Izvorni nauni rad

Predrag Vukovi
1
, Drago Cvijanovi
2
, Perica Gligi
3
EKOLOGIJA KAO FAKTOR JAANJA TURISTIKE
KONKURENTNOSTI RURALNIH PODRUJA SRBIJE
4
SAETAK
Zagaenje ivotne sredine, sve vea otuenost ljudi od prirodnog ambijenta,
standardizacija i uniformnost koju prua savremeni nain ivota uticali su da u poslednje
vreme veliki broj ljudi iskazuje interesovanje za povratak prirodi i zdravom nainu
ivota. Veliki broj razliitih prirodnogeografskih celina, ouvan ekosistem, kao i veliki
broj razliitih aktivnosti koje se mogu obavljati u prirodi, su osnov na kome se moe
planirati bogata turistika vanpansionska ponuda. !tavljanje u funkciju turizma kao
mogueg pokretaa privrednog razvoja namee pitanja dali su, i u kojoj meri mogu biti
ova podruja turistiki konkurentna" ilj rada je da ukae na velike potencijale razvoja
ruralnog turizma u !rbiji i pravce njegovog daljeg odrivog turistikog razvoja, sa
akcentom na onim elementima na kojima ona mogu postati konkuretna, kako na
evropskom, tako i svetskom turistikom tri#tu.
Kljune rei: turizam, odrivi razvoj, konkurentnost, ruralno podruje
Predrag Vukovi, Drago Cvijanovi, Perica Gligi
ECOLOGY AS A FACTOR OF RECRUITMENT TOURIST
COMPETITIVENESS IN RURAL AREAS OF SERBIA
ABSTRACT
$olluted environment, ever gro%ing alienation from nature, standardization and
uniformit& of the modern living, are all the reasons %h& recentl& more and more people
are interested in return to nature and health& %a& of life. Vast number of various natural
and geographical areas and preserved ecos&stem in them and also vast number of
different activities %hich can be done in nature is base for future planning of e'tra
tourist services in these areas. (o put tourism as a factor of potential economic
development include )uestions such as are this areas and in %hich amount are this areas
touristic competitive" (he aim of this paper %ork is to sho% huge potentials of tourist
development in !erbia and also %a&s of its sustainable tourist development. (he point is
1
Predrag Vukovi, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beorad, !olina 1"# 11$%$ Beorad, Sr&ija, e'
mail( o))i*e+ mail#iep#&#a*#,u - predra.v+mail#iep#&#a*#,u tel( /011 2$3 11 4564 7 1"1
4
Dr. Sc. Drago Cvijanovi, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beorad, !olina 1"# 11$%$ Beorad,
Sr&ija, e'mail( o))i*e+ mail#iep#&#a*#,u - drao.*+mail#iep#&#a*#,u , tel( /011 2$3 11 4564
0
Perica Gligi, 8niverzitet za poslovne studije Banja 9uka, :akultet za primjenjenu ekonomiju, ;djeljenje
Bijeljina# <ilo=a Crnjansko 1, 6%0$$ Bijeljina, anjalii*+,a>oo#*om, tel# /016 "" 410 0"4,
?
Rad predstavlja deo istra@ivanja na projektu A*ultifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji
prikljuenja +epublike !rbije u ,vropsku uniju - 1?5$$6B, <inistarstva za nauku i te>nolo=ki razvoj
Repu&like Sr&ije,
1
on elements %hich are these areas potentiall& competitive on ,uropean and %orld tourist
market.
Key words: tourism, sustainable development, competitiveness, rural area.
UVOD
Cojam konkurentnosti se naje=De spominje kada se vr=i o*ena polo@aja jedne
zemlje u meEunarodnoj podeli rada# Colo@aj se smatra utoliko povoljnijim ukoliko je jae
izra@ena sposo&nost date zemlje da proizvodi i razmenjuje svoje proizvode i uslue na
nain koji o&ez&eEuje rast @ivotno standarda stanovni=tva te zemlje#
Covremena analiza konkurentnosti i upoznavanje menad@era sa rezultatima
ovakve analize &i tre&alo da ima vi=estruke pozitivne e)ekte( To su
13 na ovaj nain se stvara takmiarska atmos)era-
43 utie se na sve o&like ra*ionaliza*ije u poslovanju-
03 postoji mouDnost da se neke re=ke otklone dok su jo= pro*esu pripreme-
?3 na ovaj nain veDi &roj proizvoda je pre )aze realiza*ije na vi=em stepenu
konkurentnosti-
"3 ujedno i dr@ava je na ovaj nain u povoljnijoj pozi*iji u meEunarodnoj razmeni
proizvoda, odnosno uslua#
Istra@ivanja konkurentnosti turistike desina*ije danas ukazuju da je do=lo do
veliki> promena u )aktorima koji opredeljuju njenu strukturu# Cosledi*e promena su da
oni koji su odovorni za menad@ment destina*ije vr=e njeovu opera*ionaliza*iju u
skladu sa pro*esom neprestano =irenja pravila i prin*ipa na kojima ona poiva# 8pravo
dana=nji trenutak ovori da se pre=lo sa tzv# kon*epta masovno turizma, na nove vidove
turizma, de ruralni turizam predstavlja samo jedan u =irokoj lepezi razliiti> vidova
turizma# ;&zirom na &oatstvo razliiti> resursa koje Sr&ija ima na ruralnim podrujima,
opravdano se oekuje da oni &udu stavljeni u )unk*iju &uduDe razvoja turizma# 8toliko
je i aktuelno pitanje konkurentnosti ovi> poten*ijalni> turistiki> destina*ija#
OSNOV !" #"!VO$ OD#%&VOG 'U#&!(" U S#)&$&
8&rzani nauno te>niko ' te>nolo=ki prores koji je &io imanentan svim
industrijskim revolu*ijama, doveo je do enormno kori=Denja svi> prirodni> resursa#
Raspolo@ivost resursa, kao i eneralno svi> )aktora proizvodnje, imajuDi u vidu takav
model u&rzano razvoja, su se vremenom rapidno umanjivali# To je uslovilo da se
poetkom sedamdeseti> odina pro=lo veka prav*i dalje postizanja privredno rasta i
razvoja, nji>ovo ouvanja, tra@e u druim s)erama, a naroito u s)eri in)ormatike#
Sam model u&rzano industrisko razvoja is*rpeo je osnovne enerike snae i
)aktore, i doveo do oz&iljno naru=avanja prirodno am&ijenta, jednom reju ekolo=ko
zaaEenja# Cojam odr@ivo razvoja se pojavio poetkom osamdeseti> odina dvadeseto
veka i imao je u vidu uspostavljanje pozitivni> odnosa izmeEu ljudski> potre&a za &oljim
kvalitetom @ivota, privrednim razvojem i naru=enom @ivotnom sredinom#
4
Ti> odina usvojen je i dokument A.orld /onservation !trateg&B od strane
A*eunarodne unije za za#titu prirodeB, koji je )ormulisao kon*ept odrivog razvoja#
!remenom se u dokumentima koji su usvajani u odinama koje su sledile, i sve veDe
interesovanja z&o esti> ekolo=ki> pro&lema 2in*idenata3, prvo&itna de)ini*ija odr@ivo
razvoja dopunjavala i pro=irivala# Tako da danas postoji itav niz usvojeni> dokumenata
na razliitim kon)eren*ijama i skupovima koji sa &ave ovim pitanjem#
Kada je re konkretno o odrivom turistikom razvoju, on &i morao da prepoznaje
prava i potre&e domaDina, uva@ava nji>ove resurse 2prirodne i dru=tvene, antropoene3,
@ivotni stil, kulturu kao i pravo da isti utiu na sud&inu lokalni> resursa, turistiki> ali i
svi> ostali>#
8 Sr&iji je trenutno %,"5 F tzv# za=tiDena teritorija, a do 4$1$# odine je planirano
da se za=titi jo= 0,?1 F teritorije
0
# Sr&ija u *elini ledano kao turistika destina*ija ima u
veDoj meri ouvan prirodni am&ijent# ; tome svedoi pet na*ionalni> parkova koji
svojim, prirodnim i antropoenim vrednostima predstavljaju njene pose&ne draulje# To
su( :ru=ka ora, Gerdap, Kopaonik, Tara i Harplanina#
Brojnim aktima u Sr&iji je raulisan odnos prema za=titi @ivotne sredine# Svakako
u prvom redu meEu naj znaajnije spada !akon o *a+,i,i -ivo,ne .redine
4
, ali i &rojna
pod zakonska akta kao =to su na primer, Ured/a o *a+,i,i 0rirodni1 re,ko.,i
2
, ili
Ured/a o .,avljanju 0od kon,rolu kori+enja 0ro3e,a divlje 4lore i 4aune
5
kao i
&rojna drua pod zakonska akta koja direktno reuli=u odnos prema @ivotnoj sredini#
Sa aspekta turizma i njeove uloe u ouvanju i za=titi @ivotne sredine u prvom
redu kao najva@niji pravni akt se istie !akon o ,uri*3u
6
, a potom i &rojna pod zakonska
akta koja prate ovaj va@an dokument#
Ietaljan preled za=tiDene prirodne &a=tine Sr&ije prikazan je u ta&eli#
'a/ela 1. !a+,iena 0rirodna /a+,ina u #e0u/lici Sr/iji
S# S#)&$"
Cen,ralna
Sr/ija
"P
Vojvodina
"P 7o.ovo i
(e,o1ija
Uku0no 1 1$%
Ja*ionalni parkovi'
ukupno
" 0 1 1
Carkovi prirode' ukupno 1? ? 5 1
Credeli'ukupno 16 1? 4 1
Credeo izuzetni> odlika 11 1 4 1
Rezervati'ukupno 60 ?" 41 6
Spe*ijalni rezervat
prirode
1" ? 11 '
;p=ti rezervat prirode 1 1 ' '
Spomeni*i prirode'
ukupno
014 154 1" 0"
Spomenik prirode
&otaniko karaktera
4"6 1"4 10 44
0
KLMNOP 012341 51 5167879 :;8;34< =;>8?<#
?
QRSTUVWP XRNYWPZ [QB U\#10" ]4$$?
"
QRSTUVWP XRNYWPZ [QB U\# "$]50
%
QRSTUVWP XRNYWPZ [QB U\ 01]4$$" P ?"]4$$"
6
QRSTUVWP XRNYWPZ [V^SURPZV Q\UP_V ?"]4$$"
0
Spomenik prirode
eolo=ko i
>idrolo=ko karaktera
"" ?$ 4 10
Codruja od
kulturno i
istorijsko znaaja'
ukupno
?0 04 % "
8kupno za=tiDeni>
pririrodni>
do&ara
?%?
Crirodne retkosti &iljne
vrste ' ukupno
41"
Crirodne retkosti
@ivotinjske
vrste'ukupno
?46
Izvor( `avod za za=titu prirode Sr&ije 7 aaa#natureprote*tion#or#,u
U'&C"$ 7O8OG&$ N" 7ON7U#N'NOS'
Sr&ija je &ila odsutna duo sa turistiko tr@i=ta z&o poznti> doaEanja iz
devedeseti> odina# Tokom ovo vremena na turistikom tr@i=tu su se desile &rojne
promene koje su stavile kao prioritetan *ilj njenu reintera*iju u okvire savremeni>
turistiki> tokova# Karakteristika moderno turistiko restruktuiranja je uradnja
e)ikasne ekolo=ke komponente u turistiki proizvod i njeovu promo*iju, tretirajuDi je
kao veoma znaajnu kariku za ostvarenje konkurentske pozi*ije i uslov za privlaenje
turistike tra@nje# Tim vi=e, ovo je prioritetan *ilj u pro*esu reintera*ije u savremene
turistike tokove i osnov za jaanje njene konkurentnosti#
Trenutno se na svetskom turistikom tr@i=tu nudi vi=e od 1"$ na*ionalni>
turistiki> proizvoda
6
# Codatak, po se&i, ovori o snazi konkurentske &or&e# `akljuak je,
svakako, da sistem kvaliteta, a pre svea ekolo=ki kvalitet, jeste jedan od kljuni> )aktora
na kome mora da se insistira kako &i se dostila, a potom i ouvala konkurentnost i
izvr=ilo uspe=no pozi*ioniranje# ImajuDi upravo u vidu ekolo=ki kvalitet, a pre svea
ouvanost prirodno am&ijenta, mouDe je o&ez&editi i &olju( tr@i=nu pozi*iju, duoronu
razvojnu odr@ivost i veDu pro)ita&ilnost# Sa drue strane, polazeDi od turistike tra@nje, a
imajuDi u vidu marketin kon*ept kao &azinu poslovnu )unk*iju svi> privredni>
su&jekata, mora doDi do usala=avanja @elje za podmirenjem turistiki> potre&a i
ouvanja @ivotne sredine#
Crimena svi> naela odr@ivo turizma u primarni )okus stavlja pitanja(
razumevanja vrednosti i snae uti*aja veliko &roja )aktora na @ivotno
okru@enje-
uvanje, za=titu, i unapreEenje kvaliteta postojeDi> prirodni>, kulturno'
istorijski> i drui> resursa-
poten*iranje plansko reionalno aspekta razvoja-
uspostavljanje riorozni> standarda za izradnju turistike in)rastrukture-
do&ar &alans ekonomski>, so*ijalni>, ekolo=ki> i drui> *iljeva#
6
K\VbN ^LMNOPbN YcVdYZV dS\PYdPeZV L\XNWPfNOP_V 7 aaa #tourism 'or #*om
?
8spe=na implementa*ija ekolo=ki> komponenti 2za=tita okoline, davanje prednosti
onim proizvodima koji su oranizvovani u skldau sa ekolo=kim standardima itd#3 u
&uduDem sprovoEenju marketin aktivnosti u turizmu je osnova na kojoj De se trajno
raditi konkuretnost u ruralnim podrujima# Razvoj turizma tre&a da istie ekolo=ke,
zdravstvene, rekreativne vrednosti i spe*i)inosti re*eptivno prostora# 8 svemu tome
tr@i=te Evropske unije imaDe dominantnu pozi*iju u okviru razvojni> parametara#
Strukturna raznolikost, ekolo=ka utemeljenost, otvorenost, prilaodljivost,
dinaminost, prostornost, komplementarnost i interalnost su za>tevi koji se moraju
ispuniti kako &i se izvr=ilo kvalitativno markiranje turistiko proizvoda# Ja ovaj nain
&i se duorono o&ez&edila )unk*ionalnost u poledu zadovoljenja potre&a razliiti>
semenata turistike tra@nje i izvr=ilo jaanje konkurentosti na svim tr@i=tima uz pro*es
permanentno inoviranja#
PO'#)" !" $"9"N$( V"NP"NS&ONS7 PONUD
8 poslednjoj de*eniji dvadeseto veka je sve vi=e na znaaju do&io tzv# turizam
pose&ni> interesovanja# Razlo za ovo tre&a tra@iti u injeni*i da savremeni turista te@i da
po&ene od uni)ormnosti koje nude standardizovane posete odreEenim destina*ijama i
tzv# resort'ima# `a>tevi turistike tra@nje su usmereni na to da se te@i da se pored
uo&iajene pansionske ponude, prorami &oravka na odreEenoj destina*iji oplemene i
novim distinktivnim vanpasionskim sadr@ajima# 8pravo na tim distink*ijama turistike
ponude se i u novije vreme razvija konkurentska &or&a meEu &rojnim destina*ijama#
Re je o onim destina*ijama koji imaju karakter direktne konkuren*ije o&zirom na
te@nju da se u veDem &roju privuku turisti isto sementa turistike tra@nje# gledano u
pro=lost ove destinaje su imale karakter supstituta, o&zirom na sadr@aje koje su tada
nudile# ;vim je jasno stavljeno do znanja menad@erima destina*ija, da proram &oravka
u destina*iji predstavlja okosni*u uspe=no pozi*ioniranja na savremenom turistikom
tr@i=tu i su=tinu savremene konkurentske &or&e za svako novo turistu#
Eko turizam je noviji pojam koji delimino lii na marketin=ku ak*iju, a
delimino ima upori=te u pona=anju turista koji se&e smatraju tzv# eko'turistima# Jaime,
re je o&liku turizma u kome uestvuju ekolo=ko svesni pojedin*i i]ili rupe, koji svojim
delovanjem na okolnu poku=avaju smanjiti neativne e)ekte koje stvara tzv# masovni
turizam# Ja ovom talasu razvio se itav pokret, koji u literaturi se mo@e naDi sa nazivima
A>umaniB, AodovoranB, jednom reju alternativni turizam# Ianas se svi ovi nazivi
sumarno o&u>vataju pod jedinstvenim nazivom Aodr@ivi turizamB#
Karakteristika eko'turizama je da mnoi reioni @ele da iskoristite svoju
industrijsku nerazvijenost kako &i na svoje podruje privukle one turiste koji vole
netaknuta prirodna podruja# !alja nalasiti da je za dolazak sementa takve turistike
tra@nje neop>odna AkakvatakvaB in)rastruktura, koju mnoi reioni, valja i to nalasiti,
jo= uvek nemaju# ;vim se jasno ukazuje na put kojim ova podruja mou postati
konkurentna na turistikom tr@i=tu#
JasleEene neativne privredne karakteristike koje ima Sr&ija 2pre*iznije pro*es
industraliza*ije nije &io zastupljen u velikoj meri3 su uti*ale da se sauva prirodni )aktor,
=to je stvorilo povoljne uslove da se danas slo&odno mo@e ovoriti o do&rim uslovima za
odr@ivi turistiki razvoj# ;vo mo@emo potkrepiti injeni*om da vi=e od 1$F teritorije
Repu&like Sr&ije su tzv# ruralna podruja i da na ovim podrujima prema propisu iz 4$$4#
"
odine @ivi ?0,%F ukupno &roja stanovnika# ImajuDi u vidu veliinu teritorije i &roj
stanovnika koji @ive na ovim podrujima, tim vi=e i ravoj eko'turizma &i i> uposlio, a
imajuDi u vidu i injeni*u da turizam ima multiplikovan e)ekat na ukupan privredni @ivot,
pozitivni rezultati &i se veoma &rzo uoili#
8(N'& 'U#&S&97 PONUD #U"8N&: POD#U9$"
`a>valjujuDi prirodnim, ekoli=kim i am&ijentalnim karakteristikama, razliite
ruralne sredine su veoma zanimljiv i perspektivan prostor za razvoj turizma# Adekvatno
izraEene kuDe za odmor u prirodi koju odlikuje mir i ti=ina, su prave oaze za ljude iz
visoko ur&anizovni>, industriski> *entara#
8 pro=losti razvoju ovo vida turizma je davana samo deklarativna podr=ka, ali se
od skora krenulo sa o@ivljavanjem neki> ideja# Izradnja etno sela kao =to su na primer u
Siroojnu na `lati&oru ili Irvenrad na <okroj ori, zatim tipski> sala=a 2sala=i 1? i 106,
koji su u toku 4$$?# odine u *ilju promovisanja Sr&ije kao Atranzitne destina*ijeB na
putu ka A;limpijskoj AtiniB podinuti i predstavljaju prave draulje !ojvodine3, zatim
&rojni> etno domaDinstava koji> je svakim danom sve vi=e ili ri&arski> etno sela koja se
planski rade na Irini, Savi, Iunavu, <oravi su samo neki od sve prisutniji> sadr@aja
koje nudi &oravak u ruralnim podrujima#
Brojna sela =irom Sr&ije su osnov za dalje planiranje, naroito imajuDi u vidu
trendove na zapadu tzv# Apovratak korenimaB, kon*ept Azdrave >raneB, stari o&iaji i
zanati, sve veDa popularnost tipini> etno sdr@aja 7 muzika, )olklor, naivno slikarstvo itd#
8 tom smislu kao sastavni deo turistike ponude sve e=De se promovi=e lokalno,
reionalno i na*ionalno# Cosmatrano sa to aspekta, jaa i uloa seoski> domaDinstava#
;vo je i u skladu sa injeni*om da je krajem pro=le de*enije kao akt politiko
opredeljenja promovisan model ruralno razvoja 2CAC3 koji pretpostavlja
multi)unk*ionalnu prirodu evropske poljoprivrede i njenu razvojnu ulou u privredi i
dru=tvu u *elini# Coljoprivreda kao primarna privredna rana ima dalekose@ne interese za
komplementarnu saradnju sa svim sektorima privrede# Iakle i sa turizmom#
Kon*ept odr@ivo razvoja zasnovano na prirodnim resursima, demora)skoj
strukturi koja je, valja istaDi, na podruju Sr&ije naru=ena depopula*ijom, &oatstvu njene
multietninosti i de)inisanom tr@i=tu njeovim *iljnim rupama, su osnov i aran*ija
uspe>a u ovom vidu turizma#
Jeki od vanpansionski> sadr@aja kojima se mo@e o&oatiti &oravak na ovim
podrujima su
1# 8poznavanje turista sa ,radicijo3 i o/i;aji3a naroda i narodnosti, naroito na
podrujima de je multietninost zastupljena i ini &oatstvo lokalni> zajedni*a, =to
pru@a =irinu za kreativnost u pravljenju razliiti> aktivnosti i prorama &oravka-
4# Ga.,rono3ija, odnosno proizvodnja lokalni> spe*ijaliteta kao i pripremanje
Azdrave >raneB ili oranska proizvodnja >rane, =to je o)i*ijelni naziv# Kon*ept je vrlo
popularan u visoko ur&anizovanim zmljama poslednji> odina i mo@e &iti sadr@aj
uostiteljski>, ali i drui> mani)esta*ija sa kulinarskim sadr@ajima-
0# 8poznavanje sa 4olkloro3 i igra3a svi> naroda i narodnosti# 8 skladu sa
pred>odnim kao loian korak je i oraniza*ija &rojni> mani)esta*ija koje &i mole da
ispunjavaju kulturni proram tokom itave odine razliiti> ruralni> sredina-
%
?# 8poznavanje sa .,ari3 *ana,i3a i ala,i3a# hedna od karakteristika
savremeno turistiko tr@i=ta je da su unikatni proizvodi visoko *enjeni i da dana=nji
turista te@i da po&ene od uni)ormnosti koje mu nudi lo&aliza*ija# Kroz duu istoriju
razvoja ljudsko dru=tva mnoi zanati i alati koji su irali va@nu ulou u seoskim
domaDinstvima, su na@alost veD odavno za&oravljeni i napu=teni# gotovo da u svakoj
sredini se mou jo= uvek pronaDi ljudi koji su vini njima, a koji &i ukoliko &i imali
ekonomski interes, iste moli da prezentuju turistima iz visoko ur&anizovani>
industrijski> zemalja de su oni odavno za&oravljeni i napu=teni#
"# Narodna radino., ' Boatstvo multietninosti stvara i &oatstvo i raznolikost
narodni> radinosti koje mou delovati dosta ezotino# Skoro svaki ruralni kraj se mo@e
po>valiti nekim svojim tipinim proizvodom koji nastaje kao delo vredni> ruku me=tana
toa kraja# Jarodna radinost je privileija @itelja razliiti> ruralni> sredina, koji u takve
proizvode ula@u svoje vreme, ume=nost i smisao za lepo# Ianas u svetu su nadaleko
uveni &rendovani proizvodi kao =to su na primer iCirotski Dilimj ili vuneni proizvodi
@ena sa Tare, `lati&ora, Kopaonika ime se potvrEuje da ono =to je lokalno mo@e postati i
svetsko#
%# 7ul,urne i .0or,.ke 0rired/e, Kao =to su na primer prired&e u ast
poljoprivredni> proizvoda 2A!r=aki dani vinaB ili AKarlovaka &er&aB3 zatim#
AkupusijadaB u :utou, AslaninijadaB u Kaarevu ili tipine mani)esta*ije, kao =to je
ASa&or u guiB ili mani)esta*ije tipine za neku seosku sredinu, kao =to su na primer
A&or&e usakaB u <okrinu i sl# su samo neke od &rojni> mani)esta*ija koje svake odine
privlae sve vi=e turista#
Svi ovi sadr@aji su &azirani na tipinim etno motivima koji =to su vi=e autentini,
utoliko mou postati i atraktivniji za turiste i time osna@iti konkuretnost ovi podruja#
!"78$U9"7
Croram &oravka turista u prirodi i na selu nemo@e se prepustiti sti>iji i lokalnoj
snala@ljivosti nji>ovi> @itelja# ;na mora &iti oz&iljan predmet analize ukoliko se oekuju
razvoj i e)ekti od ovo vida turizma# haanje turistike ponude na ruralnim podrujima
koje je postalo imanentno nakon devedeseti> je pojaalo rivalitet meEu destina*ijama#
8toliko i kvalitet pru@anja uslua je, kako to mnoa istra@ivanja potvrEuju, jedan od
presudni> )aktora koje turisti imenuju kada daju o*enu o &oravku u nekoj turistikoj
destina*iji# ;vo se mora imati u vidu kako &i se ojaala konkuretnska pozi*ija ovi> mini
destina*ija# 8pravo u tome le@i =ansa za punu kreativnost koje imaju me=tani ovi>
sredina# !a@nu ulou u unapreEenju neki> od pomenuti> sadr@aja moao &i da odira
privatni sektor odnosno mali &iznis# Cravljenje par*ijalni> turistiki> prorama zaslu@uje
podr=ku, naroito )iskalnu ali i podr=ku u plasmanu, jer &i oni moli da relativno &rzo
o&oate vanpasionsku turistiku ponudu i doprinesu naporima da se kroz nju e)ikasno
predstave i tr@i=no valorizuju resursi kojima raspola@u ova podruja# Ja ovaj nain &i
mole da se o&ez&ede i osnove za dopunsku zaposlenost u privatnom sektoru &ez
znaajni> ini*ijalni> ulaanja, =to je op=ti dru=tveni interes, a u ova podruja u&rzano
ponu da se razvijaju#
6
8&'#"'U#"
!ukoviD Credra, SimonoviD `oran, kamoviD !ladana @Adrivi turizam u
funkciji razvoja ruralnih podruja VojvodineB asopis AEkonomikaB, Ji= 4$$"
odine
!ukoviD Credra, Ce*iD Jata=a, CvijanoviD Irao, Adrivi turistiki razvoj
ruralnih podruja !rbije, asopis A,konomika poljoprivredeB, Beorad 4$$6#
odine
!ukoviD Credra, <arija <# JikoliD A!eoska enska populacija kao oslonac
multifunkcionalnog razvoja ruralnih podrujaB. Tematski z&ornik 7
<ulti)unk*ionalna poljoprivreda i ruralni razvoj, Institut za ekonomiku
poljoprivrede, Beorad 4$$?#
;njen BakiD A*arketing u turizmuB, Ekonomski )akultet 7 Beorad 4$$0#
odine
8nkoviD Slo&odan, Bojan `eeviD, A,konomika turizmaB Ekonomski )akultet 7
Beorad 4$$"# odine
aaa#natureprote*tion#or#,u
aaa#tourism'or#*om
1