https://www.bastabalkana.

com/2013/08/isusova-molitva-gospode-isuse-hriste-sine-boziji-
pomiluj-me-gresnog/

Isusova Molitva – Gospode Isuse Hriste

Sine Boжiji pomiluj me greшnog
Isusova molitva
Шta je to Isusova molitva i Њeno znaчeњe objaшњava
Mitropolit Antonije Blum
„Gospode, Isuse Hriste, Sine Boжiji, pomiluj me, greшnog“ + Isusova molitva

Isusova molitva: „GOSPODE, ISUSE HRISTE, SINE BOЖIJI POMILUJ ME,

GREШNOG …“

Kada razgovaramo sa prijateљem, sa muжem, sa жenom, s љudima koji su nam

bliski, trudimo se da sa њima razgovaramo iskreno i poшteno. Treba da se
nauчimoda upravo tako razgovaramo i sa Bogom. Samo, govoreћi s Bogom, na
primer, moleћi Ga za neшto, traжeћi od Њega neшto (iako se naravno, sav naш
molitveni жivot ne ograniчava samo na to) ne treba da zaboravimo da stojimo pred
veliчanstvom Boжijim, pred svetiњom Boжijom.

Meђutim, ne samo to. Treba da imamo na umu da чovek nije neki gmizavac i da
pred Bogom treba da stojimo u punom dostojanstvu naшega чoveшtva. Mi Bogu
znaчimo veoma mnogo. Kad nas je stvarao On je жeleo da mi budemo, On nas
nije stvorio uvodeћi nas prosto u жivot Svojom vlaшћu da bismo se muчili i
jednog dana stali na sud.

On nas je stvorio iz љubavi. Њegov poziv koji nas je izveo iz nebiћa u жivot je
poziv da postanemo Њegovi prijateљi za чitavu veчnost. On nas poziva da
postanemo Њegovi najroђeniji, Њegova deca, sinovi i kћeri, da Mu postanemo isto
onako bliski i dragi kao Jednorodni Sin Њegov Isus Hristos, da postanemo
obitaliшte u koje ћe se useliti Sveti Duh, da sauчestvujemo u Samom Boжanstvu.
I ako se postavi pitaњe o tome koliko Bog ceni чoveka koji je od Њega otpao,
odgovor je tako jednostavan i tako straшan: cena чoveka u oчima Boжijim je sav
жivot, sve stradaњe i sva smrt Isusa Hrista Sina Њegovog, Koji je postao чovek.

Evo шta mi znaчimo Bogu. I zbog toga ne smemo stajati pred Bogom kao da smo
robovi, kao da smo najamnici, moљakajuћi, moleћi i ulagujuћi se. Moramo da se
nauчimo da stojimo pred Њim sa sveшћu o svom dostojanstvu i da govorimo
Bogu kao шto sin ili kћerka govori sa ocem kojeg poшtuje i чije dostojanstvo ocu
mnogo znaчi.

I zbog toga, kada se obraћamo sa molbom Bogu da se desi ovo ili ono, ili da
nas ovaj ili onaj uжas mimoiђe, moramo da razmiшљamo o tome da li to
odgovara naшem љudskom dostojanstvu i dostojanstvu Boжijem. Ovo je vrlo
bitno. U molitvi se Bogu moжe reћi sve, moжemo Ga moliti i za neшto najmaњe,
za neшto шto je naizgled niшtavno, zato шto za љubav ne postoji veliko i malo,
nego postoji dostojno ili nedostojno чoveka. Ne moжemo da molimo Boga da nam
On pomogne da uчinimo neшto шto bi ponizilo naшe љudsko dostojanstvo, ali
moжemo da Ga molimo za pomoћ u najsitnijem i najmaњem, zato шto i najmaњe i
naizgled najniшtavnije moжe da ima ogroman znaчaj. I zrnce u oku moжe da
oslepi чoveka, mali detaљ u жivotu moжe da otvori ili zatvori pred чovekom
moguћnost da жivi, da uzrasta u meru svoga чoveшtva. Zato svako od nas mora da
se zamisli nad tim ko je on Bogu i ko je on pred sobom i da se moli dostojno svoje
veliчine, svog velikog prizvaњa i љubavi Boжije i veliчine Boжije.

Na kraju bih жeleo da porazgovaram sa vama o naroчitoj molitvi koja se u

crkvenoj praksi naziva Isusova molitva. Isusova molitva je tako nazvana zato шto
je srce ove molitve Ime i Li чnost Gospoda Isusa Hrista. Ona se izgovara ovako:
„Gospode, Isuse Hriste, Sine Boжiji, pomiluj me, greшnog …“.

Kao шto su govorili drevni crkveni pisci i kao шto je jasno iz same molitve, ona
sadrжi, sa jedne strane, potpuno ispovedaњe vere, a sa druge strane, sve шto чovek
moжe da kaжe o sebi samom: Pomiluj me, greшan sam!

Жelim da se zaustavim na ove dve stvari: na prvoj polovini molitve, u kojoj

ispovedamo svoju veru i na drugoj gde govorimo o nama samima.

Isusa Hrista nazivamo svojim Gospodom ne samo zato шto je On Tvorac, ne

samo zato шto je On Bog, nego zato шto smo mi svojom voљom i bez prinude,
izabrali Њega za Gospodara i Vladara naшeg жivota. A ovo znaчi da se meђu
nama uspostavљa odnos uzajamne vernosti i uzajamne odanosti i da, kada Ga
nazivamo Gospodom, nama postaje dragocena svaka Њegova re ч, svaka
Њegova жeљa, svaka Њegova zapovest i da smo spremni da Mu budemo
posluшni i to ne kao robovi, ne iz straha, nego zbog toga шto je On naш
Uчiteљ, Nastavnik i uzor чovekov. Zovemo Ga Gospodom i moramo жiveti
tako da On kroz nas gospodari i u naшem жivotu i u жivotu drugih, ali
Њegova vladavina se sastoji u љubavi, a ne u vlasti i zato se mi, nazivajuћi Ga
Gospodom, predajemo delu sluжewa, sluжewu љubavi.

Isusom Ga nazivamo podseћajuћi sebe, ispovedajuћi i propovedajuћi da Bog ima

љudsko istorijsko ime, da je Bog postao чovek, da se On ovaplotio i da je On Onaj
Kojeg zovemo Isusom, Kojeg mi zovemo svojim Gospodom naш Bog, ali da je On
чovek, jedan od nas i da smo Mu bliski, svoji. On nas u Jevanђeљu naziva
braћom, a na drugom mestu u Jevanђeљu govori: „Ja vas ne zovem slugama nego
prijateљima, zato шto sluga ne zna voљu svoga Gospodara, a Ja sam vama sve
rekao…“ (Jn. 15, 15)

Isus je istorijsko ime ovaploћenog Boga. Hristom (a „Hristos“ je grчka reч, koja
znaчi „Pomazanik“) Ga zovemo da bismo ukazali na to da je On Onaj o Kome
govori чitav Stari Zavet da ћe doћi Mesija od Boga na Kojem ћe poчivati Sveti
Duh, Koji ћe biti svrшetak cele љudske istorije i Њeno srediшte, svrшetak cele
proшlosti i poчetak veчnosti veћ sad, pre nego шto vreme doђe do kraja.

I na kraju, nazivamo Ga Sinom Boжijim zato шto na osnovu naшe vere i чak iz
iskustva znamo daje to Чovek Koji se rodio u Vitlejemu, Koji je dobio ime Isus, i
da On u stvari nije samo sin Djeve Marije, veћ je i Sin Samoga Boga, pa je On
Bog koji se ovaplotio i postao Чovek.

U ovome je sva pravoslavna vera: carstvo љubavi, ispovedawe Isusa kao Sina
Boжijeg, naшe ispovedawe da je On svrшetak cele proшle istorije, Њeno srediшte
i poчetak buduћnosti i buduћnosti roda љudskog na zemљi i чitave veчnosti. Od
Hrista poчiwe nova era љudske istorije. Hristos je u Њu uneo novine koje do Њega
nisu postojale.

Jedna od najvaжnijih novina jeste beskonaчna i apsolutna vrednost svake љudske

liчnosti. I samo zato svaki чovek moжe da prizna Isusa Hrista za Gospoda i ne
samo da Ga ispoveda kao takvog, nego i da жivi u skladu sa Њegovom voљom, ne
gubeћi svoje љudsko dostojanstvo i ne gubeћi iz vida svoju љudsku veliчinu.

U ovoj besedi sam pokuшao da izloжim osnovne pojmove prvog dela Isusove
molitve. U sledeћoj besedi ћu probati da razjasnim шta znaчi biti greшnik i zbog
чega obraћajuћi se Bogu upotrebљavamo reч „pomiluj“ umesto da upotrebimo
bezbroj reчi punih bogatog sadrжaja koje postoje u љudskom jeziku.

ISUSOVA MOLITVA: „POMILUJ ME, GREШNOG!“

U proшloj besedi sam govorio o Isusovoj molitvi koja glasi: „Gospode, Isuse
Hriste, Sine Boжiji, pomiluj me, greшnog„. I pokuшao sam da objasnim zaшto se
od najstarijeg doba prve reчi ove molitve smatraju za skraћeno Jevanђeљe i za
ispovedaЊe cele hriшћanske vere u nekoliko kљuчnih reчi.

A danas жelim da se zaustavim na drugoj polovini ove molitve, upravo na re чima:

„pomiluj me, greшnog“. Kako svaki чovek moжe sebe da nazove greшnim? Da li
svaki чovek moжe ovo da uчini iskreno? Zar to neћe biti licemerno i da li je to
istina?

Ovo ne bi uvek bilo istina kad bi se pojam greha odnosio samo na moralne
kategorije pravednosti, poшtewa i moralne ispravnosti. Meђutim, postoji dubљe i
osnovno znaчewereчi „greh“.

Greh je pre svega gubitak чovekovog opшteЊa sa svojom sopstvenom

dubinom. Чovek je dubok, a tako чesto жivi povrшno, samo povrшnim
oseћawima i pojmovima i umesto da жivi iz dubine, da deluje iz srжi svog
biћa on жivi refleksnim жivotom чovek reaguje na жivot, on je prosti
odbљesak onih zrakova koji na Њega padaju.

Ovo je prvi i osnovni greh: povrшnost, gubitak dubine, gubitak opшtewa sa ovom
dubinom i posledica toga je da чovek gubi opшtewe sa sadrжajem ove dubine,
odnosno sa Bogom. U jednoj od prvih beseda pomenuo sam da u svakom чoveku
postoji beskrajna dubina koju moжe da ispuni samo Sam Bog. Dakle, жiveћi na
povrшini sopstvenog жivota чovek gubi zajednicu sa Samim Bogom, a izgubivшi
zajednicu sa Bogom чovek postaje tuђ i svojim bliжwima i okolini, љudima i
жivotu u celini. On postaje чovek koji жivi u sebi i za sebe, чovek чiji je centar
жivota on sam i takav жivot postaje siromaшan i bez sadrжajan. Sv. Teofan
Zatvornik kaжe da takav чovek liчi na strugotinu drveta koja se obavila oko svoje
unutraшwe praznine. To je u stvari stawe greha. I ovo stawe u sebi mora da prizna
svaki чovek ukoliko je iole poшten. Ko moжe da kaжe za sebe da жivi iz sve
dubine svoje duшe, svog srca i svog uma, u punom razmahu svoje (hriшћanske)
voљe, sa svom smeloшћu, svom plemenitoшћu i u svoj svojoj veliчini?

Dakle, stajuћi pred Boga Koji i jeste Uzviшenost i KOJI nas je stvorio za
uzviшenost, ne moжemo da ne priznamo svoju grehovnost, odnosno baш to da
smo otpali od svog prvorodnog dostojanstva. Naravno, zato moжemo da Mu se
obratimo sa vapajem duшe: „Gospode, oprosti! Kakva sramota! Ti si me stvorio
uzviшenim, a ja sam se izrodio, tako sam se sramno izrodio!“

Meђutim, reч „pomiluj“ ne znaчi samo „oprosti“. To je grчka reч koja znaчi
veoma mnogo, ona znaчi: „oprosti, zaustavi Svoj gnev, daj mi vremena da se
urazumim, daj mi moguћnost da uzrastam u onu meru uzviшenosti za koju si me
Ti naznaчio. Ovo znaчi „kruniшi me tom uzviшenoшћu“. I zbog toga ove reчi:
„Gospode, pomiluj!“ na grчkom „Kirie, eleison“, koristimo u svim жivotnim
sluчajevima: „Ispoљi prema meni Svoju prvobitnu љubav! Ispoљi prema meni
onu љubav koju si nam pokazao u Isusu Hristu: krsnu, poжrtvovanu,
velikoduшnu љubav, budi blag, uteшi me, isceli me, Uчини da ponovo postanem
чovek dostojan tog zvawa, odnosno, da, na kraju, postanem dostojan da budem
Tvoj prijateљ u vekove vekova.“

Ovim zavrшavam niz svojih beseda o molitvi, Molite se Isusovom molitvom. Ona
je jednostavna, ali uчite se da je primenujete sa svom istinoљubivoшћu i
iskrenoшћu, ne zaboravљajuћi da se nazvavшi Isusa Hrista Sinom Boжijim i
Gospodom obavezujete da жivite dostojno Њegove uzviшenosti i vaшe
uzviшenosti.

Odlomak iz kЊige Nauчimo se molitvi, Mitropolit Antonije Blum.