Ljubodrag Dimi

Kulturna politika u Kraljevini Srba, Hrvata

i Slovenaca (mogunosti i ogranienja)
U trenutku kada je nastala Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca
(SHS), kasnije Jugoslavija, sutinska pitanja njenog ureenja
i razvoja nisu bila jasno oblikovana i osmiljena. U osnovi
modernizacionih ideja o kulturnom, nacionalnom i politi-
kom jedinstvu i integraciji jugoslo venskih naroda, koje su
opsedale intelektualnu elitu, naunike, pisce i umetnike,
bio je najee strah od stranih asimilatorskih uticaja (germa-
nizacija, italijanizacija, maarizacija), nacionalnih i verskih
raskola, partikularistike i tradicionalizmom optereene sves-
ti, zaostalosti i svojevrsne skuenosti malih, neznatnih, svetu
nepoznatih i zatvorenih balkanskih nacionalnih kultura. O
mogunosti ubrzanog drutvenog i ekonomskog napretka,
osmiljavanju strategije razvoja i perspektivi kulturnog uzdi-
zanja u novoj dravi gotovo da nije bilo rei.
U pripremi za XX vek srpska politika elita je ujedinjenje u
jednu dravu etniki jedinstvenog, a politiki podeljenog
naroda (N. Pai) smatrala imperativom vremena. Shvatanje
o etnikoj bliskosti i istorijskoj povezanosti pojavljivalo se u
raznorodnim oblicima: ideja o kulturnoj autonomiji i poseb-
nom integralnom jugoslovenskom prostoru u okvirima
Austro-Ugarske, panslavistike vizije ujedinjenja slovens tva,
ujedinjenje sa Bugarskom ili stvaranje jugoslovenske drave
pod vostvom Srbije. Taj dijalektiki zbir razliitih pogleda
i politikih ideja govorio je o nejednakoj nacional noj svesti
njenih protagonista te o razliitim klasnim i nacio nalnim
egoizmima te konfesionalnim opredeljenjima. To, ipak,
nisu bile samo elje razdrobljenog srpstva i potinjenog
Kulturna politika u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca
308
slovenstva da se ujedini, tenje mladog graanstva da obez-
bedi trite i opstane, nastojanja srpskih politikih elita da
njihova drava prekorai granice zatvorenog balkanskog
kotla u kome se, nakon 1878. godine, nala, i snovi jugoslo-
venskih intelektualaca, idealista i matara, koji su negovali
svest o jugoslovenskom duhovnom jedinstvu. U pitanju je
bila egzistencijalna nunost. Procenjivano je da male drave
ne mogu izdrati borbu u utakmici ekonomskoj, kulturnoj
i politikoj, da pretnja propau malih moe biti izbegnuta
jedino grupisanjem, a naroito sabiranjem srodnih plemena
u jednu jaku dravu, te da budunost imaju samo jake i ve-
like drave. Drugim reima, uz izraenu spremnost da se
nezavisnost drave brani i uva po svaku cenu, uverenost da
ujedinjenje u veu zajednicu obezbeuje budunost postala
je osnovna sastavnica dravne i politike misli.
Prostor koji je objedinjen 1918. granicama jugoslovenske
drave bio je ekonomski, geografski, istorijski i kulturno
veoma sloen: okupljao je mnotvo pejzaa (planinski masivi
i rene doline, panonska ravnica i jadranska obala), pred-
stavljao prirodnu vezu severne, srednje i zapadne Evrope
sa Azijom, nagovetavao dodir Mediterana sa kontinen-
talnim blokom, bio raskrsnica vanih puteva, predstavljao
mesto susreta razliitih civilizacija, bio sredite kulturnih
razmena, netrpeljivosti, ratova te sudara starog i novog u
svakodnevnom ivotu. Ekonomski i kulturno dezorganizo-
van i zaputen prostor jugoslovenske drave bio je pode ljen
brojnim ekonomskim, kulturnim i politikim pregra dama
koje su ilavo opstajale, a kulturno i politiko inile ilu-
zornim, te koje su podgrevale lokalne separatizme i uske
nacionalne interese, uskraivale integraciju i zajedniku
budunost narodima koji su na njemu iveli. Vekovima
strategijski znaajno granino podruje velikih carstava
i prostor za nagodbu velikih sila, on je predstavljao deo
evropskog kontinenta na kome se, u regionalnom okviru,
309
Ljubodrag Dimi
odigravala svetska istorija. Jugoslovensko ujedinjenje je taj
prostor uvodilo u evropske procese kao politiki nezavisan
- okupljen pod jednim dravnim krovom, jer novonastala
drava nije bila samo balkanska zemlja nego i velika evrop-
ska integracija (alpska, balkanska, mediteranska, podunav-
ska i srednjoevropska).
Jugoslovenski prostor nije bio jedna geografska celina nego
spoj vie geografskih oblasti. Oko 70% teritorije jugoslo-
venske drave zaposedale su planine. Na severozapadu
su dominirali ogranci Alpa. Na njih su naslanjale Dinarske
planine koje su ka jugoistoku predstavljale obod jadranske
obale. Na njihovim vrhovima zaustavljala su se prodiranja
mediteranske klime, kulture i vegetacije, a otpoinjale teko
prohodne oblasti kontinentalnog bloka. Na istoku zemlje
nalazile su se Rodopske planine, proarane prostranim do-
linama i masivnim planinama, a na severu Panonska ravan
sa osobenim geografskim i kulturnim karakteristikama. Na
tom prostoru, koji izgleda kao seoski okean na kome, poput
nejednako rasporeenih ostrva, egzistiraju gradovi (preko
200 gradova i oko 350 varoica), preplitalo se vie kulturnih
pojaseva (italijanski, patrijarhalni, srednjoevropski, turski i
vizantijsko-cincarski), ostavljajui svoj otisak u arhitekturi,
folkloru, ishrani, nainu miljenja, navikama, oblaenju,
verovanju, ivljenju. Planine su bile uvari prolosti: starih
alata, navika, mitova, obiaja i tradicija te preivelih men-
taliteta koji teko ustupaju pred savremenou. Panonskom
ravni i dolinama reka, pak, stizala je kultura Evrope.
Kraljevinu SHS odlikovala je velika neujednaenost drutava
koja su, nakon 1918. godine, nastavila da egzistiraju u okviru
njenih granica. Prema nacionalnom sastavu stanovnitvo je
bilo izmeano do stepena kada ga je bilo nemogue deli-
ti. Religiozna zatvorenost te konfesionalna podvojenost
i sup rotstavljenost dodatno su optereivali ivot. Religija
se javljala, gotovo, kao vododelnica nacija. Inae, prema
Kulturna politika u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca
310
po pisu stanovnitva iz 1921. pravoslavnih je bilo 46,67,
rimokatolika 39,29, muslimana 11,22, protestanata 1,91,
mojsijevaca 0,54, grkokatolika 0,34%, i ostalih 0,03%.
Uoljiva je, dalje, prosvetna neravnomernost i zaputenost.
Obrazovna struktura bila je pokazatelj i merilo modernosti.
Popis stanovnitva iz 1921. pokazivao je da je u zemlji, od
ukupnog broja stanovnika starijih od 12 godina, nepismeno
51,5%. Od nepismenosti je posebno patilo selo, ali budui
da je bilo autarhino, van komunikacija i trita te zatvoreno
njegovi stanovnici (posebno enska populacija) nisu oseali
potrebu za ovladavanjem vetine itanja te komuniciranja
knjigom i pisanom rei.
Ako se pismenost uzme kao jedno od osnovnih merila
kulturne razvijenosti pojedinih sredina, podatak da je
broj nepismenih 1921. iznosio u Makedoniji 83,86, Bosni
i Hercegovini (BiH) 80,55, Crnoj Gori 67,02, Srbiji 65,43,
Dalmaciji 49,48, Hrvatskoj, Meumurju i Slavoniji 32,15,
Bakoj, Banatu i Baranji 23,31 te Sloveniji 8,85% svedoi o
kulturnim raskoracima i neophodnoj potrebi nove drave
da ih prevazie. Sve to je dodatno optereivala i injenica
da je u pojedinim banovinama enska populacija bila etiti
puta nepismenija od mukog stanovitva (pismena tek svaka
sedma ena). Opta higijena i zdravstvene prilike najdirekt-
nije su bile u vezi sa stepenom prosveenosti.
Mali posed (67% svih gazdinstava manji od 5 ha), koji ne daje
trine vikove, vezuje u neracionalnom i neproduktivnom
radu brojnu radnu snagu, a nema dovoljnu akumulaciju
da pokrene promene u nainu proizvodnje i nainu ivota
dominira u agrarnoj proizvodnji. Modernizacija drutva je
usporena, a socijalna mobilnost neznatna (u gradovima
ivi 15,8% stanovnitva; procenat zaposlenih u industriji
povean je u deceniji sa 8,65 na 10,73%; primetne su i soci-
jalne neravnomernosti: dok se u Dravskoj banovini 60,28%
311
Ljubodrag Dimi
stanovnitva bavi poljoprivredom, a 22,15% radi u industriji
i zanatstvu, u Vrbaskoj banovini od obrade zem lje ivi 88,16,
a od industrije i zanatstva 5,19% stanovnika). Prostorna
mobilnost govori o tromom drutvu: 76,4% celokupne
populacije nastavlja da ivi u istoj optini u kojoj se rodilo,
83,4% u istom srezu, a 92,4% u istoj banovini. Natalitet i
mortalitet izuzetno su visoki (natalitet 32-35, a mortalitet
18%), socijalne su bolesti izraene (tuberkuloza je meu
1,5, a malarija meu 1,2 miliona stanovnika; smrtnost dece
je 46% svih umrlih), agrarna je prenaseljenost uoljiva, a
jednolina i nedovoljna ishrana deo je svakodnevice u kojoj
se gladuje i tedi (postovi od 50-194 dana godinje, a glad
u 120 srezova).
Zemlji male akumulacije i neracionalne proizvodnje, nacio-
nalno heterogenoj, a demografski i materijalno istroenoj
u ratovima, zemlji sitnih seljakih gazdinstva, verski zat-
vorenoj i konfesionalno podvojenoj, optereenoj prolou,
ekonomski dezintegrisanoj, kulturno zaputenoj i politiki
polarizovanoj trebala je jedna osmiljena kulturna poli-
tika koja bi pomogla ekonomsku i omoguila kulturnu
integraciju nove drave, spreila udaljavanje stanovnitva
postojeih istorijskih oblasti, politiko jedin stvo uinila
moguim te doprinela da uzajamnost kultura dobije puni
zamah i postane izraz kulturnog bia i duha naroda koji su
otpoinjali zajedniki ivot. Da bi bila denisana kulturna
politika neophodno je bilo znati kakvo se drutvo eli
ostvariti, kojim sredstvima i na kakav nain? A ba na ta
pitanja vlast u Kraljevini SHS nije, due od jedne decenije,
imala odgovora.
Smisao i sadrina kulturne politike bili su uslovljeni eko-
nomskim mogunostima drutva, istorijskim nasleem, kul-
turnim tradicijama i aspiracijama vodeih drutvenih snaga
i prirodom drutvenog sistema, odnosno nainom ureenja
Kulturna politika u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca
312
i stepenom funkcionisanja vlasti. Ta brojna ogranienja
presudno su uticala to se, u itavom periodu izmeu Prvog
i Drugog svetskog rata, kulturna politika iskazivala kao
skup elja i projekata koji nisu imali mnogo zajednikog sa
realnim stanjem. Od subjekata vlasti i politike doivljavana
je, iskljuivo, kao politika delatnost, pogodna forma za
plasiranje ideolokih sadraja, oblast u kojoj se projektuju i
parcijalno iskazuju politiki pogledi, ideoloki interesi, eko-
nomske mogunosti, kolektivna svest i zrelost drutva.
Politike partije koje su uestvovale u vlasti najee nisu
imale svoje razvijene stranake programe kulturne poli-
tike. Radikale, koji u prvoj deceniji ivota jugoslovenske
drave nisu bili na vlasti samo 293 dana, to pitanje gotovo
da nije interesovalo. Njihova vienja kulturnog i prosvetnog
razvoja svodila su se na projekcije prolosti neprimerene ju-
goslovenskoj stvarnosti. Naela o besplatnom, obaveznom
i optem obrazovanju te brizi za narodno zdravlje, prokla-
movani 1881. u Politikom programu njihove stranke, bili
su deklarativne prirode i nisu nali odraza u politikoj
praksi. Oni su uoavali kulturne razlike ali su, istovremeno,
smatrali da je njihovo prevazilaenje mogue prirodnim
putem, tj. bez nekog posebnog kulturnog i prosvetnog
angamana politikih partija na vlasti. Meu radikalskim
prvacima bilo je miljenja da je kulturna razvijenost severo-
zapada najvea smetnja naoj zajednici, naoj je dinstvenoj
dravi, ali i onih temeljenih na ubeenju da je ivot u za-
jednikoj dravi idealna prilika da kulturno jedni drugima
pomognemo i bre civilizacijski i kulturno napredujemo.
Pri tome su radikali odbacivali podrugljive tvrdnje svojih
politikih oponenata o postojanju istone (vizantijske) i
zapadne kulturne orijentacije te isticali da u novoj dravi
postoji samo jedna kulturna tendencija - drati se evrop-
ske civilizacije. Optube da je srpska kultura orijentalna i
313
Ljubodrag Dimi
da koi evropeizaciju Kraljevine SHS radikali su smatrali za
lager separatista, potez proraunat za agitovanje meu
neprosveenim masama hrvatskog sela. No, inercija i olako
procenjivanje vanosti kulturnih razlika presudno su uticali
da su radikali kulturna i prosvetna pitanja, u aru politikih
borbi, potiskivali na marginu svojih interesovanja.
Kao moderna politika partija jugoslovenske orijentacije
(naglaeni centralizam i unitarizam), Demokratska stranka
(DS) je vie od ostalih politikih grupacija poklanjala pa nju
prosvetnim pitanjima:
Prosvetno podizanje naroda i jedinstvena kolska politika pod-
loga /je/ pravilnog ostvarenja narodnog ujedinjenja i jedinstvene
narodne jugoslovenske kulture (iz Programa DS).
Demokratska stranka je insistirala da nastava u koli bude
dravna, da bude izvrena njena unikacija na celoj terito-
riji drave, da osnovna kola bude izdravana iz dravnog
budeta, da nastava bude tako ureena kako se njome ne
bi povredila oseanja nijedne narodnosti i nijedne vero-
ispovesti, da pohaanje kole bude obavezno za celu aku
populaciju te da drava podri proces formiranja narodne
inteligencije i rad na kulturnom i intelektualnom razvitku
enskinja. Smatrajui prosveenost stanovnitva najvrim
i najpouzdanijim temeljom svake drave i uslovima njenog
svekolikog napretka, kulturni koncept demokrata je imao
eminentno modernizacionu i prosvetiteljsku funkciju. Jedini
problem bio je u tome to u godinama kada je DS bio na
vlasti, a njegovi istaknuti lanovi prvi ljudi u resoru Mini s-
tarstva prosvete, takva vienja kulturne politike nisu bila
pretoena u konkretnu kulturnu i prosvetnu akciju.
Hrvatska republikanska seljaka stranka, kasnije Hrvatska
seljaka stranka (HSS), imala je razvijeni kulturni koncept,
ali je svojom opstrukcijom uticala da njegova realizacija ne
Kulturna politika u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca
314
ostavi traga u dravnoj kulturnoj politici u onoj meri kao
to bi to bio sluaj da su njeni politiki predstavnici uestvo-
vali u radu Narodne skuptine. Ideolozi HSS-a su smatrali da
moderna kulturna politika mora biti zasnovana na na rodnoj
kulturi, osobenoj za svaki narod, pa tako i hrvatski. Stranka
je imala krajnje kritiki odnos prema dravnoj koli smatra-
jui da ona svojom univerzalnou gui i unitava autohtoni
duh hrvatske kulture, da je daleko od ivota, nepraktina i
nesposobna da odgaja linost te sklona intelektualizmu, a
neprilagoena kulturnom idealu hrvatskog sela.
U redovima bliskim hrvatskom pokretu vremenom je sazre-
vala svest da ekonomska i kulturna dominacija hrvatskog
naroda u Kraljevini SHS treba da postane osnovna poluga
uz iju pomo je trebalo ostvariti i politiku dominaciju.
Nasuprot dravnom unitarizmu, hrvatski nacionalisti su
apsolutizovali tezu da nema kulture bez povjesti, kao ni
povjesti bez kulture, jer kultura i povjest idu zajedno, ime
su jasno stavljali do znanja svim integralno raspoloenim
snagama u zemlji da na iskljuivost odgovaraju sopstvenim
ekskluzivizmom. Potencirano je da u kulturi lei glavna
bit naroda, pa je time pravdan otpor svakom pokuaju
jugoslovenske kulturne integracije. Kulturna snaga
hrvatskog naroda i kulturna inferiornost ostalih merena
je brojem pismenih, itaonica i knjinica te posuenih ili
prodatih knjiga, kao i postojanjem intelektualne elite i
sl. Naglaavano je da su Hrvati kao kulturni narod uvek
koraali uporedo sa Evropom, ime je, posredno, stavljano
do znanja planerima kulturne politike da je hrvatski pokret
spreman da prihvati samo takvu kulturnu orijentaciju koja bi
umesto jugoslovenske integracije i unikacije dozvolja vala
nesmetano integrisanje hrvatske kulture u okviru katolike
zapadne kulture. Glorikovana je seljaka kultura, a nasu-
prot jugoslovenskoj isticana hrvatska kulturna cjelovitost.
315
Ljubodrag Dimi
Otro je istupano protiv svake svesno naglaene kulturne
omeenosti (regionalizma) u okviru hrvatske kulture,
zagovarana koordinacija kulturnih posebnosti pojedinih
oblasti te isticana potreba povezivanja kulturno-socijal-
nog i politikog ivota hrvatskog naroda, to je trebalo da
doprinese buenju iskonskih hrvatskih oseanja i paral-
izovanju stranih kulturnih uticaja. Briga za hrvatski kulturni
i nacionalni razvoj sa godinama je poveavana, tako da je
na momente dobijala oblik kulturnog separatizma. Takva
apsolutizacija prolosti, iskljuivost i tradicionalizam nali
su se na putu jugoslovenskoj integraciji i, u nekim svojim
segmentima, sputavali drutvenu modernizaciju.
Osnovna karakteristika jugoslovenskog drutva bila je, pak,
kulturna neravnomernost i zaputenost. Smisao kulturne
politike, u takvim uslovima, bila je da ubrza kulturni na-
predak, pomogne prevazilaenje zateene kulturne zaos-
talosti, doprinese kulturnom ujednaavanju jugoslovenskog
drutva, proiri duhovni horizont autarhinog sela, podri
i omogui procese modernizacije, oivi ugasle kulturne
potrebe stanovnitva i tradicionalne vrednosti seljakog
drutva (78% populacije) zameni novim, manje obaveznim
i primerenim novom vremenu.
Uticaj kulturne politike na promenu naina proizvodnje i
ivota u Kraljevini SHS/Jugoslaviji nije bio veliki, ali se ne
moe ni negirati. Selo je, zahvaljujui kulturnim akcijama,
podizanju kola, prosveivanju i uspostavljanju zdravstvene
slube doivljavalo korenite promene, postajalo ekonom ski
jae i kulturnije, a ivot u njemu bivao komforniji, laki,
zdraviji. Promene su za posmatraa sa strane nastupale
sporo i bile determinisane nainom proizvodnje. Seljak ih je
doivljavao kao korenitu promenu naina ivota, ne samo
brzu nego, u mnogo emu, i dramatinu. U momentu kada
je nastala nova drava stepen kulture seoskog stanovnitva
Kulturna politika u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca
316
bio je nii od stepena njegove proizvodnje. U godinama
neposredno pred Drugi svetski rat seljako drutvo se bre
kulturno uzdizalo nego to je ekonomski napredovalo.
Neravnomernost koja je optereivala jugoslovenski prostor
nije bila prevaziena, ali su, ipak, bili primetni procesi koji
su vodili kulturnoj integraciji i ujednaavanju.
Milenijumski prevrat ostvaren ujedinjenjem Hrvata, Slove-
naca i Srba prevashodno je, ipak, imao politiku dimenziju.
Radilo se o stvaranju drave koja je svojom teritorijom
prekoraivala granice razliitih civilizacija i obuhvatala na-
rode koji su bili bliski jedni drugima, ali su ih i delile brojne
razlike. Otuda je svaki napredak u zemlji bio neodvojivo
povezan sa kulturnim i prosvetnim napretkom. U krugovima
ekonomske, intelektualne i politike elite je isticano da bez
prosvete nema ekonomskog napretka, promena u nainima
privreivanja i ivota te stabilizacije politikih prilika.
Materijalne mogunosti jugoslovenskog drutva najdirekt-
nije su uticale na zamah kulturne politike u Kraljevini SHS.
Sfera kulture i prosvete zahtevala je znaajna materijalna
ulaganja. Uvid u dravne i budete administrativnih jedi-
nica, meutim, nasuprot oekivanom i proklamovanom
ula ganju u kulturu i prosvetu, ukazuje na stalnu tednju,
esto nerazumnu i pogubnu po samu dravu. Izostala je eko-
nomska potpora ideolokom modelu integralnog jugoslo-
venstva. Skromne sume namenjene kulturi i prosveti nisu
bile dovoljne da podstaknu intenzivnije ujednaavanje i
integraciju jugoslovenskog drutva. Time je osporavana
budunost i perspektiva napretka.
U optem dravnom budetu za prosvetu je 1919-1920.
iz dvajano 2,38% ukupnih sredstava ili 3,32 dinara po
stanovniku. Nekoliko godina kasnije (1923-1924) prosveta
je uestvovala u ukupnim rashodima drave sa 3,94%, a po
stanovniku je izdvajano 16,45 dinara. Na kraju prve decenije
317
Ljubodrag Dimi
postojanja drave izdvajanja za prosvetu, pak, iznose 5,71%
dravnog budeta ili 59,39 dinara po stanovniku.
Ako se zna da je kola imala izraziti ideoloki znaaj te da
je drava nastojala da preko kole dosegne do narodnog
jedinstva i celine dravne te prevazie ekonomske, isto rijske
i kulturne neravnomernosti, postaje vidno da proklamovani
ideoloki model kompromisnog unitarizma nije imao realnu
materijalnu podlogu.
U zemlji, u kojoj je znatan deo stanovnika permanentno
gladovao, godinja izdvajanja po stanovniku za kulturu
i prosvetu bila su ravna trodnevnoj radnikoj nadnici (za
koju se moglo kupiti 100 kg krompira, ili 60 kg kukuruza,
ili 50 kg penice, ili 30 kg hlebnog brana), a smatrana su
luksuzom. Sa navedenim ulaganjima nije se mogla odrati
prosveta na nivou dosegnutom 1914. godine. Jo manje se
mogla izvriti radikalna reforma celokupnog drutvenog
i prosvetnog ivota. Od ukupnih ulaganja u prosvetu oko
90% je odlazilo na plate inovnika i prosvetnih radnika,
a samo oko 10% ulagano je u kupovinu knjiga i uila,
osa vremenjivanje nastavnog procesa, podizanje kolskih
zgrada, razvoj kolstva i kolovanje nastavnih kadrova.
Izdvajanja za prosvetu i kole u godinama 1918-1928. nisu
mogla da omogue dinaminiji napredak jugoslovenskog
drutva. Prema podacima iz 1922/1923, iz budeta Minis-
tarstva prosvete, a za potrebe prosvetno zaputene Bosne
i Hercegovine, izdvajana je jedva 1/16 ukupnih sredstava.
Neto kasnije, 1923/1924, od ukupnih sredstava na BiH je
otpadalo devet, dok je za Crnu Goru, Makedoniju i Srbiju
otpadalo 45, Dalmaciju, Hrvatsku i Slavoniju 32 te Sloveniju
14% sredstava. Istorijski izvori rue stereotip da su oblasti
naseljene rimokatolikim stanovnitvom u kulturnom i
prosvetnom pogledu zapostavljane. Podaci govore da je
za oblast Hrvatske i Slovenije, prostor na kome je otprilike
Kulturna politika u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca
318
ivela 1/4 celokupnog stanovnitva Kraljevine SHS, izdva-
jano preko 40% ukupnog budeta Ministarstva prosvete.
Ulaganja u Sloveniju, pak, bila su etiri puta vea nego ona
u BiH. U isto vreme dravna izdvajanja za prosvetu na 1
km
2
bila su u Sloveniji sedam puta vea od ulaganja u BiH
i etiri puta vea od ulaganja u Crnu Goru. Drugim reima,
izdvajanja su uticala na atroranje kulturnih i prosvetnih
ustanova u oblastima gde su one postojale u veem broju,
ali opet takva da su dodatno pothranjivala neravnomernost
u kulturnoj razvijenosti.
Iz budeta je 1921/1922, u dravi u kojoj je bilo preko 50%
nepismenih, izdvajano godinje oko 50 para po nepisme-
nom stanovniku. Stanje se tokom cele decenije samo
pogoravalo, tako da je 1928/1929. izdvajano 30 para.
Sa slinim sredstvima drava je nastojala da iri knjigu u
na rodu, izdvajajui 1921/1922. celih 45 dinara po adminis-
trativnoj optini. Za izdravanje narodnih kola, ustanova
koje su trebalo da slue dravnoj ideji i ideologiji etnikog
unitarizma, izdvajano je, pak, oko 2/3 svih sredstava Mini-
starstva prosvete. Analiza pokazuje da je za kolovanje
jednog aka narodne kole 1919/1920. izdvajano 17,85,
a 1928/1929. neto vie: 557,19 dinara. U istom periodu
prosena izdvajanja za narodne kole po stanovniku popela
su se sa 1,2 na 37,5 dinara. Od ukupne sume namenjene nar-
odnoj koli ulagano je oko 40% u osnovne kole Hrvatske i
Slo venije. Dravu je kolovanje jednog uenika graanske
kole kotalo 1919/1920. godine 15,57, a deceniju kasnije,
1928/1929, 774,68 dinara. Bile su retke godine kada je za
izdravanje graanskih kola davano vie od dva dinara po
stanovniku. Od ukupne sume sredstava namenjenih nansi-
ranju graanskih kola, preko 56% odlazilo je na kole na
prostoru Hrvatske i Slovenije. Za gimnazije, pak, ustanove
koje su trebale da daju nacionalno vaspitanje, formiraju
319
Ljubodrag Dimi
svest o graanskim dunostima i vaspitavaju elitu, izdvajano
je oko 17% celokupnog budeta Ministarstva prosvete.
Ulaganja u jednu gimnaziju bila su devet puta vea od suma
ulaganih u narodne kole, a kolovanje jednog gimnazi-
jalca dravu je kotalo 85 puta vie nego izdravanje aka
osnovne kole. Prema dostupnim podacima za kolovanje
jednog gimnazijalca svaki stanovnik je izdvajao izmeu 7,5
i devet dinara. Preko 35% ukupnih sredstava namenjeno
izdravanju gimnazija ulagano je u te kole na prostoru
Hrvatske i Slovenije.
Zaduene da vaspitavaju konstruktivno i nacionalno sves-
no uiteljstvo, uiteljske kole su imale izraziti ideoloki
znaaj. Otuda su i sredstva koje je drava izdvajala za
kolovanje jednog uenika uiteljske kole bila 160 puta
vea od suma namenjenih acima narodnih kola. U isto
vreme za kolovanje jednog uitelja svaki stanovnik godinje
je iz dvajao oko 1,5 dinara. Podaci pokazuju da je preko 40%
sredstava namenjenih uiteljskim kolama bilo ulagano u
kole na teritoriji Hrvatske i Slovenije.
Svi navedeni podaci razgoliuju uzroke sporog kulturnog
napretka drutva. Sa tako beznaajno malim sredstvima
planovi o brzom ekonomskom i kulturnom napretku nisu
mogli biti ostvarljivi. Ipak, podaci zvanine dravne statistike
pokazuju i da se svake godine poveava broj dece obuh-
vaene kolovanjem te nastavnog osoblja, narodnih kola i
odeljenja. To je jedna od osnovnih karakteristika celog peri-
oda koja, na prvi pogled, sugerie da je re o sredini u kojoj
je prosvetni napredak bio nesumnjiv, a na momente ak
dramatino dinamian. U tridesetim godinama broj uenika
je uvean za 511.000, to je bio znak da su prosvetne vlasti
uspele da ka koli pokrenu i kolom obuhvate znaajan
deo populacije, ali je istovremeno uvid u poveanje broja
Kulturna politika u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca
320
nastavnika (14.5509), kola (1464) i odelenja (6978) svedoio
da ulaganja u kole nisu pratila taj dinamian proces.
U tridesetim godinama broj kola je povean za 12,92%,
ali je takav rast bio daleko ispod potreba drave. Statistiki
iskazano, poveanje je bilo najvee na teritoriji Vrbaske
banovine (41,96%), ali je, istovremeno, broj prosvetnih
ustanova u njoj inio samo oko 5% svih kola u zemlji.
Uveanje broja kola bilo je najmanje u Dravskoj banovini
(2,01%), kulturno najrazvijenijoj oblasti, u kojoj je bilo
12,62% svih zabavita, 9,65% svih osnovnih kola, 12,81%
svih srednjih kola i 17,24% svih visokih kola.
Nerazvijenost kolske mree upeatljivo svedoi o mo-
gunostima jugoslovenskog drutva da tokom dvade-
setih godina uini kvalitativni napredak u svim oblas-
tima drutvenog ivota. Jedna osnovna kola pokrivala
je 1929/1930. proseno povrinu od 33,63 km
2
. Jedino je
Uprava grada Beograda (jedna kola dolazi na 9,47 km
2
),
kao izrazito urbano podruje, zadovoljavala kriterijume
modernosti koji su u to vreme vaili u veini drava Evrope.
Rasprostranjenost kolske mree na teritoriji Vrbaske (jedna
kola na 59,67 km
2
), Zetske (43,88 km
2
), Drinske (40,8 km
2
)
i Primorske banovine (38,16 km
2
) pokazatelj je decenijskog
kanjenja za Evropom.
Obuhvat dece i omladine kolom uveavao se tempom od
3% godinje. Uveanje broja aka bilo je najdinaminije
na prostoru BiH (preko 60%). Istovremeno je broj aka
osnovnih kola, u odnosu na itavu populaciju dravljana,
iznosio 7,24, dok je u isto vreme u zemljama Evrope iznosio
oko 15%.
Kulturnoj politici nedostajale su snaga i odluna inicijativa.
Umesto plana u njoj je bilo vie administrativne logike, iner-
cije, pogubne simetrije i stihijnosti. Disciplina i radinost ni-
321
Ljubodrag Dimi
kada nisu postali odlika kulturne i prosvetne administracije.
Bilo je potrebno vie od decenije ivota u zajednikoj dravi
da budu doneti novi nastavni planovi, programi i udbenici
te osnovni kolski zakoni. U politikom ivotu zemlje, tokom
dve decenije njenog postojanja, promenilo se 39 vlada,
izvreno je 47 smena ministara prosvete, a funkciju ministra
prosvete obavljala je 21 linost. Neki politiari su vie puta
obavljali tu dunost (S. Pribievi ak devet, a M. Trifunovi
pet puta), ali nikada niko due (ukupno sabrani mandati)
od tri godine. Sa svakim novim ministrom pos tavljani su
novi pomonici i novi naelnici odeljenja, to je smene
inilo dramatinijim. Kontinuitet kulturnog i prosvetnog
pregnua je sasvim izostao.
Pokuaji poslanika da nasuprot ministrima koji gostuju
u Ministarstvu prosvete skuptinsku govornicu pretvore
u mesto gde e biti osmiljena dravna kulturna politika
ostali su neceloviti, nedoreeni te optereeni politikim
interesima i stranakim strastima, bez realne mogunosti
da poslue kao pouzdan putokaz pri uobliavanju kulturne
i prosvetne politike.
U kulturnoj politici Kraljevine SHS/Jugoslavije uoljivo je,
sasvim uslovno, nekoliko faza nerazdvojno povezanih sa
menama kroz koje je prolazio politiki ivot: u prvoj de-
ceniji ivota jugoslovenske drave (1918-1928) osmiljene
kulturne politike gotovo i da nije bilo; priroda reima
diktature, odreena brojnim sistemskim zakonima koji
su oivotvorili ideologiju jugoslovenskog nacionalizma,
karakterie drugu fazu (1929-1934); trea je nerazdvojno
povezana sa politikom vlade Milana Stojadinovia (1935-
1939) i obeleena naputanjem dravnog modela kulturne
politike; a etvrtu (1939-1941) karakterie nacionalno
preureenje drave i dezintegracija kulturne politike kao
jedna od njenih posledica.
Kulturna politika u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca
322
Sve to se deavalo u domenu dnevne politike i ideologije
odraavalo se najdirektnije u merama i akcijama dravne
kulturne politike. Iz politikog ivota i u sferu kulture i pros-
vete uneta je sila neprimerena njenoj posebnosti. Ideoloki
ciljevi izgradnje novog doba i novog jugoslovenskog oveka
nametani su administrativnim merama. Imperativno je
traeno nastajanje jugoslovenskih knjievnosti, nauke,
peda gogije i umetnosti, to je predstavljalo poseban vid
ideologizacije i iracionalizma. Otpori dravnom modelu
kulturne politike posebno su stizali iz redova Rimokatolike
crkve (RKC), dobijajui na momente oblik kulturnog boja.
Poricanje prava dravi da ima inicijativu i prvenstvo u vaspi-
tanju omladine, optube da Sokol svojim vaspitnim radom
podriva moral i rui veru u Boga, nastojanje da RKC ima
iskljuiv monopol u vaspitanju i drugo, samo su neki od
elemenata koji svedoe o klerikalnom i politikom nastupu
RKC-a.
Sve u svemu, Kraljevina SHS/Jugoslavija ipak nije bila provin-
cija duha. Njeni istaknuti intelektualci, knjievnici i umetnici
bili su svedoci i uesnici mnogih evropskih duhovnih pokre-
ta, iju su sudbinu delili. Oseao se jak kulturni uticaj Fran-
cuske. Znaajnu kulturnu misiju vrila je i ruska emigracija.
Kulturna saradnja i razmena sa slovenskim dravama bila
je trajna orijentacija. Sfera stvaralatva je uivala znaajnu
autonomiju i izmicala nastojanjima politikih subjekata da
je kanaliu u eljenom pravcu, podine interesima dravne
politike i promu ideologijom. Pa ipak, opte ekonomske
i politike prilike u zemlji pruale su dravnoj kulturnoj
politici veliki izbor mogunosti uticaja na stvaraoce te kon-
trole umetnikog i politikog angamana. Egzistencijalna
upuenost i zavisnost od dravne slube te dodeljivanje
nagrada, dotacije, okupljanje naunika i umetnika u okviru
brojnih udruenja, organizovanje izloba, otkupi umetnikih
323
Ljubodrag Dimi
radova i rukopisa te tampanje knjiga, kao i formiranje i-
talakog i umetnikog ukusa publike te politika represija
i drugo bili su mehanizmi kojima se uticalo na stvaralaku
inteligenciju, ime se i njen rad instrumentalizovao.
Kulturna politika Kraljevine SHS/Jugoslavije nije uspela
da postane odluujui faktor usmeravanja kulturnog i
drutvenog razvoja. Nedovoljno dobro osmiljena, slabo
organizovana, bez kontinuiteta voena, materijalno
neobezbeena i preterano ideologizovana, ona je postizala
rezultate koji nikoga nisu mogli zadovoljiti.
Zusammenfassung
Die Raumche, die im Jahre 1918 mit den Grenzen des jugoslawischen Staats
umgefasst ist, war geographisch, geschichtlich, wirtschaftlich und kulturell
sehr kompliziert. Sie vereingte eine Menge der Landschaften, stellte eine na-
turelle Verbindung zwischen Nord-, Mittel-, und Westeuropa und Asien dar,
deutete die Verbindung des Mittelmeers mit dem Kontinentalblock an, war
eine Kreuzung der wichtigen Wegen, stellte den Platz des Zusammentreffens
der verschiedenen Zivilisationen dar, war der Mittelpunkt der kulturellen Um-
tausche, der Unvertrglichkeiten, der Kriege, des Zusammenstosses des Alten
und des Neuen im Alltagsleben. Wirtschaftlich und kulturell desorganisiert und
verlassen, war die Raumche der jugoslawischen Staaten mit den zahlreichen
wirtschaftlichen, kulturellen und politischen Scheidenwnden aufgeteilt, die
krftig existierten und die politische und kulturelle Einheit vergeblich mach-
ten, den Lokalseparatismus und die engen Nationalinteressen aufwrmten
und damit den Vlkern, die in ihr lebten, die Integration und die gemeinsame
Zukunft verweigerten.
Nach der Nationalangehrigkeit war die Bevlkerung des Knigreich der Ser-
ben, Kroaten und Slowenen bis zu diesem Grad vermischt, dass es unmglich
war, sie zu teilen. Religise Versclossenheit und konfessionele Uneinigkeit und
Gegenberstellung belasteten zustzlich das Alltagsleben. Auffallend war
die Bildungsverlassenheit und Ungleichmssigkeit (im Jahre 1921 betrug die
Zahl der Analphabeten in Mazedonien 83,86%, in Bosnien und Herzegowina
80,55%, und in Slowenien nur 8, 85%). In den einzelnen Banustmern war
die weibliche Population viermal schreibensunkndiger als die mnnliche
Population (erst jede siebte Frau war schreibkundig). Allgemaine Hygiene und
Kulturna politika u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca
324
die Gesundheitsumstnde waren am direktesten in der Verbindung mit dem
Bildungsgrad. Das kleine Eigentum (67% von allen Wirtschaften ist kleiner als
5 ha), das keine Marktberschsse gibt, stellt seine, Produkte nicht auf dem
Markt aus, bindet in der unrationellen und unproduktiven Arbeit zahlreiche
Arbeitskraft, hat ungengende Akumulation, eine Anderung in der Produk-
tios- und Lebensweise zu bewegen, dominiert in der Agrarproduktion. Die
Gesellschaftsmodernisierung ist verlangsamt, die soziale und rumliche Bewe-
glichkeit ist gering, die Natalitt udn die Mortalitt sind ausnahmsweise hoch,
die sozialen Krankheiten sind ausgedrckt, die Agrarbervlkerung ist auffl-
lig, die ungengende und eintnige Ernhrung ist ein Teil der Alltglichkeit
goworden, in der man spart und hungert. Einen solchen Raum und eine solche
Gesellschaft im zwanzigsten Jahrhundert hat vorwiegend Politik, ganz wenig
konomie und gering Kultur integriert.