F L A V I J E A R I J A N

PRI RUNI K
E PI KT E T O V
M A L A F I L O Z O F S K A B I B L I O T E K A
Fl avi j e A r i j an
Prirunik Epiktetov
Preveo i uvod napisao
D- r Milo N. ur i c
Tekst originala iz kojega je P r i r u n i k
preveden: Epdiabeti EncMridion u zborniku Epdc-
teti Di s s e r t at l one s ab Aar i ano di -
ge st a e ad fidem codids Bodleiantl iterum
recensuit H. Schenkl, Bibl. Teubn. ,
1 .
K U L T U R A 1958 B E O G R A D
U v o d
I G L A V NI PRE T S T A V NI CI STOI KE KOL E
U istoriji Stoi ke kole, koja je izgradila najznameni-
Uredni k ti i i sistem hel eni sti kog vremena, razl i kuj u se tr i perioda:
Vi,i Vavi^r stariji period (od god- 300-e do 130-e s. e.), srednji i l i , bolje.
V U K O r avi cevi c helensko-rimski (od god. 130-e do 50-e s. e.) i pozni (od
god. 50-e s. e. do u IIIi vek n. e.).
a) STARIJI PERIOD
Stoi ku kol u osnovao je e iz Ki t i j e na Ki pr u.
Posle dugog naunog pripremanja i ugl edaj ui se na Epi -
kura, on se god. 301-e sam pojavio kao ui tel j Filosofije i
otvorio svoju kolu, a kao mesto svojih predavanja odabrao
je na atinskom trgu I slikani trem ( ), koji se
tako zvao po tome t o je bio ukr aen Pol i gnotovi m fre-
skama, koje su slavile j unaka dela Ati nj ana (D. L . VI I 5).
Ka o Zenonovi ueni ci i sti cal i su se A r i s t o n , M i l t i -
jadov sin iz Hi j a, koj i je zbog svoje izvanredne besedni ke
obdarenosti imao nadimak Sirena, zatim e r s e j , iz K i -
tije, Zenonov zemljak, e r i 1iz Kartagine, mnogostrano
obdareni D i o n i s i j e iz Herakleje na Pontu, s nadim-
kom Metatemen, jer je docnije pr i ao Kirenskoj i l i Epi ku-
rovoj koli, A r a t i z Sola, pesnik Nebeskih pojava, a na-
roito 1e a n t iz Asa u Troadi.
Kleantovi ueni ci bi l i su S f e r iz Bospora, a naroi to
H r i s i p iz Sola, koj i je svojom sistematizatorskom spo-
sobnou i revnosnom i svestranom obradom celokupnog
materijala izgradio pr avi sistem ortodoksnog stoikog ue-
nja i tako postao drugi, tj . definitivni osniva kole.
5
Z a svoga naslednika Hr i si p je odredio svoga ueg ze-
mljaka Z e n o n a iz Tarsa. Ovoga je nasledio D i g e
iz Seleukije na Tigridu, koj i je ve sl uao Hr i si pa i
god. 155-e, zajedno sa akademikom Kameadom i peripate-
ti ar em Kri tol aj em, bio tr ei l an poslanstva koje su A t i -
njani poslali u Ri m.
Diogenovi ueni ci bi l i su A n t i p a t a r i z Tarsa, nje-
gov naslednik u sholarhatu, uz kojega se esto pominje
njegov zemljak A r h e d e m, osniva stoi ke filijale u
Babilonu, zati m veoma samostalni i mnogostrani e t
iz Sidona, A p o l o d o r iz Seleukije, znameniti gramati-
ar A p o l o d o r i z A ti ne, pisac Hronike, i G a j 1o-
s i j e i z Kume, koga Plut ar h u ivotu T. Grakha prikazuje
kao slobodoumna oveka: on je bio duhovni zaetni k agrar-
ni h reformi Tdlberija Sempronija Gr akha.
1
Od spisa starih stoi ara sauvani su samo odlomci.
Oni se nalaze sabrani u zborni ku Stoicorum veterum frag-
menta collegit Joannes ab A r n i m. V ol . I: Zeno et Zenonis
discipuli, L i ps. 1905, vol . II: Chrysvppi fragmenta logica et
physica, L i ps. 1903; vol . III: Chrysippi fragmenta mordlia.
Fragmenta succesorum Chrysippi L i ps. 1903; vol . I V:
Indices conscripsit M . A dl er , L i ps. 1924.
b) HELENSKO-RIMSKI PERIOD
1. Panetije
Od A nti patr ovi h ueni ka najznamenitiji bio je P a -
n e t i j e , r oen i zmeu god. 185-e i 180-e, a uroro u po-
etku I-og veka s. e. On je Anti patra i nasledio kao sholarh
(Ind. Herc. col. 53) i nj i me poinje nov razvitak i srednji
period Stoi ke kole. Bi o je i z L i nda na ostrvu Rodu, koji
je svoj i m geografskim pol oaj em i pr egal atvom svoga sta-
novni tva postao najznamenitije tr govako mesto u Egeidi
i okol ni m oblastima, i gde se staro helenstvo dorske kr v i i
dorskog duha naj i sti j e ouval o. U pol i ti kom pogledu Rod
se odlikovao uzornom umerenom demokratijom (Cic.
De rep. III 48), svojom eunomdjpm i socijalnim duhom po-
sedni ki h klasa (Strab. XI V 652653), koje su svojom po-
1
Videti: Veljko Gortan, Filotof Blosije i Tiberije Grakho,
Zbornik radova Filosofskog fakulteta u Zagrebu, knj. I (1951),
423432.
l i ti kom dal ekovi dnou umele da ostrvu sauvaj u stvarnu
samostalnost i da mu pribave znaaj pol i ti kog inioca koji
je od Rimskog senata uziman u r aun. Najstariji si n Ni ka -
gore, sveteni ka dorske Atene, Panetije pr i padae uglednoj
porodici, koja se odlikovala u borbi i odnosila pobede u
sportu (Strab. XI V 655).
Posle A nti patr a on je u Pergamu sl uao Krateta iz
Mal a, kome su ga mogle dovesti njegove esteti ke i knj i -
evne naklonosti, a zatim, kad je doao u A ti nu, Diogena i
ostao Stoikoj koli veran i posle njegove smrti, za sho-
larhata Antipatrova. Osim spisa Stoi ke kole, on je po-
znavao spise i drugi h filosofijskih kol a, tako da je Ki ker on
mogao njemu kazati: Semper habuit i n ore Platonem,
Aristotelem, Xenocratem, Theophrastum, Dicaearchum, ut
ipsius scripta declarant" (De fin. IV28, 79).
Za njegov ivot bi l i su presudni njegov dolazak u Ri m
i poznanstvo s mnogim uticajnim Rirnljaniima, a nar oi to
s Gajem L el i j em i njegovim pr i sni m prijateljem Publ i j em
Kornel i j em Skipionom Afrikancem Ml ai m, s koj i m je
moda ve god. 146-e bio u Gl avnom stanu pred Kar tagi -
nom. Ka d je Ski pi on, god. 146-e, po nar eenj u vlade, pre-
duzeo vel i ki put na Istok da u samim mestima pr oui po-
l i ti ke pr i l i ke, pozvao je Panetija da kao njegov pratilac
uestvuj e u tome putovanju. Put je trajao vi e od godinu
dana, i oni su obili Egipat, Si r i j u, Pergam, Heladu i Rod.
I zmeu god. 142-e i 140-e saobr aao je Panetije u Ski pi o-
novoj kui s i stor i ar em Polibijem, koj i nije bio filosof, al i
se njegova originalnost sastojala u tome to je shvatio da
je rimska vlast nad svetom bi l a istorijska nunost, raza-
brao duboke uzroke toga golemoga dogaaj a i pr or aunao
mu posledice. Panetijev boravak u Ri mu znaaj an je na-
roi to zbog toga to su on i Gaj Blosije, njegov sauesni k,
stoi ku filosofiju pr esai val i na rimsko zeml j i te, gde je
ona i zvri l a vel i k utkaj
2
, al i je jo vani j e bilo to to je on
* Vidett: Svet. Nikolajevi, stoicizmu u rimskoj dravi,
Otadbina IV (1888), 23 268; . Vernon Arnoldi, Roman Stoicism,
Cambridge 1911; L Meylan, Panitius et pinatration du stoicisme
d Rome au dernier siicle de la Republique, Rev. de Theol, et de
Philos. 192S, 172201; J. Kaerst, Scipio Aemilianus, die Stoa und
der Prinzipat, Neue Jahrb. ftir Wiss. und Jugendb. 1929, 653^675;
Ch. N. Smiley, Stoicism and Us Influence on Roman Life and
Thought, Class. Journ. 29 (1934), 645657; Pietro de Francisoi, Lo
rpirito della civilti Romana, 1940, nem. prevod 1941, 178194.

7
u Ri mu u naj veoj meri pr oi r i o svoje vi di ke i to je imao
:prilike da u skipionskoj atmosferi uoi metode i snage koje
-su odr ei val e sudbinu Ri ma, a time i sveta. Za Helene i
Rimljane Ski pi on i Panetije bi l i su uzoran pr i mer prija-
teljstva i zmeu dr avni ka i pretstavnika nauke. Kao fi l o-
sof on je ui vao vel i ki ugled kod rimske aristokrati je, i
Ki ker on, naprimer, zove ga vel princeps eius, sc. Stoicae
disciplinae (De div. I 3, 6, Acad. II33,107) ugravissimus Sto-
icorum (De o/f. II 14, 5). Poslednjih godina svoga ivota bo-
ravio je delom u Ri mu, delom u A t i n i , al i se naposletku
nastanio u A t i n i , gde je Anti patra pomagao u nastavi, a kad
se ovaj zbog starosti postepeno povlaio i ostajao kod kue,
isprva ga je zamenjivao i naposletku, kad je Anti patar
umro, postao upravni k kole. Pr avi Helen, stoi ar i z L i nda
i zvri o j e pohelenjivanje Stoe, tj. uneo u nju nov duh i
otvorio u njoj nov razvitak.
Od Panetijevih spisa, u kojima je vei m delom obra-
ena pr akti na filosofija, naj uveni j i bio je onom io
dolikuje ( ; ), u kome, po Kikeronovu
sudu, sine controversia de officiis accuratissime disputavit
(De off. III 2, 7), i koj i je Ki keron slobodno obradio u prvoj
i drugoj knjizi svoga spisa dunostima. Od ostalih spisa
pominju se eutimiji, filosofijskim pravcima, pro-
mislu, Sokratu i sokratovcima.
Njegovi ueni ci od Ri ml j ana bi l i su K v i n t M u -
k i j e S k e v o l a , G. F a n i j e , P. R u t i l i j e R u f ,
L . l i j e , M. Vi g e l i j e , Sp . Mu mi j e , S e k s t
P o mp e j , L. L u k i l i j e B a l b o , a od Helena Mn e -
s a r h i z Atine, njegov naslednik u sholarhatu, He k a -
t o n s Roda
3
, D a r d a n i z Atine, A p o l o n i j e iz Nise
u Fr i gi j i , A s k l e p i o d o t iz Nikeje, D i o n i s i j e iz
Kirene, a naj vei i najznamenitiji od svtih bio je s i d o-
n i j e, koj i je iveo od 135-e do 51-e god. s. e.
Panetijeve i Hekatonove fragmente izdao je . N.
Fowler, Panaetii et Hecatonis librorum fragmenta, Bonnae
1885 Diss.
' Vid. Gomoll, Der stoische Philosoph Hecaton, Bonn 1933.
2. Posidonije
Roen u Apamej i u Si r i j i , P o s i d o n i j e se, posle
vei h nauno-dstrai vaki h putovanja po I taliji, Gal i j i , Ld-
guri j i , pani j i , Si ci l i j i i severnoj A f r i ci , nastanio u Rodu,
.koji mu je postao druga postojbina. T u je osnovao uvenu
jSkolu, gde su ga pored drugih istaknutih Ri ml j ana sluali
Ki ke r on i Pompej. Kao Solon, Pitagora, Herodot, Platon,
Eudokso, Demokrit, i on je, dakle., putovao, i njegova shva-
tanja su odraaj njegovih putovanja, i otuda njegov uni -
versalizam nije enciklopedijske prirode, ne lei u strukama,
nego u otr i ni oka koj i m on ne samo da uoava ono ?to je
naroi to, individualno i kar akter i sti no kako u pri rodi tako
i u duhovnom ivotu nego sagleda celinu kojom je obu-
hvaeno i ono to je rastrojeno i rastureno. K . Rajnhart
Posidonijev sistem, s obzirom na metodu kojom je izgra-
en, obel eava kap naj i sti j u filosbfiju oka a za samog Po-
sidonija kae da je der grosste Augendenker der A nti ke"
4
.
Najuniversalniji duh to ga je helenizam iznedrio', on je
bio dr avni k, mislilac, i spi ti va, vaspi ta, i stor i ar kulture,
etnograf, tuma svih stvari. On ponovo obr aa panj u na
Prirodne nauke i uvodi i h u Stou, laa se Aristotela, i to
aristotelisanje ( ) zameraju mu strogi stoi-
ari (Strab. II p. 104). K . Prehter ovako ga prikazuje:
, , U spajanju istonjakog i helenskog nai na postojanja
pravi pretstevndk helenizma, u i sti mah i mi sti ar i racio-
nalist, onaj ko veruje u udesa i eksaktan etiolog, spekula-
Mvan mislilac i empi r i ar , samostalan posmatr a i prera-
i va istorijske tradicije, prirodnjak i poznavalac ljudske
prirode i u oblasti pr akti ke politike, on je sebi, samo deli-
mi no idui tragovima svoga ui tel j a Panetija, stvorio shva-
tanje sveta u kome se dosoikratski, platonski, aristotelski i
stoiki elementi vezuju u skladno i zgr aen sistem."
5
Kao
pitagorovac A r hi ta, kao per i pateti ar Demetrije Faleranin.
kao njegovi prtethodnici u koli Persej i Sfer, i r d s k i
s t o i a r u d r u i v a o j e u s e b i d r a v n i k a i
f i l o s o f a : bio pritan, najvii dr avni sl ubeni k u gradu i
dvaput je putovao u Ri m diplomatskim poslom, god. 87-e
i 51-e, jer su ga Roani nagradili gr aanski m pravom.
4
K. Reinhardt, Poseionios, Munehen 1921, 56.
5
K. Praechter, Die PMlosophie des Altertums, Berlin 1926,478.
8
Posidonijeva pr ouavanj a i spisi prostiru se gotovo na
sve pozitivne nauke njegova vremena: Matematiku, A str o-
nomiju, F i zi ku, Geografiju, Istoriju i Gramatiku, a svoja f i -
losofijska shvatanja izloio je u spisima dui, vrlinama,
svemiru, strastima, gnevu, onom to dolikuje i
drugima. Odlomke i z njegovih spisa izdao je J. Bake, Posi-
donii, Rhodi i reliquiae doctrinae L ugd. Bat. 1810, al i ovaj
Zbornik je posle novi j i h pr ouavanj a Posidonija zastafeo.
Posidonijev naslednik u sholarhatu na Rodu bio je
njegov unuk po ker i J a s o n i z Nise, koj i se bavio pisa-
njem biografija i spisa i z Istorije filosofije.
3. Stoiari u Tarsu
Od ostalih ueni ka i sti cal i su se A t e n o d o r , s na-
di mkom Kor di l i on, i z Tarsa, jedan od ui tel j a Mar ki j a Por -
ki j a Katona Uti kog, i A t e n o d o r , sin Sandonov i z
Kane kod Tarsa, koj i je po svom zavi aj u imao nadimak
Kanjandn. _.
A ko napomenemo da je po neki m i zvori ma i sam Hr i -
sip bio Tar ani n, onda bismo sa poslednjom dvojicom i sa
dosad pomeimtim filosofima i z Tarsa i mal i est stoi ar a i z
toga grada. Ovom pr i l i kom zadr aemo se na tom gradu i
na starim vestima njegovim filosofima.
Posle rasturanja Aleksandrove imperije Tars je uao u
sastav Seleukove dr ave. Bi o je napredna var o, j er se
nalazio u velikoj krasnoj dol i ni sa dovoljno vode, a punoj
svakojakog dr vea i loze; a rodi i mahunica, proso, penica
i j eam" (Xen. Anab. I 2, 22). Dananj i Tars lei na i stom
mestu gde i stari; to je, dakle, jedan od malog broja medi -
teranskih gradova koj i imaju gotovo t r i hiljade godina svoga
neprekidnog postojanja. Znaaj no je da se f i l os f i i z
T a r s a p o j a v l j u j u i ka o d r a v n i c i u s v o me
z a v i a j u . Platonsko-aristotelski ideal filosofa kao
dr avni ka i dr avni ka kao filosofa ostvaruje se jedno vreme
i u Tarsu. Geograf Strabon kae njima ovo:
Tamonj i stanovnici (tj. Tarani ) revnosno neguju
Filosofiju kao i sve ostale opte nauke, tako da nadmauj u
ne samo A ti nu i Al eksandri j u nego i svako drugo mesto
koje bi se jo moglo pomenuti i u kome i ma kol a i filoso-
fijske nastave. A l i r azl i ka je samo u tome to su oni koj i se
u Tarsu bave naukama svi domai l j udi , a stranci ne dolaze
lako; Tar ani i ne ostaju onde, nego i du u inostranstvo radi
usavr avanj a i , kad svoje obrazovanje dovre, rado ostaju u
stranom svetu, tako da se samo malo nj i h vraa... Osim
toga, Tars je mnogoljudan i moan, jer zauzima poloaj
metropole.
Od tamonj i h l j udi stoi ari su bi l i Antipatar, Arhedem
i Nestor, zatim dva Atenodora, od koj i h je jedan, onaj s na-
di mkom Kor di l i on, ve kao star ovek iveo u kui Mar ka
Katona i kod njega umro, a drugi, Sandonov sin, ...bio ui -
telj caru Augustu i stekao velik ugled, a zati m se, ve
ostareo, vratio u otadbi nu i oborio tadanj i ustav, po kome
je, pored ostalih, gradom r avo upravljao nar oi to Boet,
kol i ko lo pesnik tol i ko i lo gr aani n, al i zbog laskanja
gomi l i veoma moan... U tom poloaju Atenodor j e zatekao
grad, i on se neko vreme trudio da razlozima pr eobr aa ne
samo Boetanego i njegove pristalice; al i kad oni n i od kakve
samosionosti ni su prestajali, on se posl ui slobodom koju
mu j e dao car, te i h istera osudivi i h na prognanstvo... T i
l j udi behu, dakle, stoiari... Naroi to Ri m moe da pokae
mnotvo nauni ka r oeni h u ovom gradu, jer je on pun
Tar ana i Aleksandrinaca. Eto, takav je Tars" ( XI V 673,
12675, 25). ' , .
Da j e Atenodorova filosofska uprava bi l a valjana, vidi
se otuda to su mu Tar ani jo u L uMj anovo doba svake
godine inili poasti kao heroju (Macrob. 21, vi d. i D. Chrys.
Or. XXXI I I 48). Dodajmo j o da je Tars, kome ve Kse-
nofont kae da je gr ad vel i k i bogat" (Anab. I 2, 23), a
Jul i j e Kesar Oppi dum fere totius Ci l i ci ae nobilissimum
fortissimumque" (Bel l . Alex. 66), bio zaviaj apostola Pavla,
koji za se kae: Ja sam ovj ek Jevrej i n i z Tarsa, gr aani n
poznatoga grada u K i l i k i j i " (Act. apost. 21, 39). Zato je Tars
uivao veMk ugled u hr i ana (Basil. Seleuc. 557 A ; Zo-
nar. 15, XI I 23, XI I I 12).
Suprotno pripadnicima Epikurove kol e koj i su se radi
obezbeenj a l i ne udobnosti kl oni l i pr akti ke politike,
stoiki filosofi uvi al i su moralnu meuzavi snost dr ave i
gr aana, te su stupali u dr avne poslove kao savetnici i
pomonici vr hovni h dr avni h rukovodilaca i zajedno
s njima osnivali i l i odravali i unapr ei val i red, sklad i
mi r u dr avi i l i i sami postajali vrhovni dr avni ruko-
vodioci.
10
11
c) POZNI PERIOD
Iz poznoga perioda, tj. od poetka I-og do sredine
TII-eg veka, poznato je oko pedeset pripadnika Stoi ke
kole, od koj i h su najznamenitiji L u k i j e A n e j S e -
n e k a , E p i k t e t i M a r k o A u r e l i j e .
1. L. Anej Seneka
L . A n e j S e n e k a , jedan od naj vei h pretstavnika
u Ri m pr esaenog stoicizma, rodio se god. 4-e s. e. u Kor -
dubi (Spanija) od oca M . A nej a Seneke, uvenog retora, i
majke Helvije, blagorodne i veoma obdarene ene. Fi -
zike roditelje ne moemo sebi odabrati, al i moemo du-
hovne", kae Seneka u spisu kratkoi ivota (15, 3), i on
je sam sebi birao duhovne roditelje. To su bi l i otion iz
Aleksandrije, koj i je pripadao ekl ekti koj koli Kvi nta
Sekstija, zatim stoi ar A ta l , sekstijevac Fabijan Papi ri j e i
Mni ar Demetrije. Za carovanja Kal i gul i na postao je l an
Senata. Stekavi veze' sa carskom okolinom, upustio se
u intimne odnose s Jul i j om L avi l om, sestrom Kal i gul i nom,
i zato ga Kl audi j e, na potsticaj Mesalinin, progna, god. 41-e,
na Kor si ku. Osam godina docnije Kl audi j e, na molbu A gr i -
pine, svoje druge ene, pozva ga da se vrati , imenuje ga
za pretora i postavi za vaspi taa svome sinu Neronu. Ka d
je ovaj seo na presto, Seneka zajedno s i skusni m i ozbiljnim
Afranijem Bur om dobije konsulat, god. 57-e. Jedno vreme
Neron i nije upravljao svetskom dr avom, nego Seneka, i
to doba pozdravljeno je kao zora zlatnoga vremena i sma-
trano kao naj sr eni j e doba rimske carevine (Cass. Di o
61, 3, 3).
Kao Panetije i Posidonije, i Seneka je, dakle, bio i
dr avni k i mislilac. U svom spisu De otio on i sam kae
sebi: Nat ur a utrumque facere me voluit, et agere et con-
templationi vivere (Priroda me je odredila i za jedno i za
drugo, za pr akti ko delanje kao i za slobodno teorijsko za-
nimanje.") (5, 8). Tu je on helenski t e r mi ni ' a)preveo
r ej u contemplatio, al i pod njom nije, kao Ari stotel , razu-
mevao samo nauno pr ouavanj e, nego Filosofiju kao
r azmi l j anj e celokupnom ljudskom ivotu.
Iako je u spisu De tranquilitate animi pisao da -je pol i -
sa aktivnost moralna dunost svakoga gr aani na, Se-
se god. 62-e, kao ezdesetogodinjak', stao povl ai ti i z
i vnog ivota i u ve pomenutom spisu De otio izneo mi sl i
uje su ga na to pokrenule. Neminovnom si l om Okolnosti
I avni k postaje kosmopolit i rimska knj i evnost izrasta
tjSvetsku, kojoj je predmet oveanstvo. K a d je prestala
ra res publica i s njome poj edi nev lini uticaj na javni
p,vot, Senekin pr akti ki ivot postaje oti um
6
, osloboenje
zadatka svoga vremena i rad na veni m zadacima o-
Sanstva, teorijski ivot filosofa, koj i j e postao paedagogus
leris humani, i iji svet nije vi e res publica Romana,
svet kome pripadaju svi lj udi bez obzira na stal e i
God. 65-e Neron okriva Seneku kao sauesni ka u za-
i*ri koj u je skovao Ral purni j e Pi son i osudi ga na smrt, i
sam sebi oduzme ivot.
A ko je i Seneka bio ovek od kr v i i pl oti , te se nije
iragda pr i dr avao strogih nael a stoicizma, jer je brzo na-
ilao silno bogatstvo (tri stotine mi l i ona sestercija!),
i putao strastima svoga ueni ka i bio zel ena, ipak je bio
rabar u tome to se sa svoga visokog poloaja sve do Se-
sete godine nije povukao u privatan ivot, gde j e nego-
^anje vr l i na mnogo l ake.
Seneka je bio jedan od najplodnijih pisaca u rimskoj
Tkao umetnik u anti teti kom i zr aavanj u jedan od najve-
fflfi stilista u svetskoj knj i evnosti . Od njegovih stoikih
Iplisa sauvani su Dijalozi u dvanaest lcnjiga, to su rasprave
jfcgnevu, bl aenskom ivotu, utesi, kr atkoi i vota itd.,
li i m ime ne odgovara sadri ni , jer one s jednim jedi-
pm izuzetkoni ni su u dijalozima; zati m Poslanice L u-
iUiju u dvadeset knjiga, sa sto dvadeset i eti r i poslanice,
|pis dobroinstvima u sedam knj i ga i spis blagosti u
fve (nekad u tri) knjige. Svi t i spisi napisani su u jedrom,
iJajnomi mpr esi oni sti kom sti l u, koj i za i zr aavanj e osnov-
lih stoi ki h mi sl i uvek nalazi nove oblike.
Od Senekinih spisa prevedeni su u nas: 1) CaBa -
Bnh, KpuK*b UJIU noy%euia y 20 nucajm M,ydpav,a
O promeni u rimskom shvatanju otium-a. A. Grilli U pro-
blema della vita contemplativa nel mondo Greco-Romano, Milano
1933, 192 ss.
12 13
Cenetce u3AO0Keua. OB & > iroeseo M3i> Jno6aBM >
MJia^esai cpocKou ceicpeTap cya . IIIaoaKKor. Eeo-
rpafljr, neiaTano y KHHjKecTBa cpncKore.
1842, 1868; 2) jednu poslanicu preveo je Steva
Pavl ovi u Srp. Ilustr. novinama 1881, br. 11; 3) Iz P i -
s a ma (pismo , XII, XIV, XVII, XX, XXI, XXIII, XXVI),
preveo Stjepan Senc u zborniku Primjeri iz rimske knji-
evnosti, Zagreb, str. 310325; 4) Rasprava blaenom
ivotu i Odabrana pisma Luciliju, s latinskog preveo i uvod
napisao D- r Milo ur i , Beograd 1944.
2. Epiktet
Roen kao rob i zmeu god. 50-e i 60-e u Hijerapolju u
F r i gi j i , E p i k t e t je doao u Ri m u kuu Neronova sve-
monoga gardista Epafrodita, koj i je zaelo primetio da se
u otresitom i ilom ml adi u kri j e neto nar oi to. U mlado-
sti Epi ktet je bio izgubio jednu nogu, te je celog veka hra-
mao. A l i svoju hr omou on je hrabro podnosio, tako da je
izazvao panj u i (potovanje svoga gospodara, i ovaj ga je
docnije oslobodio. Jo kao rob sluao je predavanja stoi -
koga filosofa Musonija Rufa, koga je zbog tobonj ega ue-
a u Pisonovoj zaveri god. 65-e Neron prognao a Gal ba
vratio. Po svom povratku Musonije se bavio Filosoffijom i
otvorio svoju kol u, al i ne radi zarade hleba, jer on je
pripadao vi tekom redu. Kao Ri ml j ani n cenio je duhovnu
disciplinu strogo metodi kog mi l j enj a, voleo stari r epubl i -
kanski poredak i s tol i kom otvor enou kritikova monar-
hijske ustanove da ga j e car Vespasijan morao prognati,
s ostalim filosofima a to su bi l i ba stoi ar i i ki ni ar i
god. 71-e. Vr ati o se tek na pozi v cara Ti ta i pr odui o svoja
predavanja. Od svi h njegovih ueni ka najznamenitiji bio je
Epiktet, koj i je, po svome osloboenju, iveo u Ri mu kao
ui tel j Filosofije.
God. 94-e, kad je car Domitijan naredio da svi filosofi
moraju napustiti Ri m i I tal i j u (Gel l . . . XV11, 3, Suet-
Domit. 10, Pl i n. Ep. III 11, 2, Di o Cass. LXVII 13, 2), Epiktet
se preselio u Nikopolj u Epi r u, gde je, kao philosophus no-
bilis i kao maxLmus philosophorum (Gell. II 18, 10; XVII
19, 4), osnovao svoju kol u
7
i iveo od predavanja Filosofije.
7
J. Bruns, De shola Epicteti, Kiel 1897.
[Smeo je sl ual aca i z svi h krajeva carstva. Ziveo j e j o za
['Vladavine Trajanove, a zaelo je i Hadri j an s njime sao-
br a a o (in summa familiaritate habuit, Hist. Aug. Hadr.
, 10).
t Ni j e ni ta napisao, nego je, kao Sokrat i kao njegov
ui tel j Musonije, delao samo i vom r ej u, al i j e njegove
razgovore za se zabel ei o i posle njegove smr ti i izdao nje-
:
v
|jov ueni k Fl avi j e A r i j a n i z Nikomedije u Bi t i n i j i ,
8
koj i
je, kao i Ksenofont, na koga se ugledao, pisao filosofijske,
Istorijske i voj ni ke spise, tako da je u al i nazvan Xeno-
phon redivivus. Filosofijski spisi posveeni su spomenu
njegovu ui tel j u; to su pomenuti Razgovori Epiktetovi u
osam knjiga, od koj i h su sauvane prve eti r i , i sauvani
Prirunik Epiktetov i Homilije u dvanaest knjiga, koje nisu
sauvane. Kao to je Ksenofont u Spomenima Sokratu i
Odbrani Sokratovoj izloio eti ka shvatanja svoga ui tel j a,
tako je i A r i j an u pomenutim spisima prikazao eti ko ue-
nje Epdktetovo.
Prirunik je u nas dvaput ranije pr evoen: 1) Seti se
Hi runa knjiica stoikog morala, preveo . I. M. , Lesko-
Vac 1882; 2) D-r Kota ur i , Etiki principi filosofa Epik-
teta, Beograd 1925.
3. Marko Aurelije
Najvei potoval ac Epiktetov i poslednji znatni stoiar
M . A ni j e Ver, koj i e, kad ga A ntoni n Pi j e usi ni , uzeti
ime M a r k o A u r e l i j e i , kad postane car, dodati mu
nadimak Antoni n, rodio se 25-og apr i l a 121-e god. n. e. u
Ri mu, gde j e njegova porodica, panskog porekla, bi l a ste-
kl a ugledan pol oaj . Najbolji ui tel j i u carstvu bi l i su pe-
l i vani da ga pripreme za njegov poziv. U prvoj knj i zi svoga
dela on je sam izneo pregled svoga razvi tka u mladosti i
onoga to duguje svoj i m srodnicima i ui tel j i ma. Pr ve pot-
sticaje za Filosofiju dobio j e j o kao deak od stoi ar a Di o-
gneta. Ve tada j e pokazivao izvanredne osobine, tako da
tsu ga.voleli svi vr nj aci , a i car Hadri j an ga je zavoleo zbog
njegove istinoljubivosti i u al i ga zvao Verissinius
(Dio L XI X 21, 2). Ka d je uao u dvadesete godine, tr udi l i su
Vid. K. Hartman, Arrian und Epiktet, N. Jahib. i . d. kl .
Altert. 15 (im), 248 ss.
14
15
se Kornel i j e Fronto i Herod A t i k da ga pridobiju za sofi-
sti ku retoriku, al i kad j e navr i o dvadeset i pet godina,
on pod uticajem stoiiara Kvi nta Juni j a Rustika, koj i mu
je dao Epiktetove Beleke, a na vel i ku alost Frontovu,
ostavi pr ouavanj e Retorike da se sasvim posveti stoikoj
filosofiji (Mare. Ad. se ips. I 7, 8; Fronto p. 150). Njegov
pooim A ntoni n Pi j e bio je u Ri m pozvao stoi ar a A pol o-
nija, ija j e predavanja ml adi carevi sl uao kao svaki stu-
dent. Pored ovoga on je sl uao Seksta iz Heroneje, Pl utar -
hova neaka, Kl audi j a Maksi ma, K i n u Katul a i druge. Sve
su to bi l i stoi ar i kojih je uenj e najbolje odgovaralo r i m-
skom karakteru, te e potonji car-filosof i iveti prema
f ilosofijskjm i eti ki m nael i ma Stoi ke kol e.
9
Njegovi uzori
bi l i su P. Kl odi j e Trasen Pet, Helvidije Pri sko, Katon,
Br ut i Di on, mueni ci istog uenj a vr li ni , a Epiktetovi
Razgovori stalan saputnik.
Kad mu je pooim umro. god. 161-e, stupi on na presto,
i tako se ispunio Platonov san vladaru koji je u ist i mah
i fMoof, (Them. Or. 34 . 453, 5 D),
kao i san kitajskog filosofa Meng-cea vladanju prema
moralnom nael u (Wang-tao).
10
Ka o i ndi j ski car-filosof
Aoka Vardhana (271-e do 231-e c. e.), koj i se proslavio
svojim budi sti ki m ediktima verskoj toleranciji i sve
svoje podanike ogl aavao za svoju decu, i r i mski filosof na
pr etol u ui da je sve zajedno spleteno i sveta veza sve
vezuje i gotovo ni ta nije strano jedno drugom: a jedan je
svet u svemu, jedan bog svugde, jedna priroda, jedan za-
kon i jedan um, zaj edni ki svi ma razumnim bi i ma, i jedna
istina, a i jedna savr enost za sva srodna bi a koja imaju
dela u istom umu" (VII 9). M ar ko A ur e l i je esto je i zgova-
rao Platonovu r eeni cu: Narodi e bi ti sr eni tek onda
kad i l i filosofi postanu kr al j evi i l i kr al j evi postanu fi l o-
sofi", i kad je on doao na vlast, otpoelo je ono t o E . Re-
nan zove car stvo filosof a". Jer, dok su ranije konsulska
vlast i dr avni ki pozi v bi l i povlastica samo starih aristo-
kratski h porodica, za njegove vladavine konsuli i dr avni ci
P. Noyent Marcus Aurelius, the Greatest Practician of
Stoicism, L'Anquite Classique XXIV .(1955), 372^-383.
1 0
. H. Stich, . Aurel, der Philosoph auf dem rSm. Kaiser-
thron, Gutersloh 1904 (GimnasialbibL Heft. 38); W. Goerlltz, Mare
tAure\, Kaiser und Philosoph, Stuttgart 1954,
ost aj u ne samo njegovi ui tel j i nego i dr ugi filosofi
fierod, A ti k, Fronton, Junije Rustik, Kl audi j e Sever,
Prokl o.
Pored svi h nevolja koje su carstvo snalazile za njegove
vladavine pustoenj a, gladi i str ane kuge, izbijanja
ustanaka, dugotrajnih ratova s Par ani ma, Markomanima
j Kvadi ma, Mar ko Aurel i j e opet je valjano upravljao
dr avni m brodom i bio jedan od najboljih r i mski h careva,
jer je, teei da ostvari Platonov ideal filosofu kao vlada-
ocu i vladaocu kao filosofu, na sr ea nai n spajao u sebi
filosofsku pamet s vladarskom pra4stiko-po]itikom veti -
nom. Kao to je veoma savesno pazio da se zakoni vrsto
dr e, ak i za trajanja rata (Philostri Vita soph. II 1, 11,
p. 68 s Kavser), tako da j e i u upravljanju nad dr avni m
finansijama bio veoma uvar an i tedl j i v (Dio L XXXI 32, 4:
; Vita , ., pHilos. 23, 2: i n largitioni-
bus pecuniae publicae parcissimus), a to se tie upravlja-
nja u pokrajinama: provincias ingenti benignitate et mo-
deratione tractavit (Vita M. A. phUos. 17
4
1). A l i to ipak
nije bio sr ean sklad dr avni ke veti ne i filosofske uvi av-
nosti, jer je veza i zmeu Stoe i dr ave bi l a raskinuta, i
Mar ko je svoje carovanje oseao kao teak teret, i sve
zemaljsko bilo je za njega ni tavno, pa i sama res publica
Rimske imperije. On nije bio vel i k car, al i po shvatanju
svoga vladarskoga poziva on se moe stavi ti u red vel i ki h
vladara, i u njegovoj vladarskoj pojavi bilo j e neega to
potsea na sjaj sunca koje se kl oni smiraju. Mada
&
' imao sve vrline, klonio
se svih poroka, te nije grei o n i s vol j om n i bez nje"
('Dio XXI 34, 23), opet on nije bio sr ean, j er su mu po-
r odi nu sr eu pomui val i razvratan ivot njegove ene"
Faustine, koju je on voleo, a koja njega nije volela, i raspu-
snost njegova sina Komoda.
U ti hi m asovi ma naj vi e je voleo da razgovara sam sa
sobom, traei utehe i potpore u Fi l osofi j i . Te razgovore
ostavio j e u afor i sti kom obl i ku i bez odr eena reda zabe-
l eene u spisu Razmatranja samom sebi ( ;
) u dvanaest knjiga. Taj spis neprestano je privla-
io blagorodna srca i duboke glave, pa su mu se di vi l a i
dva vladara, takoe filosofii: car Jul i j an, u ijoj sati ri Gozbo
ili Kronova svetkovina ili Kesari car-filosof dobij a prvu
16
2 Prirunik Epiktetov
17
nagradu, i jo posle vie od hiljadu i pet stotina godina
jedan nemaki vladar-filosof i prijatelj Filosofije i slobodne
mi sl i , F r i dr i h Ve l i ki , koj i je, kao i sam stoi ar na prestolu,
bio pr vi sluga svoje dr ave i koga j e Vol ter, u jednom pi -
smu A r ansu, nazvao Mar kom A ur el i j em Severa, a L a -
metri Jul i j anom Severa. U rimskom caru nemaki car je
video uzor vladara i kao on, emu svedoi njegova pesma
Le Stoicien, ispevana u oaj nom poloaju god. 176-e, vero-
vao je u snagu vrl i ne, koja sadr i nu ivota nalazi u i spu-
njavanju dunosti i u sl ubi zajednici:
EUe immole au public, sans peine et sans regret,
ses trava et sa vie et san propre interet.
11
Na kraj u svoga ivota Mar ko A ur el i j e ui ni o je kobnu
pogr eku. Tajna carskih uspeha od Nerve do njega leala
je u tome to je car u Senatu i u sporazumu sa Senatom
za svoga naslednika birao oveka za koga mu se inilo da
je najsposobniji, i njega bi posinio i uzeo za pomoni ka.
Nerva je posinio Trajana, rukovodioca rajnskih legiona,
Hispanca iz stare rimske porodice, Trajan Hadrijana, Ha -
dri j an A ntoni na Pi j a, a ovaj M ar ka A ur el i j a. Stari i zvor i
ne daju nam obj anj enj a kako je dolo do toga da se ovaj
poslednji ogrei postupak svojih prethodnika i da uvede
di nasti ki pri nci p. Mesto da postupi kao njegovi prethod-
ni ci , tj . da u sporazumu sa Senatom izabere Kl audi j a Pom-
pej ana, koga je Senat proglasio kao najdostojnijega, ba
car-filosof za pomoni ka u carovanju uzima svoga petnae-
stogodinjega sina Komoda, za ije e se vladavine vr ati ti
vremena Kal i gul e i Nerona. Posledice Aurel i j eve pogr eke
bi l i su str ani gr aanski ratovi, koj i su se zavri l i time to
je na razvalinama senatskoga autoriteta ponikao vojniki
^apsolutizam Septknija Severa (193211).
Car-filosof umro je god. 180-e u Vindoboni u ratu
s Mar komani ma.
1 2
1 1
Oeuvres de Fridiric le Grand, Tome XII, Berlin 1849, 187.
1 2
Moderna literatura caru Marku: . B. Watson, Marcus
Aurelius Antoninus, New York 1884 (obimno delo s bibliografi-
jom, str. 318323; . E. Matheson, Marcus Aurelius and his Task
as Emperor, Cambridge 1922; G. Loisel, ha vie de Marc-Aurele,
philosophe et empereur, Pari 1929; C. Clayion-Dove, Marcus
Aur. Ant, his Life and Times, London 1933; C. Schempf Wels-
heit und Weltherrschaft. Kaiser Marc-Aurel in seinen BekonntriAs-
son, Berlin 1938; A. Cresson, Marc-Aurele, Pari 1938; G. Soleri
Marco Aurelio, Brescia 1947.
II E PI K T E T O V O UENJE
U svojim osnovnim teorijskim stavovima Epiktet se
vr aa ortodoksiji osni vaa Stoi ke kole, al i je oslobaa
od njenog pojmovnog shematizma, te se u obl i ku i stilu
oslanja na sokratsku dijalektiku i na ki ni ko-stoi ku dija-
tr i bu. D i j a t r i b a je popularna obrada jedne filosof ijske,
vei nom eti ke teme, bez velikog sistematskog aparata, u
obl i ku lakog razgovora, zainjenog i vi m slikama, pore-
enj i ma, navodima iz omiljenih pesnika, anegdotama, du-
hovi ti m obrtima i antitezama.
1
L ogi ku i Kosmologiju on
podr euj e Eti ci , jer u njegovu mi l j enj u eti ki problem
zauzima centralan poloaj, kao u Hr i stovu mi l j enj u r el i gi j -
ski problem, s koj i m je, za njega, ner azl uno vezan ovekov
moralni preporoda j . '
Cel o njegovo izlaganje i ma vi e obel ej e pr akti ko-
vaspitnih parenesa negoli strogo nauni h i samostalnih f i -
losof i j ski h pr ouavanj a. On nije suv propovednik morala, ni
salonski zabavl j a, n i dosadan katedarski filosof, koj i pred
svojim sl uaoci ma od filosofije pravi misosofiju, nego filo-
sof ljudskoga ivota, koj i ljude hoe da probudi i z moral -
nog dr emea, da i h pottakne, popravi i preokrene, da i h
povede putem koj i vodi pravoj i zdravoj moralnosti, slo-
bodnoj od svake pritvornosti i l i monake askese, jednom
rei bl aenstvu, koje se moe osnivati samo na unutr anj oj
slobodi ovekovoj .
Svr ha ivota na koj u oveka upuuj e njegova priroda,
i koj u Epi ktet ui , jeste s l o b o d a .
2
Pranagon ivog bia
nije tenj a za nasladom, a ni za samoodr anj em i samo-
razvitkom, nego tenj a da ivi onako kako ono hoe, jer to
odgovara njegovoj pri rodi . Sloboda je gl avni pri nci p i-
vota i j edi ni osnovni ton koj i se pr ovl ai kroz sva preda-
vanja Epiktetova. Nj en smisao i vrednost on ovako pr i -
kazuje: Sl obodan je onaj ko ivi onako kako on hoe, ko
se ne moe ni na to primorati, ni sputati, i nad koj i m se
1
O. Halbauer, De diatribis Epicteti, Leipzlg 1911 Diss.
1
H. Barth, Die Bedeutungder Freiheit bei Epiktet und Augu-
stin u zborniku Dos Menschenbild im Hchte des Evangeliums,
Festschrift zum 60. Geburtstag von E. Brunner, Ziirich 1950.
18 2*
19
ne moe i zvri ti nasilje, i ije se tenj e ne mogu omesti
i koji svagda postie ono to hoe, i nikad ne dolazi u po
loaje kojima eli da se ukl oni . Ko, dakle, i ma volju da iv
u zabludi? Ni ko. K o i ma volju da ivi prevaren, d
prebrzo sudi, da je nepravedan, razuzdan, mrzovoljast
mal oduan? Ni ko. Od l uaka, dakle, ni ko ne iv
kako hoe, ni on, dakle, nije slobodan. A ko eli da ivi i
alosti i strahu i zavisti i saal j avanj u, u uenj u i ne
postizanju, u beanj u od nevolje i u zapadanju u nju? -
Ni ko. Moemo l i , dakle, za nekog l uaka r ei da je slo
bodan od alosti i straha, da nikad ne zapada u nevolju,
ni kad ne pr omaa belegu? Ne moemo. Ni ko, dakle
n i od nj i h nije slobodan" (IV 1, 15).
Ovi suvi silogizmi dobijaju ivot tek onda kad iJ
Epi ktet stane obj anj avati i pri tom sam zahvata u prakti
ki ivot: Odgovori mi j o i na ovo pitanje: ini l i ti s
da je sloboda neto vel i ko i plemenito i znaajno? K a k
ne! M o e l i , dakle, neko ko i ma neto i ako vel i ko
znaaj no i plemenito bi ti bedan? Ne moe. Kad, da
kl e, vi di nekoga gde se drugome kl anj a i ulaguje proti
svoga uverenja, i za toga sasvim otvoreno govori da nij
slobodan, i ne samo kad to ini radi neznatna r uka, neg
i onda kad to i ni da dobije namesni ku i l i konsulsku as1
Samo one koj i tako rade radi mal i h stvari zovi mal i m,
ove, kao to zasl uuj u, vel i ki m robovima. I s time s
slaem. ini l i t i se, dakle, da je sloboda neto samo
stalno i to svoj zakon nosi u sebi? Kako ne! Kog
dakle, neko drugi moe spreiti i l i primorati, otvoreno ret
za njega da nije slobodan! I ne gledaj na njegove dedov
i pradedove i ne pitaj da l i je u roblje prodan i l i kao rol
kupljen, nego ako uje gde iz uverenja i sa st rau go
vori: Gospodaru!", onda toga, i kad pred njim nose dva
naest svenjeva prua, nazivaj robom! I kad uje koga gd
govori: Jadna l i mene! Sta moram da trpim!", zovi g;
robom. Uopte, ako nekoga vidi gde kuka i l i kudi i l i j
nezadovoljan i l i zle volje, zovi ga robom i kad hodi u sker
letnom ruhu!" (IV1, 5459). Onaj koga na svetu nii
ne moe omesti jeste slobodan, kome su sve stvari pri ruc
kako i h on hoe. Akoga je moguno spreiti i l i primoral
i l i zadrati i l i protiv njegove volje u neto uvaliti, rob je
A 'ko je taj koga nita ne moe omesti? O na j k o n i t
t u e n e e l i . A s t a j e t u e ? S t o n e z a v i s
od n a s n i d a i m a m o n i d a n e ma mo , n i k o-
l i k o n i k a k o n e ma mo . I telo nam je tue, i njegovi
deloVi su tui , i naa i movi na je tua. A ko, dakle, jednu
od ovi h stvari uzme kao svoju, pl ati e kaznu koj u zaslu-
uj e onaj ko se l aa tui h stvari. To je put koj i vodi slobodi,
to jedino osloboenje od ropstva, tako da jednom iz sve
due moemo r ei :
Povedite me, Dive, i ti, Sudbino,
na poloaj za koji ime odrediste.
(IV 1, 128131)'
Poetak eti ke svesti Epiktet nalazi u otr om r a z l i -
k o v a n j u o n o ga t o j e u n a o j m o i ( '
H
xiv
), tj. nae moralne volje, i o n o ga t o n i j e u
n a o j v l a s t i (
0
' ), tj. svih stvari i
okolnosti spol j anj eg sveta. On kae jasno i jezgrovito: , , F i -
losofijska obrazovanost sastoji se u tome da naui mo r a-
z l i k o v a t i s v o j e i t u e " (IV 5, 7)). Svoje uenj e
i svoje gaenj e treba da ogr ani avamo na "ono to je u na-
goj vlasti, a drugo da posmatramo kao da se na ni ta ne
tie (III 16, 15). Budui da su ki ni ari , na koje Epiktet na-
ovezuj e izlaganje svojih moralnih nael a, uili autarkiju,
tj. slobodu od sredstava za nasladu, oni su za njega pr vi
koji su oveka ui ni l i slobodnim (III 24, 67 ss).
Epiktet se u neku r uku osea kao poslanik boanstva
da l j udi ma objasni u emu se sastoje p r a v e i v o t n e
v r e d n o s t i : Ki ni ar treba da zna da ga je Di v poslao
ljudima kao svoga glasnika da i m pokae ta je dobro i ta
je zlo, jer oni lutaju i suti nu dobra i zl a ne t r a e onde gde
je nema; a gde je i ma, tu je ne pr i meuj u" (III 22, 23).
I Epiktet je s vel i kom ljubavlju obdelavap stoi ko ue-
nje e k u me n s k o m g r a a n s t v u . A ko smo sinovi
boji, onda ovaj i onaj ovek nije A ti nj ani n i l i Kor i nani n,
nego kosmi ki gr aani n (I g: ; Cic. De legg. 16:
mundanus). L j u b a v p r e ma s v i ma , jer su svi
s nama srodni, i njegova je tema, i on nije ni kakvu razliku
pravio i zmeu gospodara i robova, otmenih i neznatnih
(I 13, 5).
I pored dugogodi nj i h spol j anj i h okova, Epi ktet je
bio nesalomljiva, jaka priroda, karakter iskonske snage,
koja se naj vi e ogleda u njegovu savl ai vanj u zemaljskih
Stoic. Vet. Fragm. ed v. Arnim, I p. 118, frg. 527.
20
21
nagona i pouda, afekata i strasti, u suverenoj otpornosti
prema svi m var l j i vi m dobrima ovoga sveta, u monoj kon-
centraciji svi h duhovnih snaga na i sti nski visok ci l j : zado-
bijanje moralne slobode. On je imao stameno zdravlje koje
mu je obezbei val o eureju i bl aenstvo. Njegova lepa, k i -
ni ko-asketska, u Gel i j i sauvana (XVI I I 19, 6), deviza
glasi: " Suti ne et abstine!" ( Pod -
n o s i i pr e ga r a j ! " ) . Pored svega moralnog odoleva-
nja i votni m tekoama to ga Epiktet propoveda, i z te
devize, ipak, vi e zr ai h e r o j i z a m p a t n j e , povl a-
enj a i neprotivljenja zl u negoli h e r o j i z a m p r e ga -
l a t v a i pr evazi l aenj a prepona. Ki ni ar moe dopu-
sti ti da ga bi j u kao magarca i , dokle ga god bi j u, treba da
vol i one koj i ga bi j u, jer je on takorei otac i brat svih
l j udi " (II 22, 54). Takve izjave ni kad se ne bi mogle uti
iz usta Helena Eshilova, Ki monova i l i Per i kl ova vremena;
one su znak umora i klonulosti, svedoanstvo iscrpenosti
anti kog oveka-.
Ne elei da promeni stvarnost nego da joj se samo
prilagodi, Epi ktet svom protestu protiv pr i tenj avanj a i
porobljavanja, protiv neproporcionalnog i nepr avi nog
rasporeda l j udski h prava i dunosti , dobara i tekovina u
ri mskom dr utvu nije dao oblik aktivne ener gi ne borbe
protiv robovl asni kog poretka a za socijalnu pravdji, nego
obl i k tenj e ka moralnom samousavr avanj u linosti. Sl o-
bodu i nezavisnost, koje, po njegovu shvatanju, i ne uslov
sree, on je svodio na slobodu mi sl i i volje, jer nije imao
snage da i h svede na pri nci p socijalne pravde, koja nije n i -
ta drugo riego harmonija jedinke s dr utvom.
Epiktet je ve rano postao slavna linost u svom ana-
dolskom zaviaju, gde je njegov poziv na sticanje slobode
odmah odjeknuo. Ka d je umro, njegov zemljani svenj ak
kupio je neki potoval ac za t r i hiljade drahama. U Pi si di j i
naen je natpis urezan u stenu na Apolonovu hramu kod
grada Anabure; na njemu se Epiktet sa zanosom sl avi kao
si n robinje koj i je postao izvor sr ee i radosti" za celo
oveanstvo.* Hijerapoljskog eti ar a mnogo je cenio Herod
A ti k (Gel l . . . I 2, 6). Otada je on dalje uticao ne samo
na paganski svet nego i na uobl i avanj e rane hr i anske
ideologije, i njegove eti ke norme u mnogome se poduda-
raju s nael i ma ranog hr i anskog uenja, i zato su ga pred-
stavnici hr i anstva mnogo cenili. U vizantijsko doba njegov
Prirunik je parafrasiran i obj anj avan za hr i ansku upo-
trebu. A l i ni ko iz njegovih predavanja nije toliko snage
dobijao za svoj sopstveni ivot koliko njegov najvei po-
tovalac, koji je svojim spol j anj i m pol oaj em bio naj vea
suprotnost hromom frigiskom robu car Mar ko Aurel i j e,
koji mu je u svojim Razmatranjima samom sebi postavio
jedan od naj l epi h spomenika.
Da bi se video Epiktetov nai n predavanja, donosimo
ovde u prevodu Prirunik, u kome je A r i j an izneo najva-
nija nael a i z njegovih spisa.
5
4
J. R. Sitlington Sterret, The Wolfe Expedition to Asia Minor
I, Boston 1888, 315 s.
22
5
Literatura: . Schranka, Der Stoiker Epictet und seine
philosophie, Frankfurt a. O. 1855; A. Bonhofifer, Epiktet und die
Stoa, Untersuchungen stoischen Philosophie, Stuttgart 1890, i
Die Ethik des Stoikers Epiktet, Stuttgart 1894; C. Hilty, Gluck,
Leipzig 1891, 1904t
,s
; Th. Colardeau, Etude sur Epictete, Pari 1903;
L. Weber, La morale d'Epictete, Rev. d. metaph. et de morale 1905
ss; Ch. Burnier, La valeur du tamoignage d'Epictete, Lausanne
1925; A Jagu, Epictete et Platon, Essai sur les relations du sto-
icisme et du platonisme a propos de la morale des Entretiens, Pa-
ri 1946; D. PesCe, La morale di Epitetto, Riv. di Filos. 30 (1939),
250264; Ph. de Lacy, The Ethics oj Epictetus, Class. Philol. 1943,
112115; W. Capelle, Epifctet, Telesu Musonius; Wege zu gluckseli-
gem Leben, eingel. u. iibertr. v. , Ziirich 194; V. D'Agostino,
Studi sul neostoicismo: Seneca, Plinio il Giovane, Epitetto, Marco
Aurelio, Torino 1950; Pohlenz, Gestalten aus Hellas, Munchen
1950, 645670.
23
PRIRUNIK EPIKTETOV
STA JE U NAOJ VLAStI A STA NIJE
1. Od stvari jedne su u naoj vlasti, a druge nisu.
U naoj su vlasti mi l j enj e, delanje, udnj a, izbegavanje,
jednom reci: dela koja od nas proizlaze. Ni su u naoj vlasti:
telo, imanje, ugled, spoljanji poloaj, jednom r ei : sve to
nisu naa dela.
Ono to je u naoj vlasti jeste po pr i r odi slobodno, ne
moe se sprei ti n i omesti; a ono to nije u naoj vlasti
nemono je, ropsko, moe se spr ei ti , stoji pod uticajem
drugih. Stoga imaj na umu: ako ono to je po pri rodi ne-
slobodno smatr a za slobodno, a ono to je tue za svoje,
i mae samo neprijatnosti, alostie se, uznemi r avae se,
optui vae i bogove i ljude; a smatr a l i za svoje samo ono
to je doista tvoje, a ono to je tue, kako jeste, za tue,
ni kad te niko nee primoravati, ni ko te nee ometati, nee
se ni na koga aliti, nee nikoga psovati, proti v svoje volje
ni ta nee raditi, ni ko t i nee udi ti , ni kakva neprijatelja
nee imati, jer uopte nee ni kakve tete pretrpeti.
A ko, dakle, bude teio za ovako vani m stvarima,
imaj na umu da se ne mor a suvi e naprezati, nego se mo-
r a neega sasvim odrei, a neto privremeno ostaviti na-
stranu.
A l i ako tei i za onim stvarima i hoe da se penje
na visoke poloaje i da stie bogatstvo, moda ni ti h stvari
nee postii, jer si u i sti mah tei o za onima, al i zaelo
nee pouzdano postii ono odakle jedino proizlazi srea i
sloboda.
Zato se trudi da svakoj neprijatnoj mi sl i dovi kne: Ti
si samo uobr aenj e, a nikako ono to se i ni da si ." Zatim
ispituj i ocenjuj po pr avi l i ma koje i ma, a nar oi to po
27
prvom.: da l i ona pripada onom to je u naoj vlasti i l i onom
to nije u naoj vlasti. Pa ako pripada stvarima koje su
izvan nae vlasti, budi spreman da odmah kae: Nita
se ne ti e mene."
2UENJE I ZAZIRANJE
2. Imaj na umu: udnj a obeava postizanje onoga za
im se udi ; a izbegavanje obeava da se nee sudariti
s oni m emu hoe da se ukl oni , i da je onaj ko ne postigne
predmet svoga uenj a nesr ean, a drugi je nesr ean zato
to mu se deava ono emu eli da se ukl oni .
A ko se, dakle, kl oni samo onoga to je protivno stva-
r i ma koje su po pri rodi u tvojoj vlasti, ni ta t i se nee do-
goditi od ega zazire. A zazire l i od bolesti i l i od smrti i
od si r omatva, onda e sasvim bi ti nesr ean.
Odbaci, dakle, svako zaziranje od svega to nije u na-
oj vl asti i ukl oni se samo onom to je protivprirodno u
onom to je u tvojoj vl asti .
Od udnj e se za pr vi mah sasvim uzdr i .
Jer ako udi za nei m to nije u naoj vlasti, bie
bezuslovno nesr ean; a onom to je u naoj vlasti i za
im je lepo udeti ne zna j o ni ta. Kod svakoga uenj a
i zaziranja postupaj blago, al i opet smotreno i slobodno.
RAZMILJANJE PRE PRISTUPA POSLU
3. Kod svake stvari koja tvojoj dui donosi radost i l i ti
koristi i l i je voli ne zaboravi da se obavesti kakva je, i
poni od najmanjih. A ko, naprimer, voli lonac, kai da
voli lonac, jer ako se razbije, nee se uzbuditi, ako svoje
dete pol j ubi i l i enu, kai da si poljubio oveka, jer ako
umre, nee pasti u nesvest.
4. A ko si naumio da se l ati nekog posla, razmisli u
sebi kakav je to posao. A ko, naprimer, odlazi na kupanje,
pomi l j aj na ono to se deava u kupaonici: kako se vodom
prskaju, kako se guraju, kako j edni druge psuju i jedni
druge kradu. I zato e se posle s veom bezbednou l a -
ati ako ve unapred sebi kae: Hou da se kupam i da
svoje duevno raspol oenj e odr i m u prirodnom stanju."
I tako postupaj kod svakog posla. Jer ako ti se pr i kupanju
i dogodi kakva smetnja, i ma e gotovu misao da sebe umi -
r i : Doao sam ne samo r adi kupanja nego i da u pri rod-
nom stanju odr i m svoje duevno raspol oenj e. A neu ga
odr ati ako se budem ljutio na ono to se deava."
5. L jude ne uznemiruju stvari, nego njihova miljenja
stvarima. Smrt, naprimer, nije str ana (inae bi se i So-
kratu inilo da je takva) nego samo misao smrt i da je ona
str ana jeste ono to je uasno. Ka d nas, dakle, neto ometa
i l i nas uznemiruje i l i nas alosti, nikad ne bacajmo kr i vi cu
na drugoga nego samo na sebe, na naa mi l j enj a stva-
rima. Osobina je neobrazovana oveka optui vati druge
zboc svojih dela, a optui vati samoga sebe osobina je po-
etni ka; obrazovan ovek ne optuuj e n i sebe ni druge.
6. Ne r azmei se t ui m odlikama. Ka d bi se kakav konj
razmetao i govorio: L ep sam", to bi se j o moglo podnositi.
A l i kad bi se t i razmetao i govorio: I mam lepa konja",
znaj da bi se razmetao odlikom konja.
ta je, dakle, tvoje?
Upotreba tvojih pretstava. Dakle, ako pr i upotrebi
svojih pretstava postupa prema pr i r odi , tada se ponosi;
jer tada e se ponositi osobinom koja j e tvoja.
7. Kao kad brod pr i plovijenju pristane i t i i zi e da
uzme svee vode, da putem uzgred neto kupi , naprimer
i kol j ku i luk, a panj a ti mora na brod bi ti uperena i ne-
prestano se mor a osvrtati da kako kr mi l ar ne zove, a kada
zovne, onda sve ono drugo ostavl j a, da ne bi vezan bio
ubaen kao ovca, tako je i u i votu: ako t i je mesto l uka i
kol j ke dana eni ca i detence, ni ta nee smetati; al i ako
kr mi l ar zovne, hitaj na brod, ostavi sve i ni za i m se ne
osvri. A ko l i si ve ostareo, ne udal j i se od broda suvie
daleko, da ne bi zaostao kad bude pozvan.
8. Ne zahtevaj
s
da se sve deava onako kako t i hoe,
nego eli da se sve deava onako kako se deava i bie
sr ean.
9. Bolest je smetnja telu, al i nije vol j i , osim ako ona
sama to nee. Hromost j e smetnja nogama, al i nije vol j i .
I to govori svemu to se oko tebe deava, pa e nai da
je to smetnja za neto drugo, al i nije za tebe.
10. Pr i svemu to se dogaa imaj na umu da, ispitu-
j ui u sebi, tr ai kakvu snagu i ma protiv dogaaja. A ko,
naprimer, vidi lepa deaka i l i lepu devojku, nai e kao
snagu protiv toga samosavl ai vanj e; ako se pr i hvata teka
28 29
posla, nai e istrajnost, ako te neko pogr uj e, nai e
strpljivost. A ko se tako navi kne, nee te vi e l ane pret-
stave povui .
11. Ni kad n i jednoj stvari nemoj r ei : I zgubio sam
je", nego. Povr ati o sam je". A ko ti je dete umrlo: vratio
si ga. A ko t i je ena umr l a: vratio si je. A ko t i je imanje
oteto: i ono je samo vr aeno. A l i nevaljalac je onaj ko mi
je oteo. Sta te se ti e preko koga e onaj ko ti j e dao uzeti
natrag? Dokle god je tebi ostavljeno, staraj se za njega kao
za tue, kao putnici za gosti oni ar eve.
AKO ELI DA NAPREDUJE
12. A ko eli da napr eduj e, odbaci ovakva razmi l j a-
nja: ako zanemarim svoje imanje, neu i mati ta da jedem,
i l i : ako ne kazni m svoga slugu, postae nevaljalac, jer bolje
je od gladi umreti oslobodivi se jada i straha nego iveti
u i zobi l j u i neprestanoj uznemirenosti; bolje je da tvoj
sluga bude nevaljalac nego t i sam da bude nesr ean. Zato
mor a poeti od najmanjih stvari : ako ti se izlije malo ul j a
i l i t i ukradu ostatak vina, govori: za to se kupuje ravno-
dunost i unutr anj e spokojstvo. Badava se ni ta ne dobiva.
Ka d zovne svoga slugu, imaj na umu da moda ne
uje, a ako te je uo, moda ne moe da ui ni kako ti e-
li. A l i za njega to nije ni kakva sr ea ako od njega zavisi
da se ti ne uzbuuj e.
13. A ko eli da napr eduj e, mor a i mati snage da
podnese ako te zbog tvog spol j anj eg ponaanj a smatraju
za nerazumna i luda. Ne eli da se ini kao da neto zna,
pa i ako bi se drugima ui ni l o da si ,neko, ne veruj sa-
mom sebi.
Jer znaj da nije lako sauvati svoje duevno raspolo-
enj e kako to priroda zahteva i , u i sti mah, uzeti u obzir
spoljanje okolnosti, nego j e potrebno samo jedno i l i drugo:
ko se stara za jedno mora da zanemari drugo.
14. A ko eli da ti deca, ena i prijatelji uvek ive, t i
si l ud; jer t i eli da ono to nije u tvojoj vlasti bude u
tvojoj vlasti, i da ono to je t ue bude tvoje. Isto tako si
l ud kad zahteva da t i sluga ne grei , jer ti tr ai da po-
gr eka ne bude pogr eka, nego neto drugo.
A l i ako eli da svoju svrhu ni kad ne pr omai , to je u
tvojoj moi. Vebaj se, dakle, u onom to moe.
Gospodar nad drugim je onaj ko ono to drugi hoe i l i
nee i ma mo da mu daje i l i uzme. Ko, dakle, hoe da bude
slobodan ne srne ni eleti ono ni kl oni ti se onoga to je u
moi drugoga. A ko ne postupa tako, mora postati rob
drugoga.
VLADANJE U IVOTU I DOBRO ODIGRAVANJE ULOGE
15. Dr i u pameti da u i votu treba da se vl ada kao
na gozbi: kad neko nei m posl uuj e i stigne do tebe, pr ui
r uku i uzmi skroman deo; ako i i u ^ nosi dalje, ne zau-
stavljaj ga; ako j o nije do tebe stigao, ne upravljaj svoju
elju dalje, nego ekaj dok ne doe red na tebe.
Tako se ponaaj prema deci, tako prema eni, tako
prema svom poloaju, tako prema bogatstvu. I bie jed-
nom dostojan da sedne za sofru sa bogovima.
A ako od onoga i me si bio posl uen ne uzme ni ta,
nego mi rno odbij e, tada e ne samo za sofrom sedeti
s bogovima, nego i zajedno s njima bogovati. Tako su po-
stupi l i Diogen i Herakl i t i njima slini, i zato'su s pravom
nazvani boanski m.
16. Ka d vidi nekoga gde pl ae u alosti to mu sin
odlazi i l i zato to je izgubio imanje, ne doputaj da te za-
nese pretstava kao da je ovaj ovek dopao jada zbog spolja-
njih stvari, nego odmah budi spreman na to da njega ne
bol i ova nesrea (jer drugoga ovo ne boli), nego samo nje-
govo shvatanje toga dogaaj a. Dokle god moe razgovo-
rom da ga lei, ne oklevaj da tako postupa i , ako mora
bi ti da zajedno s njime uzdi e; samo se uvaj da ne uzi -
e od srca.
17. Posmatraj sebe kao glumca u jednoj drami: ulogu
daje t i pesnik; ako je drama kratka, kr atku ulogu; ako je
dugaka, dugaku. A ko hoe da pr etstavl j a siromaha, pret-
stavljaj i njega dobro; isto tako ako treba da pr etstavl j a
hroma oveka, i l i kakva voa, i l i obi na oveka. Jer tvoja
je stvar samo to da ulogu koja ti je poverena dobro odi-
gra, a izbor uloge je stvar drugoga.
30 31
DOGAAJI SU ONAKVI KAKO IH PRIMI NASA MISAO
18. Ka d ti kakav gavran zagrake nedau, ne sme te
pretstava uznemirivati, nego odmah sebi obj anj avaj i go-
vor i : Takva proricanja ne ti u se mene, nego i l i moga
slabog tela, i l i moga malog imanja, i l i moga poloaja, i l i
moje dece i h moje ene. Meni se samo sr ea nagoveuj e
ako j a to hou. Jer ma ta se od ti h pr or oanstava dogodilo,
do mene je da se time koristim.
19. Nepobediv moe da bude ako ne ulazi ni u kakvu
borbu gde pobeda ne zavisi od tebe.
A ko nekoga vidi veoma potovana i l i veoma mona
i l i i nae veoma ugledna, pazi da ga ne smatr a za bl aena,
ponesen pretstavoan. Jer ako se suti na dobra sastoji u
onom to je u naoj vlasti, onda tu ni zavist n i ljubomora
nemaju mesta. T i sam ne eli da bude n i vojskovoa, ni
savetnik, n i konsul, nego slobodan. A tome ima samo je-
dan put: preziranje svega to nije u, naoj vlasti.
20. Imaj na umu da te ne zlostavi onaj ko te pogr uj e
i l i bije, nego samo misao tome dat e taj zlostavi. Kad te,
dakle, neko naljutio, znaj da te samo mi l j enj e naljutilo.
Zato se, pre svega, tr udi da te l ana pretstava ne ponese.
Jer ako jednom bude imao vremena za razmi l j anj e, l ake
e sobom vladati.
21. Smrt i prognanstvo i uopte sve to se str ano de-
ava neka t i je pred oi ma svakoga dana, a naj vi e od svega
smrt, pa nikad nee mi sl i ti ni ta to je nisko i l i za nei m
suvi e udeti .
UENJE MUDROSTI
22. A ko udi za mudr ou, budi spreman da e te
ismejati, kao i da e mnogi podr uguj ui se govoriti t ebi
-
Osvanuo nam iznenada kao neki filosof!" i Ot kud nam
ovaj die nos?" A ti nemoj di zati nos, nego se dr i onoga
to t i se i ni da je najbolje, kao da te bog postavio na to
mesto i budi uveren: ako i str aj e, onda e oni koj i su te
ranije ismevaM docnije t i se di vi ti . A ako te oni savladaju,
onda e te dvostruko isimejavati.
23. A ko ti se kadgod dogodi da te ponese vrtlog spo-
ljanjeg sveta, tako da eli da se nekome svidi, znaj da si
od svojih nael a otstupio. Zadovolji se, dakle, da u svi m
pri l i kama bude filosof. A ko, pak, eli da te za takva sma-
traju, onda se sam sebi pojaviju,j kao takav i budi za-
dovoljan.
24. Neka te ne mue ove mi sl i : Ja u ivot provoditi
nepotovan i nigde neu bi ti ugledan." Jer ako je nemanje
5poljanjih poasti neko zlo, ne moe u tome zl u bi ti zbog
nekog drugog, isto tako kao ni u sramoti. Da l i od tebe
zavisi da dobi j e poasno mesto i l i da bude pozvan na
gozbu? Ni kako! Kako to, dakle, moe bi ti nemanje poasti?
I kako moe da nigde ne bude ugledan kad ba u oblasti
koja je u tvojoj moi treba da bude neko; i tu moe da
bude najugledniji.
Ali ti i ma prijatelja i ne moe i m pomoi!"
Sta znai to ne moe i m pomoi "? Nee dobiti od
tebe novaca, ni ti e i h nai ni ti r i mski m gr aani ma. A l i
ko ti je to rekao da j e to u naoj vlasti a nije stvar drugih
ljudi? K o moe drugome dati ono to sam nema?
Onda steci da i mi rieto moemo dobi ti ."
A ko mogu stei a da sebe ouvam savesna, esti ta i po-
nosna, pokai mi samo put, i stei u. A ako tr ai te od mene
da svoja dobra izgubim, da biste v i samo nedobra stekli,
gledajte kako ste nepr avi ni i nerazumni.
Sta uostalom vie volite: novac i l i prijatelja verna i
savesna? Zato mi radije pomozite da takav budem, i ne
zahtevajte od mene da i ni m ono i me bi h sve one osobine
izgubio! '
Ali otadbi na", kae ti , nee i mati od mene
pomoi."
Opet moram pi tati : kakvu i koj u pomo? Stubi ta nee
dobiti od tebe n i kupatila. I ta je to? Ni obuu ne dobi ja
ona od kovaa n i or uj e od obuar a! Dovoljno je ako svako
vr i svoj posao. A ko joj od koga drugog napr avi gr aani na
vernog i savesnog, zar joj time nimalo ne kori sti ? Dalbome,
n i t i joj ni si nekoristan. Ali", r ei e, kakav u po-
loaj zauzeti u dr avi ?"
Onaj koj i moe uvati i u i sti mah ostati veran i sa-
vestan. A l i ako otadbi ni eli da kor i sti i te osobine i zgu-
bi, ta bi joj mogao j o da kor i sti kad si postao nepoten
i neveran.
25. Nekome je vi e nego tebi ukazana ast pr i gozbi
i l i pr i pozdravljanju i l i pr i pozivu za neko savetovanje.
32
3 Prirunik Epiktetov
33
A ko su to neka dobra, treba da se r aduj e onome kome su
dopala; ako l i su neka zla, nemoj se alostiti to nisu tebi
dopala.
A dri u pameti da ne moe zahtevati isti postupak
ako ne i ni isto to i oni da bi postigli ono to nije u naoj
vlasti. Jer kako moe onaj ko se ne pojavljuje pred neijim
vrati ma i mati jednaka prava s oni m ko to ini? I l i onaj ko
ne uzima uea u pratnji nekog velikaa s oni m ko to ini?
I l i onaj ko ga ne hval i onim ko ga hvali? Bie, dakle,
nepravedan i nesit ako eli da to badava i ma, ne plaajui
cene po kojoj se one stvari mogu da kupe. Sta stoji, na-
primer, salata? Obol u ovom sl uaj u. A ko, dakle, neko pr ui
obol i uzme za njega salatu, a t i ni ta ne pl ati i ne uzme,
nemoj mi sl i ti da i ma od onoga koj i je salatu uzeo. Jer kao
to onaj i ma salatu, ti j o i ma svoj obol, koj i ni si izdao. Ba
isti je sluaj i ovde.
Ni si dobio poziv za nei j u gozbu? Jer n i domai nu ni si
platio cene po koju on svoju gozbu prodaje. Za hval u to
onaj prodaje, za panj u prodaje. A ko mi sl i da t i je to
korisno, pl ati cenu DO koju se to prodaje. A ko l i hoe da
ono ne pl ati , a ovo da uzme, onda si nesit i l ud.
Zar ni ega nema mesto gozbe? i ma sada to da ni si
pohvalio onoga koga ni si hteo da pohval i i da ni si morao
da se uzmuva pred njegovim vratima.
26. Vol j a prirode moe se saznati iz stvari kojima
meu nama nema razlike u mi l j enj u.
Ka d, naprimer, t u sluga razbije au, odmah smo
spremni da kaemo: To se deava." Znaj, dakle, da, i kad
tvoju au razbije, treba da bude i sti onakav kakav si bio
kad je t uu au razbio. Isto tako ponaaj se i kad se
krupnije stvari deavaj u.
Umre, naprimer, tue dete i l i tua ena. Nikoga nema
ko tada ne bi rekao: To je sudbina ljudska." A l i kad ko
od njegovih umre, odmah kuka: Jao meni, nesr eni k ja!"
Treba, dakle, da se setimo ta smo i skusi l i kad smo to
uli kod drugih.
27. Kao to se cilj ne postavlja da se pr omai , isto tako
deava se i sa nesr eom u svetu.
28. A ko bi neko tvoje telo poveravao onom ko te ne-
prijateljski susretne, ljutio bi se. A kad ti svoje srce pove-
r ava onom ko te sl uaj no susretne, da se ono, ako te neko
pogrdi, uznemi ri i potrese, zar se ne bi stideo zbog toga?
RAZMILJANJE USLOVIMA I POSLEDICAMA
29. Kod svakoga posla gledaj ta mu prethodi i ta ga
prati, i tek tada pristupaj poslu. A ko tako ne postupi ,
isprva e, istina, rado poslu pr i l azi ti , jer ni si razmislio ta
e jo doi; a docnije, kad se pojave kakve neprijatnosti,
sramno e se povui .
Hoe, naprimer, da odnese pobedu u ol i mpi j ski m
igrama? A i ja, bogami, jer to je lepa stvar. A l i razmiljaj
ta i m prethodi i ta posle nj i h dolazi, i tek posle toga laaj
se posla.
Mora se podvrgavati strogom redu, jesti prema pro-
pisu, uzdr avati se od poslastica, vebati se prema nare-
enj u i u odr eeni m asovima, na vr ui ni , u hl adnoi , n i -
ega hladnog ne pi ti , ni vina, kad ti se ba pije, prosto
se mor a predati nadzorniku kao lekaru; zati m u nadme-
tanju po zemlji se valjati, a moe ti se dogoditi da iai
r uku i l i nogu da ugane, da mnogu pr ai nu pr oguta, a po-
nekad da bude bi e van i posle svega toga da j o bude
pobeen.
svemu tome razmisli, pa ako i tada j o eli, bavi se
atletikom. A ko ne eli, postupae kao deca koj a se igraju
as rvaa, as gladijatora, as tr ubaa, a as pozori ta. Tako
i t i : sad si atlet, sad gladijator, zatim besednik, naposletku
i filosof, a el om duom ni ta! Nego kao majmun svaki
prizor koj i vi di podr aava, danas ovo, sutra neto drugo
kako t i se dopadne. Jer t i ni si nekoi stvari pr i ao s uvere-
njem miti si je ogledao sa svi h strana, nego nasumce, i
s hladnom voljom.
Kad, naprimer, vide filosofa i uj u ga kako govori,
kao to Emirat govori (niko ne ume tako govoriti kao on),
onda i oni ele da se bave Filosofijom. Govee, najpre pro-
mi sl i emu je ustvari r e, pa onda ispitaj svoje sposobno-
sti da l i si i podoban da se takvi m poslom bavi . Hoe da
se nadmece u pentatl u
1
i l i samo u rvanju? Ogledaj svoje
ruke, svoja bedra, ispitaj svoje kukove. Jer jedan je stvo-
ren za ovo, drugi za ono.
ini l i t i se da pr i takvu poslu moe isto tako jesti,
isto tako pi ti , na jednak nai n udeti , na jednak nai n bi ti
nezadovoljan? Treba t i mnogo probdeti, mnoge napore
1
Skup od pet vebdi: tranje, bacanje diska, skakanje, ba-
canje koplja i rvanje
34
3* 35
podneti, od svojih prijatelja se udaljiti, od roba bi ti pre-
zren, od l j udi na ul i ci bi ti ismejan, u svakoj pr i l i ci , u oda-
vanju poasti , pr i unapr ei vanj u, pred sudom, uopte u
svima poslovima bi ti povuen. tome razmisli. Da l i eli
to zameniti duevni m spokojstvom, slobodom i unutra-
nj om vr sti nom. A ko to ne eli, nemoj navaliti, da ne
bude kao deca: danas filosof, sutra carinik, prekosutra
besednik, pa onda carski i novni k. Te stvari ne i du zajedno.
Jedinstven treba da j e ovek, i l i dobar i l i r av. Treba
i l i najbolji svoj deo da i zgradi i l i svoj spol j anj i poloaj,
svoju umenost da pr i meni i l i na unutr anj u i l i na spolja-
nj u stranu: to znai bi ti i l i filosof i l i obi an ovek.
DUNOSTIMA
30. Dunosti se uopte upravljaju prema Unim okol-
nostima.
Neko i ma oca: dunost nar euj e da se za njega stara,
da mu u svemu poputa, da ga podnosi kad grdi i , ta vie,
kad bije.
Ali otac j e r a v ovek", r ei e.
Da l i t i je priroda dobra oca dala? Ne, samo oca.
Br at je nepr avi an", vel i .
Samo t i i dalje zadr avaj svoje ponaanj e prema njemu
i ne gledaj ta on r adi nego ta je tvoja dunost da radi
da svoj unutr anj i ivot odr ava u skladu s prirodom.
Jer tebi ni ko ne moe nauditi ako t i to nee. A onda
bie zaista oteen kad bude mi sl i o da si oteen.
Isto tako nai e dunost prema svome susedu, prema
svome sugr aani nu, prema vojskovoi ako se navi kne da
svom ponaanj u prema ti m pol oaj i ma razmi l j a.
31. to se ti e dunosti prema bogovima, znaj da je
glavna stvar i mati pravilne pojmove njima: da oni po-'
stoje, da oni dobro i pravedno upr avlj aj vaseljenom, da si
odr een za to da se njima pokor ava, da se snalazi; u
svemu to se deava i svemu da se rado. podvr gava kao
nar eenj i ma najboljeg uma. Tada nikad nee bogove pre-
koravati ni ti i h optui vati kao da su te oni zanemarili.
A l i to je samo onda moguno ako pojmove dobru i
zlu ne crpe i z onoga to nije u naoj moi nego i h tr ai
samo u onom to je u naoj vl asti .
A ko ti , ipak, neto od onoga smatr a za dobro i l i zlo,
onda, kad ne posti gne ono to si hteo i l i t i se neto dogodi
to ne eli, bezuslovno mor a kor i ti i mr zi ti vinovnike.
Jer svakom i vom biu je odr eeno da se kl oni svega
to miu se ini da je tetno i to mu pr i i nj ava tetu i da se
odvr aa od toga, a tr ai ono to je korisno i njegove uzroke
i di vi se svemu tome.
Nemoguno je, dakle, da se onaj ko mi sl i da j e oteen
raduje onom ko mu je naneo tetu, kao to je nemoguno
radovati se i samoj teti .
Tako se deava da i si n grdi oca kad si nu ne da stvari
za koje se ovom ini da su dobre. To j e Pol i ni ka i Eteokl a
2
uinilo meusobni m neprijateljima zato to su ti rani du
smatrali za dobro. Zbog toga i zemljoradnik hul i na bogove,
zbog toga i brodar, zbog toga i trgovac, zbog toga i oni koj i
su i zgubi l i enu i decu. Jer gde je za nj i h korist, onde i m je
i pobonost.
Samo onaj ko se stara da svoje udnj e i svoje zazore
upravi na pr avi put ba time se stara i za pobonost. A l i
prinositi r tve livenice i paljenice i prvine po obiaju otaca
dolikuje svakome; to treba initi ista srca, ne bez mi sl i , ne
nemarljivo, ne oskudno, a l i i ne preko snage.
ODLAZAK PROROCISTU
32. K a d ide pr or oi tu, imaj na umu: koj i t i dogaaj
pretstoji, to ne zna, nego si doao proroku da od njega to
uje. A H kakva je stvar, to si znao ve kad si doao ako si
i nae filosof. Jer ako je to jedna od stvari koje ni su u naoj
vlasti, onda to ni u kojem sl uaj u ne moe bi ti dobro i l i zlo.
Ne nosi, dakle, proroku n i udnj e n i zaziranja ni ti mu
i di sa zebnjom, nego s uverenjem da sve to se bude do-
godilo nije n i dobro n i zlo i da se tebe ni ta ne ti e ma
kakvo to-bilo moda se to moe upotrebiti na dobro, i
to t i n i k o <ne moe zabraniti.
Pun pouzdanja, dakle, i di bogovima kao savetodavcima
i , kad ti se da kakav savet, vodi r auna tome koga si uzeo
za savetnika i kome e bi ti neposl uan ako uskr ati po-
slunost.
* Sinovi cara Edipa, koji su, zbog svae oko prestola, izili
na megdan i pogubili jedan drugoga.
36
37
I di pr or oi tu, kao to je Sokrat predlagao, samo u
onakvim pr i l i kama gde svako r azmi l j anj e nalazi obave-
tenje' u sl uaj u, i gde n i razum n i dovitljivost ne daju
sredstava da se jasno sagleda ono to pretstoji.
Kad, dakle, ustreba da se izloi opasnosti za prijatelja
i l i za otadbi nu, ne pitaj pr or oi te da l i treba da se i zl o-
i opasnosti. Jer ako te prorok izvesti da su se pr i r tvo-
vanju pojavila r ava znamenja, onda to oevi dno znai
smrt i l i gubitak dela tvog tela i l i prognanstvo, al i ipak ti
razum nar euj e da se i u ti m okolnostima izloi opasnosti
za prijatelja i za otadbi nu. Zato se upravljaj prema veem
proroku, pitskom Apol onu, koj i je i z svoga hrama izbacio
oveka koj i nije pritekao u pomo svom prijatelju kad je
ovaj bio u samrtnoj opasnosti.
UPRAVLJANJE PREMA OBRASCU
33. Postavi sebi, naposletku, jedan karakter i l i obrazac
po kome bd se upravljao ne samo u privatnom nego i u
javnom i votu.
Obi no uti , i nae govori samo ono to je nuno, pa i
to s najmanje rei . A retko, samo kad trenuci iziskuju da
se govori, progovori, a l i ne svakodnevnim stvarima, ne
borbama gladijatora, ne konjskim trkama, ne atletama,
ne j elu ni pi u to se govori na svakom mestu a
pre svega ne drugim ljudima, ogovar aj ui i h i l i hval ei i l i
upor euj ui .
Nego, ako moe, svojim razgovorom i razgovor dr u-
tva okreni na predmet koj i dolikuje. A l i ako si sam meu
strancima, onda uti .
Ne smej se esto, ni mnogim stvarima, ni preko mere.
Zakl etvi se ukl oni , ako je moguno, sasvim; ako nije
moguno, onda kol i ko se moe.
Pozive za gozbe s i nomi l j eni ci ma i s neobrazovanima
odbijaj. A l i ako se ponekad pojavi takva pr i l i ka, neka t i
panj a bude napregnuta da ne bi pao u pr ostako ponaa-
nje. Jer znaj: ako neko saobr aa s uprl j ani m drugom, mora
se bezuslovno i on uprljati, ma kol i ko on sam bio ist.
Telesne potrebe, naprimer hranu, pie, odevanje, sta-
novanje, dr anj e posluge, podmiruj samo ukol i ko je to
potrebno; a to slui spol j anj em sjaju i r askou toga se sa-
svi m kl oni .
Od obl eavanj a pre braka, kol i ko je god moguno,
uzdr avaj se. A ko si ga okusio, kori sti se njime na zakonit
nai n. A l i ne dosauj i ne zameraj onima koj i polnu po-
trebu podmiruju; i ne govori mnogo tome da si sam dev-
stvenik. ''-
Ako te ko obavesti kako ovaj i onaj tebi r avo go-
vori, ne brani se od onog to je tebi r eeno, nego odgo-
vor i : on zaelo nije znao druge mane koje j a imam, i nae
ne bi pominjao samo ove.
Mnogo posei vati igre u ci r ku nije potrebno. A l i ako
ti kadgod pr i l i ka to nametne, onda pokazuj da se n i za koga
naroi to ne i nter esuj e nego za sebe, to znai : eli da se
deava samo ono to se deava i da pobeuj e samo onaj ko
pobeuj e. Tako nee i mati ni kakvi h nepri l i ka. Sasvim se
uzdravaj da vie kome u znak odobravanja, da mu plje-
ska i l i da se j ae uzbuuj e. A po odlasku ne razgovaraj
se mnogo onom to se dogodilo ukoliko to ne sl ui tvome
uspevanju. Jer i nae bi se moglo initi da si se divio
pretstavi.
Na 'predavanja neki h l j udi ne i di nasumce i l i bez na-
roi ti h razloga. A l i ako ode, pazi da se ponaa ozbiljno i
dostojanstveno i u i sti mah da nikome ne dosauj e.
Ka d namer ava da se s kime sr etne, nar oi to s onima
za koje se i ni da zauzimaju visok poloaj, pretstavi sebi
kako bi u tome sl uaj u postupio Sokrat i l i Zenon, pa nee
bi ti u nepri l i ci kako treba da se ponaa u takvoj pr i l i ci .
Ka d hoe da i de nekoj veoma uglednoj linosti, pomisli
ovo: nee j e nai kod kue, nee te pustiti pred nju, za-
tvori e ti vrata pred nosom, nee obratiti panj u na tebe.
A ko pored svega toga mi sl i da joj treba da ode, i di i , kad
ode, podnosi sve posledice i ni kad nemoj sebi rei : Nije
bilo vredno da otidem." Jer to bi bilo pr ostako i naopako
shvatanje spoljanjih stvari.
Pazi da u dr utvu ne govori esto i opi r no svojim
delima i opasnostima. Jer ako je tebi i prijatno seati se
svojih opasnosti, nije drugima prijatno sl uati to to se
tebi dogodilo.
Isto tako izbegavaj da izaziva smeh, jer takva navika
lako prel azi u prostotu i , u i sti mah, kadra je da u tvojih
blinjih umanji potovanj e prema tebi.
A opasno je uputati se i u sramotne razgovore. Kad
se, dakle, takva stvar dogodi u tvome prisustvu, onda,
38
39
ukoliko je podesna pr i l i ka, i ukor i onoga ko je tako daleko
otiao; i nae bar svojim utanj em, svojim stidom i l i sr di -
tom ozbiljnou pokai svoje neodobravanje takvi h r a-
zgovora.
ULNOM UIVANJU
34. Ka d sebi pr etstavi neko ul no ui vanj e, onda, kao
i kod drugi h pretstava, uvaj se da te ne povuku, ak pusti
da stvar pri eka, i uzmi sebi malo vremena za razmi l j anj e.
Zati m osmotri oba vremena, ono u kome e ti ui vati za-
dovoljstvo i ono u kome e se zbog ui vanj a kajati i samom
sebi zamerati. I ovi m okolnostima stavi nasuprot pretstavu
kako e se radovati i sam sebi davati pohvalu ako se uzdr-
i. A ko t i se, ipak, i ni da je doao trenutak ui vanj a, pazi
da te slasti, prijatnosti i r azl i ne ar i ne osvoje i zanesu,
nego razmi l j aj kol i ko je l epa samosvest da si nad njima
takvu pobedu izvojevao.
35. K a d neto ini na osnovu uverenja da to treba da
ini, ini, i ni kad se ne pl ai da to javno ini, ako mnogi
tome imaju i dr uki j e mi l j enj e. Jer, ako nije pravilno
eno to ini, kl oni se uopte samog dela; ako l i r adi onako
kako treba, ta se boji oni h koj i te bespravno kore?
36. Kao to se dve izreke dan je" i no je" veoma
dobro mogu navesti kao suprotnost, al i ni kako ni su podesne
za spajanje, isto tako moe za telo i mati veu vrednost
odabiranje veeg dela, al i uvanj u obzira prema drugim
gostima za sofrom to ni ta ne pomae.
K a d te, dakle, neko pozvao na gozbu, imaj na umu da
ne treba samo gledati na vrednost donoeni h jela za telo
nego treba paziti i na ponaanj e prema domai nu.
37. A ko se l ati kakva zadatka koj i pr emaa tvoju
snagu, ne samo to e zapasti u sramotan poloaj, nego
e zanemariti i ono to bi mogao i zvri ti .
38. Kao to u etnj i pazi da ne nagazi na i gl u i l i da
ne iai nogu, isto tako pazi da ne naudi svome umu.
I ako prli svakom poslu budemo obr aal i panj u na to, bez-
bednije emo pr i l azi ti poslu.
40
ODRAVANJE MERE
39. Mera za imanje neka svakome bude potreba tela
kao to je noga mera za obuu. A ko stane na ovo staja-
lite, sauvae pravu meru. A l i ako pr ee preko toga.
stroval i e se naposletku u bezdanicu. Isto tako stoji stvar
i s obuom. A ko pr ekor ai potrebu noge, doi e na red
pozlaena obua, pa skerletna, pa vezena. A ko je mera je-
dared pr ekor aena, nema vie ni kakvi h granica.
40. Devojke iznad etr naest godina mukarca ve na-
zivaju gospodaricama. Zato one, kad vide da njihova vred-
nost zavisi samo od toga kol i ko se mukar ci ma dopadaju,
poinju se ukr aavati i sve svoje nade polagati u spoljanje
ukrase. Zato bi bilo savetno da i m se obr aa panj a na to
da samo onda mogu bi ti potovane ako budu vaspitane i
sttidljive.
41. Znak je neobdarenosti mnogo se bavi ti telesnim
stvarima, naprimer suvi e se bavi ti telesnim vebama, su-
vie jesti, suvi e pi ti , suvi e se i spranj i vati , bl udni i ti . Sve
te stvari treba uzimati kao sporedne, a na i zgrai vanj e
svoga karaktera treba upravljati svu panj u.
42. Ka d ti neko zlo i ni i l i t i zlo govori, imaj na umu
da on tako ini i l i govori zato to mi sl i da mu je to dunost.
On ne moe, dakle, da se dri onoga emu t i mi sl i da je
pravilno, nego onoga emu on mi sl i da j e ispravno. Zato
e on, ako inli zlo, pretrpeti tetu, jer se on i vara. Jer ako
neko pravi l an zakl j uak uzima za l aan, to nimalo nee
naneti tete zakl j uku, nego onome ko se vara. A ko to
bude drao u pameti, uvek e se smotreno ponaati prema
onome ko te ogovara. K l i kn i u svakom takvom sl uaj u:
Tako mu se ui ni l o."
43. Svaka stvar i ma dve strane: jednu podnoljivu, a
drugu nepodnol j i vu. Naprimer: ako ti brat ini nepravdu,
ne uzimaj tu stvar tako kao da ti on ini nepravdu jer
to je njegova strana koj u ne moe podnositi nego je
uzimaj s druge strane: on je moj brat, on je sa mnom odra-
stao, i tako e uzeti stvar s podnol j i ve strane.
44. Ovo su loi zakl j uci : Ja sam bogatiji nego ti , ja
sam, dakle, bolji nego t i " i l i Ja sam rei ti j i od tebe, ja sam,
dakle, bolji od tebe."
Pomenute izjave mogu se samo ovako vezivati: Ja sam
bogatiji nego ti , moje imanje, dakle, uma veu vrednost
41
nego tvoje" i l i Ja sam rei ti j i od tebe, moj nai n govora
bolji je, dfckle, od tvoga." A ti sam ni si ni imanje n i nain
govora.
45. Neko se brzo umi va nemoj r ei : on se r avo
umiva, nego: on se brzo umi va.
Neko pije mnogo vi na nemoj rei : on r avo pije,
nego samo: on mnogo pije.
Jer pre nego sazna uzrok, otkud zna da l i r avo radi.
Na taj nai n nee ti se dogoditi da jednim stvarima
dobija pravi l ne pretstave, a da druge, koje ni si upoznao,
bez r azmi l j anj a odobr ava.
FILOSOFSKO PONAANJE
46. Ni kad sebe ne nazovi filosof om, a s obi ni m l j u-
dima ne govori mnogo filosofijskim nael i ma, nego radi
po njima.
Za sofrom, naprimer, ne govori kako treba jesti, nego
jedi onako kako treba.
Jer seti se da se Sokrat u svakom pogledu tako klonio
razmetljivosti da su mu l j udi dol azi l i da i h uputi u F i l o-
sofiju, i on i h je upui vao. Tako je lako podnosio da ne-
zapaen ostane.
A ko kakvu nael u povede razgovor s obi ni m l j u-
dima, naj vi e uti . Jer je vel i ka opasnost da opet neto
izbaci iz sebe to jo ni si svario. I kad t i neko kae da
ni ta ne zna, i t i se zato ne nal j uti , onda znaj da t i je
poetak poao za rukom.
Jer n i ovce ne povr aaj u hranu da obani ma pokau
koliko su se napasle, nego hranu vare i stvaraju vunu i
mleko. Tako i t i ne i zl azi nestr unj aci ma svoja filosofijska
nael a, nego pokazuj svoja dela kao plod ti h nael a.
47. Ka d si svoje telo privikao na prost nai n ivota,
nemoj se time razmetati. A ko pije vodu, ne govori u sva-
koj pr i l i ci : Ja pijem samo vodu."
I ako hoe da se izveba u podnoenj u napora, ini
to za sebe a ne za svet.
Ne gr l i javno hladne ki pove
3
, nego ako te jaka e
3
Da pokau svoju izdrljivost na hladnoi neki stoiki lice-
meri esto su usred zime grlili hladan kamen ili kip od medi.
presvojila, uzmi gutljaj hladne vode, izbaci ga napolje i
nikome ne reci.
48. Staj al i te i karakter obina oveka sastoje se u
tome to on ni kad od samog sebe ne oekuj e kori sti (ili tete,
nego samo od spol j anj i h dogaaja. A staj al i te i karakter
filosofa sastoje se u tome to on svaku korist i tetu oekuje
od samog sebe.
Znaci onoga ko napreduje u mudrosti jesu: nikoga ne
kudi , nikoga ne hval i , nikoga ne prekorava, nikoga ne
okrivljuje, ni kad sebi ne govora kao da je neto i l i da
neto zna. Ka d vi di da ga neto spr eava i l i ometa, ali se
na sama sebe. I ako ga neko hval i , smeje se u sebi onome ko
ga hval i ; i ako ga* neko kudi , ni ta mu ne odgovara. Ponaa
se kao oni koj i se od bolesti j o nisu oporavili, bojei se da
ne ozledi to od onoga to je mal oas zal eeno pre nego
ponovo ojaa. Svaku udnj u odbacio je od sebe, a svoju
odvratnost ograni i o na ono to je suprotno stvarima koje
se nalaze u naoj vlasti. Njegove namere u svi ma stvarima
su odmerene. Da l i se kome ini da je on l ud i l i neobrazo-
van, to se njega ni ta ne tlie jednom r ei : on sebe ne-
prestano posmatra kao neprijatelja koj i razapinje zamke.
49. Ka d se kp hval i e da moe razumevati i obj anj a-
vati Hrisipove spise, govori sam sebi: Da se Hr i si p nije
tako nejasno bio izrazio, ne bi ovaj imao ni ega i me bi se
razmetao." A j a ta elim?
Ja hou da upoznam prirodu i za njom da idem. Zato
pitam: ko je taj ko e mi je objasniti? I kad uj em da je
to Hri si p, obr ati u se njemu. A l i ne razumevam njegove
spise. Zato tr ai m nekoga ko e mi i h objasniti. Dovde jo
nema ni kakva razloga za hvalisanje.
A kad sam nekoga naao ko e mi i h pr otumai ti ,
ostaje mi jo da njegova uenj a primenjujem u ivotu.
Samo se time mogu ponositi.
A l i ako se samo di vi m veti ni tumaenj a, ta sam tada
drugo nego filolog umesto filosofa? Samo s tom razlikom
to mesto Homera obj anj avam Hri si pa.
Zato u se io vie zastideti kad mi neko rekne: Pr o-
itaj mi Hri si pa", i kad ne budem mogao pokazati dela koja
odgovaraju njegovim uenjlima.
50. Sto si sebi postavio kao svrhu, toga se dri vrsto
kao zakona, i kao da si bezbono zgreio ako neto od toga
pr ekr i .
42 43
M a ta neko tebi govorio, ne osvri se na to, jer to
vie ne stoji u tvojoj vlasti.
51. Do kojega e vremena odgaati da sebe smatr a
dostojnim naj vi i h ciljeva i da ni u emu ne r adi protiv
uma koj i jedini odl uuj e ta je dobro a ta je zlo? uo si
nael a uz koja treba da pr i stane i s kojima si se sloio.
Kakva, dakle, ui tel j a oekuj e da njemu pover i popravku
samoga sebe? Ni si vie nezreo deak, nego ve zreo ovek.
A ko sada sebe zanemar i i ako dalje bude lakomisleno i -
veo, i uvek samo nameru za namerom gomilao, i dan za
danom utvr i vao od kojega e obdelavati sama sebe, ne-
e ni opaziti da ni si nimalo napredovao, nego e za celog
svog ivota ostati neobrazovan ovek dok ne umr e.
Zato smatraj sebe dostojnim da ivi kao punoletan
ovek i kao onaj ko napreduje.
I sve ono to ti se ini da je najbolje neka ti je nemi -
novan zakon.
I ako pred tobom stoji kakav napor i l i prijatnost, ka-
kva slava i l i sramota/onda pomisli da je svanuo dan za nad-
metanje, da su olimpijske igre ve tu,, i da v i e nema n i -
kakva odgaanj a i da se u jednom jedinom danu jednim
jedinim poslom sve upr opauj e i l i spaava.
Tako se i Sokrat usavr i o: u svemu to mu se deavalo
on nije panj u obr aao n i na to drugo nego na um. A ti ,
ako j o i nisi, nekakav Sokrat, treba da ivi kao onaj ko
eli da bude neki Sokrat.
njemu se naJTevnosnije obraamo, a prvi sasvim zanema-
rujemo. Stoga mi i l aemo; ali kako se dokazuje da se ne
srne lagati to nam je svagda pri r uci .
53. Iznad svega treba i mati na umu ovo:
Dive, i ti Sudbo, vi me vodite
na poloaj na koji me odrediste:
ja idem odmaCi. A kad. ne bih hteo to,
lo ovek bio bih, a opet moro' bih.
4
A ko se sudbi umeo pokoriti,
taj mudar nam je, on boanstvo poznaje.
5
Ali, Kri tone, ako je tako bogovima drago, neka bude
tako!"
6
Mene A n i t i Melet mogu, dodue, ubi ti , al i mi ne
mogu naudi ti ."
7
NAJVANIJI DEO FILOSOFIJE
52. Pr v i i najpotrebniji deo u Filosofiji jeste primena
njenih uenj a, naprimer: nemoj lagati.
Dr ugi je onaj koj i sadr i dokaze, naprimer: zato se
ne srne lagati. ;
Tr ei je onaj koj i slui utvr i vanj u i daljem i zgr ai -
vanju ba ti h dokaza, naprimer: zato je to dokaz, ta je
to uopte dokaz? ta je to zakl j uak, ta je pr oti vr enost,
ta je istina, a ta je la?
Tr ei deo je potreban radi drugoga a drugi radi prvoga;
a najpotrebniji, koj i m bi se trebalo tek baviti, jeste pr vi .
A l i mi i ni mo obrnuto: zadr avamo se na tr eem delu i
4
Stihovi stoiara. Kleanta.
Euripidovi stihovi (frg. 956 Nauok.).
Rei Sokratove u Platonovu Kritonu (43 TJ\
7
Rei Sokratove u Platonovoj Odbrani Sokratovoj (30 C).
44
45
SADRAJ
Str.
MILO N. BURI: Uvod _ _ _ _ _ _ 5
I Glavni pretstavnici Stoike kole ' 5
a) Stacrija period 5
to) Helensko-rirnsk'i period 6
1. Panetije 6
2. Fosidoniije 9
3. Stoiari u Tarsu 10
c) Pozni period 12
1. L. Anej Seneka 12
2. Epiktet _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 14
3. Marko Aurelije 15
II Epiktetovo uenje 19
ARIJAN: PRIRUNIK EPIKTETOV
Sta je u naoj vlasti a ta nije 27
Zuemje i zaziranje 28
Razmiljanje pire pristupa poslu 28
Ako eli da napreduje 30
Vladanje u ivotu i dobno oAgravainije uloge 31
Dogaaji siu onakvi kako ih primi naa misao 32
Uenje mudrosti ' 32
Razmiljanje listovima i posledicama 35
dunostima 3
Odlazak proroitu 37
Upravljanje prema obrascu 38
ulnom uivanju! 40
Odravanje mere 41
Filosoisko ponaanje 42
Najvaniji deo Filosofije 44
47
Korektor: Ljiljana Tepll
Novinsko-izdavaiko i tampairsko preduzee Kultura",
Mode Pijaide 29, Beograd.
HOLBAH <
Hffl<#*J5JVO RAZGOLIENO X
W
KARL MARKS
H
Cf JE;VREJSKj3JI/HOTANJU
PRILOG KRITICI HEGELOVE FILOZOFIJE PRAVA
LAJBNIC
MONADOLOGIJA
VOLTER
FILOZOF KOJI NE ZNA
ISTORISKA POHVALA UMU
MIKROMEGAS
pa
<

*



<
A F I L O Z O F S K A B I B - L I O T E K A