Cont. Agr. Engng. Vol. 39, No. 4, 205-268, dec. 2013.

Biblid: 0350-2953 (2013) 39 (4):205-212 UDK: 662.8:620.95 Pregledni rad Review paper

Savremena poljoprivredna tehnika

UTICAJ VLANOSTI I SASTAVA BIOMASE NA OSOBINE PELETA INFLUENCE OF MOISTURE CONTENT AND BIOMASS COMPOSITION ON THE PELLETS PERFORMANCE
1

Jani T1, Jeli D2, Tot I3, Stojkovi I4, Igi S5 Univerzitet u Novom Sadu, Poljorivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 8 2 Delta agrar, Novosadska 7, Baki Jarak 3 Razmenjivai, Novi Sad 4 Coka kola, Novi Sad 5 Fakultet za ekonomiju i inenjerski menadment, Novi Sad, Cvearska 2 e-mail: jtodor@polj.uns.ac.rs

SAETAK Energija produkovana direktnim sagorevanjem biomase (drveta, ostataka poljoprivredne proizvodnje i prehrambene industrije, kao i drogog organskog otpada) doprinosi smanjenju korienja fosilnih goriva za koja se smatra da u velikoj meri zagauju ivotnu sredinu i doprinose negativnim klimatskim promenama. Iako se biomasa smatra obnovljivim i ekolokim izvorom energije procesi njene energetske valorizacije, tj. sagorevanja su sloeni i esto ne mogu u potpunosti ispuniti postavljene zahteve u pogledu energetske efikasnosti, imisija i emisija. Navedeno se posebno odnosi na ostatke biomase ratarskih kultura koji predstavljaju osnovni potencijal biomase ravniarskih podruja (penine i sojine slame, kukuruzovine i stabla suncokreta). Sloenost procesa termooksidacije, tj. direktnog sagorevanja navedenih vrsta biomase je najvie uslovljena strukturom i sastavom vrstog dela (razliite sorte, hibridi, tipovi zemljita za uzgoj, primenjivana agrotehnika, metereoloki i vegetacioni uslovi pri uzgoju i dr.), kao i sadrajem vlage. Da bi se smanjile brojne loe karakteristike biomase kao goriva u direktnom sagorevanju (mala gustina, promenljivi sadraj vlage, poveane emisije tetnih jedinjenja, nepovoljne tehnike karakteristike pepela, manja energetska efikasnost, smanjena mogunost upravljanja procesom sagorevanja, vee potrebe za ljudskim radom i dr.) biomasa se za sagorevanje sve vie priprema u formi peleta. Peletiranjem biomase se nastoji da se u to veoj meri otklone ili bar umanje navedeni problemi. Peletiranje biomase ratarskih kultura takoe je sloen tehnoloki proces na iju adekvatnu realizaciju utie veliki broj faktora u svojim direktnim zavisnostima i meuzavisnostima. Meu najdominantnijim zavisnostima koji utiu na proces peletiranja se mogu svrstati sastav vrstog dela peletirane biomase i njena vlanost. U ovom radu je prikazan uticaj sastava vrstog dela peletirane biomase i njene vlanosti na proces peletiranja sa ciljem da se kontrolisanjem navedenih uticaja omogui realizacija procesa peletiranja i dobije proizvod koji e biti u skladu sa eljenim kvalitetom ili predvienim standardom. Kljune rei: biomasa, peletiranje, vlanost, sastav smee 205

Jani T, et al. (2013): Uticaj vlanosti i sastava biomase na osobine peleta. Savremena poljoprivredna tehnika 39 (4): 205-212. 1. UVOD Verovatno najvei potencijal za supstituciju konvencionalnih energenata ima biomasa (Jani i dr. 2010), (Martinov i dr, 2010), (Daki i dr. 2011). Uopteno posmatrano, biomasa je obnovljivi, biorazgradivi materijal, koji predstavlja zajedniki pojam za brojne, najrazliitije organske materije. U pogledu sastava i naina nastajanja, generalno, biomasa kao energent moe se klasifikovati na drvnu, nedrvnu, ivotinjki, industrijski i komunalni otpad. Kao od samog nastanka oveka i danas se od biomase najee koristi toplotna energija koja nastaje transformacijom hemijske energije u procesima njenog direktnog sagorevanja. U tim izuzetno sloenim procesima termooksidacije biomase esto se ne mogu u potpunosti ispuniti postavljeni zahtevi u pogledu energetske efikasnosti i emisije aerozagaivaa (Brki i sar. 2011). Navedeno se posebno odnosi na ostatke biomase ratarskih kultura koji predstavljaju osnovni potencijal biomase ravniarskih podruja (penine i sojine slame, kukuruzovine i stabla suncokreta) (Brki i dr. 2006), (Martiniv i dr. 2011). Samo u AP Vojvodini je na raspolaganju oko 10,75 Mt biomase iz ratarstva (Brki i Jani, 2010). Sloenost procesa termooksidacije, tj. direktnog sagorevanja navedenih vrsta biomase je najvie uslovljena strukturom i sastavom vrstog dela (razliite sorte, hibridi, tipovi zemljita za uzgoj, primenjivana agrotehnika, metereoloki i vegetacioni uslovi pri uzgoju i dr.), kao i sadrajem vlage (Brki i Jani, 2005). Da bi se smanjile brojne loe karakteristike biomase kao goriva u direktnom sagorevanju (mala gustina, promenljivi sadraj vlage, poveane emisije tetnih jedinjenja, nepovoljne tehnike karakteristike pepela, manja energetska efikasnost, smanjena mogunost upravljanja procesom sagorevanja, vee potrebe za ljudskim radom i dr.) (Jani i dr., 2008) biomasa se za sagorevanje sve vie priprema u formi peleta (sl. 1) (Brki i Jani, 2009a). Peletiranjem biomase se nastoji da se u to veoj meri otklone ili bar umanje navedeni problemi.

Sl. 1. Izgled peleta od biomase Fig. 1. Appearance of pellets from biomass Pored sagorevanja i proces peletiranja biomase ratarskih kultura je takoe sloen tehnoloki proces na iju adekvatnu realizaciju utie veliki broj faktora u svojim direktnim zavisnostima i meuzavisnostima. Meu najdominantnijim zavisnostima koji utiu na proces peletiranja se mogu svrstati sastav vrstog dela peletirane biomase i njena vlanost. U ovom radu je prikazan uticaj sastava vrstog dela peletirane biomase i njene vlanosti na proces peletiranja sa ciljem da se kontrolisanjem navedenih uticaja omogui realizacija procesa peletiranja i dobije proizvod koji e biti u skladu sa eljenim kvalitetom ili predvienim standardom (Jani i Brki, 2012). Osnova za postizanje eljenog kvaliteta se moe traiti u polaznom kvalitetu, tj. izabranom sastavu sirovine za peletiranje (Clara Serrano et al. 2011), pri tome je jasno da se 206

Jani T, et al. (2013): Uticaj vlanosti i sastava biomase na osobine peleta. Savremena poljoprivredna tehnika 39 (4): 205-212. standardi kvaliteta teko mogu primenjivati kod balirane biomase, ali se sa velikim uspehom mogu definisati kod peletirane biomase (Brki i Jani, 2007). Standardi za pelete koji se koriste u svrhu dobijanja energije za domainstva su specifini po pojedinim dravama. U Evropi su najpoznatiji standardi (Brki i Jani, 2008b): DIN 51731 ili DINplus u Nemakoj, ONORM M7135 u Austriji, SS 18 71 20 u vedskoj i CTI-R 04/5 u Italiji (Clara Serrano et all. 2011). U EU se kod peletiranih smea od razliitih sirovina za optu upotrebu koristi standard EN 14961-1, a za neindustrijsko korienje peleta od dreta koristi se standard prEN 14961-2 i prEN 14961-6 za ostalo bilje. 2. MATERIJAL I METOD RADA Kao materijal u radu se podrazumeva vrsta biomasa ostataka ratarske proizvodnje (penine i sojine slame, kukuruzovine i stabla suncokreta). Navedene vrste biomase su sline po elementarnom sastavu, ali u pogledu tehnikih karakteristika koje su bitne sa aspekta peletiranja ili sagorevanja imaju niz specifinosti koje se moraju uzeti u obzir. Najoptije bi se moglo rei da sva biomasa svedena na istu gorivu masu ima praktino isti sastav, definisan obrascem CH1,4O0,6H0,1, ali postoje velike razlike u prirodi polimera, koji ulaze u njen sastav. Poto u sastavu biomase najvee udele imaju: celuloza, hemiceluloza, lignin i sirave masnoe, moe se konstatovati da ona predstavlja lignocelulozni materijal, to je i prikazano u tab. 1. Tab. 1. Hemijski sastav pojedinih kultura biomase (% SO)* (Sudhagar at al, 2006) Tab. 1. Chemical composition of biomass species (% DM)* Kulture biomase Biomass species Komponente Components Penina slama, Slama jema, Kukuruzovina, Trave, Wheat straw Barley straw Corn stalk Switchgrass Proteini 5,70 6,60 8,70 1,59 Protein Sirove masnoe 1,61 1,33 1,33 1,87 Crude fat Lignin 7,61 6,81 3,12 7,43 Lignin Celuloza 42,51 42,42 31,32 44,34 Cellulose Hemiceluloza 22,96 27,81 21,08 30,00 Hemicellulose Pepeo 8,32 10,72 7,46 5,49 Ash * (% SO) - Suve osnove, (% DM) - Dry matter Hemijski sastav biomase, tj. odreivanje svih elemenata koji formiraju njenu ukupnu masu odreuje se pomou elementarne hemijske analize. Biomasa se sastoji od: ugljenika (c), vodonika (h), kiseonika (o), azota (n), sumpora (s), mineralnih materija (a) i vlage (w). I pored toga to su opte karakteristike biomase usko vezane za vrstu od koje ona potie i njen elementarni sastav je i kod iste biomase u odreenim granicama promenljiv. Elementarni sastav biomase ratarskih kultura koja se koristi za dobijanje energetskih peleta u mnogome odreuje nain i karakteristike procesa njenog peletiranja, a kasnije i 207

Jani T, et al. (2013): Uticaj vlanosti i sastava biomase na osobine peleta. Savremena poljoprivredna tehnika 39 (4): 205-212. sagorevanja. Veoma je vano istai da sadraj vlage u biomasi moe varirati u veoma irokim granicama od 5-6% kod suve biomase, do preko 60% kod svee pokoene ili prokisle biomase. To znai da se ista biomasa u zavisnosti od sadraja vlage u procesima peletiranja ponaa razliito. Na sadraj vlage u biomasi se u velikoj meri moe uticati sa tehnologijom njenog prikupljanja, manipulacije, transporta i skladitenja. 3. REZULTATI ISTRAIVANJA I DISKUSIJA Peletiranje biomase koja se koristi u energetske svrhe je termoplastini proces oblikovanja istiskivanjem u kojem se od usitnjenih - prakastih estica biomase formiraju kompaktne pelete razliitih oblika. Peletiranje se realizuje u cilju ostvarivanja boljih parametara sagorevanja, poveane energetske gustine biomase, uteda u pojedinim segmentima njenog korienja i poveanja stepena automatizovanosti procesa. Tehnologija i tehnika za izradu energetskih peleta Tehnologija izrade energetskih peleta je proistekla iz tehnologije peletiranja stone hrane (Brki i dr, 2007). U osnovi tehnologija se realizuje u nekoliko faza i to: 1. Predtretman ulaznih sirovina za peletiranje u skladu sa zahtevima za dalju primenu (sitnjenje, suenje, kondicioniranje - ujednaavanje vlanosti, formiranje smee za peletiranje (od jedne ili vie ulaznih sirovina sa mogunou dodavanja aditiva), finalno sitnjenje, termiko i hidro kondicioniranje). 2. Peletiranje, tj. formiranje peleta zadatog oblika, sabijenosti i duine od pripremljenog materijala na prstenastim (sl. 3) i ravnim matricama (sl. 4).

Sl. 3. Konstrukcija i nain rada Sl. 4. Konstrukcija i nain rada peletirke peletirke Peletirka sa ravnom matricom Peletirka sa prstenastom matricom Fig. 4. Designs and operating principles of Fig. 3. Designs and operating principles pellet mills - Flat die pellet mill of pellet mills - Ring die pellet mill 3. Naknadni tretman peleta (hlaenje, otpraivanje i uvreavanje). Uticaji pojedinih parametara na izradu energetskih peleta Iako je istaknuto da su ostaci biomase ratarskih kultura slini po sastavu bez veih i skupljih analiza ne moe se sa sigurnou tvrditi o fiziko-hemijskim osobinama raspoloive biomase, tj. njenom elementarnom sastavu i tehnikim karakteristikama. To se moe razumeti, poto se radi o razliitim vrstama i hibridima biomase koja raste na specifinim mikro i makro lokacijama, razliitim zemljitima i pri razliitim metereolokim i vegetacionim uslovima uzgajanja, tj. primenjene agrotehnike. Na svetskom nivou se neprestalno rade eksperimenti sa ciljem da se u procesima predtretmana izrade peleta pronau smee biomase sa adekvatnim odnosima vrste 208

Jani T, et al. (2013): Uticaj vlanosti i sastava biomase na osobine peleta. Savremena poljoprivredna tehnika 39 (4): 205-212. supstance pojedinih vrsta biomasa i nain njihove pripreme (postizanje optimalne vlanosti, usitnjenosti i zagrejanosti) pri kojima e unutranje povezivanje usitnjenih estica biti najbolje (Kricko Tajana i dr. 2012). Iz tog razloga se u smei za peletiranje u odreenom procentu dodaju vrste biomase bogate ligninom (lucerka 20-25%, stablo suncokreta 2535%, pilljevina bora oko 12% i dr.). Lignin termiki omekan pretstavlja dobar unutranji lepak za povezivanje strukture peletirane biomase. Predgrevanje biomase bi bilo najbolje da se vri vodenom parom temperature 180-240oC i pritiska 1-3,5 bar (Obernberger and Thek, 2010). Na taj nain se dobija stabilan i izdrljiv pelet u kojem je lignin osloboen i ravnomerno rasporeen. Takvi peleti su manje abrazivni za matrice i potiskujue valjke (produuju im vek eksploatacije, a smanjuje se i utroak energije za peletiranje), poto se lignin nalazi na povrini peletirane biomase. Dobra osobina tako promenjene strukture peletirane biomase se ogleda i u tome to su peleti nakon hlaenja (za 10-20oC) vri i otporni na kontakt sa vlagom (pri gustinama 630-750 kg/m3) (Lam et al. 2011), (Bisvas et al. 2011). Peleti na izlasku iz peletirke imaju temperaturu od 80-130oC, a masa se ne sme nikada zagrevati iznad 300oC, poto je to temperatura razlaganja biomase. Pored navedenog vano je peletiranu biomasu adekvatno usitniti. Ako se usvoji da prenik energetskih peleta najee iznosi 6-8 mm i duina ispod 40 mm (Brki i dr. 2007) granulacija biomase za peletiranje mora biti manja od 4 mm. Sa smanjivanjem rastojanja izmeu matrice i potiskujuih valjaka, koje moe iznositi od 0,1 do 2 mm, treba smanjivati i granulaciju peletiranog materijala, pri emu prakaste estice (ispod 1 mm) ne smeju prelaziti udeo od 10-20%. Razliitost u veliini estica pogoduje izradi vrstih peleta, poto se vri bolje "pakovanje". U svakom sluaju sastav peletirane biomase ima veliki uticaj na vrstou i trajnost dobijenih peleta. U odnosu na postignutu strukturu, vlanost i granulaciju peletirane biomase vri se i odabir matrice za peletiranje, tj. njena debljina, broj rupa - odnos povrina rupa sa ukupnom povrinom, profil kanala za pelet i potreban pritisak za peletiranje. Sa poveanjem debljine matrice, povienje njene temperature iznad 290oC, smanjenjem prenika rupa i odnosa svetle i ukupne povrine matrice raste i potreban pritisak za peletiranje, a time se smanjuje vek korienja opreme i profitabilnost peletiranja. U strukturi biomase koja je prikupljena za izradu energetskih peleta vlaga uvek zauzima odreeni udeo koji se kree od 6%, pa do 60%. Prekoraenjem gornje granice biomasa nije pogodna za rad, poto je za odstranjivanje navedene vlage i svoenje u eljene granice potrebno utroiti znaajnu koliinu energije. Takva biomasa nije pogodna ni za due skladitenje, poto dolazi do njene bioloke degradacije. Smatra se da gornja granica vlanosti pri kojoj se moe biomasa peletirati iznosi 35%. Generalno posmatrajui sa poveanjem vlanosti materijala smanjuje se gustina produkovanih peleta biomase. Peleti izraeni od biomase sa veim sadrajem vlanosti su krtiji, nejednakih duina, a na njihovoj povrini se uoavaju pukotine, povrina im nije glatka i lake se osipaju. Bez obzira na poetni sadraj vlanosti u biomasi za peletiranje, na kraju procesa je vano da se u peletima postigne sadraj vlage koji je vei od ravnotene vrednosti, u suprotnom peleti mogu tokom skladitenja i transporta nabubriti i dezintegrisati se ako budu direktno izloeni vlanim atmosferskim uslovima. Pravilno postignuta vlanost biomase u procesu peletiranja poveava povrinu kontakta estica i pospeuje lepljiva svojstva lignoceluloznih jedinjenja na povienim temperaturama i pritiscima. Pored toga omoguuje utedu energije za peletiranje i smanjenje habanje alata (Sudhagar at al, 2006). 209

Jani T, et al. (2013): Uticaj vlanosti i sastava biomase na osobine peleta. Savremena poljoprivredna tehnika 39 (4): 205-212. Razliite su optimalne vlanosti pri peletiranju razliitih vrsta biomasa i njihovih smea. Tako, Kricko Tajana i dr. (2012) smatraju da se najbolje peletira biomasa sa sadrajem vlage od 15-18%. Brki i dr. (2007) smatraju da za ostatke biomase iz ratarstva pogodna vlanost za peletiranje iznosi 18-24%. U oba navoda podaci su generalizovani i za optimalno upravljanje procesom peletiranja neophodno je utvrditi granice vlanosti za svaku vrstu biomase, tj. njihovih smea. Tako se optimalni sadraj vlage za peletiranje slame od jema kree u granicama od 19-23%. Prije nego to se pelete stave u vree i u skladita moraju se izloiti strujanju vazduha u trajanju od najmanje 6-7 minuta. Debljina sloja peleta koji se hladi definie vreme potrebno za njihovo zadravanje u hladnjaku. U toku hlaenja pelete izgube deo vlage. Poveani sadraj vlage u energetskim peletima utie u znatnoj meri na smanjenje njihove toplotne moi i neekonominost procesa njihovog sagorevanja, to dovodi da smanjivanja njihove trine cene. 4. ZAKLJUCI Peletiranje biomase je termoplastini proces oblikovanja istiskivanjem u kojem se od usitnjenih - prakastih estica biomase formiraju kompaktne pelete razliitih oblika. Biomasa je lignocelulozni materijal i svedena na istu gorivu masu ima praktino isti sastav, ali postoje velike razlike u prirodi polimera, koji ulaze u njen sastav. Veoma je bitno pronai smee biomase sa adekvatnim odnosima vrste supstance pojedinih vrsta biomasa i odrediti nain njihove pripreme (postizanje optimalne vlanosti, usitnjenosti i zagrejanosti) pri kojima e unutranje povezivanje estica biti najbolje, poto sastav peletirane biomase ima veliki uticaj na vrstou i trajnost dobijenih peleta. Vano je istai da sadraj vlage u biomasi moe varirati u veoma irokim granicama od 5-6% kod suve biomase, do preko 60% kod svee pokoene ili prokisle biomase. eljena vlanost izraenih peleta od biomase se kree u granicama od oko 10%, a sa poveanjem vlanosti smanjuje se gustina peleta. Peleti izraeni od biomase sa veim sadrajem vlanosti su krtiji, nejednakih duina, a na njihovoj povrini se uoavaju pukotine, povrina im nije glatka i lake se osipaju. 5. LITERATURA [1] Brki M, Jani, T. 2005. Poljoprivreda kao potroa i proizvoa energije. Savremena poljoprivredna tehnika 31(4): 155-161. [2] Brki M, Jani T, Somer D. 2006. Termotehnika u poljoprivredi - II deo: Procesna tehnika i energetika, udbenik, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Novi Sad: 269, [3] Brki M, Tei M, Furman T, Martinov M, Jani T. 2007. Potencijali i mogunosti briketiranja i peletiranja otpadne biomase na teritoriji pokrajine Vojvodine, studija, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Novi Sad: 234, [4] Brki M, Jani T, 2007. Tehniko-tehnoloka reenja briketiranja i peletiranja biomase, Revija agronomska saznanja 17(5): 36-39, [5] Brki M, Jani T., 2008b. Evropski standard za peletirana i briketirana goriva. Savremena poljoprivredna tehnika. 34(4): 14-15, [6] Brki M, Jani T. 2009a. Briketiranje i peletiranje biomase, monografija, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Novi Sad: 284, 210

Jani T, et al. (2013): Uticaj vlanosti i sastava biomase na osobine peleta. Savremena poljoprivredna tehnika 39 (4): 205-212. [7] Brki M, Jani T. 2010. Nova procena vrsta i koliina biomasa Vojvodine za proizvodnju energije. Savremena poljoprivredna tehnika 36(2): 178-188, [8] Brki M, Gluvakov Zorica, Jani T. 2010. Analiza procesa proizvodnje energetskih peleta od biomase. Savremena poljoprivredna tehnika 37(2): 203-212, [9] Boussaid A, Esteghlalian R, Gregg J, Lee KE, Saddler JN (2000) Steam pretreatment of Douglas Fir Wood Chips. Applied Biochemistry and Biotechnology 8486:693-705 [10] Cuiping L. Chuangzhi W. Yanyohgjie. Haitao H. 2004. Chemical elemental characteristics of biomass fuels in China, Biomass and bioenergy 27(2): 119-130 [11] Daki D, Repi B, Eri A, urovi D, Paprika Milijana. 2011. Razvoj ureaja za doziranje malih bala za korienje u sistemima cigaretnog sagorevanja poljoprivredne biomase. Savremena poljoprivredna tehnika 37(2): 165-174. [12] Jani T. 2000. Kinetika sagorevanja balirane penine slame, Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Novi Sad: 120, [13] Jani T, Brki M, Igi S, Dedovi N. 2008. Termoenergetski sistemi sa biomasom kao gorivom, Savremena poljoprivredna tehnika 34(3-4): 212-219, [14] Jani T, Brki M, Igi S, Dedovi N. 2010. Biomasa energetski resurs za budunost, Savremena poljoprivredna tehnika 36(2): 167-177, [15] Jani T, Brki M, Igi S, Dedovi N, Lazi R. 2010, Upravljanje sagorevanjem balirane biomase u toplovodnim kotlovskim postrojenjima, Savremena poljoprivredna tehnika 36(4): 366-372, [16] Jani T, Brki M. 2012. Razvoj trita energetskih peleta i biketa od biomase, Savremena poljoprivredna tehnika 38(4): 339-350, [17] Kaltscmitt M, Hartmann H, Hofbauer H. 2009. "Energie aus Biomasse, Grundlagen, Techniken und Verfahren" , Springer: 1032 [18] Kricko Tajana, Bilandzija N, Jurisic Vanja, Voca N, Martin Ana. 2012. Energy analysis of main residual biomass in Croatia, African Journal of Agricultural Research 7(48): 6383-6388 [19] Martinov M, Tei M, Veselinov B, atkov , Boji S. 2010. Primena vrste biomase kao goriva u Nemakoj stanje i perspective. Savremena poljoprivredna tehnika 36(2): 157-166. [20] Martinov M, Brki M, Jani T, atkov , Golub M, Boji S. 2011. Biomasa u Vojvodini RES 2020. Savremena poljoprivredna tehnika 37(2): 119-134. [21] Lam PS, Sokhansanj S, Bi X, Lim CJ, Melin S (2011) Energy input and quality of pellets made from steam- exploded Douglas fir (Pseudotsuga menziesii). Energy and Fuels 25(4):1521-1528. [22] Obernberger I, Thek G (2010) The pellet handbook The production and thermal utilization of biomass pellets. Earthscan Ltd, London, UK, 549p [23] Serrano Clara, Mondero Esperanza, Lapuerta Magin, Portero H. 2011. Effect of moisture content, particle size and pine addition on quality parameters of barley straw pellets, Fuel Processing Technology 92(3): 699-706 [24] Sudhagar Mania,
, Lope G. Tabilb, Shahab Sokhansanja. 2006.Effects of compressive force, particle size and moisture content on mechanical properties of biomass pellets from grasses, Biomass and bioenergy 30 (4): 648-654

211

Jani T, et al. (2013): Uticaj vlanosti i sastava biomase na osobine peleta. Savremena poljoprivredna tehnika 39 (4): 205-212. INFLUENCE OF MOISTURE CONTENT AND BIOMASS COMPOSITION ON THE PELLETS PERFORMANCE
1

Jani T1, Jeli D2, Tot I3, Stojkovi I4, Igi S5 University of Novi Sad, Faculty of Agriculture Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 8 2 Delta agrar, Novosadska 7, Baki Jarak 3 Razmenjivai, Novi Sad 4 Coka kola, Novi Sad 5 Fakultet za ekonomiju i inenjerski menadment, Novi Sad, Cvearska 2 e-mail: jtodor@polj.uns.ac.rs

SUMMARY Energija produkovana direktnim sagorevanjem biomase (drveta, ostataka poljoprivredne proizvodnje i prehrambene industrije, kao i drogog organskog otpada) doprinosi smanjenju korienja fosilnih goriva za koja se smatra da u velikoj meri zagauju ivotnu sredinu i doprinose negativnim klimatskim promenama. Iako se biomasa smatra obnovljivim i ekolokim izvorom energije procesi njene energetske valorizacije, tj. sagorevanja su sloeni i esto ne mogu u potpunosti ispuniti postavljene zahteve u pogledu energetske efikasnosti, imisija i emisija. Navedeno se posebno odnosi na ostatke biomase ratarskih kultura koji predstavljaju osnovni potencijal biomase ravniarskih podruja (penine i sojine slame, kukuruzovine i stabla suncokreta). Sloenost procesa termooksidacije, tj. direktnog sagorevanja navedenih vrsta biomase je najvie uslovljena strukturom i sastavom vrstog dela (razliite sorte, hibridi, tipovi zemljita za uzgoj, primenjivana agrotehnika, metereoloki i vegetacioni uslovi pri uzgoju i dr.), kao i sadrajem vlage. Da bi se smanjile brojne loe karakteristike biomase kao goriva u direktnom sagorevanju (mala gustina, promenljivi sadraj vlage, poveane emisije tetnih jedinjenja, nepovoljne tehnike karakteristike pepela, manja energetska efikasnost, smanjena mogunost upravljanja procesom sagorevanja, vee potrebe za ljudskim radom i dr.) biomasa se za sagorevanje sve vie priprema u formi peleta. Peletiranjem biomase se nastoji da se u to veoj meri otklone ili bar umanje navedeni problemi. Peletiranje biomase ratarskih kultura takoe je sloen tehnoloki proces na iju adekvatnu realizaciju utie veliki broj faktora u svojim direktnim zavisnostima i meuzavisnostima. Meu najdominantnijim zavisnostima koji utiu na proces peletiranja se mogu svrstati sastav vrstog dela peletirane biomase i njena vlanost. U ovom radu je prikazan uticaj sastava vrstog dela peletirane biomase i njene vlanosti na proces peletiranja sa ciljem da se kontrolisanjem navedenih uticaja omogui realizacija procesa peletiranja i dobije proizvod koji e biti u skladu sa eljenim kvalitetom ili predvienim standardom. Keywords: biomass, peleting, moisture content, mixture composition Napomena: Rad predstavlja deo istraivanja na projektu III 42011 Razvoj i unapreenje tehnologija za energetski efikasno korienje vie formi poljoprivredne i umske biomase na ekoloki prihvatljiv nain, uz mogunost kogeneracije , koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Srbije. Primljeno: 03.11.2013. Prihvaeno: 10.11.2013. 212