Aan a

TAKO JEDNOSTAVNO

Naslov originala
Ajahn Chah
Simply So

Ajahn Chah i Amaravati Publications,

Amaravati, Great Gaddesden
Hemel Hempstead HP1 3BZ, UK
Zahteve za dozvolu za pretampavanje i druge informacije slati na:
abmpublications@amaravati.org
Copyright 2011 Amaravati Publications
Prvo izdanje

1000 primeraka, tampano u Maleziji

Srpsko izdanje
Theravada budistiko drutvo "Srednji put"
Novi Sad Beograd
www.yubudizam.com
budizam@yahoo.com

Aan a

TAKO JEDNOSTAVNO
108 poreenja o Dhammi

Prevod

Branislav Kovaevi

elimo da se zahvalimo mnogima koji su

uestvovali u pripremanju ove knjige.
Naroito Katauta grupi iz Malezije, Singapura i Australije,
kao i Sukhi Hotu Sdn Bhd grupi
za tampanje knjige.
Ova knjiga je namenjena iskljuivo za besplatnu
distribuciju, kao dar Dhamme. Molimo vas
da je ne prodajete. Ako vam vie nije potrebna,
poklonite je nekome ko je za nju zainteresovan
ili najblioj biblioteci.

Dhamma je takva, najbolje se izraava kroz poreenja,

jer Dhamma nema bilo kakvu karakteristiku. Nije okrugla, ne
ma uglove. Nema naina da joj se pribliimo, sem kroz ovakva
poreenja. Ako to razumete, razumete Dhammu.
Nemojte misliti da se Dhamma nalazi negde daleko od vas.
Ona je tu u vama ona je o vama. Pogledajte. U jednom trenut
ku ste sreni, u narednom tuni, zadovoljni, onda besni na tu
osobu, mrzite je: sve je to Dhamma...

UVOD

otovani Aan a je bio majstor da upotrebi prikladno i ne

uobiajeno poreenje kako bi objasnio sutinu Uenja. Ne
kada bi neku apstraktnu stvar uinio jasnom uz pomo ivopi
sne i jednostavne slike. Drugi put bi neku sliku analizirao na
nain koji donosi slojevitost znaenja i prua materijal za dalje
promiljanje. Drugim reima, neka od njegovih poreenja su
pruala odgovore, dok su druga provocirala pitanja.
Posle smrti, na osnovu njegovih govora o Dhammi sai
njeno je nekoliko zbirki poreenja. Ovaj prevod obuhvata ug
lavnom onu koju je sastavio jedan od njegovih tajlandskih ue
nika, Aan andi, poetkom prole decenije. Kaem uglav
nom zato to sam uneo nekoliko izmena:
1. Tri poreenja u originalnoj zbirci sam zamenio sa tri
uzeta iz govora Otrenjenje od onoga to vam se svia (Byya
khawng thii chawb): Flairana voda, izvorska voda, Ograda
i U obliku kruga. U dva sluaja originalna poreenja su bila
zapravo ponavljanje ve postojeih u knjizi. Uz to, jedno je
imalo vie istorijski, nego praktian znaaj.
2. Jednom od originalnih poreenja Kapljice i nepre
kinut mlaz dodao sam jo nekoliko reenica iz Dhamma go
vora iz kojeg je preuzeto.
3. Neki od naslova poreenja su promenjeni, kako bi bili
efektniji.
4. Redosled poreenja je izmenjen, da bi itava zbirka
odavala jai utisak organskog jedinstva i ravnomernosti.

Aan andi je svoju kolekciju zapisivao direktno sa zvu

nog snimka Aan aovih govora, uz minimalno menjanje tek
sta. Sledio sam njegov primer, nastojei da prevod bude to pot
puniji i precizniji. Pomalo sirova priroda nekih od poreenja
upravo je ono to otkriva neoekivane slojeve znaenja, ono to
ih ini provokativnima, i nadam se da je prevod uspeo u preno
enju nekih od tih sirovih i intrigantnih kvaliteta.
Nekoliko ljudi je pregledalo original i dalo mi korisne
predloge za poboljanja. Moju posebnu zahvalnost zasluuju
Aan Passano, Dinder Vathanasombat i Mihael Col.
eleo bih da svi oni koji proitaju ovaj prevod shvate ori
ginalnu nameru Aan aa, da Uenje objasni jednostavnim, ali
vrlo slikovitim reima.
oktobar, 2007.

10

Thanissaro Bhikkhu

Tvoj istinski dom

Tvoj spoljanji dom nije i tvoj istinski dom.
To je tvoj pretpostavljeni dom, dom u ovom svetu.
A to se tie tvog istinskog doma, to je mir.
Buda nam je savetovao da izgradimo sopstveni dom tako to
emo prestati da se vezujemo, sve dok ne dostignemo mir.
Okean
Potoci, jezera i reke koji teku ka okeanu, kada se jednom u
njega uliju, svi imaju istu plavu boju, isti slan ukus.
Isto je i sa ljudskim biima: nije vano odakle su kada se
uliju u tok Dhamme, svi postaju jedna te ista Dhamma.
Podzemna voda
Buda je Dhamma Dhamma je Buda. Dhamma za koju se Buda
probudio jeste neto to je oduvek u ovom svetu. Ona nije ne
stala. To je slino podzemnoj vodi. Ko god kopa dovoljno du
boko, ugledae vodu. Ne radi se o tome da je taj ovek stvorio
ili izmislio vodu. Sve to je on uradio jeste da je uloio trud u
kopanje bunara, dovoljno dubokog da stigne do vode koja je
ve bila tamo.
11

Aan a

Zato, ako imamo bilo kakav uvid, shvatiemo da uopte

nismo daleko od Bude. Sedimo pred njim upravo u ovom tre
nutku. Kada god razumemo Dhammu, mi vidimo Budu. Oni
koji su odluni da praktikuju Dhammu bez prekida bilo da
sede, stoje ili hodaju nastoje da sluaju Budinu Dhammu sve
vreme.
U redu je ovde
Buda je Dhamma, Dhamma je Buda. On nije poneo sa sobom
znanje za koje se probudio. Ostavio ga je upravo ovde. Jed
nostavno reeno, to je isto kao sa uiteljima u koli. Oni nisu
bili uitelji od roenja. Morali su da se koluju za uitelje pre
nego to su to postali, pre nego to su poeli da poduavaju i da
za to dobijaju platu. Posle nekog vremena, oni e umreti
prestae da budu uitelji. Ali moe se rei da na izvestan nain
uitelji ne umiru. Oni kvaliteti koji ine oveka uiteljem ostaju
upravo ovde. Isto je sa Budom. plemenite istine koje su ga
nainile Budom jo uvek su ovde ostale. Nisu se bilo gde izgu
bile.
Slonovi, volovi i bivoli
Marljivo vebanje uma je korisna aktivnost. Moe to zapaziti i
kod tegleih ivotinja, kao to su slonovi, volovi ili bivoli. Pre
nego to ih upregnemo da rade, moramo da ih vebamo. Tek
kada su uvebani, moemo iskoristiti njihovu snagu za razliite
poslove. Svi vi to dobro znate.
Dobro uveban um je jo mnogo vredniji. Pogledajte Bu
du i njegove plemenite uenike. Promenili su svoj status i od
obinih ljudi postali plemeniti, oni koje svako potuje. I doneli
12

Tako jednostavno

su nam korist na mnotvo naina kojih nismo ni svesni. Sve to

zahvaljujui injenici da su marljivo vebali svoj um.
Uveban um koristan je u svakom radu. Omoguuje nam
da posao obavljamo valjano. ini nas razumnim, umesto impul
sivnim, i daje priliku da doivimo sreu primerenu naoj situa
ciji.
Koreni
Mi smo poput drveta, sa korenjem i stablom. Svaki list, svaka
grana, zavisi od korenja koje upija hranjive materije iz tla i a
lje ih nagore kako bi nahranilo drvo.
Nae telo, plus nae rei i dela, naa ula vida, sluha, miri
sa, ukusa i dodira, jesu nalik granama, liu i stablu. Um je kao
korenje koje upija hranu i alje je uz stablo, ka liu i granama,
kako bi mogli da cvetaju i donose plod.
Izgubljeni novanik
To je kao da krene od kue i usput izgubi novanik. Ispao ti je
iz depa na stazu jo tamo negde pozadi, ali si ti miran sve dok
ne shvati ta se dogodilo miran jer jo uvek ne shvata ta e
se desiti sa tim mirom. A njega e kasnije smeniti nemir. Kada
na kraju vidi da si zaista izgubio novac, to je trenutak kad ose
ti nemir kada te on raspali posred lica.
Isto je i sa dobrim i loim delima. Buda nas je zato uio da
se upoznamo sa tim stvarima. Ako ih ne poznajemo, tada nema
mo oseaj za ispravno i pogreno, dobro i loe.

13

Aan a

Tokovi na kolima, tragovi kola

Ciklus preporaanja je nalik tokovima na kolima. A ta kola
vue vo. Ako ih vue bez prestanka, tada e i tragovi tokova
nastaviti bez prestanka da briu tragove volovskih kopita. To
kovi na kolima nisu dugaki, ali su okrugli. Mogli biste rei da
jesu dugi, ali je njihova duina okrugla. Mi vidimo njihovu ok
ruglost, ali ne i duinu. Sve dok onaj vo vue bez zaustavljanja,
i tokovi kola se okreu bez zaustavljanja.
A onda jednog dana vo stane. Umoran je. Odbacuje jaram.
Vo zatim odlazi svojim putem, a kola svojim. Tokovi kola se
zaustavljaju sama od sebe. Ako ih na tom mestu ostavite do
voljno dugo, pretvaraju se u zemlju, vodu, vazduh i vatru, pret
varaju se u travu i ubre.
Isto je sa ljudima koji jo uvek stvaraju kammu: Oni se ne
zaustavljaju. Ljudi koji govore istinu se ne zaustavljaju. Ljudi
sa pogrenim gleditima se ne zaustavljaju.
Komad leda
Ako veliki komad leda stavite na sunce, vidite ga kako se topi
isto kao to telo stari malo pomalo, malo pomalo. Ve posle
nekoliko minuta, ve posle nekoliko sati, on e se potpuno pret
voriti u vodu. To se naziva khayavaya: okonanje, propadanje.
Stvorene stvari propadaju ve jako dugo, jo od trenutka
kada je nastao ovaj svet. Kada se rodimo, sami preuzimamo sve
te stvari. Ne odlaemo ih bilo gde. Kada se rodimo, preuzima
mo bolest, starost i smrt. Gomilamo ih na jednom mestu.
Pogledajte kako propada to nae telo. Svaki njegov deo
propada. Kosa propada malje propadaju nokti propadaju koa
propada. Sve, ta god da je, propada u skladu sa svojom priro
dom.
14

Tako jednostavno

Deca, meci
Pitolj svojom decom mecima gaa iz sebe. Mi svojom de
com gaamo u sebe, u sopstveno srce. Kada su nam deca dobra,
pogoeni smo u srce. Kada su loa, pogoeni smo u srce. Ta
naa deca su stvar nae kamme. Ima ih dobrih, ima ih ravih,
ali i jedna i druga su svejedno naa deca.
Kada se rode, ta radimo? to im je gore, vie ih volimo.
Ako neko od njih oboli od deije paralize i ne moe da hoda,
upravo to volimo najvie. Kada krenemo od kue, rei emo os
talima: Pazite na svoju sestricu. uvajte je zato to je vo
limo. Pre nego to umremo, kaemo im: Pobrinite se za nju.
Pobrinite se za moju malu. Jer ona je slaba, i zato je jo vie
volimo.
Zmijski rep
Mi ljudi ne elimo da patimo. Ne elimo nita drugo sem zado
voljstva. A zadovoljstvo je tek suptilan oblik patnje. Sa druge
strane, bol je otvorena patnja. Jednostavno reeno, patnja i za
dovoljstvo su nalik zmiji. Njena glava jeste patnja njezin rep
jeste zadovoljstvo. Glava joj sadri otrov. U ustima je otrov. I
ako se priblii toj glavi, ona e te ugristi. Ako je uhvati za
rep, ini ti se da je to bezbedno, ali ako ga vrsto dri i ne
puta, zmija e se izviti i isto tako te ugristi. Zato to i glava i
rep pripadaju jednoj istoj zmiji.
I srea i tuga dolaze od istih roditelja: udnje i obmane.
Zato ima trenutaka kad si srean, ali ipak osea nemir i nela
godu ak i kad ti sve ide potaman u pogledu imetka, statusa i
pohvala. Kada dobije sve te stvari, srean si, ali tvoj um nije
istinski miran zato to negde crv sumnje kae da isto tako
moe i da ih izgubi. Boji se da e te stvari nestati. Taj strah
15

Aan a

je ono to ti ne da mira. Ponekad izgubi te stvari i tada zaista

pati. To znai da iako su stvari prijatne, u zadovoljstvu klija i
klica patnje. Samo je nismo svesni. Isto kao kada uhvatimo i dr
imo zmiju: makar je uhvatili za rep, ako nastavimo da je dri
mo, ona moe da se okrene i ugrize nas.
Tako zmijska glava i zmijski rep, odnosno dobro i loe,
ine krug koji se neprekidno okree. I upravo zato zadovoljstvo
i bol, dobro i loe, nisu pravi put.
Kralj smrti
Mi ivimo poput kokoke koja nema pojma ni o emu. Ujutro
izvede svoje pilie na dvorite da eprkaju i trae hranu. Uvee
se vraa u kokoinjac na spavanje. Ujutro ponovo izlazi da bi
traila hranu. Vlasnik joj baci malo pirina svakoga dana, ali
ona ne zna zato je on hrani. Ta kokoka i njen vlasnik razmi
ljaju na potpuno drugaiji nain.
Vlasnik misli: Koliko se moja koka ugojila? Kokoka
je, meutim, zaokupljena kljucanjem. Kada je vlasnik podigne
da bi je odmerio, ona misli da se igra sa njom.
I mi isto tako ne znamo ta se dogaa: odakle dolazimo,
koliko emo jo godina iveti, gde emo otii, ko e nas tamo
odvesti. Mi to uopte ne znamo.
Kralj smrti je poput vlasnika one kokoke. Ne znamo kad
e nas zgrabiti, jer smo zaokupljeni zaokupljeni smo prizori
ma, zvucima, mirisima, ukusima, dodirima i idejama. Ne osea
mo da starimo. Ne znamo ta je dosta.

16

Tako jednostavno

Poetak jeste kraj

Znate. kad se rodimo, mi smo ve mrtvi. Starenje i smrt su jed
no te isto. To je nalik drvetu. Jedan njegov deo je osnova, drugi
deo je vrh kronje. Kad postoji osnova, tad postoji i vrh kro
nje kad postoji vrh kronje, postoji i osnova. Kada nema os
nove, nema ni vrha kronje kada nema vrha kronje, tad nema
ni osnove. Vrh bez osnove to je nemogue. Tako stoje stvari.
To je zaista zabavno. Kada neko umre, tuni smo i uzne
mireni. Sedimo i plaemo, tugujemo i sve ostalo. To je ob
mana. Da znate da je to obmana. Kada ovek umre mi kukamo
i plaemo. Tako je to ko zna od kada. Ne zastanemo kako bi
smo sve to poblie istraili. A zapravo i oprostite mi to u
vam ovo rei ini mi se ako ve hoete da plaete kad neko
umre, bolje bi bilo da to uraditi kada se on rodi. Sve smo pos
tavili naopake. Kad se dete rodi, ljudi sijaju od sree i smeju
se. A zapravo roenje jeste smrt. Smrt je roenje. Poetak je
kraj kraj jeste poetak.
Listovi
Kad sedimo u mirnoj umi, u kojoj nema vetra, i listovi su mir
ni. im vetar dune, listovi zatrepere.
Um je slina stvar kao i ti listovi. Kad naini kontakt sa
nekim objektom, on vibrira u skladu sa svojom prirodom. to
manje poznaje Dhammu, to um vie vibrira. Kad oseti zado
voljstvo, on umire od zadovoljstva. Kad oseti bol, on umire od
bola. Neprekidno se kree tamoamo na ovakav nain.

17

Aan a

Obojena voda
Na um, kada je u normali, nalik je kinici. Ona je ista voda,
bistra, prozirna i obina. Ako u vodu sipamo zelenu boju, utu
boju, tad se i boja vode promeni u zelenu, promeni u utu.
Isto je i sa umom: kada naie na neki predmet koji mu se
svia, srean je. Kada naie na neto to mu se ne dopada,
smrkne se i ne osea se dobro ba kao to voda postane zelena
kad u nju sipamo zelenu boju ili uta kad u nju sipamo utu
boju. Um neprekidno menja svoju boju.
Siroe
Kad ne vodimo rauna o njemu, na um je nalik detetu bez ro
ditelja koji bi se starali o njemu nalik je siroetu, detetu bez
staratelja. Takvo dete pati, a isto je i sa umom. Ako nije izve
ban, ako njegova gledita nisu korigovana u ispravna gledita,
pred njim je mnogo potekoa.
Zato je teko
Kad se javi patnja, morate uvideti da je to patnja i videti iz ega
je ona nastala. Hoete li to uvideti? Ako na stvari gledamo na
uobiajeni nain, tada nema patnje. Na primer, dok sedimo
ovde, oputeni smo. Ali onda, u narednom trenutku elimo ovu
posudu, pa je podignemo. Sad su stvari drugaije. Drugaije su
nego to su bile pre nego to smo podigli tu posudu. Kad je
dignemo, oseamo da nas ona vue nadole. Postoji razlog za to.
Zato bismo oseali teinu ako ne od toga to smo podigli
posudu? Ako je ne dignemo, tada nema niega. Ako je ne dig
nemo, oseamo se lakim. Dakle, ta je uzrok i ta je posledica?
18

Tako jednostavno

Sve to treba da uradite je da posmatrate tek toliko malo i tada

znate. Ne treba da idete bilo gde da uite. Kad neto uzmemo,
to je uzrok patnje. Kada ga odloimo, patnje nema.
Injekcija
To je patnja. Obina patnja je jedna stvar ona patnja iznad i
preko obine jeste neto drugo. Uobiajeni bolovi ovog sklopa
koji zovemo telo bolovi dok stojite, bolovi dok sedite, bolovi
dok leite: sve te stvari su obina patnja, uobiajena patnja
telesnog sklopa. I Buda je doivljavao takve oseaje. Oseao je
ista takva zadovoljstva, iste takve bolove, ali je shvatao da su
oni obini. Sva ta obina zadovoljstva i bolove bio je u stanju
da umiri zato to ih je razumeo. Razumeo je obinu patnju:
stvari su takve. I ona tada nije bila suvie jaka. Umesto toga,
dobro je motrio na dolazak one druge patnje, patnje iznad i
izvan uobiajenog.
To je kao kada ste bolesni i odete kod lekara da dobijete
injekciju. Tada vam sestra ubode iglu kroz kou i u meso. To
malo boli, ali je uobiajena stvar. Nita strano. Tako mora biti
za svakoga. Patnja iznad i izvan uobiajenog jeste patnja upa
dane ili prijanjanja, vezivanja. Ona je kao da ste onu iglu umo
ili u otrov i onda je uboli u telo. Tada ona ne boli samo na
uobiajen nain tada to nije tek uobiajena patnja. Tad ona boli
dovoljno da vas ubije.
Meso koje je zapalo za zube
ulna elja je neto od ega je teko pobei. Nita drugaije ne
go kada jedemo meso i ono nam se zaglavi izmeu zuba. Uf,
ba je neprijatno! ak i pre nego to zavri obrok, mora da
19

Aan a

uzme akalicu i izvadi taj komadi. Kad si ga izvadio osea

olakanje jedno vreme i tada ne eli vie da jede meso. Ali
onda ti opet iznesu meso na pladnju, zagrize ga i opet ti za
padne za zube. Ponovo ga izvadi i ponovo osea olakanje.
Isto je tako i sa ulnom eljom: nita vie do komadi mesa koji
ti je zapao za zube. Osea neprijatnost i uznemirenost i onda
gleda da ga ukloni kako god bilo. A ne shvata o emu se tu
zapravo radi. Ba budalasto.
e na smrt
To je kao ovek koji je putujui izdaleka strano oedneo. Onda
zamoli nekog da mu d vode, a ovaj kae: "Moe piti ovu vo
du ako hoe. Njena boja je dobra, dobro mirie, ukus joj je do
bar, ali samo da ti kaem, voda je otrovna. Moe se od nje ot
rovati ili barem imati strane bolove." No, edni putnik ga ne
slua, jer ga mui velika e.
Ili poput pacijenta posle operacije. Lekar mu je rekao da
ne uzima vodu, ali on je ipak trai da pije.
ovek edan ulnih zadovoljstava je isti takav: edan sli
ka, edan zvukova, mirisa, ukusa, koji su svi otrovni.
Buda nam govori da slike, zvukovi, mirisi, ukusi, dodiri i
ideje mogu da nas otruju. To su klopke. Ali mi ga ne sluamo.
Isto kao i onaj ovek koji ne slua upozorenje jer je jako edan:
Bez obzira u koliko nevolja i bola e upasti, on samo trai vodu
da se napije. Nije ga briga hoe li poto je popije umreti ili se
previjati od bolova. im dohvati au, ne prestaje da pije. o
vek edan ulnih zadovoljstava pije slike, pije zvukove, pije
mirise, pije ukuse, pije dodire, pije ideje. One mu izgledaju
ukusne, te nastavlja da ih pije. Ne moe da se zaustavi. I pie ih
sve dok ne umre uhvaen na delu, omaijan ulnim.
20

Tako jednostavno

Osinjak
ulna zadovoljstva su isto kao da uzme dugi tap i gura ga u
osinjak ispod strehe. to vie aka tim tapom, to vie osa iz
lee, lete oko tebe, ubadaju te u lice, ui, za vrat. Ali ti ne vidi
vezu izmeu posledica i onoga to radi. Sve je u redu dok si u
stanju da to vidi. Ali ako ne uvia posledice takvih postupaka,
nikada nee uspeti da ih se oslobodi.
aba na udici
ivotinje ulovljene u zamke i klopke pate. Sputane su, vrsto
vezane. Sve to im je preostalo je da ekaju lovca da doe i po
kupi ih. Kao kad se ptica ulovi u zamku: oma joj je oko vrata i
bez obzira koliko se otima, nije u stanju da se oslobodi. Trza se
levodesno, ali nema pomoi. Moe jedino da eka na lovca. A
kada lovac stigne, gotovo je. To je Mara. Ptice ga se plae sve
ga se ivotinje plae, zato to ne mogu da mu umaknu.
Nae klopke su slike, zvukovi, mirisi, ukusi, dodiri i ideje.
One nas vezuju. Kada smo vezani za slike, zvukove, mirise,
ukuse, dodire i ideje, nalik smo ribi na udici, koja eka ribara
da doe. Nije vano koliko se borimo, ne moemo da pobegne
mo. U stvari, jo smo gori od ribe. Mi smo poput abe na udici
jer kad aba proguta udicu, ona je proguta sasvim, do samog
stomaka. Kada je riba proguta, udica se zaustavi ve u ustima.
Oseaj da ti je ruka kratka
Budino uenje jeste direktno, neposredno i jednostavno, ali je
teko onome ko poinje da veba, jer to znanje do njega ne do
pire. To je slino rupi: ljudi se uglavnom ale da je rupa pre
21

Aan a

duboka, jer ne mogu da domae njezino dno. Jedva da ima bilo

koga ko e rei da je problem u tome to mu je ruka suvie
kratka.
Buda nas je uio da napustimo loe bilo koje vrste. A mi
preskoimo taj deo i odmah krenemo da sakupljamo zasluge, a
da se nismo okrenuli od onoga to je loe. To je isto kao da ka
emo da je rupa duboka. Oni koji kau da su im ruke kratke su
sasvim retki.
Av! Av! Av!
Jednom sam video psa koji nije mogao da pojede sav pirina
koji sam mu dao, pa je legao i motrio na porciju pred sobom.
Toliko se bio najeo da nije mogao vie ni da zine, ali je ipak i
dalje pazio na hranu. Lagano bi utonuo u san, a onda bi se od
jednom trgao i pogledao na preostalu hranu pred sobom. Ako bi
se neki drugi pas pribliio da jede, bez obzira da li je velik ili
mali, zareao bi na njega. Ako bi kokoke dole da jedu pirina,
zalajao bi: Av! Av! Av! Stomak samo to mu nije pukao, ali nije
mogao da dopusti bilo kome drugom da jede. Tako je bio krt i
pohlepan.
I ljudi mogu biti takvi. Ako ne poznaju Dhammu, ako ne
maju oseaj koje su im dunosti prema nadreenima i podree
nima, ako su im umovi preplavljeni neistoom pohlepe, besa i
obmanutosti, tada i kad su vrlo imuni ostaju krti i pohlepni.
Ne znaju kako da dele to to imaju. Teko im je ak i da daju
donaciju za siromanu decu ili stare koji nemaju ta da jedu.
Razmiljao sam o tome i zaista me je zapanjilo koliko mnogo
lie na obine ivotinje. Uopte nemaju vrline ljudskih bia.
Buda je takve nazivao manussatirahano: ljudiivotinje.
Takvi su zato to im nedostaju dobronamernost, saoseanje, sa
radost i spokojstvo.
22

Tako jednostavno

Pas na gomili neoljutenog pirina

To je slino psu koji lei na gomili neoljutenog pirina. Sto
mak mu zakri klo, klo, klo a on lei tako i razmilja: "Gde
bih mogao nai neto da pojedem?" Stomak mu je gladan, te
skoi sa one gomile neoljutenog pirina i ode da trai neke ot
patke.
A hrana je upravo tu, na gomili, no on to ne razume. On ne
vidi pirina. On nije u stanju da jede taj pirina.
Znanje postoji, ali ako ne vebamo, tada ne razumemo.
Glupavi smo poput tog psa na gomili neoljutenog pirina. I
zaista je to tuno. Jestivi pirina je tu, ali je sakriven u ljusci
na isti nain put oslobaanja je ovde, ali je sakriven naim pret
postavkama.
uga
Buda je rekao: Monasi, jeste li videli onog divljeg psa kako
tri ovuda uvee? Jeste ga videli? Kad stoji mirno, on pati. Kad
tri unaokolo, on pati. Kad sedi, on pati. Kad lei, on pati. Kad
se uvue u upljinu debla, on pati. Kad se uvue u upljinu u
steni, i tad osea neugodu. On pati zato to misli: Nije dobro
da ovde stojim. Nije dobro da sedim. Ni da leim nije dobro.
Grmlje nije dobro. uplje drvo nije dobro. Ova peina nije do
bra. I tako on nastavlja da luta. A u stvari taj divlji pas im ugu.
Njegova nelagoda ne dolazi ni od grmlja, ni od upljeg stabla,
ni od peine, od sedenja, stajanja ili leanja. Ona dolazi od
uge.
I sa vama, monasi, jeste ista stvar. Vaa nelagoda dolazi od
pogrenih gledita. vrsto se drite za ideje koje su otrovne i
zato se muite. Ne praktikujete obuzdanost ula, ve krivite
druge stvari. Ne znate ta se odigrava u vama samima. Kada
23

Aan a

boravite ovde u manastiru Wat Nong Pah Pong, vi patite. Odete

u Ameriku, i tamo patite. Odete u London, patite. Odete u Wat
Bung Wai, patite. Odete u bilo koji od naih manastira, opet pa
tite. Gde god da odete, patite. Isti ste kao i onaj divlji pas.
Meutim, kad se jednom izleite od uge, spokojni ste gde
god da odete: spokojni na otvorenom, spokojni u divljini. esto
o tome mislim i poduavam vas, jer taj deo Dhamme je vrlo ko
ristan za vas.
Crvi
Kada stvorimo ispravno razumevanje u svom srcu, spokojni
smo gde god da smo. Ali zato to jo uvek imamo pogrena gle
dita, jo uvek verujemo u ideje koje su otrovne, nismo spokoj
ni. iveti na takav nain je isto to i biti crv. Mesto na kojem on
ivi je prljavo hrana koju jede je prljava. To to on jede ne ini
se kao prava hrana, ali se ini pogodnom za crva. Uzmite tap i
pokuajte da ga izvadite iz izmeta kojim se hrani i posmatrajte
ta se dogaa. On e se migoljiti i migoljiti, eljan da se vrati u
onu gomilu izmeta u kojoj je i do tada bio. Tek tu se dobro ose
a.
Isto je i sa vama monasima i iskuenicima. Jo uvek imate
pogrena gledita. Uitelj doe i savetuje te kako da zauzme
ispravno gledite, ali se to tebi ne ini ispravnim. Stalno juri
natrag ka svojoj gomili izmeta. Ispravno razumevanje ti se ne
ini ispravnim, zato to si navikao na svoju staru gomilu iz
meta. Sve dok crv ne vidi prljavtinu u kojoj ivi, on ne moe iz
nje da pobegne. Isto je i sa nama. Sve dok ne vidimo manjka
vosti ovih stvari, ne moemo da pobegnemo od njih. A one nam
oteavaju vebanje.

24

Tako jednostavno

Reke
To je kao to i reke teku ka nizini. One teku nadole u skladu sa
svojom prirodom. Reka Ayutthaya, reka Muun o kojim god
rekama da se radi, one e sve tei nadole. Nijedna od njih ne
tee nagore. Takve su.
Pretpostavimo da ovek stoji na obali reke, posmatra je
kako hitro tee nanie, ali njegovo razmiljanje je pogreno. On
hoe da reka tee uzbrdo. I neizbeno e patiti. Nee moi da se
smiri. Bilo da stoji, sedi, hoda ili da lei, on uopte nee biti u
stanju da pronae svoj mir. A zato? Zato to je njegov nain
razmiljanja pogrean.
Kokoka i patka
Dva oveka ugledaju kokoku i patku. Prvi ovek hoe da ko
koka bude patka, a da patka bude kokoka, ali to je jednostav
no nemogue. Koliko god dugo da ivi, to se ne moe dogoditi.
Ako prvi ovek ne prestane da razmilja na takav nain, nemi
novno e patiti. Drugi ovek vidi kokoku kao kokoku, a patku
kao patku. Tada nema problema. Kada su vaa gledita isprav
na, patnje nema.
Isto vai i ovde. Aniu stvari koje su nepostojane mi
elimo da nainimo postojanim. I sve dok su nepostojane, tugu
jemo. Onaj koji vidi da su nepostojane stvari jednostavno ne
postojane moe da bude miran. Problem ne postoji.
Od kada smo se rodili beimo od istine. Ne elimo da
stvari budu onakve kakve jesu, ali ih ne moemo spreiti da
budu upravo takve. Jer one jesu takve. Ne mogu biti drugaije.
To je kao pokuavati da patku nainimo istom kao i kokoka.
Ona nikada nee biti ista. Ona je patka. Ili kao pokuavati da
kokoku nainimo istom kao i patka: ona nikada nee biti ista.
25

Aan a

Ko god misli da eli da stvari promeni na takav nain, morae

da pati. Ali ako razmiljate: Ah, to je samo ono to jeste, tada
zadobijate snagu jer koliko god pokuavali, ovo telo ne
moete nainiti trajnim ili nepromenljivim.
So koja nije slana
Monah koji je tvrdio da je meditant jednom je doao kod mene
i pitao me da ostane. Raspitivao se o nainu na koji vebamo i
rekoh mu: Ako ivi sa mnom, ne moe da prima novac ili
da gomila stvari. Mi sledimo Vinayu.
On ree da praktikuje nevezivanje.
I ja sam mu odgovorio: Ne znam na ta misli.
A on me upita: Ako koristim novac, ali bez vezivanja,
mogu li da ostanem ovde?
Odgovorio sam mu: Naravno. Ako moe da jede so, a
da ne osea slanou, onda moe ostati. Ako tvrdi da si neve
zan samo zato to ti se ne potuju ta dosadna pravila, tada e ti
biti teko da ovde ostane. Ali ako si u stanju da jede so, a da
ne osea da je slana, tada u ti verovati. Jesi li zaista u stanju
da pojede mericu soli, a da ti ne bude slana? Nevezivanje nije
neto o emu moe samo da pria ili nagaa. Ako tako govo
ri, mislim da ne moe da ivi sa mnom. I on je otiao.
Put usamljenika
ta li je u tom umu? Ako na razum nije dovoljno dobar, nismo
u stanju da se oslobodimo. Drugim reima, postoje dve strane:
ova strana ovde i ona strana tamo. Ljudi su skloni da idu ovom
stranom i da idu onom stranom. Jedva da ima bilo koga ko ide
sredinom. To je put usamljenika. Kada postoji ljubav, idemo
26

Tako jednostavno

putem ljubavi. Kada postoji mrnja, idemo putem mrnje. Ako

pokuamo da hodamo napustivi i ljubav i mrnju, to je put
usamljenika. Nismo skloni da ga sledimo.
Trn
Stvari su jednostavno takve kakve jesu. One nam ne stvaraju
patnju. Slino trnu: Da li nam otar trn stvara patnju? Ne. On je
jednostavno trn. On nikome ne stvara panju. Ali ako stanemo
na njega, istog trenutka patimo.
A zato patimo? Zato to smo stali na njega. Dakle, patnja
dolazi od nas.
Noenje stene
Naputanje zapravo znai sledee: To je kao da nosimo veliki
kamen. Dok ga nosimo, oseamo da nas vue nadole, ali ne
znamo ta da uradimo u vezi sa tim, i tako nastavljamo i dalje
da ga nosimo. A kad nam neko kae da ga odbacimo, pomis
limo: Da, ali ako ga odbacim, nita mi nee preostati. I zato
nastavljamo da ga teglimo. Ne elimo da ga ostavimo.
ak i ako nam neko kae: Hajde, odbaci ga. Bie sve u
redu i imae ove koristi od toga, jo uvek neemo da ga pus
timo, jer se plaimo da emo ostati bez iega. I dalje ga nosimo,
sve dok nismo potpuno iscrpljeni i slabi da vie nismo u stanju
da ga drimo. Tek tada ga putamo.
A samo kad ga napustimo, tek onda razumemo naputanje.
oseamo olakanje. I u sebi moemo osetiti koliki smo teret no
sili unaokolo. No, sve dok ga nosimo ne shvatamo kolika korist
moe biti od naputanja.
27

Aan a

Trn
Buda nas poduava da se izbavimo putem uvida. To je kao da
imamo mali iver ili trn zaboden u nogu. Kako hodamo, povre
meno nas boli, a povremeno ne. Ako stanemo na neto tvrdo,
zaboli nas. Opipamo prstom ne bismo li ga nali, ali ako ne ose
amo vie bol, tada prestanemo da obraamo panju na trn.
Onda malo kasnije opet udarimo u neto tvrdo i trn opet pone
da nas boli. I tako se to ponavlja i ponavlja. A zato? Zato to je
taj iver ili trn jo uvek u naoj nozi. Jo uvek nije uklonjen. I
bol se neprekidno vraa. Kad zaboli, ponemo da traimo gde
je taj trn, ali poto ne moemo da ga naemo, zaboravimo na
celu stvar. Posle nekog vremena, ponovo nas zaboli i opet
ponemo da opipavamo to mesto. Tako se to ponavlja. Kada se
bol javi, moramo ustanoviti o emu se radi, ne smemo da ga os
tavimo tek tako. Ne moemo kada nas stopalo zaboli da samo
pomislimo: Jao, prokleti trn je jo tamo. I nita vie.
Kada bol naie, sa njim dolazi i elja da izvadimo taj trn. I
ako ga tad ne izvadimo, bol e se uvek iznova vraati. Na inte
res da izvadimo trn je jo uvek tu sve vreme. Na kraju, doi e
dan kada odluimo, bez obzira na sve, da moramo da izvadimo
taj trn, jer nas toliko boli.
Naa odlunost da uloimo energiju u praksu mora da bu
de isto takva. Gde god postoji poremeaj, gde god postoji nela
goda, upravo tu moramo da istraujemo, upravo tu da reimo
problem da reimo problem trna u stopalu tako to emo ga
odmah izvaditi.
Hvatanje ribe
Sve dok ne vidite opasnosti u tim stvarima u dovoljnoj meri
da ih napustite, ne vidite koristi koje e doi kada to uinite,
28

Tako jednostavno

va rad nee postii bilo kakav cilj. To je kao da se poigravate

svim tim stvarima, malo grebete noktom po njima. Ako jasno
vidimo njihove nedostatke, jasno vidimo koristi koje dolazi sa
njihovim naputanjem Aha!
To je kao kad postavlja zamku za ribu uz pomo korpe.
Dri je sve dok ne oseti da neto ima u korpi. Moe da uje
kako udara u zidove korpe. I pomisli da je to riba, pa gurne
ruku u korpu i pipa okolo, ali to to uhvati nije riba. To je
neto drugo to ivi u vodi. Ne moe da vidi ta je. Pomisli
da je moda jegulja a moda je i zmija. I ao ti je da je pusti,
ako je jegulja. Ali ako je zmija i ti i dalje pipa po korpi, ujee
te. Shvata? Obuzela te je sumnja zato to stvari nisu jasne.
elja u tebi je toliko jaka, da je ipak dri u sluaju da jeste
jegulja. I kako je izvlai iz vode i vidi are na njenim leima,
istog trenutka je puta. Ne treba niko da ti kae: To je zmija!
Pusti je! Pusti je! Niko ti nita ne govori. Um sam kae ak i
mnogo jasnije nego da ti bilo ko drugi govori. A zato? Zato to
vidi opasnost: zmija moe da te ugrize. Ko drugi treba to da
kae umu? Ako ga veba sve dok i on sam ne zna tako jasno,
tada se nee vezivati.
Posuda za otpatke
O anatta: jednostavno reeno, to znai nesopstvo. Ali ono
podrazumeva da postoji neki oseaj sopstva, podrazumeva da
postoji neki oseaj atta. Zato postoji anatta. I to je, takoe, is
pravna anatta. Kada nema atta, ni anatta se ne pojavljuje. Na
primer: ti nema ovu posudu za otpatke kod svoje kue, tako da
te ni njeno stanje ne uznemirava mnogo. Da li je naprsla ili su
je odneli lopovi, nijedna od tih stvari ne uznemiruje tvoje srce
zato to nema uzroka, nema uslova. A kako to? Zato to ta
posuda nije u tvojoj kui.
29

Aan a

Kada bi imao posudu za otpatke kod kue, tada se javlja

oseaj sopstva. I kad posuda pukne, to te pogodi. Kada nestane,
to te pogodi zato to posuda sada ima vlasnika. To se naziva
atta. To je stanje u kojem je ona sada. to se tie stanja anatta,
to znai da nema ovakve posude u tvojoj kui, pa onda ni stanja
uma u kojem on motri nad tom posudom i titi je, nema straha
da e je lopovi ukrasti. Tih stanja vie nema.
Ove stvari se nazivaju stanja prirode (sabhavadhamma).
Postoje uslovi i stanja, ali oni su jednostavno tu pred nama. I to
je sve.
Kore i ljuske
Dau vam jednostavno poreenje. Pretpostavimo da ste kupili
bananu ili kokos na pijaci i krenete dalje nosei ih. Neko vas pi
ta: Zato si kupio tu bananu?
Kupio sam je da je pojedem."
A da li treba da pojede i koru?
Ne.
Ne verujem ti. Ako nee pojesti koru, zato i nju nosi?
Ili pretpostavimo da nosite kokos:
Gde nosi taj kokos?
Nosim ga kui da napravim kari.
A hoe li i ljusku da skuva?
Ne.
Pa zato je onda nosi?
Eto. Kako ete odgovoriti na ovo pitanje?
Zbog udnje. Ako nema udnje, tada ne moete stvoriti ni
pronicljivost, uvid.
Tako stoje stvari dok ulaemo napor tokom meditacije.
Iako inimo stvari sa stavom naputanja, to je kao sa bananom
ili kokosom: Zato nosi sa sobom tu koru ili ljusku? Zato to
30

Tako jednostavno

jo nije dolo vreme da je odbacim, ona jo uvek titi unutra

njost. Jo nije dolo vreme da je odbacim, te je zadravam jo
neko vreme.
Isto je sa praksom: nae pretpostavke i oslobaanje od njih
moraju biti pomeani zajedno, ba kao to su zajedno kokosova
ljuska i njegovo meso u njoj, tako da ih nosimo zajedno. Ako
nam se podsmevaju da jedemo kokosovu ljusku, ta onda? Mi
znamo ta radimo.
Reavanje matematikog zadatka
Dhamma je poput reavanja matematikog zadatka. Tu je mno
enje, deljenje, sabiranje i oduzimanje. Ako smo u stanju da
razmiljamo na takav nain, biemo inteligentni. Znamo pravo
vreme i mesto za svaku stvar. Oduzimamo kad treba da oduzi
mamo, mnoimo kad treba da mnoimo, delimo kada treba da
delimo, sabiramo kad treba da sabiramo. Ako mnoimo svaki
put, srce e nam prepui pod teretom. Drugim reima, nemamo
oseaj ta je dosta. Nemanje oseaja ta je dosta znai da ne
mamo oseaj da starimo.
Onaj ko ima oseaj da stari jeste i ovek koji ima oseaj
ta je dosta. I kad je dosta, rei Dobro, sad je dosta mogu se
probiti na povrinu. Kad nam nije dosta, tada dobro nije u
stanju da se probije, zato to i dalje udimo za jo. Nikada nita
nismo odbacili, napustili, odloili. Neprekidno uzimamo. Ako
uspemo da kaemo dobro, tada se smirimo. To je dovoljno.
Razbijena aa
Moda kaete: Nemoj mi razbiti tu au! Ali ne moete neto
to je lomljivo spreiti da ne bude razbijeno. Ako se ne razbije
31

Aan a

sada, razbie se kasnije. Ako je vi ne razbijete, razbie je neko

drugi. Ako je ne razbije taj drugi, sruie je jedna od maaka
koje su tu motaju. Buda nam kae da prihvatimo to. On je video
dovoljno duboko da bi razumeo kako je ta aa ve razbijena.
Kad god uzmete au, nalijete vode u nju, ispijete i odloite je,
on vam kae da vidite da je ona ve razbijena. Razumete li to?
Budino razumevanje je bilo takvo. On je u jo nerazbijenoj ai
video i razbijenu. Kada uslovi koji je dre na okupu nestanu,
ona e se razbiti. Razvijajte u sebi takav stav. Koristite au
uvate je. Onda vam jednog dana ona isklizne iz ruke: Tras!
Nema problema. A zato nema problema? Zato to ste je videli
razbijenu i pre nego to se zaista razbila. Razumete?
Ali ljudi obino kau: Toliko uvam tu au. Ne dam da
se razbije. Kasnije naie pas, srui je i onda mrzite tog psa.
Ako je vae dete razbije, onda mrzite njega. Mrzite bilo koga
ko ju je razbio zato to ste od sebe nainili branu koja ne da
prirodnom toku da tee. Napravili ste branu bez ijednog pre
livnika. I ta drugo moe da se dogodi sa takvom branom nego
da pukne, zar ne? Kad se pravi brana, naprave se i prelivnici. I
kada nivo vode dostigne odreenu visinu, ona pone da se pre
liva preko prelivnika, sasvim bezbedno. Meutim, ako voda
doe do vrha brane, tada je sama brana ugroena. Zato je neop
hodno da i sami imate ovakve prelivnike. Uvianje nestalnosti
jeste Budin prelivnik. Kada na stvari gledate na ovakav nain, u
stanju ste da budete mirni. To znai praktikovanje Dhamme.
So
Ako inite dobra dela kako biste iskorenili patnju, tada morate
da u isto vreme inite dobra dela i razvijate povoljne kvalitete
svoga uma. Ako ih ne razvijate, onda nee biti ni uvida. Dobra
dela sama po sebi su nalik sirovom mesu ili tek ulovljenoj ribi.
32

Tako jednostavno

Ako je ostavite samo tako da se gomila, pokvarie se. Ali ako je

usolite, trajae mnogo due. Isto je i ako je stavite u friider.
Cisterna naopake
Kada jednom napustimo loe postupke, tada ak i ako inimo
dobro tek s vremena na vreme, postoji jo uvek nada da e nai
potencijali dozreti do savrenstva. Slino cisterni koju isko
pamo na sred dvorita: ak i ako kia pada vrlo retko, postoji
ansa da e se cisterna jednom napuniti.
Ali ako inimo dobro, a nismo napustili loe, to je kao da
onu cisternu postavimo naglavce. Kada kia padne, kapi e se
zaustaviti na dnu cisterne, ali na spoljanjem delu, a ne unut
ranjem. I tada nema naina da voda ikada napuni tu cisternu.
Cisterna koja curi
Ako inimo loe i onda pokuamo da zapuimo rupu inei do
bro, to je kao da zapuimo rupu na loncu i onda sipamo vodu u
njega. Ili kao da zapuimo naprslinu na dnu cisterne i onda si
pamo vodu u nju. Dno lonca, dno cisterna nije u najboljem
stanju. Nae naputanje loega nije jo u najboljem stanju. I ako
naspe vodu u tu cisternu, voda e ipak lagano oticati i cisterna
e na kraju ostati suva. ak i ako vodu sipa po ceo dan, ipak
ona malopomalo curi i na kraju ne ostane nita. Nema onu
korist od te cisterne koju si oekivao.

33

Aan a

Voda u kragu
Kada u naim srcima nema bilo ega loeg, sve nae nevolje
nestaju. Javlja se oseaj ohlaenosti, zato to pazimo na sebe.
Um postaje ispunjen vrlinom. Kako se smiruje, tako postaje
skoncentrisan. Kada je miran, poinje da se raa plod uvida. Mi
znamo kako da um uinimo jasnim i blistavim. Sve to je loe,
to napustimo. Sve to je pogreno, to ostavimo po strani. Kon
templiramo i ostavljamo stvari po strani, naputamo ih.
To je kao sa vodom u vedru. Zahvatimo je kutlaom i pro
spemo. Zahvatimo je opet i prospemo. I nastavimo tako da va
dimo vodu i da je prosipamo. Na kraju vode vie nee ni biti.
Um koji krene da veba je isto takav.
Ali ako stvari ne vidimo na taj nain, onda kao da sipamo
vodu u krag, pa je prosipamo, sipamo vodu, pa je prosipamo.
Korist, teta, korist, teta pogreno, ispravno, pogreno, isprav
no dobro, loe, dobro, loe: smirimo se na trenutak, pa onda
opet patimo.
Kalup
Vi uitelji ste kalup za oblikovanje ljudi, zato treba da se okre
nete u pravcu Dhamme i da praktikujete Dhammu. Ponaajte se
tako da moete posluiti kao primer drugima. Vi ste kao oni ka
lupi uz pomo kojih se prave male Budaamajlije. Jeste li ih
videli nekad? Jedan jedini kalup: lepo ga obrade, izdube lice,
obrve, bradu, sve glatko i na svom mestu, tako da Budaamajli
je koje njima prave ispadnu zaista lepe. Mnogo ih naprave, a
sve uz pomo samo tog jednog kalupa.
Isto je sa uiteljima, koji su kalup za svoje uenike i za
ljude uopte. Morate sebe uiniti lepima u pogledu linih kvali
teta dobroga uitelja. Morate se uvek ponaati u skladu sa svo
34

Tako jednostavno

jim etikim principima i sa svojom ulogom vodia i putokaza.

Napustite svaki otrov i loe postupke. Pokuajte da uspostavite
visoke standarde morala. Morate biti dobar primer za svoju
decu.
Puzavica
Deca su poput puzavice. Kad god puzavica iznikne, ona gleda
da nae neko drvo uz koje bi se penjala. Ako je jedno drvo 15
centimetara daleko od nje, a drugo 10 metara, ta mislite uz ko
je e se drvo puzavica priviti? Penjae se uz najblie drvo. Ve
rovatno nee otpuzati do drveta koje je od nje 10 metara, jer joj
je ono jako daleko.
Na isti nain uitelji su najblii svojim uenicima. Najve
rovatnije da e upravo njih oni uzeti kao svoj uzor. Zato je vrlo
vano da vi uitelji imate dobre manire i standarde ponaanja
da znate ta treba da radite, a ta da izbegavate kada ste sa de
com. Ne poduavajte ih samo ustima. Nain na koji stojite,
nain na koji hodate, nain na koji sedite svaki va pokret,
svaka vaa re sve to morate pretvoriti u poduku za svoje
uenike. I oni e slediti va primer, zato to deca brzo usvajaju
stvari. Oni su u tome bri od odraslih.
olja prljave vode
Mnogi ljudi koji dolaze ovamo zauzimaju visoke poloaje u
drutvu i imaju visoko miljenje: o sebi, o praktikovanju medi
tacije, o Budinom uenju. Neki od njih su bogati trgovci, neki
imaju diplome, neki su uitelji ili vladini slubenici. Njihovi
mozgovi su prepuni gledita o raznim stvarima. Suvie su
pametni da bi sluali druge ljude. Slino vodi u olji. Ako je
35

Aan a

olja puna prljave vode, nije upotrebljiva za bilo ta. Tek kada
prospete vodu, moete upotrebiti tu olju. Morate isprazniti
svoj um od raznih gledita pre nego to ste u stanju da uite.
Naa praksa ide izvan i otroumnosti i gluposti. Ako mis
lite: Ja sam pametan. Ja sam bogat. Ja sam vaan. itavo Bu
dino uenje potpuno razumem. tada nikada neete videti istinu
anatte ili nepostojanja sopstva. Neete imati nita drugo do
sopstvo ja i moje. Ali Budino uenje jeste naputanje sopstva.
Praznina. Sloboda od patnje. Potpuno razvezivanje. To je nib
bana.
Branje mangoa
Ako mango visi pet metara iznad zemlje i hoemo da ga uzbe
remo, ne moemo koristiti deset metara dugu motku da ga otre
semo, zato to je predugaka. No, ne moemo koristiti ni dva
metra dugu motku, zato to je prekratka.
Nemojte misliti da je osobi sa doktoratom lako da prak
tikuje Dhammu zato to toliko mnogo zna. Ne rezonujte tako.
Ponekad su ljudi sa doktoratom predugaki.
Va unutranji magnetofon
U vezi sa danas izloenim uenjem: Ako je sluanje ove Dham
me ispraznilo i stialo va um, to je sasvim dovoljno. Nita ne
morate da pamtite. Neki od vas ne misle tako. Ali ako umirite
svoj um i onda dopustite svemu to ujete da prolazi, prolazi,
ali pri tome neprekidno kontemplirate, tada ste poput magneto
fona. Kad god je on tako otvoren, ukljuen, to je dobro. Ne
plaite se da od toga nee biti nita. Svaki put kad tako drite
magnetofon otvorenim, kada ga ukljuite, sve ostaje u njemu.
36

Tako jednostavno

Spoljanji magnetofoni se mogu pokvariti. Kupite ih i oni

se pokvare. Ali va unutranji magnetofon je drugaiji, kad
stvari idu direktno u srce: Ah, ovo je zaista dobro. Sve je u
njemu i nisu mu potrebne ni baterije.
Baloni
U Budino vreme bilo je onih koji su dostizali najvie nivoe
Dhamme dok bi sedeli i sluali poduku. Bili su brzi. Poput ba
lona: vazduh u balonu poseduje silu da iz njega izae. im ba
lon malo bocnete iglom, vazduh istog trena pokulja napolje.
Isto je i ovde. Kada ujete Dhammu u skladu sa svojim
predispozicijama, ona okree vaa gledita naglavce, pretvori ih
iz jednoga u drugo i u stanju ste da se probijete do istinske
Dhamme.
Jo gori od vola
Vo vue natovarena kola izdaleka i kako je sunce sve blie hori
zontu, kako se sputa vee, tako i on sve bre hoda, jer eli da
to pre stigne na svoj cilj. Nedostaje mu dom.
Mi ljudi, kako starimo, tako smo sve bolesniji i blii smrti
i to je vreme kada moramo da vebamo. Ne moete od starosti i
bolesti napraviti izgovor da ne vebate, jer tada ete ispasti jo
gori od onog vola.
Srce je na uitelj
Svako od nas ovde je isti. Mi se ne razlikujemo meusobno.
Sada nemamo uitelja i ako hoete da se probudite za Dhammu,
37

Aan a

srce mora da podui samo sebe. Ako sebe ne poduava, tada

nije vano koliko god da te poduavaju drugi, ono nee da slu
a, nee razumeti. Smo srce mora da bude uitelj
Nije nam lako da vidimo sami sebe. Teko je. Zato, poraz
mislite malo o tome. Svi smo inili loe stvari. Ali sada kad
smo ostarili, treba da prestanemo. Pojednostavite stvari. Uspo
rite. Zaista nema nieg drugog. Ovo je sve to jeste. Zato okre
nite svoj um ka vrlini.
Voda i ulje
Voda se razlikuje od ulja, ba kao to se mudar ovek razlikuje
od budale. Buda je iveo okruen prizorima, zvukovima, miri
sima, ukusima, opipljivim stvarima i idejama, ali je bio arahant,
tako da je sve te stvari znao kao samo to, nita vie. Nepre
kidno ih je naputao, od momenta kad je video da je srce samo
to srce, nita vie misli samo to misli, nita vie. Nije ih
brkao.
Ako si u stanju da razmilja na ovakav nain, ako si u
stanju da osea na ovakav nain, tada moe i stvari da dri
odvojenima. Misli i oseaji su na jednoj strani, srce je na dru
goj, ba kao to i voda i ulje u istoj boci ostaju odvojeni.
Prividni monasi, istinski monasi
Jednom kad si se zaredio u Budinom uenju, trebalo je da po
stane i monah. Ali, zna, ti jo nisi istinski monah. Monah si
samo u pogledu tela: obrijana glava, uti ogrta. Ti si monah na
nivou pretpostavke.
To je isto kao kad delju drvo, liju od betona ili bronze i
naprave Budu na nivou pretpostavke. To nije pravi Buda.
38

Tako jednostavno

Oni koji su jo uvek monasi na nivou pretpostavke, jo

uvek u svom srcu imaju pohlepu, bes i obmanutost. Te stvari
dre nas u stanju neprekidnog nastajanja i raanja. Ne moemo
da dosegnemo mir upravo zbog te pohlepe, besa i obmanutosti.
Ako ih izvadi iz svog srca, dostii e istotu. Dostii e sta
nje istinskog monaha a to znai biti monah u srcu.
Pravljenje stolova i stolica
Dobro je proistiti i smiriti svoj um, ali je teko. Mora poeti
sa spoljanjim stvarima telesnim postupcima i reima i po
tom ii sve dublje. Put koji vodi ka istoti, ka kontemplativ
nosti, jeste put koji moe odneti bujica u vidu pohlepe, besa i
obmanutosti. Mora uloiti mnogo obuzdavanja i samokontrole
i upravo zato je teko ali kakve veze ima to to je teko?
To je kao da uzme drvo i krene da od njega tee sto ili
stolicu. Teko je, ali ta ako je teko? Drvo mora biti obraeno
na taj nain. Pre nego to postane sto ili stolica, moramo da
proemo kroz te grube i mukotrpne faze.
Isto je i sa nama. Moramo postati veti u onome u emu
smo sada neveti, dostojni divljenja u onome u emu jo nismo,
kompetentni tamo gde smo jo neznalice.
Stonoga
Kada se mnogo nas okupi da bismo iveli zajedno, lako je ve
bati ako su nam gledita ispravna i meusobno usklaena. Kada
smo elastini i spremni da napustimo svoju gordost, tada svi
dolazimo na nivo Bude, Dhamme i Sanghe. Ne moe da kae
da to to ima mnogo monaha ugroava tvoju praksu. To je
slino stonogi. Ona ima mnogo nogu. I kad je pogleda, gotovo
39

Aan a

da si siguran da e se spetljati sa svim tim nogama. Ali ona ho

da. Ide napred i nazad, zaista bez ikakve konfuzije. Ima svoj ri
tam, svoj redosled.
Sa Budinim uenjem je slino. Ako veba kao Budin ue
nik, lako je. Drugim reima, veba ispravno, veba direktno,
veba da bi osvojio slobodu od patnje i veba temeljno. ak i
ako nas ima stotina, hiljada, koliko god da nas je, to uopte nije
vano. Svi moemo stati u isti tok.
ienje
Naa svakodnevna zaduenja nam daju mnogo snage. Gde god
da si u manastiru, moe da ih obavlja bilo da je to neija
tua koliba ili tvoja. Ako je prljava i u neredu, spremi je. Ne
mora da to ini kao uslugu bilo kome. Ne mora to da uradi
da bi bilo koga impresionirao. Radi to u ime svoje prakse.
Kada metemo svoje kolibe, kada istimo ostale zgrade, to je
kao da istimo sve prljave stvari iz svog srca, jer smo mi ljudi
koji vebaju. elim da svako od nas ima upravo takav stav u
svom srcu. Tada ne moramo da traimo slogu i saradnju. One
su ve tu.
Saenje drveta
Na uitelj Buda rekao je da se stvari odvijaju u skladu sa svo
jom prirodom. Iako ulaemo napor u svoju praksu, ne moemo
kontrolisati da li e ona napredovati bre ili sporije. To je kao
kad sadimo biberovo drvo. Drvo zna ta radi. Ako elimo da
ono raste bre, moramo znati da je to samo matanje. Ako e
limo da ono raste sporije, moramo znati da je to samo matanje.
Samo kad ga zaista posadimo, dobiemo plod kakav elimo.
40

Tako jednostavno

Kad sadimo biberovo drvo, dunost nam je da iskopamo

rupu, zalivamo drvo, ubrimo ga, branimo od insekata. To je
sve. Toliko od nas zavisi, od naeg uverenja. A da li e drvo ro
diti, to zavisi od drveta, ne od nas. Ne moemo vui drvo kako
bi bre raslo.
Put do manastira
Vrlina, koncentracija i uvid, te tri stvari Buda je nazivao putem.
Put nije religija i to nije ono to je Buda eleo, ali su te tri stvari
put do cilja.
Isto je kao kada krene iz Bangkoka u Wat Nong Pah
Pong. Nisi eleo put koji ide dovde. Umesto toga hteo si da bu
de ovde u manastiru. Ali taj put ti je bio neophodan da bi ova
mo stigao. Put koji vodi ovamo nije manastir. To je samo put do
manastira. I morao si da ga sledi kako bi doao do njega.
Vrlina, koncentracija i uvid jesu put do mira, a to je ono
to mi zapravo elimo.
Lek
To je kao kad lekar da boicu leka pacijentu sa groznicom.
Na boici je zalepljena etiketa i na njoj pie koje sve bolesti lei
taj lek. Ali sam lek je unutra, u boici. Ako pacijent sve vreme
samo ita etiketu ak i ako je proita stotinu puta, hiljadu puta
na kraju e ipak umreti i nikada nee imati koristi od leka. Pre
toga moda e ii unaokolo i praviti veliku galamu, aliti se
kako je lekar lo, kako lek ne lei ono za ta se tvrdi da lei, a
sve to iako nikada nije ni otvorio flaicu da bi uzeo lek.

41

Aan a

Paljenje vatre
Ova praksa je nalik oveku koji trlja dva komada drveta kako bi
zapalio vatru. uo je da neko kae: Uzmi dva komada bam
busa, trljaj ih jedan od drugi i dobie vatru. I on ih zaista uz
me i pone da trlja. Ali njegovo srce je nestrpljivo. Malo ih je
protrljao i oekuje da se upali vatra. Srce navaljuje da se vatra
pojavi to pre, ali od toga nita. Onda mu sve postane dosadno i
zastane da se malo odmori. Nakon toga ponovo malo trlja ona
drva i ponovo napravi pauzu da se odmori. Tako se i to malo to
plote to je stvorio brzo izgubi, jer nema kontuniteta.
Ako tako nastavi i zaustavi se kad god se umori, iako biti
umoran i nije tako loe, u sve se to ukljuuje i njegova lenjost i
od itavog posla na kraju nema nita. Konano zakljuuje da
vatre ni ne moe biti, da mu vatra ni ne treba, i tako odustaje.
Nee vie da trlja ona dva tapa. Posle svega, krene unaokolo
da objavljuje: Nema vatre. Ne moe se dobiti na taj nain.
Stvarno nema vatre. Eto, probao sam i nita.
Klju meditacije
Praksa je nalik kljuu, kljuu meditacije. Nije bitno kako
izgleda brava, jer mi u ruci drimo klju za tu bravu. Nije nas
briga koliko mala moe biti brava, jer kad god okrenemo klju
da bismo je otvorili, uspemo u tome. Ako nemamo klju za tu
bravu, tada ne moemo uspeti. ta god da je zakljuano u kutiji,
ne moemo do toga doi.

42

Tako jednostavno

Toplo i hladno
To je isto kao to i gde god da gori vatra, gde god da je
toplo, tu se ona i gasi. Gde god da je toplo, upravo tu ohladi. Na
isti nain, nibbana lei na istom mestu gde i samsara, krug pre
poraanja samsara lei na istom mestu na kojem i nibbana.
Kao to toplo i hladno bivaju na istom mestu: hladno je
tamo gde i toplo. Kada postane toplo, hladno nestane. Kad
hladno nestane, postane toplo...
Protiv toka
Vebati znai ii protiv toka: protiv smera struja koje su u na
em srcu, protiv toka neistoa. Svako kretanje uzvodno u od
nosu na tok mora da bude teko. Ako vesla uzvodno, teko je.
Razvijati dobrotu i vrlinu je pomalo teko, jer mi ljudi imamo u
sebi neistoe. Ne elimo to da radimo. Neemo oko toga da se
gnjavimo. Neemo da jaamo izdrljivost. Uglavnom bismo da
pustimo da se stvari kreu u skladu sa naim raspoloenjem.
Slino vodi: ona tee u skladu sa svojom prirodom. Ako pus
timo da stvari teku niz vodu, to je lako, ali to nije vebanje.
Kod vebanja mora da se odupre. Mora da se odupre neis
toi u umu, sopstvenom srcu, mora da stegne srce, povea
snagu postojanosti. I tad e tvoja praksa krenuti protiv toka.
Maka
Neistoe su poput maaka. Ako maki daje da jede kad god
poeli, sve ee e ti dolaziti. I doi e dan kad ete i ogrebati
ukoliko je ne nahrani. Ali ti ne mora da je hrani. Poee da
mjaue, ali ako je ne bude hranio dandva, prestae da dolazi.
43

Aan a

Isto je sa mentalnim neistoama. Ako ih ne hrani, nee

te uznemiravati. Tada je tvoj um u prilici da se stia i sasvim
umiri.
Prvo rad, posle plata
Neki ljudi dou da vebaju i hoe da imaju samo zadovoljstvo.
Ali odakle dolazi zadovoljstvo? ta mu je uzrok? Svi oblici
zadovoljstva moraju do dou tek posle bola. Tek potom moe
biti zadovoljstva. ta god da radimo, moramo da obavimo po
sao, pre nego to dobijemo nadnicu kako bismo kupovali razne
stvari, zar ne? Moramo da radimo u polju pre nego to imamo
pirina za jelo. Sve mora da proe prvo kroz bol i patnju.
Glava eera
Jeste li ikada jeli glavu eera? Kada je jedete od vrha nanie,
kakva je? to se vie pribliavate kraju, sve je slaa do take
kada iako je ostao tek komadi, neete da ga bacite. Izgleda kao
da bi to bio ogroman gubitak. Mravi bi da ga pojedu, ali im ga
ne date.
Neka isto takva bude i vaa praksa. Vebajte Dhammu
poput oveka koji jede glavu eera.
Ograda
to se tie vebanja, krenite od uvrivanja svoje moi istraj
nosti i potom kontemplirajte. Kontemplirajte svoje postupke,
ono to svakodnevno radite. Kontemplirajte na ta ste sve
spremni. ta god da se pojavi, Buda je traio od nas da sve
44

Tako jednostavno

upoznamo. Iz kojeg god smera da stvari dolaze, Buda je traio

da ih ne isputamo iz vida. Ako tako radimo, ta god da doe iz
ovog pravca, vidimo ga. ta god doe iz onog pravca, vidimo
ga. Vidimo ono to je ispravno. Vidimo ono to je pogreno.
Kad smo sreni, vidimo. Kad se radujemo, vidimo. Sve vidimo.
Ali nai umovi, kada posmatraju, nisu tako sveobuhvatni.
Znamo samo ovu stranu, ali onu stranu ostavljamo potpuno
otvorenom. To je kao kad postavljamo ogradu oko njive ili oko
kue, ali ona ne ide skroz unaokolo. Ako je stavimo samo sa
ove strane, lopovi e ui sa one strane, sa one na kojoj nema
ograde. Zato? Nismo zatvorili vrata. Ni ograda nam nije dobra.
Zato je normalno da e oni ui kroz taj otvor. I onda ponovo
kontempliramo, dodajemo jo ograde, zatvaramo stvar, nepre
kidno.
Postavljanje ograde znai uspostavljanje svesnosti i to da
smo neprekidno na oprezu. Ako to uinimo, Dhamma nee nig
de otii. Ostae upravo tu. Dobro ili loe, Dhamma koju treba
da vidimo i znamo, pojavie se upravo tu.
U obliku kruga
Kad veba, nemoj misliti da mora da sedi da bi meditirao, da
mora da hoda tamoamo da bi meditirao. Nemoj tako da raz
milja. Meditacija je jednostavno vebanje. Bilo da dri gov
or, sedi ovde i slua ili odlazi odavde, nastavi da veba u
svom srcu. Ostani budan za ono to je ispravno i ono to nije.
Ne zakljuuj da je u redu praktikovati asketske prakse u
vreme povlaenja tokom perioda monsuna, a onda na njih za
boraviti kad se povlaenje zavri. To je poput krenja njive.
Neprekidno seemo, seemo, a onda se zaustavimo kad smo
umorni. Odloimo maetu i vratimo se na njivu posle mesec ili
dva. Ali korov je sada vii nego panjevi. Ako sad pokuamo da
45

Aan a

iskrimo onaj deo koji smo nekada ranije iskrili, to je za nas

sada previe.
Aan Man je jednom rekao da nau praksu treba da nain
imo u obliku kruga. Krug nikada nema kraj. Neprekidno veba
jte. Ne zaustavljajte se u svom vebanju. Sluao sam ga i po
mislio: Kada odluam ovaj govor, ta treba da uradim?
Odgovor je da svoju paljivost nainite akaliko: vanvre
menom. Postarajte se da um zna i vidi ono to je ispravno i ono
to nije, sve vreme.
Poari i poplave
Buda je poduavao da su um i telo takvi. I takvi e biti i dalje.
Nee biti drugaiji. Drugim reima, prvo nastanu, potom stare,
onda bole i na kraju umru. Bako, to je tako velika istina, koju
doivljava u ovome trenutku. To je plemenita istina. Zato gle
daj na stvari sa uvidom, kako bi je videla, nita vie.
ak i ako ti vatra sagori kuu, ak i ako ti poplava odnese
dom, neka se to dogodi samo sa kuom, samo sa domom. Ako
izbije poar, ne daj mu da sagori i tvoje srce. Ako doe pop
lava, ne daj da poplavi i tvoje srce. Neka poplavi samo kuu.
Neka spali samo kuu, koja je neto to se nalazi izvan tvog
tela. A srce, neka je napusti, jer sada je pravi trenutak. Vreme je
da je napusti.
Odloi au
Vebajte tako to ete naputati. Ne hvatajte se. Ili, ako i uhva
tite, ne steite vrsto. Da li razumete nehvatanje? Ova aa ov
de: uhvatimo je da bismo je podigli i pogledali. Kada znamo
sve o njoj, spustimo je dole. To se naziva nehvatanjem dru
46

Tako jednostavno

gim reima, hvatanje, ali ne stezanje. Uzme neto da bi ga os

motrio i upoznao, a onda ga odloi. Miran si. Isto je tako i sa
svim ostalim...
Otrovna banana
Doao sam u manastir i postao iskuenik sa devet godina. Pok
uavao sam da vebam, ali u to vreme nisam ba mnogo ra
zumevao stvari. Poeo sam da razumem tek kad sam postao
monah. Aha! Sve me je plailo. Video sam senzualnost sa ko
jom ljudi ive i umesto da mi ona izgleda zanimljiva kao to je
njima, video sam je vie kao patnju. To je kao filovana banana.
Kad je jedemo, ona je ukusna i slatka. Oseamo njezinu slast.
Ali ako znamo da je neko stavio otrov u tu bananu, vie nas nije
briga koliko je slatka, jer znamo da emo umreti ako je poje
demo, zar ne? Takvo je uvek bilo i moje vienje. Kad je trebalo
da zagrizem, uvek sam video da je otrov unutra. I tako sam se
sve vie udaljavao, sve do take da ostanem monah sve ove
godine. Kada jednom uvidite, te stvari vas vie uopte ne mame
da ih pojedete.
Prouavanje nasuprot odlasku u bitku
Bilo je nekih uenih monaha koji su istraivali tekstove, dugo
ih prouavali. Preloio sam im da probaju sa meditacijom. Zna
te kako je kad se drite knjige: Kad neto prouavate, idete u
skladu sa tekstovima, ali kada idete u bitku, morate da odete
izvan tekstova. Jer ako se borite strogo prema tekstovima, niste
dorasli svom neprijatelju. Kad stvari postanu ozbiljne, morate
da idete dalje od tekstova.
47

Aan a

Ruka
Oni koji prouavaju tekstove i oni koji praktikuju Dhammu
esto ne razumeju jedni druge. Tako oni koji prouavaju tek
stove obino kau: Monasi koji ne rade nita drugo osim
prakse, jednostavno govore u skladu sa svojim miljenima. I
to kau bez ikakvih vrstih argumenata.
A postoji nain na koji su obe strane zapravo jedna ista
stvar i on nam pomae da itavu tu situaciju razumemo malo
bolje. To je slino dlanu vae ruke i nadlanici. Kad ispruite
ruke pred sobom, izgleda kao da je dlan nestao. Ali nije. Samo
je skriven sa druge strane ake. Isto tako, kada dlanove okrene
te nagore, nadlanica kao da je nestala. Ali nije. Samo je sa
druge strane.
Zapamtite ovo kada kontemplirate praksu. Ako smatrate
da vam praksa posustaje, prestanete sa prouavanjem i sve svo
je nade polaete u dobijanje nekog rezultata. Ali bez obzira ko
liko ste prouavali Dhammu, neete razumeti, jer jo uvek ne
znate stvari u skladu sa istinom. Kada jednom razumete pravu
prirodu Dhamme, tada poinjete da naputate. To je spremnost
da odloite vezanosti, da vie ne drite bilo ta drugo u svojoj
ruci. Ili ako ga i drite, taj stisak lagano poputa, sve vie.
To je razlika izmeu uenja i prakse.
Pisane rei
Stani. Ostavi svoje nauno znanje na stranu. Ne daj mu da go
vori. Ne moe uneti tu vrstu znanja ovamo. Ovde se radi o no
voj vrsti znanja. Kada stvari zaista nastaju, to je je neto sas
vim drugo.
To je kao da napie re pohlepa. Kad se pohlepa javi u
srcu, to je neto drugo od one napisane rei. Isto je i kad si be
48

Tako jednostavno

san: Kad napie re bes na tabli, to je jedno. To su slova. Ali

kad se bes javi u tvom srcu, to se dogaa toliko brzo da nema
vremena da bilo ta ita. Odjednom ti preplavi srce. Ova raz
lika je vana. Vrlo vana.
Pad sa drveta
Isto je sa uslovljenim nastankom. Neznanje je uslov za fab
rikovanje. Fabrikovanje je uslov za nastanak svesti. Svest je
uslov za nastanak imena i oblika. Prouavali smo ovaj niz i
memorisali ga, i to jeste istina, to jeste nain kako je Buda
podelio stvari kako bismo mogli da uimo. No, kad se te stvari
zaista dogaaju, to je prebrzo da biste mogli da ih tako pratite.
Slino je kad padnemo sa drveta bum! Ne znamo do ko
je smo se grane bili popeli. Onog trenutka kada do uma dopre
neki objekat, ako je to neto to mu se svia, on ga stavlja meu
"dobre". On ne zna za meukorake koji su se dogodili. Oni se
nadovezuju kako je u tekstovima opisano, ali isto tako idu
mimo tekstova. Oni ne kau: Ovo je neznanje. Ovo je fab
rikovanje. Ovo je svest. Ovo je ime i oblik. Oni nemaju bilo
kakve natpise koje bi mogao da proita. upravo je kao da si
pao sa drveta. Buda detaljno govori o mentalnim dogaajima,
ali ja koristim poreenje sa padom sa drveta. Kad klizne sa
grane bum! ne meri koliko metara je dug taj pad. Sve to
zna je da si tresnuo o zemlju i da to jo kako boli.
No
Vebanje tela da ojaa i vebanje uma da ojaa je ista vrsta
stvari, ali su metodi drugaiji. Kod vebanja tela morate da
pokreete razliite delove, ali kod vebanja uma vi ih zaustav
49

Aan a

ljate i primirujete, kao kad radite koncentraciju. Pokuavate da

um napusti sve. Ne doputate mu da misli o ovome ili onome, o
bilo emu. Drite ga na jednom objektu. I on e od toga stei
snagu. Javie se uvid. Slino nou koji ste dobro naotrili. Ali
ako njime neprekidno neto seete, kamen, ciglu, travu, bilo
ta, no e lagano izgubiti svoju otrinu.
Uenje da piemo
Postaraj se da veba svaki dan, svaki dan. Kada se oseti le
njim, nastavi da veba. Kad se oseti marljivim, nastavi. Prak
tikuj Dhammu bilo da je no, bilo da je dan. Kada je um smi
ren, nastavi. Kad nije smiren, nastavi. To je kao kad dete ui da
pie. U poetku slova ne izgledaju ba lepo. Ili im je trup suvie
izduen ili su im kraci suvie dugaki. I ti si pisao poput tog de
teta. Vremenom, meutim, slova su izgledala sve lepa, zato to
si vebao.
Dete i odrasli
Koncentracija i uvid moraju da idu zajedno. Na prvom stupnju
um e se umiriti i stiati zahvaljujui koncentraciji. Um e biti
u stanju da se umiri samo kada sedi sa sklopljenim oima. To
je smirenje. I takva koncentracija jeste osnova na kojoj e se na
kraju javiti uvid. Posle toga e um ostati miran bilo da sedi sa
zatvorenim oima, bilo da hoda u sred gradske vreve.
Isto je i sa ovim: Jednom si bio dete. Sada si odrastao
ovek. To dete i ovaj odrasli su ista osoba. Isto tako moe rei
da su smirenje i uvid povezane stvari. Ili kao sa hranom i izmet
om. Moe rei da je to jedna ista stvar, ali gledajui iz drugog
ugla moe rei i da su razliite.
50

Tako jednostavno

tap
Meditacija je poput tapa. Uvid lei na ovom kraju tapa.
Smirenje lei na onom kraju istog tapa. Ako podigne tap,
hoe li se sa njim podii samo jedan kraj ili oba? Ako uzme
tap u ruke, ti dri oba njegova kraja.ta god da je uvid, to je i
smirenje. Sve je to od ovog uma.
Slikanje
Uspeh u vebanju povezan je sa uvianjem, sa meditacijom
uvida, gde uvianje i um ostaju zajedno. Neki ljudi ne moraju
mnogo da se trude, a ipak im te dve stvari dolaze zajedno,
nekako same od sebe. Ljudi sa uvidom zaista ne moraju da se
mnogo mue. Koncentracija je kao da si umetnik. Vidi neto i
odmah ga razume. Razume ga sve dok obitava tu u tvom srcu.
I onda moe da naslika sliku na osnovu toga to je u tvom sr
cu. Ne mora da gleda u to da bi ga naslikao. ovek koji ne ra
zume je onaj ko mora tu da sedi i pravi skice sve dok mu na
kraju to ne ue u srce. Ako ima uvid, pravljenje tolikih skica
nije nuno. Samo pogleda i sve ti je jasno. U stanju si da slika
direktno iz tog razumevanja. Tako stoje stvari.
Hrana koju voli
Objekat tvoje meditacije smirenja, ako nije u skladu sa tvojim
karakterom, nee dovesti do hlaenja strasti, niti e otkloniti
pometnju. Objekat u skladu sa tvojim karakterom jeste onaj o
kojem esto sebe uhvati da razmilja o njemu. Mi to obino
ne zapaamo, ali bi trebalo, kako bismo imali koristi od toga.
To je kao mnogo razliite hrane servirane na posluavniku. Iz
51

Aan a

svake inijice proba pomalo, svaku vrstu hrane, i sam e se

uveriti koja ti se dopada, a koja ne. Za ono jelo koje ti se do
padne rei e da je ukusnije od drugih jela. Ja ovde govorim o
hrani. Ali ti to moe uporediti sa svojom meditacijom. Koji
god da je objekat u skladu sa tvojim karakterom, sa njim e se
oseati komotno.
Hvatanje gutera
Nain da um fokusira na neki objekat, da zaista dri taj ob
jekat, jeste da prvo upozna sopstveni um i da upozna objekte
pred sobom. To je kao kad neko hvata gutera. Guter se zavu
kao u gnezdo koje su napravili termiti, a ima est izlaza. Ljudi
onda zatvore pet od njih i ostave samo jedan na koji e guter
moi da izae. I tako sede, ekaju i motre na onu rupu. Kad na
kraju guter promoli glavu, tad su u prilici da ga uhvate.
Na isti nain se usredsredi na svoj um. Zatvori oi, zat
vori ui, zatvori nos, zatvori jezik, zatvori telo, a samo um
ostavi otvorenim. Drugim reima, obuzdava ula i fokusira
se samo na um.
Meditacija je slina tim ljudima koji hvataju gutera. Fo
kusira um na dah, svestan, sabran. ta god da radi, budi sves
tan toga to radi. I oseaj koji se u tom trenutku javi u umu
jeste taj da ti je sasvim jasno to radi. Taj oseaj je to to te
ini svesnim.
Kapljice i neprekinut mlaz
Poni tako to e kontemplirati sopstveni um. Neprekidno mo
tri sledi li pet pravila morala. Ako napravi greku, zaustavi se,
vrati se i poni ispoetka. Moda opet zastrani i napravi novu
52

Tako jednostavno

greku. Kad to shvati, vrati se, poni ispoetka. Svaki put.

I tako e tvoja svesnost dobiti na brzini, kao kad kapljice
padaju iz posude. Ako je samo malo nagne, voda pone da
kaplje: kap........... kap........... kap. Postoje pauze izmeu njih.
Ako posudu jo malo nagnemo, kapljice padaju sve ee:
kap... kap... kap. Ako nastavimo da naginjemo posudu, pauze e
sasvim nestati i voda se pretvara u neprekinuti mlaz. Vie nema
kapljica, ali one nisu nigde otile. Tako su este da su se pret
vorile u neprekinuti mlaz vode. Postale su tako este da su
prele sa one strane uestalosti. Utopile su se jedna u drugu i
nainile taj mlaz vode.
uvanje bivola
...Isto je sa praksom. Kada motrimo nad umom, kada svesnost
motri na sopstveni um, ko god da pazi na taj um umai e iz
zamke koju je postavio Mara.
To je kao uvanje bivola:
jedan pirinana polja
dva bivol
tri vlasnik bivola.
Bivol eli da pase na pirinanom polju. Mlade stabljike
pirina su ono to bivol eli da jede. I um je kao taj bivol. Ob
jekti koji do njega dopiru su nalik mladim biljkama pirina.
Svesnost je poput vlasnika bivola. Kada uvamo bivola, mora
mo da idemo svuda za njim, kako ne bi pasao pirinane stab
ljike. Pustimo ga sa povodca, ali nastojimo da ga drimo na
oku. Ako se priblii pirinu, viemo na njega. Kada nas bivol
uje, udalji se. Ali ne moemo tim biti zadovoljni. Najbolje to
moemo da uradimo jeste da ne prilegnemo u podne, posle
ruka. Ako prilegnemo u sred dana, pirinano polje e zasigur
no stradati.
53

Aan a

Udarci po bivolu
Um je kao bivol. Njegovi objekti su nalik mladim biljkama pi
rina. Svesnost je poput vlasnika bivola. ta radite kad uvate
bivola? Odveete ga sa povodca, ali nastojite da ga drite na
oku. Onda se on zaputi ka pirinanim poljima i vi viete na
njega. Kada vas bivol uje, on e se zaustaviti. Ali ne moete
time biti zadovoljni. Ako je trvdoglav i ne poslua vas, morate
da uzmete batinu i dobro ga izudarate.
I ta mislite na koju e stranu on potom otii?
Poduka za dete
...Dakle, kod ove prakse kae nam se da sedimo. Ovo je praksa
sedenja. I onda neprekidno posmatra. Sree se sa dobrim i u
loim raspoloenjima, sve pomeano, zajedno sa njihovom pra
vom prirodom. Nemoj tek tako da hvali svoj um nemoj da ga
kanjava. Imaj sa njim oseaj vremena i mesta. Kada doe
vreme za pohvale, malo ga pohvali koliko treba, a da ga ne
pokvari. To je kao kad poduava dete. Nekad mora da ga
malo pljesne. Uzmi mali prut i pljesni ga. Ne moe da ga ne
pljesne. Drugim reima, ponekad mora da ga kazni.
Ali ne moe stalno da ga kanjava. Ako to ini, od toga
onda nikakve koristi. I ako umu neprekidno prua zadovolj
stva, stalno mu daje nekakve nagrade, nee biti u stanju da bilo
gde mrdne.
Standardna forma
Standardan nain da sedite u meditaciji je da sedite sa ukrte
nim nogama, desna noga povrh leve, desna aka povrh leve.
54

Tako jednostavno

Sedite pravih lea. Neki ljudi kau kako to isto moe da radi i
u hodu, moe da radi sedei, pa moe li onda da radi i kle
ei? Naravno ali vi ste jo poetnici. Kada uite da piete,
morate da vebate tako to ete lepo ispisivati slova, svaki nji
hov deo. Kada jednom razumete slova i potom piete beleke,
tada moete i da navrljate kako hoete. No, prvo morate da na
uite standardnu formu.
Setva pirina
Sedi i posmatraj svoj udah i izdah. Ostani relaksiran i oseaj se
udobno, ali ne doputaj sebi da ti panju odvlae druge stvari.
Ako se to ipak desi, zaustavi se. Pogledaj gde je to um zaao i
zato ne sledi dah. Potrai ga i vrati natrag. Postaraj se da sledi
dah i jednoga dana naii e na neto dobro. Ali nastavi da radi
to si radio i do tada. Radi tako kao da ne oekuje da od svega
toga bilo ta dobije, kao da se nita nee dogoditi, kao da ne
zna ni ko to radi ali samo nastavi sa praksom. To je kao da
uzme pirina iz ambara i poseje ga. To naizgled lii kao da ga
baca. Baca ga svuda unaokolo kao da ti ne treba. Ali on e se
pretvoriti u klice i izdanke. Onda te izdanke posadi po polju i
zahvaljujui tome posle ima da jede pirina. Tako to ide.
Poduavanje
Nekada dah nije dobar. Suvie je dugaak ili je suvie kratak i
to te dovodi do ludila. A to je zato to um suvie fiksira na to,
jako ga pritiska. To ti je kao kad ui dete kako treba da sedi.
Ako ga stalno tue. hoe li od toga postati inteligentnije?
Suvie ga kontrolie. Isto i ovde. Razmisli malo: Kada ide od
kue do parka ili od kue do radnog mesta, zato te tada dah ne
55

Aan a

iritira? Zato to se ne hvata za njega. Ostavlja ga na miru, da

ide u skladu sa svojim tokom. Ti delovi tela koji te bole, to je
zato to previe fokusira i fiksira svoj um na njih.
Ispraaj roaka
Posmatraj dah. Fokusiraj se na dah. Saberi um na dah. Drugim
reima, postaraj se da bude svestan daha u sadanjem trenutku.
Ne mora da bude svestan mnotva stvari. Fokusiraj se na smi
rivanje uma, na smirivanje uma, kako bi on postao sve rafinira
niji, sve rafiniraniji, bez prestanka, bez prestanka, sve dok ose
aj daha nije sasvim suptilan, a um izuzetno budan.
Svaki bol koji se javi u telu lagano e i uminuti, lagano e
uminuti. Konano e na dah gledati kao na nekakvog roaka
koji ti je doao u posetu. Ide sa njim do autobuske stanice ili
pristanita da ga isprati. Prati ga sve do autobusa ili do broda.
I kada jednom upale motor, taj autobus ili brod odlazi, a ti stoji
i posmatra ga kako nestaje u daljini. Kad ti je jednom roak ot
putovao, vraa se svojoj kui.
Isto je sa posmatranjem daha. Kada je dah grub, znamo to.
Kada je rafiniran, znamo to. Kako postaje sve neprimetniji, ne
prekidno posmatramo, posmatramo, pratimo ga, stiavamo um,
inimo um sve budnijim, doputamo da dah postaje sve finiji.
Na kraju e dah postati toliko suptilan da vie nema udaha i
izdaha. Ostaje jedino taj oseaj budnosti.
Motrenje
Ako se zaboravi na minut, tad si ludi taj minut. Ako tvoja
svesnost otkae na dva minuta, lud dva minuta. Ako je ta pauza
pola dana, tada si lud pola dana. Stvari su jednostavno takve.
56

Tako jednostavno

Svesnost znai odravati neto u polju svesti. Kada bilo

ta uini ili kae, mora se setiti da ostane paljiv. Kad neto
radi, paljiv si u odnosu na to to radi. Ovo imati na umu je
kao kada u kui ima neto na prodaju. Dri te stvari na oku,
ljude koji dolaze da ih kupe i lopove koji dolaze da ih ukradu.
Ako uvek tako vodi rauna, tano e znati zbog ega je svako
od njih doao. Kada ovako dri oruje u rukama drugim
reima, stalno posmatra tada se lopovi, kada te vide takvog,
nee usuditi da bilo ta urade.
Isto je i sa objektima uma. Ako si svestan i paljiv, nee
biti u stanju da ti bilo ta uine. Zna kako: dobra stvar kao to
je ta nee moi da te zadovolji zauvek. Nije pouzdana. Moe
nestati svakog trenutka. Pa zato bi se onda tako grevito drao
za nju? Ne svia mi se to. Ni to nije pouzdano. Jer stvari su
jednostavno prazne, to je sve. Tako mi sebe neprekidno podua
vamo, neprekidno smo svesni, neprekidno pazimo na sebe: da
nju, nou, u bilo koje doba.
Doekivanje posetilaca
Uini svoj um svesnim i budnim. Neprekidno motri na njega.
Ako bilo ko doe da ga poseti, mahni mu za zbogom. Nema za
njega mesta gde da sedne. Jer tu postoji samo jedno sedite.
Pokuaj da u njemu sedi i doekuje posetioce ceo dan. To je
ono to znai buddho, onaj koji zna. vrsto ostani tu gde jesi.
Odravaj svesnost, tako da je u stanju da motri na um. I dok
tako tu sedi, svi ti posetioci koji su dolazili u posetu jo od
davnina jo od kada si se rodio ponovo e se pojaviti tu u
polju tvoje budnosti.
to se tie tih gostiju, posetilaca koji lutajui dolaze do
tebe i prave najrazliitije stvari, moe ih pustiti da ti priaju ta
god hoe. Kada ih um sledi, to se naziva etasika. ta god da je,
57

Aan a

gde god da ide, nema veze. Samo dobro upoznaj posetioce koji
hoe da ti dou u goste i onda tu ostanu. Ima samo jednu
stolicu da ih primi i zato je uvek dri zauzetom. Tako da kada
dou i krenu da ti priaju, nemaju mesta gde bi seli. Onda dou
sledei put, kad god da dou, neprekidno vide nekog ko sedi
ovde i ne mrda. ta misli, koliko puta e dolaziti ako svaki put
sve to mogu da uine je samo da ti priaju? Sve e ih
upoznati, sve njih koji su ti dolazili jo od trenutka kad si prvi
put postao svestan neke stvari. Svi e doi da te posete.
Kokoka u kavezu
Kada svesnost i um postoje zajedno, javlja se odreeni oseaj.
Ako je um spreman da bude smiren, on e biti zarobljen na
mirnome mestu, kao kada kokoku stavimo u kavez. Ona ne
naputa taj kavez, ali moe da u njemu ide tamoamo. To
hodanje nije problem, jer ona ide tamoamo samo u kavezu.
Oseaji u umu kada koristimo svesnost da ga odravamo u
miru, oseaji na tom mirnom mestu, nisu neto to e nas
uskomeati. Drugim reima, kada um osea, kada misli, neka to
radi u okruenju mira. I onda to nije problem.
Nestano dete
To je kao nestano dete koje se zabavlja, nervira nas sve do
trenutka kad moramo da viknemo na njega i pljesnemo ga po
turu. Moramo razumeti da je priroda deteta upravo takva. Kada
to razume, moe pustiti dete da nastavi da se igra. Tvoj oseaj
ometanja i iritiranosti e nestati, jer si voljan da prihvati pri
rodu tog deteta. Tako se menja tvoj oseaj prema itavoj toj
stvari.
58

Tako jednostavno

Kada jednom prihvatimo prirodu stvari, moemo da ih

pustimo, ostavimo na miru. I na um tada moe ostati miran i
hladan. To znai da je nae razumevanju tano. Imamo ispravno
razumevanje. I to je kraj problemima koje treba da reavamo.
ivot sa kobrom
Zapamti ovo: svi objekti uma, bez obzira da li se radi o stvari
ma koje ti se sviaju ili ne, jesu otrovne kobre. Ako te napadnu
i ugrizu, moe da umre. Stvari su poput kobri sa jakim otro
vom. Stvari koje nam se dopadaju imaju mnogo otrova u sebi.
Stvari koje nam se ne dopadaju imaju mnogo otrova u sebi.
One su u stanju da um dre podalje od osloboenja. One ga
mogu navesti na stranputicu u odnosu na principe Budine
Dhamme.
Ostavi kobru na miru
Objekti i raspoloenja uma su nalik vrlo otrovnim kobrama.
Ako se kobri nita ne isprei na putu, ona klizi u skladu sa svo
jom prirodom. Iako u sebi ima otrov, ona ga ne pokazuje. Ona
za nas ne predstavlja nikakvu pretnju, zato to joj ne prilazimo.
Kobra jednostavno ide svojim poslom. Takva joj je priroda.
Ako si inteligentan, sve ostavlja na miru. Dobre stvari os
tavlja na miru loe stvari ostavlja na miru stvari koje ti se
sviaju ostavlja na miru, kao to i otrovnu kobru ostavlja na
miru. Puta je da ode svojim putem. I ona odlazi ak i ako u
sebi sadri smrtonosni otrov.

59

Aan a

Suara
Pokuaj da stvari vidi jasno u sebi. To se naziva paattam.
Koji god objekat spolja da naie i naini kontakt sa ulima,
uvek e biti paattam, bez prekida. Jednostavno reeno, to je
kao kad pravi ugalj ili cigle suenjem. Jesi li ikada video su
aru u kojoj se sue ugalj ili cigle? Zapale vatru na metar od ot
vora pei i onda pe uvue u sebe dim i plamen. Posmatraj to
tako. Tada je jasnije. To je poreenje. Ako svoju suaru napra
vi kako treba, prema dobrim uputstvima, zapali vatru na me
tar, metar i po od njenog otvora. Kad dim pone da se die,
struja vazduha e ga uvui u suaru, nita nee ostati izvan. U
nju ulazi toplota, poveava se u suari i ne izlazi napolje. Top
lota ulazi i vrlo brzo sui ono to je u suari. Tako to ide.
Na isti nain je i sa oseajima kod osobe koja veba: ima
oseaj da sve biva uvueno u ono to je ispravno razumevanje.
Oko vidi oblike, ui uju zvukove, nos njui mirise, jezik kua
ukuse i sve to biva ukljueno u ispravno razumevanje. Postojei
kontakti na taj nain podstiu uvid i on se odrava sve vreme.
Opali mango
Koristi svoj mir da kontemplira prizore, zvukove, mirise, uku
se, taktilne senzacije i ideje koje prave kontakt, bez obzira da li
su oni dobri ili loi, sreni ili tuni. To je kao da se ovek popne
na stablo mangoa i zatrese ga, tako da plodovi otpadnu na zem
lju. A mi smo pod drvetom i sakupljamo te plodove. Ne uzima
mo one koji su ve truli. Biramo samo one koji su dobri. Tako
ne rasipamo energiju, jer nismo morali da se penjemo na drvo.
Skupljamo samo ono to je ve na zemlji.

60

Tako jednostavno

Pauk
Dobio sam dobar primer posmatrajui paukove. Pauk naini
svoju mreu. Isplete je i pri tome napravi razliite otvore. Jed
nom sam sedeo i gledao. Okaio je svoju mreu poput bioskop
skog platna i kada je bila gotova, kamuflirao se pravo u njezi
nom sreditu. Nije etao unaokolo. I im bi muva ili neki drugi
insekt uleteli u mreu, ona bi zatreperila. Istog momenta pauk
bi izjurio iz svog skrovita, usmrtio insekta i pojeo ga. Kad bi
zavrio, vratio bi se na svoje staro mesto. Nije bilo vano koji
se insekt upleo u tu mreu, pela ili neki drugi: im bi ona
zaigrala, pauk bi jurnuo da ga uhvati. Onda bi se opet vratio
natrag i sakrio u sred mree, gde niko ne moe da ga primeti.
Kada sam video pauka ta radi, postalo mi je jasno. Pod
ruje est ula su oko, uho, nos, jezik, telo i um. Um stoji u
sredini. A oko, uho, nos, jezik i telo su raireni na sve strane
poput mree. Objekti ula su nalik insektima. im prizor doe
u kontakt sa okom ili zvuk sa uhom, miris sa nosom, ukus sa
jezikom ili vrst predmet sa telom, um je taj koji to zna. Te
stvari vibriraju pravo do uma. Samo to je dovoljno da se javi ra
zumevanje.
I mi moemo da ivimo sklupani u sebi, ba kao to se
pauk sklupa u mrei. Ne moramo nikuda da idemo. Kada in
sekti ulete u mreu i ona zatreperi do srca, im toga postanemo
svesni izaemo iz svog skrovita i uhvatimo insekte. Potom se
vraamo na svoje prvobitno mesto.
Poto ste posmatrali pauka, moete to to ste nauili pri
meniti i na svoj um. To je ista stvar. Ako um vidi nepostojanost,
stres i nepostojanje sopstva, sve je jasno. On vie nije vlasnik
sree, nije vie vlasnik patnje, jer on jasno vidi na takav nain.
Kliknulo mu je. I tada, ta god da radi, miran si. ne eli vie
nita. A tvoja meditacije ne moe ii ni u kom drugom pravcu
sem da napreduje.
61

Aan a

Divlje prepelice
Dau vam jednostavan primer. To je kao sa divljim prepelica
ma. Svi znamo kako one izgledaju. Nema na svetu ivotinje
koja se vie plai oveka. Kad sam prvi put doao u ovu umu,
uio sam od divljih prepelica. Posmatrao sam ih i nauio mnoge
lekcije od njih.
U poetku bi samo jedna od njih prola pored mene dok
sam radio meditaciju u hodu. Kada bi mi se pribliila, ne bih
gledao u njenom pravcu. ta god da sam radio, nisam gledao u
njezinom pravcu. Nisam inio bilo kakav pokret koji bi je up
laio. Posle izvesnog vremena, pokuao bih da se zaustavim i
ne pomeram, pa da je onda pogledam. I im bi moj pogled pao
na nju, ona bi pobegla. Onda prestanem da je gledam i tog tre
nutka ona nastavi da eprka po zemlji u potrazi za hranom. No,
svaki put kada bih je pogledao, pobegla bi.
Posle nekog vremena bi verovatno primetila koliko sam
miran, pa bi se malo osmelila. No, kad bih bacio malo pirina
prema njoj, pobegla bi. Nisam se mnogo obazirao na to. Nasta
vio bih i dalje da bacam pirina u njezinom pravcu. Posle ne
kog vremena bi se vratila, ali se nije usuivala da jede onaj pir
ina. Nije znala ta je to. Mislila je da hou da je ubijem i na
pravim paprika. Ali ja se nisam obazirao jede li ona ili ne.
Posle nekog vremena poela je da eprka upravo na tom
mestu. Verovatno joj je postajalo jasno ta je to pirina. Nared
nog dana bi dola do istog mesta i opet dobila da jede pirina.
Kad bi ga svog pokljucala, dobacio bih joj jo malo. I opet bi
pobegla. Ali kako se to ponavljalo, na kraju bi se samo malo
odmakla i zatim ponovo prila da pojede onaj pirina. Znai,
razumela je.
U poetku je prepelica videla pirina kao neprijatelja, jer
se nije do tada sa njim srela. Nije jasno videla. Zato je od njega
beala. Ali kako se pripitomljavala, vraala se da vidi ta je
62

Tako jednostavno

zapravo to pirina. I tako je saznala. Ovo je pirina. Nije ne

prijatelj. Nije opasan. I tako su prepelice nadalje stalno dolazi
le da jedu pirina.
Na taj nain sam i ja nauio lekciju od divljih prepelica.
Mi smo isti kao i one. Prizori, zvuci, mirisi, ukusi, dodiri i ideje
su sve sredstva da steknemo znanje o Dhammi. Ona daju lek
ciju svakome ko veba. Ako ih vidimo jasno u skladu sa isti
nom, videemo da su ona zaista takva. Ako ih ne vidimo jasno,
tada e uvek biti nai neprijatelji i neprekidno emo od njih
beati.
Majmuni
Da ti dam jedan primer. Zamisli da ima majmuna kunog lju
bimca. I on ne miruje. Voli da skae po kui i uzima jednu, pa
drugu stvar razne stvari. Takvi su majmuni. A onda doe u
manastir. I mi ovde imamo majmuna, koji isto tako ne miruje.
On takoe skae svuda unaokolo i uzima stvari, ali te on ne
nervira, zar ne? Zato? Zato to si ti ve imao majmuna. Ti zna
kakvi su majmuni. Onaj u mojoj kui je isti takav kao i ovaj u
manastiru. Va majmun je isti kao i moj. Potpuno su isti.
Ako upozna jednog majmuna, bez obzira koliko mnogo
mesta proao, bez obzira koliko majmuna video, oni te ne
nerviraju, zar ne? To je neko ko razume majmune.
Ako razumemo majmune, tada mi sami ne postajemo maj
muni. Ali ako ih ne poznaje, tada im ugleda nekog majmuna
i sam postane majmun, zar ne? Kad ga vidi kako sve grabi,
pomisli: Uff! Bes pone da kljua u tebi i iznervira se. Taj
prokleti majmun! To je neko ko ne razume majmune.
Onaj ko ih razume, vidi da su majmun kod kue i ovaj
majmun u Wat Tham Saeng Phetu jedan isti majmun. Pa zato
bi te onda nervirali? Vidi da je majmun jednostavno takav i to
63

Aan a

je dovoljno. Moe da ostane miran. Ako majmun tri unaoko

lo, to je samo majmun koji tri. Ali ti ne postaje majmun. Mi
ran si. Ako skae ispred ili iza tebe, ne nervira se. Zato? Zato
to razume majmune i sam ne postaje isti kao oni. Ako ih ne
razume, uznemiri se. Kad si nemiran, postaje majmun
shvata? Tako se stvari smiruju.
Kada znamo objekte ula, kad ih posmatramo: neki su do
padljivi, drugi nisu, pa ta? To je njihova stvar. Oni su takvi
kakvi su. Isto kao i majmuni. Svi majmuni su jedan isti maj
mun. Razumemo objekte ula. Ponekad su dopadljivi, drugi put
ne. Takva im je priroda. I mi moramo sa njima da se upoznamo.
Kad ih upoznamo, putamo ih. Objekti ula su nepouzdani. Svi
su nepostojani, izvor stresa i bez trajnog sopstva. Stalno na njih
gledamo na taj nain. Kada oko, uho, nos, jezik, telo i um prime
neke objekte, mi ih znamo, ba kao da vidimo majmune. Ovaj
majmun je isti kao i onaj kod kue. I tada moemo ostati mirni.
Drvo samo sebe obori
udnja i e vode nas do patnje. Ali ako kontempliramo, naa
kontemplacija ide izvan te patnje. Ona kontemplira udnju, sa
vija udnju, drmusa je, tako da ona ode ili se umanji.
To je slino drvetu. Da li mu iko kae ta treba da radi? Da
li mu bilo ko daje savete? Ne moe mu narediti ta da uradi.
Ne moe ga naterati da bilo ta uradi. Ali ono se samo od sebe
nagne i onda sebe obori. Kada na stvari tako gleda, to je
Dhamma.

64

Tako jednostavno

Dizanje tereta
Svesnost i paljivost su nalik dvojici ljudi koji diu teak bal
van. Trei posmatra i kad vidi koliko je balvan teak, prilazi da
pomogne. Kad je tolika teina, on ne moe da ne pomogne.
Mora da pomogne. Osoba koja ovde pomae jeste uvid. Ona ne
moe da ostane na svom mestu. Tamo gde postoje svesnost i
paljivost, uvid mora da se tu nae i prikljui im se.
Flairana voda, izvorska voda
To je kao da sipamo vodu u flau i damo je nekome da pije.
Kad jednom zavri, morae da doe i trai jo jer ta voda nije
izvorska voda. To je voda iz flae. Ali ako nekom pokae izvor
i kae mu da odatle uzima vodu, on se tu moe zadrati i piti
koliko hoe nee je od nas traiti, jer ta voda je nepresuna.
Isto je kad vidimo prolaznost, patnju i nepostojanje sop
stvo. Taj uvid prodire duboko, jer mi zaista znamo, znamo itav
put. Obino znanje ne vidi ceo put. Ako sagledamo itav put,
nikada ne ostajemo zaglavljeni. ta god da se pojavi, odmah ga
prepoznamo i stvari se razlau. Prepoznavanje stvari u nama
nikada ne presuuje.
Stajaa tekua voda
Jeste li ikada videli tekuu vodu? Jeste li ikada videli stajau
vodu? Ako vam je um spokojan, to je kao stajaa tekua voda.
Jeste li ikada videli stajau tekuu vodu? Hm! Videli ste jedino
ili stajau ili tekuu vodu. Nigde niste videli stajau tekuu
vodu. Upravo tu, upravo tu gde vae razmiljanje ne moe da
vas odvede: tu gde um miruje, ali je u stanju da razvije uvid.
65

Aan a

Kada pogledate svoj um, bie nalik tekuoj vodi, a ipak miran.
Izgleda kao da stoji, izgleda kao da tee zato se naziva sta
jaom tekuom vodom. Takav je. I ba tu uvid moe da nastane.
Balvan u kanalu
To je kao da poseemo balvan, bacimo ga u kanal i pustimo da
otplovi zajedno sa vodom u njoj. Ako ga ne pojedu crvi, ako ne
istruli, ako se ne razbije, ako se ne nasue na ovu ili onu obalu,
on e nastaviti da plovi tim kanalom. Siguran sam da e na
kraju stii do okeana.
Isto je sa nama. Ako vebamo u skladu sa putem naeg
uitelja Bude, ako sledimo nain koji je on poduavao, ako na
pravi nain sledimo taj tok, treba da izbegavamo dve stvari.
Koje dve? Dva ekstrema u koja je Buda rekao da askete ne bi
trebalo da se ozbiljno uputaju. Prvi je povlaivanje ulima.
Drugi je samomuenje. To su dve obale onog kanala ili reke.
Balvan to plovi niz reku i prati njezin tok jeste na um.
Talasi koji zapljuskuju obalu
Patnja i mentalna napetost nisu neizbeni. Oni su povremeni.
Dobro to zapamtite. Kada se takve stvari pojave, odmah ih pre
poznamo i naputamo ih. Kako snaga uma jaa, vidimo sve vie
i vie. I kada on postane otporniji, u stanju je da ukloni neis
toe vrlo brzo. Vremenom, ta god da ovde nastane, on uspeva
da ga tu i ostavi, slino talasima koji zapljuskuju obalu. im
jedan stigne do obale, jednostavno nestane. Za njim stie drugi,
i on nestaje. Prolaznost, stres i nesopstvo su obala mora. to se
tie objekata ula koji do nas dopru, u njima nema nita vie od
te tri karakteristike.
66

Tako jednostavno

Testera
Ali kada um jednom vidi i zna sve, on ne vue Dhammu
svuda sa sobom. Slino ovoj testeri: iskoristie je da naseku
drva u umi. I kad poseku sva drva i zavre sav posao, odloie
testeru na njeno mesto. Vie im ne treba. Ta testera jeste Dham
ma, Uenje. Dhammu treba da koristimo vebajui se na putu
ka plodu osloboenja. Kada taj posao obavimo, tada moemo
odloiti Dhammu. Isto je i sa testerom kojom seemo drva. Se
emo ovde, seemo tamo. I dok to radimo testera treba da je
testera drvo treba da je drvo.
To se naziva dostizanje take zaustavljanja, take koja je
zaista vana. To je kraj seenja drveta. Vie ne moramo da ga
seemo, jer smo dovoljno nasekli.. Sve to treba da uradimo je
da uzmemo testeru i odloimo je sa strane.

67