina je zbunjena mojim pitanjem. Sei organe/: I jo' i& prodavati/ 4oga ovde nema. Spremna sam da vam poka1em bilo koji dokument. Istina! &teli smo da sagradimo bolni,u gde bismo se bavili transplanta,ijama! ali to je zasad samo projekat. Oito! istraga je za'la u orsokak. )oslednja 'ansa je analizirati domau i inostranu 'tampu. %pravo tako smo se upoznali sa autorom niza lanaka o problemima transplantologije! tada jo' odbornikom Eoskve! lekarem 8. Eironjenkom. Ee+u dokumentima koje je prikupio jedan odma& pada u oi. Stalna komisija za ouvanje zdravlja naroda! prvom zameniku naelnika Einistarstva unutra'nji& poslova Hjodorovu V. S.% okviru Eoskovskog instituta &itne pomoi N. I. Skli0oso0ski postoji 0irma Kkomed ! koja ima nameru da na inostranu pija,u izveze G$$ donatorski& bubrega! ija vrednost iznosi oko #$.$$$ ameriki& dolara po komadu. 4ekst se prila1e. 6iv'i direktor .uskog klinikog dijagnostikog ,entra S. 7askinVe su nas poseivali 8merikan,i! koji su nameravali da uspostave kontakte u oblasti transplantologije. Oni su rekli da e najte1i posao! va+enje organa! na sebe preuzeti institut Skli0oso0ski . %malo da se nismo saglasili. Zarada od tog posla bila bi velika. )riseam se razgovora sa glavnim knjigovo+om Kkomeda 4. 9eminom. Institut &itne pomoi je na' ak,ionar ! rekla je ona.

Vi ste ak,ionar Kkomeda: ! postavio sam pitanje direktoru instituta 8. Jermolovu. Odgovor- Ne/ I nikada nismo bili. Istina! tu organiza,iju je 0ormirao 7av Nikolajevi Jadro'nikov. On je sada zamenik instituta za ekonomska pitanja. 8. Eironjenko- Kkomed je nameravao da u inostranstvo izveze do G$$ bubrega godi'nje. Istovremeno! na institutu Skli0oso0ski godi'nje umire ne vi'e od C$$ do CD$ ljudi. Veina nji& zbog razni& razloga nisu pogodni za donatore. I! budui da su bubrezi parni organ! postavlja se pitanje- otkuda su nameravali da uzmu nedostajue organe: 8. Jermolov- O tome ujem po prvi put. Eogu vam navesti opera,ije koje se kod nas izvode. Najpre vr'imo trans0uziju krvi pa,ijentima. Nedeljno uzimamo do ?$ litara. .azra+ujemo! tako+e! pitanje primene le'eva za izra+ivanje proteza. (oristimo ko'tano tkivo le'eva. % transplantologiji primenjujemo svinjsku ko1u. 8li nemamo apsolutno nikakvi& trgovaki& namera. 8kademik Jurij 7opu&in- 9anas ako 1elite da uzmete paren,e organa ili tkiva! ak ne za presa+ivanje! ve za istra1ivanje = treba platiti. Nova, odlazi razliitim udru1enjima. )o mom mi'ljenju! ona se ne pridr1avaju za&teva morala i etike. Ja sam se i sam suoio sa time u institutu Skli0oso0ski ! u mrtvani,i. 4amo oito postoji ra'irena mre1a trgovaki& struktura. Ona trguje tkivima i organima. 3ta sve to znai: 9a bismo dobili odgovor! treba dorasti do pitanja. Ei emo ga 0ormulisati ovako- da li je realna ipak ,rna pija,a transplantata: O tome razgovor tek sledi. 8natomski teatar )as i ovek. 8ko ovekovu du'u ne smatramo besmrtnom! izme+u nji& i nema tako mnogo razlika. 8 po'to pozitivistika nauka du'u uop'te ne uzima u obzir! svaki uspeli eksperiment na psima povlai za sobom i eksperiment na ljudima. Jodine ?@#A. javnosti su postali dostupni zlokobni eksperimenti. )sima! koji su lipsavali od krvoliptanja! prelivali su krv iz le'ina ve ,rkle sabrae . 4i eksperimenti! sprovo+eni u *arkovu! 1ivo su zainteresovali slavnog &irurga S. Judina. % knjizi o njegovoj aktivnosti govori se 'ta se dogodilo potom. 4o je bilo #C. marta ?@C$. godine. % institut Skli0oso0skog dopremljen je i tridesetogodi'nji in1enjer! koji je poku'ao samoubistvo i prerezao sebi vene ispod lakta. On je ve umirao od malokrvnosti. Stalni& donatora u to vreme u institutu nije bilo. Istovremeno! u prijemnom odeljenju se izle1avao le' star,a! koji je u pijanom stanju postao 1rtva ulinog saobraaja. S. S. Judin je lino usisavao krv 'pri,em iz le'a. )ristupili su trans0uziji. 2ak i sama polovina skupljene krvi je u potpunosti o1ivela bolesnika! a kada je bila prelivena itava doza puls i op'te stanje njegovog zdravlja su postali sasvim zadovoljavajui. Istorijski dan/ )rva u svetu transplanta,ija tkiva sa le'a! jer krv je upravo to. Ee+utim! i u ovom sluaju! kao i u mnogim drugim! nauni progres je samo ponovio drevnu pagansku praksu. Istoriari medi,ine ne sluajno u istoriji transplanta,ije izdvajaju istoriju prve naune transplanta,ije datirajui je u ?@. vek ! pi'e I. Siluanova. Izdvajanje istorije naune transplanta,ije oznaava priznavanje postojanja nenaune! ili tanije prenaune transplanta,ije. Vodea ideja prenaune transplanta,ije oznaava! i za savremenu medi,inu! jeste ideja preno'enja 1ivota. % drevnim paganskim kulturama za supstan,u 1ivota op'te je pri&vaena = krv. )ojavu bolesti su povezivali sa slabljenjem 1ivotni& snaga u krvi i podr1avanje ti& sila ostvarivalo se uz pomo ulivanja zdrave krvi.

Istorija vidarstva i vraarstva prepuna je primera prelivanja krvi 1ivotinja i de,e ljudima starijeg uzrasta sa ,iljem nji&ovog podmla+ivanja. (od Ovidija! Eedeja upravo tako star,u )eliju vraa mladost! ubrizgavajui mu krv jedne ov,e. *ipokrat je iznosio pretpostavku da krv ov,e! koju koristi zao ovek! mo1e promeniti du'evna svojstva ovekova. Eit o ideolo'koj pojavi vampirizma sa ritualno; sakralnim manipula,ijama krvlju! poslu1ile su Vatikanu kao osnova za praktino stogodi'nju zabranu svakog oblika trans0uzije. Jedno je nesumnjivo- trans0uzija! kao nauni metod! ponikla je iz magije krvi. 4reba dodati- u sluaju da se ta supstan,a uzme sa le'a! mora se govoriti o najmranijim vidovima imenovani& rituala. )rimena ovog metoda je poela da se 'iri i on se praktikuje sve do danas. Ee+utim! neko od naunika se zainteresovao za dalju sudbinu pa,ijenata! koji uostalom i ne znaju kako su i& leili. %z naglasak na injeni,u da je krv nosila, du'e! trebalo bi se pozabaviti nekolikim pitanjima. Ne! kod nas je pri&vaeno krv deliti na belanevine i njima sline sastavne delove. 6ilo je pri&vaeno! uostalom! da se pri iznenadnoj smrti jedna od belanevina = 0ibrin! koja odgovara za kolanje krvi ne talo1i. Zbog toga krv i ostaje 1itka. )reostaje samo da se prona+e davala, koji umre naprasno. % takve esto spadaju i predstavni,i tzv. rizine grupe >prestupniki elementiB sa svim posledi,ama koje po pa,ijenta otuda proistiu. 6iznis sa mrtvima 6og je oveka sazdao bez rezervni& delova. Ee+utim! &omosapiens je odluio da usavr'i 6o1ju tvorevinu. )as sa dve glave je prizor neopisivo stravian. Ee+utim! stari ,rno;beli kadrovi &ronike 0iksiraju na li,ima ljudi umilan izraz. )a1ljivo posmatraju tu parodiju na mistinog androgina! dvoglavo i besmrtno bie. 9o besmrtnosti je naravno daleko. Ee+utim! korak ka produ1enju 1ivota! smatraju prisutni! uinjen je. Kksperiment iz transplanta,ije sovjetski lekari su izveli uspe'no. % uskim krugovima! nesrena lutali,a je postala ne manje slavna od zvezdane 7ajke . Sa ovekom je stvar ne'to slo1enija. %zajamno pro1imanje tkiva ostajalo je problem sve do pronalaska spe,ijalni& aparata spremni& da se bore protiv odvajanja. )osle prvi& uspe&a 'tampa je radosno izvestila o ljudima na kojima su vr'ena presa+ivanja = o donatorima su vi'e voleli da ute. )rirodno! oni su postali najobespravljeniji! ak ne ni ljudi! jer ko je od nas navikao da mrtvo telo smatra ovekom. >Napomena- Sve'tenik Vladimir )ereslegin pi'e- )ravoslavna "rkva uvek je smatrala telo u kome je boravila du'a za mo'ti. I re nije jedino o sve,ima! ve pre svega o svim kr'tenima. 8ko od )ravoslavni& ko skonava! da se pozovu sve'teni,i! ili da sve'tenik do+e u dom gde mo'ti usop'ega le1e. I uzev'i mo'ti usop'ega! da se ode u &ram >)ravoslavni 4rebnik! Opelo mirjanaB. (ao drugo! to va1i i za sve ljude na svetu! jer *ristos prosveuje i osveuje svakog oveka koji ulazi na svet = itavog oveka! a ne samo du'u njegovu. Svaki ovek nosi! i u du'i i u telu! podobije 6o1je.B 2im je perestrojka uzbu+eno za'umela lan,ima o pravu linosti i dolarskim obliga,ijama unosnost izvlaenja rezervni& delova iz le'eva izazivala je niz veoma egzotini& ideja. Jedanput su! na primer! novinari saop'tili o'amuenoj publi,i vest o privatiza,iji mrtvani,a. %skoro su razmere suludog biznisa postale jasne. 8. Eironjenko- Samo ?@@$. godine i samo jedna moskovska kompanija! 6io ! izvezla je vi'e od ?.$$$ pari oni& jabui,a! vi'e od C.$$$ du1i,a i ro1njaa! vi'e od I$$ pojedini& unutra'nji& organa itd. (ompanija koja se spe,ijalizovala za pru1anje

pogrebni& usluga opslu1ila je u datom periodu ro+ake A.DCC umrli&. Za to vreme je uzeto oko ?@.$$$ &ipo0iza. 4o govori o itavoj mre1i nabavni& aktivnosti. Stupajui preko &rpe ispra1njeni& bo,a sa televizijskom kamerom u ru,i! preko tunela! probijamo se u jednu od moskovski& mrtvani,a. Snima se emisija "rno sandue . Napokon jarko osvetljene sobe. 7e'evi. )renera1eni sanitetlija ; on je otvoreno neraspolo1en i slabim pokretom ruke pokazuje- (ompanija se nalazi tamo. )raeni otvorenom neljubazno'u mesnog naelstva prolazimo po jezivim sobama mrtvani,e. I ipak iznena+enje donosi svoje plodove. Zbunjena sekretari,a brblja- 9a! va+enje organa zakazuju iza onog zida ; u mrtvani,i. Zloini &umanista )red na'om tv kamerom je Jalina Eura'ova! majka jednog oveka umrlog u udnim okolnostima. )ria da je sve vreme dok je njen sin umirao u bolni,i! ona sa snajom de1urala u &odniku. 4ek posle etiri mese,a sa velikim naporom je uspela da sazna da su odma& posle smrti njenom nesrenom sinu izvadili bubreg. Saglasila bi& se da su mi objasnili da e to nekome spasiti 1ivot ! plae 1ena. 8li emu takva tajanstvenost: O moguim razlozima takve tajanstvenosti jo' emo popriati. 8 zasad emo navesti mi'ljenje transplantologa. Oni smatraju- ako se tra1i saglasnost donatora ili njegovi& ro+aka o va+enju organa za 1ivota! mo1e se desiti da budu li'eni znaajnog broja organa i neiji 1ivoti nee biti spaseni. 3ta da se radi: 4a rasu+ivanja su u potpunosti ra,ionalna i ak pravno zasnovana. % su'tini! kod nas je ouvana op'tenarodna svojina na telo svakoga oveka. 9onedavno je na snazi bila odgovarajua naredba sobnarkoma od ?D. septembra ?@CI. godine o nainu sprovo+enja medi,inski& opera,ija. )o o,eni poznatog reanimatologa! pro0esora 7. )opove! stanje stvari nije promenio i nedavno usvojeni zakon o transplanta,iji. )reporuke njeni& kolega! pri njegovoj razradi! nisu slu'ali. Zato direktor Zavoda za transplantologiju i ve'take organe! V. 3umakov! pere ruke. 9okument upro'uje uzimanje organa. 8kademik J. 7opu&in komentari'e situa,iju bez dvosmislenosti. 4ransplantolozi ekaju trenutak kad e ovek umreti. 9akle! vlada mi'ljenje- ako ovek umre! koristiti njegove organe je ra,ionalno. Isto govore i o kori'enju abortiranog materijala radi potreba kozmetike i 0arma,eutike. Ne treba blago ba,ati u kanaliza,iju. Obogotvorenje ljudskog razuma u bespravlju podjednako ostavlja i nerazumni embrion i nerazumno mrtvo telo. .a,ionalizam je jedan od likova zlatnog teleta. )od ledenim pogledom tog idola na'eg vremena doga+a se ne'to nezamislivo. Eilioni nero+ene de,e! &iljade bez traga nestali& i bezimeno sa&ranjeni& vapiju. Svi oni za&tevaju po'tovanje svoji& prava do ro+enja i posle smrti. Zakone pi'u trenutni interesi ljudi. Ktike norme su dugovene! ali i one su proizvod so,ijalnog nasilja. )redstave o ra,ionalnom brzo menjaju dru'tveni moral. 3irenje prakse transplanta,ije liberalni ideolozi povezuju sa prevla+ivanjem mitskog odnosa prema sr,u kao sredi'tu du'e i simbolu ljudskog identiteta. Sa prevladavanjem odnosa prema smrti! kao pret&odnom stanju ! pi'e I. Siluanova! oni vide direktnu vezu izme+u progresivnog razvoja transplanta,ije i nadila1enja dru'tveno;psi&olo'ke barijere u vidu tradi,ionalno;religijske kulture sa njenim sistemom rituala i odnosa prema smrti. Oni smatraju da je uspe& transplantologije

mogu jedino u uslovima razvoja i pripremljenog javnog mnenja! koji priznaju bezuslovnost &umanistiki& vrednosti po svim pitanjima prakse transplanta,ije organa. Ee+utim! biblijska zapovest zabranjuje da se uznemiruje pra& pokojnika. Iza nje je )romisao 6o1ja! vera u nadle1nost Stra'nog Suda i isto ljudsko iskustvo milenijuma. %pokojenje usnuli&! koji su se odvojili od zemaljski& dela! i koji su se prestavili 6ogu = )ravednome Sudiji! uvek je obezbe+ivalo vezu izme+u pokolenja i postojanost ,iviliza,ije. 7jubav prema predakim grobovima nije prazna 0raza. )odsetimo se! me+utim! 0ilma iz doba perestrojke = )okajanje . %nuk ba,a sa planine prema gradu le' dede iskopanog iz groba. 4a slika je stravino uti,ala na podsvest miliona ljudi. Sada i Jruzija! i itav biv'i SSS.! 1anju plodove me'anja u zabranjeni domen. 8ko naru'imo tabu uva1avanja pokojnika! za njima e se sru'iti i mnogi drugi. 4ako se u du'i ovekovoj doga+aju nevidljive katastro0e i zatim se ulivaju u ono 'to se naziva = bezumnost. <rtve rata 8kademik J. 7opu&in- S poetkom rata u (araba&u! moskovski lekari su poeli! iz Zakavkazja! dobijati veoma sumnjive predloge. Na primer- da nabave sr,e. Nekoliko godina ranije! do skoka in0la,ije! to je ko'talo D$.$$$ rubalja. S obzirom na to da se rat uglavnom vodio na teritoriji 8zerbejd1ana! i da su veina zarobljenika i beguna,a 8zerbejd1an,i! in0orma,ija je u tom pogledu dolazila uglavnom od jedne zaraene strane. 9akle! biv'i zarobljenik! E. Eamedov! pria o svom boravku u logoru novinaru kriminalne &ronike- Najvi'e smo se pla'ili kada bi nekoga od nas odveli u bolni,u = na opera,iju. 4akvi se nikada nisu vraali. Eolim 8ndrea )ikoa! predstavnika me+unarodnog "rvenog krsta u 6akuu da prokomentari'e slina saop'tenja. On je oprezan i kratak- 2esto nemamo pristup ratnim zarobljeni,ima i drugim kategorijama zarobljenika. 4o nam smeta da dobijemo jasnu sliku o situa,iji. Eogu samo da ka1em da pravila <enevske konven,ije o za'titi 1rtava rata naru'avaju obe strane. I evo! pred objektivom tv kamere je trogodi'nji mali'an *asan *useinov. Njegova podvezana ruka visi opu'tena! kao grana. Naelnik bakuanske ratne bolni,e pokazuje mi rendgenske snimke. On ka1e da je deak bio ranjen i da su mu u zarobljeni'tvu izvadili kost. Istovremeno! prema medi,inskim priruni,ima jo' od pre 9rugog svetskog rata! sline rane lako zarastaju i kosti srastaju uz pomo gipsanog podveza. (arakteristino je da je u datom sluaju kost izva+ena zajedno sa zglobnim delom. Eogue je pretpostaviti ! ka1e lekar! da je to ura+eno radi potreba transplantologije. 4aj i mnogi drugi sluajevi opisani su na me+unarodnoj kon0eren,iji za za'titu 1rtava rata! koja se odr1ava u jesen ?@@C. godine u <enevi. .ukovodila, delega,ije 8zerbejd1ana! Nain 8basov! mi je priao kako su posle njegovog nastupa odnegovani &umanisti iz ,ivilizovani& zemalja prilazili k njemu u kuloarima! uzdisali i ,edili kroz zube- %zalud/ %zalud ste pokretali to pitanje/ Opet grozni televizijski kadrovi. 4u kasetu su mi dostavile kolege iz Srbije. 9esetine le'eva sa karakteristinim izrezima na telu. )risutni lekar potvr+uje- 4im ljudima su pova+eni unutra'nji organi. Njegove rei dopunjuje o0i,ir vojske Jugoslavije. On saop'tava da za nova,! naruen od prodaje transplantirani& organa! &rvatska strana kupuje oru1je. 9akle! rat pokriva tro'kove ve na polju bitke.

Spe,ijalisti ,ene- potpuni izbor organa od sr,a do &ipo0ize daje na ,rnoj pija,i stotine &iljada dolara samo od jednog davao,a. Nije li mogue predvideti nov tip rata: Ne za teritoriju ; koju je te'ko odr1ati! ve za ljudsku biomasu. 4ransplantolozi tvrde- idealna varijanta za presa+ivanje je da u momentu va+enja organi jo' uvek rade. % klinikama se to posti1e uz pomo najslo1enije aparature. )osle umiranja mozga! rad organizma se ve'taki odr1ava. 4e'ko je pretpostaviti takvu te&niku u rovovima. 4amo su zarobljeni,i 0aktiki isto tako neza'tieni kao i le'evi. % uslovima kon0likta! koji dosti1e krajnju taku surovosti! mogue je pretpostaviti da sa takvim kontigentom nema ,eremonija. >Napomena- 4o se tie ne samo me+unarodni& oru1ani& kon0likata. )o poda,ima zajedni,e roditelja i ro+aka poginuli& li,a! stradali& u doga+ajima od #?. septembra do C. oktobra ?@@C. godine! kriminalnoj transplantologiji 1ivotno va1ni& organa podvrgnuta su tela ubijeni& i te'ko ranjeni& mladi& ljudi u rejonu 6elog 9oma prilikom napada jelj,inova,a. 4ako je telo snajperom ubijene 'esnaestogodi'nje Earine iz mrtvani,e predato roditeljima sa pova+enim 1ivotno va1nim organima. 3tavi'e! mnoga tela su i'ezla u potpunosti = bez traga.B Iz biv'e Jugoslavije uostalom dolaze vesti i o sluajevima ritualne antropo0agije >jedenja sr,a pora1enog )ravoslav,a.B % starini se smatralo da je na taj nain mogue ovladati najboljim svojstvima protivnika. 4e'ko je rei da li je tu stvar u seanju krvi . % svakom sluaju! uiniv'i takav akt! ovek menja svoju svest5 on postaje bezgranino surov. Ne ine li takva istinska satanska posveenja oni lekari koji se bave va+enjem organa na polju bitke i u drugim sumnjivim situa,ijama: Jde je tu *ipokratova zakletva: % d1ep se trpaju &iljade dolara. Jeogra0ija u1asa Spasavajui jedan deo prirode! 1rtvujemo drugi. )oten,ijalni donatori su ljudi najneza'tieniji u ekstremnim situa,ijama. Ee+u nji& spadaju beskuni,i! pa,ijenti psi&ijatrijski& klinika u ekonomski najzaostalijim zemljama. % pitanju je geogra0ija potrage. 8li ona ima i svoju &ronologiju. Negde drugom polovinom osamdeseti&! te&nika presa+ivanja bila je dovedena do visokog nivoa i pojavio se problem donatorstva 'iroki& razmera. 9akle! krajem osamdeseti&! na ni'an dolaze 7atinska 8merika! Indija! mo1da i 80rika. Ovu pretpostavku potvr+uje jedan zanimljiv dokument ; 8naliza svetske 'tampe o problemu ,rne pija,e transplantata . Ona je pripremljena u martu ?@AA. godine za kongres S89. Zajedno sa komentarom! u kome autori poku'avaju da razdvoje istinske 0akte od dezin0orma,ija! pitanja koja nas interesuju zauzimaju ?I strani,a teksta. Ovde se navode II publika,ija za ?@AI. i poetak ?@AA. godine. %zmimo nekoliko nasumini& primera. #C. jul ?@AI. godina! saop'tenje Kvropskog parlamenta. % izve'taju jedne od njegovi& komisija ukazuje se na injeni,u presa+ivanja organa u Kvropi kada su kori'eni deji transplantati dobijeni iz 7atinske 8merike. G. oktobar ?@AI. godine. )redstavnik 9anske u savetu Kvrope navodi dodatne podatke o kori'enju deji& organa. ?I. novembar ?@AI. godina. *olandski list Volksgrand ! u lanku britanskog pro0esora Eekmastersa! saop'tava se o ,rnoj pija,i deji& transplantata u Indiji i "entralnoj 8meri,i.

#F. januar ?@AA. godine! list Kl gra0iko iz Jvatemale. % lanku se objavljuje &ap'enje dvoji,e Izraela,a! koji su trgovali dejim organima radi potreba transplanta,ije u S89 i Izraelu. O nizu sluajeva iz ovog pregleda koji nema potrebe nastavljati! pria se o dokumentarnom 0ilmu 6i6iSi;ja. 8utor je Knglez 6rus *aris! sa kojim smo se sreli u Eoskvi i koji je snimio mnogo zanimljivog materijala- i deaka iz *ondurasa! >ije &vatanje nije po'lo za rukom trgov,imaB! i uplakane roditelje! >1rtve zloinakog biznisaB! i priu gvatemalskog poli,aj,a o tome kako je takva delatnost pro0itabilna za ma0iju i psi&ijatrijsku kliniku u 8rgentini! gde je izvesni doktor Sanez va+enje organa neza'tieni& pa,ijenata razvio kao na 0abrikoj tra,i. 9akle! krajem osamdeseti& godina stanje u zemljama 4reeg sveta bilo je lo'e po ovaj biznis = pod prevelikom kontrolom 'tampe i javnosti. 8li od tog vremena pojavila se jo' jedna d1inovska zona nestabilnosti. .a,ionalna svest izvesni& veoma delatni& ljudi ukazala je na Istok! na zemlje moje i va'e. )oeo je jo' jedan nevidljivi po&od na Istok. S&vativ'i poten,ijalne razmere biznisa mnogi kao da su si'li s uma. )o poda,ima 8. Eironjenka! mimo striktno medi,inski& organiza,ija ?@@$. godine! svoju nameru da izvoze organe u inostranstvo izrazili su- Vorputa %galj ! Na0t&in eksport ! Vorputa industriesR! Kksport 'ume itd. Izmena konjukture se odrazila u jo' jednom projektu. % avgustu ?@@?. godine potpisan je dogovor o 0ormiranju u Eoskvi 0ilijale Svetskog ,entra za transplanta,iju organa de,e. % njegovom 0ormiranju uzelo je ue'a mno'tvo partnera! me+u njima i 0ond sa dirljivim imenom = Sreno detinjstvo . Sa amerike strane! dogovor je potpisao izvesni stari d1entlmen Eark 8. (roker. Ostale 0ilijale Svetskog ,entra nalaze se u 6raziliji! (ostari,i! (olumbiji! Eeksiku i evo u taj briljantni niz stala je .usija! zemlja gde svake godine u siroti'ta dopadnu desetine &iljada napu'tene de,e i gde se godi'nje ra+a ?#$.$$$ mali'ana sa ozbiljnim psi&ikim i 0izikim nedosta,ima. 2ije su sreno detinjstvo imali u vidu graditelji "entra: Istra1ivanje zapoelo u bezbo1nom sokaetu postavlja sve nova i nova pitanja. Stra'na pitanja o na'em bezbo1nom vremenu. )rodaja ruski& tela 8. Eironjenko 'iri dokumenta po stolu. Veliko zanimanje za ruske organe ; potrebne za presa+ivanje! izrazila je turska 0irma 9ogu' . )o zakonima te zemlje! transplanta,ija je zabranjena. 8li muslimani tako+e 1ele da 1ive. I evo! zapovednik glavne medi,inske uprave! .. 8bu0rijev! pismom broj C! taka ?G od devetog avgusta ?@@?. godine saop'tava u ispolkom Eossovjeta o tome da je sa 4ur,ima sklopljen ugovor za zakupljivanje izvesnog broja bolniki& kreveta. 4ri nedelje kasnije ispunjava se ugovor broj C$. Njegovim osnovnim partnerima postaju engleska 0irma 6ellbird &oldings limited i ak,ionarsko dru'tvo Eedi,ina . 4akom G! taka #! taka #. ugovara se ,ena presa+ivanja bubrega. 4okom prva dva mese,a delatnosti ona ko'ta A.$$$ dolara. 9ruga taka tog ugovora predvi+a ne samo organiza,iju opera,ije u Eoskvi! ve i prodaju organa stranim organiza,ijama! i uz to uslove koji e biti 0ormulisani posebnim dokumentima. 8 evo ugovora broj ?. od C$. oktobra ?@@$. godine. )artneri su postali Institut transplantologije i ve'taki& organa u Eoskvi i italijanska 0irma Intra NS" iz 4orina. 4aka C.?? podvlai tajnost itave proizvodne i trgovake in0orma,ije. Ee+utim! iz priloga ugovoru saznajemo za vrednost presa+ivanja bubrega = D$.$$$ dolara. 9okument su potpisali akademik V. 3umakov i direktor 0irme Earkone 4er,ako.

#G. novembra ?@@$. godine sainjen je ugovor instituta sa konkretnim naruio,em! gra+aninom Italije Knijom Eankom. (ompleks usluga za presa+ivanje bubrega ko'tao ga je ?#$.$$$ nemaki& maraka. 4aka G.F predvi+a mogue nesuglasi,e partnera. Obraanje sudu op'tenadle1nosti i dr1avnim institu,ijama smatraju se nedopustivima. Otkuda takva tajnost: Obratite pa1nju. % svim imenovanim dokumentima ,ene skau. )resa+ivanje bubrega ko'ta as A.$$$ dolara! as D$.$$$. Ne znai li to da se za osnovu ,ene uzima nestabilna vrednost neop&odni& radnji! ve promenljiva tr1i'na ,ena samoga organa: 4e'ko je rei. )odvu,imo samo da svetska organiza,ija za ouvanje zdravlja! radi izbegavanja mogui& zloupotreba! smatra komer,ijaliza,iju transplantologije nedopustivom. Jednoznanu o,enu svim tim papirima dao je svojevremeno naelnik dr1avno; pravnog odeljenja Eossovjeta J. E. )rovotorski. %govor broj C$. od #F. avgusta ?@@?. godine! sporazum broj ?. od C$. oktobra ?@@?. godine! kao i ugovor broj $?V@$ od #G. novembra ?@@$. godine nose trgovaki karakter i upravljeni su na dobijanje pro0ita. Odluka Eossovjeta od 0ebruara ?@@#. godine- 4aka C.?. na osnovu stava AG. i take #. zakona .SHS. o lokalnoj samoupravi u .SHS. podnosi na sud tu1beni za&tev o priznanju nenadle1nosti ugovora i dogovora koji naru'avaju prava i interese gra+ana. Odluka se zove- O 0aktima trgovake delatnosti u oblasti transplanta,ije ljudski& organa . 8kademik V. 3umakov ovako je tada komentarisao sline o,ene- Izvesni diletanti su oko na'i& ugovora podigli buku. 4o je stvorilo te'koe u izboru organa. 8ko smo ranije zadovoljavali za&teve u presa+ivanju bubrega za A$U pro,enata! onda se sada taj pokazatelj o'tro snizio. Ne treba zaboraviti- valuta dobijana za opslu1ivanje dva stran,a dozvoljava nam da uradimo opera,ije desetinama .usa. Sada su na'e inostrane veze smanjene. % poslednje vreme! valja pretpostaviti! transplantolozi su oda&nuli. Jde je sada taj Eossovjet: % odlu,i moskovski& vlasti o strukturnoj perestrojki medi,inski& institu,ija se skoro uzgredno govori o pravu odre+ivanja ,ene transplantanata i to posle svi& preporuka zdravstvene organiza,ije i zakona o nedopustivosti komer,ijaliza,ije te grane. 4aj dokument je datiran o osmom avgustu ?@@F. godine. Ne'to ranije! u 0ebruaru ?@@F. godine! tada'njem ministru zdravlja K. Neajevu stiglo je pismo od amerikog ministarstva za namirni,e i lekove! koje uop'te ne za&teva komentar. % pro,esu na'eg upoznavanja sa izvesnim amerikim 0irmama i dobavljaima ovekovog tkiva predodre+enog za transplanta,iju! ministarstvo poznaje nekoliko me+unarodni& izvora za nabavku ovekovog tkiva. Neki od ti& izvora su u .uskoj 0edera,iji >u predoenom spisku na prvom mestu je uzgred institut Skli0oso0skog = prim. aut.B. Obraamo se Einistarstvu zdravlja i medi,inske industrije sa molbom da organizujemo posete predstavnika na'eg ministarstva institu,ijama .usije! koje bi mogle da izvoze ljudsko tkivo u S89. Ealtusova teorija )oznato je- nauka savremenog tipa 0ormirala se u vremenima uspostave bur1oaskog sistema. Ona je sasvim jasno reagovala na atomiza,iju novog dru'tva sa njegovom lozinkom ; Svako sam za sebe . )ro0esor S. (aramurza- 4vora, demogra0ske teorije! Ealtus! pojavio se na vreme. (ao niko drugi! taj naunik je izrazio stil razmi'ljanja svoje epo&e. On je tvrdio da je Zemlja predodre+ena za ne vi'e od milijardu najbolji& predstavnika roda ljudskoga

>mada! ako se setimo (aina! tesno je i dvoji,iB. Ealtus je poklonio drugom stubu pozitivistike nauke! 9arvinu! ,entralnu meta0oru za njegov rad = borbu za opstanak. Zanimljivo. Earks je upravo 9arvinu nameravao da posveti svoj (apital sa evolu,ionom slikom sveta i kon,ep,ijom klasne borbe! ali nije dobio 9arvinovu saglasnost. Nauka koja dejstvuje izvan )ravoslavne du&ovnosti = zaslepljuje. Istra1iva vidi samo jednu stranu pitanja5 sve ostale ignori'e! ili ak i ne pomi'lja o nji&ovom postojanju. % nauno;popularnoj knjizi! nedavno kod nas objavljenoj! postoji i sledei pasus(loniranje je te&nika koja omoguava oveku da proizvede blizan,a #$;F$ godina mla+eg! da bi zatim koristio njegove organe umesto svoji& koji su dotrajali. Ili da 0ormira armiju biorobota radi vo+enja ratova. 8moralno: 2udovi'no: Ee+utim! zamislimo da ovi projekti donesu komer,ijalni uspe&: Nova, se istog trenutka ula1e u moderniza,iju morala. Sledi propagandistika lobotomija i visoka dru'tvena svest bez otpora e odobriti odgovarajua pravna akta. .ei e da dvojni,i nisu &omosapiens i da prema njima ne va1e ,eremonijalna pravila. Jenetika pakla Obine ,rvene svinje nju'kale su u oboru. I ispoetka se moglo pomisliti da je na programu uobiajen video;materijal na seosko;privrednu temu. Ee+utim! tekst koji prati snimak izazivao je nedoumi,u! pa i sam dopisnik se nekako nervozno osme&ivao i oito nije do kraja s&vatao 'ta treba rei o onome 'to je tek saznao. .e je bila o uvo+enju ljudski& gena u 1ivotinje. 4a reporta1a! prikazana tada na moskovskoj televiziji! nekoliko godina ranije ostavljala je utisak nekakve nesrene 'ale. 8li ispalo je da tu 'ale uop'te nema. 4ek je sada postalo jasno! da je tada! nekakvom udnom sluajno'u = drukije to ne mo1e' imenovati! televizijski reporter postao svedokom eksperimetna! koji nije pametno razgla'avati. O ekperimentima! uzgred! ne znaju ak ni u Institutu za genetiku ruske akademije nauka. 4ek nedavno su poda,i o njima 'krto promakli u 'tampi. Ei radimo na 0ormiranju tzv. transgeni& 1ivotinja ! pria u asopisu Eegapolis ekspres V. 3umakov. 4reba odgajiti svinje sa dva ljudska gena. )o svom genotipu! ta 1ivotinja e biti izvesna prelazna rasa izme+u svinje i oveka. 9akle! re je o praksi presa+ivanja u embrione 1ivotinja ljudski& elija. Smatra se da na taj nain &umanizirane sr,e ili jetra svinje mogu da budu podobne za presa+ivanje. Jo' jedan stra'an poku'aj da se re'i problem de0i,ita transplantanata. Istine radi! treba rei da se ve ulo upozorenje. )resa+ivanje 1ivotinjski& organa ljudima mogu kod nji& da izazovu ozbiljnu bolest. Na takav zakljuak je do'la grupa britanski& naunika! koja je po narud1bini vlade izuavala mogue posledi,e presa+ivanja sr,a svinje ; oveku. Spe,ijalisti iz nauno;istra1ivakog ,entra u severnom 7ondonu prona'li su dva tupa virusa u organizmu svinje! sposobna da se probiju kroz ljudske elije i da izazovu bolesti. 8li problem ima jo' i meta0iziku osnovu. (ao 'to je poznato! Isus je u stado svinja izgnao zle du&ove! koji su muili oveka. Sada! presadiv'i oveku sa svinje tako mistian organ kao 'to je sr,e! nauni,i poku'avaju da uine ne'to obratno. %istinu! sr,e oveje odvojie se od njega i dae mu se sr,e zverinje.

2udesa transplantologije su neizbrojna! ali ona bi bila nemogua bez presa+ivanja u na'u svest istinski in0ernali& +avolski& ideja. Nedavno je Njujork tajms saop'tio da je na *aitiju postojala 0arma de,e za nadoknadu rezervni& organa. Zaista slinim metodom in0erna,ionala dejstvuje i u drugim zemljama. .uski nauni,i pro'log veka pri&vatili su 9arvina bez Ealtusa! Ee+utim! danas talasi neomaltusijanstva zapljuskuju i .usiju. )re1ivee najjai. 4ransplantologija je stvar elite. Ne samo u smislu najvee kon,entra,ije dostignua savremene misli! ve i na so,ijalnom planu. 7ekari rado priaju o onima koji su spaseni pomou presa+ivanja = to su uglavnom imuni ljudi. O onima! pak! koji se nalaze na drugom kraju te&nolo'kog lan,a! o donatorima = vi'e vole da ute. Smrt savesti )ro0esor 7. )opova- .ok uvanja unutra'nji& organa za presa+ivanje je ogranien. Idealno je uzeti i& od umirueg sa dijagnozom smrt mozga ! to jest! u trenutku kada je mozak prestao da radi! a ostali organi jo' uvek 0unk,ioni'u. 4o je unikalno stanje. Eora biti rezultat vr&unskog rada reanimatologa. 8li! ak i u Eoskvi retko gde postoji slina aparatura. Za mnoge godine mog praktinog rada takvi& sluajeva je samo nekoliko desetina. Javlja se pitanje- od koga e! u tom sluaju! uzeti tople - bubrege! jetru i sr,a: Eo1da pre treba govoriti ne o smrti mozga! ve o smrti savesti. )itanje je tim slo1enije 'to se pojam smrt mozga ne sla1e sa )ravoslavnim poimanjem smrti >potpuno zaustavljanje sr,a! koje pokree krv! posle ega du'a napu'ta teloB. )raksa naje'e dr1i lek,iju. .eligijske predstave o 1ivotu i smrti! koje su jo' nedavno tumaene kao +avoimanost! pokazuju se daleko tanijima nego zaklju,i nauke! koji se menjaju skoro sa svakom novom diserta,ijom. % svakom sluaju sami lekari mogu da ispriaju nemalo sluajeva kada je ovek sa beznade1nim povredama mozga ne samo dolazio sebi! ve se i u potpunosti is,eljivao. 4okom dvadeset godina pitanje istovetnosti izme+u s&vatanja biolo'ka smrt i smrt mozga nije postojalo ! pi'e I. Siluanova. 4o je jasno odre+eno u velikoj Eedi,inskoj en,iklopediji. )ojam smrt mozga nije identian pojmu biolo'ka smrt ! iako je nastupanje biolo'ke smrti! u tim sluajevima! neizbe1no. Osamdeseti& godina! pod uti,ajem ideja i zadataka transplantologije! poinje pro,es pribli1avanja ti& s&vatanja. N. V. 4arabarko konstatuje da je osamdeseti& godina kon,ep,ija smrti mozga! kao biolo'ke smrti individuuma! primenljiva na zadatke transplanta,ije! bila zakonodavno priznata u mnogim zemljama. )otpuno zakonomerno je da u dru'tvu nie konkretna o,ena slinog i sasvim uslovnog poistoveivanja kao iskljuivo pragmatine konstata,ije kraja 1ivota. )ragmatini is&od transplanta,ije u znaajnom stepenu omoguava 0ormiranje nove 0unk,ije medi,ine. 4radi,ionalno s&vatanje tra1ilo je od nje da izlei pa,ijenta! a ovo novo ima 0unk,iju da 'to br1e utvrdi smrt pa,ijenta. Eedi,inski zloin,i V. 3umakov smatra da je dijagnozu smrt mozga mogue postaviti i bez slo1ene aparature! putem stalnog mnogoasovnog posmatranja poten,ijalnog donatora. % idealu! tako sigurno i jeste. Ee+utim! u 1ivotu sve nekako ispada drugaije.

Kvo dopisa koji su jula ?@@#. godine potpisali glavni reanimatolog Eoskve V. (artavenko! glavni sudski medi,inski ekspert V. <arov i glavni pato;anatom H. 8jzen'tajn. %skoro! posle objavljivanja tog dopisa! sva troji,a su na udan nain otpu'teni. % njemu su analizirane ?#F istorije bolesti pa,ijenata! koji su postali donatori. "itiramo- % D$U sluajeva izvr'ena su gruba naru'avanja pravila staranja o bolesni,ima i vo+enja dokumenta,ije! a posebno- ?. imenovanja bolesti ne odgovaraju te1ini stanja bolesnika! #. nema objektivni& podataka koji svedoe o dinaminom praenju bolesnika! C. nema ponovljeni& pregleda posle operativnog dejstva neuro&irurga! F. konstata,ija smrti se ne objektivizira nikakvim poda,ima! D. u ?$$U istorije bolesti ne 0iksira se vreme pozivanja ekipe za uzimanje organa! G. akti o konstatovanju smrti su ispunjeni nemarno = ne po tra1enoj 0ormi! a niz od nji& izaziva nepoverenje zbog toga 'to je potpis o konstatovanoj smrti upisan na neradan dan! u nono vreme! itd.! I. u ogromnoj veini pato;anatomski& dijagnoza nema podataka o va+enju organa. Odluku o pozivanju ekipe za transplanta,iju! kako svedoe bele'ke o istoriji bolesti! donosi samo reanimatolog! bez obzira na to 'to osnovna uloga pri leenju pripada lekarima drukijeg pro0ila! u prvom redu neuro&irurzima. (omisija je ustanovila! na osnovu razgovora sa lekarima u nadle1nim odeljenjima! da se lekarima reanimatolozima isplauju nagrade za in0orma,iju o poten,ijalnom donatoru. Isplata se vr'i neposredno lekaru! o emu se vodi platni spisak ekipe za skupljanje organa. Od osam istorija bolesti prijavljeni& prvoj gradskoj bolni,i! u 'est pod aktima stoji potpis jednog te istog reanimatologa. 4akva je situa,ija i u ostalim bolni,ama. Stravino/ Ne daj 6o1e da se medi,inski parametri tvoji& organa slo1e sa ovim za&tevima i da na nji& ba,i oko plaeni in0ormator transplantologa. I jo' ako s&vate da na so,ijalnom planu nisi za'tien... 6eli mantili ,rni& du'a Nedavno je 9epartman za za'titu zdravlja Eoskve izdao niz dokumenata koji navode na razmi'ljanje o tome da su najperspektivniji izvori donatorski& grana &avarije na putevima. Naredbom od ?. de,embra ?@@D. godine na odre+enim delovima magistrale osnovan je niz bolni,a. %z mnoge od nji& su izgra+ene &elikopterske piste. Ova institu,ija je donela odluku #G. septembra iste te godine! kojom se propisuje sledee- Nare+ujem glavnim lekarima gradski& kliniki& bolni,a broj ?! C! I! ?C! ?D! #$! CC! CG! GI! GA! I?! bolni,i S. Votkina ! kao i direktoru instituta &itne pomoi N. V. Skli0oso0skog ! da izdaju odgovarajue naredbe po odeljenjima! koje odre+uju sastav medi,inskog osoblja kojemu je dozvoljeno da uzima ue'e u radu sa moskovskim koordina,ionim ,entrom donatorski& organa >ini se ve je takav o0ormljen = prim.aut.B po pitanju va+enja organa. %stanoviti premiju u razmeri od D$U redovne plate gore ukazanoj kategoriji saradnika! koji imaju neposredan uinak pri va+enju donatorski& organa! na raun sredstava predvi+eni& za redovnu platu. Isplatu datog dodatka vr'iti svakog mese,a po odlu,i rukovodio,a Eoskovskog koordina,ionog ,entra donatorstva organa. 8. Eironjenko- I evo dileme koja se javlja pred lekarima- da li za svoju skromnu platu stradale u &avarijama spasavati iz nji&ovog stanja! ili! za veliki dodatak! sara+ivati u va+enju organa: .eenome treba dodati- samo ?@@F. godine u uzrastu od ?A. do #F. godine 1ivota! to jest! u pitanju su najzdraviji ljudi! iji su organi najpogodniji za presa+ivanje! na ruskim drumovima poginulo je D.?$G ljudi.

<rtvovanje de,e % Indiji siromasi odavno sami nude jedan bubreg na prodaju! smatrajui da e pro1iveti i sa onim drugim koji preostaje. (od nas se javljaju malo delikatnije situa,ije. % malom ukrajinskom gradiu 1ivela je Ira Jelisejeva. Jedanput su je operisali. Jedna od najprostiji& opera,ija = opera,ija slepog ,reva. Ee+utim! posle narkoze! devojka se dugo nije mogla povratiti. Sumnju ro+aka izazvala je udna kon0igura,ija 'avova. Oni nose otvoreno ginekolo'ki karakter. %ltrazvuno istra1ivanje je potvrdiloIri je odstranjen jajnik. Neko je oigledno &teo da pobri'e tragove nezakonitog uzimanja jajnika. Eo1da je i zbog toga devojin mozak odbio da se vrati u normalno stanje. Sa pojavom *rista Spasitelja na svetu! inilo se! ljudi su se zanavek izbavili od prino'enja ljudski& 1rtava. Ee+utim! idoli paganstva nisu umrli. Heti'i bogatstva i naune slave! rasko'i i zabave! pobu+uju slabe du'e na mnogo 'ta. %istinu! srebroljublje je koren gre&a i su'tina idolopoklonstva! kako je rekao 8postol )avle. Najneza'tieniji! de,a! opet postaju glavne 1rtve trgova,a! iji idoli su nova,! slava! vlast. Na1alost! to nije knji1evna meta0ora. Nedavno je Nova gazeta ! na primer! izrazila sumnju da! radi potreba transplantologije! u siroti'tima pojedin,i sakupljaju de,u lutali,e. Nekada su trgovakim putem iz (ine u Kvropu vladali ragdoniti. Ovakvo ime do'lo je od persijskog naziva! koji znai oni koji poznaju put . .agdoniti su pratili karavane sa super skupom robom. )ro0it im je omoguavao posao na ovoj trasi stoleima. Nisu se ti biznismeni pro'losti libili ni trgovine robljem. .agdoniti na'i& dana su najsna1niji. Oni su spremni da tajnim! jedino njima poznatim stazama! povedu ekonomiju itave .usije za njima znanom ekonomijom Sveta. 8li! ,ena robe je ista kao i pre = du'a ovekova i sudbine naroda. )ukovnik Jurij 9ubjagin- )o operativnim poda,ima iz .usije! u inostranstvo i danas teku brodovi u ijim potpalubljima prevoze de,u. Sva su preklani& vratova. Jurij )etrovi ukljuuje video;magneto0on i nastavlja- 8 ovu 1enu! koja se bavila prodajom mali'ana! otkrili smo spaljenog li,a. 9ogodilo se to im smo u'li u trag grupi kriminala,a. )oznato je tako+e da u Eoskvi postoje sabirni ,entri za tu nesrenu de,u. % ovom kontekstu veoma je zanimljiv sadr1aj telegrama! iji je tekst bio 'tampan u jednoj od moskovski& novina. Ovaj telegram je svojim klijentima poslala advokatska komora iz dr1ave Eerilend >S89B! koja radi i u .usiji. 8ko ste Vi i Va'i znan,i zainteresovani za de,u! onda saop'tavamo da sada raspola1emo odojadima! de,om koja poinju da &odaju i de,om ne'to starijeg uzrasta. Saradnik gradskog tu1ila'tva V. Jani- )re nekoliko godina vodio sam istragu u sverdlovskom mesnom sudu na podruju grada Eoskve. % porodili'tu 9ruge klinike in0ektivne bolni,e pora+ale su se 1ene koje su znale za de0ekte svog budueg deteta i nameravale su da ga se odreknu. 7ekar (irsanova je u okviru postojei& propisa tra1ila usvojitelje. )ri tom je! me+utim! u nadre+enu organiza,iju slala in0orma,ije da de,e! kojoj je potrebno usvajanje = nema. %svojitelji su davali mito. Verujem da slian sistem postoji i sada. Za vreme usvajanja! na ovaj nain! de,a mogu da dopadnu u bilo kakve ruke. 4. Earasovjeva! domai,a pansiona 6eli 1dral - Otvorila sam pansion za 1ene koje kriju trudnou. One 1ive u mojoj kui do samog poro+aja! a zatim mogu da postanu slobodne. 9o toga momenta ja pripremam usvojitelje. Oni&! koji 1ele da

uzmu de,u! ima oko #.$$$. Imam sponzora koji mi obeava pomoi da zakupim jo' veu zgradu! a mo1da i da je kupim. Ne tako davno! novine .ad su pisale o sluaju u 7avovu. % jednom od gradski& porodili'ta praktikovan je sledei sistem- porodilji su saop'tavali da je dete umrlo! ali u stvari su dete predavali u ruke tajanstveni& usvojitelja. Na taj nain je u inostranstvo oti'lo ?F$ mali'ana. Za svakog od nji& uzimali su do D$.$$$ dolara. O nji&ovoj sudbini mo1e se samo pretpostavljati. Jadna de,o/ 9raga de,o/ 3tampa je pisala i o delatnosti izvesnog Jurija 3erlinga! dr1avljanina tri dr1ave! biv'eg muziara. On se nalazio na elu nevladinog dobrotvornog 0onda Siroti'te . % dokumenta,iji te organiza,ije stoje potpisi mnogi& slavni& ljudi- Stinga! grupe 9juran; 9juran! (risa (risto0ersona! Jevgenija Je0tu'enka! Jrigorija 6aklanova! 7ava .azgona i drugi&. Odlukom predsednika .usije od #F. septembra ?@@?. godine 3erling je dobio posebne povlasti,e. Einistarstvo spoljni& ekonomski& veza obavezalo se da pripremi li,en,e za spoljno;trgovinsku delatnost. Einistarstvo se obavezalo da pripremi svoje kanale za prenos in0orma,ija. 8 Einistarstvo za ouvanje zdravlja stavljeno je u obavezu da obezbedi 0ond poda,ima o de,i siroadi. )rirodno! sve je to s&vatano kao saradnja u neobino plemenitoj delatnosti. Ee+utim! nastala je kon0uzija. Isplivala je in0orma,ija o tome da je 3erling poku'ao da uka1e pomo jednoj engleskoj porodi,i! koja je tra1ila dostavljanje dejeg bubrega iz .usije. (ada je Knglez! 6rus *aris! uzeo intervju tom dobrotvoru za 6i6iSi! ovaj je odma&ivao rukama- Ne daj 6o1e/ 4akvog neeg nije bilo/ 4ada je *aris pokazao odgovarajui dokument sa 3erlingovim potpisom. Jamu emo,ija na njegovom li,u zabele1ila je tv kamera. Hirme Satanine (oristei se na'im poznanstvom! zamolio sam saradni,u 6rusa *arisa! 91udi 91ekson! da prona+e in0orma,iju o nizu zapadni& 0irmi >o onim istima! sa kojima su ruske organiza,ije poku'ale da uspostave kontakte u oblasti transplantologijeB. 4o se pokazalo ne ba' jednostavnim. )oela je od partnera ak,ionarskog dru'tva Eedi,ina 0irme 6ellbird &oldings limited . % dokumentima! ona se naziva engleskom. Ee+utim! o00i,e se zbog neega nalazi u 8msterdamu. I evo/ Novinarka poku'ava da tele0onira predsedniku 0irme (azanskom. Na onom kraju tele0ona odgovaraju- Ovde takva 0irma ne postoji. (ontaktirajte odre+eni tele0on u Eoskvi. % prestoni,i na'e otad1bine daju broj iz Var'ave. I tako tajanstveni partner nestaje. Istovremeno! naelnik Eedi,ine! gospodin .ojdberg! dobija od neulovljivog (azanskog telegram o prekidu odnosa u vezi sa kompromita,ijom njegovog imena u 'tampi. 3tavi'e! Knglez za&teva da mu se ulo1eni nova, vrati natrag. .ojdberga je razoarao i telegram iz 4el 8viva. 9irektor sudske &irurgije bolni,e! I&ilov Kduard J. 3i0rin! saop'tio je sledee- 8ko i posle pola godine neuspe'ni& poku'aja u toku sledeeg mese,a ne dobijete dozvolu za tra1enu delatnost od ministra zdravlja! na'i kontakti e se morati prekinuti. (asnije se ispostavilo = dozvole nije bilo. Idemo dalje. )artner instituta transplantologije i ve'taki& organa italijanska 0irma Intra SN" ispostavilo se- ta 0irma odista postoji. 8li ona se bavi prevo+enjem na strane jezike. 91udi 91ekson su rekli da ni'ta zajednikoga sa medi,inom oni nemaju.

Slina istorija dogodila se i sa tra1enjem jo' jednog partnera moskovskog instituta = nemakom 0irmom ON8 . 9okument dobijen u trgovinskoj palati 6remena svedoi0irma se spe,ijalizuje za prevo1enje vi'etonski& tereta. Ee+utim! sasvim jo' nedavno! oslanjajui se na svoje veze sa institutom transplantologije i ve'taki& organa! ON8 je objavila zanimljiv reklamni prospekt. % njemu se govori o mogunosti organizovanja izvoza iz na'e zemlje do ?G$ bubrega godi'nje. Svoje mi'ljenje o tome! pred tv kamerama engleski& novinara! izrekao je doktor (oen. On se nalazi na elu preduzea Kvro;transplantat ! koje koordinira me+unarodne legalne prevoze transplantanata. Sluaj sa 0irmom ON8 primorao je tu! po'tovanja dostojnu organiza,iju! da prekine poslovne odnose sa moskovskim kolegama. 9alje- pav'i u zonu javne pa1nje! ugovori koje smo imenovali uglavnom se nisu ostvarili. 4o je pobudilo 8. Eironjenka da izlo1i sledeu verziju. )o'to su mnogi od ugovora dugoroni >na #$ godinaB! nji&ov raskid preti grubnim gubi,ima. % takvoj situa,iji je potpuno realno da se ranije otkrivena delatnost nastavlja sivim kanalima. (arakteristian detalj. Sasvim nedavno! 91udi 91ekson je tele0onirala u 0irmu ON8 i poku'ala da dozna kako je mogue dobiti bubreg za bolesno dete. 6ez razmi'ljanja! dali su joj kontaktni tele0on u Eoskvi. 4e&niku mogunost izvoza transplantanata iz .usije iz prve ruke su nam potvrdili na aerodromu 3eremetjevo # . Napraviti serti0ikat za izvoz tako spe,i0inog tovara ni'ta ne ko'ta. )apiri se umno1avaju pomou obinog ge'tetnera. I im takav papiri nalepi' na ko0er! propustiete bez pregleda. Jrani,u izme+u legalnog i sivog izvoza te'ko je odrediti. Na ,arinarni,i se uva dug spisak organa! koji je potpisao V. 3uvilov. 4u su navedeni organi koji mogu biti izvezeni. Jedan od rukovodila,a ,arinarni,e je objasnio- Obino pre pola sata do poletanja aviona dolazi ovek sa malim ko0erom iz instituta transplantologije i ve'taki& organa. (ontejner se predaje zajedno sa tzv. slu1benom po'tom. Opisanu situa,iju potvr+uje i knjiga V. <irinovskog i deputata dr1avne dume doktora medi,inski& nauka V. 9avidenka- Jeno,id/ Zapad uni'tava ruski narod/ 4amo pi'e i ovo- Na stani,i u *imkama! >a to je na putu od metroa 8eroport prema me+unarodnom aerodormu 3eremetjevo! gde se ljudski organi avionima upuuju inostranim naruio,imaB! nedavno su otkrivene &rpe plastini& paketa sa ljudskim organima = uglavnom bubrezima. Oni su mimoi'li naruio,a! a ljudi su bili ubijeni- mladi! lepi! zdravi ruski mladii i devojke. "rno tr1i'te ljudima 3to se rigoroznije prilazi pravnoj medi,inskoj etikoj strani transplantologije! tim vei je de0i,it organa za presa+ivanje. 8 'to je vei de0i,it! tim su vee ,ene na ,rnoj pija,i i ,rno tr1i'te je tim jae. )edantni Nem,i su izraunali- da bi snabdeli samo bolesnike u Nemakoj svake godine je neop&odno #.D$$ bubrega! D$$ srda,a! A$$ jetri! ?D$ 1eludani& 1lezda itd. )ro0esor K. Nikolajenko! koji je do nedavno bio na elu slu1be reanima,ije u institutu V. 3umakova! ali je iz neki& razloga napustio posao! pria- (ada sam bio na slu1benom putu u Nemakoj! mene su! navodno 'alei se! pitali- Znate li koliko ko'ta sr,e: Ispoetka nisam ak ni s&vatao su'tinu pitanja! ali zatim su mi objasnili6ez obzira na razliite zabrane! sr,e se mo1e dobiti = ne sasvim legalnim putem! za ?$$.$$$ dolara.

Nije! nije sluajno da javno svetsko mnjenje povremeno potresaju! na primer! ovakva saop'tenja. Jedino sa Ealte! i samo u Italiju! svake godine se upuuje pet do 'est &iljada kompleta organa za presa+ivanje. Otkuda i& je toliko mnogo: )a 7a Valeta je grad od samo CDD.$$$ ljudi. Otkriveno je da de,u uvoze iz 6razila. )artneri u in0ernalnim! adskim ugovorima sline vrste! uvek su okru1eni tajnom! ali glavnoga od nji& mogue je imenovati = to je sam ku'a roda ljudskoga! Satana dakle. Novi bogata'i 2udnovato/ Sa inostranim partnerima u tako pre,iznoj oblasti = oblasti u kojoj se ne mo1e ni'ta isplanirati! ugovaraju se dugorone obaveze. 3tavi'e! u njima se esto preuzima obaveza brzog presa+ivanja iako je uobiajeno da se na potrebni organ eka godinama. Sve to navodi na neka razmi'ljanja. 8ko se govori direktno! pitanje treba postaviti ovako- da li se organi uvek uzimaju od umrli& ljudi: 6iv'i disident V. 4ir'enko- Novi bogata'i! koji se i legalnim i nelegalnim putevima koriste mogunostima transplantologije! tek 'to su zauzeli mesta partijske elite. Svojevremeno sam dobio in0orma,iju o desetinama le'eva u 2inkentu! koje su na'li sa pova+enim unutra'njim organima. 4ragovi su vodili prema partijskom rukovodstvu. )etersbur'ki naunik! koji je &teo da ostane anoniman! saop'tio je- Neko vreme u 7enjingradu su otimali odojad. Zatim su i& pronalazili sa! pomou 'pri,a! isisanom kimenom mo1dinom. (olale su glasine da se na taj nain sprema vak,ina protiv raka. Ee+utim! uspeo sam da saznam da je re bila o presa+ivanju mo1dine sa ,iljem podmla+ivanja organizma. %ostalom! jednim od prvi& pitanja transplantologije pozabavili su se trideseti& godina upravo gerantolozi. (asnije! kada se na'a zemlja na'la u vlasti gerantokratije >u vlasti stara,aB! to je postalo jo' aktuelnije. %zajamnost organa i tkiva stvar je neobino pre0injena. Sada je pomou elektronski& baza podataka mogue! vi'e ili manje e0ektivno! prikupiti donatore 'irom itave Kvrope. 8li ranije! kada nije bilo ni savremeni& kompjutera! ni svemoni& lasera! ta pitanja su se mogla re'avati jo' pre0injenije = uz pomo kriminalni& metoda. 9oktor pravni& nauka! I. Sundijev- % samoj geneti,i na'e dr1avne tradi,ije #$. veka primeuje se tesna veza vladajue i kriminalne elite. I revolu,ionari i kriminal,i nalazili su se svojevremeno zajedno u sivoj zoni dru'tva. Ne sluajno! za vreme bolj'evika kriminal,e su nazivali so,ijalno;bliskim elementom . (roz sistem represivni& dr1avni& mera! ovako ili onako! koristili su se nji&ovim uslugama! primenjujui kriminalne metode. Sve tee! ali ni'ta se ne menja. Jedino stari koreni daju izdanke. Eogue je da struktura za opslu1ivanje elite nije mogla istovremeno delovati e0ektivno i zakonito. Eogue je da su njene metode ostale kao i ranije! samo su se promenili poruio,i. %mesto ti&og prava oni& koji imaju vi'e vlasti! do'lo je otvoreno pravo oni& koji plaaju nov,em. % na'e vreme! kada u svemu vlada parodija! zainteresovana li,a poku'avaju da pridaju toj 0antazmagoriji pseudo;du&ovni karakter. V. 3umakov- Nedavno sam bio na kongresu za isporuku organa u .imu. 4amo smo se sreli sa rimskim papom. Istupajui pred nama! on je visoko o,enio situa,iju kada organi mrtvog oveka spasavaju 1ivot 1ivome. On je to uporedio sa *ristovim

podvigom = smru pobediti smrt . >Napomena- )ravoslavni odnos prema problemu 0ormuli'e sve'tenik Vladimir )ereslegin- Ne znaste li da &ram 6o1ji jeste i 9u& 6o1ji 1ivi u nama. 8ko neko 6o1ji &ram razori! toga e rastoiti 6og. *ram 6o1ji je svet! a to ste vi. % tim reima 8postola )avla je uenje "rkve o telu kao o svetinji. I ako je zatvoreni i oskvrnjeni &ram nedozvoljeno rasturati na ,igle >u svakom selu znaju kako je 6og ka1njavao razgra+ivaeB! onda! tim pre! napu'teni du'om &ram ovekovog tela! i ako bi se rastoio do Stra'nog Suda! ostaje zauvek delom jedinstvene i konkretne linosti. 6ludom naziva Sveta "rkva svako delovanje usmereno na bogaenje! utiliza,iju drago,enosti zatoeni& u mrtvo telo bli1njega! makar mu poslu1ili radi produ1enja tu+i& 1ivota. Euiti pra& tela! koje se upokojilo! i razmi,ati kosti u nadi da se stekne neka vrednost pokopana sa umrlim! podle1e istom sudu kao i prosti blud >sedmo pravilo Svetog Jrigorija NisijskogB. 9a li su pretpostavljali Sveti O,i! da e se na svetu pojaviti &ri'ani! koji iz tela bli1nji& vade sr,a koja jo' uvek ku,aju! sa &umanitarnim ,iljevima! putem otvorene pljake: )ljaka! blud! osim toga = &ula. (oji uzme posveeno 6ogu >)o pravilu osmom Jrigorija NisijskogaB ravan je ubi,i.B 9akle! zajedno sa vama boravili smo u 8natomskom teatru pod imenom = .usija. (akve opera,ije smo uvideli u njemu: )ropagandistiku lobotomiju. Ona je ve iskidala na komade na'u istoriju i vezu pokolenja. So,ijalno;ekonomsku vivisek,iju. (omadajui 1ivo tkivo! nas sve jae raslojavaju na vrste. 4ransplanta,iju vrednosti ljudskog postojanja. (ao i svaka transplanta,ija! ona je bremenita ozbiljnim te'koama. 4vor,i sive rase Vodi li oveka sudbina: )ravoslavni ljudi znaju- posledi,e nepokajani& gre&a roditelja prelaze na de,u u tri do etiri sledea pokolenja. Ipak! pozitivistika nauka i na ovo pitanje daje svoj odgovor. Ispostavlja se- sudbina se naselila u genima. (abineti genetiara! neobino popularni& na Zapadu! postali su &ramovi novi& prvovesnika sudbine. (a1u! i bolesti i karakteri i zloinake sklonosti planiranog deteta ovde se vide kao na dlanu. Istina! katkad se dese skandali. Nekima se! na primer! ini sumnjivim 'to lekari bel,i suvi'e esto preporuuju ,rnoko1,ima da nemaju potomstvo. Nedavno je akademik Jurij 7opu&in objavio izve'taj o eksperimentima nad ovekom! koji su doprli do svetske javnosti! i skrivenim od nas. Kvo jednog ,itata.ad na genetskoj analizi razliiti& &romozoma obeava da e biti okonan u najbli1oj dekadi. 9otle e svi& D$ do stotinu &iljada gena biti tano lokalizovani i identi0ikovani. 8ko e karakteristika individualni& svojstava i svojstava oveka biti tano odra1ena u njegovoj genskoj karti! onda se mo1e samo zamisliti kakvim e to postati instrumentom za diskrimina,ione akte! za uni1avanje ili uzvisivanje ljudi! rasa i naroda. )osebnu brigu izazivaju budue mogunosti molekularne eugenike! izvo+enje novi& genera,ija ljudi! sa pobolj'anim! ili! ko zna! pogor'anim svojstvima. 9akle! nauni,i imaju glavne uloge u najpopularnijem 1anru poslednji& vremena = parodiji. Oni jo' jednom pretenduju na ulogu tvor,a! ali je poznato da je +avo = onaj koji majmuni'e 6oga . 2iji dakle nalog ispunjavaju oni koji su spremni da izvr'e ove moderniza,ije &omosapiensa: Natoveka ili potoveka: )itanje oito postoji i radi jednog i radi drugog. >Napomena- Nedavno su nezavisne novine! pozivajui se na dopisnika Jerusalim0orma ! saop'tile da su prvi& #G dauna ! u uzrastu od ?A do ## godine! poeli sa redovnom obukom u vojnoj bazi kraj Jerusalima. Ovi umno zaostali

mladii >zbog suvi'nog &romozoma u genetskom koduB nisu sposobni da kontroli'u svoje postupke i postaju pogodan objekat manipula,ije i uti,aja. )osle odgovarajue obrade! oni se mogu koristiti! na primer! u opasnim vojnim ak,ijama kao kamikaze. 4akav program je razradio pro0esor .. Hir'tajn sa univerziteta 6ar Ilana uz ue'e nauno;istra1ivakog instituta *adasa .B )aradoks- Otkria pozitivistike nauke neretko su o1ivljavala najmranije okultne predstave. )rvi put vi+eni kroz mikroskop! mikrobi su izazvali odu'evljenje! ne samo kod zagovornika progresa ; obradovali su se i misti,i. Otkrie je oigledno potvr+ivalo- naporedo sa ovekom! odista postoji mno'tvo paralelni&! nevidljivi& svetova! naseljenim in0ernalnim! +avoljim biima. I evo/ 9ostignua genetike obnovila su ,rnomagijsku ma'tu doktora Hranken'tajna. I to kao minimum! a kao maksimum! genetiari su opet vratili mislio,e ! koji su imali ideju stvaranja nove nadljudske rase. )rvi put ovaj si1e! odavno popularan u uskim krugovima mistika! bio je predstavljen 'iroj publi,i krajem pro'log veka. 4o je uinio slavni engleski pisa, ; lord 6ulver 7iton. % romanu 6udua rasa ! on pi'e o podzemnom dru'tvu vi'i& nepoznati&! koji vladaju d1inovskim rezervoarom energije = Vril. >Napomena(arakteristino- )oetkom ovog veka! ime Vril dobilo je jedno tajno dru'tvo u Nemakoj. Ono je! kako izve'tavaju 0ran,uski istra1ivai <ak 6er1ije i 7uj )auels! nosilo pro0a'istiki karakter. Vrlo zanimljivo/B Kdvard 91ord1 6ulver 7iton je pisao- Eogu li se odrei te visoke nade jedino dostojne na'eg uzvi'enog reda! od nade da stvorimo mnogobrojnu rasu! koja ima mo da primora ljude da nad sobom priznaju vlast na'eg silnog ,arstva! do nade da uinimo stvarnim gospodare ove planete. Ove rei autor je stavio u usta jednom od svoji& junaka. Ee+utim! on i& je u potpunosti mogao izrei i sam. Za to da je lord poznati pisa,! a ministar njenog velianstva za kolonijalna pitanja! znali su svi. Ee+utim! bilo je u njegovoj sudbini ne'to 'to se skrivalo od pro0ani&. 6ulver 7iton bio je visoki posveenik reda engleski& .ozenkroj,era. 4reba se podsetiti- rozenkroj,erska tradi,ija uvek se obraala al&emiji. Za jedan od njeni& zadataka smatralo se i proizvo+enje &omonukulusa >ve'takog ovekaB! a tako+e i dobijanje meseevog kamena! koji izabrani,ima garantuje posebne psi&o0izike mogunosti. 9akle! poslu'ni biorobot i moni natovek. Sa tim besmrtnim parom sretaemo se opet i opet. Ideja budue rase postala je jedna od osnovni& u mistinom dru'tvu Zlatna zora! koje je nastalo iz reda engleski& .ozenkroj,era. Istra1ivai primeuju da mnogi *itlerovi govori veoma podseaju na tekstove te spe,i0ine organiza,ije. Ona je! uostalom! osnovana tako+e uz ue'e lorda 6ulver 7itona. % svojim uspomenama! *erman .au'ning *itleru je pripisivao ove rei- Sva tvoraka snaga bie skon,entrisana u novoj vrsti. Sve razliitosti brzo e evolu,ionisati! suprotstavljajui se jedna drugoj. Jedna e nestati! druga e se razviti. Kvolu,ija e daleko prevazii savremenog oveka. Onaj ko s&vata na,ional;so,ijalizam kao politiki pokret = ne zna mnogo. Ispostavlja se da spisateljska misija elnika engleski& .ozenkroj,era nije bila tako naivna. On je posadio ideju budui& muta,ija u umove miliona ljudi. Izreeno se! pre ili kasnije! materijalizuje. % tome i jeste magija rei. Od *itlera do 0ran,uskog so,ijaliste

Iz uspomena *ermana .au'ninga- Novi ovek 1ivi me+u nama. On je ovde/ ! uskliknuo je *itler sveanim tonom. Zar vam to nije dovoljno: Otkriu vam tajnuvideo sam novog oveka/ On je &rabar i surov. 6ilo mi je stra'no u njegovom prisustvu. .ekav'i to! *itler je dr&tao kao u ekstazi. 7inost iz njegovog okru1enja rekla je i da se *itler probudio nou u jezivim kri,ima. 4o je on/ 4o je on/ On je do'ao ovamo/ ! kli,ao je. Njegove usne su pobelele. Znoj je kapljao krupnim kapljama. Odjednom je poeo da izgovara ,i0re bez bilo kakvog smisla! zatim rei! odlomke 0raza. 4o je bilo u1asno. On je koristio udne glasove i izraze. Slavni mistik! .udol0 3tajner! rekao je potpuno otvoreno- Najopasnije je imati suvi'e bujnu ma'tu. Neko je uspeo da sugeri'e 0ireru nemake na,ije mistine predstave o vi'im biima = nepoznatima. Sa kojim ,iljem: K0ektnije od svega ljudima vladaju zablude. *itlerove okultne motiva,ije primorale su ga da kasnije sprovodi neobino energinu rasnu politiku. S jedne strane re je i'la o 0ormiranju ibermen'a >natovekaB! sa druge o ra'i'avanju etnikog prostora za njega >o uni'tenju manje vredni&B. )odsetimo se da je jedan od najkrupniji& nemaki& okultista #$. veka! baron Zebotendor0! pisao da je ?@C#. godine *itler postao Veliki Eajstor mistinog dru'tva Jermanenorden. Enoge tvrdnje iz ustava tog reda ti,ale su se problema rasne istote. )otom! posle dolaska na,ista na vlast! one su bile praktino sprovedene rasnim zakonom od ?@CF. godine. )o tom zakonu! nedvosmislen ,ilj postalo jeizuzeti 8rijev,e iz lavirinta rasne degrada,ije. Spe,i0ini radovi u tom prav,u vo+eni su u institutima posebnog odeljenja SS;a = 8nenerbeu. Jedan od nji& nalazio se u varo'i,i )u&! gde se podvizivao i poznati Zubr 4imo0ejev .esovski. Ovde su izazivali muta,ije elije pod radioaktivnim i drugim uti,ajima. Slina istra1ivanja! koja su za&tevala veliku koliinu eksperimentalnog ljudskog materijala! vodila su se do ?@FD. godine. Za itavo to vreme i& je sponzorisala .ok0elerova 0onda,ija. Istra1ivanje na,ionalni& razliitosti u krvi! saradni,i 8nenerbea su ubrajali u posebnu nauku = seriologiju. )ostojao je tako+e projekat lebensborn >semena 1ivotaB. Njegov ,ilj je bio izuavanje genetski& osobenosti rasa. Neki tvrde- slini eksperimenti bili su zasnovani na okultnim predstavama i nemaju naunu vrednost. Ipak! ostali spe,ijalisti smatraju stravino nasle+e 8nenerbe;a jednim od najdrago,eniji& nauni& tro0eja saveznika. >Napomena- Eagijska strana rasizma je malo izuena. 3teta/ Setimo se! paradoksalne na prvi pogled! izjave lana dru'tva Vril ! J. I. Jur+ijeva- Najstra'nije u magiji je to 'to u njoj nema niega magijskog. B Ideja promene ljudski& rasa neobino popularna u raj&u povezivala se sa aktivno'u meseine. Smatralo se da je sada'nji Eese, ve etvrto kosmiko telo! koje je privukla na'a planeta. )rva tri su pala na njenu povr'inu! izazivajui potope i pogibao pret&odne ,iviliza,ije. % meri neotklonjivog pribli1enja narednog tela na Zemlji se menja sila te1e i njenu povr'inu poga+aju dopunska kosmika zraenja. Za&valjujui tome! organizmi strelovito rastu i mutiraju. 4ako je u drevnosti nastala rasa bogoliki& giganata sa nadljudskim moima. %pravo oni su akteri legendi i mitova i teolo'ki& kon,ep,ija razliiti& zemalja i naroda. )ribli1avanje Eese,a izazvae to isto. .ase degradirani&! ponikle u alunarnom periodu postae otrebine = kukolj. 8rijev,i! me+utim! koji u sebi kriju zrna budui& muta,ija! ponovo e se uzvisiti. 6udite kao bogovi ! sablazan koju je lansirao neprijatelj oveanstva = besmrtna je. 2ovek novog kova

4aj nama znani izraz poku'ali su da ostvare u so,ijalnoj realnosti najrazliitiji politiki pokreti. Jedni su ma'tali o natoveku! drugi o novom dru'tvu pod imenom Sovjetski narod . Savremeni politiar! jedan od nedavni& lidera 0ran,uske so,ijalistike partije! .ajmon Kblio! tako+e se nedvosmisleno izja'njava. Na 0onu savremenog potoveanstva! kao odre+ena kompenza,ija! ra+a se natoveanstvo. >Napomena- 91in *juston! predsedni,a aso,ija,ije &umanistike psi&ologije! daje izjave u tom istom du&u! prorokujui skok uporediv svojim razmerama sa rastojanjem izme+u neandertal,a i savremenog oveka. (ao rezultat trans0orma,ije svesti na planeti ra+a se rasa ovekobogova.B Ideja kovanja oveka uzeta je iz renika al&emiara! koji su te1ili transmuta,ijama ljudi. %ti,aj mistine tradi,ije na najmranije strane dana'nje ,iviliza,ije je oevidan. )odsetimo se i istra1ivanja Junga- %pravo u periodima so,ijalne i politike nestabilnosti! u ljudima narasta mitska svest. Zato e mitski d1inovi opet i opet o1ivljavati. Nauka poku'ava da 0ormuli'e- &omosapiens je nesavr'eno bie. Jovorei o novom oveku! proisteklom od majmuna! pozitivisti oekuju produ1etak tako uspe'no zapoete po nji& ; biolo'ke evolu,ije. Na razme+i vekova. V. I. Verna,ki je pisao- 6iolo'ka struktura oveka! na prvom mestu struktura mozga! bie u svojoj su'tini promenjena i taj organizam e izai izvan grani,a Zemlje i Sunevog sistema. 2ovek budunosti oslobodie sebe ropske zavisnosti od ostalog biljnog i 1ivotinjskog sveta! koji mu u borbi za izvor &rane priinjava toliko te'ki& briga i koji ga neretko dovodi do prevremene smrti od gladi i bolesti. 2ovek e pobediti smrt u sebi. On e postati poten,ijalno besmrtan. 8 evo ideja modernog pokreta Nju ejd1- proizvodom predstojeeg pokreta evolu,ije! njeni lanovi smatraju samog spasitelja. 2udovi'nije kombina,ije! koja je smesa razvijenog pozitivizma i 'tetnog misti,izma ; te'ko je zamisliti. Novi rasizam )oetkom sedamdeseti&! poznati bio&emiar akademik! J. 8. Ovinkov! uputio je )olitbiro;u apsolutno tajno pismo. % njemu se ka1e- %spesi nauke dozvoljavaju nam da se za svaku etniku grupu saini karakteristian etniki pokret. 4o mo1e da postane osnova za naoru1avanje novog pokolenja. Za sredstva sposobna da po 1elji uni'tavaju predstavnike ovog ili onog etnosa! u pismu je stajalo- Slina istra1ivanja visokim tempom vode se u S89. Ova 0raza! u su'tini! bila je 'i0rovana. Ona je ukljuivala u sebe surov nauni progres! uvr'en u svesti sovjetskog rukovodstva tokom &ladnog rata. Zaostati za 8merikom nismo smeli. %skoro je u podmoskovlju 0ormiran supertajni nauni ,entar. I mo1da nije bio jedini. )ostoji i jedna sporna verzija. Sida je etniko oru1je! koje se otelo kontroli laboratorije. (ao da je pret&odno bila predvi+ena za uni'tenje predstavnika ,rne rase. Ee+utim! kasnije se ispostavilo da stradaju i neki drugi etnosi! nosio,i tri;etiri krvne grupe. 3irenje slini& sumnji u pro0esionalnoj sredini lekara sasvim je simptomatino! makar one i ne bile tane. %ostalom! mogue je da se du& etnikog naoru1avanja i'upao iz bo,e ve vi'e puta. 9ve godine ranije! u amerikoj 'tampi je objavljena serija senza,ionalni& lanaka o zagonetnoj smrti indijana,a. Iz nepoznati& razloga! umirali su jedino predstavni,i plemena Nava&o. 6roj 1rtava je izneo nekoliko desetina ljudi i to jedino indijana,a i jedino Nava&osa.

)otpuno udna i pouna je pria o elavljenju de,e u 2ernov,ima. O tome su! tako+e! mnogo pisale novine! ali! ini se! niko od novinara nije obratio pa1njunes&vatljivoj bolesti bila su podlo1na samo belokosa i plavooka de,a. (ao da je neko isprogramirao raspored po prin,ipu spolja'njeg izgleda. Ne'to slino ti& godina se dogodilo na drugom kraju %krajine! gde je konvulzivni sindrom za&vatio znaajan broj belokosi& i plavooki& deaka. )olna pripadnost pogo+eni& primorava nas da ve govorimo o ispitivanjima delovanja upravo na mu'ki! poten,ijalno vojniki! deo dru'tva. Istorija svakog naroda = to je &iljadugodi'nje pode'avanje sredini koja ga okru1uje. Zakoni takvog etnikog odabira su neumoljivi. Oni stavljaju neponovljiv peat na genetski aparat. Najprostiji primer- predstavni,i naroda krajnjeg severa vrlo te'ko podnose! s na'e take gledi'ta! najkorisnije mleno;kisele proizvode. )ara0razirajui poslovi,u- 3to je za .usa dobro! za Hin,a je smrt. Eoj sabesednik! pro0esor moskovskog univerziteta! moli da ne navodim njegovo ime. Ee+utim! rado demonstrira svoju zapanjujuu kartu. Na njoj su poda,i o 'irenju na,ionalni& bolesti. >Napomena- 9a li su nji&ovi uzro,i u etnikoj otpornosti materijala: 4reba li zaboraviti na to! na primer! da prokletstvo palo na potomke biblijskog *ama >&amitski narodiB nikako nije poni'teno:B 2e'e od svi&! etnike nevolje su povezane sa anomalijama u genima ili u krvi. Nji&ova verovatnost! uza sve ostalo! tim je vi'a 'to je stariji ovaj ili onaj etnos! 'to je prikupio vi'e muta,ija. Sumnjivo interesovanje za sline stvari nauka je poela da ispoljava jo' dvadeseti& godina. Kvo rezultata istra1ivanja grupe istra1ivaa pod rukovodstvom izvesnog K. O. Eanojlova. "itiramo nauno;medi,inski asopis iz tog vremena! 7ekarski poslovi . Od ?@##. godine do prvog marta ?@#D. godine ispitali smo ?CG# oveka! od koji CA$ Jevreja i @A# .usa. (rajem ?@#C. godine ve smo! uz pomo reaktiva! mogli da po krvi raspoznajemo Jevreje i .use u oko AA!GU. )osle dugi& istra1ivanja! po'lo nam je za rukom da prona+emo reak,iju ! koja daje mogunost da se otkrije rana razliitost po krvi. S kakvim ,iljem su sprovo+eni slini eksperimenti: 4rovanje &ranom Skoro svako nauno otkrie palog oveka za kaznu se pretvara u oru1je protiv njega samoga. Na primer- 'tetne stvari u vidu konzervansa ili &ranljivi& materija mogu se namerno uba,ivati u proizvode namenjene is&rani. 4im pre! jer se serti0ika,ija ; provera sadr1aja kabasti& korpi i paketa >na nekima od nji& ovek mo1e proitati za izvoz ! koristiti jedino izvan grani,a S89B uop'te ne obavlja zbog prekomerne delatnosti uvoznika. Oni dovlae i dovlae sa Zapada! ne samo konzerve kojima je istekao rok trajanja! neispitane medi,inske preparate! ve mo1da i ne'to gore. Ni .usija! ni %krajina! ni 6elorusija nisu rati0ikovale standarde svojstava i ekolo'ke za'tite proizvoda >(odeks 8limentarijusB! razra+en od strane O%N;a jo' 'ezdeseti& godina. 6ilten istra1ivakog ,entra 0ran,uske bolni,e Vili Ju u junu ?@@C. godine je saop'tio da su ## kontigenta proizvoda! koje je uvezla .usija! ni'ta drugo nego psi&otropne tvari. One izazivaju unapred zadate promene u 0iziologiji i psi&ologiji ovekovoj. Za zemlje N84O;a ovi proizvodi se ne 0abrikuju. Kvo samo jednog primera. Jedna vrsta okolada zapadne proizvodnje ima u sebi FD$ molekula koji sadr1e psi&otropne elemente. Oni su sposobni da izazovu upornu 1elju za kori'enjem upravo te okolade;narkotika.

Naelnik odeljenja moskovske poli,ije 6. (aalov- Ne tako davno! u izlo1benom kompleksu na (rasnopresnjenskoj uli,i u Eoskvi reklamiran je novi tonik = napitak ekstazi. Njegov plasman ve se planira i u .usiji. Ni rei! me+utim! nije reeno da deo njegovog pronalaska pripada sumnjivoj ju1noamerikoj sekti %enje Sajta 9ajme . Nedavno je ona bila zabranjena! ak u 6razilu! inae lojalnom razliitim ,rnomagijskim grupa,ijama. Napitak tipa ekstazi! koji lanovi sekte pripremaju od lijane 'agub! izaziva mistine vizije. )ri tom dolazi do privikavanja na taj narkotik siroma&a na psi&olo'kom nivou. )osebno je to opasno za narode oni& zemalja! gde sline biljke nikada nisu rasle. % ljudskom organizmu odsustvuju 0ermenti neop&odni za rastvaranje takvi& materija. Eo1da i zato Hin,i! ili Kskimi! naroito neprilagodljivo reaguju na votku! a Kvropej,i na koku ili opijum. Ne malo drago,eni& in0orma,ija o ovom pitanju sadr1i knjiga nedavno iza'la u S89! autora 2. (sira i Oreja Narkoti,i! dru'tvo i zdravlje ovekovo . % njoj se tvrdi! izme+u ostalog! da kokainskoj narkomaniji vodi i stalna upotreba koka;kole. %ostalom! istorija tog popularnog napitka veoma je tajanstvena. .e,ept njegovog glavnog sastojka! tzv. miks tura broj D ! dr1i se u tajnosti ve skoro itav vek. Ima in0orma,ija da je pronalaza tog napitka! doktor 91. )emberton! bio posveen u izvesno mistino dru'tvo. I to mo1da povezuje koka;kolu i ekstazi. Ktnike bombe Namerno prikupljanje 'tetni& materija u organizmu ! smatra doktor 8. Eironjenko! jeste etnika bomba usporenog dejstva. % asu iks! dovoljno je dodati katalizator! i pripremljeni program poinje da radi. )oinje ruiniranje organa! poinju ve'take muta,ije gena ili izmena svesti. (ao takav zamaja, mo1e! na primer! da poslu1i masovno zraenje = radija,ija. 9oktor te&niki& nauka V. (anjuka- 6io sam na delu tajnog kompleksa u )odlivkama. On je ulazio u sastav E)O >energijaB. .ukovodila, je bio akademik V. ). Jlu'ko. )o odlu,i zatvorenog plenuma "(()SS! ministarskog saveta SSS.;a od #I. januara ?@AG. godine! mi smo napravili generator spe,ijalni& 0iziki& polja. On je bio sposoban da koriguje pona'anje ogromne mase stanovni'tva. Izvedena u kosmiku orbitu! ta aparatura je svojim zraenjem za&vatala teritoriju jednaku (rasnodarskoj oblasti. Sredstva koja su se svake godine izdvajala na taj i sline programe odgovarala su iznosu od oko pet milijardi dolara. 4orzione! mikroleptonske i druge nedavno otkrivene esti,e imaju ogromnu predajnu mo. Jeneratori slini& polja se 0ormiraju! na primer! u gradskoj laboratoriji kojom rukovodi 7eonid )orvin. Jedan od njegovi& instrumenata ostavlja osobit utisak. Zamislite/ % kapsulu se sipa izvesna materija. Zatim se ona prenosi datom biolo'kom objektu ; torzionim poljem. 9okumenti overeni peatima i autoritativnim potpisima potvr+uju- ispitivanja sline te&nike pro'la su uspe'no. % jednom od rezultata! istina! itamo zastra'ujuu 0razu- )roizvoljne modi0ika,ije u uslovima vr'enja eksperimenta moraju biti iskljuene! zbog nji&ove visoke i te'ko predvidljive opasnosti za geno0ond planete. 9akle! pribor se pode'ava na individualne talasne osobine ovekove. Oito! mogua je usmerenost i na parametre itavoga etnosa. )ri tom! za re'enje rasni& problema vi'e nisu potrebni kon,entra,ioni logori. Sve se odigrava apsolutno neprimetno. Objekt ili umire! ili gubi svoje na,ionalne osobenosti. >Napomena%zgred! po de0ini,iji akademika Hotija Jakovljevia 3ipunova! umrlog zagonetnom

smru! ovekova du'a je talasno polje sa izmerivim karakteristikama. 4o je tano i u odnosu na postojee du'e naroda.B Opsednutost % korenu slini& nauni& ozarenja! imamo osnova da gledamo ni'ta drugo nego opsednutost = +avoimanost. .adio je kao opsednut = ova 0raza koja se veoma esto zauje u uspomenama na slavne naunike! u stvari je potpuno tana. )onovo se susreemo sa potpunim odsustvom predstava savremene nauke o mistinoj ekologiji. Iner,ija materijalistiki& predrasuda jo' uvek smeta nauni,ima dana'nji,e da s&vate u kakve i& s0ere zavodi nji&ova istra1ivaka potraga. Jodine ?@A#. jedan od engleski& izdavaa objavio je knjigu Stivena Najta = 6ratstvo . Ona je izazvala senza,iju. 8utor je umeo pronii u mnoge tajne savremene masonerije. Najupueniji ljudi posebno su ,enili jednu injeni,u- prvi put je objavljeno tajno ime velikog ar&itekte univerzuma! kojem se klanjaju slobodni zidari. 9a/ % mistinoj tradi,iji! poznanju tajnog imena oveka ili du&a! pridaje se osobito znaenje. Saznav'i ga! posveenik mo1e ovladati tim biem. )revedimo ovo 'to smo rekli na jasniji terminolo'ki kod. Spe,ijalno u&vaeno zvuno mre'kanje utie odista magijski na mozak. %ostalom! to se danas naziva neuro;lingvistikim programiranjem. %pravo po tom prin,ipu guru kri'naista za svakog novoprimljenog u sektu priprema tajnu mantru. %eni,i kri'naista vrlo su poslu'ni. Kvo 'ta o slinoj te&nologiji pi'e (arl Jung- 2itamo predgovor 4ibetanskoj knjizi mrtvi& ! svojevrsnu instruk,iju za posmrtno op'tenje du'a sa neljudskim biimaOsnovu magijske 0ormule ili mantre mogue je izvesti iz drevne grke teorije muzike. Osnova teorije je sledea- sve dok bli1e poznajemo glavnu tonalnost! notu nekog bia = bilo ono pojava! sti&ija! predmet ili bo1anstvo! sposobni smo! koristei tu tonalnost! da delujemo u naredbodavnom smislu na odabrano bie. % sluaju ne1ivog predmeta radi se o tome da iz jedanput ili vi'e navrata mo1emo uni'titi taj predmet. S&vatljivo je da se mantre uz pomo uz koji& se prizivaju i imenuju razna bia bri1no uvaju pre svega od sami& ti& bia. Zau+ujue je da se ak i ime takvog bia! na primer susretnutog u snu! bri1no krije. )oku'ajte da pitate an+ela! oveka! patuljka! monstruma! 1ivotinju! koje ste sreli u snu- (ako se zove': .e,i mi svoje ime: I istog trenutka privi+enje nestaje! an+eo odlee! udovi'te sa glu&im urlikom odlazi. 9alje! Jung upore+uje sline delimine kontakte sa delom pret&odnika. )ore+enje nije sluajno. )oznato je da se 8. S. )opov bavio spiritizmom i radio;vezu je prona'ao pre svega radi op'tenja sa du&ovima. 4o nije istorijska anegdota! to je samo usputno ispoljenje onoga 'to nazivamo mistinom ekologijom . Ne/ Nisu uzalud nauni,i iz 8nenerbe;a organizovali ekspedi,iju na 4ibet i okapavali nad mudrim rukopisima tajni& dru'tava drevnosti. 3to se tie Stivena Najta! uskoro posle objavljivanja knjige CC;godi'nji autor je umro pod udnim okolnostima. 9akle! izvorni uti,aj mo1e se zasnivati na izuavanju ne samo individualni&! genetski&! ve i voljni& osobenosti. 8 ako je re o izraunavanju podataka konkretnog oveka! onda uraunati osobenosti itavog etnosa oito nije mnogo te'ko. 4akva teoretska mogunost! uostalom! potvr+uje se teorijom etnogeneze 7ava Nikolajevia Jumiljova. On je prelo1io energetsku kon,ep,iju etnosa kao polja spe,i0ini& bio0iziki& talasanja. Na nji&ovoj rezonansi ili disonansi! prema toj teoriji! zasnovane su i uzajamne simpatije ili antipatije naroda.

Eo1e se pretpostaviti da je na,ionalna melodija najkonkretnije ispoljenje te zakonomernosti. Svaka moda je znak namere. Eoda u pogledu robe je atak na novanik. Eoda melodije i ritma = atak na psi&o0izike temelje 1ivota etnosa. 9isonansa zvuanja ar&etipa s jedne strane i pomodne muzike s druge! mogue ru'i na,ionalne stereotipe pona'anja. 4ako se odigrava uni0ika,ija etniki& osobenosti. 7i'en na,ionalni& korena! samoidenti0ika,ije! narod postaje slian beslovesnom monstrumu opisanom u poznatom romanu 2inkiza 8jtmatova. 2oveku koji je zaboravio ko je i ko su njegovi pre,i! takvo bie je idealan objekt manipula,ije. Sveop'te me'anje Ktniko oru1je je proizvod zloslutne al&emije na'eg vremena. Eo1da su al&emiari srednjevekovlja! progonjeni za svoje eksperimente! osnovali red .ozenkroj,era = prototip savremenog tajnog dru'tva. Slina dru'tva su svojim zakletvama sasvim ve'to izazivala ratove i revolu,ije i svako od nji& je postalo! prema svemu ostalome! najmoniji genetiki i so,ijalni separator. Ee'anje brakova i slamanje so,ijalni& prepreka pri&vaeno je smatrati za dobro. 4ako nas ube+uju savremeni nauni,i. Ee+utim! praktino u svim religijskim tradi,ijama me'anje kasta i rasa povezuje se sa krajem vremena = sa apokalipsom. Enogi Kvropljani danas imaju problema da odrede svoju na,ionalnost. 3tavi'e! oni su iskreno ube+eni da potezati to pitanje uop'te nema smisla. 4ermini nalik na op'teljudske vrednosti nisu samo besmislena izmi'ljotina politikanata. % njima je 'i0rovana zloslutna strategija- op'teljudski je bezna,ionalni! ve'taki nainjen biorobot #$. veka. 4o je golem/ Ovo pore+enje je apsolutno tano. )a upravo su talmudski kabalistiki uti,aji pretvorili zapadno;evropskog &ri'anina ; sa njegovom srednjovekovnom zajedni,om i ljubavlju prema bli1njemu! u atomiziranog protestanta! koji je postao tr1i'na roba. )ro0esor S. (aramurza- Smisao itave na'e tr1i'ne re0orme otkrio mi je istaknuti bogoslov Izraela! rabin 8din 3tajnzal,! ?@AA. godine. 4ada ga je u SSS. dovezao akademik Veli&ov. Iza'av'i za govorni,u! 3tajnzal, je rekao- Izlo1iu vam samu su'tinu 4almuda. 3ta je ovek: 2ovek ! nastavio je rabin! to je ,iljni i samostalni svet. On je sav u sebi! sav u pokretu i nije povezan sa drugim svetovima. 9akle! eto to je sloboda. Spasiti oveka znai spasiti itav svet. 8li! spasavajui ga! treba paziti da on ne prodre u tebe koji ga spasava'. )rodrev'i jedno u drugo! svetovi se zbijaju u roj. 4o je totalitarizam. .abin je naveo primer- Kvo! vi idete uli,om i vidite- pao je ovek. Njemu je r+avo. 8li kad se nadnesete nad njim ; koji eka pomo i za&valan je ; ne smete dopustiti da se va'a du'a spoji sa njegovom. 8ko se to dogodi! va'i svetovi e prodreti jedan u drugi i javie se mikroskopsko 1ari'te totalitarizma. Eene su tada ta otkria zapanjila. Za tako ne'to mi nismo uli. Sada su rabina 3tajnzal,a proglasili du&ovnim rabinom .usije! objavili su na ruskom jeziku njegovu knjigu 4voraka re . % njoj je isto upozorenje 4almuda protiv ljudske ljubavi. .eeno je- kao 'to se u vodi odra1ava li,e ovekovo! tako se u sr,u ovekovom odra1ava sr,e. 3tavi'e! s&vatajui ljubav drugog oveka prema sebi! tim te1e mi je da se suprotstavim da ostanem ravnodu'an. Na drugom mestu se obja'njava da se u tome sastoji prava pote'koa = kao da ti nude mito. Svaki vid mita! ak i samo laskanje! vr'i odre+eni uti,aj prevazilazei grani,e samog ina. 7jubav valja odbijati kao mito. 9a/ Sudei po tome 'to oveka ve'takim putem poku'avaju li'iti itavog niza svojstveni& mu osobina! re je o programiranju nekog ne sasvim ljudskog bia.

S. (aramurza- Hridri& 0on *ajek! teoretiar tr1i'ne ekonomije! rekao je jo' ?@AF. godine! da je za postojanje liberalnog dru'tva neop&odno da se ljudi oslobode izvesni& prirodni& instinkata! me+u kojima je on izdvojio instinkt solidarnosti i saoseanja. )riznav'i da je re o prirodnim! uro+enim instinktima! 0iloso0 je ispoljio ovu veliinu projekta savremenog industrijalizma- pretvoriti oveka u novu biolo'ku vrstu. Ono o emu je sanjao Hridri& Nie! 0ormirajui lik natoveka! koji se nalazi s one strane dobra i zla! to poku'ava da postane realnost krajem #$. veka. 2ujmo 'ta ka1e poznati srpski politikolog 9. (alaji- % savremenom svetu postoji projekat 0ormiranja sive rase = ljudske biomase! li'ene svi& korena. Jedan od njeni& ideologa! <ak 8tali! vidi budunost oveanstva kao novi& nomada! kao ljudi koji 1ive po prin,ipu od danas do sutra . Nji& pokree jedino potro'aki instinkt i pretvaraju se u ekonomske 1ivotinje. >Napomena- Nije sluajna eksplozija zanimanja zapadni& istoriara i ar&eologa za tzv. nomadizam = tradi,ije nomadstva! koja se javila bukvalno tokom poslednji& godina. (ako je bilo izgra+eno dru'tvo koje je te1ilo! po predstavama nekim savremeni& naunika! jedino novim pasi'tima za stoku! evo jednog od opsesivni& pitanja.B Nije sluajna aktivna propaganda me'ani& brakova. (otao za me'anje rasa u 8meri,i je ve u potpunosti pripremljen. )oetkom veka! nemaki naunik V. Zombart je pisao- Onaj! ko je razgledao tu 'arenu raznovrsnost! koja se vidi me+u emigrantima na palubi amerikog parobroda! taj ije se sr,e radovalo ovim raznovrsnim odeama! narejima! navikama i pesmama koje tu jo' vladaju! onaj ko je primetio da se isti taj najraznovrsniji svet rastopio za jedan ili dva pokolenja u sivom! dosadnom! monotonom amerikom nainu 1ivota! tog oveka &vata u1as pred buduno'u ljudskoga roda. Ktnika slika oveanstva se upro'uje. 9akle! ona se degradira. Svet koji je bio osvetljen bojama na,ionalni& kultura = bledi. Surogat amerike kulture se nudi Zapadu! pseudoarapske ,iviliza,ije Istoku. % toku je! ako ne i genetska! onda so,io; kulturna uni0ika,ija! koja obrazuje sivu rasu. >Napomena- .elativno nedavno ak je i nauni,ima postalo jasno! da je! pored 1ivotinja! 0ormiranje novi& vrsta bilja miurinskim metodama selek,ije! besperspektivno. 6ez spe,ijalnog kultivisanja me'ana,a! pre ili kasnije vraa se prvonaelnim karakteristikama svoji& roditelja. 4ako je po svom poreklu masonska ideja kompromisa! u ovom sluaju rasnog i etnikog! ovaj put izgubila gre'nu utakmi,u sa 4vorakom zami'lju. %pravo zato se! umesto etnikog me'anja ljudi! istiu u prvi plan so,io;kulturna me'anja. % ovom kontekstu ak i nind1a;kornjae! mutanti iz amerike 0abrike snova! koji pobe+uju zlog antijunaka u ljudskom liku! postaju sasvim zloslutna multiplika,iona 0orma.B % rukama magova na'eg vremena! koji eksperimenti'u sa sudbinama itavi& naroda! nisu samo sredstva masovni& in0orma,ija i televizijski biznis. Eogue! neko ve dr1i prst na ,rvenom prekidau mentalnog destruktora. (o zna/ Eo1da taj pribor! koji reklamira jedan od moskovski& ,entara psi&otronike! i nije ble0. 9akle! mogue je menjati mentalitet etnosa. Jovorei o slinim stvarima! 7. N. Jumiljov pribegavao je sledeem primeru- Zamislite mno'tvo vojnika razliiti& na,ionalnosti- .usa! Jruzina! %krajina,a! 9agestana,a. I evo/ Stare'ine svakome od nji& opali po 'amar. (oliko e biti razni& reak,ija: Istog trena u genima se budi stereotip pona'anja. Oito! ovo se i ne dopada 1re,ima na'eg vremena. )o njima! bilo bi bolje da predstavni,i svi& na,ija u odgovoru na 'amar! potom! sa za&valno'u za,vile. 6ioroboti

Na 'ta nas tvor,i sive rase svode: Zar se predvi+a smrtni is&od: Oi'enje prenaseljene planete u interesu zlatne milijarde oveanstva: 8 mo1da je re samo o uni0ika,iji etnike svesti. O pretvaranju veine ljudi u biorobote! koji se tiskaju kraj nogu natoveka. Svaka na,ija ima svoje spe,i0ine stalnopromenljive osobenosti. Zato je pripremiti u inostranstvu spe,ijaliste za uti,aj na svest .usa prosto nemogue. Naunik! autor ove izjave! 'iroko je poznat. On radi nad imid1om izvesni& silnika sveta ovoga. 4o je 8leksej Sitnikov. On! uzgred! sta1ira u S89 kod jednog od utemeljivaa teorije o upravljanju sve'u = 91ona Jrindeta. Zanimljiv je jo' jedan ,itat Sitnikova- Ei 0ormiramo novu religiju! a na'i seminari! kao propovedi! slu1e uvo+enju u religiju. Enogi nauni,i su uznemireni zloslutnim mogunostima etnikog naoru1anja. Nedavno mi je do ruku do'lo poverljivo pismo! svojevremeno upueno rukovodstvu vr&ovnog Sovjeta .usije. % njemu se govori o re0eratima u okviru zatvoreni& sedni,a "(()SS! broj ?CI do ?FI! a tako+e i o projektima 7ava D i (orito ? . Ovde se ukazuje i na to da se u klasi0ika,iji sredstava masovnog ubijanja! kojima se koriste vojno;industrijski kompleksi razvijeni& zemalja! pojavio nov ; Sedmi punkt . 4o je biotropno oru1je sa uti,ajem na genetski aparat. % odre+enim krugovima se to oru1je naziva ekolo'ki istim i ak &umanim ! jer ne ru'i gradove i naje'e ne ubija ljude. (akvo to bie stupa u ovaj svet na me+i treeg &iljadugo+a: Natovek ili potovek: % su'tini taj izbor je la1an. Su'tina je u neem drugom. 8ko ovek ostane paganin! ako izgubi *rista Spasitelja i postane u potpunosti zavisan od svoji& strasti! onda tree &iljadugo+e mo1e doekati samo kao 1rtva apokaliptinog ognja! koji slu1i zlu. Za )ravoslavnog oveka to nije samo knji'ka 0raza istrgnuta iz Otkrivenja Jovana 6ogoslova. Svaka selek,ija natoveka na raun potoveka poku'aj je ra+anja bia snabdevenog svojstvima koja su opisana gotovo pre dve &iljade godina = svojstvima anti&rista. )si&otronska misa .e je o neem neu&vatljivom. 8ko i jeste! onda samo odre+enom &itrinom misli. 4akvom &itrinom! koja je bremenita intelektualnim &avarijama. Na' razum e balansirati- s jedne strane bezumni kaleidoskop 0akata i verzija! sa druge su probles,i istinski& zagonetki. .izik pada je ogroman! kao minimum za reputa,iju autora. Zombi. % samoj rei ujan je ritmiki gro&ot bubnjeva 9a&omeja. 4ermin se pojavio u savremenom jeziku iz mranog a0rikog kulta vudu. Jedan od njegovi& rituala je sledei- ispoetka 1rtvi podmeu u &ranu poseban sastojak. Ee+u njegovim sastoj,ima je najjai otrov tetradoksin. (od nesrenika modri povr'ina ko1e! prekida se disanje. Zatim lov,i na zombija uzimaju telo sa groblja i uz pomo zloslutni& manipula,ija obnavljaju mu motorne 0unk,ije. Samosvest se! me+utim! ne obnavlja. Oevi,i opisuju zombija kao beslovesno bie! spremno da izvr'i svaku naredbu gazde. O! vraevi i 1re,i pro'losti/ (o bi jo' u zoru na'eg prosveenog veka mogao pretpostaviti da ste vi! palitelji razni& mirisa! travari i znal,i otrova! ne samo praroditelji savremene psi&o&emije. Nauni,i tvrde- ve'tina 'amana sastoji se u tome da sjedine ritam bubnja sa impulsima mozga. 2ovek o'amuen miri'ljavim tvarima baenim u vatru! u&vaen na rezonansnu udi,u! postaje neobino podlo1an uti,aju! spreman za kodiranje ritualni&

mantrini& tekstova. .anije se to zvalo jezikom pti,a! sad neuro;lingvistikim programiranjem. S vekovima menjala se jedino te&nologija. 2e1nja izabrani& da vladaju nad umovima ne podle1e vremenu. 6listava lo1a (raj ?@. veka. Sa Zapada gro&otom valjao se te&niki progres! a sa Istoka se javio pokret koji mu je krenuo u sretanje. Na poziv madam 6lava,ke u Kvropi se! ple'ui! pokrenuo itav )anteon bogova Indije. Oni su se! zaudo! susreli veoma ljubazno. Elada i samouverena nauka uzela je pagansku stari,u pod ruku. Enogi nauni,i poku'ali su da usvoje te 0enomene! za koje su! ovaj put! interesovanja podgrejali teozo0i. Na primer! slavni engleski 0iziar i ne manje! u odre+enim krugovima! poznati spiritista! Vilijam (ruks >izneo je novu ideju o prirodi telepatijeB. 4u pojavu on je povezao sa koliinom kolebanja mo1dani& izluevina. %pravo su mogunosti prenosa misli na daljinu zanimale! na razme+i vekova! i jednu neobino zatvorenu grupu u .usiji. Za nju sam saznao od jednog od savremeni& razra+ivaa psi&otronskog oru1ja. On je dao sugestiju da je do savremeni& naunika tradi,ija pre'la! delimino! preko osnivaa raketni& postrojenja akademika Jlu'ka. Jrupa se zvala 6listava lo1a . % samom imenu podvlai se sledbeni'tvo u odnosu prema mistinoj tradi,iji Zapada! i istovremeno najvi'i nivo naunika i in1enjera koji su u nju ulazili. Oito! ta je struktura odista ujedinjavala najblistavije umove svog vremena. Jedan od njeni& lanova bio je akademik 8. E. 6utler. (ao &emiar! on se razumevao i u druge naune dis,ipline. %pravo je 6utler prvi istakao &ipotezu uzajamnosti organizama! koja se ispunjava u mesmerizmu. Nedavno objavljena knjiga )si&otronski rat o akademiku pi'e sledee- On je delimino razmi'ljao o tome- mogu li uzajamno dejstvovati nervni tokovi organizma jedan na drugi! kao 'to to ine elektrini tokovi u provodni,ima. Ve u Sovjetsko vreme! drugi lanovi 6listave lo1e- V. E. 6e&tjorov! 8. 7. 2i1evski i 6. 6. (a1inski poeli su eksperimente nad 1ivotinjama. Oni su i& izvodili u ulii,i 9urova >simbolinoB. Istorija otad1binske psi&otronike poela je upravo ovde! me+u kavezima sa eksperimentalnim pa,ovima. (arakteristino je i to da je novi prava, dobio propagandu u literaturi. Jodine ?@#@. 8. .. 6eljajev objavio je roman Jospodar sveta . % njemu je re o borbi natprirodni& bia! koja su dobila mogunost da upravljaju pona'anjem oveka. )rototip glavnog junaka! (ainskog! bio je in1enjer 6. 6. (a1inski. Kvo jo' jedne vi'eznane podrobnosti. Niko drugo do 8. 7. 2i1evski postao je autor teorije zavisnosti pona'anja masa od kosmikog uti,aja. Samo za razliku od *ansa *arbigera! on je izuavao uti,aj na oveka! ne Eese,a! ve Sun,a. Naunik je pisao- 9r1avna vlast mora poznavati stanje Sun,a u svakom trenutku. )re no 'to donese ovu ili onu odluku! vlada mora biti upoznata sa prilikama osvetljenosti. Sunevo pokloni'tvo odenuto u naunu 0razeologiju nije samo zanimljiv egzotian sluaj. 4amo gde nema &ri'anskog nastupa paganski pogled na svet. %skoro emo uvideti koliko je mnogo pretendenata! koji bi 1eleli da postanu gospodari sveta. (ao da se grozniavo trude da ulove i stave se u slu1bu uti,aja kosmosa. Ini,ijatiki 'ok 6iogra0ska bele'ka- Jakov Jakovljevi .udarov. .odio se nedaleko od znamenite 9ikanjike. 9atum ro+enja skriva! da bi ote1ao uti,aj magijski& sila na njega. 9oktor

medi,inski& nauka! pronalaza. 9eda me odveo kao deka u zabaeni sala'. 4rebalo me je ini,irati u ve',e. Eorao sam itave noi da prestojim u vertikalno postavljenom sanduku. )red pono su poele stra&ote. 4onuo sam! goreo u ognju. Zatim se! tik do mene! pojavio skelet. Sada! kao lekar! s&vatam- ve'taki stres ra'irio se na neke arterije i vene! koje snabdevaju krvlju koru mozga. Sada mogu mnogo toga. Vidim ovekovu auru. Vidim u boji razliite struje vazdu&a. Eetod kontrolisanog stresa koristim radi leenja. )osveeni su oduvek umeli da se koriste rezultatima stra&a. (ao 'to vidite! te tradi,ije nisu mrtve. I ne samo to- sve vei broj ljudi postaju nosio,i posebni& svojstava. % osnovi obreda ini,ija,ije >posveenjaB! koje i danas praktikuju mnoga mistina dru'tva je = 'ok. Neo0it mora da oseti stres. (ao rezultat! on kao da se ponovo ra+a i vraa se u 1ivot kao novi ovek. Kvo 'ta o masonskoj lo1i 7obanja i kosti ! koja deluje na Jelskom univerzitetu u S89;u! pi'e istra1iva 7. ). Zagaljski >,itat je iz njegove knjige Iza 0asada masonskog &rama B- % Jelsu su privilegovana kasta ko'tunjiv,i ! to jest! oni koji su pro'li poseban obred posveenja! kada ispitanika sme'taju golog u grobni,u! pri emu tamo posipaju pepeo i 'ut! dodaju kosti mrtva,a. *enri Stimson! vojni ministar u vladi H. 9. .uzvelta! tvrdio je! po svedoenju .. .ozenbluma! da je iskustvo koje je dobio u grobni,i bilo najupeatljivije njegovo 1ivotno iskustvo. (roz grobni,u su pro'li mnogi poznati ljudi. Na primer! biv'i dr1avni sekretar S89 = Sajrus Vens. Nedavno je u intervjuu italijanskom asopisu Stampa ! Veliki Eajstor italijanske masonerije! Nulijano 9i 6ernardi! izjavio da je najvi'i posveenik lo1e 7obanja i kosti = 91ord1 6u'. 9a! da/ Nedavni predsednik S89. (ulmina,ija posveenja u ko'tunjiv,e je sledea- le1ei u sanduku! mladi mora ispovedati prisutnima svoje gre&e! seksualne sklonosti i tako se odrei pret&odnog 1ivota u ime onog novog! koji mu se obeava. % datom sluaju! naravno! re nije o ini,ija,iji! nego o kontraini,ija,iji. )osveenika poinju 'tititi i voditi ne nadljudska! ve podljudska bia. Sline pro,edure koriste se i u seminarima za razvoj radni&! stvaralaki& sposobnosti itd.! koje sada u .usiji prate mnogobrojni emisari iz sumnjivi& inostrani& organiza,ija. Jedan takav seminar organizovan je u Eoskvi uz ue'e aso,ija,ije Otvoreni svet i koristi metode tobo1njeg doktora Vernera Kr&arda iz Vankuvera. Jovor slu'ao,u seminara- )olaznik mora naglas otkriti tri svoja glavna gre&a nekoli,ini desetina ljudi. Zatim mora da poslu'a nji&ove odgovore. %koliko se svaki sam ispovedi! on je snis&odljiv i prema gresima drugi&. (a1e da ni'ta stra'no u tome ne vidi. )ostepeno se budi oseanje kao da su svi tvoji stra&ovi i gresi budala'tina. Na taj nain oveka prosto li'avaju savesti. Smatra se da je za delatne ljude! kojima je i upuen seminar! ovo drago,ena osobina. (ao 'to vidimo! ak i takva tajna )ravoslavne "rkve! kao 'to je ispovest u kojoj se pra'taju gresi! postaje objekt +avolske parodije. Sve se ini u obrnutom znaku- ne privesti savesti! ve amputirati savest5 ne oistiti! ve potpuno potonuti u mrak neistog. Zaglu'iti savest = glas 6o1ji! koji se ori u na'im du'ama. )o svojoj su'tini to je kontraini,ija,ija budui& 1reeva mamona. Nova &ipnokratija i programiranje ljudi

Vlasti nad ljudima nikad dosta. (ad! obuzet eu0orijom! ovek prvi put oseti mogunost da upravlja drugima! njemu je ve te'ko da se zaustavi. 4e1nja je sledea- pronai pojaiva svog uti,aja. Znani nam J. J. .udakov je moan &ipnotizer! sa zau+ujue prodornim pogledom svetli& oiju. Jednom prilikom je odluio da uvea svoje moi &iljadu puta. % to vreme radio sam u tajnom odeljenju $? instituta 0iziko;te&niki& nauka. )oeo sam da pravim generatore! sposobne da modeliraju uti,aj me+uplanetarnog magnetnog polja na oveka. )osle nekoliko godina do'lo je do prvog uspe&a. )o'lo mi je za rukom da preobrazim zraenje u strogo usmeren zrak. Ja! Nabiru&in Sergej 7avrentijevi! nalazei se pri zdravoj pameti! dobrovoljno uestvujem u ispitivanju uti,aja instrumenata na ovekovu svest. Ove rei! primetno se uzbu+ujui! izrekao je moj kolega u .udakovljevom stanu. %koliko je realnost psi&omotorni& uti,aja tada dolazila pod sumnju! odluili smo napraviti eksperiment u prisustvu lekara eksperta i pod prodornim pogledom tv kamere. I evo/ Jenerator! iji osnovni deo podsea na elektrini re0lektor kalori0er = ukljuen je. Jakova Jakovljevia! zbog istog eksperimenta! molimo da se udalji u susednu sobu. (roz nekoliko minuta na' kolega poku'ava da opi'e svoja oseanjaIzgubio sam jasnost vida. Ne mogu da se kon,entri'em. Ne mogu da se usredsredim na predmet. Oi kao da mi iskau iz duplji. Ve posle pet minuta- Ispoetka su mi ote1ali kap,i! a sada mi ote1ava i mozak. Ne'to mi pritiska mozak. Ovde su se zabrinuli ak i najnepoverljiviji lanovi na'e sedmolane grupe. Ei smo zatra1ili da se eksperiment prekine. J. J. .udakov- Eogu da emitujem uski zrak! koji bije na daljinu veu od sto metara. Eogue ga je ra'iriti i tada e dejstvovati! na primer! na veliku salu. 4o je svojevrsna ve'taka &ipnoza. Eogu da uspavam! da tonizujem! da izazovem &alu,ina,ije. )osmatrajui doktora .udakova i nevoljno se saglasi'. Kksperiment je priznanje prirode dato pod mukama. Naunika opsednutog idejom za&vatila je davna jeres = ideja da se nalazi iznad dobra i zla. 8 kada uspe u svojoj nameri! njime ovladavaju sve vee i vee ambi,ije. 3ta je za njega in1enjer Jarin: .adujte se/ Vi jo' uvek di'ete slobodno. )re ili kasnije itavo oveanstvo e se pretvoriti u zombije. Ono e postati jedan veliki mravinjak. )onekad se u mravinjake naseljava jedna vrsta kuk,a. 4aj kuka, lui narkotine stvari od koje mravi padaju u eu0oriju. Oni &rane parazita svojim larvama. )re ili kasnije takav mravinjak propada. 3to se tie na'eg eksperimenta! va' drug je ve sada spreman za kodiranje. )si&otronski generatori kao da razmek'avaju mozak. Ove 0unk,ije vr'i i psi&o&emija. Na primer! psi&otropne stvari mogue je staviti i u osve1avajui napitak. )ri tom oveku se sugeri'e- im zauje neki redak spoj glasova rei! >na primer- plava kamili,aB! on mora da izvr'i program = makar da skoi kroz prozor. )oznato mi je! na primer! da je smrt jednog slavnog akademika bila povezana sa poku'ajem odre+eni& snaga da ga potine svojoj volji. 8li ne pitajte me za takve detalje. 6udizam i nauka Visoke ograde nekada tajni& objekata postale su veoma porozne i psi&ote&nologije mogu da dopadnu bilo kakvi& ruku. Opasnost je realna. Nju je u

razgovoru sa mnom potvrdio i jedan od autora trenutno pripremljenog zakona o psi&o0izikoj odbrani linosti! ekspert dr1avne dume! Jurij 7opatin. %zgred! povodom neveri,e u postojanje psi&otronike! on je rekao- % poslednjem veku ovek je nauio ono 'to bi se ranije ispostavilo udom. Ee+u ostalim! da prenosi na daljinu zvuk i sliku. )renos psi&iki& stanja nije prin,ipijelno razliit od toga. % 'tampi je pisano o privr1enosti lidera 6elog bratstva! izvesnog (rivonogova! psi&otronim eksperimentima. Spe,ijalisti koji su izuavali njegove sledbenike utvrdili su nji&ov visok nivo zombiranosti. Izvesti oveka iz tog stanja neobino je te'ko. Odista! po&lepa za znanjem je prikrivena te1nja ka vlasti. 4e1nju razliiti& sekti prema tajnama psi&otronike potvr+uje i rukovodila, preduzea Vent ; 8. 8kimov! koji se dugo vremena bavio problemima kosmike radio;veze. On se vi'e puta sreo sa moskovskim predstavni,ima 8%E 3inrikjo. Oni su se veoma zainteresovali za promene tzv. torzioni& polja! na ijim zraenjima je i zasnovano delovanje mnogi& psi&ogeneratora. )ostoji veoma zanimljiv zajedniki tv intervju K. 8. 8kimova i jednog od lanova sekte. Kvo rei na'eg naunika- Sada se ispostavlja da sve du&ovne pojave imaju tako+e materijalnu prirodu i materijalni nosila, u vidu torzionog polja. .azlika je jedino u tome 'to se du&ovne pojave odnose! kako je potpuno tano ukazano u tradi,iji joge i budizma! na pre0injeno materijalne svetove. 8li to ipak nisu idealni svetovi. Samim tim! mi smo ukinuli protivrenost izme+u materijalizma i idealizma. Solidarnost K. 8. 8kimova sa jogom i budizmom je karakteristina. Iner,ija materijalizma koji je vladao minule de,enije primorava ga da se obrati! naravno! neopaganstvu. Intelektualno anti&ri'anstvo karakteristino je sada za mnoge naunike. Ee+u njima je poznati zapadni 0iziar Hridjo0 (apra! koji je napisao knjigu pod karakteristinim imenom ; 4ao 0izike . On tako+e poku'ava da stavi znak jednakosti izme+u predstavnika 0izike i dalekoistoni& religija. .ukovodila, amerikog programa za stvaranje atomske bombe! .obert Open&ajmer! pisao je- Op'ti zakoni ljudskog poznanja! ispoljenog i u otkriima atomske 0izike! nisu ni'ta neoekivano i apsolutno novo. Oni su postojali i u na'oj kulturi! zauzimajui pri tom daleko znaajnije mesto u budistikoj i induskoj 0iloso0iji. Ono 'to se sad de'ava potvrda je! produ1etak i obnova drevne mudrosti. Zakonomernost- Iza mno'tva najsavremenije teorije uvek je stari lik paganstva! nekog mnogorukog 3ive ili mrane (ali. 3oko 8sa&ara i ruski muziari 8li vratimo se sekti 8%E 3inrikjo! onoj koja je ba,ila bojni otrov u tokijski metro. Nedavni doga+aji su pokazali- sektu nisu zanimale samo naune diskusije na temu torzioni& polja5 i ona sama je raspolagala izvesnim te&nologijama. .e je o skandalu sa sim0onijskim orkestrom! (iren! koji je sekta 0ormirala od moskovski& muziara. Ispoetka su se oni podsmevali brojani,ama! koje su im Japan,i dali radi prebrajanja mantri. 4okom dana! oni su za&tevali &iljadu puta da se podignu ruke prema nebu i! proizvev'i gromkim glasom odre+eni skup zvukova! da padnu nii,e na zemlju. %skoro! me+utim! lakomima vi'e nije bilo do sme&a. % de,embru ?@@F. godine ??? lanova tog kolektiva uputilo se na izlet u Japan. (roz nekoliko dana su im saop'tili- sam 8sa&ara e rukovoditi nji&ovom ini,ija,ijom. )o seanjima uesnika ti& doga+aja! veina nije s&vatala 'ta je to ini,ija,ija. Enogi su se ak obradovali. Sigurno e! pomislili su! dobiti neke darove. Nji& su dovezli na za'tienu teritoriju nedaleko od Hud1ijame. % ogromnoj sali na podu ve su pripremljeni prostirai sa prikljuenim provodni,ima. 4a udna sedi'ta

su vibrirala. Istovremeno! u nau'ni,ama su se zaorili zvu,i na najni1im lestvi,ama. 4akva ini,ija,ija! pripremljena da ljude uputi u astral! morala se nastaviti bez &rane i vode od ?# do IG sati. 7judi su poeli protestvovati. Zatim su muziari videli one koji su ve pro'li ovu pro,eduru. 4i jadni,i su vikali da sada u potpunosti vide svoje telo i da se iz astrala mogu i ne vratiti sasvim. 4ada je zapoela panika. 7judi su se razbe1ali po 1i,ama ogra+enoj teritoriji. 9obro je da su pojedin,i uspeli da nazovu rusko poslanstvo! inae je te'ko zamisliti u 'ta bi pretvorili muziare. %ostalom! polovina od nji&! da ne bi izgubili posao! uspela je odle1ati na tim prostirkama koliko je od nji& tra1eno. Svi su od onda invalidi. Sa nadom jedan drugome saop'tavaju sledeu novost- na tokijskom istra1ivakom institutu akustiari su otvorili ,entar za deprogramiranje 1rtava 8%E 3inrikjo;a. Zanimljivo je 'ta o tome misli tibetanski 9alaj 7ama. 9o skandala sa 8%E! on je visoko ,enio 'e0a sekte! 8sa&aru. 9alaj 7ama je aktivista ekumenistiki& 0oruma! gde agituje za prijateljstvo me+u religijama. Ee+utim! svoju svakojutarnju molitvu! dobitnik Nobelove nagrade za mir! poinje prizivom demonima- %&vatite neprijatelje >1ute vere = primedba autoraB mre1om! ise,ite i& maevima! prostrelite strelama! isisajte im sr,e. Eolitve 9alaj 7ame se zavr'avaju time 'to on zamire! uperiv'i ruke prema severozapadu = pravo prema Kvropi! gde e se! prema zavetima 1ute vere! 'iriti 6udino uenje. Ne ispostavlja li se da su sekte! poput 8%E! avangardne! agresivnog paganstva! koje atakuju na &ri'anski svet: I da je deo te pret&odni,e njegova peta kolona! koja se sastoji iz po'tovala,a istone mistike: %ostalom! ne uvek naivni& i gotovo uvek dobro plaeni&. Jurij 7opatin! ekspert dr1avne dume- 2im se 8%E 3inrikjo pojavio u .usiji! upozorili smo na opasnost. Nisu nas tada poslu'ali. Najpre je sekta termin na radio; stani,i Svetionik platila A$$.$$$ dolara! a zatim se ispostavilo da je podr1avaju i pojedin,i iz visoki& krugova. Na primer! Oleg 7obov! tada'nji sekretar Saveta bezbednosti ruske 0edera,ije. 91im 91ons Ve je u potpunosti poznato da se problemima vladavine nad sve'u bavio .on *abard! osniva sajantolo'ke ,rkve. I samo ime! oznaavajui poklonjenje naunom znanju! kulmina,ija je +avolskog samozadovoljstva ovekove misli. On je predlagao svoje spe,i0ine usluge dr1avnom univerzitetu. Veze sa dr1avnim institu,ijama odr1avale su i takve sekte kao 'to je indijska 8nanda marga! ije podruje delovanja su medita,ije upuene stra'nom bogu 3ivi. Sa neposlu'nima unutar sekte nemilosrdno su se obraunali. % slinim sluajevima! kao sa sajentolozima! sa 6elim bratstvom! 8%E 3inrikjo! nije bilo sumnje da se radi o subverzivnoj delatnosti. )a za'to su ti eksperimenti dugo vremena tekli bez ozbiljnog suprotstavljanja dr1ave: Eo1da sekta i nije samo deo globalnog nastupa neopaganstva! ve je rezultat delovanja onog d1ina otrgnutog iz tajni& laboratorija! koje je pre toga kontrolisala ista ta dr1ava. )resedani pokazuju da ta sumnja nije li'ena osnova. % noi izme+u ?A. i ?@. novembra ?@IA. godine u seo,u 91onstaun u Jvajani! @?? ljudi je izvr'ilo samoubistvo. 3e0 sekte! *ram naroda = 91im 91ons! prinudio je svoju pastvu! ukljuujui 1ene i de,u! da ispiju limunadu sa ,ijankalijem. 4o je zvanina verzija.

Ee+utim! kasnije se ona poela osipati. Jlavnu ulogu u tome odigrao je 91oze0 *olsind1er! pomonik kongresmena 7ea .ajana! koji je upuen da ispita tajnu sekte. .ajana su ubili telo&ranitelji 91ima 91onsa. *olsind1er je utvrdio- 91ons je odr1avao tesne veze sa "I8;om! a najmanje dva njegova najbli1a saradnika bili su dr1avni saradni,i te slu1be. *olsind1erov zakljuak- Sekta je slu1ila kao laboratorija u kojoj su razra+ivane komponente E(;ultra tajnog amerikog programa za uti,aj na ljudsku svest. Izvidni,a je ispitivala uti,aj narkotika! nesani,e! posebni& dijeta i seansi ispiranja mozgova na psi&u. )ripremani su ljudi spremni! da na signal kao automati! izvr'e ubistvo ili samoubistvo. %samljena zajedni,a u d1unglama predstavlja idealan poligon. Zapamtimo ime programa i primetimo za budunost- mogue 1rtve psi&ote&nologije treba tra1iti u izolovanim grupama! koje ne podle1u kontroli dru'tva! ili u so,ijalno neza'tienim slojevima. 9akle! me+u mladima. %z monotonu muziku! ovek se pokree kao slomljeni manipulant. Njegovo je li,e maska. % oima su ,rne taki,e. % poetku tzv. perestrojke u modu je u'ao brejkdens. Zau+ujui ples! koji u sebi kon,entri'e 1elju da pretvori oveka u biorobota. Eada se ples menja! smisao zaveta! koji se ore sa ekrana ili estrade! su pre+a'nji- 2ini kao ja/ %gledaj se na mene/ )si&odelina revolu,ija. Njena 0ormula glasi- narkoti,i W rok! zaglu'ujui zvu,i! talasi jarke svetlosti! jednolini pokreti nalik na 'amanski ples. )si&odelina muzika povezana je sa ubrizgavanjem mor0ijuma i slini& tvari u organizam. 6ez zvukova! na koje su se navikli! ljudi se poinju razboljevati! ruke im dr&te! raste razdra1ljivost! blokira se re0leksivna sposobnost mozga. %mesto obeanog poleta slobodnog du&a! doga+a se psi&olo'ka uni0ika,ija = primitiviza,ija svesti. *itno leenje I evo jo' jedne sumnjive senke ; Ee+unarodni institut alternativni& mogunosti oveka. Ispoetka ga je blagoslovila .imokatolika ,rkva! a zatim se poeo skrivati i )ravoslavnom retorikom. Saradni,i instituta! obeavajui izleenje od pijanstva i druga dobra! poeli su ak govoriti o )ravoslavnoj psi&oterapiji. O sistemskoj su'tini te institu,ije svedoe izjave njeni& lidera! koje ne za&tevaju komentar. Kvo 'ta se ka1e! na primer! o borbi sa demonom pijanstva- (odiranje slino &omeopatiji! to jest! is,elenje slinoga slinim. (odiranje je demon u malim dozama. 9emon u malim dozama je koristan. 9emon je dar 6o1ji. 9a/ Zaboravili su oni rei Svetog )isma o Stra'nom Sudu- Enogi e Ei rei u onaj dan- Jospode/ Jospode/ Nismo li u 4voje ime prorokovali! i nismo li imenom 4vojim demone izgonili! i nismo li 4vojim imenom mnoga udesa inili: I tada u im rei- Nikada vas nisam poznavao/ Odlazite od Eene vi! koji bezakonje inite. Zapanjujua je sledea okultistika izjava jednog od rukovodila,a instituta- .ajsko bla1enstvo mogue je ve ovde = na zemlji. "arstvo Nebesko! to i jesu rezervne mogunosti oveka. (akva sablazan/ 9a bi se obreo u ,arstvu bo1jem ! treba! pre svega! posetiti nekoliko seansi glavnog spe,ijaliste instituta J. E. Jrigorjeva. )aganski ovek #$. veka toliko je li'en du&ovni& napora! da ve i glavu prema Nebu ne mo1e dii. I emu! ka1u mu! dobre du'e: I nutkaju kartu za zemni raj. Osnovno je = brzo i udobno. Istina! u su'tini tog ekspresa ili je demonska energija ekstrasensa! ili su narkoti,i. Eesto prispea tako+e nije ono 'to pi'e u karti. 8vaj/ )utni,i! koji zastakljenim pogledima zveraju unapred! to i ne primeuju.

Jolem % dr1avnim institu,ijama nalaze se &iljade oajniki& pisama skoro iste sadr1ineNa'a de,a su postala zombi! programirana na zlo = bioroboti. Zanimljiva stvar/ .e robot smislio je (arel 2apek u )ragu! gradu gde je prema legendama kabalista neki rabin prvi put sazdao imita,iju 6o1je tvorevine! ve'takog oveka = golema. I sam! zatim! zamalo nije poginuo od ruke tog pret&odnika savremeni& biorobota. (raj je zakonomeran. Zakonomerne su i one du&ovne! prirodne! te&nolo'ke katastro0e na'eg vremena! koje su postale rezultat mnogi& te1nji gordoga razuma! kao rezultat naunog progresa s njegovim &ladnokrvnim eksperimentom nad prirodom i dru'tvom. )rogres nosi te&niko usavr'enje ma'ine i du&ovnu degrada,iju oveka. (ao u sistemu spojeni& sudova! sam 1ivot odlazi iz ti& ljudi u nji&ova dela. 4akvo je svojstvo paganskog oveka. 3to vi'e vremena gubi na svoje edo ! 'to mu vi'e svog! kako mu se ini! brzotenog 1ivota uda&njuje! tim ga jae voli. 4ako se 0ormira simpatika veza me+u njima. 4o je posebno primetno na primeru robota! manekena i lutki. Spolja gledano! svi se sve vi'e bli1e ovom svom praliku i zato postaju objekti za useljenje in0ernalni& bia. Hanatini si1e o pobuni kiborga je poznat. 4o je demonski bunt protiv &ri'anske du&ovnosti. %stanak materijalnog sveta! za koji se &omosapiens zauzeo da usavr'ava i kojem je poklonio lik manekena! neumornost manipulatora i mozak oveka = evo sastavni& delia kneza sveta ovog/ I mogue je da lutke! manekeni! roboti trpe svog sazdao,a samo kao sredstvo za razmno1avanje. Jeromona& Sera0im .ouz skree na'u pa1nju na to kako pagani mogu induske idolie da presvlae repom goveeta jaka! da i& kupaju! odevaju! &rane! pola1u u postelju. 4o izgleda kao deija igra! ali je nerazumno pot,enjivati psi&ika oseanja koja takve radnje mogu prouzrokovati. % budizmu postoji obred prana prati&'a&ta. Njegov ,ilj ! pi'e +akon 8. (urajev! je da uda&ne u ne1iv predmet 1ivotnu silu verujueg. )redmetu prenet 1ivot odr1ava se svakodnevnim poklonjenjima. % su'tini! on se &rani kon,entra,ijom misli usredsre+eni& na njega. 8li! ma kakva imita,ija 4vor,a! koji je sazdao 8dama od pra&a zemnoga = opasna je. Nisu uzalud magijske manipula,ije sa ne1ivim predmetima postale ubistveno sredstvo srednjevekovni& magova. 9o bolesti i smrti moglo je dovesti! na primer! zabadanje igala u vo'tane 0iguri,e sa 1eljom da one maksimalno lie na objekt agresije. Vosak se odavno smatra idealnim materijalom za simpatiku magiju! to jest! za prenos i akumula,iju in0orma,ije o ovom ili onom objektu. 8li! evo! do'lo je vreme da su se skupovi 0igura! za ije se pripremanje nekada moglo otii na lomau! poeli javno prikazivati i uvati u tzv. muzejima vo'tani& 0igura. % vreme na'i& televizijski& snimanja! u jednom od takvi& moskovski& muzeja vo'tani& 0igura! njegova slu1beni,a! nekako udno zagledajui ta stvorenja! promrmljala je- Ovde se noima doga+a ne'to r+avo. Jedanput su na podu ostali ak tragovi neki& doga+aja. Ovde je jedna devojka iz (omsomolske pravde &tela da provede no i da potom napi'e lanak. 8li je ona otuda u u1asu pobegla. 3ta se dogodilo = ne 1eli da ka1e. Video sam da je na zidu neko bri1no u,rtao ve poznati nam simbol = ank&! ije je jedno od znaenja- 1ivot sakriven u stvarima. Ee+utim! ovekolike lutke manje su stra'ne nego lutkama slini ljudi. Nji&! tako+e! 'tan,uje te&notronska ,iviliza,ija. 3ta

oekuje na )as&u dete;lutka: Ono eka ne pravo ,rveno praznino jaje! koje simboli'e veni 1ivot skriven pod ljuskom smrti! ve plastino kinder;jaje sa dejom igraki,om5 ispod njegove ljuske ne nalazi se veni 1ivot! ve vena smrt. Nove droge 6. H. (alaov! naelnik odeljenja unutra'nji& poslova u Eoskvi- Ne znam da li je psi&otronika sposobna za delovanje na mase! ali psi&o&emija jeste. % poslednje vreme u na'oj zemlji je u opti,aju niz sintetiki& narkotika! sa uistinu 0enomenalnim mogunostima. Na spisku izra+ivaa pominju se poznati instituti! poput moskovskog &emijsko;0armakolo'kog! ali i duboko konspirativne laboratorije koje pripadaju organizovanom kriminalu. 4o je tzv. ,rna nauka. Niz ve izvr'eni& krivini& dela ukazuju da su raspad dr1ave sumnjivi kup,i intelekta doekali spremni. Jedna od relativno novi& droga je = ketamin. Sinteti'e se iz na0tni& produkata. Jodine ?@@$. ,ena jedne tone iznosila je samo milion rubalja. *alu,inogena svojstva su pet puta jaa nego kod &eroina. (etamin je po sastavu analogan supstan,ama koje izra+uje i sam ovekov organizam. Zato odsustvuje biolo'ko privikavanje! 'to je odlina vest za pla'ljive poten,ijalne klijente. 8li ra+a se psi&olo'ka zavisnost. 7ako je mogue da potreba za ketaminom postane jedinstveni stimulans u 1ivotu. I to za ogroman broj ljudi. % uslovima 'irenja ideje so,ijal;darvinizma u vi'im krugovima vlasti sve to izaziva ozbiljnu uznemirenost. (ilogram takve supstan,e! rastvoren u vodovodnom sistemu! na primer! doveo bi u eu0oriju! za nekoliko sati ; itavo stanovni'tvo. 2itavo stanovni'tvo Eoskve. Otvori' novi vodovod i emo,ije poteku buji,om. *vala drugu predsedniku! ili gospodinu predsedniku! za na'e sreno detinjstvo/ 6. (laov- 9anas ruski i me+unarodni kriminal preduzimaju uporne poku'aje da u svoje 'ape prigrabe na'u industriju pre0injene &emijske sinteze. Sintetiki narkoti,i posebno su zabrinuli kolumbijske narko;bosove! da nji&ov tradi,ionalni proizvod! kao i proizvod Zlatnog trougla ! nee izdr1ati konkuren,iju. 9a bismo s&vatili kakve to pro,ese mo1e da izazove! treba najpre imati pojma o snazi medelinskog narko;kartela. Jodine ?@AG. njegovu snagu je prouavala komisija na elu sa 91ord1om 6u'om. % to vreme on je bio potpredsednik S89. Jodi'nji pri&od ma0ije o,enjen je na stotinu milijardi dolara. 4i dolari upravljaju d1inovskim i latentnim pro,esima. Ee+u njima i onima koji se odvijaju kod nas. Ne tako davno! uti,ajni Sandi tajms je pisao- 3vaj,arska poli,ija pretpostavlja da je skandal! koji se odigrao u Sovjetskom Savezu u vezi sa proneverom ?F$ milijardi rubalja >tzv. sluaj 0ir'in poetkom devedeseti& godina = primedba autoraB! povezan sa pranjem nov,a za medelinski kartel narko;ma0ije. )otreba za narkotikom je doping za skok u nebo! ili! bolje reeno! u predsoblje neba! jer dileri doskoe ne tako daleko do vlasti. )si&o;oru1ja 6iogra0ska bele'ka- Igor Vadimovi Eogila! po obrazovanju in1enjer! autor uspe'ni& publika,ija o psi&ikom oru1ju u asopisu 4rud . )i'e pod pseudonimom = "arev. Nalazi se na elu komisije Henomen . Spe,ijalisti koji ulaze u nju razmatraju! izme+u ostalog! i mnogobrojne izjave oni& koji sebe smatraju 1rtvama psi&otronskog terora. Kvo pisma jednog od na'i& vodei& konstruktora iz .ostova na 9onu! 6. ). (rutikova. On radi u jednoj od obele1eni& ustanova. Nedavno su ga pozvali u

odeljenje Eedi,inske te&nike jednog instituta i predlo1ili mu da uestvuje u izradi aparata za leenje Jradient ? . )ri tome su mu ukazali na surove aspekte projekta neop&odne radi 0ormiranja autonomnog generatora signala. 6oris )avlovi je prouio projekat i nainio dve primedbe. (ao prvo! prema te&nikom projektu generator je morao da obezbedi rad u dijapazonu od ?$ do ?D$ *z. 8li! ve ?$ do #$ *z proizvode in0ra;zvuke koji pogubno deluju na sve 1ivo. (ao drugo! autonomnost generatora dozvoljava mu da se koristi i izdvojeno od pribora za leenje. 4reba samo prikupiti s&emu- generator = pojaiva = laser i evo spremnog zlogukog psi&otronskog oru1ja. %skoro su (rutikovu saop'tili da je nemogue iskljuiti in0ra;zvuke iz radnog dijapazona generatora. 9a ne bi ostao samo na reima! 6oris )avlovi je u komisiju Henomen poslao i kopije te&nikog projekta sa potpisima i dr1avnim peatima. 8 evo! u bro'uri instituta bio0izike! u moskovskom predgra+u )u'inu! u njoj se opisuje radio;akustini e0ekt super;visoki& 0rekven,ija. 8ko na oveka usmeri' zrak iz takvog generatora i modulira' njegovim glasom onda e ovek! podvrgnut ogledu! zauti ono 'to se govori na znaajnoj udaljenosti od njega. )ri tom se javlja e0ekat kao da glasovi zvue direktno u mozgu. %pravo na takve glasove se i 1ale mnogi od oni& koji se obraaju komisiji. 8li ko e razgovarati sa njima osim psi&ijatara: 8 psi&ijatrima te'ko da su poznati rezultati rada naunika iz )u'ina! 3o&orova i 4igranjana objavljeni u tira1u od samo #$$ primeraka. Zapanjujue/ 2ovek poinje da parodira i delatnost in0ernalni& agenata. 4o o emu govorimo nije ni'ta drugo do opsednutost te&notronskim sredstvima. 4ako! izgubiv'i du&ovni nivo! nauni,i dobrovoljno preuzimaju na sebe trud +avola. Ovima ostaje da se kikou i da trljaju 'ape. Enogi na'i oponenti ! nastavlja Igor Eogila! ka1u- 9oka1ite da psi&otronsko oru1je postoji/ 9ajte da ga opipamo rukama/ . Odgovaram- )ri savremenom naunom poten,ijalu neka najvei skepti,i doka1u obrnuto = da je mogue takvim oru1jima da ne postoje/ Kvo jo' jednog argumenta. % rukama dr1im spisak dela zabranjeni& za objavljivanje! publikovan u one nazadne godine zastoja. % taki ?C.A. ,enzorima se nala1e da izuzimaju iz 'tampe sve in0orma,ije o te&nikim sredstvima! generatorima! laserima! koja slu1e za uti,aj na pona'anje 0unk,ija oveka >0ormiranje biorobotaB. Zau+ujue injeni,e saop'tava tako+e i kijevski pro0esor Viktor Sedle,ki. Od ?@A#. godine u zemlji je poeo da se gradi sistem izvan&orizontni& radio;loka,ioni& kompleksa zasnovani& na kori'enju e0ekta odbijanja zraka od jonos0ere Zemlje. 4o je bio odgovor "I8;i. Slini kompleksi su povezivani sa atomskim reaktorima. %skoro se ispostavilo da tzv. 0azirane antene mogu da rade i na zraenje. )ri tom se 0ormira jedinstveno psi&otronsko polje sposobno da ispolji uti,aj na svest ovekovu. Eeni je poznato da su takve antene izgra+ene u 2ernobilu i u (rasnojarsku #G . One ulaze u sistem pod imenom S0era . On je nainjen da bi upravljao tetaritmom i deltaritmom ovekovog mozga. Neuro;lingvistiko programiranje Eonoton glas- Oseanje spokoja... u svakoj situa,iji... u svakoj situa,iji. % svakoj situa,iji vi ete sauvati mo da ovladate sobom. Va' organizam e 0unk,ionisati kako treba... uporno... u najslo1enijoj situa,iji. % svakoj eliji va'eg organizma! sada i uvek! vladae oseanje spokojne samouverenosti... u svakoj eliji.

Seansa je zavr'ena. 2oveka koji sedi u 0otelji osloba+aju mnogobrojni& konopa,a. On ste1e pesni,e5 sme'ka se. %staje! otvoreno oseajui priliv energije. O0i,ir ministarstva odbrane spreman je da izvr'i zadatke. Nalazimo se u "entru psi&o0iziologije! na ijem se elu nalazi pukovnik Vjaeslav Ei&ajlovi Zvonikov. 6iogra0ska bele'ka- )ukovnik Zvonikov je radio kao psi&o0iziolog u 8vganistanu. )omagao je pilotima da savladaju ratni stres. Jodine ?@@$. postao je naelnik ,entra u sistemu ministarstva odbrane 0ormiranog na ini,ijativu jednog od biv'i& ministara V. 6akatina. V. Zvonikov- Sve to inimo dobra radi. Eislim! ako postoji 6og! da e nam oprostiti. Eetoda nemamo mnogo. )reko 0otelje koju ste videli! na primer! pro'lo je stotinak o0i,ira. Za obine vojnike i podo0i,ire metodi su jednostavniji! ali su masovniji. 6ili smo na demonstra,iji spe,ijalnog 0ilma. % njegovoj izradi tako+e je uestvovala laboratorija Zvonikova. 9akle! sala je puna spe,ijala,a ministarstva odbrane. )romiu kadrovi. S poetka su kontrolisani i uspokojavajui! a zatim sve dinaminiji i naporniji. )olje je tr'e! ravnomerno prelazi u uzburkano more. 3umi 'uma. Neoekivano kuljanje lave iz vulkana. )livai skau u vodu! atleta podi1e tegove! karatisti. %dara,... jo' jedan... ,igla prska na pola. Napokon = apoteoza/ Obna1ena 1ena. Njeno predivno mlado telo je zasuto lati,ama ru1a. .uka klizi od grudi ni1e... jo' ni1e. )ropratni tekst- Sada se u vama bude najbolja mu'ka naela. Stremljenje dobija postavljeni ,ilj = savladati sve te'koe. Eetod neuro;lingvistikog programiranja je lukavi razgovor sa ovekovom podsve'u. Ne manje od @DU in0orma,ija koje dobija mozak ulaze u podsvest. 4akva njegova osobenost i dozvoljava mu! neprimetno za sam objekt! da utie na njegovu psi&u. )rividni auto;trening za delatnost oveka anonimnog alko&oliara ili nekog entuzijastu koji 1eli da naui strani jezik! mo1e se preokrenuti u vrlo ozbiljno programiranje. )ali se elektrika. .adni,i uzimaju 'lemove i gumene pali,e. (raj ulaza i& eka autobus. % u'ima uporno zvue rei o mirnoj samouverenosti... u svakoj situa,iji. Zanimljiv detalj- Imid1 oveka koji izgovara taj tekst otvoreno podra1ava (a'pirovskog. 2ak je i muzika uzeta iz njegovi& tv seansi. (ako ne iskoristiti uzoranu ledinu: Samo nekoliko de,enija ranije u .usiji su slina istra1ivanja obu&vatala tri pro,enta stanovni'tva. )osle tv seansi tog psi&oterapeuta taj broj je porastao na CFU. Ovo je o,ena pro0esora psi&ologije Vladimira 7ebedeva. (a'pirovski 6iogra0ska bele'ka- 4odor Jospodinovi 9iev! doktor 0iloso0ski& nauka! gra+anin 6ugarske! 1ivi u Eoskvi. Ne skriva svoje veze sa bugarskim spe,ijalnim slu1bama. )oetkom sedamdeseti&! pod izmi'ljenim imenom! posetio je niz psi&oenergetski& instituta u S89 i (anadi. 8nalizirajte tekstove (a'pirovskoga. Oni su puni 0raza koji utiu na psi&u. )ripremljena je spe,ijalna muzika. 4aj ritam se naziva isprekidani anapespit . 9va brza akorda i jedan spori! i neprekidni zvuk koji nadolazi. )odi1e se tzv. okomiti talas. 4elevizor pojaava uti,aj za #D do CD &iljada puta. 3ezdeseti& godina ova metoda je isprobana pod pla'tom "I8;e i kanadski& tajni& slu1bi. .ukovodila, ak,ije je bio ameriki psi&olog K. (ameron. 9esetine pa,ijenata

jedne od klinika Eontreala tada su postali invalidi. 9ogodio se stra'an skandal. Sada je! uostalom! masovna &ipnoza u S89 zabranjena. (ako se (a'pirovski probio na televizijski ekran: )ri&vaeno je smatrati da je liderima perestrojkom izmuene zemlje sasvim odgovarala njegova glavna deviza = izdr1ati. 8li! da li je stvar samo u tome: Eo1da je va1nije bilo poveati &ipnobilnost stanovni'tva. >Napomena- 4ie se to! naravno! i &ipnotizera i ekstrasensa. Jodine ?@A@. u izdanju 0iskulture i sporta iza'la je bro'ura o 91uni 9avida'vili. % predgovoru za nju doktor medi,inski& nauka 8. ). Eedeljanovski >zapamtimo to imeB raspalio je skromnu ma'tu itao,ima tvrdnjom da se gradi generator bioenergije moi ?$$! a mo1da ?$$$ d1una.B 9akle! osnova za uti,aj je oblikovana! generatori su pred uvo+enjem. Ne'to zloslutno se kome'a u laboratorijima psi&oal&emiara. 9a li je koliina nabrojani& nam 0akata spremna da pre+e u novi kvalitet: 9a li je ve komponovana psi&otronska masa: *oe li poi za rukom! ipak! prekovati lenjog! nepoverljivog! toliko nesavr'enog oveka: )oku'aj da se sazda golem preduzet je ne prvi put. %pravo zato sve izreeno ve ne izgleda toliko 0antastinim. Ee+utim! treba li nama sve to da znamo: Kvo 'ta je pisao u treem veku Sveti 8mvrosije Eediolanski- 4e'ko gre'i' ako mnogo toga ne zna'. Zato 1elimo! dolazei u momentu opasnosti na pomo du'ama! da rasteramo neznanje i da pred oima uvek dr1imo najsuroviji sud koji nam predstoji! eda gordo neznanje ne bi nad nama uzelo prevlast. 6le0iranje 6le0 je glavni ustavni kapital vremena posle perestrojke. <urei u nerazumnost da se popenje na dru'tvenoj lestvi,i ble0iraju skoro svi. )olupismeni se progla'avaju akademi,ima! ubo1ja,i milijarderima! a banditi sponzorima. )razno se progla'ava sadr1ajnim. 6esmisleno se osna1uje simbolima la1ne mnogoznanosti. )atulj,i! veoma sigurno i ak ovla' namigujui! pokazuju isprave velikana. Okru1ena mrakom tajanstvenosti! na'a tema je idealno polje za ble0. Ovde je veoma udobno sebe proizvesti u tajnovitog naunika. S takvima smo se dosad susretali. Ee+utim! na'i sledei sabesedni,i su ozbiljni ljudi. 6iogra0ska bele'ka- Valerij (onstantinovi (anjuka! nalazio se na elu tajnog kompleksa kosmike bio0izike! koja je delovala u okvirima preduzea Knergija . %skoro! posle zagonetne smrti direktora Knergije ! akademika Jlu'ka! (anjuka je prinu+en da napusti svoju du1nost. Ei smo se bavili razradom prin,ipa metoda i sredstava distan,ionog beskontaktnog upravljanja pona'anjem biolo'ki& objekata! me+u njima i oveka. .adovi su se vodili u okvirima zatvorene ustanove "(()SS i sovjetski& ministarstava od #I. januara ?@AG. godine. .azmere na'i& napora uslovljavane su razma&om slini& programa u S89. Od ?@II. godine! u 8meri,i postoji ,entar perspektivni& 0iziki& istra1ivanja. Istovremeno sa njegovim stvaranjem iz otvoreni& publika,ija su i'ezli radovi vi'e od #$ laureata Nobelove nagrade iz oblasti 0izike! biologije i psi&ologije! a tako+e najkrupniji& spe,ijalista za istonjaku 0iloso0iju! ezoterike doktrine! medi,inu i slino. Ee+u njima su i takvi autoriteti! kao6enzer! (anopka! 7evi,ki. )itanje- (akvi stimulansi su i& primorali da u potpunosti odu u senku: Oito! ne sluajno! u istom tom periodu poinje masovno interesovanje za pribli1avanje medita,iji i okultizmu. Stimuli'u se itave narkotine subkulture! posebno me+u omladinom. 4ako se 0ormira sloj ljudi! ija svest se trza na neijoj udi,i. % S89 je psi&o;autotreningu obueno ?D miliona ljudi. % Zapadnoj Kvropi svaki

deseti. >Napomena- )rema in0orma,iji koja je pro,urela u 'tampi! "I8 koristi metodiku programiranja ljudi kategorije N)O >natproseno oseajni&B. % nji& se ubrajaju ljudi iz oblasti umetnosti! a tako+e i te'ko bolesni ljudi. 3ta postaje tvoraka elita! koja na svoje sugra+ane ispoljava kolosalni uti,aj: )seudoelita! kojom se upravlja izvana.B Saradnja u zlu Jodine ?@@?. Nezavisnaja Jazeta je izvestila o kontaktima "I8;e i (J6 u oblasti zajednike kontrole nad psi&otronikom. 8utor tog izve'taja je veoma ozbiljan spe,ijalist = Vladimir 3epilov. (asnije su isplivale i podrobnosti. 9okument su potpisali N. (rjukov i V. Vajneberger #F. septembra ?@@$. godine. 9elovanje sporazuma se prote1e na teritorije Sovjetskog Saveta i S89;a. 6roj sporazuma je ?IF;@$V?G. 3ta je to: 9ezin0orma,ija: Kvo 'ta je zau+ujue. Sa sluajem neobja'njive solidarnosti psi&otroniara dve zemlje morao sam se suoiti i sam. %nutar niklirani& lopti nalaze se ampule sa prozrano;1itkom masom. Svaka od nji& sadr1i program za uti,anje na ovekov organizam. 9ana'njem pa,ijentu moskovskog preduzea 8ura neop&odno je da se obodri . Zato se bira program pod uslovnim nazivom seks;stimulans . Odgovarajua ampula stavlja se u zrani generator. )olje koje on 0ormira prenosi u organizam ak ne ni molekule tvari! ve blagotvornu in0orma,iju o njegovom sastavu. 4o je te'ko proveriti! ali pogledajmo 'ta e se dogoditi dalje. Vreme'nog mu'kar,a sme'taju na le1aj u spe,ijalnu sobu. Zatim je svi napu'taju i odlaze u komandni ,entar. )rate ono 'to se doga+a na monitoru. %kljuuje se generator. Na ekranu se javlja kolebanje slike na nivou grudi oveka koji le1i. 4alasi 0ormiraju zraenje. )ro,es je krenuo. Oko pola sata kasnije pa,ijent! lako se nji'ui! ustaje sa svog le1aja. %skoro postaje jasno da se! jo' nedavno umoran! sada osea izvanredno. .ukovodio,i preduzea 8ura znalaki klimaju glavom. Oni su otvoreno zadovoljni e0ektom! jer dana'nji nji&ov gost je niko drugi do jedan od rukovodila,a amerikog psi&otronskog programa! direktor instituta Noetike ! astronaut Kdvard Eiel. 4aj zanimljiv susret uspeo sam da snimi na video;traku. >Napomena- Zanimljivo je da je gost pripovedao o posebnim oseanjima! koja je oseao u vreme povratka sa Eese,a. (ada se u iluminatoru ukazala na'a planeta! odjednom ga je za&vatila eu0orija. (od njega se probudio mistini pogled! kada vidi' sve izo'treno. )oeo je da &vata sveuzajamne veze sveta. )ri tom! osetio je svoju besmrtnost i jedinstvo sa razumnim kosmosom. )o reima astronauta! tokom godina on je poku'ao da s&vati u emu je su'tina ini,ija,ije koja je doputovala sa njim.B Zatim poinje dijalog sa moskovskim kolegama. 4ema- mogunosti talasnog delovanja na oveka. .eplike- 4eorija rezonanse: 9a! da! naravno. 2ovek se sastoji iz vibra,ija. Va1no je ui sa njima u rezonansu. Ei u 8meri,i mnogo eksperimenti'emo sa super;niskim zra,ima. % svetu nema sluajnosti. Na' dana'nji susret je tako+e pad u rezonansu. Oseamo se kao da mnogo godina radimo u istoj laboratoriji. Zatim Eoskovljani demonstriraju neobino tvrdu i te'ku kuglu5 lii na mermer. 8li ispostavlja se da je to obian mekani gips obra+en spe,ijalnim zra,ima. Zamislite kako e se menjati svojstva ovekovog organizma pri takvoj obradi/ Sledi &itar i zadovoljan osme&.

(osmo;okultizam (o vodi u psi&otronoj tr,i u naoru1anju: Ei >.usiB ili 8merika: 4e'ko je rei. E. (anjuka smatra da su radovi u SSS.;u bili svesno podeljeni izme+u razliiti& naelstava. Neki izvr'io,i ak nisu ni znali ime se bave. )itanje- (o je koordinirao sve te programe: 6iogra0ska bele'ka- Hirjaz .a&imovi *an,everov! general;lajtnant u ostav,i glavne uprave sovjetske armije. 6io je na elu uprave kosmiki& istra1ivanja. % 8meri,i sada postoji oko ?F$ organiza,ija! koje se ozbiljno zanimaju psi&otronskom tematikom. Izme+u nji& su instituti kojima rukovode astronauti Eiel i Hrej. Na jednom od me+unarodni& kongresa demonstriran je model psi&o; generatora. V. (anjuka! me+utim! smatra- Hormiranje generatora to je ve juera'nji,a. Va1no je umeti preobra1avati zrake i polja! koja objektivno postoje u prirodi. Oko Zemlje postoji zona jonos0ere! gde se buji,a elektrona kree u stranu suprotnu rota,iji planete. Na taj nain se 0ormira ne'to kao super;generator. 8ko 0izika iskoristi taj pro,es! onda nema grani,e u predaji signala na d1inovska rastojanja. Stop/ Nije li ovo kljuna 0raza! koja dozvoljava da na'e istra1ivanje uinimo pre,iznijim: (osmos/ 8li odlo1imo za trenutak ovu in0orma,iju. )rvo- Saop'tenje pro0esora V. Sedle,kog o 0ormiranju psi&otronski& polja uz pomo izvan&orizontalni& radioloka,ioni& kompleksa ; na' odgovor amerikoj obave'tajnoj slu1bi "I8. 9rugo- Istra1ivanje u okviru kosmikog preduzea Knergija . 4ree- (osmike zrake! uz pomo svog psi&o;generatora! modeluje doktor .. .udakov. 2etvrto- Jeneral *an,everov rukovodio je kosmikim istra1ivanjima. )eto- (osmikom radio;vezom se bavio K. 8. 8kimov. Napokon! tu su i pagansko;nauna predvi+anja 2i1evskog. 4o se doga+a kod nas! a u S89: Ee+u stubovima psi&otronike su astronauti Hrej i Eiel. Na slinu zakonomernost obratili su pa1nju ve poznati nam istra1ivai )auels i 6er1ije. Ispostavilo se da se jedan od najkrupniji& ,entara za izuavanje prenosa misli na daljinu! u .edstonu >8labamaB! nalazio bukvalno pola kilometra od kabineta o,a amerike astronautike Vernera 0on 6rauna. Oito! ne sluajno. Na'a eprkanja su se poklopila na me+i tajni& kosmiki& i 0iziki& istra1ivanja. Eogue! negde blizu toj taki preseka i 0ormirala se kasta nosila,a tajni& znanja = novi& 1reeva. Ne stoje li oni iza mnogi& udni&! na prvi pogled! nepovezani& doga+aja: 4ako je adresirana zagonetka za dalju potragu. 8li postoji jo' i psi&olo'ka strana stvari. I .udarov i (anjuka i *an,everov ljudi su! koji su! ne tako davno! napustili dr1avne strukture. Sa svakim od nji& povezani su veoma duboki! nevidljivi neposveenima! ali veoma moni potresi. %pravo nedavni poremeaji u na'oj politi,i! ideologiji! predstavama o naunoj eti,i! daju nam dopunsku 'ansu. Iz ti& tektonski& potresa i proistie istina o veoma mranim projektima. .e je o jednoj takvoj nepoznatoj kataklizmi. 9ok 3iva ple'e )re nekoliko godina! u prostorijama odeljenja za astronomiju op'te 0izike 8kademije nauka SSS.;a! poela je zanimljiva kampanja. %prkos svetskim naunim tenden,ijama razma& otad1binske psi&otronike je osu+en kao la1no nauan. Ini,ijator progona upereni& protiv neortodoksni& 0iziara postao je sanktpetrogradski

naunik Kvgenij 8leksandrov. 6liski ro+ak biv'eg predsednika sovjetske 8kademije nauka! on je! po na'im poda,ima! zajedno sa akademi,ima )atronom i Jlu'kom! sainjavao jezgro najposveeniji& ljudi u tajne psi&otronike. 2udno! zar ne: 8li jo' udnijim e se pokazati rezultati borbe! koja je! na prvi pogled! bila najobiniji razlaz dveju nauni& 'kola. )red nama je re'enje (omiteta za nauku i te&nologiju vr&ovnog sovjeta SSS.;a! koje 1igo'e pseudoistra1ivanja. 9atirano je s etvrtim julom ?@@?. godine. 2itamo i zapanjujemo se/ Ispostavlja se da su naivni saradni,i (J6;a! ministarstva atomske energije i ministarstva odbrane! na gluposti uzeli i proerdali pola milijarde predre0ormski& rubalja. Naravno! imenovane organiza,ije! i pored najbolje volje! ne mo1e' okriviti za naivnost. 9akle! klan iz akademije! na ijem elu se nalazi 8leksandrov! pozvan je da svesno iskompromituje istra1ivanja! koja su bila zadobila naj'iri razma&. 8li! sa kakvim ,iljem: Odgovor na to pitanje! u izvesnoj meri! daje sledea prii,a. Jodine ?@AI. na sto premijera Nikolaja .i'kova legla je obimna &rpa papira. 4o je bio program razrade psi&ote&nologije. )redlagalo se njeno kori'enje u narodnoj privredi! u vojnim sistemima distan,ionog upravljanja. % poslednjem delu govorilo se o 0ormiranju sredstava upravljanja psi&o0izikim sastavom oveka i uti,aja na me&anizam preduzeti& odluka. .ok ispunjenja programa odre+en je na etiri godine. 9irigent! koji je poku'ao da psi&otronske 0ruli,e uslo1i u orkestar! bio je general *an,everov. On je predlo1io da se 0ormira sistem u ,ilju obezbe+enja so,ijalne kontrole i odbrane pravnog poretka. Jovori H. *an,everov- .i'kov je odobrio ideju. 6io je o0ormljen nauni savet na elu sa akademikom (oteljnjikovim. Odma& su otpoele udnovate stvari. )od izgovorom dr1avne tajne! savet se sakrio u duboku ilegalu i nije radio ni'ta. Zatim je .i'kov ponovo dao naredbu da se pozabavimo istim problemom! ali opet je sve stavljeno pod led. .azlog- opiranje odre+enog dela elitni& akademski& krugova. Jedna verzija- neke naune strukture trude se da odbrane svoje monopole na spe,i0ina znanja povezana sa uti,ajem na pona'anje oveka. Oni ni izbliza nisu zainteresovani da zaklju,i slini& istra1ivanja iskontrolisani& laboratorija izlete u orbitu dr1avni& programa. )rimer te borbe! sudei po svemu! je i istorija sa ue'em 8leksandrova i *an,everova. .azumljivo je da su u toj borbi oni predstavljali razliite sile. Vojska i ekstrasensi V. (anjuka- Na osnovu istra1ivanja na'eg ,entra! bilo je podignuto najmanje sedam vojni& industrijski& kompleksa. % njima su poku'ali ove ideje otelotvoriti u metalu. 4akvi radovi! na primer! vr'eni su u (ijevu u 0abri,i 8rsenal .V. Sedle,kiSlinim problemima bavio se i kijevski institut za obradu materijala. 6iogeneratori su proizvo+eni u 0abri,i Oktava . 8utor jedne od izra+eni& maketa bio sam i sam. 4i radovi su zavr'eni u avgustu ?@@$. godine. Kksperimenti su vr'eni na 1ivotinjama. (asnije! po mojim poda,ima! na visoko plaenim dobrovolj,ima. V. (anjuka- Ispoetka su na' ,entar poku'ali da uvuku u izvr'enje konkretni& zadataka sumnjivog sadr1aja! koji su odgovarali! na primer! interesima neki& rukovodila,a "(()SS. (ada kod nas ta stvar nije pro'la! pre,rtani smo. % momentu prekida programa! ubrzanog smru akademika Jlu'ka! ve su 0ormirane paralelne strukture! koje je trebalo da nas zamene. Oito! oni su bili podobniji.

Za razliku od generala *an,everova! koji govori o odsustvu koordiniranog rada! doktor (anjuka stalno upuuje na neki jedinstveni ,entar. Jde se on nalazi do sada nismo otkrili. 8li mogue je da je upravo on zasmetao generalu da koordina,ioni ,entar upotrebi u korist vojnog kompleksa. %ostalom! uskoro posle ovog neuspelog poku'aja! Hirjas .a&imovi *an,everov je penzionisan. Vratimo se odlu,i komiteta vr&ovnog sovjeta na ini,ijativu K. 8leksandrova. Spisak izra+ivaa psi&ote&nologije upuuje na institut za obradu materijala %krajine. Njegov rukovodila, je akademik 4re0ilov. Idemo dalje. Odeljenje teoretski& pitanja za projektovanje logini& jezika radi potreba spe,ijalne propagande radi u okviru akademije. Na njegovom elu je doktor te&niki& nauka Krnest 8ndrijankin. 4aj ueni ovek je rukovodio programom psi&olo'kog uti,aja na protivnika! 'to je nastavak na'i& avganistanski& problema. % razgovoru sa nama! on je ovako 0ormulisao svoj kredo- 2emu pu,ati = bolje uti,ati/ Smatra da postojei rezultati mogu biti iskori'eni u borbi! ne samo sa vojskom protivnika! ve i sa ma0ijom. >Napomena- 4ek napustiv'i tu kuu u uli,i Vesnjina! nedaleko od zdanja ministarstva inostrani& poslova! odjednom sam se setio udnog anonimnog dokumenta! koji mi je pre nekoliko godina dopao ruku. % njemu se tvrdilo da je grupa entuzijasta! me+u njima 8ndrijankin! Eedeljankovski >to prezime susreemo ovde ve trei putB i jo' neki! nainila psi&otronski generator. On je montiran u uli,i Vesnjina. (ao uesni,i tajnog programa pominju se! tako+e! 8len 2umak i 91una 9avida'vili.B Oru1ja budunosti Sledea organiza,ija sa spiska- 7aboratorija mikroleptonski& te&nologija . Na njenom elu je 8natolij O&atrin. .adio je pod rukovodstvom akademika (roljeva sa kosmiki& programa >opet kosmosB! konstruktor genera,ije biogeneratora. Jedan od nji& demonstrirali su nam u skromnom podrumu! gde se nalazi laboratorija. 8parat je sposoban da utie na bioenergetske karakteristike konkretnog oveka. Nevelik stoni pribor deluje na rastojanju i po izboru. 6uji,e mikroleptonski& esti,a uba,uju se u organizam izabranog bia pome'ane u spe,ijalnoj kapsuli. (akve su to tvari: Zavisi od toga ko vlada aparaturom. >Napomena- (ori'enje tajni& znanja zabrinjava. 9irektor instituta psi&otronike u Eoskvi! 8. (ourov! naveo je imena nekoliko organiza,ija koje samostalno razvijaju sline projekte. Ee+u njima dr1avno;kooperativni ,entar 7idar . Na savetovanju u (remlju ?#. 0ebruara ?@@C. godine govorio je biv'i ministar odbrane V. 6aranikov. )rimeen je odliv mozgova u kriminalne strukture. Einistarstvo raspola1e in0orma,ijom o tome da je u toj sredini ispoljen interes za 0armakolo'ka sredstva! koja utiu na psi&u! za te&nologije &ipnoze dugoronog programiranja ovekove psi&e! za upravljanje pona'anjem i stanjem ovekovim! za kori'enje u kriminalne ,iljeve li,a koja ovladavaju parapsi&olo'kim osobnostima.B )o reima 8natolija O&atrina! godine ?@A#.! on je konstruisao generator koji je na oveka vr'io veoma negativan uti,aj. Jde se sada nalazi: %ni'tili smo ga. Jodine ?@A#. prvi put smo se osetili neugodno zbog delovanja toga aparata na svu ostalu aparaturu. Zatim su otpoele krajnje neprijatne stvari sa zdravljem na'i& saradnika. Ispoetka se javljala o'tra malaksalost! zatim gubitak loginog pona'anja! posle toga gubitak orijenta,ije u prostoru! napokon ; otkazivanje bolesni& organa. Izai iz tog stanja! izme+u ostali& i meni lno! po'lo je za rukom sa veoma velikim naporom. )ostalo je jasno da generatori mogu da postanu sredstva

uni'tenja. )ozivam sve naunike! koji se bave slinim pitanjima! da neizostavno prekinu eksperimente. Nemalo pronalazaa isprobalo je prvi psi&otronski udar na sebi. Spisak 1rtava otvara pronalaza jednog od prvi& biogeneratora u na'oj zemlji = 8. 6eri,e Sta&ovski. On je! uostalom! govorio da njegov aparat mo1e da se zove generator samo uslovno. % su'tini! on je retranslator energije iz kosmosa. Od tada! od 'ezdeseti& godina! prevremena i neoekivana smrt postigla je i mnoge druge. Ee+u njima je i pro0esor Eedeljankovski! koga smo ve pominjali u vezi sa bioenergetiarom 91unom. 8leksandar 2ernje,ki! bliski poznanik i kolega 8natolija O&atrina! svesno je primio dozu zraenja! koja je! s vremena na vreme! stimulisala organizam stariji& ljudi. Ee+utim! njegova smrt je! zatim! nastupila brzo i neoekivano. 8. O&atrin smatra da je uzrok te smrti bio tako+e generator. Niz zagonetni& smrti dotakao se i zapadni& psi&otroniara. Na primer! desetak godina ranije umrla je itava jedna grupa naunika povezana sa 0irmom Earkoni . 4vrdilo se da ona uestvuje u psi&otronskom programu sa arobnim nazivom )lava pti,a . 9akle! Vimal 9ad1ib&aj je prona+en mrtav pod mostom u 6ristolu! 9evid Sens je poginuo od eksplozije u sopstvenom automobilu! .obert Jrin&old je neoekivano skoio sa mosta! )iter )ipel se otrovao izduvnim gasovima iz svoje ma'ine! (olin Hi'er je umro od uboda no1em! 8nod 3arid je izvr'io samoubistvo. (ako da se ne podsetimo sudbine doktora Hausta: Steknite znanje i biete kao bogovi = taj prvonaelni model gre&opada stalno i stalno ponavlja savremena nauka. 7i'ena blagodatnog du&ovnog oslon,a! ona ne primeuje da se nalazi u rukama glavnog kosmikog parodiara. I svakim slinim poku'ajem! ona parodira 4vor,a! sve do modeliranja kosmiki& zraenja. 3ta dalje: (azna je neotklonjiva. Sve naune ideje! ak i one u koje su se uzdali kao u nosio,e boljitka i dobra! pretvaraju se u svoju suprotnost = postaju oru1je istrebljenja. )arodija ubija parodistu. 9irektor moskovskog instituta psi&otronike! 8. (uurov! smatra da su na'e predstave o izgra+enim generatorima polja jo' uvek veoma primitivne. Zato svoje smrtonosno dejstvo one mogu da ispolje potpuno nepredvidljivo. 4im pre! tvrdi naunik! zraenja ti& ma'ina probijaju svojevrsne prolaze u paralelne! demonske svetove! sa svim posledi,ama koje otuda proistiu. Ve poznati program 8ura ! kroz ove rupe pa,ijentima se neretko javljaju sasvim udnovati gosti. Jednom se ukazala davno umrla 1ena5 drugi pria da je za vreme seanse sebe video sa strane5 trei! da je u potpunosti izgubio predstavu o vremenu. On je preleteo na 4ibet! op'tio tamo sa nekim neljudskim biima. (arakteristino je i to da! pri rasklapanju i popravkama! generator esto izgubi svoja svojstva. Za'to se to doga+a nemogue je objasniti. 8li jedno je jasno- tu stvar uop'te nije u 0izi,i i nije u me&ani,i = dejstvuje neka druga sila. 8utori projekta koji se priprema u dumi! kao zakon o bioeti,i! ukazuju na opasnost poku'aja da se ta snaga iskoristi u zloinake svr&e. Oni direktno ukazuju na nedopustivost kori'enja generatora sa ,iljem izleenja pomou metoda i sredstava okultno;mistinog i religijskog porekla. 8vaj/ Zvanian odgovor vlade od #D. septembra ?@@I. godine izrazio je odlunu nesaglasnost sa tako postavljenim problemom. Za )ravoslavnog oveka sve to! kao i r+ava anga1ovanost na'e vlade! ne za&teva spe,ijalan komentar.

San: Eogli bismo i nastaviti spisak radnika psi&otronskog programa o kojem nas je izvestio dokument vr&ovnog sovjeta SSS.;a! ali as je da podrobnije priamo i o poruio,ima. Eoskovski novinar I. Eogila pokazuje mi dokument. % biv'em Sovjetskom Savezu! ja! Ivan Sergejevi (aalin >i sledi prezime jo' jednog saradnikaB! prijavili smo otkrie naina izazivanja ve'takog sna na rastojanju uz pomo radio;talasa. )raktinu pomo u predstavljanju otkria pru1io je general;pukovnik avija,ije Vladimir Nikolajevi 8bramov. 4e iste instrumente dva puta je isprobao &eroj Sovjetskog Saveza! mar'al avija,ije = Kvgenij Jakovljevi Savi,ki. Idemo dalje. Jodine ?@IC.! u vojnoj po'ti I?D@$# grada Novosibirska! ugra+ena je prva stani,a .adio;san . Izvr'en je pret&odni eksperiment. .ezultati su bili pozitivni. Na tom dokumentu stoje vojni peati i grbovi! peati akademskog instituta i potpisi krupni& nauni& autoriteta. Ee+u njima i akademika Jurija (obzarova! kao i doktora 0iziko;matematiki& nauka K. Jodika. Ovde se! tako+e! tvrdi da u blok;'emi eksperimenta .adio;san postoji nadzvuni generator! iji impulsi izazivaju akustina talasanja u mozgu. Snaga postrojenja omoguava obradu grada povr'ine od oko ?$$ kmX! iji svi 1itelji mogu zapasti u dubok radio;san . %zgredni rezultat delovanja postrojenja je muta,ija u elijama organizama. Zvu,i u1asa Jodine ?@#@.! u londonskom pozori'tu 7irik ! postavili su jednu istorijsku dramu. 8utori su &teli da izazovu kod gledala,a posebne emo,ije. Svoje nevolje podelili su sa poznatim 0iziarem .obertom Vudom. On je predlo1io da iskoriste akustini e0ekt! koji do tada ljudsko uvo nije ulo = talas zvuka koji ispu'ta gigantska ,ev. Na premijeri! ova ,ev je izazvala udovi'nu rezonansu- dr&tala su stakla! brujali lusteri! tresla se itava zgrada. )ubliku je za&vatio u1as. )oela je panika. Spektakl je prekinut. Vuda su optu1ili za magiju. %ostalom! ne bez razloga. 4i& godina! dva naunika iz Nemake i Italije na'li su re'enje problema nevidiljivog uti,aja na psi&u! ali na drugi nain. E. 0on 8rden i H. (a,amali koristili su! ne superniske! ve supervisoke 0rekven,ije. Ee+utim! uskoro! saop'tavaju ruski istra1ivai E. Jurtovoj i I. Vinokurov! kolege su prekinule prepisku. )rimenu nji&ovi& radova su zabranili lino *itler i Eusolini. Oni su znali 'ta daje vlast nad masom. )ostao je nadljudski zadatak mnogokratno pojaati nji&ove rezultate. )rodor na Istok i prodor 9alekog istoka % prestoni,u 4ibeta ?@CA. godine ponovo nas prenosi kino;&ronika skinuta sa 8nenerbe;a. )romiu ,rno;beli kadrovi. 6udistiki manastir. Eona& prinosi svakojutarnju 1rtvu demonima! pokroviteljima 1ute vere. *rani orlove ljudskim le'evima. 9emon 91amseran! ovenan sa pet lobanja! bie zadovoljan. Slu1itelj meditira. On zami'lja bezgranino more krvi! a u samoj sredini talasa! bronzanu koru i na njoj iske1enog 91amserana. % levoj ru,i demon dr1i sr,e i bubrege neprijateljske vere5 pod mi'kom sti'e ,rven ko1ni znamen. Oni koji odba,e 6oga Jedinoga! pre ili kasnije poklonie se njegovom protivniku. Na 4ibetu! ateistika propoved 6udina! izrodila se u demonopokloni'tvo. Vekovima kasnije! pla'ei se tajni Istoka! ka tom istom bezdanu ustremie se i materijalizam Zapada.

)o predanju! prvi 9alaj 7ama privukao je! radi zidanja 7ase! pukove demona. Nisu li sa njima iskali vezu graditelji &iljadugodi'njeg raj&a: 9a se prizovu takva bia zadu1en je ritualni ples. )romiu ,rno;beli kadrovi. .itam! karakteristini pokreti i uestanost disanja plesaa! bru'eni su vekovima. Svaki udara, pali,e prodor je u onostrano. 4amo vodi i zvuna stazi,a monotoni& mantri >molitava sa odre+enim skupom glasni& zvukovaB. K0ekat mantre e0ekat je akustine rezonanse. % 6udizmu! uenik koji dobije individualnu mantru! neobino je poslu'an svom uitelju. 8 to je upravo ono 'to treba. % 6erlinu su sa nestrpljenjem oekivali izve'taj ekspedi,ije 8nenerbe. 8nenerbe znai nasle+e predaka. )rimetimo- nasle+e iskljuivo pagansko i spe,i0ina poznanja lamajista nisu jedini izvor. Ei smo ve govorili o najvi'em posveeniku ,rnomagijski& redova SS;a! (arlu Viligutu. Njegov drevni rod! iz pokolenja u pokolenje! predavao je zagonetne runske tabli,e sa nerazumljivim slovima. Smatralo se da su u njima 'i0rovana drevna znanja poreklom direktno od +avola. % 8nenerbe;u su se zauzeli de'i0rovanjem tabli,a. Neki istra1ivai tvrde da je jedan od rezultata 0ormiranje tzv. te&no;magijski& aparata. Sauvali su se ,rte1i! koji opisuju nji&ov prin,ip delovanja. Na njima su predstavljene vi&orne buji,e esti,a >sada se one nazivaju torzionim poljimaB. .e je! oito! bila o nekom praliku savremeni& psi&ogeneratora. )odsetimo- % zajednikom intervjuu datom sa lanovima sekte 8%E 3inrikjo savremeni konstruktor torzioni& generatora K. 8kimov tvrdio je da su ta polja materijalni nosio,i tzv. astralnog sveta sa njegovim pojavama! kao 'to su- du&ovi! levita,ija i slino. Kvo! dakle! te&notronskog prodora u demonski svet = tamo gde obitava 91amseran i njemu slina bia. 8 u ar&ivskim dokumentima 8nenerbe;a podvlai se da je uti,aj te&no;magijski& aparata usmerivan pre svega na kristale volje! koji se nalaze negde u oblasti &ipo0ize. Osamdeseti& godina u sovjetskom akademskom asopisu iz serije (ibernetika i medi,ina ! pojavili su se lan,i na temu psi&oistra1ivanja pro0esora;pukovnika Jeorgija 6ogdanova. On je pisao da se u mozgu nalaze! od strane same prirode! izgra+eni kristali poluprovodniki& struktura. Za&valjujui toj bioelektroni,i! sainjenoj od vrsti& tela! mogu je prenos kodirane in0orma,ije u mozak. Ona izaziva lik! predstavu vizuelne aso,ija,ije! akustine i bi&evioralne reak,ije. Eo1da i ovde imamo posla sa nasle+em 8nenerbe;a! koje je postalo dostupno vojnim spe,ijalistima zemalja saveznika iz 9rugog svetskog rata. E(;%ltra 4ajna istorija je istinita istorija. )odsetimo se da su izjave optu1eni& o 8nenerbe;u izuzete i sklonjene od javnosti jo' na samom Nirnber'kom pro,esu. Eo1da su optu1eni imali malo materijala: Ni izdaleka nije tako/ ! odgovaraju autori knjige Eesijansko nasle+e ! koja je iza'la ?@A@. godine u Njujorku. 8utori E. 6ejd1ent! .. 7i i *. 7inkoln navode zapanjujue otkrie jednog od savezniki& tu1ila,a. Ispostavlja se da su iz dokumenata pro,esa svesno izuzeti! kao zabranjeni! poda,i o ritualnim i okultnim aspektima 4reeg raj&a. Simptomatino- Na Nirnber'kom pro,esu uestvovao je i ve poznati nam ameriki psi&ijatar K. (ameron. %pravo on je podneo izve'taj o psi&ikom stanju jednog od najzagonetniji& linosti na,istike Nemake = .udol0a *esa. Ealo kasnije!

tvrde ruski istra1ivai I. Vinokurov i J. Jurtovoj! jo' jedan uesnik pro,esa! 8len 9ales! postav'i 'e0om amerike obave'tajne slu1be! ukljuio je (amerona u tajni projekat "I8;e. On se zvao E(;%ltra >ultra;mozgovna kontrolaB. >NapomenaNajvi'i zadatak! koji nadvisuje mogunosti psi&otronike kao takve! 8len 9alas 0ormulisao je na sledei nain- )osejav'i u .usiji &aos! mi emo neprimetno da zamenimo nji&ove vrednosti za la1ne! i primoraemo i& da poveruju u te la1ne vrednosti. Na koji nain: )ronai emo svoje istomi'ljenike! svoje pomonike i saveznike u samoj .usiji. Kpizoda za epizodom! odigrae se po svojim razmerama grandiozna tragedija propasti najnepokornijeg naroda na zemlji konanim nepopravljivim razgra+enjem njegove samosvesti. Iz knji1evnosti i umetnosti! na primer! mi emo postepeno da izop'timo nji&ovu so,ijalnu su'tinu. Osamiemo umetnike! proteraemo iz nji& potrebu da se bave slikanjem i istra1ivanjem oni& pro,esa! koji proizilaze iz dubine narodni& masa. (nji1evnost! pozori'ta! bioskopi sve e predstavljati i proslavljati najni1a ljudska oseanja. Ei emo na svaki nain podr1avati i podizati tzv. autore! koji e usa+ivati i produbljivati u ovekovu svest kult seksa! nasilja! sadizma! izdaje = jednom reju kult bilo kakve izvitoperenosti. 2ast i vrenost e biti ismejani i postati nepotrebni. )retvoriti se u zaostatak pro'losti. 7upe'tvo i silu! la1 i prevaru! pijanstvo i narkomaniju! stra& i bezoseajnost! izdaju! nezdrav na,ionalizam! neprijateljstvo naroda! pre svega neprijateljstvo i mr1nju prema ruskom narodu = sve to emo ve'to i neprimetno da uinimo kultnim. I samo mali broj ljudi s&vatie ili pogoditi 'ta se doga+a! ali takve ljude emo postaviti u bespomoan polo1aj. 6a,iemo i& na marginu. )ronai emo nain da i& optu1imo i proglasimo odbaenima od ostalog dru'tva. B .e je bila o ispiranju mozgova. 9akle! u (anadi je (ameron stao na elo memorijalnog instituta 8lana . 4u 0irmu 0inansirala je "I8. Ovde su! kao eksperimentalni kunii! kori'eni pa,ijenti koji ni'ta o tome nisu znali. Na prvom mestu grupa najmanje so,ijalno za'tieni&. Ee+u njima 0inski emigrant Earti (oski. 4o je postalo poznato javnosti ?@II. godine! kada se u Njujork tajmsu pojavio raskrinkavajui lanak. Iz lanka je proizilazilo da su od ?@DI. do ?@G?. godine najmanje pedeset (ana+ana postali 1rtve eksperimenta pranja mozga. )redsednik S89! (arter! je po1urio da izjavi kako je sa programom E(;%ltra svr'eno. Samo deset godina kasnije "I8 je i sama priznala ispravnost optu1bi upereni& protiv nje. 9esetinama 1rtava! koje su ostale u 1ivotu! isplaeno je ID$.$$$ Y od'tete. Simptomatina je mogunost (amerona da se upozna sa dokumentima 8nenerbe; a. Sudije su te dokumente smatrali apsolutno mistinim i zabranili su uvid javnosti u nji& jo' u toku samog pro,esa u Nirnbergu. 3ivina muzika s0era (a1u da su savremene nauke samo osta,i drevni&. 4o mi'ljenje je sporno. Ee+utim! upravo u drevnoj mistinoj tradi,iji! talasnim vibra,ionim metodama uti,aja na ovekovu svest dodeljuje se prvostepena uloga. Enoge paganske religije i kultovi prineli su svoja znanja na oltar masonerije. Zavirimo u savremenu masonsku en,iklopediju Eenli *ola. Svetovi Kgipta i 6ramina su bez sumnje poimali 0undamentalno znaenje prin,ipa vibro;terapije. )osredstvom pesama i mantri! u kojima se stavljao naglasak na odre+ene samoglasnike i suglasnike! oni su podsti,ali uzburkane odgovore i pomagali prirodi da obnovi povre+ene zglobove i izgubljene organe. %pravo te predstave le1e u osnovi drevni& mistini& legendi o poznanju izgubljene rei imena bo1jeg. Smatralo se da onaj ko pozna i izrekne ime bo1je! mo1e zadobiti apsolutnu silu i vlast.

Veoma zanimljive paralele tako+e pru1a pitagorejska teorija muzike nebesni& s0era. 4ek je u poslednje vreme poja'njeno- svakoj od planeta Sunevog sistema odgovaraju vibra,ije uporedive sa vibra,ionim karakteristikama razliiti& organa ljudskog tela. V. (anjuka- %loga vibra,ije o kojoj su govorili mnogi misti,i! od )itagore do Jur+ijeva! veoma je slikovito izra1ena u dalekoistonoj izre,i- 9ok 3iva ple'e! svet postoji. ! to jest! dok mnogoruki bog tvori talasanje u prirodi = ona je 1iva. .azumeti ta pre0injena kolebanja! ovladati njima! evo zadatka za ma'tu posveeni&/ 9anas se javlja novi okultizam. % okultiste spada i guru kri'naista! od koga ueni,i dobijaju jedinine mantre! svojevrsni zvuni tuak za svest. 4o su i rukovodio,i sedeljki neuro;lingvistiki& programiranja. Oni od 1rtava koji im se obraaju 0ormiraju jedan poten,ijalno veoma opasan sloj stanovni'tva. Ee+u najopasnijima su tvor,i visoko;te&nolo'kog psi&otronskog oru1ja! kao i psi&o; &emiari! nasledni,i srednjovekovne sekte asasina! iji su lanovi upuivani u raj uz pomo narkotika! kao i psi&otroniari koji su zarobili )itagorinu muziku s0era u svoje zloslutne generatore. 6ez obzira na 0ormiranje in0orma,ionog dru'tva! mogunost da se obrazuju zatvoreni sistemi znanja okultnog tipa ostaje na snazi. % nji&ovom temelju je krajnja spe,ijaliza,ija savremene nauke. 6aratati nekim poda,ima dobijaju mogunost samo posveeni. )si&otronika je ve u'la u terminologiju klasi0ika,ije naoru1anja razliiti& zemalja! ali pravno ona kao da ne postoji. Sazrelo je pitanje o za'titi oveka u posebno pre0injenim s0erama- du&ovnoj! psi&o0izikoj! genetskoj. Nastalo je vreme da se psi&o;oru1je smesti u isti ko' sa drugim vidovima oru1ja masovnog uni'tenja. (u,nuo je as da se ta tema prenese sa ravni zanimanja ljubitelja egzotike na ravan nasu'ni& problema. Zloslutni projekti su sve zreliji. )retvoriti nezadovoljnika u poslu'nog potoveka! a za nadzornika tako+e postaviti poslu'nog! ali agresivnog supermena. Hormiranje takve psi&o;jerar&ije je aktuelno! jer savremeni svet li'ava ljude najjai& idealistiki& motiva,ija i postupaka. Oprezno/ )si&otronika mo1e da postane poslednja karta za ideologiju koja je is,rpljena! ili za re1im koji gubi legitimnost. %pravo zato! as je da se progovori o odnosu te oblasti sa samom vr&u'kom piramide vlasti. Eagisterijum Eart ?@G@. godina! Eanila. Zbog sumnje da je poku'ao atentat na predsednika Hilipina! Earkosa! u&ap'en je izvesni 7uis 8n+elo (astiljo. )si&olog! koji je sa njim radio u zatvoru! skrenuo je pa1nju na udne 0raze iz (astiljevog bloketa. Ispostavilo se da zapisane rei o velikom vo+i neizostavno u&ap'enika ba,aju u nepobudni san. Hormula- Verovau u sebe! jer niko nee verovati u mene ! budi ga iz sna. )ostepeno! uz pomo kombina,ija kodirani& rei! sa svesti u&ap'enika su skinuli ini. Ispostavilo se da je bio obra+en na etiri &ipnotika nivoa. 4a psi&otronska matri,a kao da je u sebi sadr1ala etiri razliite linosti. )ri prelasku iz jedne u drugu! menjali su se maniri! nain op'tenja! osme&! ak i izraz oiju. Na prvom nivou! (astiljo je bio ovek koji je do'ao na Hilipine iz nevelikog gradia u dr1avi Vird1iniji! mada nije znao da objasni zbog ega. Na drugom! bio je agent "I8;e! koji se &rabro dr1ao na ispitivanju. Na treem! bio je agent koji je otkriven i programiran na samouni'tenje. % stanju transa! on je grozniavo pu,ketao kraj slepooni,e ispra1njenim pi'toljem. Na etvrtom nivou u&ap'eni se oito odazivao na pravo ime. On je ispriao da je pro'ao pripremu u logoru "I8;e. %glavnom je trenirao upotrebu snajpera. Seao se! tako+e! da je uestvovao u jednoj od opera,ija

likvidiranja. )o vremenu koje je navodio! ona je zau+ujue podseala na ubistvo predsednika (enedija. Vo+e na'eg vremena ne mogu biti sigurni ne samo za svoj 1ivot! 'to je oduvek bio predmet rizika u nji&ovoj pro0esiji! ve i za svoju svest. 8ko se od pla'ljivog novajlije mo1e proizvesti super vojnik! od priprostog Eeksikan,a super agent "I8;e! onda kakve su perspektive uti,aja na prva li,a u dr1avi: Saltikov;3edrinov lik gradonaelnika sa muzikom kutijom u glavi uistinu je proroki. 8li! ako je e0ektivnost upravljanja ovekom jo' uvek pod znakom pitanja! onda je mogunost psi&otronike! da neprimetno pokupi istaknutog oveka! injeni,a. Na neka promi'ljanja u tom kontekstu navodi knjiga biv'eg ministra ouvanja zdravlja SSS.;a! K. 2azova! Zdravlje i vlast . Samom akademiku te'ko je da objasni osetno pogor'anje zdravlja! koje se u 7ivadi dogodilo! najpre 8ndropovu! a zatim 2ernjenku. 2udna je! tako+e! i smrt doktora vojni& nauka! mar'ala %stinova! i njegovog! ak! slovakog kolege generala 9zura. (osigin kao da je bio 1rtva daljinskog udara = prevrnuo se u am,u. % na'em veku prve linosti oseaju d1inovske 0izike i psi&olo'ke terete. 6ez pomoi spe,ijalista sposobni& da pospe'e nji&ovu energiju = ne mogu. *ipoteza je sledea- 1re,ima je ugodnije da istiu u prvi plan ne one koje su ve iskompromitovali! ve nekoga ija svest se nalazi na tajnoj udi,i. Slavni izraelski &ipnotizer! %ri Jeler! koga ruski gledao,i pamte po seansama na daljinu! u svojoj knjizi pi'e o jednoj seansi! koju je izveo pre dvadesetak godina! u vreme inaugura,ije predsednika (artera #$. januara ?@II. godine. Na ini,ijativu "I8; e! Jeler je poku'ao da predsedniku sugeri'e jednu ideju. .e je bila o zaostajanju 8merike u odnosu na SSS. u oblasti psi&otronike. "ilj je bio- uveati ulaganje nov,a u tu oblast. Jeler je obavio posao u vreme rukovanja! koje je! uz pomo prijatelja iz obezbe+enja! utanaio &ipnotizer. Nije li to element samoreklame: 4e'ko je prosuditi. 6ilo kako bilo! desetog januara ?@AF. godine Njujork tajms je saop'tio- Jodine ?@II. (arter je odista naredio da se analizira sovjetski nivo parapsi&ologije. )osle toga dolari su poeli tei u 1eljenom prav,u. Vojska S89 i parapsi&ologija #D. jula ?@D@. godine na palubu amerike atomske podmorni,e Nautilus popeo se tajanstveni putnik. )odmorni,a je odma& isplovila iz luke i 'esnaest dana je putovala puinom 8tlantskog okeana. 6ezimeni putnik nijednom nije napustio svoju kaitu! ali dva puta na dan on je slao kapetanu listie sa udnim zna,ima- as sa zvezdom! as sa krstom ili sa talasastim linijama. Oni su se nalazili u koverti sa natpisom strogo poverljivo . (ada se ama, pribli1io lu,i (rojton! putnika je doekao konvoj amerike mornari,e. %skoro je on razgovarao sa direktorom odeljenja biolo'ki& nauka pri upravi za istra1ivanje vojno;vazdu&oplovni& snaga S89! pukovnikom Vilijamom 6auersom. Ovaj je iz se0a izvadio kovertu sa natpisom "entar istra1ivanja Eerilend . Zagonetni putnik je dodao koverat sa peatom Nautilus . 6ele'ke sadr1ane u njima = sjedinili su. Vi'e od I$U znakova! u razliitim kovertima! bili su identini. 4o je sadr1aj svojevremeno 'iroko popularnog lanka <aka 6er1ijea! koji su 'tampale mnoge zapadne novine. % njemu se opisivao eksperiment 8merikana,a za kori'enje telepatije u vojne svr&e. Enogi spe,ijalisti smatraju da je upravo ta publika,ija uznemirila sovjetsko rukovodstvo i poslu1ila kao razlog za aktiva,iju slini& istra1ivanja u SSS.;u. % vezi sa tim! govorilo se ak o kontaktima 6er1ijea sa (J6;om.

9ezin0orma,ija je ozbiljno oru1je! izvrsno sredstvo da se obezbedi manipula,ija na temu- (o stoji kraj kormila vidljive vlasti: . 9opu'tam da istoni,i novinske patke mogu da budu i neki od moji& sabesednika. Eo1da u najboljoj nameri. %skoro posle emitovanja serije moji& televizijski& emisija pod nazivom "rno sandue ! koje su govorile o psi&o;oru1ju! jedan spe,ijalista mi je! obilazei kao ki'a oko (ragujev,a! predlo1io da se upoznam sa nizom istra1ivanja! koja su se vodila u oblasti psi&otronike. 2ita'! i kosa ti se na glavi di1e. )osebno ako obrati' pa1nju na peat Nivo spremnosti A.D ; Eentalni modulatori- uspe'no su pro'li laboratorijska i terenska ispitivanja! i primenjeni su u realnim uslovima. A.?$ = .adio;glas! unutra'nji glas- translator misli i naina delovanja. )rimenjen je u realnim uslovima. A.?? = Jenski destruktor- primenjivao se u realnim uslovima. A.?D = )si&ogeneratori zasnovani na prin,ipima simpatike magije. (oriste se sada u realnim uslovima. @.G = In0orma,iono moduliranje linosti. )ro'lo je laboratorijsko i terensko ispitivanje. Ispostavilo se da su savr'eno poverljive papire dobijali jo' neki novinari! koji se bave analognim problemima. Sablazan da se vidi senza,ija odma& je bila zabranjena! mada se sve to dogodilo posle avgustovski& doga+aja ?@@?. godine! kada je general (obe, progovorio o prisustvu psi&otronski& generatora u vojnom kompleksu! a zatim je svoje zapanjujue teorije objavio doktor 9iev. 6ura u noos0eri ?A. avgust ?@@?.! u rejonu Varne pristao je ameriki brod 6elkap . 8paratura privr'ena na njegovoj palubi nije liila na obino naoru1anje. Nedugo pre toga! ona je bila ispitana u )ersijskom zalivu. Sa pojavom zagonetnog broda u zalivu! sa armijom Iraka poele su se doga+ati udnovate stvari. )ripadnike vojske Sadama *useina! prekaljene u vi'egodi'njem ratu sa Iranom! za&vatio je stra&. Ispoetka su se predavali na desetine! a zatim na &iljade. 6io je to prvi psi&otronski rat u istoriji oveanstva. S89 su taj rat dobile za vreme predsednika 91ord1a 6u'a! koji je! jo' dok je bio 'e0 "I8;e! lino nadgledao odeljenje! koje se bavilo psi&oistra1ivanjima. ?@. avgusta! zombi generatori na brodu 6elkap ponovo su aktivirani. %pravljeni su na poseban re1im rada- umesto u1asa! emitovana je eu0orija. Nevidljivi zrak je uperen na Eoskvu. % prestoni,i se njegovo dejstvo korigovalo. Spe,ijalna te&nika je ukljuena na 'estom spratu amerikog poslanstva. Ona je tako+e ve isprobana. Ee+utim! u toku isprobavanja ogromne koliine energije! ma'ina se zapalila. .uskim vatrogas,ima bilo je strogo zabranjeno da gase taj po1ar. % avgustu ?@@?. godine sve je radilo kako treba. Zrak je 0okusiran na parlament. Istovremeno! ovde su dognali ogromne koliine votke sa povi'enim uti,ajem na organizam. )oela se sakupljati masa. )ostepeno ju je za&vatilo uzbu+enje. )oeli su da grade barikade! uglavnom od nekog kr'a i otpadaka >otpa,i protiv tenkovaB. Niko nije primeivao operetski karakter barikada. (ao da je neija nevidljiva ruka u'la u podsvest i otuda izvlaila poluzaboravljene kli'ee = "rveni trg ?@$D. godine9ole samodr1avlje/ <ivela revolu,ija/ % mozgu ljudi koji su se sakupili na (rasnoj )resnji ?@@?. godine stari obras,i stekli su nov leksiki 0on. 9ole partokratija/ <ivela demokratija/ Zatim je uzeo re

Jelj,in. Zbog neega! on se spustio sa ozvuenog balkona i popeo se na tenk. .evolu,ija/ 7enjin na tenku/ Narod pozdravlja vo+u/ *iljade ljudi koji su postali bioroboti tiskali su se na trgu kraj parlamenta. %skoro e trg nazvati trgom slobode. Odma& za prvim psi&otronskim ratom dogodila se i prva psi&otronska revolu,ija. % pitanju be'e zau+ujua verzija! koju je objavio 4odor 9iev ve nekoliko dana posle opisani& doga+aja. 4o se dogodilo na me+unarodnom kongresu za ispitivanje ljudski& dimenzija u Eoskvi i o'tro pospe'ilo publika,ije na temu )si&otronsko oru1je . O neem slinom je u 'tampi govorio i predsednik (almikije! (irsan Iljum1inov! ali to se ti,alo druge stra'ne situa,ije = doga+aja iz oktobra ?@@C. Odjednom mi postade te'ko. (ada sam iza'ao na uli,u! glava mi je buala. Eislio sam- 'ta se to doga+a: Ispostavlja se da se u zgradi! nasuprot &otela! nalazila aparatura za visoke 0rekven,ije. Ona je pro1imala itavu zgradu. >.ud,ko:B je imao aparat! koji mu je poklonio 6aranikov. 8parat je lovio te visoke 0rekven,ije. 4ako je psi&otronska tema dobila izrazitu popularnost. %pravo zato je ona postajala katkad neobino pogodna stvar za udar,e po politikim protivni,ima. Kvo! biv'i narodni deputat .usije saop'tava da za vreme etvrtog kongresa mnoge njegove kolege nisu mogle da s&vate za'to su glasali tako a ne drukije. Iako potpuno trezni! neki dugo nisu mogli da prona+u! posle glasanja! svoje sobe u &otelu. Zakljuak- Sobe! gde se odigravaju takvi 0orumi! dopingovane su psi&otronikom. Ili! demokratski ekstrasens dolazi u Eoskvu iz 8lmate i otkriva ,rni oblak zle energije nad kuom u kojoj stanuje *azbulatov. Zakljuak- )ortparol parlamenta mora da se seli. Ili! patriotska 'tampa saop'tava da se zdravlje lanova jednog patriotskog 0oruma pogor'alo usled primene psi&otronskog aparata protiv nji&. Zakljuak- Vlast je zloinaka. 9a/ Noos0eru je za&vatila bura. 9elgadovi ogledi Jodine ?@II.! tada malo kome poznati psi&o;0iziolog! *ose 9elgado! poeo je sa ugra+ivanjem elektronski& sistema upravljanja u mozak. )o'lo mu je za rukom da ostvari upravljanje objektom na daljinu. Implatanti su uti,ali na tzv. stra1arske ,entre mozga. %skoro je krugu spe,ijalista bila demonstrirana elektronska korida. .ogovi razjarenog bika ve su se skoro doti,ali grudi eksperimentatora! ali je ovaj u tom trenutku davao signal i 1ivotinja je obamirala. Zatim su implantate poeli ugra+ivati i avijatiarima strate'ke avija,ije! jer oni nemaju pravo na gre'ku! pa je katkad potrebno odluku pri&vatiti toliko brzo da ljudski mozak nije kadar da reaguje odma&. Ispoetka je u 9elgadovom privatnom institutu radilo #$! C$ ljudi. Jodine ?@A#. personal je ve brojao pola &iljade ljudi. Sada ,entar na ijem elu se nalazi Nobelova, *ose 9elgado 'tite marin,i mornari,e S89. Na'a istra1ivanja sve bli1e nas odvode vi'im nivoima svenarodno izabrane vlasti i u tom kontekstu nie pitanje- u 'ta se pretvaraju takva! na primer! s&vatanja kao 'to je demokratija: Euzika iz starog popularnog dejeg radio;programa! u kojem su se itale bajke! sada otvara emisiju o astrolo'kim prognozama. Zauv'i znanu! ak pomalo zaboravljenu melodiju! ovek kao da se privremeno pretvara u dete. On postaje neobino poverljiv i! u stvari! dobija ne prognozu! ve programirani uti,aj.

8 evo jo' jedne televizijske lovine. Voditelj in0orma,ionog programa sedi sa razliitim monitorima u pozadini. Oko praktino ne mo1e uloviti promi,anje ti& slii,a u zadnjem planu. Ee+utim! nesrazmerni upija podsvesti upija i to. % 8meri,i je kori'enje #D;tog kadra u bioskopu i televiziji! koji utiu na podsvest! zabranjeno zakonom! ali tim pre i tamo mnogi krupni super;marketi! na primer! neprimetno ugra+uju u glasnu muziku zvuk lisi,a! poli,ijske sirene i lave1 pasa. 4o pla'i poten,ijalnog lopova. Jurij 7opatin! ekspert dr1avne dume- )ri izradi zakona o bezbednosti linosti na prvo mesto! po ostvarenoj opasnosti! staviemo ne psi&otroniku kao takvu! ve dejstvo elektronski& sredstava masovne in0orma,ije. )o stepenu ,ininog i nekontrolisanog ispiranja mozgova sa tom delatno'u se ni'ta ne mo1e uporediti. 2ak i ako tv direktno ne kontroli'e pona'anje ljudi! onda se ona otvoreno upravlja prema sklonostima potro'aa! motivima! 1eljama! za&tevima. >Napomena- 4elevizor esto raspaljuje u gledao,u strasnu 1elju da ovlada svime 'to vidi na ekranu. I on! na u'trb svog realnog 1ivota! porodi,e! du&ovnog razvoja! poinje da gubi vreme na sti,anje sve vi'e i vi'e statusni& simbola.B 4o se doga+a esto neprimetno. 4ako dobijamo tele;neviziju. )ri tom isku'avani gledala, sebe smatra slobodnim. 8vaj/ % stvari! to je najgora 0orma ropstva- kada rob sebe uop'te i ne osea robom. 4elevizijska monta1a 0ormira posebnu izbornu realnost. Eanipuli'ui snimljenim materijalom u monta1i! ovek se mo1e primorati da izrekne ono 'to nije govorio i da uini kako nije radio. )roizilazi izvesno razdvajanje konkretni& ljudi. Svaki od nji& u svojoj 1ivotnoj ipostasi je realan ovek! 6o1je stvorenje! a u grani,ama ravni ,rnog ekrana = golem! bie skrpljeno na monitoru od strane slugu televizijski& 1reeva. >Napomena- 6io sam svedok kako je neko vreme u tv studio Ostankino stalno dolazila oito opsednuta 1ena i molila se za to zdanje i televiziju. Jo' jedan primer bolesne reak,ije o+avoljenog oveka na pre0injena i veoma zloslutna kretanja u savremenom svetu.B 4elevizija i okultno Savez televizije i psi&otronike nije samo naga+anje. Slinu po su'tini ideju izrekao je nedavno rukovodila, moskovskog instituta kompjuterski& psi&o;te&nologija I. V. Smirnov. Imam intervju s njim! gde naunik predla1e da se sprovede eksperiment programiranja televizijski& gledala,a radi nji&ove za'tite od narkomanije. )ri tom! u toku prenosa! iz studija e se emitovati za uvo neu&vatljivo akustino dejstvo. .e je o sugestiji koja se natura mimo ovekove svesti. Jo' jednom se susreemo sa poku'ajem prodora naunika u podsvest! u s0eru koja je! po de0ini,iji 0iloso0a .ene Jenona! &ranili'te demonski& sila. Savez nauke i ,rne magije ponovo dobija razma&. )odsetimo- u podsvesti se prikuplja do @DU in0orma,ija koje ovek dobija. 4o jo' jedanput potvr+uje da su znanja darovana odozgo po svom obimu ograniena. Na nji& otpada DU. 9akle! bolje je drugim s0erama ne obraati se. S obzirom na to da je neprijatelj ljudskog roda odluio da svakoga od nas napuni jo' kojeim! bolje je dr1ati ta po&ranjena znanja u krle,i! jer nji&ova skrivenost je po )romislu 6o1jem. Kvo )ravoslavnog pogleda na sline stvari. .e ima nastojatelj Sretenjskog manastira u Eoskvi! iguman 4i&on- Izazivanje dejstva skriveni&! to jest! rezervni& mogunosti ljudskog organizma! ako je u vezi sa sugestijom ovog ili onog tipa >to jest &ipnozomB! direktno je povezana sa demonima. Vreme nam je uporediti ,rni televizorski ekran! koji koti jata +avola! sa slavnim ,rnim ogledalom 91ona 9ija. 7egenda glasi da je taj naunik i okultist iz ?G. veka

mogao prizivati iz ogledala neko bie! koje mu je pomagalo. 4o slavno ,rno ogledalo je oval predivno ispoliranog antra,ita i sada se uva u britanskom muzeju. 91on 9i se proslavio! izme+u ostalog! otkriem nove zvezde u sazve1+u (asiopeje. )re toga! ovek! koji je &iljadugo+ima gledao u nebo! mislio je da je poznavao na njemu svaku svetlosnu truni,u. (olege 91ona 9ija su likovale. Stvar nije prosto u novoj zvezdi. Ovrsnut idejom! astronomov pogled je probio porozne svodove! koje je 4vora, izveo nad Zemljom. Sada e! mi'lja&u nauni,i! iza razmaknuti& grani,a realnosti! buji,ama potei nezemaljska mudrost. 8vaj/ Sve lii na ono 'to su zaklju,i tako izvitoperene logike ve potvrdili. Otkrie 91ona 9ija je od oni& koja su polo1ila temelj pozitivistikoj nau,i. Iz takvi&! otkriima probijeni& rupa! na oveanstvo je bukvalno linuo ledeni &aos znanja i energija! koje sada poku'ava da ulovi toliko savremeni& naunika. >Napomena- )ozitivistika nauka ve krajem pro'log veka zapala je u totalnu bezbo1nost. )o mi'ljenju o,a 8ndreja (urajeva upravo je uklanjanje od paganske religijske obojene kosmogonije! sa njenim demonima koji lete u vazdu&u i slinim personama! izazvalo u &ri'anskom pogledu na svet radikalno nereligijski nain poznanja sveta = nauku. Osmeliv'i se! ona je odluila i da u potpunosti ukine Nebesku &ijerar&iju.B Obogaljivanje uma %ostalom! vratimo se na'oj temi. 6iogra0ska bele'ka- Valentin 4i&onovi Sljepu&a! kandidat za doktora te&niki& nauka! biv'i logora'! jedan od aktivista moskovske komisije za prava oveka! koja istra1uje 0akta psi&otronskog terora. )rvog marta ?@@?. godine! u jednoj od radio emisija! dvoje spe,ijalista u oblasti bezbednosti! izjavili su- % zgradi nasuprot kabineta 6. Jelj,ina otkrivena je aparatura koja emituje visoku 0rekven,iju. S obzirom na injeni,u da sam ja ve dostavljao 6orisu Nikolajeviu analitike bele'ke sa upozorenjem o opasnosti sline vrste! pozvali su me da istra1im sluaj. )o istrazi! mogue je bilo ustanoviti da je Jelj,in podvrgavan zraenju ne manje od pola godine. %ostalom! sam generator mo1e da se nalazi na znaajnom rastojanju od 1rtve. )renositi zrake sposobni su tele0onski provodni,i! televizor ak i vodovodne ,evi. .ezultati istra1ivanja nisu objavljeni. Za'to: Eogu da pretpostavim iz dva razloga. )rvo! to bi bilo uinjeno u korist oni& politiki& snaga! koje su odavno! na sva zvona! razgla'avala izve'taje o lo'em zdravlju 6orisa Nikolajevia. 9rugo! po mojim istra1ivanjima ras&odi na razne psi&ote&nologije tokom sedamdeseti& i osamdeseti& godina! inili su ne manje od D$ milijardi predre0ormski& rubalja. )rogrami koji za&tevaju sline sume nisu mogli da mimoi+u )olitbiro. Jelj,in je! pre svi&! znao za nji&. Eogue je ak da na takvom dokumentu stoji upravo njegov potpis. %ti,aj psi&o&emije! psi&otronike i ekstrasensa na politiku je tema umnogome egzotina i sporna za javnu svest. Ee+utim! ma kako strano! u krugovima bliskim vi'im redovima vlasti! ona se smatra kao ne'to 'to se samo po sebi podrazumeva. )osle &ap'enja lanova J(2) u se0u jednog od Jorbaovu najbli1i& 0unk,ionera! 6oldina! prona+ene su 'i0re tele0onski& razgovora li,a na visokim polo1ajima. Jedan od nji& je datiran C?. marta ?@@?. godine. On se vodio izme+u Jelj,inovog pomonika 7. Su&anova i izvesnog (ar&amona 91urabajevia. Njegovo prezime! pi'e u izve'taju saradnika (J6;a! je nepoznato. 9akle! ,itiramo dokument na kojem je svojevremeno stajao peat strogo poverljivo .

(.- Kvo! on ide na odmor. Naravno! to nije privilegija! ali ka1u da Jelj,in negoduje protiv privilegija! a sam ide na odmor. S.- 8li nije se imalo kuda. 7ekari su naredili oporavak. (.- 4ek ako mu predaju vlast! lekari e ga izleiti. Ja sam mu to ve rekao. S.- 7ekari mogu sve/ %inie 'to im je volja. Kvo 'ta se dogodilo. )oeo je plenum! on je oti'ao na plenum! ali se za vreme ruka r+avo oseao. .+avo se oseao za sve vreme plenuma! posebno na skup'tini. 2im je plenum pro'ao! oporavio se. 8 ovamo na'i parapsi&olozi tvrde da rade na njemu. Ispada da ga neko izvodi iz regularnog stanja. % tom kontekstu nikako ne mogu zaboraviti rei koje je E. Jorbaov izrekao posle Horosa. On se oseao! kako je u vreme pua .eisa Eaksimovna! saznav'i da su njenog supruga proglasili bolesnim! rekla- Od nas e napraviti bogalje. 4e'ko da je ta 0raza bila sluajnost. >Napomena- Spe,ijalista koji radi u oblasti psi&otronike >1eleo je da ostane anonimanB saop'tio mi je neke podatke o zagonetnom (a&ramunu 91urabajeviu. On je uenik maga! koji je! govorei savremenim jezikom! bio lini ekstrasens Staljina. )oznato je samo da su ga nazivali 3pana,. Ve kasnije! line ekstrasense je imao i tako tvrdokorni lan )olitbiroa! kao 'to je Suslov. Vorotnjikov je iz (rasnodara u Eoskvu pozvao itavu grupu ezoteriara. Na nji&ovom elu je bio neki )ivovarov. 2lanovi te grupe i nji&ovi uesni,i uspe'no rade i danas. (omunizam uzalud smatraju uenjem li'enim mistini& korena. Izgonei *ri'anstvo! nove mesije su samo pripremile zidanje novog &rama. )one'to su zajmili od pret&odnika. (omunizam je zami'ljen kao parodija "arstva 6o1jeg na zemlji. Eoralni kodeks graditelja komunizma praktino ponavlja *ristovu propoved na gori! samo izba,ujui 6oga iz nje. 2ak i ideju da sazdaju novog oveka u pro0anom smislu te1ili su da ostvare u okvirima te ideologije. 4akvim ,iljem bio je naroito opsednut 4ro,ki. % vili na Ealoj Nikitinskoj ak su za to 0ormirali spe,ijalni deji dom. 4amo su smestili de,u od pola godine do ?? godina! uglavnom potomke sovjetske elite. 4amo je bio neko vreme sin O. J. 3mita. 9om je radio od ?@#?. do ?@#D. godine. 8li! zatim! po'to je 4ro,ki zapao u nemilost! dom su zatvorili. 8r&ivi su dopali podruma polite&nikog muzeja. 6ele'ke o kaljenju elika vo+ene su svakodnevno. Zatim su ti papiri nestali. 7ekarski teror i kaljenje oveka povezani su i time 'to su skrivani od oiju javnosti. Smrtni is&od posle svakog eksperimenta izuava patoanatom! a on je potinjen glavnom lekaru institu,ije u kojoj se eksperiment izvodio. Sva+a iz medi,inske palate nikad ne izlazi izvan njeni& zidova. Istra1ujui problem jatrogenije ; pogor'anja zdravlja pa,ijenta izazvani& nesavesnim leenjem! krajem osamdeseti& godina u 7enjingradu iznenadio sam se uporediv'i dve ,i0re. 6roj umrli& u toku godine dana! kao rezultat nesavesnog leenja! poklopio se sa brojem poginuli& nasilni& zloina. 8li! iz vi'i& razloga nije vo+en nijedan krivini postupak.B Ve'tina masovne kontrole Nauka vlada masom ! Njujork petog marta! Itartas H6I je nameravao da protiv poglavara sekte 7oza 9avidova ! 9ejvida (ore'a! u vreme pro'logodi'nje opsade rana koji je sekta zauzela! primeni psi&otronsko oru1je razra+eno u SSS.;u. O tajanstvenom ruskom udru1enju za upravljanje sve'u! priao je jedan saradnik amerike tajne slu1be! koji je 1eleo da sauva anonimnost i koji je u martu ?@@C. godine prisustvovao predstavljanju tog udru1enja u Va'ingtonu. Vilid1 Vojs imenuje Igora Smirnova sa moskovske medi,inske akademije kao jednog od ruski& naunika koji su u Va'ington doneli aparaturu i pokazivali je

desetinama ameriki& zvaninika! koji su predstavljali )entagon;agenturu i dr1avno; bezbedonosne organe. )o tim novinama! nauni,i su utvrdili da se uz pomo ovi& instrumenata! na podsvesnom nivou! mogu sugerisati ljudima misli i na taj nain kontrolisati nji&ovo delanje. 9akle! posrednim nainom potvr+uje se istinitost udnovate in0orma,ije o tome da su jo' ?@@?. godine amerika tajna slu1ba i (J6 potpisali dokument o zajednikim istra1ivanjima u oblasti psi&otronskog naoru1anja. Sasvim nedavno! tu in0orma,iju objavljenu svojevremeno u nezavisnim novinama! potvrdilo je i pismo rukovodio,a ruskog odbrambenog zavoda objavljeno u moskovskim Novostima . % tom zavodu! uz zajedniku saglasnost! a po te&nikoj dokumenta,iji amerike 0irme *JZ "O limitedR bilo je odlueno da se proizvede rezonansni aparat Eiranda . 4i aparati zasnovani su na visokim 0rekven,ijama zraenja. .azume se! oni su predvi+eni u medi,inske svr&e. )oznato je da tajna slu1ba samo o tome i brine. )odsetimo- Imenovani ugovor se pojavio jo' za vreme postojanja SSS.;a. 9a li to znai da 1reeve novog vremena ujedinjuju motiva,ije koje se nalaze izvan polja ideolo'ki&! geopolitiki& i drugi& raznoglasja: % razgovoru sa mnom! Igor Smirnov je tvrdio da je on ve u S89 registrovao nauno;istra1ivaku 0irmu! u kojoj se! kao jedan od osnivaa sa amerike strane! javlja savetnik predsednika (lintona za globalnu strategiju = gospodin Eoris. % poslednje vreme laboratoriju Smirnova posetilo je mno'tvo novinara. "itiraemo nekolike. )a,ijenta posa+uju pred kompjuter. Na ekranu promie gra0ika! a u nau'ni,ama prijatan 'um. 3um nije jednostavan. % njemu su skrivena pitanja koja prodiru u samu du'u! o onome glavnom- porodi,a! rad! nova,! seks! politika! alko&ol! kriminal i slino. Saradni,i unose u kompjuter reak,ije pa,ijenta na slina be'umno postavljena pitanja. )ri tom! odgovori idu iz podsvesti. 2ovek i ne sumnja o svojim reak,ijama. 4o je prva polovina rada = dijagnoza. 9ruga je korek,ija. Negativna aso,ijalna stremljenja treba ugasiti! ak ukinuti! a pozitivna pojaati. Omoguili su oveku da poslu'a svog omiljenog Vivaldija! a u muziku su uba,ili! ne pitanje! ve ne'to slino savetu. )a,ijent savete ne uje! ali i& usvaja. Vama se dopada da nazivate na'e pa,ijente reju zombi: )a u redu ! osme&uje se Smirnov. Ei sami i& tako nazivamo samo u 'ali. 6avimo se najobinijom psi&oanalizom! istina! pojaanom uz pomo kompjutera. Ne zaboravite da pri svojoj klevetnikoj primedbi objasnite na'e ,iljeve = leiti i uiti. Ja sam tako+e boravio u toj laboratoriji. Za ?D do #$ minuta pa,ijentu zadaju nekoliko &iljada kodirani& neujni& pitanja. 6esvesni odgovori na nji& ne la1u! tvrdi Smirnov. On to naziva detektorom istine! i jo'- ogledalom! u kojem ovek! po prvi put! mo1e da ugleda svoju du'u. Ei vidimo kako se na ekranu monitora vrti besmrtna ljudska du'a ! govori naunik! i mo1emo da ostvarimo presa+ivanje dela sagnjile du'e. Ei koristimo termin psi&o;katarzis >oi'enje uz pomo na'i& metodaB. >Napomena- Iz svog ,rnog ogledala gospodin Smirnov dobija in0orma,iju! koja mu dozvoljava da izvede! na primer! ovako udne zakljuke. (od .usa! za razliku od 8merikana,a! ideja 6oga odsustvuje.B 9obiv'i podatke o pa,ijentu! Smirnov i& izgovara u mikro0on ure+aja. Zvuk se propu'ta kroz kompjuter i pretvara se u onaj lako 'u'tei magiki kon,entrat. 4aj kon,entrat uba,uju u prijatnu muziku! i evo- psi&otronska misa je spremna/ %ostalom! sam naunik naziva te&nologiju kamenom mudra,a .

8mbi,ije su upravo takve. Kvo jo' neki& od te1nji saradnika laboratorije. 4reba uti,ati na dru'tvenu svest. .azmotriemo te probleme radi preobra1aja mentaliteta na,ije. Neop&odno je obaviti psi&osondiranje politiara u odnosu na predmet nji&ovog pona'anja u ekstremnim situa,ijama. Hrojdizam i lik zveri 9akle! imamo posla sa komjuterskim 0rojdizmom. Sigmund Hrojd je temeljio svoju teoriju nesvesnog i na slinim pitanjima koja danas uba,uju u podsvest pa,ijenata! pri laboratoriji Igora Smirnova. 4rans0uzija krvi! kanibalizam! krvo1ednost ; navodno postav'i svestan ti& svoji& kompleksa! ovek se mo1e osloboditi neuroze. Ee+utim! po 0iloso0u .ene Jenonu! znameniti psi&ijatar je pod vidom terapeutske prakse uinio svojinom miliona ljudi stra'ni satanski ritual! koji je osloba+ao sve najni1e u oveku. Jenon je znao o emu govori! jer je u mladosti bio lan jedne masonske lo1e. % okultnim krugovima je poznata pria o tome kako su ?@$A. godine! tokom spiritistike seanse martinistikog reda! njegovom stare'ini! )aliju! du&ovi naredili da obnovi red templara i da njegovim glavnim majstorom imenuje ba' Jenona. 9otina te&nologija veoma podsea na smisao ,rnomagijski& radnji u obiajima sami& satanista. Oni tvrde da satanizam! navodno! ispunjava prazninu izme+u religija i psi&ijatrije. *ramovi satane moraju biti stvoreni za ljudsko opijanje slobodom! bezgraninom prirodom zveri. % ritualima! satanistima je neop&odno da oprobaju svoju jarost! surovost i osvetoljubivost! da bi zatim voleli one koji zaslu1uju ljubav. 4okom svoji& &ipnotiki& eksperimenata! Hrojd je istakao &ipotezu zavo+enja. )raktino! sve njegove pa,ijentkinje su se seale da su u detinjstvu bile podvrgavane seksualnoj agresiji. 4o se priznanje ; a naje'e su za seksualno zlostavljanje optu1ivani roditelji! odvijalo tokom rituala satanskog razgovora! pri emu su se seale jedino pod &ipnozom. % na'e vreme! kada je jedan od kanadski& psi&ijatara putem 'tampe objavio slian sluaj! u S89 se dogodila bukvalno eksplozija psi&oza na tu temu. *iljade ljudi za&tevaju sada status 1rtve tog podzemnog kulta. )ri tom! oni se stalno seaju da su u detinjstvu bili oevi,i vampirski& orgija! da su videli +avola i slino. Od ?@AC. do ?@@#. godine pred sudovima 8merike je pretresano oko #.$$$ sluajeva ritualnog nasilja nad de,om. 9a li je realna tajna satanske zavere! iji uesni,i koriste de,u! a zatim spe,ijalnim metodama! otklanjaju iz nji& seanje: O tome se trenutno vode veliki sporovi. Ee+utim! injeni,a je da stra'ni d1in! kojeg je Hrojd ispustio iz podsvesti mnogi& ljudi! ubrzava pusto'no kretanje po du'ama. Sam koren rei podsvesno jasno ukazuje na poreklo onoga o emu govorimo = poreklo najni1e! adsko. )ravoslavni ljudi znaju- podsvesno u terminologiji i prakti,i slini& ljudi je &ranili'te strasti i besova. Svetitelj Ignatije! istinski asketa i podvi1nik! koji je 1iveo u ?@. veku! pisao je da je vi+enje +avola za oveka )romislom zabranjeno! da ljudi ne bi pretrpeli nasilnu privuenost zlim dusima. 8vaj/ %vek je bilo opsednuti&! koji su se trudili da otvore taj bezdan na bilo koji nain. Zanimljivo je i da je po zlu poznati 8lister (rouli razumevao svaki obred prizivanja du&ova kao nain blokiranja svesti i izvlaenje iz podsvesti demona koji stanuju u njoj. Slini obredi su podrobno opisani delimino u knjizi Same& ! koju je (rouli preveo. Enogobrojna imena sile! koja priziva ,rni mag! mogu da se prizivaju monotono niskim glasom. Sudei po svemu sam Hrojd je odlino poznavao izvanmedi,inski smisao psi&oanalize. Ne sluajno! epigra0 svojoj knjizi! 4umaenje snova ! uzeo je iz

Vergilija- 8ko ne mogu da dodirnem nebesa! 8&eront u pokrenuti. 8&eront je paklena reka grke mitologije! koja deli svet 1ivi& od sveta mrtvi&. % svojoj knjizi %vod u &ri'ansku psi&ologiju ! ota, 6oris Nii0orov skree pa1nju na jo' jedan momenat u Hrojdovim delima. )ostav'i bogobora,! on je uvi+ao samo sudbinski demonski aspekt u odnosima o,a i sina. Ota, 6oris pi'e- 8ko sledi Hrojda u potpunosti! sin je obavezan da! ili ubije o,a! ili da se suprotstavi o,u. 4ako se dogodilo i sa (ronom! Zevsovim o,em! tako je bilo sa 7ajem! Kdipovim o,em. 4u demonsku predodre+enost! psi&ologija poznaje pod imenom Kdipovog kompleksa. 8li Hrojd! budui neopaganin! u svojoj privr1enosti jelinistikoj mitologemi namerno ne primeuje da Sin 6o1ji! Isus *ristos! nadvladava te sudbinske odnose. 4o nam objavljuje! pre svega! Njegova molitva u Jetsimanskom vrtu uoi stradanja! gde se On moli O,u- Oe moj! ako je mogue da me mine a'a ova! uostalom! neka bude! ne kako ja &ou! ve tvoja volja. %mesno je ovde navesti i sledei zakljuak )ravoslavnog psi&ijatra 9mitrija 8vdejeva- S&vatljivo je da svaki prava, u medi,ini i psi&ologiji ima svoju ideologiju! svoju svetonazorsku bazu. Na primer- joga;&induizam! akupunktura;budizam! okultizam;satanizam! psi&oanaliza;bogoborstvo. Veza savremene naune tradi,ije sa okultnom tradi,ijom ispoljava se u samoj Hrojdovoj linosti. Jodine ?@AD. on je posveen u beko odeljenje jevrejske masonske lo1e ; 6naj brit. % njoj je oito i dobijao glavnu ideju psi&oanalize. % svakom sluaju! istra1iva 9avid Eelkam pi'e da je Hrojd uvek ostajao za&valan 6naj brit;u! jer mu je! za&valjujui toj organiza,iji! po'lo za rukom da skoi u sedlo i da zapone 'iroko eksploatisati temu! koja se u toj eposi smatrala skandaloznom. % tom kontekstu nemogue je ne o,eniti globalnu Hrojdovu misiju! o kojoj pi'e 0iloso0 V. 4rostnjikov. % predgovoru ruskom prevodu Vitalsove knjige o Hrojdu! koja je iza'la ?@#D. godine! sovjetski psi&olog! E. .ajsner! pisao je- Ei ne 1elimo da budemo nepravedni. % oblasti psi&oanalize religije! 0rojdizam je uinio veoma mnogo. Eogue je rei ak da smo tek za&valjujui psi&oanalizi i njenoj seksualnoj teoriji! odista do'li do tog osnovnog psi&olo'kog momenta! koji dozvoljava da se zaobi+u sve institu,ije religijskog mi'ljenja i kulta. Zato je! naravno! bilo mogue oprostiti 0rojdizmu takve sitni,e kao 'to je misti,izam i posebno protivreenje 0aktima. Vredi li obraati pa1nju na detalje! kada je teorija u ,elini izvr'ila tako odgovoran zadatak: 9arvin je dokazao da je telo ovekovo samo od sebe nastalo od tela majmuna. 8li ostala je jo' du'a! o kojoj 9arvin nije rekao ni'ta. Sad Hrojd dokazuje da je du'a ovekova prost produ1etak njegovog polnog organa. Na taj nain je veliki trud napokon bio zavr'en ! zavr'ava 4rostnjikov. Od bogooveka do zverooveka Sa injeni,om da se razvoj psi&otronike nudi pod veoma &umanim! me+u njima i medi,inskim parolama! ne susreemo se prvi put. >Napomena- Zanimljivo je da se u projektu zakona o bioeti,i! koji je pripremila parlamentarna grupa krajem ?@@I. godine! ekspertima vlade najmanje dopao lan! koji glasi da metodi i sredstva okultno;mistinog i religijskog porekla ne treba da se primenjuju u ,ilju ozdravljenja . Zamenik naelnika kabineta predsednika vlade ruske 0edera,ije! K. 8re0jev! pisao je o tome direktno predsedniku dume gospodinu Seleznjovu.B O tome govori i 8. N. (ourov. On je svoj portativni psi&ogenerator mirno! radi demonstra,ije! proneo kroz mili,ijske kordone direktno u televizijski ,entar. )roneo ga je u obinoj diplomatskoj ta'ni.

4aj moj sabesednik bio je otvoreniji nego mnoge njegove kolege. Naravno! medi,inski generatori se lako preure+uju u ubilake. .azume se! mogui su uti,aji sve do promene strukture tkiva organizma na molekularnom nivou. Za'to vam govorim o tome: Zainteresovan sam da moje kolege i poten,ijalni naruio,i saznaju za sline mogunosti. 8ko do+e do narud1bine! ona e biti ispunjena. 3to se tie bojevi& postrojenja! oni mogu biti pu'teni u serijsku proizvodnju za godinu ili dve. Ogranienja na moralnom planu: )raktino svi vode trku u naoru1anju. )o emu je psi&otronsko oru1je gore od atomskog: Ideju o vlasti lekara izlagao je jo' )laton- 7ekari i sudije e brinuti o gra+anima vrednim i telesno i du&ovno. Onoga! ko je sposoban jedino telesno! lekari e ostaviti da umre. 3to se tie ljudi sa neizleivo porono du'om = lekari e i& umoriti. Sada! kada se poda,i o poronim du'ama mogu uneti u kompjuter! ostvarenje blagorodnog zadatka se veoma uprostilo. *teo si da prestane' da pu'i': Vrlo prosto- iz tebe e eliminisati suvi'nu agresivnost! nepotrebne politike pristrasnosti i ostala aso,ijalna stremljenja. %proseeni i uprogramirani ljudi! u pogledu 'tetni& navika! obrazuju sasvim pogodnu biomasu za upravljanje. 9obar apetit! dobro vladanje! dobra poten,ija... I ameriki plastini osme& na li,u oveko;manekena unutra potpuno praznog. O spremnosti oveka da se preda u ruke razliiti& psi&ote&nologa treba rei ne'to posebno. 7i'iv'i se du&ovne svesti svoji& predaka! na' savremenik pri&vata! u su'tini! magijske opera,ije nad sobom! kao remont nekakvog me&anikog budilnika. Za'to ovek! otvoren svim svojim slojevima! vidi u sebi samo materijalni sloj i za'to se! ne samo sa udnom pokorno'u! ve i sa nekakvom neveselom gordo'u! sagla'ava sa onima koji ga tretiraju kao me&aniku igraki,u na navijanje! to jest! progla'avaju podobijem! ne 6oga! ve +avola: ! pi'e 0iloso0 V. 4rostnjikov. Vektor kretanja &omosapiensa neodoljivo se zaokree ; od 6ogooveka *rista ka ovekozveri. )rema anti&ristu! kojem slu1e bia! kojim upravlja stra& ili suvi'e biolo'ke strasti. )oslu'na biomasa grudi i stra1nji,a je spremna. Nije li as da se istupi protiv te&notronske ekspanzije u dubinu nestabilne ovekove svesti! protiv njene uni0ika,ije! ma kakve sablazni se nudile u zamenu za nju: 4ako postepeno dolazimo do s&vatanja- me+u psi&otronskim 1reestvom na'eg vremena! pored neortodoksni& 0iziara! pisa,a 0antastike! istra1ivaa kosmosa! nesumnjivo moraju biti prisutni i lekari. Eagisterijum za novi milenijum Nedavno je u na'oj zemlji! na engleskom jeziku! iza'la knjiga pod nazivom Eagisterijum . %istinu! okultno znaenje u njoj se pridaje broju #$$$. % lan,ima se stavlja ak,enat na prevratni karakter tog datuma u istoriji oveanstva. (njiga je 'tampana u tira1u od #.$$$ primeraka! a svaki primerak ko'ta #.$$$ Y >'to vi'e lii na plaanje nekakve lanske karteB. 2asopis! klub! 0orum uzima na sebe trud da pogodi sveobu&vatnu kon,ep,iju #?. veka. 4ekstovi lanaka su pisani veoma kitnjasto! uzvi'eno i zamagljeno. Zanimljiv je spisak autora i lanova redak,ije. % njemu su! pored poznati& ruski& i inostrani& politiara! predstavni,i oni& isti& dis,iplina o kojima smo toliko govorili. Oito! vo1di i 1re,i te&notronskog veka su se ujedinili radi izvesnog velikog posla. Ovde je psi&olog I. (on. 4u je i ve nam poznati *ose 9elgado. >Napomena- Na tom spisku! svaka linost je 0enomen. Na jednoj od nedavni& kon0eren,ija! akademik (on je istupio sa veoma zanimljivim izve'tajem- Jednopolni brakovi = pravni i

moralni aspekti. Negodujui! on je prekorio )ravoslavnu "rkvu zato 'to ne dozvoljava seksualnim manjinama da se u punoj meri koriste svojim pravom na slobodu. Ere1a internet! na ekranu kompjutera! daje portret sedokosog gospodina zadovoljnog sobom. 4ekst glasi- (on Igor Semjonovi! pro0esor! glavni naunik; konsultant projekta )olno vaspitanje ruski& 'kolara,a . 8ktivni uesnik pokreta za prava &omoseksuala,a. 9obitnik nagrade 0onda 91ona 9. i (etrin 4. Eekarturovi& za ?@@D. godinu na temu Seksualne manjine u me+udis,iplinarnoj perspektivi .B Hiziar Nobelova,! )ro&orov! naporedo stoji pored mistini& pisa,a %mberta Kka i Jermeja )arnova. 8utor teorije porekla kosmiki& zraka! Vitalij Jinzburg! naporedo sa kosmonautom Jrigorijem Jrekom i vajarem Krnestom Neizvesnim. )redstavljajui strukturu %jedinjeni& na,ija! tu je 'e0 sekte ismailita ! istorijski povezane sa asasinima! 8ga (an! zajedno sa rukovodio,em jevrejskog ,entra u 6eu! Simonom Vizentalom. (onsultant .8N9 ,orporation;a ! 0uturolog Hukujama! tu je sa liderima nekakvi& &induski& i tibetanski& sekti. 9akle! nauni,i! sve'teni,i! politiari! ljudi iz umetnosti. 9ru'tvo se ini raznovrsnim samo na prvi pogled. % drevna vremena! kada je jedan od 1reeva prinosio 1rtve Eolo&u ili Valu! drugi je svirao na bubnjevima da bi zagu'io krike nesreni& 1rtava. Kvo nji&! sada'nji& 1reeva trolanog boga slobodni& zidara = ja&bulona! la1nog ja&vea savremenog judaizma! ije oko tako o'trovido gleda sa svakog amerikog dolara! za svima koji prois&ode iz delte masonski& &ramova- Vala! koji se pretvorio u televizor i obmanjuje milione5 drevnog Ozirisa! koji je posle svoje smrti porodio *orusa! pokrovitelja svi& savremeni& satanista. Ee+u autorima Eagisterijuma je i milijarder Sorios >ili mo1da Soro'B! koji po ko zna koji put ponavlja svoju omiljenu senten,u- Istoriju stvaraju velike pare. %vodni lanak asopisa pisao je Kduard 3evarnadze. On ljubazno de'i0ruje- Eagisterijum je kamen mudra,a. Kduard 8mbrosijevi pi'e o tome da ga oveanstvo danas potrebuje daleko vi'e nego u Srednjem veku. 9a/ (amen mudra,a uporno su tra1ila jo' dru'tva al&emiara. Jonjeni svojim eksperimentima! upravo su oni 0ormirali pralik savremeni& tajni& dru'tava. Jedno od ti& dru'tava su .ozenkroj,eri. Nji&ov tajnopis je ovaploenje tajnomi'lja. Ispostavilo se da je u nji&ovim posebno mudronosnim tekstovima neobino lako prozreti politike ideje! a u nji&ovim simbolima skrivene te1nje. Na kori,ama Eagisterijuma je uroboros >zmija koja grize sopstven repB. Na okultnom jeziku prsten zmijskog tela oznaava vlast nad svetom ljudi. (amen mudra,a! navodno! i daje svom vlasniku apsolutnu mo. %za sve ograde prema 9anilu 8ndrejevu! te'ko je ne podsetiti se ovog njegovog proro'tva- .azvoj sredstava veza! te&nika dostignua koja dozvoljavaju poli,ijskom re1imu da kontroli'e intimni 1ivot i skrivene misli svakog oveka! udarie gvozdeni temelj pod vampirske nebodere diktatura. Zanimljivo je kako izgleda Eagisterijum te&notronskog veka. Eo1da lii na skromni biogenerator. 9a/ )si&otronika je magija preodenuta u in1enjersku ko'ulji,u. "rna magija/ )ostepeno se nametnuo sledei zakljuak- da je potraga za konkretnim koordinatorom ti& satanski& postupaka! koja nas je i odvela! do! reklo bi se! suprotstavljeni& institu,ija >"I8 i (J6B! jako naivna. Superkoordinator psi&oistra1ivanja je onaj isti nevidljivi 'e0 svemirskog masonstva i nalazi se izvan ljudske s0ere. 4o je +avo = ovekoubi,a od iskoni. %pravo on uba,uje nove ideje iz &iljadugodi'nje drevnosti. )reno'ene du&ovima zlobe podnebesne! one lete u vazdu&u i istovremeno i& ljudi;antene love u razliitim zemljama. %pravo on zara1ava kompenzatorskom po&lepom za vla'u one koji su najvredniji u ljudskom rodu.

%pravo njegova podzemna kan,elarija predla1e malodu'nima da potpi'u ugovore krvlju. %pravo za njega je svaki *ri'anin ; riba idealna za adski tiganj. Samo postojanje dru'tva Eagisterijum svedoi da magovi i psi&otroniari! reditelji i politiari = ne spavaju. Oni bri1no! samo u razliitoj meri! izvr'avaju povereni im zadatak- ne dopustiti oveku da se probije do *rista. Od (remlja do Jrada Nebeskoga 7judi ne znaju 'ta ine. Vek pametni& kompjutera i pre,izni& nauka uop'te ne predvi+a svoj put u propast. (nji1evni,i prizivaju demone podsvesti! politiari vampirski po&lepno isisavaju energiju oslobo+enu na taj nain i sa nadom gledaju u naunike. Sledbeni,i Hranken'tajna ne bez uspe&a odevaju u psi&otronsku ko'ulji,u ,rnomagijske rituale pokoravanja uma. Na delu je okultna revolu,ija. Njeni tvor,i su kontraposveeni,i! njeni ideolozi su sabla1njeni trpkom slavom pisa,a! njena pokretaka sila je opsednutost. 4o je revolu,ija du&ovni& mrtva,a. Oni lutaju! zveei kostima &iljadugodi'nji& gre&ova. Odlaze prema venoj smrti! jer onaj ko ne stekne veni 1ivot = pada u venu smrt. Oni lutaju 1ivi samo na povr'ini! a u su'tini svojoj ne1ivi. 2ini se! sav svet je ve u nji&ovoj vlasti. Novi .usi Odjednom! pod guseni,ama tenkova! na moskovskoj uli,i se proliva krv. 4o je graditeljska 1rtva polo1ena u temelj demokratskog ,arstva. >Napomena- )rema paganskim praznoveri,ama! da bi ,arstvo! novi dom! ili neka druga zidani,a bili vrsti i trajni! na nji&ovom temelju mora da bude prineta krvna 1rtva. Sa tim predstavama su povezane! na primer! legende o osnivanju .ima i ak ; Eoskve.B Ovo ,arstvo moraju naslediti novi .usi. )o zamisli rukovodila,a Novog svetskog poretka na njima je da zaborave na 6oga i *rista. Oni su sve jai! padaju u sve jae slojeve materijalnosti. Oni 1deru u pomodnim restoranima sa stomaka obna1ene 1ene koja le1i pred njima. % prakti,i ,rne mise! 1ensko telo je +avolski oltar! podmeta za pe&are sa ljudskom krvlju. Oni se klanjaju vlasti! slavi! uspe&u i drugim bogovima svetskog paganstva. % moskovskom Euzeju vo'tani& 0igura ti kumiri su personi0ikovani. Otmeni zavojevai svi& vekova suseduju sa kr1ljavim zvezdama roka! utovljeni predsedni,i sa 1iva&nim podsmevaima. Ovde je svaka 0igura napravljena po za&tevima posetila,a. Ee+u vo'tanim kumirima umesno je prisetiti se rei 6la1enog 8vgustina- 7judi su nauili da pripremaju ve'take skulpture i da prizivaju pomou nji& du'e demona! klanjajui im se kao bogovima. I evo vidimo! psi&odelino uzbu+enje! svojstveno idolima repa i roka! privlai ka njima neiste du&ove sveop'teg razru'enja. Istorijski gro&ot predstavljeni& ; +avolski lik se krije u njima ; useljava u parodiste te kumire svetine ; demone istorijske pomame. Odu'evljena predaja dr1avnog kormila politikim idolima priziva u nji& demone vlastoljublja. Spasitelj nas je oslobodio od la1ni& bogova koje je 0ormirao sam ovek. Onog! ko se uporno klanja idolima! zaustavie Svevi'nji. 4o i jeste smrt du'e! od ega ni'ta stra'nije nema. 9u&ovi! +avoli! demoni ; in0erna,ionala &umanista. .editelji! delirijum! tremensa = reklamni agenti pakla.

(ako i& prepoznati iza po'tovanja dostojne maske: )redvo+eni o,em la1i! oni vi'e od svega govore o slobodi. % stvari! prevara ne ostavlja izbor- ona vodi jedino u pakao. 9a/ Eistina ekologija je zaista aktuelna kao nikad ranije. Jluma in0erna,ionale )arodisti su postali estradne zvezde prvoga reda. Jo' poetkom veka! predstavni,i 1anra nisu mogli ni da sanjaju o takvom uspe&u. .e je! iznad svega! o umeu izrugivanja! kopiranja i 0alsi0ikovanja. )arodija je krajnja 0orma izvitoperenja glume. Ee+utim! u samoj glumi taj 1anr se krio od samog poetka. 4reba verovati od antiki& vremena! kada su glum,i zasmejavali publiku rekvizitnim genitalijama ogromnog obima. Nije li takvu umetnost izmislio ku'a: >Napomena- Ovu etimologiju e! pre ili kasnije! zabraniti kao dis,iplinu. Suvi'e bolno! ona poja'njava simbole! koje bi savremeni svet us&teo da zamagli besmisli,om inostrani& rei. Na primer! umetnost se potiskuje u ruskoj svesti praznom pozajmi,om rei ; artizam.B "rkva se uvek prema pozori'tu odnosila! blago govorei! oprezno. 8ntike predstave! pored ostalog! nosile su u sebi ostatke paganski& rituala. 2itav )anteon paganski& bogova *ri'anstvo smatra za zbori'te demona. Zbog toga li,emerni stale1! koji im slu1i! u1iva uistinu in0ernalnu +avolju podr'ku. Ne sluajno! glum,i su odjednom poeli da se uzdi1u na so,ijalnoj lestvi,i. Od prezrenog sloja! ispeli su se do dru'tvenog vr&a. 4o je poelo da se doga+a odavno. 6la1eni 8vgustin pi'e da su kod Jrka glum,i ponekad dobijali ak i prve uloge u dr1avi. I odma& obja'njava logiku ljudi antikoga vremena. Odista! kako su gledao,i s&vatali da su sama pozori'na umetnost i pozori'ne igre bogovima po volji! gledati na one koji te uloge igraju! kao na nedostojne ljude! ispalo bi logika nemogunost. 6la1eni 8vgustin pripoveda jo' uvek o tome sa unutra'njim u+enjem! kao o nekom neverovatnom so,ijalnom prevratu! kada se normalni poredak stvari izokretao naopake. Henomen tog prevrata primeuje i 0iloso0 .ene Jenon u svom eseju O smislu karnevalski& praznika . 4okom drevno;rimski& saturnalija! na primer! na jedan dan u godini robovi su postajali gospodari! a gospodari su im slu1ili. )rivremeno se ru'io svetski poredak. 9olazilo je do me'anja kasta. Odvijalo se ne'to 'to podsea na kraj vremena. Jenon pi'e- .e je o ukidanju &ijerar&ijski& odnosa! a takvo ukidanje se javlja uglavnom kao jedno od obele1ja satanizma. Hiloso0 smatra da su karnevali dozvoljavali da se ispu'ta para +avolske energije! a takva energija je uvek u sebi nosila so,ijalno;ru'iteljski element. Jenon pi'e! pored ostalog! o srednjovekovnom prazniku budala u Zapadnoj Kvropi! tokom kojeg se ni1e sve'tenstvo predavalo gnusnim prljav'tinama! parodirajui istovremeno i ,rkvenu &ijerar&iju i samu liturgiju. Ee+utim! takvi ustup,i in0ernalnome svetu nisu mogli dovesti do dobra. Sada se 1ivot pretvara u stalni tok +avolski& karnevala i njegovi plesovi izvitoperuju sve prirodne propor,ije sveta. Ve'ta parodija i majstorsko vraarstvo ni izdaleka nisu maija sudbina. Za ovo su potrebni jaki du&ovni potom,i oni& koji su raspeli Spasitelja! koji su )ilatu vikali- (rv Njegova na nas i na de,u na'u/ (ako se samo trude oko tribina/ Odvija se tira1ni televizijski nezavr'iv karneval. On je! tako+e! u poetku imao ,ilj da ispusti so,ijalnu paru. % sovjetska vremena! 1anr je dobio status satire! koja razobliava pojedine nedostatke. %stupak velikom kosmikom podsmevau i ovde nije ostajao neka1njen. Zaboravljeni su ve naivni nedosta,i! umrli su oni koji su dopu'tali satiru! promenilo

se dru'tveno ure+enje! a parodija prikuplja snagu. Ona sve otvorenije! skoro religijski! slu1i bogovima svetskog paganstva. 9a/ Ne naziva se uzalud! u "rkvenoj slu1bi! ad sveismevakim. % pozori'tu se mnogi oseaju prijatno! a u "rkvi nelagodno i dosadno. Zbog ega ; pisao je Jovan (ron'tatski. Zato 'to je u pozori'tu sve podlo1no svetovnom oveku. 4amo +avola ne oseamo! ve se zabavljamo i on nam ini zadovoljstvo ne dotiui nas. Veselite se! prijatelji moji/ ! misli on- Samo se smejte! a 6oga se ne seajte/ )ozori'te i "rkva su suprotnosti. Jedno je &ram sveta! a drugo &ram 6o1ji. Jedno je sabirali'te +avola! a drugo &ram Jospodnji. )arodisti zasad trijum0uju. Njima se ini da su maske! koje su izabrali! poruga istini! da uspe'no kopiraju sve 'to i& okru1uje. (akva zabluda/ Easka se odabira podsvesno! po 1elji biraa koji se nalazi u podsvesti i! u stvari! najotvorenije izra1ava unutarnju su'tinu onoga ko se poku'ava sakriti iza nje. Zato gnusni! poidioeni! du&ovno neumiveni parodisti! ponajpre u maskama izra1avaju svoju su'tinu. (ako se prevrat simbolizovan izla1enjem estradne zvezde vr'i: )odsetimo se jo' jedne zvezde = 'estougaone zvezde masona. Ona se sastoji iz tamnog trougaonika! koji je uperen navi'e u slovo al0a! i svetlog! ija o'tri,a gleda nani1e u slovo omega. )o tumaenju Sergeja Nilusa! tamni trougaonik simboli'e! za masone! zlog boga! a svetli njegovog protivnika. )rema kabali! nastupie momenat kada e se konstruk,ija izokrenuti. 4ada e vlast nad svetom prei u ruke satane. 4o je upravo ona meta0izika okosni,a svi& prevrata i revolu,ija. Ee+utim! &ri'ansko predanje govori o tome da e Jospod dozvoliti samo kratku vladu anti&rista. Nedugo e trajati anti&ristovo ,arstvo! koje pret&odi 9rugom *ristovom dolasku. 9a bi zaseo na zemnom tronu anti&ristu je neop&odno da se javi u vidu spasitelja! kako bi mnoge prevario. 4o e postati najvea i najsatanskija parodija. Kvo gde se za&teva itav kon,entrat li,emernog umea/ 4u su! naravno! i oni! koji e sebe uzvi'eno nazvati slu1beni,ima Eelpomene! paganske boginje. 9a/ )arodija je uistinu apokaliptini 1anr. )revrat Nastupilo je vreme prevrata. "iviliza,ija! u ijoj su osnovi pozitivistiko rastavljanje na sastavne delove! kompjuterska kontrolna i totalitarna vlast nov,a! sebe naziva bedemom slobode. )raktino otpav'i od *ri'anstva! Zapad! paganski Jug i Istok svake godine sve rasko'nije praznuju 6o1i! akumulirajui otpatke religijskog oseanja i papirnato;plastine masovne drangulije. )redanost svetosti *ristove vere kvali0ikuju kao zatu,anost. )o+avoljeni ateisti verujue ljude nazivaju slepima kod oiju. Eogue je ovako nastaviti beskonano! ali daemo jo' jedan primer. Narod koji je pobedio na,iste u 9rugom svetskom ratu sada odjednom poinju optu1ivati za 0a'izam. .usi su! u Novom svetskom poretku! 0a'isti. Zadatak je prost. S obzirom na injeni,u da su %N osnovali kako ne bi dopustili obnovu 0a'izma! dovoljno je ubediti svetsko javno mnjenje kako da na datoj teritoriji ponovo podi1e glavu taj pokret i tle je spremno za narednu pustinjsku oluju . I evo! rukovodila, moskovskog anti0a'istikog 0ronta! za list Veernji Jerusalim ! ve najavljuje pripremu zbornika )olitiki ekstremizam u .usiji . % tom detaljnom izve'taju nalaze se prijave za FI organiza,ija! osam nezavisni& novina! a tako+e ima i GD biogra0ija osumnjieni&! to jest = .usa 0a'ista. Obnova ,arstva

Ova glava pisana je ?G. juna ?@@G. godine. na dan praznika Svi& sveti& koji su se proslavili u zemlji ruskoj. Na ki'an dan predsedniki& izbora. Nekoliko dana ranije jedino se i govorilo o sudbonosnosti te demokratske pro,edure. Za verujueg oveka! me+utim! zemaljska vlast treba da stremi 6o1anskom prauzoru. Ona mora da bude osve'tana pomazanjem ,ara. )o 6ogu ,arevi ,aruju! govori Sveto )ismo. % protivnom sluaju! vlast se podr1ava ne odozgo ve odozdo. 4o je aksioma za mnoga pokolenja na'i& ljudi! za bezbroj oni& sa kojima mi i potom,i na'i 0ormiramo mistinu vezu! koja se naziva ruski narod. Za one koji nisu zaboravili zakletvu upuenu 6ogu i tronu% ime O,a i Sina i Svetoga 9u&a! )oslani,a velikog sveruskog sabora u Eoskvi! "rkvenog i zemaljskog! ?G?C. godine. )oslao je Jospod Svoj Sveti 9u& u sr,a svi& )ravoslavni& *ri'ana zemlje na'e! da kao jedna usta zavape kako je na tebi da postane' vladarom samodr',em! Veliki gospodaru Ei&ailo Hjodoroviu. "elivali su svi <ivotvorni (rst i obeanje dali da su za Velikog "ara! 6ogom poslanoga! 6ogom izabranog i 6ogom uzljubljenog i za nji&ovu ,arsku de,u! koju njima! "arevima! 6og bude podario! spremni du'e svoje i glave polo1iti i slu1iti im! gospodarima na'im! verom i pravdom! svom du'om i telom. 8 ko ne po1eli poslu'ati ovu sabornu poslani,u! koju je 6og blagoslovio! i pone govoriti 'to drugo i zbrku me+u ljudima initi! ma ko bio- sve'teno li,e! boljar! ,arski slu1benik! vojnik ili prost ovek! po sve'tenim pravilima Sveti& 8postola i Vaseljenskog sedmog sabora sveti& ota,a! kao i pomesni& sabora i po ovom Sabornom slovu! od svi& e osu+en biti i od "rkve 6o1je odluen i od Sveti& *ristovi& 4ajni udaljen kao raskolnik "rkve 6o1je i svega )ravoslavnoga *ri'anstva! buntovnik i razoritelj Zakona 6o1ijeg! i odgovarae po "arskim zakonima. I da ne bude na njemu blagoslova od ovog osve'tanog Sabora od sad pa doveka. Neka bude ova poslani,a tvrda i nepokolebljiva u predstojeim godinama! rodnim i nerodnim! i da se ne izmeni ni jedna jedina ,rta od ovog 'to sainismo u poslani,i. %pravo ,arsku vlast podrazumeva 8postol )avle kada govori o zadr1avanju pojave anti&rista. >Napomena- V. 7arijonov- % na'e vreme treba misliti da se ima u vidu vlast budueg )ravoslavnog imperatora. Ve'tako ouvanje drevni& tronova na Zapadu i poku'aj da se vrate na vlast takve dinastije kao 'to su Eerovinzi! imaju suprotan smisao. Ovde se mo1da radi o ispunjenju proro'tva da e se prvi anti&ristu pokloniti upravo ,arevi. B I sada znate ! pi'e on u poslani,i Solunjanima o dolasku sina pogibelji! 'ta ga zadr1ava da se pojavi u svoje vreme. Jer tajna bezakonja je ve na delu! samo se nee izvr'iti do tada! dok ne bude iz sredine uklonjen onaj koji je sada zadr1ava. 6la1eni 4eo0ilakt poja'njava- 4o jest! kada rimska dr1ava bude uklonjena! tada e anti&rist doi. 9ok se budu bojali te dr1ave! niko se nee potiniti anti&ristu. (ada ona bude razru'ena! tada e otpoeti neredi i on e po1uriti da prigrabi ljudsku i bo1ansku vlast. Slina oekivanja potvr+uje i 4almud- % opusto'enju .ima je na'a nada. >Napomena- (asnije! kao u odjek te ideje! H. Kngels e napisati da nijedna revolu,ija nee postii pobedu sve dok postoji ruska dr1ava.B Vlast rimski& imperatora za vreme (onstantina bila je na udesan nain pretvorena u )ravoslavno "arstvo. Ono je postalo odbrana "rkve *ristove od spoljni& neprijatelja. % (onstantinovo vreme jo' su se mogle sauvati i knjige 8ntonijevog popisa! i letopisi sa Irodovog dvor,a! kao i materijali istrage )ontija )ilata. Istra1ivanje Isusovog ubistva! koje je preduzeo (onstantin! u potpunosti je potvrdilo jevan+eoske tekstove. Isus *ristos ! pi'e istra1iva 7eonid 6olotin! bio je poslednji zakonski naslednik 9avidove dinastije zemnog 6ogoustanovljenog prestola.

Sveto Jevan+elje nedvosmisleno ukazuje na to! da je bio ne jedan od nekoliko zakonski& pretendenata na taj presto! ve Jedini. Samo je Jedan Jedini me+u zemnim vladarima mogao da primi du&ovno nasle+e od Njega! onaj ko je zakonito pri&vatio na sebe podvig onoga ko zadr1ava svete sile zla i bezakonja! podvig "ara samodr',a po uzoru na Svedr1itelja "ara Nebeskoga. 4akvo podvi1ni'tvo je i primio na sebe Sveti .avnoapostolni (onstantin. 8li ve tada se providelo i budue sledstvo. Na grobni,i "arevoj! u &ramu Sveti& 8postola! je uklesano- .uski rod sjedinjen sa svima onima u njegovom okru1enju trijum0ovae nad Ismailom. 9a/ S vremenom je obaveza Vizantije pre'la na .usiju! u njenu prestoni,u = Eoskvu. Eo1da se to odigralo u onaj mistini trenutak! kada su u So0ijsku (onstantinopoljsku "rkvu! gde su vekovima ranije do'li da izaberu veru poslani,i kijevskog (neza Vladimira! za vreme 7iturgije upali 4ur,i. 4ada je prvosve'tenik Vizantije! zajedno sa Svetim 9arovima! nestao iza tajnog zida. 8li za'to je upravo u .usiju sleteo dvoglavi vizantijski orao: I za'to su se upravo tamo! od neka vremena! uputili glavni napadi svetskoga zla: Eo1da i zato 'to su molitvama! stradanjima i naporima mnogi& pokolenja na'i zemlja,i uspostavili mistinu vezu izme+u Zemlje Obeane i .usije! koju su vremenom poeli nazivati ; Svetom. Sveta .usija %ske 'umske stazi,e .usije! stepski putevi pri,rnomorja! drevne stene Eale 8zije5 mnoge od nji& su proprtile ruske poklonike sandale od like i ko1e sa podvezanim kai'em. )oznata je pria o putovanju u sveti grad Jerusalim F$ poklonika sa vo+om. Ona govori o prvim ruskim putni,ima;pokloni,ima jo' od vremena Svetog .avnoapostolnog (neza Vladimira. 7etopisi ukazuju! tako+e! na Svetog Varlaama! igumana 9mitrijevskog manastira! koji je i'ao na grob Jospodnji oko ?$G#. godine. 8li! ve F$ godina ranije! Sveti 4eodosije )eerski je kao ?C;godi'nji deak sretao! po njegovim reima! u gradu (ursku! ruske putnike koji su dolazili iz )alestine. % tzv. ustavu! koji se jo' u drevnosti pripisuje kijevskom (nezu Vladimiru! a kasnije i u ustavnoj pismeni,i novgorodskog (neza Svevoloda od ??#I. do ??C#.! pokloni,i u Svetu Zemlju su zvanino stavljeni pod za'titu i pokroviteljstvo "rkve. Najznamenitije pokloniko putovanje opisano u knjizi )utovanje igumana 9anila datirano je ??$I. godine. Ja! nedostojni iguman 9anil! najgori od svi& mona&a! obuzet mnogim gresima! nedostojan u svakom pogledu! uspeo sam da vidim Sveti grad Jerusalim i Zemlju Obeanu. (ralj Jerusalima! 6oduen )rvi! ili kako su ga .usi zvali ; 6aldvin! dozvolio je 9anilu da postavi svenjak na grob Jospodnji! kao uzdarje od itave zemlje ruske. Svedoio je iguman o udu Nebeskoga ognja. Svake godine od prvi& vekova &ri'anske ere silazi on pred )as&u u &ram Vaskresenja Jospodnjeg. I svake godine poklonik! jednom u godini! mo1e da doara sliku slinu onoj koju opisuje 9anil- 9veri grobne sve tri su zapeaene peatom ,arskim. .imokatoli,i u velikom oltaru poe'e da se mole na svoj nain. I kako su poeli itati 3estu parimiju! nji&ov episkop pri+e dverima grobnim i ni'ta ne vide. 4ada svi ljudi zavapi'e u suzama- (irie eleison/ ! 'to znai- Jospodi pomiluj/ I tada minu 9eseti as. Iznenada se javi nevelika &rpa oblaka sa Istoka i zastade nad nepokrivenim vr&om "rkve. )oe ki'a nad grobom. 4ada iznenadno zasja Sveti sjaj u Svetom grobu i sa groba se pojavi jarko blistanje. 9o'ao je episkop sa etiri +akona! otvorio dveri grobne! u'ao u grob! zapalio prvu

kraljevsku sveu od sjaja Svetoga. Od te svee mi zapalismo na'e svee. Sveti sjaj nije prost kao zemaljski oganj! ve divan! svetli drukije! njegov plamen je ,rven. (o je bio iguman 9anil: % bilini o pobedama ruskim nad )olov,ima pod 7ubnom! ka1e se! da se uz ranjenog bogatira na bojnom polju! nalazi njegov ota, poklonik iz Jerusalima = 9anilo. 6itka se dogodila u avgustu ??$I. godine. 4o vreme se sla1e sa povratkom igumana 9anila. >Napomena- Otad1binom igumana 9anila smatra se 2ernikov'tina. % svom putovanju! on upore+uje vijugavu reku Jordan sa ernigovskom Snovjom. I njegov sin u bilini pominje kao bojno polje! ne kijevske &ramove! ve ernigovsku ,rkvu.B 9ruga bilina opisuje ne'to raniju epizodu. 3ezdesetogodi'nji bogatir 9anilo se obraa (nezu- 9ozvoli mi da skinem Oaljine bogatirske i da odenem rizu poklonika. I ostavlja umesto sebe sina da pojaa odbranu (ijeva. )utovanje svedoi- )re odee putujueg pesnika! koju odeva bogatir kada odlui da se smiri bogougodnim delima! nosio je! ne rizu! ve ratnu opremu sa 'lemom. % svoji& 'ezdeset godina! on i dalje brzo skae po stenama! meri dubinu gornjeg toka reke ronei do 'est metara i daljinu odre+uje vojnikom merom = letom strele dobrog strel,a. 9anilo je svojeruno premerio sve svetinje u Jerusalimu i te razmere pokazuju nam igumana kao pleatog oveka sa dugakim rukama. .aspon njegovi& ruku! prevedeno na savremenu meru! iznosi dva metra. )utovanje odaje uenog pis,a. Osobenosti tog teksta identine su stilu anonimni& ruski& rukopisa! kao 'to su 7etopis povesti o po&odu na 3arukan ! ili (njiga o idolima ; prvo rusko antipagansko istra1ivanje. (ao njegov temelj poslu1ilo je prepriavanje gre knjige Jrigorija 6ogoslova sa ume,ima i pore+enjima o idolopoklonstvu u antikom svetu i u .usiji. % (njizi o idolima stoji napomena da je pisana na brodu koji plovi iz )alestine na Svetu Joru u leto iste te ??$I. godine. Jedini od biblijski& likova koji se pojavljuje u knjizi jeste prorok 9anilo. 4o je otvorena sugestija na autorstvo nainjena u du&u te epo&e. 4ako se pred nama ukazuje junak zemlje ruske! ueni pisa, i poklonik 9anil! koji je pre @$$ godina napisao zadivljujue rei- Sin dalekog Severa! ja stupi& u Jerusalim kao u svoju otad1binu. 9anil je posvedoio za .use- Nebeski oganj silazi na grob Jospodnji samo posle molitve )ravoslavnog )atrijar&a! potvr+ujui istinitost samo na'e vere. Eo1da je ba' taj smireni iguman prvi u svesti na'i& zemljaka ulio udesnu pomisao- blagodatne energije Svete Zemlje molitvama! usrdnim naporima i podvi1ni'tvom mogu biti prenete i u na'u otad1binu. Zlatna vrata % ??. veku Jaroslav Eudri je podigao novu tvr+avu u (ijevu. Jlavna vrata dobi'e naziv = Zlatna. 9obi'e to ime po jerusalimskim. (roz Zlatna vrata! Spasitelj je u'ao u grad uoi puta na Jolgotu. (asnije su Zlatna vrata podugnuta skoro u svim glavnim ruskim gradovima i manastirima! kao da pozivaju Sina oveijeg u svetu .usiju. % Jerusalimu! Zlatna vrata od vremena turskog osvajanja stoje zazidana. )o predanju! na kraju vremena! kroz nji& e proi anti&rist i njegovo ku,anje sve je ujnije. Ve odavno svako mesto na ruskoj rei,i pored &rama naziva se Jordan! a Easlinska gora! kao i kraj zidova Jerusalima! ona se pojavila u (ijevu! Vladimiru! Novgorodu! Eoskvi. Jledajui sa nji& na rasputni,e! osetljivi .us video je znak krsta odasvud i to je nazvao raskr'em.

Ee+utim! ruske svetinje nisu gra+ene samo po liku Jerusalima zemaljskog! ve i Jrada Nebeskog = onog koji e se otvoriti na Nebu po Otkrovenju Jovana 6ogoslova. Zidovi 6eloga grada izgra+eni u Eoskvi u ?G. veku imala su ?# vrata! po tri na svaku stranu sveta! podra1avajui Jornjem Jerusalimu. Zidovi su na taj nain sti,ali osve'tano znaenje. )ravoslavni gra+ani su se uzdali! ne toliko u silu kamena! koliko u silu 6o1iju. Zemlju rusku! potpuno svesno! na'i pre,i ispunjavali su osve'tanim propor,ijama. "rkva Vasilija 6la1enoga! na primer! u starini je imala #D kupola! koje su oznaavale Jospoda i #F Star,a koji sede kraj Njegovog prestola. % dr1avnom vrtu u Zamoskovreju! nasuprot (remlja! u ?I. veku izgra+ene su ?FF 0ontane po liku ?FF.$$$ pravednika. Zid Jornjeg Jerusalima opisan je kao da ima ?FF lakta mere ovekove. 4akve je visine i Spaska kupola (remlja. Eotivi apokalipse! kada su Jerusalim i (onstantinopolj zauzeli neverni,i! nisu sluajni. .usija je ostajala poslednji sna1an oslona, )ravoslavlja u svetu! i ruski ljudi su! potpuno pravedno! smatrali svoju zemlju (ovegom spasenja. Najpotpunije se ta ideja izrazila u izgradnji Novog Jerusalima pod Eiskvom. Novi Jerusalim pod Eoskvom (ao da je )romisao podstakao patrijar&a Nikona da ostvari svoju buduu zamisao. Same razmere i spoljni izgled zdanja Novog Jerusalima nose u sebi tragove zaudni& doga+aja. Jodina ?GCG.! u Solovjetskom manastiru postri1en je mona& pod imenom Nikon. Eo1da ga je upravo Solovjetsko ostrvo podsetilo na apokaliptiki lik prestola 6o1jeg! koji stoji nasred vode. Jodine ?GF@. patrijar& jerusalimski! koji je doputovao u Eoskvu! daruje Nikonu (iparisov model groba Jospodnjeg. Zatim Stara, 8rsenije donosi podroban opis jerusalimskog &rama Vaskresenja *ristovog i njegove mere! uinjene po molbi patrijar&a. %skoro patrijar& )ajsije 'alje jo' jedan istinski providen,ijalni dar = grku knjigu 4abli,e . Ona je iznenadila Nikona simbolikim tumaenjem gradnje &rama. Na primer! oltar je lik Nebeskog Svetili'ta! presto oznaava Jerusalim! Jolgotu i *ristov grob! a 1rtvenik Vitlejem i Jeleonska gora. Iz knjige je sledilo5 zdanja &ramova i nji&ovo unutra'nje ustrojstvo! pri pravilnim kanonskim radnjama! ispunie se tim istim 6o1anskim energijama kao i prvolikovi. )odmoskovskom Novom Jerusalimu predstojalo je da postane ar&itekturna ikona i svog palestinskog pret&odnika i Jrada Nebeskoga. Jodine ?CD. Jerusalim su .imljani preimenovali u Kliu (apitolinu i tek posle #$$ godina (onstantin! koji se preobratio u *ri'anstvo! nazvao ga je Novim Jerusalimom. Savremenika Nikonovog! "ara 8lekseja Ei&ajlovia! na )ravoslavnom Istoku i u .usiji nazivali su Novim (onstantinom. Zato je patrijar&u bilo veoma va1no da upravo "ar nadene ime njegovome edu. I evo/ % leto ?GDI. godine! 8leksej Ei&ajlovi pismom odre+uje mesto nedaleko od Eoskve za Novi Jerusalim. Sredi'te Novog Jerusalima postala je "rkva Vaskresenja *ristova sa (amenom )omazanja! Stenom ,entra sveta! Jolgotom. Naporedo se pojavio Jetsimanski vrt. )odalje! u selu 2ernovu! Nazaret. .eka Istra je dobila ime Jordan. Nji&ovu udnu slinost mo1e da potvrdi i autor ovi& redova. Savremeni,i! inostrani putni,i primeivali su da je ve ti& godina poseta manastirima zamenjivala .usima pokloni'tvo u )alestinu. Sazidan na ve'takom ostrvu! Novi Jerusalim zami'ljen je kao ostrvo spasenja u vrtlo1nom moru svetske bezdu&ovnosti! koje je Eoskvu zapljuskivalo ve tada. Ee+utim! 8leksej Ei&ajlovi je po1eleo da upravlja! ne samo dr1avom! ve i ,rkvenim delima. Eistina ideja Novog Jerusalima ustupila je

pred idejom 4reeg .ima! koja je poela da se pri&vata! kao! pre svega! imperijalna. Ona je li'ena predstojeeg apokaliptikog smisla! koji prois&odi iz rei 8postola )avla- )resto onoga koji spreava anti&rista na'ao se u opasnosti. . )atrijar& Nikon je osu+en i prognan na Solovke. Nedogra+eni Novi Jerusalim postade simbolom neprimetnog du&ovnog osiroma'enja .usije. 4ako se dogodio prvi korak ka otpa+enju od vizantijskog predanja = sim0onije du&ovne i dr1avne vlasti. 9o ukidanja patrijar'ije za vreme )etra )rvog ostalo je F$ godina. .usija je nastavljala da 'iri dr1avno telo! ali ono glavno! ono najglavnije! u njenoj sr1i se obru'ilo. Vi'i slojevi su se pokazali odvojenim od )ravoslavne du&ovnosti5 do'lo je do razlaza sa narodom. 4i slojevi su vremenom praktino prestali da slu1e kao jerar&ijska potpora tronu. (ao rezultat tog pro,esa zemlja se na'la u apokaliptinom potresu ?@?I. godine. )red zidanje Solomonovog &rama 9an odri,anja Nikolaja 9rugog >.omanova! muenika! spasio,a Srbije i poslednjeg ruskog ,ara. ; prim. prire+ivaaB od prestola postao je uistinu mistian. Sam pakao je po1urio da oda&ne sa olak'anjem. )rivremena vlada je odma& ukinula sva ogranienja Jevrejima u .usiji >slian korak je bio prvi rezultat svi& revolu,ijaB. %skoro ; >opet sluajnost:B na me+unarodnom nivou doneta je 9eklara,ija 6al0ura o 0ormiranju [na,ionalnog ognji'ta[ Jevreja u )alestini. 4amo se ustremio iz poetka potoi! a zatim i buji,a ljudi! iji su pre,i! u razliito vreme! i u razliitim zemljama! pri&vatili judaizam. [8 gde su sada Zlatna vrata! kroz koja u grad mora da u+e anti&rist:[! pitao sam u Jerusalimu svog turistikog vodia. Eladi! koji je do tada bio u potpunosti dru1eljubiv i 'armantan! bukvalno je pozeleneo od jeda. [Ne anti&rist! ve m ; e ; s ; i ; j ; a/[ ; zlobno je naglasio svako slovo. 9akle tako/ Vode turiste i poklonike! brinu se da prona+u unosan posli! sviru,kaju na violini i ; ekaju/ Iz svakodnevi,e potpuno prizemni& poslova i poslia ; ekaju/ Jlavni mistiki zadatak naseljenika je postao zidanje Solomonovog &rama. % svakoj sinagogi vekovima su izuavali rei starozavetni& proroka 8geja i Eela&ije o dolasku Eesije. )o proroanstvima! on e zasesti u drugom &ramu. 3ta to znai: )rvi &ram koji je sazdao Solomon! razru'en je za vreme vavilonskog ,ara Navukodonosora. 9rugi je podignut na tom istom mestu krajem 'estog veka pre ro+enja *ristosa. Ee+u zidovima drugog &rama o ispunjenju starozavetni& proro'tava pripovedao je *ristos ; Eesija! neprepoznat od veine Judeja,a. Oni ekaju drugog [Eesiju[. 2ekaju! mada po rei Spasiteljevoj! od drugog &rama ve nije ostao ni kamen na kamenu. Njega su sru'ili rimski legionari I$. godine i tako nainili pralik budueg (raja Sveta. 9akle! budui &ram e postati trei. %ostalom! Judej,e mnogo ne brinu takve su'tinske okolnosti. Ne brine i& ni odsustvo prvosve'tenika za taj &ram! jer sledstvo sve'tenstva je davno pokidano. Sinagoge su pre 'kole nego &ramovi. %znositi 1rtvu 6ogu Judej,i mogu jedino na gori Eorija u Jerusalimu. 9akle! ve skoro dve &iljade godina judajizam je li'en &ramovnog 1ivota. V. 8kulov! istoriar- Imamo posla! ne sa religijom! ve sa nekim mistinim le'om. 8li taj vampir! koji si'e sokove 1ivota! ma'ta da o1ivi. Nije li ovde meta0iziki osnov svake zavere vampira! ma kako se ona javila! sve do prodaje transplantanata i embriona:

9akle! ko e zasesti u novom! treem &ramu: Onaj ko e se oslanjati na svoje bo1ansko poreklo i na taj nain smoi snage da ignori'e odsustvo prvosve'tenikog prejemstva. Onaj koji e sablazniti mnoge udesima. 9a! ukoliko se to dogodi u treem >u njemu se jedino i mo1e dogoditi! jer &ram za koji je postavljen kamen temelja, #$$?. godine jeste trei. prim. prire+ivaaB! a ne u drugom &ramu! oveanstvo e imati posla ne sa Eesijom! ve sa onim ko e mu poeti podra1avati. )ravoslavno )redanje ga naziva anti&ristom. Za'to nije do sada do'ao! kada je jo' ?@?I. godine pao onaj koji ga [zadr1ava[: 9a! kulmina,ija napada na 4rei .im je postalo ubistvo )ravoslavnog Imperatora. )o mi'ljenju istra1ivaa! kabalistiki natpis! nainjen na zidu Ipatjevskog doma! znai sledee- [Ovde! po naredbi tajni& sila! "ar je bio prinesen na 1rtvu radi ru'enja dr1ave. O ovome se izve'tavaju svi narodi.[. Sa take gledi'ta [ratni& simbola[ izbor datuma ubistva ; dan svetog ubijenog muenika 8ndreja 6ogoljubskog ; i mesta ; Ipatjevskog doma ; tako+e nije bio sluajan. %pravo u Ipatjevskom manastiru je osniva dinastije .omanovi&! Ei&ail Hjodorovi! dobio izve'taj da je izbran za ,ara. (abalisti ; ,areubi,e dvadesetog veka smatrali su da kraj omra1ene im dinastije mora nastupiti upravo tako ; znamenovan. ...9akle! za'to nije do'ao anti&rist! kada je pao [onaj koji ga zadr1ava[: Jo' na dan odri,anja Nikolaja 9rugog od prestola! dok su u &ramovima pevali pokajni kanon 8ndreja (ritskog! u ,rkvi sela (olomensko pod Eoskvom dogodilo se udo. )rona+ena je drevna ikona 6o1ije Eatere ; 9r1avna. % rukama 6ogorodi,e ; bili su zna,i monar&ijske vlasti. 8li! ,arska kugla >'ar! der1avnaB na ikoni nije ovenana krstom ; to je simbol obezglavljene .usije. 3ta su u ovom doga+aju uvidele du&ovne oi pravoslavni& ljudi: Eajka 6o1ija se javila sa tu1nim likom! odevena u ,arski purpur. I nagovestila na taj nain da preuzima ulogu [zadr1avanja[ na sebe. O ikoni 9er1avne majke 6o1je Slino s&vatanje istorije potvr+uje i itav lana, mistiki me+usobno povezani& doga+aja! koji su se protezali kroz itav vek. %skoro! posle Obretenja 2udotvorne ikone 9r1avne 6o1je Eajke! mona&inje Voznesenskog kremljevskog manastira su po ar&ivskim zapisima ustanovile- da je ikona pre pripadala nji&ovoj zajedni,i. % Voznesensku ,rkvu sela (olomensko ona je bila predata ?A?#. godine. %pravo pred napad na Eoskvu onoga ko je ve 1eleo da nastupi prema Jerusalimu i u kome su mnogi prepoznavali onoga ko ku,a u Zlatna vrata! preteu anti&rista = Napoleona. Njegovo pribli1avanje praeno je mno'tvom znamenja. % dnevnim zapisima jeromona&a Je0timija 4runova itamo- 8 zar nisu videle bogougodne oi pravednika kako pred samo stupanje Napoleona u Eoskvu! iz (remlja! preko Spaski& vrata! izla1a&u! otresav'i pra& sa nogu svoji&! ugodni,i moskovski: 4aj sluaj je 1ivo podsetio blagoestive savremenike na rei Isusa koji 'alje uenike svoje na propoved- 8 ako neko ne pri&vati i ne poslu'a rei va'e! onda izlazei iz grada ovoga otresite pra& sa nogu va'i&. Zaista vam ka1em- lak'e e biti zemlji Sodomskoj i Jomorskoj na dan Suda nego gradu tome. Vizija slina onoj iz ?A?#. godine utvr+ena je i u ?G. veku. .e je o doga+aju koji je delimino u'ao u Nikonovski patrijar'ijski letopis. Ona je povezana sa udesnim izbavljenjem Eoskve od navale 4atara. (roz ta Spaska vrata mno'tvo ugodnika 6o1ji& iznose iz grada posrnulog u gre&ove najveu svetinju = ikonu Vladimirske 6o1je Eatere.

% povesti o Vladimirskoj ikoni! Sveti Sergije i Sveti Varlaam imaju smelost pred Jospodom! koja im daje snage da iza+u u susret svetozarnome izlasku 2udotvora,a! molei i& da se vrate u ostavljeni grad. )red pogledom itaoevim doga+a se udo- 6o1ji ugodni,i se obraaju li,ima prema ostavljenoj utvrdi i stra'no znamenje bliske propasti moskovske .usije se preobra1ava u jedan od momenata svenonog bdenja. )red (remljom! kao pred oltarom ruske zemlje! slu1i se litija! i umesto Suda 6o1jeg! Sve,i se vraaju u molitvama spasen grad. )okrov 6ogorodiin Od ?G. veka #?. maja po starom kalendaru .uska )ravoslavna "rkva slavi sveanost Vladimirske ikone 6o1je Eatere. Ona svake godine podsea! ne samo na udesno spasenje grada! ve i na posebno zastupni'tvo "ari,e Nebeske. 9a! nedosti1ne tajne .usije! njen skriven trud i nevidljiva za neprijatelja borba! nalaze se pod )okrovom 6ogorodiinim. Ne sluajno! praznik )okrova! koji je ustanovio 8ndrej 6ogoljubski jo' u ?#. veku! slavi se samo u .usiji >i Srbiji = napomena prevodio,aB. % ?C. veku spasiteljski omo0or "ari,e Nebeske skrio je od po&oda 6atija blagoverne 1itelje grada (ite1a. % okolinama Vol'kog grada Semjonova i danas e vam pripovedati o zvonima i ,rkvenom pojanju! koji dopiru ispod voda ovda'njeg jezera. 4o je ona tajna sila zemlje ruske. 4u se oti'la pokolenja mole za potomke! koji 1ive sada! kao i za daleke pretke! a svi zajedno za .usiju. )o predanju! na kraju vremena! 1itelji (ite1a e ustati iz voda zaaranog jezera Svetlojara. Sveti Ilarion Veliki ovako je prorokovao u osmom veku- 4ako+e! u poslednja vremena desie se i ovo- gradovi i manastiri e biti posakrivani! zato 'to e anti&rist otpoeti da vlada u svetu. >Napomena- Zanimljivo je da je jedan od istinski& ruski& gradova danas! (rasnojarsk #G! ija se sva razu+ena proizvodnja nalazi pod zemljom! njegovo stanovni'tvo je! radi odbrambeni& ,iljeva! 0ormirano od odabrani& ljudi ruske na,ionalnosti. Sada'nja de,a iz tog grada! dugo vreme izbavljenog od razliiti& negativni& uti,aja savremenog sveta! zadivljuju su obraza, du&ovnog! 0izikog zdravlja i visoke inteligen,ije.B )rekrivanje .usije Omo0orom "ari,e Nebeske temelj je za razumevanje zemlje. Ovi pro,esi su nelinearni! mnogoplanski. Oni se ne daju proraunima &umanizovani& kompjutera i kompjuterske svesti analitiara. )od )okrovom 6o1je Eatere toliko je sakrivenoga da s&vatiti ono 'to se doga+a mo1emo jedino gledajui u pro'lost! sada'njost i budunost .usije )ravoslavnim oima. 6udui "ar 9akle! ?@?I. godine Eajka 6o1ija je uzela ulogu onoga koji zadr1ava ; na sebe. %zela je tu ulogu do odre+enog roka. Jodine ?@##. u Vladivostoku je odr1an poslednji )rijamurski zemski sabor. Na njemu je izdaja zakletve iz ?G?C. godine s&vaena kao op'tenarodni gre&. Ne sluajno! du'a sabora je postao general 9iteri&s! jedan od rukovodila,a istra1ivanja ubistva ,arske porodi,e. )rijamurski sabor je praobraza, Sabora budunosti. On! kao i Sabor iz ?G?C. godine bie kraj novom smutnom vremenu i izabrae pokajnome narodu pomazanika 6o1jeg. >Napomena- )o proro'tvu du&ovnika ,arske porodi,e ar&iepiskopa )oltavskog 4eo0ana! sa porodi,om .omanovi& budui ,ar mora da bude povezan po 1enskoj liniji! kao 'to je rod .jurikova,a dobio svojevremeno ; preko So0ije )aleolog! koja je po'la za Ivana 4reeg ; krv vizantijski& imperatora! dinastiku osnovu svetog potomstva.B

8li i nije sve tako prosto. )okajanje nije trenutno oseanje dobrodu'nog intelektual,a. 4o nije kli'irana zakletva novog ideolo'kog sloja. Samo jasna etimologija dozvoljava nam da razumemo 'ta je u pitanju. % prevodu sa grkog pokajanje je izmena uma. 4ako dakle! ni vi'e ni manje/ )redstoji nam ne mali du&ovni trud! i to svima/ 8 "aru poslednjem! buduem "aru! predstoji da ponovi podvig "ara (onstantina! da zapone svoje ,arovanje potpunom istragom mistine pozadine ubistva ,arske porodi,e. Vlast "areva je od 6oga. 2oveku nije dato da je promeni. Ona je bila i ostaje uzurpirana. Zbog toga! do zemaljskog sabora! ma kako dugo trebalo da se eka! na svakom visokom zasedanju presto mora da stoji nezauzet. Neka bude re na'a tvrda u predstojeim godinama za pokolenja i pokolenja. Sveta Zemlja i Sveta .usija V. 7arijonov! istoriar- Nedavno su mi sa Svete Jore 8tona doneli krst pod kojim nije 8damova glava! ve simbol Vizantije i .usije = dvoglavi orao. Nije li to znak iskupljenja ruske dr1ave i njenog naroda! koji je svojevremeno otpadio od 6oga i naru'io zakletvu prestolu = stra'nu zakletvu zapisanu u )oslani,i: Iskupljenje je neizbe1no. Zar se ne da uvideti proroka volja u tome 'to &iljade ruski& poklonika dobijaju mogunost da borave na Svetoj Zemlji: )ut na Jolgotu! kojim prolazi u Jerusalimu svaki poklonik! ponovo povezuje Svetu Zemlju i Svetu .usiju. )rimakav'i se svetinjama )alestine! ovek vidi svet drukijim oima. I Novi Jerusalim postaje zau+ujui simbol ruske du&ovnosti. Njeno povremeno oskudevanje odrazilo se u nezavr'enom zidanju za vreme patrijar&a Nikona i sada je! mada velianstven izdaleka! &ram Vaskrsenja Jospodnjega bremenit ru'evinama. Kto to je simbol sada'nje zemlje i njenoga du&a. Obnova Novog Jerusalima je mistini zadatak .usije! jer blagodatne energije! prenesene u Svetu .usiji,u molitvama! podvi1ni'tvom i stradanjima na'i& predaka! 1ive me+u tim zidovima. (a1u da se! kada je ovde obnovljena slu1ba uoi )as&e! svenjak u oltaru razgoreo tri puta za no. .azgoreo se! podseajui na udo Nebeskog Ognja u Jerusalimu. 4o se dogodilo u vreme kada je iskopan izvor po nare+enju patrijar&a Nikona. )un iste vode! on simbolizuje mesto obretenja <ivotvornog (rsta Jospodnjega! koji je prona'la "ari,a Jelena. 9a! do+i Jospode Isuse/ (ao da poslednje zemaljske snage )ravoslavlja prizivaju na bitku. Narodno predanje rusko glasi da e u poslednja vremena ustati iz voda zaaranog jezera grad (ite1. Iza zidova "rkve Svete So0ije u )ravoslavnom (onstantinopolju izai e sa Svetim 9arovima prvosve'tenik Vizantije. %oi kratkog! ali stra'nog za,arenja anti&rista! javie se "ar 4reeg .ima! i ponovo e i'eznuti ikona 9r1avne 6ogomajke = obnovie se .usija. )restae da slazi Oganj Nebeski na grob Jospodnji kad do+e anti&rist. 2udesnim nainom otii e sa 8tona ikona Iverske 6o1je Eajke. Jospoda iz %NKS(O;a ve su nameraili da 8ton premre1e putnim trasama. Svetinje e ili i'eznuti! ili e zbog ljudski& bezakonja prestati da udotvore. (ako i mo1e biti drukije! ako na svetu uskoro usa&ne vera. Istorija! kao prostor bogoop'tenja! izgubie smisao i zavr'ie se. 9akle! vredi li prizivati poslednjeg "ara i po1urivati na' zemaljski poraz: Vredi li pribli1avati vreme kratkog trijum0a anti&rista! kojim e se i zavr'iti zemaljska istorija: 9a! ali to nije znak umora od neravnopravne borbe! niti tuge zbog likujueg neprijatelja i beznade1nosti uzaludnoga ku,anja na vrata! koji e u minutima

isku'enja za&vatiti svakoga od verni&. 4o nije ni 1udnja za osvetom! jer e se iza grani,a zaustavljenog vremena likujui pobedio,i u1asnuti. >Napomena- 9obiv'i blagoslov za svoje napore od o,a Nikolaja Jurjanova na ostrvu Zalita! autor ovi& redova je osetio zadivljujui naboj es&atolo'kog optimizma! koji proizilazi od Star,a. Na pitanje- 3ta eka .usiju! vremena su te'ka: ! ota, Nikolaj je prosto odgovorioEilost 6o1ija neka je s nama. 9obra su vremena. *ramovi se grade. Stara, nije mnogo reit5 rei se tro'e. Ne gubi se jedino molitva. *ramovi se grade! znai- vr'e se i molitve. Vreme bogoop'tenja nije pro'lo.B )ozivanje poslednjeg "ara je glas vere! du&ovne nadmoi i asti. 7egioni neprijatelja! od koji& su neki opisani i u ovoj knjizi! kreu na "rkvu. Nas eka proroka tragina bitka pod osve'tanim znamenjem 7abaruma. %estvovati u njoj jedina je mogunost da se i dostojno okona sedmi dan stvaranja! koji traje sve do danas. I oni koji stupe u Jerusalim Nebeski! radosno e susresti osmi dan zajedno sa Spasiteljem. 8 zatim je kraj! pi'e 8postol )avle o 9rugom dolasku Isusa *rista. (ada preda ,arstvo 6ogu i O,u! kada ukine svako gospodarstvo! svaku vlast i silu! jer Njemu pripada da ,aruje dokle sve neprijatelje ne polo1i pod noge Svoje. )oslednji neprijatelj koji e biti istrebljen je = smrt. Oprosti mi! Jospode/ 8min. )rilozi! ekskluzivni intervjui i tajni dokumenti )osle masona Odlom,i iz intervjua sa 9rago'em (alajiem 9rago' (alaji! politikolog! publi,ista! autoru je predstavljen veoma osobeno! kao savetnik za ezoteriju srpskog predsednika S. Eilo'evia. 4o je i dalo ton na'em razgovoru. (alaji- Easonerija je pseudoreligijska organiza,ija. Ona je povezana sa sve'teni,ima Velike 6ritanije! koji su je 0ormirali iz oajanja pred pro,esima sekulariza,ije dru'tva. )osredstvom nauke! ljudi su poku'ali da doka1u postojanje 6oga materijalnim putem. .ezultat se pokazao suprotnim- umesto da jaaju veru! oti'li su u bezverje. 9akle! ini,ijatorem masonerije su postali protestantski sve'teni,i. 9rugi sloj je bila aristokratija! razvratna i zasiena! otrgnuta od svoji& korena. Iz po&lepe za sna1nim oseanjima! iz te1nje prema tajnom znanju! ti ljudi su tako+e po&rlili u lo1e. I napokon! trei stale1. Za nji& je bilo veoma va1no da borave u lo1ama naporedo sa predstavni,ima plemstva. Easonski ateljei su postali delimino sredstvom so,ijalne eman,ipa,ije Jevreja. Vorobjovski- % Jerusalimu objavljena en,iklopedija Judaika pi'e da su lo1e postale prve teritorije na kojima su prestale da va1e klasne i religijske ograde. (alaji- O su'tini pokreta slobodni& zidara divno se izrazio pruski kralj Hridri& 9rugi- Easonerija je veliko ni'ta . )o pravilu! to je udru1enje osrednjosti. )retnja svetu novim svetskim poretkom 0ormirana je u lo1ama. Ideja je zaeta u britanskom dru'tvu okruglog stola. Njegov ini,ijator i glavni medijum bio je izvesni Sesil .ouds. %pravo ovde je ponikla misao da se 0ormira vladajui ,entar sveta. )ostepeno! on se premestio u S89. %pravo iz nedara slini& struktura proizilaze najstra'niji ,rnomagijski planovi. I ne sluajno! ti poku'aji se ispoljavaju ak i u stalnoj masonskoj igri sa ,i0rama. Na primer! savet jedne od lo1a sakuplja se dvanaestog datuma! dvanaestog mese,a! a prisustvuje mu ?# posveenika >pseudo;kabalaB. Znajui za izvesne ,rnomagijske

aspekte delatnosti masonerije! mi se trudimo da im se suprotstavimo. % vojs,i Jugoslavije 0ormirano je spe,ijalno odeljenje! iji je zadatak da se suprotstavi poku'ajima da se protiv nas iskoristi ,rna magija. )rojekat se naziva Srpsko ogledalo . On proizilazi! naravno! iz )ravoslavni& prin,ipa. Ei ne napadamo protivnika! ve samo odbijamo njegovu negativnu energiju i uzvraamo natrag ono 'to je bilo upereno na nas. %veravam vas! e0ekat je ogroman/ Za&valjujui tome! polazie nam za rukom ak i da uni'tavamo ratne avione. >Napomena- Ovde je re o projektu tzv. Jrupa G@ ! koji ni u kom sluaju nije proiza'ao iz )ravoslavni& prin,ipa! o emu! pored ostalog! svedoi i injeni,a da su u njemu! pored drugi&! e0ikasno delovali i razliiti proro,i prorok svetlosne 0ormule Spasoje Vlaji! astrolog;proroi,a Eilja Vujanovi .egulus! i prorok slikar balvana Eili od Eave.B Vorobjovski- (oliko ja znam! tema masonerija uznemiruje mnoge u Jugoslaviji. (alaji- Jodine ?@?A. Jugoslaviju su 0ormirale razliite sile. Ee+u njima je bilo! naravno! i iskreni& sloveno0ila! ali glavnu ulogu su igrali masoni. Oni su se tada pribli1ili &rvatskim na,ionalistima! koji su ve krajem )rvog svetskog rata s&vatili da 8ntanta mo1e Izalijanima predati deo 9alma,ije. Zbog toga su uzeli aktivno ue'e u 0ormiranju Jugoslavije! da te zemlje ne bi oti'le iz sastava *rvatske. Oni su ubedili Srbe da se odreknu ideje Velike Srbije radi jugoslovenskog bratstva i jedinstva. Jedan od ini,ijatora ti& pro,esa bio je tzv. Jugoslovenski komitet. Od ?G njegovi& lanova! devetori,a su bili masoni. Vorobjovski- )ostoji verzija da je u .usiju! na primer! ideja sveslovenskog jedinstva tako+e prenesena iz zapadni& tajni& struktura. Njen prvi nosila, bio je jezuita &rvatskog porekla = Juraj (ri1ani! koji je u Eoskvi 1iveo u drugoj polovini ?I. veka. Istina! kada su .usi s&vatili da odma& iza ujedinjenja svi& Slovena sledi nji&ovo potinjavanje papi! (ri1ani je proteran. Ee+utim! kasnije su zarazne ideje o povratku (onstantinopolja 0ormiranju panslovenske dr1ave sa ,entrom u Eoskvi odigrale provokativnu ulogu. (alaji- (arakteristino je da posle 0ormiranja Jugoslavije prvi pozdravni telegram poslala je lo1a Veliki orijent Hran,uske. % tom pozdravu se 0ormirana dr1ava gledala kao bedem na putu 'irenja nemake kulture. 4e stra'ne sile danas je mogue porediti sa onim 'to u geopoliti,i nazivamo atlantizmom. Opet one poku'avaju da naine sanitarni kordon! ali sada ve oko .usije. 9akle! masonerija je odigrala ogromnu ulogu u 0ormiranju Jugoslavije i u ubistvu kralja 8leksandra )rvoga! koji je tako+e jedno vreme bio slobodni zidar. Nedugo pre tog ubistva! predsednik 2e&oslovake! 6ene'! je rekao jugoslovenskom poslaniku u )ragu! a oboji,a su bili masoni- Sa'a je poeo da misli svojom glavom. 4o mo1e da ga ko'ta glave. )u,nji u Earseju su postali odgovor na izdajniku 8leksandrovu politiku! jer je on postepeno poeo da se odvaja od atlantizma. Vorobjovski- I. Eu1i u svojoj knjizi Easonerija u Jugoslaviji pi'e- 8leksandar je svojom nezavisnom politikom! koja je protivureila tada'njim masonskim interesima! poeo toliko da smeta masonima da je u nekim visokim lo1ama! >na primer! J. Easarik i njegova okolinaB! poelo da se razmi'lja o njegovom uklanjanju. Eere za'tite! koje je za vreme kraljevog boravka u Earseju preduzeo 0ran,uski ministar unutra'nji& dela! 8lber Saro ; tesno povezan sa masonima! bile su simboline. (alaji- )oznato je da je masoneriji pripadao i Josip 6roz 4ito! to jest! Josi0 8mbroz. Vorobjovski- % njegovoj autobiogra0iji ak postoji i ovakva 0raza- 9obio sam in0orma,iju iz Zagreba od neki& slobodni& zidara.

(alaji- Odluujui doga+aj u njegovoj karijeri zbio se ?@DG. godine! kada se susreo sa 91onom Horsterom 9alasom. 9alas je 4itu dao zadatak da stvori nove me+unarodne okvire za oslobo+ene zemlje. 4ako se i rodio )okret nesvrstanosti. 4ako se poela realizovati ideja o novoj me+unarodnoj eksploata,iji = daleko e0ektivnija i ne toliko otvorena. Vorobjovski- Ne preuveliavate li ulogu i znaaj masonerije: (alaji- Easonerija je kao organiza,ija danas ve prevazi+ena. )ostoje drukiji instituti tajne vlasti- 4rilateralna komisija! 6ilderber'ki klub. Jovoriti o tome da li je ovaj ili onaj ovek mason imalo je smisla u &ri'anskoj Kvropi. 9anas je masonerija! po svojoj su'tini! postala obraza, javnog mi'ljenja. Nekada je Haust barem znao za 'ta prodaje du'u. 9anas ljudi daju du'u besplatno! ak i ne sumnjajui u to. Sve je to povezano sa pribli1avanjem kraja vremena! koji karakteri'e ubrzavanje progresa kao sume ru'iteljski& progresa. % dru'tvu sada dominiraju masonske ideje! gde ovek postaje ekonomska 1ivotinja. 4e ideje! kao 'to su pokazala vanredna dela Eaksa Vebera i Vernera Zombarta! vode prema puritanskim i! jo' ranije! jevrejskim kon,ep,ijama. %ostalom! komunizam i liberalni kapitalizam su braa blizan,i! koje je sazdao jedan te isti monstrum = demon ekonomije. <ak 8tali pi'e! na primer! o buduem dru'tvu novi& nomada! neukorenjeni& ljudi koje privlai samo ekonomski interes i 1ivot od danas do sutra! koji su 1igosani 1igom anti&rista u svojim magnetnim karti,ama. Vorobjovski- % tom kontekstu nikako se ne mo1e zaobii 0igura tajni& savetnika silnika sveta ovoga. %ostalom! mogue je da su prvu pa1nju na nji& skrenuli )rotokoli sionski& mudra,a . Neemo sada pro,enjivati nji&ovu verodostojnost. 9akle! u protokolima se ka1e- 8dministratori! koje mi biramo u strogom korelatu prema nji&ovim sposobnostima za ropsku potinjenost! uop'te nee biti li,a obuena za umee upravljanja i lako e se zbog toga pretvoriti u pione na'e igre. 6ie to spe,ijalisti vaspitani i istrenirani od ranog detinjstva radi upravljanja poslovima itavoga sveta. (alaji- Savetni,ima je bio okru1en! re,imo! .uzvelt. Njegova postojana senka bio je izvesni *enri Eorgentau. Vorobjovski- %pravo on je pratio .uzvelta na njegov poslednji put! koji se zavr'io udnovatom predsednikovom smru. Sve'tenik! koji se nalazio na njegovom imanju! svedoio je da je .uzvelt ubijen pu,njem u zatiljak. Ne sluajno! naru'iv'i sve zakone! nisu dopu'tali da se telo otkrije! a tajna slu1ba! koja je pratila koveg! dobila je nare+enje da pu,a na svakoga ko se pribli1i bez dozvole. )redsednikovo telo se sve vreme nalazilo u zatvorenom kovegu! a! posle sa&rane! grobni,a je dugo vremena bila pod naoru1anom stra1om. %ostalom! nedugo pre smrti! .uzvelt je podr1ao 8rape po pitanju )alestine. (alaji- I danas je (linton samo igraka u rukama svoga okru1enja. On! na primer! ve dugo vremena uporno &u'ka Nemaku da uestvuje u jugoslovenskom kon0liktu. (ao 'to pi'e So0i <erardi! istra1iva 0ran,uskog nedeljnika 7e Eonde 9iplomatiTue ! svi ratovi najnovije istorije su isprovo,irani upravo od strane tog masonskog interna,ionalnog klana. )re svega! setimo se <ana Eanea! koji je bio i .uzveltov savetnik i jedan od ideologa liberalnog kapitalizma. Od snaga! koje su stajale iza njega! on je dobio! re,imo! zadatak da diskredituje predsednika de Jola. O tome Eane pi'e u svojim uspomenama- % su'tini! on je bio tragina 0igura! rob ideje ujedinjenja Kvrope! koja je oznaavala uni'tenje dr1avnog suvereniteta na kontinentu. 4reba pone'to rei i o Eiteranovom savetniku <aku 8taliju. Njegova strast su 0uturolo'ki projekti. S obzirom na to da potie iz neevropske prirode! njegov

intelektualni nivo je veoma nizak i zato je on mnogo zajmio iz dela Krnsta Jingera! ak ga i ne pominjui. 8tali je predsedavao evropskom bankom za obnovu i razvoj. On je potro'io ?# milijardi dolara na ru'enje so,ijalizma u Istonoj Kvropi. Naravno! ta pomo nije do'la do istonoevropski& naroda! ve do odre+ene uske grupe li,a. % su'tini! krediti su i'li na kupovanje nekretnina. Naposletku se ispostavilo da je veliki deo sume! kojom je raspolagala banka! 8tali potro'io na ,iljeve povezane sa njegovim linim interesima. )rostije reeno! on je pare pokrao. Sve to ne bi bilo vredno pomena! da 8tali nije veoma simptomatina 0igura. Zanimljiv primer! neop&odan radi izuavanja ljudi! koji su sebe proizveli u vi'u rasu i nameravaju vladati svetom. 8pril ?@@F. <re,i .avnodnevnine 6ure Iz intervjua sa bratom Earkionom (ristijanom 6u'eom Vorobjovski- (oliko mi je poznato! red Istoni& templara >O4OB! koji je osnovao 8lister (rouli! postoji u mnogim zemljama. Jde se vi nalazite u toj &ijerar&iji: 6u'e- .ukovodim 0ran,uskim ogrankom tog reda. Vorobjovski- 9a li se nalazite u kontaktu sa braom u drugim zemljama: 6u'e- 9a! sa mnogim lo1ama Kngleske i drugi& zemalja! a me+u njima = Istone Kvrope. 9o pre izvesnog vremena Jugoslavija je imala najvei broj (roulijevi& sledbenika u Kvropi. Enogi na Zapadu su ak &teli da dobiju posveenje upravo u 6eogradu! ali! otkako je poeo rat! kontakti su oslabili. Eada! naravno! sve to postoji u Jugoslaviji i sada! jer su pred rat slina udru1enja postojala tako+e u Zagrebu i Sarajevu. Vorobjovski- (akvi su odnosi kroulijeva,a sa svetskim politikim pokretima: 6u'e- 9a bi& odgovorio! neop&odno je da se vratimo u ?@. vek. 4ada je lanstvo u vi'e &ermetiki& udru1enja bilo neka vrsta tradi,ije. Veina lanova reda Istoni& templara i Zlatne zore pripadala je masoneriji egipatskog reda Eem0is;Ei,raim. 4o je jedina grana masonerije! koja je revolu,ionarna. (rouli je! re,imo! bio jakobit! to jest! pobornik povratka na vlast u Kngleskoj dinastije Stjuarta. On je smatrao da su za obnovu sakralnog ,arstva neop&odni pret&odni katastro0iki pro,esi. Za (roulija! istorija sveta je predstavljala niz kosmiki& godi'nji& doba. On i& je nazivao eonima. Oni smenjuju jedno drugo! isto kao 'to Sun,e tokom godine prolazi etiri najva1nije take ravnodnevni,e i ekvino,ija. Svaki protok istorijskog ,iklusa kroz taku ravnodnevni,e zakonomerno za sobom vue svetske katastro0e. One se i nazivaju .avnodnevninim 6urama. Vorobjovski- Jedan od ruski& sledbenika tog prav,a ovako je okarakterisao nastupajui eon. Zagonetan i nedogra+en je svet i bla1en je onaj ko se ne boji njegove mnogoobraznosti. 6la1en je onaj ko sa poverenjem gleda na svoju volju i dovoljno je jak da prona+e svoje mesto i svoje ,iljeve u toj nedogra+enoj i nedovr'enoj vasioni. O na'e dveri ku,a mudro bezumlje bogova. %skoro e se rasklimati establirani oslon,i 0iloso0ske misli! pa'e zapadna razumska svest! zadr&tae i uru'iti se ogromno zdanje kantonovske 0iloso0ije. I iz svi& klisura! iz svi& pukotina! ugledae nas mno'tvo bogova! svetli& i tamni&! bezdan tvoraki& sluajnosti! mnogoliki i slobodni svet. 8li kakvi su odnosi Eem0is;Ei,raim! tog sredi'ta revolu,ionarno;mesijanski& ideja! sa drugim masonskim pokretima:

6u'e- 8ko neko iz ostali& masonski& grupa dozna da nji&ov mason istovremeno pripada i lanstvu Eem0is;Ei,raima! sledi njegovo trenutno iskljuenje iz lo1e! jer drugi tokovi masonerije nisu revolu,ionarni! ve naprotiv = usmerivaki. Oni te1e da postave svoje ljude u ,entar vlasti. Enogi stupaju u 3kotski obred! na primer! ukoliko im to poma1e da se uspnu u vr& politike &ijerar&ije. 4o je sluaj i kada je re o paramasonskim organiza,ijama! kao 'to su .otari (lub ili 7ions ,lub. 8ko slini subjekti i dopu'taju postojanje nekakve vi'e sile! onda je ta vera ni'tavno mala upore+ena sa verom u vlast nov,a. %pravo ljudi o kojima govorimo >dovoljno je rei da je 91ord1 6u'! kao i veina svetski& vladara! slobodni zidarB nastoje da nji&ove dr1ave ostanu ateistike i demokratske. Vorobjovski- (ako obja'njavate jevrejske izvore Eem0is;Ei,raima >Ei,raim je jevrejsko ime za KgipatB! iji su mnogi kasniji lanovi simpatisali 0a'izam: .ukovodila, Zlatne Zore! Semjuel Eeters! bio je Jevrejin! a istovremeno je njegov pokret bio tesno povezan sa na,ional;so,ijalizmom. )oznat je i uti,aj jevrejske sekte 'abatijana,a na organiza,iju 8listera (roulija. 4reba rei da je 3abatej "vi ; koji je 1iveo u ?I. veku! poreklom iz Smirne ; sebe proglasio za mesiju jevrejskog naroda! ali je zatim! kada je zatoen! pre'ao u islam. Sledbeni,i ekaju njegov povratak kao sakralnog ,ara Judeja,a i u svemu mu podra1avaju ukljuujui i la1no pri&vatanje muslimanske vere. 6u'e- Skoro svi pokreti savremenoga okultizma proizilaze iz kabalistike. 3kola kabale i sakalurije dala je temelj i 'abatijanstvu i Hrankovom pokretu. Hrankovi sledbeni,i su 0ormirali prve me'ovite jevrejsko;nemake lo1e. Oni su dobili ime 6raa posveeni,i Istoka . %pravo ta braa su svojevremeno iznedrila Jolden da\n i prava, 8listera (roulija. 6aron Zabotendor0 je u 4urskoj posveen u Eem0is;Ei,raim od strane jevrejske grupe. % 4urskoj postoji sekta denme >suprotni,iB. Oni su sledbeni,i sabateizma. 4o je jevrejska organiza,ija koja je naoko pri&vatila islam. 2lanovi denme su bili (emal 8taturk! osniva dana'nje 4urske! i svi njegovi saradni,i! tzv. Eladotur,i. Vorobjovski- ?G. jula ?@?$. godine! na zasedanju Volterove lo1e u )arizu! predstavnik turskog poslanstva izjavio je da je masonerija na najsilniji nain omoguila tursku revolu,iju i sada su sve intelektualne snage imperije lanovi mnogobrojni& masonski& lo1a! koje su se ra'irile po 4urskoj. Eo1emo dodati da je mason i kabalista )api tvrdio- .evolu,ije su ustav masonski& lo1a primenjen na dru'tvo ! ali vratimo se (rouliju. 6u'e- (arakteristino je da su (rouli i Julius Kvola >teoretiar italijanskog 0a'izmaB bili bliski prijatelji 8rtura .eginija! rukovodio,a italijanske masonerije. .egini i Kvola su zajedno organizovali ezoterinu grupu %r izme+u dvadeseti& i trideseti& godina. Kvola je prevodio neka (roulijeva dela! odakle je i ,rpio mnoge podatke o tantrizmu i mistinim seksualnim praksama. Ne sluajno! kasnije je i SS ostvario projekat semena 1ivota . .e je bila ne samo o eugeni,i. )renos potomstvu odre+eni& svojstava putem sperme! na primer! povezivao se sa transmisijom aure. "ilj je bio obnova du&a nordijske rase. )oznato je! tako+e! da je (roulijeva dela *itleru predala Earta (inzel! istaknuta na,ional;so,ijalistkinja! koja je istovremeno bila lani,a reda Istoni& templara >O4OB. 4antrizam je put ak,ije. Nije udno da su svi imenovani pokreti te1ili 0a'izmu! koji je imao strasno vojniki karakter. Eada! treba rei! 0a'izam je bio revolu,ionaran jedino u prvoj svojoj etapi! a zatim je prerastao u isto dr1avno; birokratske 0orme. % prolee ?@@C. godine. )iramida

Intervju sa Velikim Eajstorom Velike lo1e .usije J. 9;om J. 9.- Od toga ko e danas biti posveen u red zavisi njegova sutra'nji,a. 8ko ovlada pro0anizam! onda je obnova ruske masonerije osu+ena na neuspe&. Za sada ne mo1emo da objavimo adresu. 9o nas dolaze samo ljudi koje preporue na'a braa. Na'i redovi rastu sporo. 9anas! poetkom ?@@D. godine! etiri lo1e okupljaju oko ?$$ ljudi. 6ie razoarani oni koji kod nas tra1e vezu da bi ostvarili neku astoljubivu ambi,iju. Neki smatraju da masoni vladaju svetom. 4akve ljude! na zasedanjima! osu+ujemo. Ve smo morali da iz lo1e izba,imo nekoliko ljudi! koje smo bili primili. So,ijalni sastav na' je raznolik- ima naunika! in1enjera! trgova,a! lekara! vojnika! novinara. Vorobjovski- Ima li me+u njima ljudi koji su poznati u na'oj zemlji: J.9.- Ne. Naravno! ako krupni politiki delatni,i! re,imo! lanovi vlade! postanu na'i lanovi! mi emo se samo obradovati. 4o bi povealo autoritet bratstva. 8li to nije sebi svr&a. Osnovno je da ovek odgovara na'im za&tevima. Na primer! nismo &teli da se kompromitujemo vezama s ljudima iji je kapital narastao nepo'tenim putem. Jedan 0ran,uski milijarder! ruskog porekla! predlagao je da nas sponzori'e. Ee+utim! da se sna+emo u toj situa,iji! pomogao nam je visoki posveenik! biv'i pukovnik 0ran,uskog general'taba! Ei'el Jarder. Svojim kanalima! on nas je obavestio da je poten,ijalni sponzor povezan sa narko;ma0ijom i da se za njega interesuje Interpol. Vorobjovski- (a1u da je biv'i lan )olitbiroa! 8leksandar Jakovljev! mason: J.9.- O tome mi ni'ta nije poznato. Ne treba iskljuiti mogunost da je neko posveen u jednu od lo1a iz drugi& zemalja. 4reba jo' rei! da sa masonerijom esto brkaju takve organiza,ije kao 'to su 7ions klub! .otari klub! Ealte'ki red! 6nai 6rit i sline! to jest! slobodne zidare kritikuju zbog delatnosti drugi& njima slini& organiza,ija. Vorobjovski- Na reveru va'eg kaputa je )ravoslavni krsti. J.9.- Veina posveenika su )ravoslavni ljudi. )ostoje i oni koji do kraja nisu prona'li sebe u religiji! ali tra1e neku vi'u silu. Easonerija poma1e da se ovek prona+e na du&ovnom planu! da se pribli1i tradi,iji. 3to se tie veze sa )ravoslavnom "rkvom! postoje posebni kontakti sa pojedinim sve'teni,ima. Oni misle da masonerija mo1e da postane saveznik )ravoslavlja. Ee+utim! naje'e nailazimo na 1estoko neprijateljstvo. Enogi smatraju da u .usiji postoji samo jedan istinski prava, prave du&ovnosti. Sve to potie od injeni,e da o masoneriji znaju veoma malo. .e,imo! jedan novinar! koji je do'ao da od nas uzme intervju! bio je potpuno neupoznat sa tradi,ijama reda. Zatim je postao na' lan. Vorobjovski- (akav je nivo va'eg linog posveenja: >Eoj sabesednik pokazuje znaki,u na grudima! na kojoj je napisano CC. stepen . Isto stoji na suprotnoj strani trostranog zlatnog prstena na njegovom prstu.B Vorobjovski- Navikli smo da masoneriju smatramo tajnim dru'tvom. Za'to ste pristali da odgovarate na moja pitanja: J.9.- 4o je povezano ba' sa nivoom moje ini,ija,ije. Easoni ni1i& stepeni su obavezni da obavljaju zatvoren &ermetiki rad u lo1ama. )oev od C$. stepena templarskog reda! svaki od brae dobija u ruke du&ovni ma za borbu protiv zla u spolja'njem svetu. Vorobjovski- Vi ste zau+ujue brzo napredovali na lestvi,ama ini,ija,ije. (oliko znam! u masoneriji ste odnedavno.

J.9.- 9a. % masonskom ustavu su oznaeni rokovi neop&odni za prelazak iz jednog u drugi stepen. Na primer! u simbolikim lo1ama ni1eg nivoa potrebno je da se bude 'egrt ne manje od godinu dana. 4okom tog perioda neo0it nema pravo da uzima re na zasedanjima. Zatim je godinu dana du1an da bude kal0a = to je drugi stepen. Od jedne do tri godine da bude majstor simbolike lo1e pre nego 'to dobije etvrti stepen. %ostalom! mnogi se ne uzdi1u dalje od treeg stepena. % njemu su ve sadr1ana sva prava i obaveze masona. 8ko brat nema sklonosti prema ezoterinom radu! koje mu daje mogunost uzdizanja na lestvi,i ini,ija,ije! onda mo1e da postane Veliki Eajstor lo1e ak i bez visoki& stupnjeva u &ijerar&iji. Eo1da su moje ezoterijske sklonosti bile o,enjene veoma visoko. %ostalom! tako brzi uspon je neka vrsta avanzovanja. Va1no je samoposveenje! postojano oseanje uesni'tva. Ne treba se uljuljkivati time da smo se uzvisili nad svetom pro0ani& ljudi. 7estvi,a posveeni'tva je prolaz kroz razliite du&ovne tradi,ije. )ostoje rozenkroj,erski! zatim templarski stepeni. Easonerija mnogo! tako+e! duguje i kabali. % lo1ama se postojano vodi dijalog me+u tradi,ijama. Vorobjovski- (ako se odvijalo ono 'to vi! poslednji& godina! nazivate renesansom ruske masonerije: J.9.- % poetku je aktivan odnos prema .usiji ispoljio Veliki Istok Hran,uske. Jodine ?@@?. u Eoskvi je 0ormirana lo1a Severna Zvezda . 9o tada smo imali sedam majstora neop&odni& za njeno otvaranje. Hran,uzi su preveli tekstove rituala na ruski jezik! snabdeli nas literaturom! konsultovali nas za sadr1inu razliiti& praksi. Eada! treba rei! tradi,ija se ne prenosi putem knjiga. Simbol je klju za nesvesno! ali je va1no da kljuaoni,a ne zar+a. 9u& je na Zapadu izgubljen. Enogi! ak! tamo smatraju da e se masonstvo! ako igde! obnoviti u .usiji. Vorobjovski- % tom smislu imao sam prilike da se susretnem sa jednom neobinom verzijom. Naime! za razliku od rimokatoli,izma! u )ravoslavnim obredima oltar je zatvoren ikonostasom! tako da (r'tenje i )rie'e daju )ravoslavnom oveku istinsko posveenje. % Zapadnim &ramovima! gde se oltar vidi! rituali su zadr1ani! ali vi'e ne predstavljaju Svetu 4ajnu. 4amo je za ini,ija,iju neop&odno stupiti u neki ini,ijatiki red. (od nas je mistino zrno zadr1ano u svakom kr'tenom oveku! mada ga on esto nije svestan! tako da ga mogu e0ektno iskoristiti razliita dru'tva! sve do sumnjivi& sekti. 8li vratimo se va'oj prii. J.9.- (ako sam postao mason: Imam prijatelja Hran,uza. On je posveenik Velikog Istoka. %sto! moj praded je bio lan jedne od ruski& provin,ijalni& lo1a. % na'oj kui se uva njegov kristalni peat iz druge polovine ?@. veka sa masonskim simbolima. % tom periodu 8leksandar )rvi je zabranio rad lo1ama u .usiji! ali zabranu niko nije uzimao za ozbiljno tako da su one radile. Sada je za mene taj peat va1na relikvija. Osim toga! mene su kao pro0esionalnog 0iloso0a oduvek zanimali mistini! ezoterini problemi- pitanje nesvesnog! nadsvesnog. 4ako se sve to objedinilo i ja sam pristao da budem ini,iran u Hran,uskoj. Vorobjovski- % emu se sastoji ritual ini,ija,ije: J.9.- 9ao sam zakletvu i nemam pravo da 'irim masonsku tajnu! ak i u sluaju da napustim bratstvo. Vorobjovski- % svojoj knjizi! 7judi i lo1e ! Nina 6erberova navodi sledei tekst masonske zakletve- )omislite na stra'ne zakletve koje dadoste u ovoj peini. Ne zaboravljajte na'e zakletve i budite uvereni da i& mi strogo kontroli'emo. Zabo'emo na'e maeve u va'a sr,a! ako zakletve postanu izdajnike i kletvoprestupne i ako bilo kada prekr'ite svoj dug. J.9.- 9akle! postao sam Eajstor Severne Zvezde u avgustu ?@@?. godine. )od za'titom Velike lo1e Hran,uske! u .usiji je osnovana lo1a Nikolaj Novikov .

)omogao sam u njenom 0ormiranju. .adi podr'ke rada u .usiji 0ormirana je pariska lo1a 8leksandar )u'kin . Vorobjovski- Seam se da su na radiju Sloboda pozivali ljude da se ulane u nju. J.9.- % .usiji su zatim osnovane lo1e Svings ! Jeometrija ! 7ute,ija . One se nalaze pod pokroviteljstvom Velike lo1e Hran,uske! a u okvirima Velikog Orijenta! osim Severne Zvezde ! tu su Slobodna .usija ! Slobodna braa i 9evet muza . One rade u Eoskvi! Sankt )eterburgu i nekim drugim gradovima. % kojim! ne mogu da ka1em! jer je u provin,iji sve izlo1eno neza'tienosti. Od tog vremena sam iza'ao iz Velikog Orijenta i pro'ao pro,es regulariza,ije u okvirima Velike na,ionalne lo1e Hran,uske. % krilu tog prav,a! u .usiji su! tako+e! 0ormirane simbolike lo1e u januaru ?@@C. godine- *armonija ! a zatim 7otos ! Nova 8streja ! Jamajun . Vorobjovski- 4ada sam skrenuo pa1nju na saop'tenje u 'tampi. Vlada Eoskve je pod brojem #AFC registrovala Na,ionalnu lo1u . J.9.- )ostepeno je u .usiji poistoveena sa lo1ama u Hran,uskoj. 4amo su osnovane lo1e Veliki Istok ! Velika lo1a ! Velika na,ionalna lo1a ! )rava oveka ! Ee'ovita lo1a ! Velika 1enska lo1a . Velika lo1a i Velika na,ionalna lo1a su posebno me+u sobom bliske. Obe rade po drevnom i pri&vaenom 'kotskom ustavu. Izdvojeno stoji Veliki Orijent = to je liberalna lo1a! za razliku od regularnog masonstva. .egularni masoni 'kotskog obreda ne mogu poseivati iregularne lo1e i obratno! mada se odnosi! izvan &ramova! odr1avaju. I kod nas je u .usiji isto. 4im pre! jer sam ranije osnivao iregularne lo1e! tako da sam posveivao mnogo brae! koji su bili nji&ovi lanovi. .egularno masonstvo je povezano sa drevnim masonskim tradi,ijama. 4amo su ulanjeni verujui ljudi. .adi se u slavu velikog ar&itekte svemira. Na prestolu majstora obino se nalaze tri relikvije- 'estar! trougao i (njiga zakona- u na'em sluaju- 6iblija otvorena na jednoj od strani,a Jevan+elja po Jovanu. 8ko su u lo1i muslimani = (oran! ako su zoroasterijan,i = 8vesta. % takvim lo1ama niko ne sme da razmatra politike ili religijske probleme. )onekad! u smislu izuzetka! mo1e se govoriti o so,ijalnim pitanjima. Veliki Orijent je odstupio od ti& prin,ipa. % njegovo lanstvo ulaze i neverni,i. Na zasedanjima Velikog Orijenta poeli su da uvode ak i tako rudimentarne rituale! kao ku,anje ekiem! koji simbolizuje obradu grubog prirodnog kamena od strane ljudskog bia. Ei smatramo taj ritual preobra1ajem &aosa u kosmiki poredak. Easonerija je metod poznanja sveta. Na zasedanjima Velikog Orijenta dopu'taju se razliite politike diskusije i odluke! ali to znai da lo1a nije povezana sa bo1anstvenim silama! da gubi svoj posveeniki! mistini karakter. 8ko se to gubi! onda postaje potrebno govoriti o moralnim prin,ipima. Obrazuje se vakum. I evo! unutra prodiru ili politiki problemi! ili okultna pitanja kao ,ilj po sebi. Eogue je stei natprirodne psi&o0izike mogunosti! ali bez veze sa vi'om silom! ipak! u tom sluaju imamo posla sa pro0ana,ijom. 3tavi'e! sline tenden,ije! kao na primer u pokretu Nju ejd1! veoma su opasne. Kzoterijske tradi,ije! otvorene! pre svega! uskom krugu du&ovno pripremljeni& ljudi! stiu karakter masovne kulture. *ologra0ija se ujedinjuje sa tibetanskom mistikom i jo' 6og zna sa im. )si&ote&nika posveeniki& organiza,ija pretvara se u psi&ote&nologiju uti,aja na svet miliona. Na taj nain odre+uje se tira1 novom ljudskom biu! sa novim mogunostima. 4aj posao je bremenit! ne samo ekolo'kom! ve i antropolo'kom katastro0om. % Velikom Orijentu preovladavaju predstavni,i leviarski& partija. Jodine ?@@$.! za vreme so,ijalista! u Hran,uskoj je stotinak poslanika Na,ionalne skup'tine pripadalo masoneriji. Veliki Orijent je uvek bio uti,ajna politika snaga. Eeni je poznato da su i u .usiji dva ministra iz Jajderove vlade bili lanovi Velikog Orijenta.

Vorobjovski- 9odao bi& da je na zajednikom zasedanju Velikog Orijenta Hran,uske ?@#C. godine dr1ana sledea zdravi,a- Za Hran,usku republiku! ker 0ran,uske masonerije/ Za buduu svetsku republiku! ker svetske masonerije/ . 8 kom prav,u pripadaju masoni S89;a: I zar se oni ne bave politikom: J.9.- Sve Velike lo1e su tamo regularne. Naje'e pripadaju 'kotskom obredu. %op'te! regularnom masonstvu pripadaju jorski! 0ran,uski! 'vedski i drugi ustavi. 9a! mnogi ameriki predsedni,i su bili masoni! ali mislim da su se bavili politikom! ne kao masoni! ve kao privatna li,a. Vorobjovski- Vratimo se na ruske teme. J.9.- Osim kod nas 0ormirani& simboliki& lo1a o kojima sam govorio >u nji& ulaze braa prva tri stepenaB! nedavno su 0ormirane i lo1e za vi'e posveenike- 7o1a savr'eni& >od etvrtog do etrnaestog stepenaB! (apitul ?A >sa vite'kim i rozenkroj,erskim stepenimaB! 8reopag > za C$. i C?. stepenB! (onzistorija >za C#. stepenB! a posveeni u najvi'i stepen ui e Vr&ovni savet ! koji e zatvoriti itavu piramidu. .egularnu lo1u mo1e da o0ormi samo regularna lo1a5 Veliku lo1u ili Velika lo1a ili tri simboline lo1e. (od nas postoje ve etiri regularne lo1e. Eo1emo da 0ormiramo Veliku lo1u ! ali ima tu i posebni& problema. (ada masonska piramida! o kojoj sam govorio! bude izgra+ena! mo1da e neko po1eleti da sve gre&e! za ono 'to se dogodilo u zemlji! svali upravo na nas. .ei e- Opet su u najte1e dane za otad1binu masoni digli glavu. . Vorobjovski- Eeni se ini da ste vi u izvesnoj nemilosti. J.9.- 9a. % Hran,uskoj su izvesna braa poela sa nekakvim intrigama protiv nas. 4o je mogue povezati sa predstojeim 0ormiranjem Velike lo1e . Eo1da neko ne 1eli da ja postanem njen Veliki Eajstor. Vorobjovski- Za'to: J.9.- )onekad mi se ini kao da neko 1eli da nas iskoristi za svoje ,iljeve! a mi to ne razumemo i radimo na svoj nain. Zima! ?@@D. godine Svakog utorka uvee... 9rugi intervju sa J.9;om Vorobjovski- (ako se dogodilo da ste napustili Veliki Orijent i pre'li na sistem Veliki& lo1a 3kotskog obreda: J.9.- 4ome je umnogome kumovalo poznanstvo sa drugim li,em 0ran,uskog 'kotskog masonstva! Ei'elom Jarderom! koji je poreklom .us. On mi je skrenuo pa1nju! pre svega! na du&ovne tradi,ije ruske masonerije ; na ulogu Nikolaja Novikova! na primer. Vorobjovski- 9a! ta uloga je o,enjivana na razliite naine. Kvo 'ta je napisao Jarder o Novikovu i njegovom okru1enju- ... najistaknutija linost bio je Novikov! prosvetitelj .usije! koji je osmislio je0tinu biblioteku sa ,iljem da 'iri obrazovanje i koji je bio duboko ube+eni slobodni zidar. Jedan od njegovi& sledbenika je i 3var,! koga je! ve kao star,a! opisao 4olstoj u .atu i miru . 3var, je bio savremeni izrazila, tog dubokog du&ovnog toka! koji nije imao ni'ta zajedniko sa politikanstvom! niti sa nekim drugim igrama. Njegov metod je bio udubljivanje u sebe sa ,iljem da na nov nain sagleda sve tajne koje nam je zave'tala ovekova misao- odjednom otkriti atmos0eru u kojoj ovek su'tinski 1ivi. Veoma zanimljiv 0enomen ; san! ali san svestan. Na'e snove uvek nam je potkazivala podsvest. Na tu kartu i igraju tzv. psi&oanalitiari! a ovde! naprotiv! novim

metodom dobijate podatke o snu! potpuno suprotno od psi&oanalitikog metoda. Ovde se sva neprijaznost raspr'uje sama po sebi i ostaje sve ono najbolje 'to se nalazi unutar na'eg podsvesnog = najbolje 'to nosite od predaka. Ovaj prilaz se ne kosi sa na'om verom u kojoj smo kr'teni i vaspitani! ve! naprotiv! poma1e da produbimo na'u veroispovest i da je vidimo drukijim oima. Ee+utim! evo 'ta je! na primer! o Novikovu u ukazu iz ?. avgusta ?@I#. godine napisala ,ari,a Kkatarina 9ruga- Oni su imali tajna zasedanja! svoje &ramove! prestole! 1rtvenike. 4amo su se davale u1asne zakletve uz ljubljenje (rsta i Jevan+elja! kojima su se obavezivali ; i prevareni i varali,e! venom verno'u i povinovanjem redu Zlatnog ru1inog krsta. Nikome nisu smeli otkrivati tajnu reda! a ako bi vlast to od u&ap'enog masona za&tevala! on bi! uvajui tajnu! imao da istrpi muenje i smaknue. Eimo zakona 6ogom utvr+ene vlasti! drznuli su se da se potinjavaju *er,ogu 6raun'vajzgome! predav'i mu se u pokroviteljstvo i zavisnost. Imali su tajnu prepisku sa prin,em *asenkaselskim i pruskim ministrom Velnerom preko novoprona+eni& 'i0ri! istovremeno dok je berlinski dvor prema nama u punoj meri ispoljavao neprijateljstvo. Izdavali su nedozvoljene! razvratne i protivne zakonu )ravoslavnom! knjige! koje su sami 'tampali. )o tradi,iji! oltar masonskog &rama je okrenut na Istok. Ee+utim! ruski masoni su uvek svoju premudrost dobijali sa Zapada. 4o je sluaj i sa pripremom doga+aja iz ?@?I. godine. Eogue je da otada mnogi .usi gledaju na domae masone kao na snagu koja ispunjava neke inostrane zadatke. %pravo zato ve u na'e doba neke istra1ivae je podozrivim nainio jedan podu&vat. Jodine ?@@#. u Strazburu! odr1an je me+unarodni kolokvijum So,ijalna prava gra+ana Kvrope . On je organizovan pod za'titom Saveta Kvrope! uz aktivno ue'e Velikog Orijenta Hran,uske! Velike lo1e Hran,uske! Eem0is;Ei,raima i drugi& struja slobodni& zidara. Na tom skupu prisustvovali su 8. Sopak! biv'i Jorbaovljev pomonik! 8. Jraov! lan redak,ije Eoskovski& novosti ! 8. Jemljan! Jelj,inov savetnik V. (olosov. Istorija se ponavlja. Na takav zakljuak dolazimo ako uporedimo ovu injeni,u i injeni,e koje! u svom istra1ivanju! navodi 7olije Zamojski- % )arizu su od ?AAF. do ?AAI. godine .usi osnovali lo1e (osmos i Sinajska gora ! a zatim je otvorena! pod za'titom (osmosa ! .uska vi'a 'kola dru'tveni& nauka sa ,iljem umek'avanja o'tri& suprotstavljenosti pribli1avanja politiki& grupa spremni& da dejstvuju na zajednikom tlu. (o je bio u aktivu ovi& masonski& 'kola : Hiloso0 V. Virubov! psi&ijatar N. 6a1onov! slikar ). Jablokov! istoriari V. (ljuevski i E. (ovaljevski! pis,i 8. 8m0iteatrov i V. Nemirovi 9anenko! prijatelj Jorkog = publi,ista! K. (edrin! politiari V. Eaklakov! E. Earkulijes! knez S. %ruzov. Odslu1iv'i svoje u 0ran,uskim lo1ama! oni su masoneriju nakalemili na rodno tle i 0ormirali mre1u lo1a u velikim gradovima . ... Na' sada'nji susret dogodio se posle izvesnog prekida. Za to vreme! kako ja razumem! u va'em 1ivotu se dogodilo ne'to va1no. % svakom sluaju video sam u 'tampi snimak na kojem je zabele1en momenat stvaranja Velike lo1e . Vi ste postali njen Veliki Eajstor! a jedan od domai& bankara ak vam je poklonio prsten sa jedanaest brilijanata. J.9.- 9a! sve je to tako. Ee+utim! nama je neop&odno priznanje engleske materinske lo1e. )redstoji nam da pripremimo peti,iju na staroengleskom jeziku! da sakupimo mno'tvo dokumenata. Svake godine u novembru komitet za regularnost

odobrava ili odba,uje ove ili one lo1e 3kotskog obreda. Nedavno su! re,imo! odbijene lo1e Italije i Jrke. Naru'avanje ustava vode izvan grani,a regularnog masonstva! kao u sluaju italijanske lo1e )# ! koju je Nulijano 9i 6ernardi odveo u politike vode. Iz svi& zemalja Istone Kvrope priznata je jedino lo1a Ea+arske. Hran,uska braa nisu nas pripremila za tu pro,eduru. Eo1da je to povezano sa intrigama izme+u Velikog Eajstora i sekretara koji vodi sve poslove! a koji! navodno! nije 1eleo da se o0ormi Velika lo1a u .usiji. Vorobjovski- Na zastavi va'e Velike lo1e su dvoglavi orao i Sveti Jeorgije )obedonosa,. J.9.- 9voglavi orao je znak najvi'eg posveeni'tva u masoneriji. 8 Jeorgije )obedonosa, simboli'e C$;ti templarski stepen. )od tom zastavom svakog utorka uvee i odr1avaju se zasedanja brae. #D. jul ?@@D. )od senkom Ealte'kog (rsta Intervju sa zvaninim predstavnikom Suverenog Ealte'kog reda u .usiji % jednoj od televizijski& emisija autor ovi& redova je saop'tio sledee podatke o savremenoj delatnosti Ealte'kog reda! osnovanog jo' u ?#. veku. )osle 9rugog svetskog rata broj vitezova se utrostruio i sada iznosi ?$.$$$ ljudi. I nije neka ,i0ra. 8li kakve su to linosti/ Ostavlja utisak ve i nabrajanje rukovodila,a Zapadni& spe,ijalni& slu1bi- biv'i 'e0ovi "I8 ; (ejsi! (olbi! rukovodila, 0ran,uske tajne slu1be 9e Earene! njegove italijanske kolege! generali 9i 7oren,i i 8laverna... .ed ima veoma respektabilne ,iljeve- brigu o bolesnima i ubogima. On je idealan kanal za nezvanine susrete na visokom nivou! za poverljive konsulta,ije! koje ne izazivaju podozrenja. Sloboda delanja se poveava u vezi sa diplomatskim imunitetom! relativno malom poznato'u i razgranato'u mre1e reda. (arakteristino- njegove medi,inske i blagotvorake 0ilijale javljaju se tamo gde e se uskoro ne'to dogoditi. 4ako je bilo u 2ileu! na Jrenadi! *aitiju! u zemljama 6liskog Istoka. 3ezdeset pro,enata lanova aristokratskog reda su poasni vitezovi. 4o su silni,i sveta ovoga. Ee+u njima su mnogi lanovi 4rilateralne komisije! jedne od najuti,ajniji& pretea svetske vlade. I evo! zanimljivog sleda doga+aja! ije susedstvo! na prvi pogled! mo1e da se poka1e sluajno'u. )oetkom ?@A@. godine delega,ija 4rilateralne komisije sti1e Jorbaovu u Eoskvu. % oktobru iste godine! posle dve stotine godina od izgnanstva sa Ealte! na ostrvu se vr'i ,eremonija u kojoj uestvuje D$$ vitezova. Svi kao da se pripremaju za neki grandiozan doga+aj. Napokon! posle nekoliko dana! na Ealti se odigrava susret predsednika Jorbaova i 6u'a. %skoro je patriotska 'tampa .usije izvela zakljuak- upravo tada je Jorbi dao Zapadu Istonu Kvropu. 8li preostao je jo' uvek Sovjetski Savez. Napokon se uru'ava i on. 8 uskoro! zatim! u novinama se saop'tava da je poasni vitez Ealte'kog reda i glavni junak tog razru'enja = Jelj,in...

%skoro! posle te televizijske emisije! zvanini predstavnik Ealte'kog reda u .usiji! )eter (anizijus 0on (8NIZIJ%S! smatrao je neop&odnim da me pozove u svoju kan,elariju. I evo me u uli,i Vavilova! pred kuom! nad ijim ulazom se 'iri zastava sa ,rvenim osmougaonim krstom. Eoj sabesednik poinjeEedi,inska za'tita je prvi zadatak na'eg reda i ponovo je postala njegova osnovna delatnost. Izrasla do znaajni& razmera u vreme )rvog svetskog rata ona je dodatno pojaana u periodu 9rugog svetskog rata. )otpuna titula na'eg Velikog Eajstora glasi- 6o1jom Eilo'u Smireni Eagistar Jostoprimnoga 9oma svetog Jovana Jerusalimskoga i reda svetoga Jroba Jospodnjeg i 2uvar %bogi& u *ristu Isusu. Imajui rang kardinala i prin,a kraljevske krvi! tako+e! kao i dostojanstvo kneza Svete .imske Imperije i u pro'losti vladajueg kneza .odosa! a zatim Ealte! Veliki Eajstor koristi se! kako titulom Visokopreosve'tenstva! tako i titulom Visoanstva. Sada'nji IA;mi knez i Veliki Eajstor je Njegovo Visoanstvo Visokopreosveeni 0ra Kndrju 6erti. Suvereni Vojni Ealte'ki .ed je jedini sledbeniki produ1etak .eda 6olni,e Svetog Jovana Jerusalimskog! osnovanog ?$@@. godine. Samo on je religijski .ed (atolike "rkve i istovremeno (atoliki Vite'ki .ed. Samo on u sebi sadr1i rukovodei nukleus oni& koji su se zakleli na Vite'ku )ravednost direktni& potomaka njegovi& osnivaa. Vodee dr1ave nikada nisu prestajale priznavati .ed kao suveren i nezavisan od bilo kakve svetovne vlasti. .ed ostvaruje suverene 0unk,ije od daleki& dana kada je vladao ostrvom .odos. 4e 0unk,ije ukljuuju! ne samo mogunost da se zakljuuju me+unarodni ugovori! da se osnivaju i odr1avaju diplomatski odnosi! ve i da se uestvuje u me+unarodnim organiza,ijama koje imaju sopstven 0inansijski sistem! koji pu'taju u opti,aj nova,! koje imaju svoj po'tanski saobraaj i nezavisni pravni sistem. Suverenitet Ealte'kog .eda izra1en je u dvovla'u )rin,a i Velikog Eajstora s jedne strane i tri njegova instituta sa druge strane- Suverenog Saveta! Jeneralnog (apitula i Zajednikog 9r1avnog Saveta. Jeneralni (apitul je op'ti savez vitezova. On se saziva obino na svaki& pet godina sa ,iljem izabranja Velikog Eajstora. Oba Saveta se sastoje iz predstavnika Veliki& )riorata! )riorata! Sub;)riorata i Na,ionalni& 8so,ija,ija koje ine organiza,ije reda u razliitim zemljama. .ed kao suvereni objekt me+unarodnog prava odr1ava diplomatske odnose sa I?; om dr1avom. )redstavlja ga stalna delega,ija u Organiza,iji %jedinjeni& Na,ija >O%NB i poslanstvima me+unarodni& organiza,ija takvim kao 'to su %NKS(O! Ee+unarodni institut za ljudska prava! Ee+unarodni institut uni0ika,ije privatnog prava i drugim. )ostoji nekoliko dru'tveni& organiza,ija! me+u kojima i u .uskoj 0edera,iji! koje su nezakonito za sebe prisvojile ime! ili deo imena! amblem ili deo amblema! reda i koje pretenduju na ,iljeve! istorijske korene ili na poreklo od Suverenog Ealte'kog .eda. )rirodno! one nemaju pravo da legalno izdaju paso'e! kao 'to se katkad dogodi. 9va Velika .uska )riorata > u Sankt )eterburguB! osnovani od ?I@I;?I@A godine za vreme imperatora )avla )rvog! ukinuo je od ?A?$;?A?I imperator 8leksandar )rvi. Od tada u .usiji nije obnovljen ni Veliki .uski )riorat! ni .uski )riorat! ili Sub;)riorat .eda. Sve pretenzije razni& organiza,ija u tom smislu su nezakonite. % vezi sa vi'ekratnim napisima u 'tampi 1elim zvanino da izjavim da Ei&ail Sergejevi Jorbaov! ni 6oris Nikolajevi Jelj,in nisu! i nikada nisu bili! lanovi .eda. I ako su bilo kome od nji& nekada urueni malte'ki krstovi! to su uinile samozvane organiza,ije.

Isto tako zau+uje poistoveivanje .eda sa masonerijom. Od vremena 9rugog vatikanskog kon,ila ?AI$. godine! odnosi Svetog )restola prema masoneriji nisu se menjali i delatnost .imokatolikog .eda! u prin,ipu! ne mo1e da ima ni'ta zajedniko sa radom u lo1ama. >Za vreme Kkaterine 9ruge! doista! 'vedski sistem masonerije! koji se aktivno 'irio po .usiji! nije dozvoljavao lanovima Ealte'kog .eda da u+u u lo1e. Ee+utim! vremena se menjaju. % svakom sluaju o nedavnom stavljanju van snage antimasonskog kanona od strane Vatikana moj sabesednik nije &teo da se podseti.B % vezi sa svojom zdravstvenom delatno'u Suvereni Ealte'ki .ed u na'e vreme dela u vi'e od @$ zemalja! imajui sopstvene bolni,e! poliklinike! ambulante! domove za stare i invalide! Ee+unarodnu banku krvi na ostrvu Ealta! leprozorijume u zemljama 80rike! Ju1ne 8merike i druge dobrotvorne ustanove. Jodine ?@@F. po odlu,i Suverenog Saveta bila je o0ormljena Vanredna Slu1ba Ealte'kog .eda sa ,iljem ukazivanja brze! pro0esionalne i e0ektivne pomoi u ugro1enim podrujima. Njene prve ak,ije su uspe'no okonane u .uandi i na teritoriji biv'e Jugoslavije. Suvereni Ealte'ki .ed dostavlja stotine tona &umanitarne pomoi u Sankt )eterburg! Eoskvu i druge gradove! delei je uz pomo dobrovolja,a neposredno me+u ugro1enima. % septembru ?@@G. godine bila je o0ormljena i zvanino registrovana me+uregionalna dru'tvena dobrotvorna organiza,ija .uska slu1ba pomoi Suverenog Ealte'kog .eda . Svi njeni lanovi su dobrovolj,i. Organiza,ija je uzela pod svoj patronat de,u koja se nalaze u tamni,ama Sankt )etrograda! sa svojim materama prestupni,ama! poma1e de,u siroad i deju bolni,u u moskovskoj oblasti. .uska Ealte'ka )omo sakuplja i deli &ranu! odeu i lekove! a tako+e planira da zapone ak,iju *rana na tokovima u Eoskvi i Sankt )eterburgu. (ao zakljuak &teo bi& da ka1em da je u leto ?@@I. godine u Sankt )eterburgu otkrivena memorijalna ploa u spomen na #$$ godina od osnivanja Velikog .uskog )riorata Ealte'kog .eda. %ostalom! ?I@A. godine! uz podr'ku vitezova! koji su tada dobili azil u .usiji! I#;gi Veliki Eajstor reda postao je lino imperator )avle )rvi! umesto 0ra Herdinanda 0on Jompe'a! prinu+enog da Ealtu preda Napoleonu. ?C. oktobra ?@@G. godine. %.).- Jodinu dana posle ovog susreta novine .adonje1 objavile su sledeu bele'ku- Eoskva ?C. oktobra! Odeljenje unutra'nji& ,rkveni& poslova Eoskovske patrijar'ije posetili su vanredni i opunomoeni poslenik Suverenog Vojnog Ealte'kog .eda pri .uskoj 0edera,iji Eaks 4urnauer i poverenik u poslovima .eda )eter (anizijus 0on (anizijus. )redstavnike Ealte'kog .eda primio je zamenik predsednika Odeljenja protojerej Viktor )etljuenko i sekretar Odeljenja za me+u&ri'anske veze jeromona& Ilarion 8l0ajev. Za vreme razgovora ; gosti su do'li po sopstvenoj ini,ijativi! raspravljali su o problemima povezanim sa dobrotvornom delatno'u i moguoj saradnji u toj oblasti. )o zavr'etku razgovora obe strane su odbile da javno komentari'u nji&ove rezultate. Oni jedu 1iva sr,a... Intervju sa svedokom ritualne antropo0agije 7eonidom Zaj,evim

Nekoliko godina radio sam u tajnoj slu1bi! a! posle zauzea (urila! slu1io sam kao komandir stra1e jednog logora na 2ukotki. 7ogor se nalazio #$$ km od obale! od zaliva (rsta! i skoro C$$ km do 8nadira. % logoru su se nalazili zarobljeni ,rvenoarmej,i! o0i,iri! a tako+e i vlasov,i! banderov,i! neki sekta'i. (azne su im bile razliite. 8li bila je jedna grupa ljudi iz Zapadne %krajine iji je svaki lan bio osu+en na do1ivotnu robiju. )rialo se da su pozdravili dolazak *itlerov. Verovatno su zbog toga i bili tako te'ko ka1njeni. 6ilo i& je oko etrdesetak5 mnogi su radili izvan grani,a logora! gde su pred kraj radnog dana morali da se vrate. Oni su se dr1ali zajedno i posebno od nas ostali&. 9a nisam bio komandir stra1e! nikada ne bi& postao svedok onoga o emu 1elim da vam ispriam. 6ez mene! ne bi mogli da izvr'e svoj ritual. On je vr'en jednom godi'nje! u leto. Vorobjovski- Oito na dan ravnodnevni,e. Zaj,ev- 9a. Oni su odlazili na jedno skrovito mesto i od o'tri& kamenova pravili trozuba,! ija je osnova prelazila u osnovu krsta. 6io je to izvrnuti krst = presek se nalazio na njegovom ni1em delu. 4o jest! trozuba, kao da je bio nadmoan u odnosu na krst. Zatim su u krug postavljali zdele sa goruim! tinjajuim 1irom! koji su! pre toga! nakupili. )oinjali su nekim dubokim pevanjem iz grla. )evao je! ili tanije! mrmljao je ritmini tekst jedan ovek! a ostali su ponavljali poslednje rei iz reeni,a. Smisao je bilo nemogue s&vatiti! mada ja veoma dobro govorim ukrajinski. 4o je bio nekakav poseban jezik! koji je mo1da va1io spe,ijalno za rituale. Euziki& instrumenata nije bilo i zato su ritam odbijali pal,em po deblu drveta. )oeli su plesovi. Ne'to slino ple'u karpatski %krajin,i! gu,uli = svi su se kretali u krug. Narastalo je uzbu+enje. % krug sa goruim inijama ulazili su rukovodio,i ovog ina. Izgovarane su nekakve rei! koje su liile na zaklinjanja. )ri tom su oni inili odre+ene gestove. Jedan je prekrstio ruke na grudima! drugi je levu ruku pru1ao u stranu! a desnu je stiskao na sr,e. Na kraju krajeva! u krug su uveli jednog oveka i polo1ili ga na krst. (ako sam potom s&vatio! bio je to dobrovolja, iz iste grupe. I odma& je zapoelo ne'to nezamislivo. Njemu su otvorili grudni ko'! i izvadili vrelo! jo' bijue! sr,e. )re toga! dobrovolj,a su o'amutili mor0ijumom! da u vreme upanja sr,a ne bi umro od bola i 'oka. Eor0ijuma je! uostalom! u logoru bilo mnogo. Nabavljali su ga za zlato. (ulmina,ija rituala bilo je kidanje sr,a na sitne delie i njegovo jedenje od strane prisutni&. Sve je za&vatila neobina radost = eu0orija. )ona'ali su se kao da su pili alko&ol. Vorobjovski- 7eonide 4i&onoviu! u Staljinovim logorima je! verovatno! prebrojavan svaki zatvorenik. (ako su potom obja'njavali nestanak tog oveka logorskoj upravi: Zaj,ev- svi su dobro znali da je bekstvo iz logora nemogue! jer beguna, neizostavno propada u beskrajnoj ledenoj tajgi. Zato nikoga nije brinulo to 'to su ljudi nestajali i to na desetine. Na primer! zatoeni ,rvenoarmej,i i vlasov,i stalno su se ubijali me+u sobom. 8 bilo je i mranjaka iz logorske uprave. Jedan je! na primer! nekom prilikom streljao vi'e od stotinu ljudi na smeni stra1e i nikom ni'ta. Vorobjovski- Jde su sakrili telo ubijenog za vreme rituala: Zaj,ev- %motali su ga u krpe i ba,ili u grobni,u! koju su iskopali na poseban nain! kao da prave dve prostorije iznutra. 4amo su i uba,ili le'. 4amo su spustili i kameni krst sa trozub,em. Zatim su grobni,u poravnali = nije ostao ni bre1i! ni udubljenje.

Vorobjovski- (ako ste reagovali na sve to: Zaj,ev- Na 0rontu sam se nagledao takvi& stvari! da mi se ovo inilo dejom zabavom... 4ek kasnije su mi se mnoge epizode sa 0ronta! pa i ta istorija! poele privi+ati u snu kao ko'mari. 8 tada to na mene nije ostavilo neki poseban utisak. 6io sam mlad. Vorobjovski- % emu je smisao rituala: Zaj,ev- (ako su mi oni objasnili! jedenje sr,a 1ivog zemljaka pomagalo im je da op'te sa pre,ima i obeavalo da e se neko od nji&! pre ili kasnije! vratiti u otad1binu. %op'te! govorili su! ne mo1e' u dve rei da prepria' smisao 6iblije! tako da ni mi ne mo1emo da objasnimo sve osobenosti svog kulta. .itual je trajao etiri sata. 6io je polarni dan! a kod nji&! u otad1bini = kako su govorili! takve stvari poinju u pono i zavr'avaju se sa izlaskom sun,a. I. maj ?@@G. godine. 8psolutno ni'ta Intervju povodom izvesni& rezultata istra1ivanja o podudarnosti 0izike i ezoterijskog uenja budizma i joge 7ubjanov S. N.- 9ragi prijatelji! dozvolite da vam predstavim direktora nauno; te&nikog ,entra! lana 8kademije energoin0ormativni& nauka! 8kimova 8natolija Jevgenijevia! a tako+e i direktora odeljenja me+unarodnog instituta teorijske i primenjene 0izike! lana 8kademije Novog Ei'ljenja! 3ipova Jenadija Ivanovia. 3ipov- 9o sada je 0izika izuavala etiri stanja realnosti- tvrda i tena tela! gasove i elementarne esti,e >plazmuB... )ostoje! tako+e! i vakumska stanja materije. 8li! ima i 'esti nivo = nadvakumski! koji opisuju tzv. primarna torziona polja. 4a polja raspola1u nizom neobini& svojstava. Ona su! po na'em mi'ljenju! i povezana sa tzv. psi&o0izikim pojavama. 8kimov- Ei znamo da se gravita,iona polja ra+aju iz mase kao svojstva materije! dok se elektromagnetna polja ra+aju iz naboja kao svojstva materije. 4a polja ispoljena u stvarnom svetu stvaraju se od treeg! nezavisnog svojstva materije = kretanja unatrag! to jest! obrtanja. 4orziona polja se ispoljavaju u prirodi kao 'to se elektromagnetizam ispoljava u obliku munje. Zajedno sa tim postoji spe,i0ika svojstvena torzionim poljima5 pratiti sve raznolikosti ti& pojava nije dato svima. .adi toga treba imati odre+eni stepen savr'enstva o emu govore ezoterina uenja! me+u njima i budizam... Sumnja u to da su upravo torziona polja onaj materijalni 0iziki 0aktor! koji je odgovoran za pojavu ekstrasenzorike! pojavila se pre petnaestak godina. 4orziona polja ne prenose energiju = ona prenose in0orma,iju. Osim toga! ona ovladavaju takvim va1nim svojstvima kao 'to je odsustvo gubitka pri prolasku kroz prirodne sredine. )ri prenosu ma koliko slabog signala na ma kako velika rastojanja ne treba veliki& moi. Ne'to slino smo videli i kod ekstrasensa. Njima nije va1no da li vr'e uti,aj na oveka koji sedi pored nji&! ili na nekoga ko se nalazi na suprotnoj taki zemaljske kugle. Ve sredinom A$;ti& godina na'a organiza,ija je pred sebe postavila zadatak da sprovede uporedna ispitivanja pojave torzioni& polja u 0izikim! &emijskim! biolo'kim eksperimentima sa pojavama oni& polja kojima vladaju ekstrasensi. )oetkom A$;ti& razra+eni su aparati koji su kasnije dobili naziv torzioni& generatora. Oni se u nevelikim koliinama proizvode u preduzeima na'e zemlje radi sprovo+enja eksperimenata. 9akle! jo' uvek nisu dostupni 'irokom tr1i'tu. 4i

generatori su 0ormirani po svojoj 0izikoj prirodi zraenja kao i zraenja ekstrasensa. Na primer! i ekstrasens i generator istovetno menjaju strukturu metala posle toga kako se on zaledio pri takvom delovanju. 7ubjanov- Ei smo se veoma pribli1ili oblastima nauke koje se smatraju ezoterijskim! to jest! tajnim. 7judi upoznati sa naunim izlaganjem budizma! to jest! sa uenjem istine 8%E 3inrikjo >intervju je ra+en pre javnog skandala sa tom sektom = primedba autoraB! morae da objasne zapanjujuu slinost izme+u svojstava torzioni& polja i astralnog sveta! u koji budisti poku'avaju da prodru sve'u tokom svoje du&ovne praktike. )rvo! slino se ogleda u mogunosti da se vidi sve 'to se doga+a u na'em grubo;materijalnom svetu! to jest! i ono 'to sam taj materijalni svet ne vidi. Isto je i kad se radi o slu&u. Eo1emo da ujemo sve 'to se doga+a u tom svetu! a da niko od obini& smrtnika pri tom ne zauje nas. 8kimov- Ista stvar je i sa mirisom. 7ubjanov- Zatim postoji sasvim neobina mogunost da se preko astralnog tela pre+e preko svi& 0iziki& prepreka. Napokon! tu je i sposobnost da se putuje praktiki neogranienom brzinom na praktino neograniena rastojanja. 8kimov- 8ko sam do'ao do uvi+anja veze izme+u 0izike i ezoterije! koje je nedostajalo priznatim kori0ejima svetske 0izike! kakav zakljuak odatle da izvuem: I pre tridesetak godina sve komponente koje su bile potrebne za takvo s&vatanje stvari ve su bile poznate. 4e'ko je smatrati da zaklju,i o globalnoj ulozi torzioni& polja nisu bili uinjeni po volji sluaja. 9akle! upravo u momentu koji sada 1ivimo vi'e sile smatraju mogunim da nam ta znanja uine otkrivenim. 3ipov- Ei ve poinjemo s&vatati da ono 'to se govori u doktrini 8%E 3inrikjo ima iza sebe realnu osnovu. )re0injeni realni svetovi! ako se dr1imo ezoterijski& znanja! povezani su sa nama ve i tako 'to se telo ovekovo sastoji ne samo od tvrdi& delova- tenosti! gasa i elementarni& esti,a. )ostoje jo' i pre0injena tela. 8kimov- Svako telo sastoji se iz atoma i molekula i praktino nema atoma koji se ne kreu unatrag! to jest! ne rotiraju se na kvantnom nivou. )risutnost velike koliine takvi& objekata! od koji& je sazdan ovek! dovodi dotle da se torziona polja! ,elokupno uzev! ispoljavaju veoma intenzivno. )olje ponavlja strukturu stvari od koje je sazdan ovek. 4a su'tina polja i mo1e da bude duplirana! ili retransplantirana u prostoru. Izvesni ljudi ovladali su te&nikama koje dozvoljavaju da se to uini. 4orziona polja raspola1u brzinom koja je milijardu puta vea od brzine svetlosti. Ona prolaze kroz svaku prepreku bez gubitaka i 'ire se na neogranieno velika rastojanja. Svi ti putevi na mentalnom nivou odista mogu da se ostvare za&valjujui karakteristikama torzioni& polja. Jedna od nesavladivi& protivrenosti poimanja sveta Zapada i Istoka sastoji se u tome 'to se Zapad oslonio na 0iloso0iju materijalnog sveta! dok se Istok orijentisao na du&ovnu osnovu sveta! koja u odgovarajuem odnosu sa slinim svetonazorima ima idealnu prirodu. Sada se ispostavlja da sve du&ovne pojave tako+e imaju materijalnu prirodu i materijalni nosila, u vidu torzionog polja. Samim tim mi smo ukinuli protivrenost izme+u materijalizma i idealizma. )ostoji jedinstvo materijalnog i pre0injeno materijalnog. 3ipov- % teoriji 0izikog vakuma postoji jo' jedan nivo = sedmi. On se naziva 8psolutno ni'ta . Na'a pore+enja govore da se iz njega i ra+aju sve slo1ene pojave 0izikog vakuma sa kojima moramo da radimo. Ei jo' uvek ne mo1emo matematiki opisati taj pro,es! ali mo1emo da pretpostavimo da se poetak svemu krije na nekakvom veoma visokom svesnom nivou. 4a nadsvest u religiji se naziva 6ogom. 8kimov- 9akle! kao i mnogo puta ranije! na novom stupnju razvoja 0izika se vraa kon,ep,iji 6oga. 8ko savremenu 0iziku raunamo od Njutna! onda je Njutn svoju

0iziku izvodio iz 6o1anstvenog naela. Zatim je 0izika pro'la prilino slo1en evolu,ioni put! koji se u potpunosti odvojio sredinom dana'njeg stolea od bilo kakvi& du&ovni& 0aktora i postao samodovoljan! pre'av'i u potpuno odri,anje 6oga. )oslednji& godina situa,ija se poela menjati. Nemogunost da na nivou iste nauke objasne sliku kosmosa! primorala je mnoge poznate 0iziare vratiti se s&vatanju da! bez uvo+enja takvog bia kao 'to je 6og! svako dalje razumevanje sveta mora zastati. <elim da se oslonim na dve injeni,e. Jodine ?@@?. iza'la je knjiga poznatog engleskog 0iziara )enrouza! u kojoj se analiziraju pojave ozarenja u stvarala'tvu i daje se kon,ep,ija kosmike banke podataka! to jest! kon,ep,ija Vi'eg .azuma i 6oga. 9ruga stvar koju bi& spomenuo je intervju pro0esora *okinga iz ?@@F. godine! u kojem je on prinu+en priznati kako je u teoriji Velikoga )raska ipak nemogue ne uvideti prisustvo 6oga kao postojee realnosti. 7ubjanov- 9ruga taka pribli1avanja nove 0izike i drevni& uenja budizma i joge je istra1ivanje akri i energije kundalini. 8kimov- 4okom eksperimenata ne jedanput je 0iksirana energija akri. %skoro e se pojaviti aparati na kojima e se videti samo torziona polja. 4e slike e tano odgovarati onoj sli,i koju vide jasnovid,i! ljudi u medita,iji ili stanju izmenjene svesti. 7ubjanov- Eo1ete li da demonstrirate te&niku sline vrste: 8kimov- % 0azi smo razra+ivanja aparata koji omoguava da se dobije slika menjanja ovekovog polja. 4akav aparat se prikljuuje na televizor i ovek! koji se bavi du&ovnom praktikom! kontroli'e sebe. 7judi koji s&vataju neizbe1nost svog du&ovnog probu+enja! svakog dana je sve vi'e. Sve je te1e zadovoljiti i&! zato 'to nedostaje oni& koji bi na sebe preuzeli ulogu kvali0ikovanog uitelja. 8li! za&valjujui aparaturi! mnogi du&ovni praktiari mogu da rade individualno. Na taj nain uitelju e biti kud i kamo lak'e da poduava znaajnu veinu uenika. 4aj aparat bi pomogao da se izvedu zaklju,i o du&ovnoj praksi! koju uenik preduzima! i za proveru da li se ne'to u njemu menja! to jest! da li se promena odvija u nu1nom prav,u! ili je neop&odno preduzeti ne'to drugo. Iz velike koliine aparata! koji su ve napravljeni i koriste se! pokazau vam jedan. 4orziono zraenje dolazi od ovog konusa pripremljenog od spe,ijalnog materijala! koji se! pri topljenju! obra+uje torzionim zraenjem. Signal koji upravlja menja amplitudu! koliinu i 0azu luenog polja. Osim toga! postoje dva prekidaa. Jedan ukljuuje generator! a drugi menja jainu polja. % jednom polo1aju tog prekidaa u nas se uliva desno torziono polje! a u drugom levo. I zato mogu da prouavam! kako korisno! tako i 'tetno zraenje tog generatora. 8ko se aparat okrene! onda se sa donje strane vidi jedan deo sa navrtkom. 8ko tu privrstim epruvetu! u kojoj se nalazi neka supstan,a! onda se! posle izlaganja torzionim zra,ima! prenose osobine te supstan,e. Na primer! u epruvetu se mo1e staviti lek i u tom sluaju on se unosi u telo i mimo volje pa,ijenta. % tom sluaju! njegov organizam nee biti zaga+en &emikalijama... In1enjerija "rne Eagije ).K9SK9NI(% V.*OVNOJ SOVJK48 .%S(K HK9K.8"IJK drugu *azbulatovu .. I. )overljivo! u jednom primerku na osam ku,ani& strana. )overljivo! na C# ku,ane strane = javno. 8utori]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]

#G.$?.@C.g. ZV8NI2NI 9O)IS 9ubokopo'tovani .uslane Imranoviu/ Sveobu&vatnost politike! ekonomske i pravne realnosti! koja se od ?@AD. godine do sada nagomilala! znaajno je umanjila odbrambenu sposobnost dr1ave! podrila bezbednost dru'tva i zao'trila pitanje pri&vatanja granini& s0era nauke! koje su u Sovjetskom Savezu i u inostranstvu! iz ovi& ili oni& razloga! tradi,ionalno smatrane pseudonaukom. Naime! politiari i vojno;industrijski kompleksi svi& zemalja ispoljili su poseban interes upravo za perspektivne te&nolo'ke mogunosti pseudonauke za nosio,e i ini,ijatore prouavanja u graninim oblastima nauke. .e je o oblasti nauke poznatoj kao parapsi&ologija i psi&otronika. Na osnovu nji&! ve od ?@II. godine po zvaninim dr1avnim programima! u nizu te&niki razvijeni& zemalja >S89! Nemaka! Hran,uska! Italija! Izrael! Kgipat! Sovjetski SavezB! razvijaju se i prouavaju te&nika sredstva korek,ije i upravljanja pona'anjem ljudi na osnovu bio0iziki& prin,ipa komandovanja i novi& 0iziki& prin,ipa prenosa emitovani& signala na velika rastojanja = oru1je psi&o0izikog upravljanja intelektom . % vojno;industrijskim kompleksima svi& zemalja na snazi je standardna klasi0ika,ija sredstava naoru1anja- atomsko naoru1anje je trei tip5 atomsko naoru1anje u sadejstvu sa akustobio0izikim sredstvima = etvrti tip5 psi&otropno oru1je zasnovano na bio0izikim prin,ipima = peti tip5 te&notropno oru1je na istim tim prin,ipima = 'esti tip5 biotropno oru1je sa uti,ajem na genetski aparat = sedmi tip. 7ogika vojni& stratega! 0inansijski& i politiki& krugova! koja stimuli'e razradu oru1ja masovnog uni'tenja od petog do sedmog tipa! obja'njava neop&odnost ti& vidova naoru1anja sa &umani& te&nokratski& pozi,ija- ta vrsta oru1ja ne ru'i te&nika dostignua dru'tva >zgrade! vojne komplekse itd.B! ne ubija ljude i 1ivotinje! ono jedino ini ljude zavisnima i poslu'nima . Ova logika je dala razloga da se dati tip naoru1anja nazove ekolo'ki istim oru1jem . )riprema dru'tva za pri&vatanje date doktrine ostvaruje se na vi'e planova; s jedne strane oko dati& prouavanja 0ormira se sistem stroge tajnosti5 ; s druge strane u opti,aju je ,iljna dezin0orma,ija! koja rauna na to da se javnosti prenese dvosmislena predstava o realnosti postojanja ovog problema- obuen je veliki broj psi&o0iziki& sekti! proroka ! tumaa ! spasitelja ! is,elitelja ! magova i prosto vraara! koji izmi'ljaju svoju obdarenost. % S89 za poslednji& ?D godina! u razliitim dru'tvenim organiza,ijama! pro'lo je obuku iz prvog i drugog kursa medita,ije >psi&oautotreningaB ?D miliona ljudi. % Kvropi >Hran,uskoj! Italiji i NemakojB oko ?V?$ odraslog dela stanovni'tva. % azijatskim zemljama >Japanu! (ini! Indoneziji! Indiji! )akistanu! EalezijiB ; do A$U stanovni'tva od 'estogodi'njeg uzrasta nadalje! po obaveznom programu rada ukljuujui 'kolu i koled1e. % .usiju je odnedavno &rupila buji,a psi&o1reeva i psi&onaunika sa Zapada. Samo kri'naisti su od ?@AI. do ?@@#. godine u .usiji o0ormili vi'e od D$$.$$$ medi,inski& kurseva i to! u prvom redu! u takvim gradovima kao 'to su Obinjinsk! 9ubna! )u'ino! Eoskva! Sankt )eterburg i tako dalje. )o upro'enim raunima! seminare kri'naista! munova,a! vedantista i taoista posetilo je! samo u Eoskvi i moskovskoj oblasti! vi'e od #$$.$$$ ljudi. Na taj nain! u .usiji! kao i u drugim zemljama! 0ormira se poseban dru'tveni me+usloj! koji aktivno pri&vata ideje psi&o0izikog usavr'avanja i pona'anja. 4o je onaj deo dru'tva! koji je najosetljiviji na uti,aj psi&otronskog naoru1anja. %glavnom!

toj grupi pripadaju- intelektual,i koji nisu na'li svoje mesto u perestroj,i ! biv'i vojni,i i lanovi nji&ovi& porodi,a. Ovde je va1no rei da se me+u aspektima psi&o0izikog usavr'avanja i upravljanja sve'u izvana ne stavlja znak razliitosti. %savr'avanje nivoa sopstvene te&nike postavlja se na isti nivo sa verbalnim upravljanjem psi&ikom uop'te. Nesumnjivo je! da se na 0onu op'te du&ovne gladi! gore navedeni atak na psi&o0iziki status dru'tva temeljno pri&vata od strane svakog posebnog primao,a kao pana,eja >svelekB! i tek u drugoj etapi se javljaju sumnje i pitanja ko to upravlja i kome ide u korist tako visok stepen psi&oso,ijalne &ipnabilnosti dru'tva. %va1eni .uslane Imranoviu! Vi ete! kao erudita! sigurno u toj situa,iji uvideti analogiju sa psi&ikim tokovima dru'tva u Italiji! Nemakoj i 3paniji od ?@#A. do ?@CD. godine- instituti okultizma! sekte! zatim privilegovano i superzatvoreno dru'tvo Vril su! uop'teno reeno! pret&od ili nastupanje psi&ologije 0a'izma u Kvropi ; kulta silnika! unikalni& bogoizabrani& linosti i naroda. .azlika izme+u sada'nje situa,ije u .usiji! i Nemake iz ?@CC. godine! je u tome 'to u ono vreme! u arsenalu i 0iziki& teorija i te&niki& sredstava posredstvom koji& je bilo mogue organizovati masovni uti,aj na psi&iku i pona'anje oveka! nije bilo 6ogom izabrani& linosti. "elokupnost posredni& i direktni& in0orma,ija o razmatranom pitanju dozvoljava nam da izvedemo nedvosmisleni zakljuak- do ?@@#;?@@C. godine takva te&nika sredstva u razliitim modi0ika,ijama! sa razliitom moi i daljinom uti,aja! sigurno e postojati u arsenalu naoru1anja S89. 8li najstra'nija realnost se sastoji u tome da su izvesni aspekti i dostignua ovi& tajni& istra1ivanja ostali van kontrole dr1avni& sistema i postali vlasni'tvo korumpirani& i ma0ija'ki& grupa razliitog politikog usmerenja- od elementarni& kriminala,a do ozbiljni& politiki& struktura. % vezi sa izlo1enim! me+udr1avne sporazume o razoru1anju treba ponovo razmotriti u okolnostima realnosti novog i do sada nevidljivog zama&a trke u naoru1anju. Iz ovog ugla mo1e se preispitati odluka o prestanku proizvodnje atomskog naoru1anja! jer sredstva koja se sada dobijaju prestankom ulaganja u atomske projekte kao sve1a buji,a &rupie u trku za strate'kom predno'u u oblasti nove vrste oru1ja = oru1ja psi&otronskog dejstva. (oliko je navedena opasnost realna: ?. Od ?@II. godine u S89 postoji ,entar perspektivni& 0iziki& istra1ivanja ! u kojem je i'ezlo >prekinulo objavljivanje svoji& radovaB vi'e od #$ laureata Nobelove nagrade u oblasti 0izike! medi,ine! a tako+e i neki krupni spe,ijalisti za orijentalnu 0iloso0iju! &ri'anski isi&azam! egipatsku magiju. Za njima! isto se dogodilo i najkrupnijim psi&olozima i biolozima! koji su ranije radili u oblasti genetike pona'anja >6enzer! (onopka! 7u,k! 9elgado! 7ivi,ki^! 6rant! Va0engtar i dr.B. #. %pravo od tog doba poinje masovni okultizam! priprema dru'tva za pri&vatanje psi&o0iziki& kon,ep,ija. C. )ojava novi& prava,a nauke! legalizovani& u akademskim krugovimaneurolingvistiko programiranje! psi&otronika! radija,iono;akustiki e0ekti! psi&okodiranje i sl. Svi gore nabrojani prav,i! u ovoj ili onoj meri! povezani su sa zadatkom distan,ionog beskontaktnog uti,aja na svest ovekovu putem te&niki& sredstava. F. Jedan oa autora ovog dopisa do ?@AG. godine je radio kao glavni izvr'ila, razrade te&niki& zadataka po liniji partije na ovaj ili onaj nain povezani& sa gore izlo1enim pitanjima. Od ?@AC. godine bio je nauni rukovodila, programa (osmoritam;C i Orion ! iji je sadr1aj opisan kao 0undamentalno istra1ivanje

prin,ipa i naina distan,ione beskontaktne korek,ije 0unk,ionisanja slo1eni& te&niki& i biolo'ki& sistema pomou 0iziki& polja sa impulsno;kodnom organiza,ijom i nji&ovo eksperimentalno;konstruktorsko obezbe+ivanje >Eaterijal "( ()SS i Vr&ovnog Sovjeta SSS.;a od #I. januara ?@AG.! broj ?CI;FI odeljak 7ava;D i (orito;? B. )aralelno sa imenovanim programima! ne dodirujui se putem in0orma,ioni& kanala! vodili su se! bliski po sadr1aju! radovi i istra1ivanja u dve druge najkrupnije naune institu,ije. )rirodno je da su 0inansijska sredstva! dobijena za ove radove! bila omoguena samo posle bri1ljive analize in0orma,ija o slinim aktivnostima u S89 i drugim zemljama. Jodine ?@AC. mi smo u tom pogledu znaajno zaostajali za S89! ali kako je u svom govoru na LLIV kongresu ()SS izjavio E. Jorbaov- Za razliku od amerike tajne slu1be! poi emo asimetrinim putem i re'iemo taj problem br1e i je0tinije . 8simetrinost se sastojala u tome 'to smo! po'av'i od oblasti 0izike teorije i matematiki& instrumenata! izbegli dokazivati naunom javnom mnjenju da u pitanju nisu la1no;nauni e0ekti. .adili smo uspe'no. Zbog toga smo ?@A@. godine! u sluaju neop&odnosti! mogli u roku od 'est mese,i da budemo spremni sprovesti masovno ispitivanje! izme+u ostalog i iz kosmosa! sistema psi&otropskog uti,aja i upravljanja pona'anjem oveka. Ee+utim! nes&vatljive sile su ?@A@. godine! na elu sa K 7igaevim! dovele do potpunog sloma itave nauno;te&nike koopera,ije i njene sedmogodi'nje proizvodnje. Na taj nain! od ?@A@. godine! ovaj prava, rada u potpunosti je otrgnut od dr1avne kontrole! postajui svojina 'arlatana! zapadni& tajni& slu1bi i entuzijasta >doktor te&niki& nauka 8ndrijankin! general;pukovnik *an,everov! Eedeljenovski! (upin! Jolikov i dr.B. Od ?@A@. godine izvesni novinari &rabro i oajniki poku'avaju da postave ova pitanja na svim nivoima dr1avnosti. 8li postojala je veoma surova! a skrivena ,enzura! koja je mnoge od nji& stajala slu1be i zdravlja. )isma! tim povodom! upuivana su Jorbaovu >preko vi,e;prezidenta 8N (. V. Hrolova5 direktno N. .i'kovu! V. 2ebrikovu i ?@@?. godine = generalu (obe,uB. "enzura je koristila poznati metod zone utanja . Od ?@@?. godine poku'ali smo! u lo'oj politiko; ekonomskoj situa,iji u .usiji! podii ovo pitanje na nivo zakonodavne ini,ijative >ona je data u priloguB. Ne postigav'i rezultat! postavili smo ovo pitanje na nivou me+unarodni& dru'tava. 8li na'i materijali su izva+eni iz dokumenta,ije prijavljene za me+unarodno;ekolo'ku kon0eren,iju u 6razilu! bez obzira na to 'to je ona pripremljena uz zajedniko ue'e eksperata )ravoslavne "rkve i 'to je u1ivala blagoslov )atrijar&ov. Na osnovu gore izlo1enog! na Va' uvid dostavljamo sledee predloge?. )rimiti autore ovog dopisa zbog razgovora sa ,iljem razja'njenja i pre,iziranja izvesni& tanina u vezi sa gore navedenim! uz pregledanje video;kasete iz tv emisije "rno sandue . #. Odrediti ini,ijativnu grupu! koju valja sastaviti posle strogog odabira malog broja li,a sposobni& da sauvaju dr1avnu tajnu i poruiti od nje da pripremi razmatranje ovog pitanja na zatvorenom zasedanju Vr&ovnog Sovjeta .uske Hedera,ije ili grupe narodni& poslanika. C. "ilj takvog savetovanja treba da bude; in0ormisanje politikog rukovodstva od strane dr1avni& organa o realnosti psi&o0iziki& diverzija i nove trke u naoru1anju5

; izrada dokumenata koji e omoguiti kontrolu dr1ave nad svim 0ormama propagandne i masovne primene znanja iz oblasti parapsi&ologije i psi&otronike >razne sekte! grupe medita,ija i sl.B5 ; preduzimanje mera za stavljanje pod kontrolu privatne proizvodnje te&niki& sredstava u ovom prav,u i oduzimanje takvi& sredstava kojima raspola1u razliite grupe5 ; razrada i realiza,ija dr1avnog programa za nauno i te&niko istra1ivanje u toj oblasti znanja sa ,iljem neutraliza,ije razlike u korist S895 ; nalaganje grupi zakonodavne ini,ijative da donese dopune i izmene u pravno neza'tiene s0ere >psi&o0izika i psi&olo'ka za'tita! in0orma,iona i intelektualna za'titaB5 ; i na kraju! priprema me+unarodni& ini,ijativa za razvoj prava ovekovi& u toj oblasti. F. %vi+ajui ogromnu te&nolo'ku eksploziju sredstava masovnog uti,aja na psi&iku oveka kod nas i u inostranstvu! smatramo da treba preispitati; me+unarodni moratorijum na masovna ispitivanja sredstava psi&o0izikog uti,aja na intelekt5 ; zabranu i me+unarodnu kontrolu nad istra1ivanjima u toj oblasti. )osebnu zabrinutost! u vezi sa gore izlo1enim! izaziva nedavno obraanje S89 u O%N sa molbom da u Somaliji primene silu koja ne uni'tava zgrade i ne ubija oveka . Najverovatnije! stratezi S89 su imali u vidu psi&otronsko oru1je. Nije iskljuena masovna primena tog oru1ja u Iraku! Jugoslaviji i na drugim 1ari'tima... Izraunaj broj Zveri .ob veka ovoga sebe sasvim iskreno smatra slobodnim. On mo1da nije gladan kao rob iz vremena )rvog *ristovog 9olaska! ali njegov polo1aj i njegova budunost nisu manje stra'ni. Zar on ne slu1i! poni1en! ne sebi slinome! ve samom neprijatelju roda ljudskoga: I spreman je da slu1i i onome ko e biti poslat. % Otkrivenju Jovana 6ogoslova ovako se govori o liku zveri! koji e se pojaviti u poslednjim vremenimaI uini sve! male i velike! bogate i siroma'ne! slobodne i robove! te im dade 1ig na desnoj ru,i nji&ovoj! ili na elima nji&ovima! da niko ne mo1e ni kupiti! ni prodati! osim ko ima 1ig! ili ime zvijeri! ili broj imena njezina. Ovdje je mudrost. (o ima um neka izrauna broj zvijeri! jer je broj ovjekov i broj njezin 'est stotina 'ezdeset i 'est. Otkrivenje se ispunjava. Za to ima bezbroj primera. 7aserska tetova1a praktikuje se ve ?D godina u 9iznilendu. Onome! ko se zadr1i tamo na nekoliko dana! predla1u da ovekovei otisak na ru,i. 7judi se na to navikavaju. I evo! pod izgovorom br1e kontrole avionski& karata! nevidljivi znak je utisnut na nizu ameriki& aerodroma! a u *olandiji beskuni,ima utiskuju 1ig na elo. Svaki obele1en ovek mo1e se istog trenutka otkriti ak i pomou satelita. 8psolutnu kontrolu nad pona'anjem pojaavaju magnetne karti,e. %porno se reklamira nji&ova neop&odnost u ban,i! metrou i na drugim mestima. 9aje se i predlog o jedinstvenim kreditnim karti,ama za sve 1ivotne situa,ije. One su ve uvedene u Novom Zelandu! 8ustraliji! (anadi. Istovremeno! u 6riselu je uveden u opti,aj najmoniji kompjuter! ije je ime Zver . .ukovodio,i tog sistema tvrde da Zver ! uz pomo tri 'esti,e! mo1e da predoi linu kartu svakog oveka na kugli zemaljskoj.

Sa tri 'esti,e u kompjuterskoj i 0inansijskoj praksi sre'emo se jo' e'e. Znak satanin stoji na kreditnim karti,ama banaka 8merike! 8ustralijske na,ionalne banke! banke u 6ombaju! u sobama kompjuterskog sistema Oliveti i tako dalje. 4e vrste je i 'i0ra na svakom proizvodu. % njoj postoji 'est para kratki& i tri para dugi& linija. % sumi! kompjuter i& uvek proita kao- GGG . Sve se to ne doga+a u dalekim zemljama. Jodine ?@@I. u bankama 4u'inskog reona Eoskve! uveden je sistem *andke_ >ruka;kljuB. Njegov smisao se sastoji u tome da primala, penzije kompjuterskom ure+aju ne pokazuje paso'! ve svoju ruku! u koju je ranije ve utisnut nevidljiv broj. Istorija 3engenskog sporazuma. Zakljuen je ?F. jula ?@AD. godine! u luksembur'kom gradiu 3engen. )otpisan je tajno. Zemlje potpisni,e su- Hran,uska! Nemaka! 6elgija! 7uksemburg! *olandija. )osle tri godine! o sporazumu je javnosti govorio 0ran,uski senator ). Eason. Ostale evropske zemlje su se sporazumu prikljuivale sledeim redom- novembra ?@@#;ge ; Italija! juna ?@@?;ve = 3panija i )ortugalija! novembra ?@@#;ge ; Jrka! marta ?@@F; te =9anska! juna ?@@F;te ; 8ustrija >kao posmatraB. Zbog 1estoke reak,ije javnosti u Jrkoj je sporazum rati0ikovan! sa velikim zaka'njenjem! u martu ?@@I. godine. Hormiranjem Kvropskog Saveta pojavilo se pitanje regulisanja pogranini& problema. 3engenski sporazum! tako+e! odjednom reguli'e pro,es kontrole kretanja gra+ana. Sa tim ,iljem se skupljaju i obra+uju poda,i izrazito linog karaktera za svakog oveka i 'alju se u dosijea. In0ormativni sistem je povezan sa na,ionalnim 0ilijalama i glavnim kompjuterom koji se nalazi u Strazburu. Ideja o miroljubivoj koegzisten,iji naroda Kvrope pretvara se! u su'tini! u 0ormiranje jedinstvene poli,ijske dr1ave sa monim sistemom kontrole. Klektronske karti,e i paso'i sistema 3engen neop&odni su rukovodio,ima Kvropskog Saveta! zato 'to je jedino pomou nji& mogu direktan pristup in0orma,ijama o svakom oveku ponaosob. )rednosti novi& paso'a su sledee. Oni dozvoljavaju da se dobije ogromna koliina svakovrsni& in0orma,ija o imao,u. 4e in0orma,ije su zakodirane u memoriju ipa ubaenog u paso'. One mogu biti oitane od strane svakog kompjutera ili nekog drugog sredstva. Jedinstveno zakodiran broj svakog oveka slu1i za uporednu analizu dobijene in0orma,ije. Eogunost da se uporede poda,i koristei jedinstven kod ; to je mono oru1je elektronskog in0orma,ionog sistema 3engen . 2esto ujemo zbunjena pitanja- 3ta e im to: )a jasno je da ionako o nama sve znaju. . Stvar i jeste u tome- novi sistem ima mogunost da proveri i uporedi podatke o nama iz apsolutno svi& izvora >'kola! poli,ijske ustanove! poliklinike! bolni,a i sl.B! i da na taj nain sastave izvestan portret linosti koristei ga za svoje ,iljeve. Izjava vanrednog sabora Svete Jore #$. avgusta ?@@I. Izjavljujemo jo' jedanput! da nas na' osnovni dug = ispovedanje vere ; obavezuje da se odreknemo od svakog vida elektronske karti,e ; stvorene pod jedinstvenim kodnim registra,ionim brojem >GGGB! jer se njome gu'e sloboda linosti i &ri'anska savest. )ozivamo Vladu i uva1ene predstavnike grkog naroda da onemogue rati0ikovanje! za narod 'tetnoga! a od Jrkoga )arlamenta ve pri&vaenog 3engenskog sporazuma! jer on ne daje potpunu garan,iju ouvanja lini& tajni i prezump,ija nevinosti gra+ana. 4ako+e! taj sporazum u najvi'em stepenu sara+uje na ideji da na' narod prestane da bude )ravoslavan.

On vodi sistemu razgranienja! nepri&vatljivom i ote1avajuem za gra+ane trei& zemalja. Iguman #$ sve'teni& obitelji sa Svete Jore 8ton >)ravoslavni svedok broj @I! jul; avgust;septembar ?@@I. godinaB O slobodi i savesti )ojam linosti u )ravoslavnom uenju i predanju jedan je od temeljni& elemenata du&ovnosti i spasenja ovekovog. 6og je stvorio oveka po liku i podobiju Svojemu! zato mu je i darovao jedno od najvei& blaga! blago slobode. 4a ista sloboda! pri njenom r+avom kori'enju! vodi ga ka razvratu i gre&u! ka du&ovnoj ravnodu'nosti! kvarenju moralnosti! zaglu'ivanju savesti! razjedanju du&ovne su'tine i najzad ka smrti du'e. 9iktatura potro'nje! olak'i,e postignute te&nikim putem! trka za ekonomskim progresom i nov,em = evo glavni& te1nji savremenog dru'tva. Svi ekonomski napori! odnosi! sporazumi te1e rezultatu pojaavanja postojeeg blagostanja i pro,vata! iskljuujui iz tog pro,vata du&ovnost. 4im mozaikom ljudi! vera! jezika i kultura! koji se sme'ta pod zastavu %jedinjene Sveevrope! ugro1avaju se inio,i samoouvanja i samoorijenta,ije ljudi i naroda. Ei se stalno susreemo sa narastajuom tenden,ijom prema ujednaenju i ograniavanju. Na,ijama se daju poda,i o neop&odnoj politi,i! narodi su podvrgnuti o,eni i dobijaju gotove odluke! ljudi se zbijaju u jedan dr1avni red ujednaenja i totalitarizma. Znaenje linosti se odba,uje i umesto nje 0avorizuju se ljudi egoizma i stada. 3engenski sporazum ide ak i dalje. )rema gra+anima se odnosi kao prema robi sa ranije odre+enim svojstvima i znaenjem. Sistem zna jedino za brojeve i podatke! to jest! mi prestajemo da budemo linosti sa slobodom volje i dejstva i postajemo in0orma,ioni i izvr'ilaki objekti predodre+enosti i zabrana. )ravoslavlje priznaje oveku dostojanstvo i posebnost linosti5 sporazum je poni1ava i svodi na broj. % pravoslavnom poimanju linosti! 6ogom dano dobro slobode utvr+uje oveku pravo da donese odluke i da dela po njima! dok elektronski sistem kontrole prati oveka i prinu+uje ga na od ranije utvr+eni pogled na svet i pona'anje. Kvropski sitem vlasti! pod izgovorom te1nji ka blagostanju! donosi za sobom ovekovu smrt i totalitarizam. Zato mu se )ravoslavni Jr,i! svi slobodni gra+ani ove zemlje! protive! pokazujui svoje istinsko li,e. Stara, )ajsije o anti&ristu! o broju GGG! paso'ima i 1igovima. Izvod iz magneto0onskog zapisa besede odr1ane ?@@#. godine. (elija )anaguda. 8tonska Jora. Stara, )ajsije- Sada! u ovo te'ko vreme! svi mi pola1emo ispit... I ja vidim mnogo toga... Ei ne 1elimo da znamo da e se dogoditi 9rugi 9olazak! zato 'to nas to ogoruje- vidite li 'ta se doga+a: .anije! re,imo! kada bi ljudi uli za pribli1avanje nekakve komete! svi bi zapadali u stanje velike uzbu+enosti. 4ada bi rekli- a mo1da emo umreti: 9ajte da se pripremimo- pokajmo se! inimo dobra dela... 8 sada e sve uiniti samo da ne saslu'aju o 9rugom 9olasku! kao da ne znaju da e pre toga doi anti&rist. I sve to! da bismo se predali zabavama. Zato ne 1elimo da ujemo o onom 'to se priprema... )itanje- (ako vi! oe! gledate na sve te promene u Kvropi:

Stara, )ajsije- 2uj/ )romene... Jospod e neke stvari preokrenuti na korist. Kvo! na primer! Kvropska ekonomska zajedni,a >KKZB. Iza nje se krije ,ionistika diktatura. 8li Jospod e i to preobratiti u dobro. Oni nee ostvariti svoje ,iljeve. (omunisti su toliko godina bili na vlasti = i nisu se odr1ali. Vladali su .usijom I# godine. 8 ,ionisti! zna' li! koliko ve godina rade na tom planu: #D$/ 8 nee se odr1ati ni sedam godina. )itanje- 8ko bismo se! mi! verujui! tvrdo dr1ali )ravoslavnog )redanja! da li bismo mogli da utiemo na te tokove: Stara, )ajsije- Zar ne vidi' 'ta se doga+a... Nee te oni tek tako ostaviti na miru! isuvi'e je stvar komplikovana. Oni e ti rei- Veruj u 'ta &oe' ! 8li e te polo1iti u svoju korpu i ponee te tamo kuda 1ele. 6a' tako- strpae te sa sobom i poneti kuda im drago! a ti veruj u 'ta &oe'. 4o i jeste nji&ov satanski sitem! a iza njega se skriva diktatura judejski& ,ionista. "ionisti su godinama radili da bi zavladali svetom! masoni i ostali... Sada su im potrebne 'esti,e! tri 'esti,e. 8 zar Sveti Jevan+elist Jovan ne govori da je to broj anti&rista: Svaki verujui koji ima savesti! s&vata 'ta se doga+a. 8 za nji& je broj GGG = simbol ekonomije. O tome postoji zapis u Starom Zavetu8 zlata 'to do&o+a'e Solomonu svake godine bje'e 'est stotina i 'ezdeset i 'est talanata. Osim onoga 'to dono'a&u trgov,i i oni koji prodava&u mirise5 i svi ,arevi arapski i glavari zemaljski dono'a&u Solomonu zlato i srebro. >9ruga knjiga dnevnika @!?C; ?FB. I eto sada se oni pripremaju da zgrabe svu ekonomiju u svoje ruke. Za te ,iljeve slu1i i kompjuter u 6riselu zvani Zver . Oni ga sami nazivaju tim imenom. On mo1e da sakupi in0orma,ije o 'est milijardi ljudi. Sada u svetu ima F;D milijardi ljudi! tako da u kompjuteru jo' ima rezervi. Imajui dosije svakog oveka! itavu ekonomiju u svojim rukama! uz pomo 1igova uzee nas pod kontrolu. Ve sada oni mogu sa satelita da snime i ribi,u od tridesetak santimetara! ma u kakvoj se re,i ona nalazila. 4im pre mogu da prate svakog oveka! znajui sve njegove podatke! znajui njegov ekonomski polo1aj. Zar nisi s&vatio 'ta se doga+a: Na takvu diktaturu mogao je samo +avo da i& nagovori. Na kraju krajeva- ili dobij u'ku! ili idi do kraja. 4ri i po godine e biti te'ke! a tri i po godine e biti lake. I bie tako- 'to je s voza palo! to je i propalo... )itanje- *oe li te tri i po godine doi posle ?@@#. godine! oe: Stara, )ajsije- Nije nam dato da znamo rokove... 8li! tri i po godine bie te'ke. % 8meri,i sada ve udaraju 1igove na pse i mogu uvek da i& prate! jer ti 1igovi su istovremeno baze podataka. %vek mo1e da se odredi mesto gde se dotini pas nalazi! tako da ga uvek mogu i ubiti. Isto e biti s ljudima/ 8 'ta si ti mislio: (ad ti udare 1ig na ruku ili na elo! znae o svakom sve- i gde se nalazi'! i ostale tvoje podatke! i sve pri&ode i ras&ode... 4akvoj diktaturi mogao i& je nauiti jedino +avo... Sistem kreditne karti,e je +avolski. Ne mo1e'! kao 'to govori Jevan+elist Jovan! ni da prodaje'! ni da kupuje'. Eenjaju i nova,. .adi': Kvo ti prekida! evo ti raun. Zatim e prestati i sa tim karti,ama. .ei e da kreditnu karti,u mo1e' da izgubi'! da ti je mogu ukrasti... Enogo je lak'e utisnuti podatak u glavu ili na ruku/ )itanje- )rostije govorei! oe! nisu li svi ovi me&anizmi svedoanstvo o dolasku anti&rista: Stara, )ajsije- Vidi'! oni koriste te me&anizme da ugu'e itav svet. <ele da utisnu 1ig anti&rista! da bi sve ljude sveli na brojke. (ao 'to su u vreme rata upisivali sve mule i konje! 1igo'ui i& rastopljenim gvo1+em. )itanje- )eat im olak'ava napor da uvek mogu koga za1ele uzeti na ni'an:

Stara, )ajsije- Ovde je re o odri,anju. )rimajui peat! ovek se odrie 6oga. Isto je i sa paso'ima. 9a se ne za&teva moj potpis! da je u pitanju nekakav papir! da ka1u = evo tvog paso'a! da je to sve! onda bi to bila druga stvar. 8li! kada paso' ima simbol +avola! a ja potpisujem da je moj lini = to ve nije sitni,a. Ja! dakle! odobravam odri,anje. One! ka1u Jevan+elist Jovan i Sveti O,i! one koji ne prime 1ig! ne mogu da tra1e! ne mogu da prona+u. )itanje- Zar nekakav broj mo1e da ima tako va1no znaenje za spasenje ovekovo: Stara, )ajsije- K&! dete moje. 8ko je to simbol +avolov! kao 'to govori Jevan+elist Jovan! emu onda rasprava/ Ei tome ranije mo1da i nismo pridavali konkretno znaenje. 8li! sada! kada vidimo 'ta se doga+a... 3ta se priprema... )re dve;tri godine sam razgovarao sa jednim pro0esorom univerziteta iz 8merike... )one'to sam mu govorio! pone'to pisao. I evo! on mi sada otpisuje- Vratio sam se sa nekog kongresa u Kvropi i tek 'to sam stigao u 4oronto! setio sam se 'ta ste mi govorili pre dve;tri godine. Sada kod nas agituju protiv kreditni& karti,a! za&tevaju da 1igove utisnu na elo i ruku ... Zar ne s&vatate 'ta se doga+a: K&! dete moje. 4o je +avolji peat/ )rimajui ga! ti se odrie' )eata Svetog (r'tenja i stavlja' drugi peat- odrie' se *rista i prima' peat +avola. Nevidljiva svetlost Vite'ka ideja u .usiji Hragment izve'taja ra+enog za lanove pravoslavnog bratstva ... #C. maja ?@@G. godine! na praznik Vaznesenja Jospodnjeg. Izvestila, 6. K. 3arapov 9anas se neemo vraati na pitanja! kojima smo se ranije bavili. Na tradi,iju vojno;du&ovni& posveeniki& organiza,ija .usije! povezani& sa takvim likovima na'e mistine istorije kao 'to su pevai lutali,e >dokazi o nji&ovoj znatnoj ulozi razasuti su u neobjavljenim delima pro0esora Sreznjevskog i ekaju svoga istra1ivaaB. Neemo se zadr1avati ni na oprinini Ivana Jroznoga! koja je odigrala d1inovsku ulogu u gu'enju jeresi judejstvujui& i zatiranju ,rne magije! suprotstavljajui se jezuitskim la1ima! i ne dozvoljavajui da se prekine )ravoslavni put .usije. 4ajne oprinine! me+u njima i tajne njenog ukidanja! ostaju nere'ene. .e,imo samo da oprininsku strukturu svedo,i stran,i iz tog vremena jednodu'no tumae kao organiza,iju redovniku vite'kog tipa. .e e biti o nama bli1im vremenima! kada se ruski umovi ponovo vraaju na ideju vite'koga reda... Sada se mno1e poku'aji da se 0ormira nova ruska ideologija. Spektar je veoma 'irok- od liberalnog tr1i'nog modela zapadnog tipa do imperijalnog modernizma. % toku je modelovanje novi& so,ijalno;ekonomski& i parareligijski& mitova. Na delu je poku'aj 0ormiranja eklektine pseudosakralne vertikale. Oko nje e se i sabrati nova bur1oaska na,ija! koja se naziva novim .usima . 4radi,ionalnim du&ovnim kulturama ostvarenje ti& mitova nosi propast. % delu Sveta .usija na putevima .usije religijski 0iloso0 8. V. (arta'ev je upozoravao- Nije jo' u istoriji bilo primera da narod! koji je 0ormirao svoju kulturu na bazi jednog nada&nua! jednog ideala... promeni taj ideal i pone stvarati isto tako uspe'nu kulturu na novu temu. Ne. Narodi jedne organske epo&e vaplote svoj du&

jedino u njima svojstvenu 0ormu i! tako rei! bivaju osu+eni da pro1ive svoj istorijski vek u tom okviru! razvijajui ga! obogaujui! menjajui! ali ne zamenjujui ga i ne izdajui. 4akva izdaja bila bi kulturno samoubistvo! ili znak etnike starosti i obezvre+ivanja naroda. 4reba priznati! istinski ruski du&ovni i na,ionalno;dr1avni ideal ne nailazi na odziv u du'ama veine na'i& savremenika. Oni ga ne poznaju i ne 1ele da znaju za njega. 3ta je razlog: Jde su koreni krize! zbog koji& 'iroke mase ne pri&vataju osve'tani model trajanja: 6roj na,ionalno mislei& ljudi u nas je ni'tavan. Ei smo ve skoro izgubili osmi'ljenu vezu izme+u pro'losti i budunosti negda'nje Velike .usije. Ei pla'ljivo be1imo od ideala sazdanja Svete .usije/ Od ideala! ija je te1nja jedinstveno opravdanje na'eg na,ionalnog postojanja pred sudom Istorije/ 4ako se postavlja prvo pitanje- za 'ta se u&vatiti! gde su ostrva vrstog tla posred toga blata: Ee+utim! ona se ne 0ormiraju obavezno od najbolji& predstavnika dru'tva. Iza politiki& interesa uvek stoje ekonomski interesi. (ao impuls za osnivanje partije mogu da slu1e kristalno iste ideje! ali one se! zakonomerno! mute prljav'tinom 0inansijske buji,e! kojom se mora graditi struktura partije. Ovo je nu1no da bi partija zadovoljila narastajue potrebe svoje vr&u'ke i uspe'no uestvovala u trgovakom preduzeu pod imenom demokratski izbori . Nije li zau+ujue da danas nemamo nijednu ozbiljnu i asnu rusku partiju:/ 6ez obzira na raznoobraznost! savremeni svet partija svodi se na &rpi,u marioneti,a u slu1bi parazitski& 0inansijera! re+e industrijski& krugova i grupa. 8li! ak! ako bi i postojali partije i pokreti drukije vrste! oni ne bi nai'li ni na kakav odziv u narodnim masama li'enim istorijski& korena i zrele politike volje. Easa reaguje jedino na one koji bez savesti liju zlatnu ki'u materijalni& dobara! privilegija i kredita. 8ko udarimo u neke drukije 1i,e! onda je veinu ljudi mogue smatrati za 1ivu jedino u ravni strasti i tamni& dubina podsvesti! objektivno li'eni& stabilnosti i temeljne svesti. %pravo te 1i,e danas pote1u 0abrikanti mitova! demagozi;re0ormatori. Ee+utim! poten,ijal entuzijazma! probu+en na taj nain! bez traga i brzo i'ezava. Za&teva se zadovoljenje sve novim i novim mitologemama. Nikakav kolektivni pokret! koji se oslanja na sline snage! nije sposoban da opstane dugo. Nije sposoban! jer je li'en one dubinske dimenzije! sa kojom nas povezuju osve'tani simboli. 8tomiziran ovek se suoava li,em u li,e sa novim 0enomenom 1ivota = kolektiviza,ijom ma'ine i ; 'to je najstra'nije = in0ormativnom buji,om/ Na,ionalna samosvet .usa skoro je u potpunosti ste'njena na peri0eriju nji&ove svesti! pretrpane televizijskom pseudoaktuelno'u. 7judi zabrinuto 're1ivljavaju >ili pre1ivajuB ogromnu buji,u in0orma,ija! iju istinitost i zlonameru ne mogu prepoznati. 6uji,a ti&! esto nepouzdani&! podataka slu1i kao skup uslovni& re0leksni& signala. 2oveka upute na stra& ili negodovanje! ili na gnev! igrajui na najjae i najprimitivnije strasti. (orisniku in0orma,ije! u ravni nekakve la1ne iskrenosti! govori se da e saznati novosti. Vi'e od toga! gledao,u se sugeri'e da je u vezi sa svim 'to se doga+a. )ri tom! on nikad ne s&vati da je istinski prikljuen na izvor so,iokodiranja! na sistem gde je izjednaen sa biorobotom! sa biolo'kim atomom. Izgubiv'i du&ovni i na,ionalni oslona, ovek primorava sebe na gubljenje linosti! na njeno! vi'e nego slabo! ispoljenje. Jodine ?@C#. akademik I. )avlov je pisao- Eoram da ka1em ne'to veoma tu1no po .usa! on poseduje tako slab mo1dani sistem! da nije sposoban pri&vatiti stvarnost kao takvu. Za njega postoje jedino rei. Njegovi uslovni re0leksi su kodirani! ne delima! ve reima.

9rugo pitanje glasi- na 'ta se moraju usredsrediti akumulatori na,ionalne samosvesti: Jde se mora 0ormirati realna slika sveta: 4o je posebno va1no u uslovima kada sredstva masovne in0orma,ije postaju 0ilijale banaka! a analitiki ,entri se 0inansiraju iz d1epova takve gospode kao 'to je 91ord1 Soro'. Ease za&tevaju linost! sposobnu da izmeni uobiajena pravila politike igre! ili da tu igru promeni u potpunosti. Enogo e zavisiti od toga! da li jo' uvek nisu izgubljeni dr1avotvorni instinkt i politika volja kod najveeg dela gra+ana! koji tavore u atomiziranom! razmrvljenom obliku. 4ree pitanje- u kakvo stanje taj braunovski pokret poten,ijalne elite mora da do+e! da bi istakao na,ionalnog lidera: Onog! koji je spreman! da kroz silu svoji& individualni& svojstava prinese osve'tane simbole do maksimalnog broja sunarodnika >dok traje uobiajeno stanje u dru'tvu! oni su za 'iroke mase mrtviB: Eoramo se izbaviti iluzije sti&ijskog narodnjakog demokratizma i poku'aja da! putem zakletvi o sabornosti! o1ivimo svest u masama. Va1nije je da oni malobrojni! koji 1ive za .usku ideju! prona+u jedan drugoga. % tom uzajamnom tra1enju! mnogo e zavisiti od jezika simbola! od onog prvog koraka neverbalnog op'tenja! kada ve znaka na reveru kaputa mo1e da postane povod za produktivni kontakt izme+u dva! ili nekoliko pravoslavni& Slovena. Simbol je sposoban da kristali'e posebne atome ruske poten,ijalne elite u novu aristokratiju. Ona e! slobodnim naporom! vratiti sebi .uski 9om i otvoriti ga svima onima koji tragaju. Na' saborni pokret imae elitni karakter. )redstoji nam minu,iozni rad na prikupljanju kadra ; svaki pretendent za lana bratstva bie drago,eniji od pompeznog mnogo&iljadnog 0oruma! koji izgleda grandioznim jedino u momentu osnivanja. )ristup je sledei- i jedan je na bojnom polju ratnik! ako je ruski na,ionalista. Klita uva i ideolo'ki o0ormljuje! uz sve odgovornosti sa istorijskim vremenom! osve'tane osnove na,ionalnog bia! vrednosti i svetonazorne orijentire dru'tva! uslovljavajui identinost pret&odni'tva izme+u ideala i pokolenja. Klita odre+uje na,ionalno;dr1avno! kulturno i ,iviliza,ijsko li,e etnosa. Na,ionalna elita 1ivo je povezana sa narodom! ali nesvodiva je jedino na izraz narodne kulture na vi'em intelektualnom nivou. Klita je sama generator ideja! slobodni stvarala, kulture/ Klita nije politiki establi'ment. Ona danas nije uslovljena so,ijalnim zaprekama. 8vaj! danas ruski narod nema svoju elitu. )ostoje ljudi! svetioni,i ruske kulture! slikari! pis,i. Ima &rabri& ruski& o0i,ira. Ima divni& sve'tenika. 8li elite nema. Zadatak vaspitavanja slobodne elite postavili su pred rusko dru'tvo njegovi najbolji sinovi = 0iloso0i srebrnog veka. Izvanredni mislila, (. N. 7eontijev i autor teorijskog dela Eonar&ijska dr1avnost 7. 8. 4i&omirov su me+u prvima dali 0ormuluneop&odno je 0ormirati du&ovne redove. 7av 8leksandrovi 4i&omirov je pisao- Naravno! ovde se stvar ne tie kakvog Jezuitskog reda! ve su na'e misli i'le na ne'to drugo. 6orba za na'e ideale nailazi na organizovana suprotstavljanja neprijateljski& partija. Ei smo razdruzgani. )odr'ka vladajui& krugova pre je 'tetna nego korisna! tim pre jer vlast! kako dr1avna! tako i ,rkvena! ne daje slobodu delovanja i namee svoje dr1avne okvire! koji! sami po sebi! gu'e svaku linu odgovornost. Neop&odno je zato obrazovati posebno 9ru'tvo! koje bi podra1avalo ljude na'eg naina mi'ljenja svuda ; u 'tampi! u slu1bi! u privatnoj delatnosti! uvek istiui one sposobnije i energinije. Veoma va1an i te1ak

bie osobito napor da 9ru'tvo ostane nepoznato za protivnike! drugim reima! ono mora da bude tajno... Odista! tajna borba protiv .usije! za koju svi znamo! mora da dobije adekvatan odgovor. )ri tom! odgovor u onoj ravni koja je nedostupna dr1avnim institu,ijama imenovanim kao spe,ijalne slu1be . Kvo 'ta je o neiskori'enim mogunostima! u nevidljivoj bi,i sa svetskom masonerijom! pisao jedan od najistaknutiji& predstavnika ruske emigra,ije! istoriar 6. 6a'ilov- % toj borbi! morali su pobediti predstavni,i onog bloka! u ijem sastavu je bila veina samopo1rtvovano nastrojene mlade1i... 4emeljni&! konani& re'enja za sudbinu .usije moglo je biti samo dva. )rvo bi se dogodilo da je poborni,ima samobitnog razvoja po'lo za rukom da osnuju .ed ratnika i da u njega privuku veinu aktivne! idealistiki nastrojene mlade1i! otrgav'i i& od izopaenog du&ovnog podra1avanja Kvropi. 4aj red! naravno! ne bi morao da nosi neko visokoparno ime! posebno ne u neruskom du&u5 mogao bi se zvati bilo kako! ako bi morao postati istinski na,ionalno;konzervativni red! jedan od oni& koje je nekada uni'tio )etar )rvi! i bez ije obnove ne bi mogao pravilno da bude re'en zadatak na,ionalnog preporoda. 9rugo re'enje je bilo = uvlaenje idealistiki nastrojene politiki aktivne mlade1i od strane du&ovni& bogalja ruskog volterijanstva u .ed ratnika protiv )ravoslavlja i Samodr1avlja . )ravoslavni ar&etip tajnog bratstva nevidljivog manastira je grad (ite1. Njegovi blagoverni 1itelji! sakriveni od neprijatelja omo0orom 6ogorodi,e! sve ove vekove ne napu'taju polje du&ovne bitke! ne prestaju da se mole za dobrobit .usije. (onstantin Nikolajevi 7eontijev u pismu I. I. Hudelju tako+e pi'e- Znate 'ta: %poznao sam jednu veliku igumaniju >plemikog rodaB! umrla je pre dve godine >?AAAB sa samo FC godine 1ivota. Ona je govorila- )otrebno nam je novo mona'tvo! koje bi moglo jae da utie na svet. .uski 0iloso0 Ivan 8leksandrovi Iljin izveo je sledei zakljuak- 9akle! spasenje .usije je u vaspitanju i stasavanju ruskog na,ionalnog vite'tva... Vite'ki du&! vite'ka dis,iplina! vite'ko jedinstvo- vite'ka borba. I. 8. Iljin tako+e je pisao da ognji'te ruske na,ionalno;du&ovne snage u budunosti moraju postati patriotsko;vite'ke organiza,ije religijskog i svetovnog karaktera . Nji&ovo 0ormiranje zapoelo je u redovima bele emigra,ije. % pragu rusko sokolstvo se organizuje! idejno gledano! pod naelima vite'kog reda u uslovima na'eg vremena! ljudi su me+u sobom povezani uzama bratstva! dis,ipline i zakletvenim obeanjem da slu1e svom narodu i! preko njega = slovenstvu i oveanstvu . Kvroazija, N. ). 8leksejev ovako o,enjuje sebe i svoje sabor,e)o du&u svojemu! mi smo verovatno prototip ruskog redovni'tva. .edovnika ideja je le1ala u osnovi Na,ionalne organiza,ije vitezova! koja postoji i danas! kako u ruskom rasejanju! tako i u .usiji... Sada se ponovo vratimo na'im vremenima. )onekad nam do+e da se udimotajanstvenoj vezi spolja nepovezani& doga+aja5 mistinoj sin&ronizovanosti razni& situa,ija5 napokon! odigravanju doga+aja! koji! po logi,i stvari! uop'te nisu mogli da se slue = sve to projavljuje prisutnost moni& nevidljivi& subjekata kolektivne volje. Suditi o njima mogue je jedino po toj neoekivanoj promeni putanje poznati& pro,esa! koji trpe otvoren uti,aj nekakvi& veoma krupni& pomeranja. (ao da na taj put utiu nevidljive zvezde! ije imenovanje astronomi mogu odrediti samo matematikim putem. .e je o strukturama nalik na na'e.

Nji&ova delatnost je delimino usmerena na! za mnoge! neulovljivu s0eru rata simbola . Neobino je va1an pritisak masonski& ideologema! koje su postale obraza, masovnog mi'ljenja. %ostalom! 0ormula sloboda! jednakost! bratstvo ispuzala je iz lo1a. %mesto nje! sada dolazi osve'tana trijada- )ravoslavlje! Samodr1avlje! Narodnost . 9akle! na osve'tanom "rvenom trgu obnovljeni su simboli dr1avne veliine i du&ovne neoborivosti .usije- (azanska "rkva! Vaskresenjska vrata! Iverska kula/ % )okrovskoj "rkvi obnovljena je slu1ba 6o1ja. 6ez obzira na besnu usprotivljenost! tee ,rkveno proslavljanje porodi,e Imperatora Sveruskoga Nikolaja 8leksandrovia. 8li temeljni znaaj za buduu sudbinu zemlje ima obnavljanje ,rkvene slu1be u %spenskoj "rkvi Eoskovskog (remlja! iji oltar jeste i bie mistini ,entar .usije. I svedoanstva Eilosti 6o1ije prema zemlji ruskoj! )reisti lik 6ogorodi,e Vladimirske ; opet je sa bogomolni,ima u Saboru %spenskom. %prkos otvorenom neprijateljstvu veine ljudi iz jelj,inovske politike vr&u'ke! vraena je belo;plavo;,rvena zastava. Na grbu .usije opet je osve'tani dvoglavi orao. Sluajno ili ne! boja orla i polja preuzeta je iz najdrevniji& vizantijski& manuskripata i sa 0resaka domongolske .usije- zlato na grimizu: Nisu li oblasne ptii,e same od sebe izabrale taj simbol: Neki smatraju da je odabir sline simbolike = svesna te1nja demokratskog establi'menta da parazitira na osve'tanom. Ee+utim! nije sve tako jednostavno. Enogi se seaju kako je belo;plavo;,rvena zastava oneraspolo1ila vr&ovnu 1rei,u na'i& demokrata Jelenu 6oner. Ee+utim! signal koji je dala svojima nije urodio plodom. Oni su poku'ali da boju zastave rastumae po 0ran,uski- sloboda! jednakost! bratstvo. 8li sve je uzalud/ Enogi na'i ljudi znaju! da tri boje na zastavi izra1avaju! i izra1avale su! po reima Svetog Star,a 4eo0ana Zatvornika! osve'tanu trolanu ideju na'e dr1avnosti- )ravoslavlje! Samodr1avlje! Narodnost. 3to idemo dalje = sti1emo dublje i vi'e. Na linoj zastavi predsednika .usije pojavljuje se zlatni dvoglavi orao = simbol "ara Eoskovskoga. (o ovaj niz doga+aja mo1e nazvati sluajnim/: Neemo li u ovim! i mnogim drugim sluajnostima ! uvideti mudru i neprimetnu delatnost veoma uti,ajni& sila! organizovani& pravoslavni& struktura ruski&! a mo1da ak i me+unarodni& razmera. 4o su oni koji nevidljivo za sve nas utiu na du&ovni! politiki i ekonomski 1ivot .usije. )rirodno za novine tipa Eoskovskog komsomol,a takav zakljuak mo1e da se smatra izmi'ljenim ili ak svesnim ble0om. Ee+utim! za na'e bratstvo! iji su neki lanovi! znamo! ve nemalo uinili na imenovanom popri'tu! slian zakljuak nije zau+ujui. 9a! uprkos patriotskom pesimizmu! ima osnova za pretpostavku o prisustvu pravoslavni&! monar&istiki& organiza,ija! beskonano daleki& od pro0ani& ; vidljivi& i politiki anga1ovani& monar&ista. 9akle! ruska elita e biti 0ormirana u redovnikim organiza,ijama! po prin,ipu pravoslavni& bratstava. 6ezuslovno! ona mo1e ponii i u sredini! danas jo' uvek &aotinog koza'tva! kao i u redovima ruske armije! koja je vekovima vaspitavala vitezove volje i du&a i to u svim uslovima! za vreme svi& re1ima vlasti. I. 8. Iljin smatrao je da su spasio,i .usije nosio,i njenog drevnog pravoslavnog du&a obini monasi i vojni,i! ljudi du&a i volje. .usija je vi'e od dve treine svoje istorije provela u ratovima. 9uboko podsvesno na,ije njeni ar&etipovi nalaze izraz u ovoj simboli,i. Od na,ionalnog grba do deji& igara = sve je pro1eto ratnikim obele1jima. Ikona iz ?G. veka! "rkva vojujua ! predstavlja an+elski rat. 8n+eli su u

jednom stroju sa pravoslavnim vitezovima = ta ikona predstavlja vidljiv izraz du&ovne osnove ratnikog 1ivota ruskog oveka. %ostalom! na'a konspirolo'ka istra1ivanja dozvoljavaju nam da govorimo o subredovnikoj strukturi! koja je svojevremeno tajno 0ormirana u nedrima Jeneral'taba5 nju je osnovao ministar vojni general;0eldmar'al 9. 8. Eiljutin. Njeno 0ormalno pokrie! sudei po svemu! bila je zgrada tree godine na 8kademiji Jeneral'taba. % nju su uvo+ena samo ona li,a! koja su zavr'ila pret&odnu obuku sa izvanrednim uspe&om. Na1alost! sa smru Eiljutina ?@?#. godine to dru'tvo je umnogome izgubilo nevidljiv uti,aj... Sada'nja propast armije! ruganje vojnikoj asti i slavi! doneli su neoekivane! ali zakonomerne plodove. Elade1! koja ne 1eli da ide u armiju! rado popunjava banditske grupe! gde no'enje oru1ja! stroga dis,iplina i &ijerar&ija postaju ne'to drugo! to jest! kriminalna zamena armijski& struktura. Kksploati'ui podsvesnu te1nju prema &erojskom 1ivotu punom ratnike atributike! te grupe pojaano koriste i simboliku bratski& pseudoredovniki& odnosa. Otuda samoidenti0ika,ija bratstva ; otuda se lanovi bandi me+u sobom nazivaju braom. Jedino poveavanje ugleda i pobolj'anje statusa o0i,ira! dove'e do prestanka odliva mlade1i u kriminalne strukture i 0ormirae kanal pritoke novi& pokolenja u armiju. 6ez njene obnove = velike i sveuva1avajue = ne mo1emo obnoviti .usiju! ne mo1emo vaspitavati mu'kar,e i prevaspitavati bandite. Hormiranje pravoslavni& vite'ki& udru1enja za&teva stvarala'tvo iskljuivo u okvirima na,ionalne tradi,ije. %gledanje na Zapad! slepo kopiranje srednjovekovni& vite'ki& instituta! .usiju nee spasiti. .edovi moraju da pripreme i &ijerar&ijski oslona, buduem tronu. (. 7eontijev je pisao- 9a bi ,arska vlast bila jaka! ne samo da nije potrebno da se oslanja direktno i neposredno na proste narodne mase! sebine! glupe! strasne! kriminalne! lako razvrative! naprotiv = neop&odno je da se izme+u masa i )restola ,arskoga uzvise vrsti me+ustepeni- neop&odna je bona potpora! radi zdanja dugovenog monar&izma... Sami uslovi! ili tanije sama neravnopravnost ljudi i klasa! va1nija je za dr1avu nego za monar&iju... Kvo direktne i otvorene pripreme dr1avnog posla! bez ikako la1ni& &umani& gestova... Neop&odno je novo plemstvo. (rvna aristokratija u )arizu uglavnom je tu1ni ostatak pro'losti. Na toplim divanima zapadnog kom0ora = i telesnog i du'evnog = iz krvi je isparilo sve 'to je bilo rusko. (upovina plemiki& titula od strane ruski& bogata'a >kupila ju je! re,imo! 91unaB ili gra+enje &ijerar&ije u zavisnosti od debljine novanika jo' su sme'niji. Ee+utim! nije nam do sme&a kada s&vatimo da ta parodirajua aristokratija mo1e da postane oslona, jo' sme'nijeg trona. )oznate nam sile veoma uporno poku'avaju da u ,areve prometnu predstavnika ,rnpuraste dinastije Jeorgija *uen,olerna! ili ,ara Nikolaja 4reega. 8 re je o ulozi uzurpatora u savremenom svetu/ %ostalom! mistina osnova i konspirologija ti& poku'aja = tema su za poseban razgovor. (ako je aristokratija nestala: 6ojari! na primer! >u boju jarki ; otuda nazivB! nastali su od najbolji& ratnika. 8ristokratija je izrasla iz ideje slu1enja 6ogu! "aru! 9r1avi. %pravo tako mora se 0ormirati i nova aristokratija. Jedan od instrumenata njenog 0ormiranja postae strukture redovnikog tipa. Vi'e od veka ranije! Stara, iz Jlinske pustinje! )or0irije! pisao je- S vremenom e vera u .usiji opadati. 6lesak zemaljske slave oslepie razum! rei istine spa'e na psovke! ali za veru e ustati nepoznati ovek iz naroda i obnovie ono 'to je izgubljeno .

Neop&odan je izbor najbolji&. 9r1avne strukture! organizovane po direktno suprotnom prin,ipu! ne mogu to da uine. Isto je i kad je re o partijama. )artije! zavisne od kapitala! i'tu dolare. Vitezovima nisu potrebne pare! oni ne igraju po tu+im pravilima. )artije! na najru1niji nain! mame ljude u svoje redove. .edovi biraju najbolje ljude! one koje pokreu idealne motiva,ije. )artije uestvuju na izborima. .edovi izabiraju sami ; lidera! sposobnog da propusti osve'tane simbole kroz sebe i da i& o1ivi za naj'ire mase. )artije se raspadaju i degradiraju. Nevidljivi svetioni,i vite'ki& redova tek e se rasplamsati/ Zauti ku,anje zla )ogovor % dalekoj mladosti! negde 'ezdeseti& godina! od jednog prijatelja! za koga sam! pre toga! mislio da nije upoznat sa istorijom! zauo sam ne'to 'to me porazilo. )o njemu! u svetu odavno postoji tajna zavera! koja stalno ide ka svom ,ilju i usmerava tok doga+aja na stranu! povoljnu za zaverenike i veoma nepovoljnu za ostali deo ljudskog roda. )rijatelj je govorio o tome tako kategorino i navodio toliko mnogo 0akata! da nisam mogao da se usprotivim i moja svest se ras,epila. Oduvek sam voleo istoriju! u detinjstvu sam slu'ao dedine prie o drevnom .imu! u mladosti itao i ponovo proitavao dvotomnu knjigu 7avisa .amboa! koju sam nasledio od dede! a zatim sam kupio etvorotomnik (ljuevskog! koji je postao moja omiljena knjiga! tako da sam 0ormirao odre+enu predstavu o razlozima koji pokreu istorijski pro,es. Nisam sumnjao u prisustvo objektivni& zakona so,ijalnog razvoja! mada oni dejstvuju preko ljudi! ve u silu nji&ove statike prirode! koja kao da nije zavisila od oveka. Ee+utim! ovde se odjednom tvrdilo obratno- taj razvoj zavisi od ljudi i to od oni& koji obrazuju ni'tavnu manjinu. )od pritiskom 0akata morao sam da priznam realnost postojee zavere! ali u tom priznanju! mimo onoga 'to je protivreno mojim ranijim predstavama! postojalo je ne'to 'to me je jako zbunjivalo! zbog ega stvari nisam mogao do kraja da pri&vatim. Zbunjujui 0akat se sastojao u tome 'to nisam mogao da razumem motiva,iju konspiratora. Nisam mogao! bez obzira na to 'to je taj davni prijatelj! koji mi je! kao putnik;poklonik u Jalievoj pesmi otvorio oi ! poeo upravo od obja'njenja motiva zlonamerne delatnosti zaverenika. Od tada je pro'lo C$ godina! oprezna sa'aptavanja o nji&ovim namerama su prerasla u zvanino priznat odeljak istorijske nauke! koji se zove konspirologija ! i literatura na tu temu raste kao lavina! ali do sada na pitanje za'to oni to rade: svi odgovaraju isto! smatrajui da taj odgovor ima is,rpni karakter- 1ele da zauzmu vlast nad svetom . Eeni se taj odgovor ne samo nije inio dovoljnim! ve me uop'te nije zadovoljavao i do sada ga ne smatram ni izbliza tanim. 4o je samo povr'inski sloj obja'njenja! gra+en na tipino so0isti,iranom obiaju prenosa odgovornosti sa objekta! o kojem je re! na neki drugi. )itanje motiva,ije odnosi se na konkretne ljude! koji stupaju u tajna dru'tva! a odgovor koji se nudi daje se u ime dru'tva u ,elini! iako pojedin,i i nemaju potpuni uvid u nji&. )ojedin,i i nji&ova so,ijalna 0unk,ija = su stvari prin,ipijelno razliite! stvari koje imaju razliitu prirodu! i zato! u kontekstu tajne o uzurpiranju vlasti! moraju nastupati odvojeno. 4a uzurpa,ija je jo' uvek daleko od ostvarenja! a! ako se i ispostavi tanom! onda se ima desiti u dalekoj budunosti. Ee+utim! ovek! koji se obrie slu1iti takvoj ideji! 1ivi u sada'njosti! i nejasno je za'to misao o pobedi njegovi& daleki& potomaka mo1e toliko da ga odu'evi! za'to bi se! nje radi! otpadio

od onog najdra1eg za svakog oveka = sopstvene line slobode = za'to bi bezuslovno izvr'avao naredbe najvi'i& stepena! i to nerazumevajui nji&ovo pravo znaenje. Ne! tu nam podmeu otvorenu psi&olo'ku ne,elis&odnost- ,iljna delatnost se obavezno podvrgava volji! a volja je su'tinska samo za neko Ja . 2im je re o Ei ! tu se mo1e govoriti samo u prenosnom znaenju! pa i to ako individuumi koji ine Ei 1ive u isto vreme i povezani 1ivim vezama. Eojoj svesti je predstojalo da pro+e dug put pre nego 'to je nadi'la protivrenost izme+u 0aktikog prisustva prolazni& tajni& organiza,ija svetske istorije i nji&ove teoretske nemogunosti. )rotivrenost se javljala! ne otuda 'to su se moje teoretske predstave oslanjale na nepouzdano pri&vatanje 0enomena istorije! ve upravo = na op'tepri&vaeno materijalistiko. 4o je bila norma svi& istoriara koje sam itao u mladosti! i ako su me+u njima i postojale neke nesuglasi,e! onda samo u tome koji je od materijalni& 0aktora bio odluujui za tok istorije = dr1ava! privredna delatnost! 'irenje teritorije! poveanje proizvodnje ili ne'to drugo. 8 to mi'ljenje je duboko netano! ak la1no. 4e temeljne la1i i mora se! u prvom redu! osloboditi onaj ko razmi'lja o pro'losti! sada'njosti i budunosti oveanstva. 4reba jednom za svagda razumeti da je istorija su'tinski pnevmatolo'ka! da su na nju! pre nego na bilo 'ta drugo! primenjene *ristove rei- 9u& o1ivljava! telo ne poma1e ni'ta >Jn.G!GCB. Istorija je u potpunosti pro1eta du&om koji u njoj dela! na njemu se dr1i itav njen teret. Istra1iva koji to ne s&vati! osu+en je na Sizi0ov trud = svako njegovo umstveno delo! zasnovano na izboru 0akata! neizostavno e biti potkopano delom njegovog oponenta. 9anas je to potpuno jasno. 8li najkrupniji istoriari #$. veka poeli su to nasluivati odavno i pa1nju sa materije skretali na du&. Ee+u njima su Oskar 3pengler! Eaks Veber! 8rnold 4ojnbi i *ose Ortega i Jaset. 9a bi istakli ulogu du&a u istoriji! oni su izradili novu metodologiju! uzev'i u svojstvu osnovnog objekta izuavanja! ne zemlju! dr1avu ili na,iju! kao 'to je bilo ranije! nego mnogo krupniju jedini,u! koju je 4ojnbi nazvao ,iviliza,ijom . 3ta je to: Sve ,iviliza,ije >a 4ojnbi i& je! za vreme postojanja oveanstva! na'ao vi'e od dvadesetB imaju jednu istu 'emu- sr,e! meso i lju'tura. (ao sr,e! slu1i kult ili vera5 kao meso = obiaji koji otuda proistiu i kultura koja je uvr'uje! a kao lju'tura! strukture sile koje 'tite i meso i sr,e! kao 'to su armija! poli,ija! tajne slu1be itd. 8li du&u oveku jeste! ne ne'to drugo! nego prisutni u njemu 6og! to jest! njegovo natprirodno ! du'a je njegovo prirodno nematerijalno ! a telo je njegovo prirodno materijalno . Na taj nain rei 9u& o1ivljava ! primenjene na ,iviliza,iju! oznaavaju da je njegova 1iva snaga >po 7avu Jumiljovu = pasionarnost B obezbe+uje kultom! to jest! religijom. .azumljivo! 'to je religija savr'enija! tim pre otkriva ljudima tajne sazdanja sveta i tim intenzivnije im uliva 1ivotvornu snagu5 zato odgovarajua ,iviliza,ija biva monija i lep'a. Od religija! koje svet poznaje! najsavr'enija je ona data u *ri'anskom Otkrovenju. Ona na sebe preuzima maksimalnu punotu istine! koju jedino mo1e ispuniti ovek. *ri'anska ,iviliza,ija je najmonija po materijalno; te&nikoj svojoj snazi i neuporediva po divnoj kulturi koju je dala. 9anas je ona ve u s0eri pro'losti. Istina! visokorazvijena te&nologija! koja ukljuuje atomsku energetiku i kosmonautiku! ostala je! ali to je skoro isti spomenik jednoj i'ezloj ,iviliza,iji! kao egipatske piramide. One jo' uvek stoje i donose Kgiptu nemali pri&od od turista! ali danas niko nee poeti da gradi nove piramide! jer je za to neop&odan sasvim drugaiji odnos prema svetu! zasnovan na kultu mrtvi&! neop&odno je drugaije sr,e. Knergija atoma dostupna je u na'e vreme! jer su nam re,epti za njeno kori'enje zave'tani u nasledstvo! ali pokrenuti dalje na'u vlast nad materijom nee nam poi za rukom! za to je potrebno izvr'iti prin,ipijelno nova

nauna otkria! a nji& vi'e niko ne vr'i. Nauka! koja je iznedrila na'u te&niku! ras,vetala se na tlu &ri'anskog tipa svesti! kada su naune doktrine jo' uvek bile pro1ete grandioznom idejom stvaranja sveta ni iz ega i poku'ale u tome podra1avati 6oga! 0ormirajui odista ni iz ega! to jest! iz sami& sebe matematiku i teorijsku 0iziku. 4aj tip svesti je i'ao za &ri'anskom verom. 4o se odnosi i na kulturumi se zanosimo slikama stari& majstora! ali sazdati ne'to slino apsolutno nismo sposobni! jer smo iznutra postali sasvim drukiji. 3ta se dogodilo sa &ri'anskom ,iviliza,ijom! za'to je ona na putu utrnua: )o 4ojnbiju! ,iviliza,ije propadaju samo iz jednog razloga = zbog uni'tenja nji&ovog sr,a5 ni &ri'anska ,iviliza,ija po tome nije izuzetak. 8li se u tom sluaju javlja drugo pitanje- 'ta je dovelo do uni'tenja njenog sr,a: (njiga Jurija Vorobjovskog daje! me+u mno'tvom odgovora koje sam uo! jedini zadovoljavajui. (ratko govorei! ne 'ta ! ve ko ! a taj ko = nisu oni ! kao kod drugi& konspirologa! ve je on . Ovo odma& menja sliku i stavlja stvari na svoje mesto. Onaj! koji za nas jeste on ! za sebe je Ja ! dakle! on ovladava voljom u najjaem! ontolo'kom smislu! i ,iljnost posla koji je organizovao postaje lako obja'njiv. Istina! ta persona mora da ovladava ne sasvim obinim svojstvima. (ao prvo! on mora dugo da 1ivi! inae ne bi mogao da na jedan jedini ,ilj upravi toliko pokolenja zaverenika. (ao drugo! on mora da bude neobino ve't intrigant! koji ume svoje poteze da rauna na mnogo vremena unapred i da predvidi rezultate koji e doi na svoje kroz stotine godina. (ao tree! on mora ovladavati te&nikom &ipnoze! koja mu dozvoljava zaarati ljude i primoravati i& da izvr'avaju njegove naloge sa takvim entuzijazmom kao da je to potrebno njima samima. 2etvrto! on mora da mrzi 6ogom sazdani svet i da vri od postojane e1nje da ga sru'i! koristei za to prevarene i zavrbovane ljude! koji od tog momenta gube 6ogom dobijenu slobodu i postaju poslu'ni robovi. 8li takva linost je odavno poznata/ Onima! koji su postali njegovi robovi! i upuene su Isusove rei- Va' je ota, +avo i slasti o,a svojega &oete da inite5 on je krvnik ljudski otpoetka i ne stoji na istini! jer nema istine u njemu5 kad govori la1! svoje govori! jer je la1a i ota, la1i >Jn.A!FFB. (akav je bio pre dve &iljade godina! takav je i ostao = jer on je besmrtan! zato 'to je nematerijalan. %pravo tu nematerijalnost organizatora svetske zavere izvanredno razumeva autor knjige koju ste itali! i to razlikuje njegovu knjigu od drugi& dela na ovu temu. %pravo taj nevidljivko! koji! po proverenim poda,ima! ima rogove! kopita i rep! ne samo da stoji pred vratima ! kako je pisao poetkom na'eg veka Sergej Nilus! ve veoma jako udara o nji&. I to ku,anje nam obja'njava 'ta se dogodilo sa &ri'anskom ,iviliza,ijom. Na obimnom istorijskom materijalu! Vorobjovski nam pokazuje kako se u 'irenjem bezverja oslabljeno evropsko sr,e unedrio i poeo da ga preobra1ava! a zbog ega je sagnjilo i meso- umesto kulture pojavila se antikultura. (njiga pokazuje itao,u! kako se skoro na na'e oi ostvarila *ristova pria o neistom du&u! koji je na'ao nezauzetu! pometenu i istu kuu! i uzev'i sa sobom sedam zli& du&ova! naselio se u njoj sa njima >Et.?#!FFB. 9a! u svojoj gordosti ovek je odluio boriti se bez 6oga i oistio odaju svoje du'e! ali! kako se ispostavilo! oistio ju je ne sebe radi. 9rukije se nije moglo ni dogoditi! jer je istorija pnevmatologina. Nekakav du& morao je da &rani sr,e ,iviliza,ije i ako se to ne ini odozgo! onda on dela odozdo. Vorobjovski tu zakonitost 0ormuli'e ovako- onaj ko odba,i 6oga Jedinoga! pre ili kasnije priklonie se Njegovom protivniku . % knjizi se podrobno pokazuje! kako protivnik 6oga dobija poklonstvo od ljudi koje je zaarao. Ispoetka on im nudi razliita materijalna dobra = kult nov,a! kult rase! kult 0izikog zdravlja! kult naslade i ostalo. 4o je brisanje odaje od du&a! jer materija istiskuje du&. (ada du&! koji je obitavao u odaji bude iz nje izbaen! na njegovo

mesto ulazi la1ni du& i naglo poinje da se u njoj 'iri! zainjui sopstveni kult = kult satanin. 9anas i jesmo svedo,i upravo te zavr'ne etape- mno1e se legalne satanske sekte! na 4V prikazuju satanistiki 0ilm o *ristu! muenikoj smrti podvrgavaju se dve mona&inje u Jerusalimu! tri podvi1nika u Optinskoj pustinji i vi'e moskovski& sve'tenika! a vlasnik mirotiive Iverske ikone! Josi0 Eunjos! biva ubijen. )a i samo ovo je sasvim dovoljno za nastupanje poslednjeg vremena/ (njiga Jurija Vorobjovskog posebno je vredna zbog toga! 'to njen pristup temi dozvoljava da se mno'tvo! navodno! raznorodni& zala na'eg vremena- koristoljublje! rasizam! narkomanija! strast prema ubistvima! trgovina ljudskim organima! oru1jem! terorizam i druge ; osmisli kao pojava iste prirode. On pi'e- )artneri u in0ernalnim! adskim ugovorima sline vrste uvek su umotani u veo tajni. 8li onaj glavni u njima mo1e se imenovati. 4o je sam ku'a roda ljudskoga . Imenovati ga = ve je mnogo. (njiga Vorobjovskog naziva na'eg neprijatelja po imenu i to knjigu ini drago,enom za sve one! koji jo' uvek 1ele da mu se usprotive. )reporuio bi& da je stavite na najbli1u poli,u! kako bi vam bilo dovoljno samo da pru1ite ruku. ??.??.?@@I. g. Viktor N. 4rostnikov! pro0esor na .uskom pravoslavnom univerzitetu