UVOD 2

Prvi di o
ZAUSTAVLJANJE SVETA
1. Potvrde iz sveta oko nas 11
2. Brisanj e line istorije 20
3. Kako s e osloboditi oseanja vlastite vanosti . . . . 29
4. Smr t je savetodavac 37
5. Preuzimanje odgovornosti 47
6. Kako postati lovac 58
7. Kako biti nepri stupaan 70
8. Naruavanj e ruti ne ivota 82
9. Poslednji okraj na zemlji 92
10. Prihvatanje moi 105
11. U duhu ratnika 125
12. Bitka za mo 145
13. Ratnikovo poslednje uporite 167
14. Hod moi 189
15. Ne-delanje 224
16. Prsten moi 248
17. Protivnik vredan panje 266
Drugi deo
PUT U ITLAN
18. arobnj akov prsten moi 287
19. Zaustavljanje postojee stvarnosti 307
20. Put u Itlan 321
Carlos Castaneda :
PUT U IXTLAN
[ Journey to IXTLAN ]
1972
{ TREA KNJIGA sabranih djela C.C. }
==================================================
U V O D
U subotu, 22. maja 1971, otiao sam do Sonore u Mek-
siku, da se vidim sa don Huanom Matusom, indijan-
skim arobnjakom iz plemena Jaki, sa kojim sam se
druio od 1961. godine. Mislio sam da se moja poseta
tog dana nee niukoliko razlikovati od mnogih ranijih,
koje sam nainio u toku 10 godina dok sam bio nje-
gov egrt. Dogaaji koji su se odigrali tog i sledeih.
dana su, meutim, bili znaajni za mene. Tom prilikom
moje egrtovanje se zavrilo. To nije bilo samovoljno
povlaenje s moje strane nego jedno bona fide okon-
anje.
Ve sam izloio kako sam egrtovao u 2 prethod-
na dela: Uenje don Huana i Odvojena stvarnost.
Moja osnovna pretpostavka u obe knjige bila je da
su u uenju, da ovek postane arobnjak, prelomni tre-
nuci stanja nesvakodnevne stvarnosti izazvana unoe-
njem psihotropnih biljaka.
S tim u vezi, don Huan je bio strunjak za upo-
trebu 3 takve biljke: Datura inoxia, obino poznate kao
avolja trava, Lophophora wiliamsii, poznate kao pe-
jotl, i jedne halucinogene gljive iz roda Psilocybe.
Moje opaanje sveta, zahvaljujui dejstvu ovih psi-
hotropnih biljaka bilo je toliko udno i upeatljivo da
sam morao da pretpostavim da su takva stanja jedini
put do optenja, i uenja o onome emu je don Huan
pokuavao da me naui.
Ta pretpostavka bila je pogrena.
Da bi se izbegao bilo kakav nesporazum u vezi s
mojim radom sa don Huanom, eleo bih na ovom
mestu da razjasnim sledee.
Dosad nisam uopte pokuavao da dovedem u vezu
don Huana sa nekom kulturnom sredinom. To to on
smatra da je Indijanac iz plemena Jaki, ne znai da
njegovo znanje arobnjatva imaju ili upranjavaju svi
Jaki Indijanci.
Obiavao sam da nazivam taj sistem arobnjatvom,
a i da don Huana nazivam arobnjakom, zato to su to
rei koje je on sam upotrebljavao.
Kako sam bio u mogunosti da zapiem veinu ono-
ga to smo govorili na poetku moga egrtovanja, i sve
ono to je reeno u kasnijim fazama, skupio sam obimne
beleke na terenu. Da bi te beleke mogle da se itaju,
a da se ipak ouva dramsko jedinstvo uenja don Hu-
ana, morao sam da ih doteram, ali ono to sam izo-
stavio nije od znaaja za pitanja koja elim da pokre-
nem.
to se tie moga rada sa don Huanom, ograniio
sam sve svoje napore iskljuivo na to da ga vidim kao
arobnjaka i da steknem lanstvo meu pripadnicima
njegovog znanja.
Da bih izloio svoje postavke, moram prvo da objas-
nim osnovnu premisu arobnjatva, onako kako mi je
to izloio don Huan. On je rekao da za arobnjaka svet
svakodnevnog ivota nije stvaran, niti je tu napolju, kao
to mi verujemo da jeste. Za arobnjaka stvarnost, ili
svet koji svi znamo, jeste samo opis.
Da bi pokazao valjanost ove premise, don Huan je
usredsredio svoje najvee napore da me dovede do toga
da budem iskreno ubeen da je ono to sam smatrao
za okolni svet samo opis tog sveta koji su u mene utuv-
ljivali od trenutka kad sam se rodio.
Istakao je da je svako ko dolazi u dodir sa detetom
nastavnik koji mu neprestano opisuje svet, sve do tre-
nutka kada je dete kadro da opazi svet onako kako se
on opisuje. Po don Huanu, mi se ne seamo tog zname-
nitog trenutka, prosto zato to niko od nas nije mogao
da ima neki orijentir da bi ga uporedio sa bilo im dru-
gim. Meutim, od tog trenutka pa nadalje, dete je lan
tako opisanog sveta. Ono zna opis sveta i njegovo lan-
stvo postaje punopravno, mislim, kada je kadro da sve
valjano tumai ulima koja, saobraavajui se sa tim
opisom, dokazuju njegovu valjanost.
Po don Huanu, znai, stvarnost naeg svakodnevnog
ivota sastoji se od beskrajnog toka ulnih interpreta-
cija koje smo mi, jedinke koje dele odreeno lanstvo,
nauili da stvaramo zajedniki.
Ideja o tome da ulne interpretacije koje sainjava-
ju svet imaju tok, slae se sa injenicom da one teku
bez prekida i da su retko podlone sumnji. U stvari,
stvarnost sveta koji znamo tako se prihvata bez doka-
zivanja, da bi osnovna premisa arobnjatva, da je naa
stvarnost samo jedan od mnogih opisa, jedva mogla da
se primi kao neto ozbiljno.
Sreom, u sluaju mog egrtovanja, don Huana se
uopte nije ticalo da li ja mogu da shvatim njegovu po-
stavku ozbiljno, nego je preao na to da razjanjava
svoje stavove, uprkos mome protivljenju, neverici i ne-
sposobnosti da razumem ta kae. Tako, kao nastavnik
arobnjatva, don Huan je pokuao da mi opie svet od
prvog trenutka naeg razgovora. Moje tekoe da shva-
tim njegove ideje i metode proisticale su iz injenice
da su mi jedinice njegovoc opisa bile tue i nespojive
sa mojim vlastitim.
Tvrdio je da me ui kako da vidim, a ne samo da
gledam, i da je zaustavljanje sveta prvi korak da bih
ga video.
Godinama sam smatrao tu ideju o zaustavljanju
sveta za tajanstvenu metaforu koja u stvari ne znai
nita. Tek u toku jednog slobodnog razgovora, pred kraj
mog egrtovanja, najzad sam potpuno shvatio njen obim
i vanost: to je bila jedna od glavnih postavki don Hua-
novog znanja.
Don Huan i ja smo vodili razne razgovore spokojno
i nevezano. Ispriao sam mu o jednom svom prijatelju i
o tome kako je u nedoumici ta da radi sa svojim deve-
togodinjim sinom. Dete, koje je u toku prethodne e-
tiri godine ivelo kod majke, sada je bilo sa mojim prija-
teljem, i pitanje se sastojalo u tome ta da se radi
s njim. Po miljenju moga prijatelja, dete se nije ukla-
palo u kolu, nije bilo usredsreeno i nita ga nije inte-
resovalo. Bilo je sklono da se duri, pravi ispade i bei
od kue.
Tvoj prijatelj odista ima problema, ree don Hu-
an, smejui se.
eleo sam da mu do kraja ispriam sve uasne
stvari koje je deak poinio, ali me on prekide.
Nema potrebe da mi vie pria o tom j adnom de-
kiu, ree. Nema potrebe da ni ti ni ja bilo kako
razmatramo njegove postupke u naim mislima.
Ponaanje mu je bilo odseno, a glas vrst, ali onda
se osmehnu.
ta bi mogao da uradi taj moj prijatelj? upitah.
Najgore to bi mogao da uradi jeste da natera to
dete da se sloi s njim, ree don Huan.
ta hoe da kae?
Hou da kaem da otac to dete kad se ono ne po-
naa onako kako on eli ne treba niti da tue niti da
plai.
Kako moe bilo emu da ga naui, ako nije vrst
prema njemu?
Tvoj prijatelj treba da dozvoli da neko drugi istu-
e dete.
On ne moe da podnese da iko pipne njegovog de-
kia, rekoh iznenaen njegovim predlogom.
Izgledalo je da don Huan uiva u mojoj reakciji.
Kikotao se.
Tvoj prijatelj nije ratnik, ree. Kad bi bio, znao
bi da je najgore nabusito se suoiti sa ljudima.
ta ratnik radi, don Huane?
Ratnik prilazi strateki.
Jo ne razumem ta hoe da kae.
Hou da kaem da kad bi tvoj prijatelj bio ratnik,
on bi pomogao svom detetu da zaustavi svet.
Kako moe moj prijatelj to da uradi?
Bila bi mu potrebna unutranja mo. Bilo bi po-
trebno da bude arobnjak.
Ali on to nije.
U tom sluaju, mora upotrebiti obina sredstva da
bi pomogao svom sinu da promeni svoju predstavu o
svetu. To nije zaustavljanje sveta, ali e ipak delovati.
Zamolio sam ga da objasni to to je rekao.
Kad bih ja bio tvoj prijatelj, ree don Huan, po-
eo bih time to bih unajmio nekoga da isprai malog.
Otiao bih do gradske etvrti gde ive propalice i unaj-
mio oveka koji najgore izgleda.
Da zaplai dekia?
Ne samo da zaplai malog, budalo. Taj mali se mo-
ra zaustaviti, a to se ne postie ako ga otac istue.
Ako ovek eli da zaustavi svoju sabrau, mora
uvek da bude van kruga koji ih pritiska. Na taj nain
ovek moe uvek da usmerava pritisak.
Ideja je bila protivna razumu, ali nekako mi se do-
pala.
Don Huan se odmarao naslonjen bradom na levi
dlan. Levu ruku koja mu je bila uz grudi naslonio je
na drveni sanduk koji je sluio kao stoi. Oi su mu
bile zatvorene, ali su mu se one jabuice pokretale.
Oseao sam da me gleda kroz zatvorene one kapke.
Ta misao me preplai.
Reci mi jo neto o tome ta moj prijatelj treba
da uradi sa svojim malim, rekoh.
Kai mu da ode do etvrti gde ive propalice i da
vrlo paljivo odabere oveka runog izgleda, nastavio
je. Reci mu da nae nekog mladog. Nekog u kome
jo i sad ima snage.
Don Huan je onda tano i podrobno izloio udnu
strategiju. Trebalo je da uputim svoga prijatelja da
udesi da ga taj ovek prati ili eka na mestu pored
kojega e proi sa svojim sinom. Taj ovek, u odgovor
na prethodno dogovoreni znak koji bi se dao posle
nekog loeg detetovog ponaanja, iskoio bi odande gde
se skriva, podigao dete i prebio ga na mrtvo ime.
Kad ga taj ovek preplai, tvoj prijatelj mora da
pomogne malom da povrati samopouzdanje kako god
zna. Ako se bude drao ovog postupka 3 ili 4 puta,
uveravam te da e to dete da izmeni stav prema svemu.
Imae drugu sliku sveta.
ta ako ga strah ozledi?
Strah nikad nikog ne ozleuje. Ono to ozledi duh
jeste kad je oveku neko veito na vratu, kada ga tue
i kinji, govori mu ta da radi a ta da ne radi.
Kada deak bude obuzdaniji, mora rei svom pri-
jatelju da uradi i ono poslednje za njega. Mora da nae
nain da dospe do nekog mrtvog deteta, moda u bol-
nici ili u ordinaciji nekog lekara. Mora da odvede svog
sina tamo i pokae mu mrtvo dete. Mora da ga pusti
da pipne le jedanput levom akom, na bilo kom mestu
osim stomaka. Kad deak to uini, on e se preporoditi.
Svet mu nikad vie nee biti isti.
Shvatio sam tada da je tokom godina naeg drue-
nja don Huan pribegavao u odnosu na mene, mada u
drugom obimu, istoj taktici to je predlagao da je moj
prijatelj upotrebi prema svom sinu. Upitah ga o tome.
Ree da je sve vreme pokuavao da me naui kako da
zaustavim svet.
Jo nisi to postigao, ree sa osmehom. Izgleda
da nita ne deluje, zato to si veoma tvrdoglav. Kad bi
bio manje tvrdoglav, meutim, dosad bi verovatno za-
ustavio svet sa bilo kojim od postupaka kojemu sam
te nauio.
Sa kojim postupcima, don Huane?
Sve to sam ti rekao da ini bio je postupak za
zaustavljanje sveta.
Nekoliko meseci posle ovog razgovora, don Huan je
postigao ono to je naumio, naime da me naui da za-
ustavim svet.
Taj veliki dogaaj u mom ivotu prisilio me da
podrobno preispitam svoj rad od 10 godina. Postalo
mi je oevidno da je moja prvobitna pretpostavka o
ulozi psihotropnih biljaka bila pogrena. One nisu bile
bitna odlika arobnjakovog opisa sveta, nego su bile
samo pomagalo da se cementiraju, da tako kaem, de-
lovi opisa koji nisam bio kadar da inae opazim. To
to sam uporno nastojao da se drim svoje standardne
verzije stvarnosti uinilo me gotovo gluvim i slepim
za don Huanove ciljeve. Stoga, jednostavno reeno,
upravo je nedostajanje osetljivosti kod mene govorilo u
prilog upotrebe psihotropnih biljaka.
Kada sam pregledao sve svoje pribeleke sa terena
postalo mi je jasno da mi je don Huan glavninu tog
novog opisa dao na samom poetku naeg druenja, i to
u onome to je nazivao postupci za zaustavljanje sve-
ta. Te delove mojih terenskih beleaka odbacio sam u
svojim ranijim delima zato to se nisu odnosili na upo-
trebu psihotropnih biljaka. Sada sam im ponovo dao
mesto koje im po pravilu pripada u ukupnom opusu don
Huanovog uenja i oni obuhvataju prvih 17 po-
glavlja ovog dela. Zadnje 3 glave su terenske pribeleke
koje obuhvataju dogaaje koji su dobili svoj vrhunac u
mom zaustavljanju sveta.
Kada rezimiram stvari, mogu da kaem da je, kada
sam poeo egrtovanje, postojala jedna druga stvarnost,
to jest, postojao je arobnjaki opis sveta, koji nisam
znao.
Don Huan, budui da je arobnjak i uitelj, nauio
me tom opisu. Desetogodinje egrtovanje koje sam iz-
drao sastojalo se, u tome da se ta nepoznata
stvarnost uspostavi otkrivanjem njenog opisa, dodajui
sve sloenije delove koliko sam vie odmicao.
Okonanje egrtovanja je znailo da sam ubedljivo
i autentino nauio jedan novi opis sveta i tako postao
kadar da izazovem jedno novo opaanje sveta, koje se
slagalo sa svojim novim opisom. Drugim reima, stekao
sam lanstvo u zajednici znanja don Huana.
Don Huan je rekao da ovek, da bi doao do toga
da vidi, prvo mora da zaustavi svet. Zaustavljanje
sveta bilo je zaista prikladno predstavljanje izvesnih
stanja svesti u kojima se menja stvarnost svakodnevnog
ivota zato to je tok tumaenja, koji obino tee bez
prekida, bio zaustavljen nizom okolnosti koje su tue
tom toku. U mom sluaju, taj niz okolnosti, tu mom
normalnom toku tumaenja, bio je arobnjaki opis
sveta. Don Huanov preduslov za zaustavljanje sveta
bio je da ovek mora da bude ubeen u to. Drugim
reima, ovek mora da naui novi opis u totalnom
smislu, sa ciljem da ga suprotstavi starom, i na taj
nain razbije dogmatsku sigurnost, koja nam je svima
zajednika, naime da je valjanost naih opaanja, ili
naa stvarnost sveta, neto neosporno.
Posle zaustavljanja sveta, sledei korak bio je vi-
enje. Pod tim je don Huan razumevao ono to bih
voleo da kategoriem kao reagovanje na opaajne pod-
sticaje jednog sveta van onog opisa to smo nauili da
ga nazivamo stvarnost.
Ono to elim da istaknem jeste da svi ovi koraci
jedino mogu da se shvate s obzirom na opis na koji se
odnose. I poto je to opis koji je don Huan pokuavao
da mi da od samog poetka, moram onda dozvoliti da
njegovo uenje bude jedina ulazna vrata u njega. I tako,
ostavimo neka don Huanove rei same govore.
1972.
K. K.
P R V I D I O
Z A U S T A V L J A N J E S V E T A
1 PO TV R D E IZ S V E TA O K O NAS
uo sam da znate mnogo o biljkama, gospodine,
rekoh starom Indijancu ispred sebe.
Jedan moj prijatelj nas je upravo doveo u vezu i
iziao iz sobe, pa smo se predstavili jedan drugom. Sta-
rac mi ree da se zove Huan Matus.
Da li vam je va prijatelj to rekao? upita ne-
marno.
Da.
Ja berem biljke, ili, bolje reeno, one mi dozvolja-
vaju da ih berem, ree tiho.
Bili smo u ekaonici autobuske stanice u Arizoni.
Upitao sam ga vrlo utivo na panskom da li bi mi doz-
volio da mu postavim nekoliko pitanja. Rekao sam:
Da li bi mi gospodin (caballero) dozvolio da postavim
nekoliko pitanja?
Re caballero, koja potie od rei caballo, konj,
na poetku je znaila konjanik ili plemi na konju.
Pogledao me radoznalo.
Ja sam konjanik bez konja, ree, iroko se osmeh-
nuvi, a zatim dodade: Rekao sam vam da se zovem
Huan Matus.
Dopao mi se njegov osmeh. Pomislio sam da je on
oevidno ovek koji ume da ceni neposrednost i reio
sam da mu se smelo obratim jednom molbom.
Rekao sam mu da me zanima skupljanje i proua-
vanje lekovitih biljaka. Rekao sam da me posebno za-
nima upotreba halucinogenog kaktusa, pejotla, o kome
sam uio opirno na fakultetu, u Los Anelesu.
Mislio sam da sam izloio stvar vrlo ozbiljno. Bio
sam veoma uzdran i sam sebi zvuao savreno verodo-
stojno.
Starac odmahnu polako glavom, i ja, ohrabren nje-
govim utanjem, dodadoh da e bez sumnje biti korisno
da se sastanemo i razgovaramo o pejotlu.
Upravo u tom trenutku je podigao glavu i pogledao
me pravo u oi. Bio je to strahovit pogled. A ipak nije
nikako bio pretei niti straan. Bio je to pogled koji me
skrozirao. Odjednom mi se jezik vezao i nisam mogao
da nastavim sa hvalospevima o sebi. To je bio kraj na
eg sastanka. A ipak, kada je odlazio, dao mi je nade.
Rekao je da bih moda mogao da ga posetim u njegovoj
kui jednog dana.
Teko bi bilo proceniti dejstvo don Huanovog pogle
da ukoliko se ne bi nekako primenio moj inventar isku-
stva na jedinstvenost tog dogaaja. Kada sam poeo da
studiram antropologiju i tako sreo don Huana, ve sam
bio strunjak za snalaenje na terenu. Napustio sam
roditeljski dom dosta godina pre toga i po mojoj pro-
ceni to je znailo da sam sposoban da se brinem o sebi.
Kad god sam naiao na prepreke u ivotu, obino sam
mogao da umiljavanjem obrlatim ljude ili napravim us-
tupke, da se raspravljam, naljutim, ili, ako nita ne bi
polazilo od ruke, ja bih cvileo ili se alio. Drugim rei-
ma, postojalo je uvek neto to sam znao da mogu da
uradim u datim okolnostima, i nikad u ivotu nije ni-
jedno ljudsko bie zaustavilo moj polet tako brzo i tako
definitivno kao to je to uinio don Huan to popodne.
Ali nije stvar samo u tome to sam uutao. Bilo je i
ranije situacija kad nisam bio kadar da kaem ni rei
svom protivniku zbog nekog unutranjeg potovanja
koje sam oseao prema njemu, ali ipak bi se gnev ili
osujeenost pojavljivali u mojim mislima. Od don Hua-
novog pogleda, meutim, utrnuo sam do te mere da
nisam mogao ni da mislim sreeno.
Svojski me zagolicao taj udesni pogled i odluio
sam da potraim tog oveka.
Posle tog prvog susreta, pripremao sam se 6 me-
seci, prouavajui upotrebu pejotla meu amerikim In-
dijancima, a naroito kult pejotla Indijanaca iz Ravnica.
Upoznao sam svako napisano delo o pejotlu do kojega
se moglo doi, i kada sam osetio da sam spreman, vra-
tio sam se u Arizonu.
Subota, 17. decembar, 1960.
Naao sam njegovu kuu poto sam se dugo i muno
raspitivao meu Indijancima metanima. Bilo je rano
popodne kad sam stigao i parkirao ispred kue. Video
sam ga kako sedi na drvenom sanduku za mleko. Izgle-
dalo je da me prepoznao i pozdravio me kada sam
izaao iz kola.
Razmenjivali smo drutvene konvencionalnosti izve-
sno vreme a onda sam mu, prosto reeno, priznao da
sam veoma okoliio prema njemu kada smo se prvi put
sreli. Hvalisao sam se da znam mnogo o pejotlu, kad u
stvari nisam znao nita o tome. Zurio je u mene. Oi su
mu bile vrlo ljubazne.
Rekao sam mu da sam itao 6 meseci da bih se
pripremio za na sastanak i da ovoga puta stvarno znam
mnogo vie.
Nasmejao se. Oevidno, bilo je neega u mom izla-
ganju to mu je bilo smeno. Smejao mi se i osetih se
pomalo zbunjenim i uvreenim.
inilo se da je primetio moju nelagodnost, pa je
poeo da me uverava da, mada su mi namere bile dobre,
stvarno nije bilo naina da se pripremim za na sa-
stanak.
Dvoumio sam se da li bi bilo umesno da pitam ima
li ta izjava neko skriveno znaenje, ali nisam ga upitao.
A ipak, izgledalo je da je prijemiv prema onome to
oseam, pa je nastavio da objanjava ta je mislio. Re-
kao je da ga moji pokuaji podseaju na priu o nekim
ljudima koje je nekada izvesni kralj progonio i ubijao.
Rekao je da u prii progonjeni ljudi nisu mogli da se
razlikuju od svojih progonitelja, osim to su uporno
izgovarali odreene rei na poseban nain, svojstven sa-
mo njima. Ta mana, dabome, bilo je ono to ih je oda-
valo. Kralj je postavio prepreke po drumovima, na kri-
tinim mestima gde je ovlaeno lice zahtevalo od svakog
oveka koji je prolazio da izgovori kljunu re. Oni koji
su umeli da je izgovore onako kako je to kralj inio,
bili su poteeni, ali oni koji nisu umeli, bili su odmah
pogubljeni. Poenta prie bila je da je jednog dana jedan
mladi odluio da se pripremi za prolazak kroz kon-
trolno mesto tako to e nauiti da izgovara tu probnu
re ba onako kako se to kralju dopadalo.
Don Huan ree, iroko se osmehnuvi, da je u stvari
mladiu bilo potrebno est meseci da ovlada takvim
izgovorom. A onda je doao dan velike probe. Mladi je
vrlo samopouzdano doao do prepreke na drumu i ekao
da ovlaeno lice zatrai da on izgovori tu re.
U tom trenutku, don Huan veoma dramatino pre-
stade sa prianjem i pogleda me. Njegova pauza je bila
vrlo smiljena i inila mi se pomalo banalnom, ali ja
sam pristao na nju. uo sam tu priu pre toga. Odnosila
se na Jevreje u Nemakoj i na to da se moglo odrediti
ko je Jevrejin po tome kako izgovara izvesne rei. Znao
sam i poentu: mladia e uhvatiti zato to je inovnik
zaboravio kljunu re i zatraio da on izgovori drugu
re koja je bila veoma slina, ali koju mladi nije nau-
io da izgovara tano.
Izgledalo je da don Huan eka da upitam ta se
dogodilo, pa sam to i uinio.
ta mu se dogodilo? upitah pokuavajui da se
napravim naivan i zainteresovan priom.
Mladi, koji je bio zaista prepreden, ree, shvatio
je da je inovnik zaboravio kljunu re, i pre nego to
je taj ovek mogao da kae bilo ta, priznao je da se
pripremao est meseci.
Zastao je po drugi put i pogledao me dok su mu oi
vragolasto svetlucale. Ovoga puta me preao. Mladievo
priznanje bilo je nov elemenat i vie nisam znao kako
e se pria zavriti.
Pa, ta se dogodilo tada? upitah, stvarno zaintere-
sovan.
Mladia su odmah ubili, dabome, ree i grohotom
se nasmeja.
Neobino mi se dopalo kako je zagolicao moje inte-
resovanje, a iznad svega mi se dopalo kako je povezao
tu priu sa mojim sluajem. U stvari, izgledalo je da
ju je izmislio, da bi odgovarala mom sluaju. Napravio
je alu na moj raun veoma artistiki i suptilno. Obo-
jica smo se smejali.
Posle sam mu rekao da sam bez obzira koliko iz-
gledam glup stvarno zainteresovan da nauim neto
o biljkama.
Volim da mnogo peaim, ree.
Pomislio sam da namerno menja temu razgovora
kako bi izbegao da mi da odgovor. Nisam eleo da ga
ljutim svojim navaljivanjem.
Upita me da li elim da idem s njim na kratko pe-
aenje po pustinji. Spremno sam mu odgovorio da bih
drage volje poao da peaim sa njim po pustinji.
Ovo nije ala, ree tonom opomene.
Rekao sam mu da vrlo ozbiljno elim da radim s
njim. Rekao sam da mi je potrebno obavetenje, bilo
kakvo obavetenje, o upotrebi lekovitih trava, i da sam
voljan da mu platim za njegovo vreme i trud.
Vi ete raditi za mene, rekao sam. A ja u vam
plaati nadnicu.
Koliko ete mi plaati? upitao je.
Otkrio sam prizvuk pohlepe u njegovom glasu.
Koliko god mislite da treba, rekoh.
Platite mi za moje vreme . . . svojim vremenom,
ree.
Pomislih da je veoma udan ovek. Rekoh mu da
ne razumem ta hoe da kae. Odgovorio je da nema
nita da se kae o biljkama, te bi mu bilo nezamislivo
da mi tek tako uzima novac.
Pogledao me prodorno.
ta to radite u depu? upita, mrtei se Da li
se igrate sa k ...?
Mislio je na moje pokrete dok sam hvatao beleke
na minijaturnom notesu u ogromnom depu moje ve-
trovke.
Kad sam mu rekao ta radim, nasmejao se od srca.
Rekao sam da ne elim da ga uznemiravam time to
bih pisao pred njim.
Ako elite da piete, piite, ree. Ne uznemira-
vate me.
Peaili smo po okolnoj pustinji sve dok se gotovo
nije smrklo. Nije mi pokazao nikakve biljke niti je
uopte govorio o njima. Zastali smo malko, da se od-
morimo uz neko veliko bunje.
Biljke su vrlo udna stvorenja, ree ne gledajui
me. ive su i oseaju.
Upravo u trenutku kada je to kazao, jak nalet ve-
tra zatrese pustinjski iprag oko nas. bunje zaume.
ujete li to? upita me, prinosei desnu aku uhu
kao da eli bolje da uje. Lie i vetar se slau sa
mnom.
Nasmejao sam se. Prijatelj koji nas je doveo u
vezu ve mi je rekao da budem oprezan, zato to je
starac veoma nastran. Pomislih da je to slaganje sa
liem jedna od njegovih nastranosti.
Jo smo malo peaili, ali jo ni tad mi nije poka-
zao nijednu biljku, niti ih je brao. Jednostavno se kre-
tao lakim pokretom kroz bunje i neno ga dodirivao.
Onda se zaustavio, seo na stenu i rekao mi da se
odmorim i pogledam unaokolo.
Ja sam navaljivao da razgovaramo. Ponovo sam mu
stavio do znanja da arko elim da uim o biljkama,
naroito o pejotlu. Molio sam ga da bude moj informa-
tor, u zamenu za neku vrstu novane nagrade.
Ne morate da mi plaate, ree. Moete da me pi-
tate to god elite. Rei u vam ono to znam, a onda
u vam rei ta da se uradi s tim.
Upitao me da li se slaem s tim dogovorom. Bio
sam oduevljen. Onda je dodao tajanstveno: Moda ne-
ma nita da se naui o biljkama, zato to nema ta da
se kae o njima.
Nisam razumeo to to je rekao niti ta je time hteo
da kae.
ta ste rekli? upitah.
Ponovio je iskaz 3 puta, a onda se ceo kraj zatrese
od urlika vojnog mlanjaka koji prolete nisko.
Gle, svet se upravo sloio sa mnom, ree, prino-
sei levu aku uhu.
Bio mi je veoma smean. Smeh mu je bio zarazan.
Da li ste iz Arizone, don Huane? upitah, u naporu
da se razgovor vrti oko toga da on bude moj infor-
mator.
Pogleda me i klimnu glavom. Oi su mu izgledale
umorno. Mogao sam da vidim belinu ispod njegovih
enica.
Da li ste se rodili u ovom kraju?
Ponovo je klimnuo glavom, a da mi nije odgovorio.
To mi se uinilo da je potvrdni gest, ali je izgledalo
i kao nervozno klimanje glavom osobe koja misli.
A odakle ste vi upita.
Ja sam iz June Amerike, rekoh.
To je veliko mesto. Da li ste iz cele June Ame-
rike?
Pogled mu je opet bio prodoran dok me gledao.
Poeo sam da objanjavam okolnosti svog roenja,
ali me on prekinu.
Slini smo u tom pogledu, ree. Ja ivim sada
ovde, ali sam stvarno Jaki Indijanac, iz Sonore.
Je l'tako! Ja sam iz ...
Nije mi dozvolio da zavrim.
Znam, znam, ree. Vi ste ono to ste, iz mesta
odakle ste, kao to sam ja Jaki iz Sonore.
Oi su mu se jako sijale, a smeh mu je bio udno
uznemirujui. Oseao sam se kao da me uhvatio u lai.
Obuze me neko udno oseanje krivice. Oseao sam da
on zna neto to ja ne znam ili to ne elim da kaem.
Moja udna zbunjenost je rasla. Mora da je to pri-
metio, jer je ustao i upitao me da li elim da idemo da
jedemo u restoranu, u varoi.
Dok smo se vraali peke do njegove kue, a zatim
vozili u varo, ja sam se bolje oseao, ali se nisam sa-
svim bio opustio. Oseao sam nekako da mi neto preti,
mada nisam mogao da tano odredim razlog.
eleo sam da mu kupim piva u restoranu. Rekao je
da nikad ne pije, ak ni pivo. Nasmejah se u sebi. Nisam
mu verovao. Prijatelj koji nas je doveo u vezu rekao mi
je da je starac najee nakresan do besvesti. Stvarno
mi nije bilo vano da li me lae o tome da ne pije.
Dopadao mi se. Delovao je nekako vrlo umirujue.
Mora da mi se na licu pojavio izraz sumnje, jer je
onda nastavio da objanjava da je nekada, u mladosti,
pio, ali da je jednog dana jednostavno prestao.
Ljudi jedva da shvataju da mogu da izbace bilo
ta iz svog ivota, bilo kada, jednostavno ovako. Uda-
rio je srednjim prstom o dlan.
Da li mislite da ovek moe da prestane da pui,
ili to nije tako lako? upitah.
Svakako! ree vrlo ubeeno. Puenje i pijenje
nisu problem. Uopte nisu problem, ako elimo da pre-
stanemo s tim.
Upravo u tom trenutku, voda koja se grejala u
perkolatoru za kafu buno je zaklokotala.
Sluajte! uzviknu don Huan, dok su mu oi sijale.
Voda koja kljua slae se sa mnom.
Onda dodade, posle kratkog utanja: Sve oko o-
veka moe da se slae s njim.
U tom presudnom trenutku, perkolator za kafu za-
grgota zaista skaredno.
Pogledao ga je i tiho rekao: Hvala vam, a onda
klimnuo glavom, i gromoglasno se nasmejao.
Iznenadio sam se i trgao. Smejao se malo i previe
glasno, ali sve me to stvarno zabavljalo.
Tada se zavrio moj prvi pravi sastanak sa mojim
informatorom. Oprostili smo se na vratima restorana.
Rekao sam mu da moram da posetim neke prijatelje i
da bih voleo da ga vidim ponovo na kraju sledee sed-
mice.
Kad ete biti kod kue? upitah.
Posmatrao me ispitivaki.
Kad god doete, odgovorio je.
Ne znam tano kad u moi da doem.
Samo doite kad budete mogli, i ne brinite.
ta, ako ne budete kod kue?
Biu tamo, ree, osmehnuvi se, i ode.
Potrao sam za njim i upitao ga da li ima ta protiv
da donesem foto-aparat sa sobom da bih fotografisao
njega i njegovu kuu.
To ne dolazi u obzir, ree mrtei se.
A magnetofon? Da li moe to?
Na alost, nema mogunosti ni za to.
Naljutio sam se i poeo da se nerviram. Rekao sam
da ne vidim nikakvog loginog razloga to to odbija.
Don Huan odmahnu glavom.
Ostavite se toga, ree odluno. I ako jo i sad
elite da me posetite, nemojte mi to vie nikada pomi-
n jati.
Uloio sam i zadnju slabu molbu. Rekao sam da su
mi fotografije i magnetofonski snimci neophodni za moj
rad. On ree da postoji samo jedna stvar koja je neop-
hodna u bilo emu to radimo, i da je to duh.
ovek ne moe da se lii duha, ree. A vi ga ne-
mate. Brinite se zbog toga, a ne zbog fotografija.
ta vi...?
Prekinuo me pokretom ruke i koraknuo unazad ne-
koliko koraka.
Svakako doite ponovo, ree tiho i mahnu u znak
pozdrava.
2 B R I S A N J E L I N E I S T O R I J E
etvrtak, 22. decembar, 1960.
Don Huan je sedeo na podu, pored vrata svoje kue,
oslonjen leima o zid. Prevrnuo je drveni sanduk za mle-
ko i zamolio me da i ja sednem i oseam se kao kod
svoje kue. Ponudio sam mu cigarete. Doneo sam dese-
tak kutija sa sobom. Rekao je da ne pui, ali poklon je
primio. Razgovarali smo o tome kako su hladne pustinj-
ske noi i o drugim obinim stvarima.
Upitah ga da li ometam njegov normalni dnevni red.
Pogledao me nekako namrteno i rekao da nema ni-
kakvog dnevnog reda, i da mogu da ostanem kod njega
celo popodne, ako elim.
Pripremio sam neke karte genealogije i rodbinskih
veza koje sam eleo da popunim uz njegovu pomo. Iz
etnografske literature sastavio sam i dug spisak kultur-
nih odlika za koje se tvrdilo da su svojstvene Indijan-
cima toga kraja. eleo sam da proem kroz taj spisak
s njim i obeleim sve stvari koje su mu bile poznate.
Poeo sam sa kartama rodbinskih odnosa.
Kako ste zvali oca? upitah.
Zvao sam ga Tata, ree vrlo ozbiljna izraza lica.
Osetih da se malice ljutim, ali nastavih, pretpostav-
ljajui da me nije razumeo.
Pokazao sam mu kartu i objasnio da je jedan pro-
stor za oca a drugi za majku. Za primer sam mu dao
razliite rei koje se upotrebljavaju na engleskom i
panskom za oca i majku.
Pomislih da je moda trebalo da ponem sa majkom.
Kako ste zvali majku? upitah.
Zvao sam je Mama, odgovori naivno.
Mislim, koje druge rei ste upotrebljavali kad ste
zvali oca i majku? Kako ste ih zvali rekoh, pokuava-
jui da budem strpljiv i utiv.
Poea se po glavi i pogleda me glupo.
Bogamu! ree. Tu ste me uhvatili. Da razmislim.
Posle trenutnog oklevanja izgledalo je da se prisea
neega pa sam se pripremio da piem.
Pa, ree, kao da ozbiljno razmilja, kako sam ih
jo zvao? Zvao sam ih: Hej, Tata! Hej, Mama!
Nasmejao sam se i preko volje. Izraz lica mu je bio
zaista komian i u tom trenutku nisam znao da li imam
pred sobom nerazumnog starca koji me zavitlava ili
stvarno blesavog oveka. Upotrebivi sve strpljenje koje
sam imao, objasnio sam mu da su ovo veoma ozbiljna
pitanja i da je veoma vano za moj rad da se popune ti
formulari. Pokuao sam da mu objasnim ta su genealo-
gija i lina istorija.
Kako su vam se zvali otac i majka? upitah.
Pogledao me bistrim ljubaznim oima.
Nemojte traiti vreme s tim budalatinama, ree
tiho ali neoekivano odluno.
Nisam znao ta da kaem. Bilo je kao da je neko
drugi izgovorio te rei. Trenutak pre toga, on je bio
nespretni glupi Indijanac koji se ee po glavi, a onda
je zaas izmenio uloge: ja sam bio glup, a on je zurio u
mene nekim neopisivim pogledom koji nije bio ni po-
gled nadmenosti, ni prkosa, ni mrnje, ni prezira. Po-
gled mu je bio ljubazan, bistar i prodoran.
Nemam nikakvu linu istoriju, ree posle duge pa-
uze. Jednog dana sam otkrio da mi lina istorija nije
vie potrebna, pa sam je ostavio kao to sam i pie.
Nije mi bilo sasvim jasno ta hoe time da kae.
Odjednom se osetih nelagodno, kao da mi neto preti.
Podsetio sam ga da me uveravao da je u redu to mu
postavljam pitanja. Ponovio je da uopte nema nita
protiv toga.
Nemam vie linu istoriju, ree i pogleda me ispi-
tivaki. Ostavio sam je jednog dana kada sam osetio da
mi vie nije potrebna.
Gledao sam ga nepomino.
Buljio sam u njega, pokuavajui da otkrijem skri-
veno znaenje njegovih rei.
Kako ovek moe da ostavi svoju linu istoriju?
upitah kao da elim da se raspravljam.
ovek prvo mora da eli da je ostavi, ree. A onda
mora da nastavi da je skladno odseca, malo-pomalo.
Zato bi bilo ko imao takvu elju? uzviknuh.
Bio sam uasno jako vezan za svoju linu istoriju.
Koreni moje porodice su bili duboki. Zaista sam mislio
da bez njih moj ivot nema svrhe ni kontinuiteta.
Moda treba da mi kaete ta mislite pod naputa-
njem svoje line istorije, rekoh.
Njeno likvidiranje, eto ta mislim, odgovori od-
seno.
Bio sam uporan. Rekao sam da mora biti da nisam
razumeo tu ideju.
Uzmimo va sluaj, rekoh. Vi ste Jaki. To ne
moete da izmenite.
Jesam li? upita smeei se. Otkud to znate?
Tano! rekoh. Ne mogu to da znam sa izvesno-
u u ovom trenutku, ali vi to znate i to je ono to je
vano. To je ono to je ini linom istorijom.
Osetio sam da sam istakao nepobitan argumenat.
injenica da ja znam da li sam Jaki ili nisam ne
ini to linom istorijom, odgovorio je. Jedino kad jo
neko drugi zna, onda to postaje lina istorija. A uvera-
vam vas da niko nikada to nee sigurno znati.
Zapisao sam nespretno to to je rekao. Prestadoh
da piem i pogledah ga. Nisam mogao da ga razumem.
Kroz glavu su mi proletali utisci koje sam imao o nje-
mu. Kako me tajanstveno i neponovljivo pogledao u toku
naeg prvog sastanka, mio nain na koji je tvrdio da se
sve oko njega slae s njim, njegov humor od kojega se
ovek naljuti, i njegova budnost, njegov izraz iskrene
gluposti kada sam ga pitao o njegovom ocu i majci, a,
onda, nesluena silina njegovih rei koja me raznela!
Ne znate ko sam, je li? ree kao da mi ita misli.
Nikada neete znati ni ko sam ni ta sam, zato to ne-
mam linu istoriju.
Upita me da li imam oca. Odgovorio sam mu da
imam. Rekao je da je moj otac primer onoga to ima
na umu. Terao me da se setim ta moj otac misli o
meni.
Va otac zna sve o vama, ree. Prema tome, on
vas potpuno razume. On zna ko ste i ta radite, i nema
sile na zemlji koja moe da ga natera da promeni mi-
ljenje o vama.
Don Huan ree da svako ko me zna ima neku pred-
stavu o meni, i da ja neprestano pothranjujem tu pred-
stavu svim svojim postupcima.
Zar ne shvatate? upita dramatino. Vi morate da
obnavljate svoju linu istoriju time to govorite rodite-
ljima, roacima, i prijateljima sve to inite. S druge
strane, ako nemate nikakvu linu istoriju, nisu potrebna
nikakva objanjenja. Niko nije ljut niti razoaran vaim
postupcima. A iznad svega niko vas ne definie svojim
mislima.
Odjednom mi je ta ideja bila jasna. Gotovo da sam
je i sam znao, ali je nikada nisam ispitao. Nemati linu
istoriju zaista je bila privlana ideja, bar na intelektual-
nom nivou. Meutim, od nje sam imao oseanje usamlje-
nosti koje mi je bilo pretee i neprijatno. eleo sam da
s njim porazgovaram o tim svojim oseanjima, ali sam
se obuzdao. Neto je bilo uasno neskladno u datoj situ-
aciji. Oseao sam se smenim to pokuavam da se upu-
stim u filozofsku raspravu sa jednim starim Indijan-
cem koji oevidno nema rafiniranost studenta univer-
ziteta. Nekako me odvukao od moje prvobitne namere
da ga pitam o njegovoj genealogiji.
Ne znam kako smo to zavrili razgovor o ovome
kad sam samo eleo nekoliko imena za svoje karte,
rekoh, pokuavajui da vratim razgovor na temu koju
sam zapoeo.
Veoma jednostavno, ree. Zavrili smo razgovor
o tome zato to sam rekao da postavljati pitanja o ne-
ijoj prolosti predstavlja budalatinu.
Rekao je to vrstim glasom. Oseao sam da nema
naina da ga nateram da popusti, pa sam promenio tak-
tiku.
Da li je ova ideja nemanja line istorije neto to
Jaki ine? upitah.
To je neto to ja inim.
Gde ste to nauili?
Nauio sam to u toku svog ivota.
Da li vas je otac tome nauio?
Ne. Recimo da sam to nauio sam i sada u vam
odati tu tajnu, da ne odete praznih aka danas.
Utiao je glas do dramskog apata. Smejao sam se
njegovoj teatralnosti. Morao sam da priznam da je ve-
lianstven u tome. Kroz glavu mi proe misao da sam
u prisustvu roenog glumca.
Zapiite to, ree pokroviteljski. Zato da ne?
ini mi se da se bolje oseate kad piete.
Pogledao sam ga i mora da mi se iz oiju itala zbu-
njenost. Pljesnuo se po butinama i slatko nasmejao.
Najbolje je izbrisati svu linu istoriju, ree po-
lako, kao da mi daje vremena da to zapiem na svoj
nespretan nain, zato to nas to oslobaa od opterc-
ujuih misli drugih ljudi.
Nisam mogao da verujem da on to stvarno kae. Za
trenutak me obuze velika zbunjenost. Mora da je pro-
itao na mom licu moju unutranju buru, jer je to od-
mah iskoristio.
Uzmimo vas, na primer, nastavio je. Upravo sada
vi ne znate ni kako se zovete. A to je tako zato to
sam ja izbrisao svoju linu istoriju. Ja sam, malo-pomalo,
stvorio maglu oko sebe i svoga ivota. I sada niko ne
zna sigurno ko sam niti ta radim.
Ali vi sami znate ko ste, zar ne, uzviknuh.
Dabome da . . . ne znam, uzviknu on i izvali se na
pod, smejui se mom iznenaenom pogledu.
Napravio je dovoljno dug predah kako bih povero-
vao da e rei da zna ko je, kao to sam oekivao. Nje-
gova varka mi se uinila veoma opasnom. Stvarno sam
se uplaio.
To je ta mala tajna koju u ti odati danas, ree
tiho. Niko ne zna moju linu istoriju. Niko ne zna ko
sam niti ta radim. ak ni ja.
Gledao je delimino zatvorenim oima. Nije gledao
u mene nego iza mene, preko mog desnog ramena. Sedeo
je sa prekrtenim nogama, ispravljenih lea, a ipak je
izgledao tako oputen. U tom trenutku bio je olienje
estine. Zamislio sam da je indijanski poglavica, rat-
nik crvenokoac, iz romantinih saga o Divljem zapadu,
koje sam itao u detinjstvu. Moja romantina priroda
me ponela i obuze me najpodmuklije oseanje nesigur-
nosti. Mogao sam iskreno da kaem da mi je vrlo drag
i u isto vreme da ga se smrtno plaim.
U toku jednog dugog trenutka tako je udno zurio.
Kako mogu da znam ko sam, kad sam sve ovo?
ree, prelazei po okolini pokretom glave.
Onda me pogleda i osmehnu se.
Malo-pomalo mora stvoriti maglu oko sebe. Mora
da izbrie sve oko sebe do te mere da nita vie ne mo-
e da se uzima zdravo za gotovo, da vie nita nije sigur-
no ni stvarno. Tvoj problem sada jeste da si suvie rea-
lan. Tvoja nastojanja su suvie realna. Tvoja raspolo-
enja su suvie realna. Nemoj uzimati stvari toliko zdra-
vo za gotovo. Mora da pone da brie svoju linost.
Zato? upitah ratoborno.
Tada mi je postalo jasno da mi propisuje kako treba
da se ponaam. itavog svog ivota sam se izbezumljivao
kada je neko pokuavao da mi kae ta da radim. Sama
pomisao da mi neko kae ta da radim bila je dovoljna
da odmah zauzmem odbrambeni stav.
Rekli ste da elite da uite o biljkama, ree mirno.
Da li elite da dobijete neto badava? ta mislite da
je ovo? Sloili smo se da ete mi postavljati pitanja i
da u vam rei ono to znam. Ako vam se to ne svia,
onda vie nema ta da kaemo jedan drugome.
Njegova uasna neposrednost izazva u meni nemo-
an bes i razdraenost, i preko volje priznadoh da je
u pravu.
Da to onda izrazimo ovako, nastavio je. Ako e-
lite da uite o biljkama, poto stvarno nema nita da
se kae o njima, morate, izmeu ostalog, da izbriete
svoju linu istoriju.
Kako? upitah.
Ponite sa prostim stvarima, kao na primer da ne
otkrivate ono to stvarno radite. Onda morate da napu-
stite svakog ko vas dobro poznaje. Na ovaj nain stvo-
riete maglu oko sebe.
Ali to je budalasto, pobunih se. Zato me ljudi
ne bi znali? ta je loe u tome?
Ono to je loe u tome jeste da kada vas jednom
upoznaju, vi ste neto to se uzima zdravo za gotovo i
od tog trenutka pa nadalje neete moi da raskinete
vezu njihovih misli. Ja lino volim krajnju slobodu da
budem nepoznat. Niko me ne zna onako vrsto i sigurno
kao to vas znaju, na primer.
Ali to bi znailo lagati.
Ne interesuju me ni lai ni istine, ree otro.
Lai su samo ako imate linu istoriju.
Uzvratio sam da ne volim da namerno zbunjujem
ljude, niti da ih dovodim u zabludu. Njegov odgovor bio
je da sam ionako svakoga dovodio u zabludu.
Starac mi je napipao bolno mesto. Nisam zastao da
ga pitam ta misli pod tim niti kako zna da stalno
zbunjujem ljude. Jednostavno sam reagovao na njegovu
izjavu, branei se pomou objanjavanja. Rekao sam
da sam i te kako svestan da moja porodica i moji
prijatelji veruju da sam nepouzdan, iako stvarno nisam
nikada u svom ivotu rekao neto lano.
Uvek ste umeli da laete, ree. Jedino to je ne-
dostajalo bilo je to niste znali zato da to radite. Sada
znate.
Pobunih se.
Zar ne vidite da sam stvarno sit ljudi koji misle
da sam nepouzdan? rekoh.
Ali vi jeste nepouzdani, odgovori ubeeno.
Do avola, ovee, nisam! uzviknuh.
Moj bes, umesto da ga prisili da bude ozbiljan, sa-
mo ga je naterao na histerian smeh. Stvarno sam pre-
zirao tog starca, uprkos svoj njegovoj samouverenosti.
Na alost, bio je u pravu u pogledu moje linosti.
Posle nekoliko trenutaka smirio sam se i on je
nastavio da razgovara.
Kad ovek nema linu istoriju, objasnio je, ni-
ta to kae ne moe da se shvati kao la. Vaa nevolja
je to morate da objanjavate sve svakome, hteo-ne hteo,
a u isto vreme elite da ouvate sveinu i novinu onoga
io inite. E pa, poto ne moete da budete uzbueni
posle objanjavanja svega to ste uinili, vi laete da
biste mogli da i dalje ivite.
Raspon naeg razgovora istinski me zbunio. Zapisao
sam sve pojedinosti razgovora to sam bolje mogao,
usredsreujui se radije na ono ta on kae nego da
zastajem da bih razmiljao o svojim predrasudama ili
o znaenju onoga to kae.
Od sada, ree, morate jednostavno ispoljavati
pred ljudima to god vam se ushte da ispoljavate pred
njima, ali da nikada ne kazujete tano kako ste to ura-
dili.
Ne umem da uvam tajne! uzviknuh. To to mi
priate beskorisno mi je.
Onda se izmenite! ree odseno a oi mu estoko
sevnue.
Izgledao je kao udna divlja ivotinja. A ipak, bio
je toliko sreen u svojim mislima i toliko reit. Moja
ljutnja ustupi mesto stanju zbunjenosti i razdraenosti.
Vidite, nastavio je, imamo samo dve alternative.
Ili primamo sve kao sigurno i stvarno, ili ne primamo.
Ako se drimo onog prvog, na kraju nas obuzima smrtna
dosada i u odnosu na svet i u odnosu na nas same. Ako
se drimo drugog i izbriemo linu istoriju, stvaramo
maglu oko sebe, veoma uzbudljivo i tajanstveno stanje
u kome niko ne zna odakle e zec da iskoi, pa ak ni
mi sami.
Primetih da bi brisanje line istorije samo uvealo
nae oseanje nesigurnosti.
Kada nita nije sigurno, stalno smo budni, veito
na oprezu, ree. Uzbudljivije je kad se ne zna iza
kojeg se buna skriva zec, nego kad se ponaamo kao da
znamo sve.
Vrlo dugo nije vie nita govorio. Moda je sat
proao u potpunoj tiini. Nisam znao ta da pitam. Ko-
nano je ustao i zamolio me da ga odvezem do oblinje
varoi.
Nisam znao zato, ali na razgovor me potpuno isce-
dio. Oseao sam da mi se spava. Zatraio je da stanem
uz put i rekao mi da, ako elim da se opustim, moram
da se popnem na ravan vrh malog brda pored druma i
legnem na stomak, sa glavom okrenutom prema istoku.
Izgledao je kao da ga neto tera. Nisam eleo da se
raspravljam ili sam moda bio suvie umoran i da go-
vorim. Popeo sam se na brdo i uinio kao to je on
propisao.
Spavao sam dva ili tri minuta, ali je to bilo dovolj-
no da mi se povrati energija.
Odvezli smo se do centra varoi gde mi je rekao da
ga iskrcam.
Doite ponovo, ree kada je izaao iz kola. Sva-
kako doite opet.
3 K A K O S E O S L O B O D I T I O S E A N J A V L A S T I T E
V A N O S T I
Imao sam prilike da svoje dve prethodne posete don
Huanu pretresem sa prijateljem koji nas je doveo u
vezu. Njegovo miljenje je bilo da traim vreme. Pre-
priao sam mu, sa svim pojedinostima, nae razgovore.
Mislio je da preterujem, i da romantizujem aavog sta-
rog zatucanka.
Bilo je u meni vrlo malo sklonosti da romantizujem
takvog nerazumnog starca. Iskreno sam oseao da je
njegova kritika moje linosti ozbiljno podrila moje sim-
patije prema njemu. A ipak sam morao da priznam da
je uvek bila na mestu, otro ocrtana i tana do sitnica.
Sutina moje nedoumice u tome trenutku bilo je
moje nehtenje da prihvatim da je don Huan veoma spo-
soban da narui sve moje predstave o svetu, kao i moje
nehtenje da se sloim sa mojim prijateljem koji je vero-
vao da je stari Indijanac jednostavno lud.
Oseao sam da moram da ga posetim jo jednom
pre nego to se odluim u tome.
Sreda, 28. decembar, 1960.
im sam stigao u njegovu kuu, izveo me u etnju
po pustinjskom ipraju. Nije ni pogledao u kesu baka-
luka koji sam mu doneo. Izgledalo je da me ekao.
Peaili smo satima. Nije skupljao biljke niti ih je
pokazivao. Nauio me, meutim, podesnom obliku pe-
aenja. Rekao je da moram da blago savijem prste
aka dok hodam da bih usredsredio panju na put i
okolinu. Tvrdio je da moj uobiajeni nain hodanja iznu-
rava i da ovek nikada ne treba nita da nosi u rukama.
Ako mora neto da nosi, treba da upotrebi ranac ili neku
mreu ili torbu koja se obesi o rame. Mislio je da dovo-
enjem aka u odreen poloaj ovek moe da postigne
veu izdrljivost i svesnost.
Pomislih da nema smisla raspravljati se i savih pr-
ste kako je propisao i produih da hodam. Svesnost mi
se nije niukoliko izmenila, a ni izdrljivost.
Zapoeli smo peaenje ujutru a zaustavili smo se
da se odmorimo oko podne. Znojio sam se i pokuavao
da pijem iz uturice, ali on me prekinu rekavi da je
bolje da samo malo vode srknem. Nasekao je lia sa
malog ukastog buna i vakao ga. Dao je i meni i
primetio da je odlino, i da e, ako ga vaem polako,
moja e ieznuti. Nije iezla, ali nije bilo ni ne-
prijatno.
Izgledalo je da mi je proitao misli. Objasnio je
da nisam osetio dobrobiti pravilnog naina hodanja
niti dobrobiti vakanja onog lia zato to sam mlad i
jak i moje telo ne zapaa zato to je pomalo glupo.
Smejao se. Meni nije bilo do smeha i to mu je iz-
gleda bilo jo vie smeno. Ispravio je svoju prethodnu
izjavu, rekavi da mi telo nije stvarno glupo nego ne-
kako uspavano.
U tom trenutku ogromna vrana prolete tano iznad
nas gaui. Od toga sam se trgao i poeo da se smejem.
Mislio sam da je stvar za smejanje, ali na moje veliko
zaprepaenje on me snano prodrmusa za ruku i ja
uutah. Lice mu je bilo veoma ozbiljno.
To nije bila ala, ree otro, kao da znam o emu
govori.
Zatraih objanjenje. Rekoh mu da nije u redu to
se naljutio kada sam se smejao vrani, a zajedno smo se
smejali perkolatoru za kafu.
Ono to ste videli nije bila samo obina vrana!
uzviknuo je.
Ali video sam je i bila je vrana, rekoh uporno.
Niste vi videli nita, budalo, ree grubo.
Nije bilo potrebno da bude neutiv. Rekao sam mu
da ne volim nikoga da ljutim i da bi moda bilo bolje
tla odem, poto izgleda da nije raspoloen za drutvo.
Nasmejao se grohotom, kao da sam cirkuski klovn
koji izvodi svoju taku pred njim. Bio sam sve ljui i
zbunjeniji.
Veoma ste estoki, ree nemarno. Shvatate sebe
suvie ozbiljno.
Ali zar vi niste radili to isto? uzviknuli. Shvatali
ste sebe ozbiljno kada ste se naljutili na mene.
Ree da mu nije ni na pamet padalo da se ljuti na
mene. Gledao me prodorno.
Ono to ste videli nije bilo slaganje iz sveta, ree.
Vrane koje lete ili gau nikad nisu slaganje. To je bilo
znamenje.
Znamenje ega?
Vrlo vaan ukazatelj, to se tie vas, odgovori
tajanstveno.
Upravo u tom trenutku suva grana buna, tik do
naih nogu, zadrhta od vetra.
To je bilo slaganje! uzviknu i pogleda me svojim
sjajnim oima, pa poe da se smeje tako da mu se ceo
stomak tresao.
Imao sam oseaj da me zadirkuje time to izmilja
pravilo svoje udne igre u toku naeg razgovora. Tako,
bilo je u redu da se on smeje, ali ne i ja. Ponovo u meni
nabuja ljutnja i rekoh mu ta mislim o njemu.
Uopte se nije uvredio niti pokazao zlovolju. Nas-
meja se, i njegov smeh jo vie izazva moju agoniju i
oseanje osujeenosti. Pomislio sam da me namerno po-
niava. Odluih, tu i tada, da sam sit rada na terenu.
Ustadoh i rekoh da elim da se vratim do njegove
kue zato to moram da krenem za Los Aneles.
Sedite! ree zapovedniki. Naduli ste se kao
neka baba. Ne moete sada da krenete, zato to jo
nismo zavrili.
Oseao sam da ga mrzim. Pomislih da je ovek
dostojan prezrenja.
Poeo je da peva neku idiotsku meksikansku narod-
nu pesmu. Oevidno je imitirao nekog popularnog pe-
vaa. Otezao je izvesne slogove a skraivao druge i na-
pravio je od te pesme veliku farsu. Sve je to bilo toliko
komino da sam se na kraju smejao.
Vidite, smejete se glupoj pesmi, ree. Ali ovek
koji je tako peva i oni koji plaaju da ga sluaju ne
smeju se. Oni misle da je ozbiljna.
ta hoete da kaete? upitah.
Pomislih da je namerno izmislio taj primer da bi
mi kazao kako sam se smejao vrani zato to je nisam
shvatio ozbiljno, isto kao to nisam ni pesmu shvatio
ozbiljno. Ali ponovo me zbunio. Rekao je da sam ja kao
taj peva i publika koja voli njegove pesme, uobraen
i smrtno ozbiljan zbog neke gluposti za koju niko ko je
pri zdravoj pameti ne bi dao ni prebijene pare.
Onda je ponovio, kao da eli da me podseti, sve to
je rekao ranije o uenju o biljkama. Snano je nagla-
sio da, ako stvarno elim da uim, moram da izmenim
svoje ponaanje.
U meni je sve vie rasla ljutnja, tako da sam na
kraju hvatao beleke samo sa krajnjim naporom volje.
Shvatate sebe suvie ozbiljno, ree polako. Mislite
da ste vraki vana linost. To mora da se izmeni! Toli-
ko ste vraki vani da smatrate da je opravdano da vas
sve ljuti. Toliko ste vraki vani da moete sebi da doz-
volite da odete ako stvari ne idu onako kako vi hoete.
Pretpostavljam da mislite kako to pokazuje da imate
karaktera. To je glupost! Slabi ste i uobraeni.
Pokuao sam da se bunim, ali on nije poputao.
Istakao je da u toku mog ivota nita nikada nisam za-
vrio zbog toga nesrazmernog oseanja vanosti koju
sam sebi pridavao.
Zapanjila me sigurnost sa kojom je ovo rekao. Bila
je to istina, dabome, tako da sam bio ne samo ljut
nego i oseao da mi preti opasnost.
Oseanje vlastite vanosti je jo jedna stvar koja
mora da se napusti, isto kao i lina istorija, ree dra-
matino.
Svakako nisam eleo da se raspravljani s njim. Bilo
je oevidno da ima uasno veliku prednost. Nije hteo
da ide nazad, do svoje kue, sve dok nije bio pripravan
za to, a ja nisam znao put. Morao sam da ostanem s
njim.
Napravio je udan i iznenadan pokret. Tako rei,
omirisao je vazduh oko sebe, dok mu se glava klimala
lako i ritmino. Izgledalo je da je u stanju poviene
budnosti. Okrenuo se i zurio u mene zbunjeno i radoz-
nalo. Pogled mu je etao po mom telu kao da trai ne-
to odreeno. Onda je naglo ustao i krenuo brzim ko-
iakom. Gotovo je trao. Pratio sam ga. Iao je veoma
ubrzanim tempom gotovo jedan sat.
Konano se zaustavio pored stenovitog brda pa smo
seli u hladovinu buna. To kaskanje me potpuno iscrpio
mada sam bio bolje raspoloen. Bilo je udno kako sam
se izmenio. Oseao sam se gotovo razdragano, a kad
smo krenuli, posle raspravljanja, bio sam besan na
njega.
Ovo je veoma udno, rekoh, ali oseam se stvar-
no dobro.
uo sam krik vrane u daljini. Podigao je prst do
desnog uha i osmehnuo se.
To je bilo znamenje, ree.
Mali kamen se skotrlja nizbrdo i, kada pade u ip-
i ag, tresnu.
Glasno se nasmeja i pokaza prstom u pravcu zvuka.
A to je bilo slaganje, ree.
Onda me upita da li sam spreman da razgovaram
u svom oseanju vlastite vanosti. Nasmejah se. Moje
oseanje gneva je izgledalo tako daleko da nisam mogao
ni da zamislim kako je bilo mogue da oseam toliku
zlovolju prema njemu.
Ne razumem ta mi je, rekoh. Bio sam se nalju-
lio, a sada ne znam zato vie nisam ljut.
Svet oko nas je veoma tajanstven, ree. Ne pre-
daje svoje tajne lako.
Dopadale su mi se njegove nejasne izjave. Bile su
tajanstvene i pune izazova. Nisam mogao da odredim
da li u njima ima skrivenog znaenja ili su jednostavno
ista glupost.
Ako se ikada vratite u pustinju ovamo, ree, dr-
ite se podalje od tog stenovitog brda pored kojega smo
se zaustavili danas. Klonite ga se kao kuge.
Zato? U emu je stvar?
Nije vreme da se to objanjava, ree. Sada nas
interesuje kako da se ovek oslobodi oseanja vlastite
vanosti. Dokle god smatrate da ste neto najvanije na
svetu, ne moete stvarno da osetite svet oko sebe. Tada
ste kao konj sa oglavom. Vidite samo sebe izdvojenog
od svega ostalog.
Posmatrao me jedan trenutak.
Hou da razgovaram sa svojim malim prijateljem
koji je odavde, ree, pokazujui malu biljku.
Klekao je ispred nje i poeo da je miluje i razgo-
vara s njom. Isprva nisam razumeo ta kae, ali onda
je poeo da razgovara sa biljkom na panskom. Neko
vreme je truao gluposti. Onda je ustao.
Nije vano ta kaete biljci, ree. Moete i da
izmiljate rei. Ono to je vano, jeste da ona osea da
je volite i postupate prema njoj kao prema sebi
ravnom.
Objasnio je da ovek koji skuplja biljke mora da
se izvini svaki put kada ih uzbere i mora da ih uveri da
e jednog dana njegovo sopstveno telo njima posluiti
kao hrana.
Te tako, sve u svemu, biljke i mi smo ravni, ree.
Niti smo mi vie, odnosno manje vani, niti su one.
Hajde, razgovarajte sa malom biljkom, terao me.
Kaite joj da vie ne oseate da ste vani.
Uspeo sam da kleknem ispred biljke, ali nisam mo-
gao da ubedim sebe da razgovaram sa njom. Oseao
sam da sam smean i smejao sam se. Meutim, nisam
bio ljut.
Don Huan me potapa po leima i ree da je dobro,
da sam bar obuzdao svoju naglu narav.
Od sada razgovarajte sa malim biljkama, ree.
Razgovarajte sve dok ne izgubite sav oseaj vanosti.
Razgovarajte s njima sve dok to niste kadri da inite
i pred drugima.
Idite do onih brda tamo i vebajte u samoi.
Upitah da li je dobro da sa biljkama razgovaram
u sebi, neujno.
Nasmeja se i kucnu me po glavi.
Ne!, ree. Morate da razgovarate sa njima glasno
i jasno, ako elite da vam odgovore.
Otiao sam do opisanog prostora, smejui se u sebi
njegovim nastranostima. ak sam pokuao da razgova-
m sa biljkama, ali je oseanje da sam smean bilo
isuvie jako.
Posle, kako mi se uini, prikladnog ekanja, vratih
se do mesta gde je bio don Huan. Bio sam siguran da
zna da nisam razgovarao sa biljkama.
Nije me ni pogledao. Dade mi znak da sednem do
njega.
Posmatrajte me paljivo, ree. Ja u da razgova-
ram sa svojim malim prijateljem.
Klekao je ispred male biljke i nekoliko minuta je,
razgovarajui sa njom i smejui se, pomerao i grio
svoje telo.
Pomislih da je siao s uma.
Ova mala biljka mi je rekla da vam kaem da je
dobra za jelo, ree kada je ustao iz kleeeg poloaja.
Rekla je da ako ovek pojede punu aku njih, bie
zdrav. Rekla je i da tamo raste mnogo njih.
Don Huan pokaza prostranstvo na brdskoj kosi,
daleko moda dve stotine jardi.
Hajdemo da vidimo, ree.
Smejao sam se njegovoj teatralnosti. Bio sam sigu-
ran da emo nai biljke, zato to je bio strunjak za
taj teren i znao gde su lekovite biljke, a i one koje
su za jelo.
Dok smo koraali ka opisanom mestu, nemarno mi
ree da treba da zapazim tu biljku zato to je hranljiva
i lekovita.
Upitah ga, upola u ali, da li mu je to biljka upravo
rekla. Zastade i pogleda me sa izrazom neverice. Mrdao
je glavom levo, desno.
Ah! uzviknu, smejui se. Vaa pamet vas ini a-
avijim nego to sam mislio da ste. Kako moe mala
biljka da mi kae sada neto to znam celog ivota?
Nastavio je onda da objanjava da je sve vreme
znao razna svojstva te odreene biljke, i da mu je bilj-
ka upravo rekla da ima mnogo njih koje rastu na mestu
koje je pokazao, i da ona nema nita protiv da mi on
to kae.
Kad smo stigli do brdske kose, naao sam ceo bo-
kor istih biljaka. eleo sam da se smejem, ali mi nije
dao vremena. eleo je da se zahvalim biljkama. Odjed-
nom me obuze stidljivost i nisam mogao da navedem
sebe da to uinim.
Osmehnu se dobroudno i izree jo jednu od nje-
govih zagonetnih izjava. Ponovi je 3 ili 4 puta,
kao da je hteo da mi da vremena da dokuim njen
smisao.
Svet oko nas je tajna, ree. A ljudi nisu nimalo
bolji od bilo ega drugog. Ako je mala biljka dareljiva
prema nama, moramo da joj se zahvalimo, inae moda
nam nee dozvoliti da odemo.
Kada je to rekao, pogledao me tako da me spopala
jeza. urno sam se nagao iznad biljke i glasno kazao:
Hvala.
Poeo je da se smeje u tihim, kontrolisanim trza-
jima.
Peaili smo jo jedan sat, a onda krenuli nazad
njegovoj kui. Jednom sam izostao, pa je morao da me
eka. Pogledao mi je prste da vidi da li sam ih savio.
Nisam. Rekao mi je zapovedniki da kad god peaim
s njim, moram da potujem i podraavam njegove ma-
nire ili da uopte ne dolazim.
Ne mogu da vas ekam kao da ste dete, ree
grdei me.
Od tih rei potonuh u dubine nelagodnosti i zbu-
njenosti. Kako je mogue da jedan toliko star ovek
moe da hoda toliko bolje od mene? Mislio sam da sam
snaan i sportista, a ipak on je stvarno morao da me
eka da ga sustiem.
Savio sam prste i to je dosta udno, mogao sam
da idem ukorak s njim, bez ikakvog napora. U stvari,
povremeno sam oseao da me ruke vuku napred.
Oseao sam se razdragano. Bio sam sasvim srean
da budalasto peaim sa udnim starim Indijancem.
Poeo sam da razgovaram i pitao vie puta da li hoe
da mi pokae neke primerke pejotla. Pogledao me, ali
nije rekao ni rei.
4 S M R T J E S AV E TO D AV AC
Sreda, 25. januar, 1961.
Da li biste mi rekli neto o pejotlu, jednom prili-
kom? upitah.
Nije odgovorio nego me, kao to je inio i ranije,
jednostavno pogledao kao da sam lud.
Pomenuo sam mu to, u slobodnom razgovoru, ve
nekoliko puta, i svaki put on bi se namrtio i odmahnuo
glavom. To nije bio ni potvrdan ni odrean gest. Bio je
to pre gest oajanja i neverice.
Ustao je naglo! Sedeli smo na zemlji ispred njegove
kue. Gotovo neprimetan pokret glave bio je poziv da
krenem za njim.
Poli smo u pustinjski iprag, u junom pravcu.
Spomenuo je vie puta, dok smo peaili, da moram
biti svestan koliko je beskorisno oseanje vlastite va-
nosti i lina istorija.
Svoje prijatelje, ree, okrenuvi se ka meni izne-
nada, one koji vas znaju dugo, morate napustiti brzo.
Pomislih da je lud i idiotski uporan, ali ne rekoh
nita. Zurio je u mene i poeo da se smeje.
Posle dugog peaenja, zaustavili smo se. Upravo
sam hteo da sednem da se odmorim, ali on mi ree da
idem jo nekih 20 jardi i razgovaram sa biljkama
glasno i jasno. Oseao sam se nelagodno i uplaeno.
Njegove udne zahteve nisam mogao da podnesem i re-
kao sam mu jo jednom da ne mogu da razgovaram sa
biljkama, zato to se oseam smeno. Njegova jedina
primedba bila je da je moje oseanje vlastite vanosti
ogromno. inilo se da je naglo doneo odluku, pa je re-
kao da ne treba da pokuavam da razgovaram sa bilj-
kama, sve dok mi to ne bude lako i prirodno.
elite da uite o njima, a ipak ne elite da radite,
ree optuujuim tonom. ta biste hteli?
Objasnio sam da elim obavetenje iz prve ruke o
upotrebi biljaka, pa ga molim da bude moj informator.
ak sam ponudio da mu platim za njegovo vreme i
trud.
Treba da uzmete novac, rekoh. Tako bismo se
obojica oseali bolje. Tada bih mogao da vas pitam sve
to elim, zato to biste radili za mene, a ja bih vam
plaao za to. ta mislite o tome?
Pogledao me prezrivo i ustima proizveo skaredan
zvuk, izdahnuvi vazduh vrlo snano, tako da su mu
donja usna i jezik treperili.
Eto ta mislim o tome, ree i nasmeja se histeri-
no izrazu krajnje iznenaenosti koji mora da mi je bio
na licu.
Bilo mi je oevidno da on nije ovek sa koiim bih
mogao lako da se borim. Uprkos poodmaklim godinama,
bio je bodar i neverovatno snaan. Mislio sam da bi, po-
to je tako star, mogao da mi bude savren infor-
mator. Stari ljudi, tako su me nauili da verujem,
najbolji su informatori zato to su suvie slabi da rade
bilo ta drugo osim da govore. Don Huan, s druge
strane, bio je neto drugo. Oseao sam da se s njim ne
moe, da je opasan. Prijatelj koji nas je upoznao bio je
u pravu. On je bio nastran stari Indijanac, i mada
nije bio veinom mrtav-pijan, kao to mi je prijatelj
rekao, bio je neto jo gore: bio je lud. Ponovo sam
osetio uasnu sumnju i zebnju koju sam iskusio i pre.
Mislio sam da sam to prebrodio. U stvari, uopte mi nije
bilo teko da sebe ubedim da elim da ga ponovo
posetim. Misao mi se, meutim, uvlaila u glavu da sam
moda i sam pomalo lud kada sam shvatio da volim
da budem s njim. Njegova misao o tome da je moje
oseanje vlastite vanosti prepreka, stvarno je delovala
na mene. Ali sve je to bio izgleda samo intelektualan
stav s moje strane. Onog trenutka kada sam bio suoen
sa njegovim udnim ponaanjem, poeo sam da oseam
zebnju i eleo da odem.
Rekoh da mislim da smo toliko razliiti da nema
mogunosti da se slaemo.
Jedan od nas mora da se izmeni, ree, zurei u
zemlju. A zna ko?
Poeo je da pevui meksikansku narodnu pesmu,
a onda je odjednom podigao glavu i pogledao me.
Oi su mu gorele od estine. eleo sam da skrenem
pogled ili zatvorim oi, ali na moje veliko zaprepaenje
nisam mogao da odvojim oi od njega.
Zatraio je da mu kaem ta sam video u njegovim
oima. Rekoh da nisam video nita, ali on je uporno
traio da kaem ta u meni izaziva njegov pogled.
Nastojao sam da on shvati kako njegov pogled izaziva
u meni samo zbunjenost i nelagodnost, i da je veoma
nezgodno kako me gleda.
Nije poputao. vrsto je zurio i dalje. Nije to bio
sasvim pretei niti gadan, zao pogled. Pre bi se moglo
rei tajanstveno ali neprijatno zurenje.
Upita me da li me podsea na pticu.
Na pticu, uzviknuh.
Zakikotao se kao dete i skrenuo je pogled.
Da, ree tiho. Na pticu, na vrlo udnu pticu!
Ponovo me prikovao pogledom i naredio mi da se
setim. Ree neobino ubeeno da zna da sam video taj
pogled i ranije.
Oseao sam tog trenutka da me starac izaziva, i pro-
tiv moje najbolje volje, kad god otvori usta. Uzvratio
sam pogled oevidno prkosno. Umesto da se naljuti, po-
eo je da se smeje. Pljesnuo se po butini i dreknuo kao
da jae divljeg konja. Onda se uozbiljio i rekao mi da
je od najveeg znaaja da prestanem da se borim s njim
i setim se one udne ptice o kojoj je govorio.
Pogledajte me u oi, ree.
Pogled mu je bio neobino estok. Podseao me u
stvari na neto, ali nisam bio siguran na ta. Razmiljao
sam o tome jedan trenutak, a onda mi je odjednom si-
nulo. Ni oblik njegovih oiju, ni oblik njegove glave,
nego neka hladna estina njegovog pogleda podseala
me je na pogled sokola. Upravo u tom trenutku kada
sam to shvatio, gledao me iskosa i za trenutak u glavi
mi nastade potpun haos. Pomislih da vidim crte sokola,
a ne crte don Huana. Slika je bila suvie prolazna, a ja
suvie uznemiren da bih joj poklonio vie panje.
Veoma uzbueno mu rekoh da bih se mogao zakleti
da sam video crte sokola na njegovom licu. Ponovo ga
spopade smeh.
Taj pogled sam video u oima sokola. Nekada sam
ih lovio kad sam bio deak, i po miljenju moga dede
bio sam dobar. Imao je farmu sa leghorn-kokokama i
sokoli su bili prava napast za taj njegov posao. Ubi-
janje sokola nije bilo samo funkcionalno nego i pra-
vino. Zaboravio sam bio, sve do tog trenutka, da me
estina njihovih oiju progonila godinama, ali to je bilo
toliko daleko u mojoj prolosti da sam mislio da sam
izgubio uspomenu na to.
Nekada sam lovio sokole, rekoh.
Znam, odgovori don Huan jednostavno.
Glas mu je bio tako siguran da sam poeo da se
smejem. Pomislih da je nerazuman. Imao je obraza da
se dri kao da zna za moj lov na sokole. Osetih krajnji
prezir prema njemu.
Zato se toliko ljutite? upitao je tonom iskrene
zabrinutosti.
Nisam ni sam znao zato. Poeo je da me ispituje
na veoma neobian nain. Zatraio je da ga ponovo po-
gledam i ispriam mu o toj veoma smenoj ptici, na
koju me podseao svojim likom. Usprotivih se i prezrivo
rekoh da nema ta da se pria. Onda osetih da ga mo-
ram upitati zato je rekao kako zna da sam nekada lovio
sokole. Umesto da mi odgovori, on je ponovo dao pri-
medbe na moje ponaanje. Ree da sam estok momak
koji je kadar da zapenui dok si rekao britva. Pobu-
nih se da to nije istina. Uvek sam mislio da sam prilino
nonalantan i ljubazan. Rekoh da je on kriv to me
svojim neoekivanim reima i postupcima izvodi iz
takta.
emu gnev? upitao je.
Napravio sam bilans svojih oseanja i reakcija,
stvarno nije bilo potrebe da se ljutim na njega.
Ponovo je uporno zahtevao da mu pogledam u oi
i ispriam mu neto o udnom sokolu. Sad je to dru-
gaije sroio. Pre je rekao veoma smena ptica, a sada
je to zamenio sa udan soko. Ta promena rei je
ukratko izraavala i promenu mog raspoloenja. Odjed-
nom se rastuih.
Stisnuo je oi, sve dok od njih nisu ostala samo 2
proreza, i rekao preterano dramatino da vidi vrlo
udnog sokola. Ponovio je to to je rekao tri puta kao
da ga stvarno vidi pred sobom.
Zar ga se ne seate? upita.
Nisam se seao nieg slinog.
ta je udno u vezi sa tim sokolom? upitah.
To mi vi morate rei, odgovori.
Bio sam uporan u tome da nikako ne mogu da znam
na ta misli, pa zato i ne mogu nita da mu kaem.
Nemojte da se borite protiv mene! ree. Borite
se protiv svoje tromosti i setite se.
Jedan trenutak sam se ozbiljno borio da ga razu-
mem. Nije mi padalo na um da bih mogao isto tako
lepo i da pokuam da se setim.
Bilo je vreme kada ste viali mnogo ptica, ree
kao da me navodi.
Odgovorih mu da kad sam bio dete iveo sam na
farmi i lovio stotine ptica.
Ree da ako je to tako, ne bi trebalo da mi bude
teko da se setim svih smenih ptica koje sam lovio.
Pogledao me ispitivaki, kao da mi upravo daje zad-
nji mig.
Lovio sam toliko ptica, rekoh, da ne mogu da
se setim niega o njima.
Ova ptica je neto posebno, odgovori gotovo apa-
tom. Ova ptica je soko.
Ponovo se upustih da dokuujem na ta cilja. Da
li me zadirkuje? Da li ozbiljno misli? Posle dueg uta-
n ja ponovo me terao da se setim. Oseao sam da je
beskorisno da pokuavam okonati njegovu igru. Jedino
to sam mogao da uradim bilo je da mu se pridruim.
Da li govorite o sokolu koga sam lovio? upitah.
Da, proaputa zatvorenih oiju.
Znai, ovo se dogodilo kad sam bio deak?
Da.
Ali rekli ste da sada vidite sokola pred sobom.
Vidim.
ta to pokuavate da uradite sa mnom?
Pokuavam da vas nateram da se setite.
ega, zaboga?
Sokola brzog kao munja, ree gledajui me u oi.
Osetih da mi je srce stalo.
Sada me pogledajte, ree.
Ali nisam ga pogledao. uo sam njegov glas kao da
je neki slab zvuk. Potpuno me obuze jedna velika uspo-
mena. Beli soko!
Sve je. to poelo kada je moj deda eksplodirao od
gneva dok je prebrojavao svoje mlade leghorn-kokoke.
Stalno su nestajale i to ga je uznemiravalo. On lino
je organizovao i sproveo briljivo bdenje, i, posle dosta
dana stalnog posmatranja, konano smo videli veliku
belu pticu kako odlee sa leghorn-piletom u kandama.
Ptica je bila brza i, po svoj prilici, dobro znala svoj
put. Obruila bi se iz nekog drveta, zgrabila pile i od-
letela kroz otvor izmeu dve grane. Dogodilo bi se to
toliko brzo da ju je moj deda jedva video, ali ja sam
je video i znao da je to zaista soko. Deda je rekao da
ako je to tako, mora da je albino-soko.
Poeli smo borbu protiv albino-sokola i 2 puta
sam pomislio da je na. ak je jednom ispustio svoj
plen, ali je umakao. Bio je suvie brz za mene. Bio je
i vrlo pametan. Nikada se vie nije vratio da lovi na
farmi moga dede.
Zaboravio bih na to da me deda nije ikao da ulo-
vim tu pticu. Dva meseca sam gonio albino-sokola po
celoj dolini gde sam iveo. Nauio sam mu navike i go-
tovo sam mogao da predosetim putanju njegovog leta,
a ipak njegova brzina i iznenadnost pojavljivanja bi me
uvek zbunile. Mogao sam da se pohvalim da sam ga
spreavao da odnese svoj plen, moda prilikom svakog
naeg susreta, ali nikad nisam uspeo da ga ulovim.
U toku 2 meseca, dok sam vodio taj udni rat
protiv albino-sokola, pribliio sam mu se samo jednom,
gonio sam ga ceo dan i umorio sam se. Seo sam da se
odmorim i zaspao pod visokim eukaliptusom. Probudio
me iznenadan krik sokola. Otvorio sam oi a da nisam
napravio nikakav drugi pokret i video beliastu pticu
kako se posadila meu najviim granama eukaliptusa.
Bio je to albino-soko. Trka je bila zavrena. Bie teko
pogoditi ga. Leao sam na leima, i ptica mi je bila
okrenuta leima. Naglo je dunuo vetar pa sam ga
iskoristio da priguim um dok sam podizao svoju dugu
puku kalibra 0,22, da bih nanianio. Zeleo sam da sae-
kam sve dok se ptica ne okrene ili sve dok ne pone da
leti da je ne bih promaio. Ali albino-ptica je ostala ne-
pomina. Da bih bolje nanianio, bilo je potrebno da se
pomerim, a soko je bio suvie brz za to. Mislio sam da
mi je najbolje da ekam. I ekao sam, dugo, beskrajno.
Moda je to dugo ekanje uticalo na mene, ili moda
usamljenost mesta gde smo bili ja i ptica. Odjednom
sam osetio jezu uz kimu, i uradio sam ono to dotad
nikada nisam, ustao sam i otiao. Nisam ak ni pogledao
da vidim da li je ptica odletela.
Nikada nisam pridavao znaaja tom svom postupku.
Meutim, bilo je veoma udno da ga nisam ubio. Ustre-
lio sam desetine sokola pre toga. Na farmi gde sam od-
rastao, ubijanje ptica ili lov na bilo kakve ivotinje bilo
je neto to se samo po sebi razume.
Don Huan je sluao paljivo dok sam mu priao
priu o albino-sokolu.
Kako ste znali za belog sokola? upitah kada sam
zavrio prianje.
Video sam ga, odgovori.
Gde?
Upravo tu ispred vas.
Vie nisam bio raspoloen da se raspravljam.
ta sve ovo znai? upitah.
Ree da je takva bela ptica znamenje, i da je to to
je nisam ubio bilo jedino pravilno.
Vaa smrt vam je poslala malu opomenu, ree ta-
janstveno. Ona uvek dolazi kao jeza.
O emu govorite? rekoh nervozno.
Stvarno sam bio nervozan od njegove avetinjske
prie.
Znate mnogo o pticama, ree. Ubili ste ih isuvie
mnogo. Umete da ekate. ekali ste strpljivo satima.
Znam to. Vidim.
Od njegovih rei sve se uskomea u meni. Pomislih
da ono to me najvie ljuti kod njega jeste njegova si-
gurnost. Nisam mogao da podnesem njegovu dogmatinu
uverenost u neke stvari iz mog ivota u koje ni ja sam
nisam bio siguran. Obuze me oseanje potitenosti i
nisam ga video kako se naginje iznad mene sve dok mi
stvarno nije apnuo neto u uho. Isprva nisam razumeo
ta je apnuo, pa je ponovio. Rekao mi je da se okre-
nem polako i pogledam stenu na levoj strani. Ree da
tamo moja smrt zuri u mene i ako se okrenem kada
mi on da znak, moda u moi da je vidim.
Dao mi je znak oima. Okrenuh se i uini mi se da
vidim treperav pokret iznad stene. Jeza mi projuri
telom, miii stomaka se nehotice zgrie i osetih trzaj,
gr. Posle jednog trenutka pribrah se i objasnih to to
sam video, tu treperavu senku kao optiku iluziju,
prouzrokovanu tako naglim okretanjem glave.
Smrt je na veliki saputnik, ree don Huan vrlo
ozbiljno. Uvek nam je na levoj strani, daleko koliko
rukom da se dohvati. Posmatrala vas dok ste vi posma-
trali belog sokola. apnula vam je na uho i osetili ste
jezu od nje, kao to ste je osetili i danas. Uvek vas je
posmatrala. I uvek e vas posmatrati sve do onog dana
kada vas obori.
Pruio je ruku i dodirnuo me lako po ramenu i u
isto vreme coknuo jezikom potmulo. Dejstvo je bilo
strahovito. Muka me spopala gotovo do same utrobe.
Vi ste deak koji je vrebao divlja i ekao strplji-
vo, kao to smrt eka. Znate vrlo dobro da nam je smrt
na levoj strani, kao to ste vi bili na levoj strani belog
sokola.
Njegove rei su imale udnu mo da me bacaju u
neopravdano veliki uas. Jedina odbrana mi je bila da
zapisujem sve to je govorio.
Kako moe bilo ko da se osea da je tako vaan
kad znamo da nas smrt vreba? upita.
Imao sam oseaj da nije stvarno bilo potrebno da
govorim. U svakom sluaju, ne bih mogao nita da
kaem. Spopalo me novo raspoloenje.
Kada ste nestrpljivi, ono to treba da se uradi,
nastavio je, jeste da se. okrenete na levo i potraite
savet od svoje smrti. ovek se oslobaa ogromnih koli-
ina sitniavosti ako vam smrt napravi gest, ili ako je
spazite, ili ako jednostavno imate oseaj da je va sa-
putnik tamo i da vas posmatra.
Nagnuo se ponovo i apnuo mi na uho da ako se
okrenem na levo, naglo, kad vidim njegov mig, mogu
ponovo da vidim svoju smrt na steni.
Dade mi oima gotovo neprimetan znak, ali nisam
usudio da pogledam.
Rekoh mu da mu verujem i da ne mora vie da
isteruje tu stvar, zato to sam uplaen. Nasmeja se gro-
hotom, tako da mu se stomak tresao.
Odgovorio je da je pitanje nae smrti neto to se
nikada dovoljno ne isteruje. A ja sam dokazivao da bi
bilo besmisleno da ja raspredam o svojoj smrti, poto
bi takva misao donela samo strah i nelagodnost.
Puni ste gluposti! uzviknu. Smrt je jedini mudar
savetodavac koga imamo. Kad god oseate, kao to je
uvek sluaj, da sve ide kako ne treba i da ete biti uni-
teni okrenite se svojoj smrti i upitajte da li je to tako.
Vaa smrt e vam rei da se varate, da stvarno nita
nije vano van njenog dodira. Vaa smrt e vam rei:
"Jo vas nisam dodirnula'.
Zatresao je glavom i inilo se da eka moj odgovor.
Nisam ga imao. Misli su mi preticale jedna drugu. Zadao
je strahovit udarac mom egoizmu. Sitniavost moje
ljutnje prema njemu bila je udovina u svetlosti moje
smrti.
Imao sam oseaj da je potpuno svestan moje pro-
mene raspoloenja. Preokrenuo je stvari u svoju korist.
osmehnuo se i poeo da pevui meksikansku melodiju.
Da, ree tiho posle dugog utanja. Jedan od nas
ovde, mora da naui ponovo da je smrt lovac, i da je
uvek oveku na levoj strani. Jedan od nas mora da za-
trai savet smrti i oslobodi se proklete sitniavosti koja
prati ljude koji ive svoje ivote kao da ih smrt nikada
nee kucnuti.
Sedeli smo utei vie od jednog sata, a onda smo
ponovo poeli da hodamo. Krivudali smo satima po pu-
stinjskom ipragu. Nisam ga pitao ima li to neke svrhe.
Nije bilo vano. Nekako je uinio da mi se vratilo
staro oseanje, neto to sam sasvim zaboravio, ista
radost to se jednostavno kreem unaokolo, ne pridajui
tome neki intelektualni cilj.
eleo sam da mi ponovo dozvoli da spazim ono to
sam video na steni, bez obzira ta je to bilo.
Da vidim tu senku ponovo, rekoh.
Mislite, svoju smrt, zar ne? odgovori malo iro-
nino.
Jedan trenutak nisam bio voljan da to iskaem.
Da, konano rekoh. Da vidim ponovo svoju
smrt.
Ne sada, ree. Suvie ste vrsti.
Molim?
Poe da se smeje i iz nekog nepoznatog razloga
smeh mu vie nije bio uvredljiv ni podmukao, kao to
je pre bio. Mislim da se nije razlikovao ni po svojoj
visini tona, ni po glasnoi, ni po svom duhu. Novi ele-
rnenat je bilo moje raspoloenje. S obzirom na moju
predstojeu smrt, moj strah i ljutnja su bili glupost.
Da onda razgovaramo sa biljkama, rekoh.
Urlao je od smeha.
Sada ste suvie dobri, ree, jo jednako se sme-
jui. Idete iz jedne krajnosti u drugu. Smirite se.
Nema potrebe da razgovarate sa biljkama osim ako ne
elite da znate njihove tajne, a za to vam je potrebna
najvra reenost. Znai, uvajte svoje dobre elje.
Nema potrebe ni da vidite svoju smrt. Dovoljno je da
oseate njenu prisutnost oko sebe.
5 P R E U Z I M A N J E O D G O V O R N O S T I
Utorak, 11. april, 1961.
Stigao sam u don Huanovu kuu rano ujutru, u ne-
delju, 9. aprila.
Dobro jutro, don Huane, rekoh. Ala se radujem
io te vidim.
Pogleda me i poe tiho da se smeje. Priao je do
mojih kola dok sam ih parkirao i drao otvorena vrata
skupljajui pakete sa hranom koje sam doneo za njega.
Prili smo kui i seli uz vrata.
Ovo je bilo prvi put da sam zaista bio svestan ta
radim tamo. Tri meseca stvarno sam radosno oekivao
povratak na teren. Bilo je kao da je paklena maina
eksplodirala u meni i odjednom sam se setio neega od
transcendentalnog znaaja po sebe. Setio sam se da sam
nekada u svom ivotu bio vrlo strpljiv i veoma efikasan.
Pre nego to je don Huan mogao da kae bilo ta,
postavio sam pitanje koje me teko pritiskalo. Tri me-
seca nije mi dala mira uspomena na albino-sokola.
Kako je on znao o tome kada sam ja sam to zaboravio?
Nasmejao se, ali nije odgovorio. Molio sam ga da
mi to kae.
Nije to bilo nita, ree kao i obino vrlo ubeeno.
Svako moe da vidi da si udan. Samo si obamro, to
je sve.
Oseao sam da me ponovo hvata a da nemam od-
brane i da me gura u ugao u kome nisam voleo da
budem.
Da li je mogue videti svoju smrt? upitah, poku-
avajui da se drim teme.
Svakako, ree smejui se. Ona je ovde, sa nama.
Kako to zna?
Star sam ovek. Sa godinama ovek naui svako-
jake stvari.
Znam mnogo starih ljudi, ali oni ovo nikad nisu
nauili. Kako to da si ti nauio?
Pa, recimo da znam svakojake stvari zato to ne-
mam linu istoriju i zato to ne smatram da sam va-
niji od neeg drugog, i zato to mi smrt sedi ovde od-
mah do mene.
Pruio je levu ruku i pokretao prste, kao da stvarno
miluje neto.
Nasmejah se. Znao sam na ta me navodi. Stari
avo e me opet izlemati, verovatno hvatajui me na
moje oseanje vlastite vanosti, ali ovog puta nisam
mario. Seanje da sam nekada imao veliko strpljenje
ispuni me udnom razdraganou, koja je rasterala naj-
vei deo mog oseaja nervoze i netrpeljivosti prema don
Huanu. Ono to sam sada oseao bilo je divljenje nje-
govim postupcima.
Ko si ti, u stvari? upitah.
Izgledao je iznenaen. Otvorio je oi to je vie
mogao, a onda treptao kao ptica, zatvarajui one kap-
ke kao da su roletne. Oni su se naizmenino sputali i
dizali, dok su mu oi ostajale u ii. Malo me uplaio
njegov manevar i trgao sam se, a on se nasmeja slo-
bodno, kao dete.
Za tebe, ja sam Huan Matus, i stojim ti na usluzi,
ree preterano utivo.
Onda postavih svoje drugo jarko pitanje: ta si
uradio sa mnom prvog dana kad smo se sreli?
Mislio sam na pogled koji mi je uputio.
Ja? Nita, odgovori nevino.
Opisao sam kako sam se oseao kada me je pogle-
dao i kako mi je bilo nelagodno to mi se od toga vezao
jezik.
Smejao se sve dok suze nisu poele da mu se ko-
trljaju niz obraze. Ponovo osetih talas neprijateljstva
prema njemu. Pomislih kako sam ozbiljan i paljiv, a
on tako Indijanac po svom grubom ponaanju.
inilo mi se da je uoio moje raspoloenje, pa je
naglo prestao da se smeje.
Posle dueg oklevanja rekoh mu da me je njegovo
smejanje ljutilo zato to sam ozbiljno pokuavao da
razumem ta mi se desilo.
Nema nita da se razume, mirno odgovori.
Napravih mu pregled redosleda neobinih dogaaja
koji su se desili otkako sam ga sreo, poinjui sa tajan-
stvenim pogledom koji mi je uputio, pa sve do mog
scanja na albino-sokola i vienja na steni senke za
koju je rekao da je moja smrt.
Zato radi sve ovo sa mnom, upitah.
U mom pitanju nije bilo ratobornosti. Bio sam
samo radoznao zato ba ja da budem to.
Zamolio si me da ti kaem ta znam o biljkama,
ree.
Primetih primesu sarkazma u njegovom glasu. Go-
vorio je kao da mi povlauje da bi me smirio.
Ali ono to si mi dosad rekao nema nikakve veze
sa biljkama, pobunih se.
Odgovorio je da treba vremena da se neto naui
o njima.
Oseao sam da je nekorisno raspravljati se s njim.
Shvatio sam tada koliko su sasvim idiotske lake i ne-
razumne odluke koje sam donosio. Dok sam bio kod
kue obeao sam sebi da vie nikad neu da planem
niti da se naljutim na don Huana. U stvari, onog tre-
nutka kad me odbio, opet me spopala razdraenost.
Oseao sam da nema naina da sa njim optim, i to
me naljuti.
Seti se sada svoje smrti, ree don Huan iznenada.
Daleko je od tebe samo za duinu jedne ruke. Moe te
kucnuti svakog trenutka, pa, znai, stvarno nema vre-
mena za nitavne misli i raspoloenja. Niko od nas nema
vremena za to.
Da li eli da zna ta sam radio s tobom prvog
dana kad smo se sreli? Video sam te, i video sam da
misli da me lae. Ali nisi me lagao, u stvari.
Rekoh mu da me ovo objanjenje jo vie zbunilo.
Odgovorio je da zato ne eli da objanjava svoje postup-
ke, i da objanjenja nisu potrebna. Ree, da jedino to
neto znai jeste delo, delati, a ne priati.
Izvukao je slamnu prostirku i legao, stavljajui pod
glavu neki sveanj. Udobno se namestio a onda mi ree
da ima jo neto to moram da obavim ako stvarno
elim da uim o biljkama.
Ono to nije bilo u redu kad sam te video i ono
to nije u redu kod tebe sada, jeste to to ne voli da
snosi odgovornost za ono to ini, izree polako, kao
da eli da mi da vremena kako bih razumeo ono to
kae. Kad si mi priao sve one stvari na autobuskoj
stanici, bio si svestan da su lai. Zato si lagao?
Objasnio sam da mi je cilj da naem kljunog in-
formatora za svoj rad.
Don Huan se osmehnu i poe da pevui meksikan-
sku melodiju.
Kada ovek odlui da neto uini, mora da ide do
kraja, ree, ali mora da snosi odgovornost za ono to
ini. Bez obzira ta ini, mora da zna prvo zato to
ini, a onda mora da pree na dela a da ne sumnja
niti da se kaje.
Pogledao me ispitivaki. Nisam znao ta da kaem.
Konano izrekoh miljenje, maltene kao protest.
To nije mogue! rekoh.
Upita me zato nije mogue, i ja rekoh da moda,
idealno uzev, to jeste ono to svako misli da treba da
se radi. U praksi, meutim, nema naina da se izbegnu
sumnje i kajanja.
Dabome da ima naina, odgovori ubeeno.
Pogledaj mene, ree. Ja nemam nikakvih sumnji
niti kajanja. Sve to inim je moja odluka i moja odgo-
vornost. Najprostije stvari koje inim, to to te izvedem
u etnju po pustinji, na primer, mogu vrlo lako da znae
moju smrt. Smrt me vreba. Stoga, nema u meni mesta
ni za sumnje ni za kajanja. Ako moram da umrem zato
to sam te izveo u etnju, onda moram da umrem.
Ti, s druge strane, smatra da si besmrtan, a od-
luke besmrtnika podlone su aljenju, sumnji, mogu se
opozvati. U svetu, u kome je smrt lovac, prijatelju moj,
nema vremena za aljenje ni sumnje. Ima vremena samo
za odluke.
Ja sam iskreno dokazivao da je to, po mom milje-
nju, nestvaran svet, zato to je stvoren proizvoljno,
uzimajui idealizovanu formu ponaanja koja je oznae-
na kao put kojim treba ii.
Ispriao sam mu priu o svom ocu koji mi je ne-
kad drao beskrajna predavanja o divotama zdravog
duha u zdravom telu, i kako mladi ljudi treba da pre-
--le svoja tela tekoama i sportskim podvizima. Bio
je mlad ovek. Kad je meni bilo 8 godina, njemu
je bilo samo 27. U toku leta bi, po pra-
vilu, doao iz grada, gde je predavao u koli, da provede
bar mesec dana sa mnom na dedinoj farmi gde sam
iveo. To je bio paklen mesec za mene. Ispriah don
Huanu jedan primer u vezi sa mojim ocem za koji sam
mislio da ima veze sa datom situacijom.
Gotovo odmah im bi stigao na farmu, moj otac
je zahtevao da idemo u dugu etnju, da bismo mogli
da porazgovaramo o stvarima, i dok smo razgovarali,
on bi pravio planove da idemo na plivanje, svakog dana,
u 6 ujutru. Uvee bi navio budilnik na 5 i 30
da bismo imali dovoljno vremena, zato to je trebalo
da budemo u vodi tano u 6. A kada je ujutru budil-
nik zvonio, on bi skoio iz kreveta, stavio naoare,
otiao do prozora i pogledao napolje.
ak sam upamtio i sledei monolog.
Hm .. . malo oblano danas. uj, ja u da prileg-
nem ponovo samo jo 5 minuta. Je 1' u redu? Samo
5 minuta! Samo da proteglim miie i potpuno se
razbudim.
Uvek bi ponovo zaspao i spavao sve do 10, a po-
nekad i sve do podne.
Rekoh don Huanu da je ono to me je ljutilo bilo to
to nikako nije odustajao od svojih oevidno lanih
odluka. Ponavljao je ovaj ritual svakog jutra, sve dok ja
nisam konano povredio njegova oseanja odbijanjem
da navijem budilnik.
To nisu bile lane odluke, ree don Huan, oevid-
no drei stranu mom ocu. Od jednostavno nije znao
kako da izae iz kreveta. To je sve.
U svakom sluaju, rekoh, uvek sam nepoverljiv
prema nestvarnim odlukama.
Kako bi onda izgledala stvarna odluka? upita don
Huan diskretno se osmehnuvi.
Da je moj otac sebi rekao da ne moe da ide na
plivanje u 6 ujutru, nego moda u 3 posle podne.
Tvoje odluke ozleuju duh, ree don Huan vrlo
ozbiljno.
Uini mi se da primeujem i primesu tuge u njego-
vom glasu. Dugo smo utali. Moja razdraenost je ne-
stala, seao sam se oca.
Nije eleo da pliva u 3 posle podne. Zar ne shva-
ta? ree don Huan.
Trgoh se od njegovih rei.
Rekoh mu da mi je otac bio slab, a i njegov svet
idealnih postupaka koje nikad nije sprovodio u delo.
Gotovo sam vikao.
Don Huan nije rekao ni rei. Odmahivao je glavom
polako, ritmiki. Bio sam uasno tuan. Razmiljanje o
ocu uvek je bilo neto to bi me sveg obrvalo.
Misli da si bio jai, zar ne? upita ovlano.
Rekoh da mislim da jesam, i poeh da mu priam o
svim emocionalnim uznemirenostima koje je izazivao u
meni moj otac, ali me on prekide.
Da li je bio zao prema tebi? upita.
Ne.
Da li je bio sitniav prema tebi?
Ne.
Da li je uinio sve to je mogao za tebe?
Da.
ta mu je onda nedostajalo?
Ponovo sam poeo da viem da je bio slab, ali se
trgoh i utiah glas. Bilo mi je pomalo smeno to me
don Huan unakrsno ispituje.
Zato sve ovo radi? rekoh. Valjda je trebalo da
razgovaramo o biljkama.
Osetih da sam ljui i oajniji nego ikad. Rekoh
mu da nema prava niti bilo kakve kvalifikacije da
donosi sud o mom ponaanju, a on prsnu u smeh
tako da mu se stomak tresao.
Kad se naljuti, uvek osea da si vrlo moralan,
zar ne?, ree i trepnu kao ptica.
Bio je u pravu. Bio sam sklon oseanju da je
opravdano to sam ljut.
Da ne govorimo o mom ocu, rekoh, glumei
sreno raspoloenje. Da govorimo o biljkama.
Ne, da govorimo o tvom ocu, bio je uporan.
Odat l e treba poeti danas. Ako misli da si bio toliko
jai od njega, zato nisi otiao na plivanje u est
ujutru umesto njega?
Rekoh mu da ne mogu da verujem da me to oz-
biljno pita. Uvek sam mislio da je plivanje u 6
u j utru stvar moga oca, a ne moja.
Bila je to i tvoja stvar, od trenutka kada si
prihvatio njegovu ideju, prasnu don Huan na mene.
Rekoh da je nikad nisam prihvatio, da sam uvek
znao da moj otac nije istinit prema sebi samom. Don
Huan me jednostavno upita zato nisam izrazio to to
sam mislio tada.
Takve stvari se ne kau ocu, rekoh to kao slabo
objanjenje.
Zato ne?
U mojoj kui to se nije radilo, to je sve.
Radio si ti i gore stvari u svojoj kui, izjavi
kao sudija sa podijuma. Jedino to nikad nisi radio,
bilo je da oisti svoj duh.
U njegovim reima je bilo toliko razorne sile da
su mi odzvanjale u glavi. Sruio je svu moju od-
branu. Nisam mogao da se raspravljam s njim. Potra-
io sam utoite u pisanju svojih beleaka.
Pokuao sam sa poslednjim slabim objanjenjem
i rekao da sam celog svog ivota sretao ljude kakav
je bio moj otac, koji su me, kao i on, na neki na-
in uvlaili u svoje planove i, po pravilu, uvek ostav-
ljali na cedilu.
ali se, ree tiho. ali se celog ivota zato
slo ne prima odgovornost za svoje odluke. Da si
prihvatio odgovornost za ideju tvoga oca o plivanju u
6 ujutru, ti bi plivao sam ako je potrebno, ili bi mu
rekao da ide do avola, kad prvi put otvori usta, jer
si upoznao njegove marifetluke. Ali nisi rekao nita.
Stoga, bio si slab isto toliko koliko i tvoj otac.
Prihvatiti odgovornost za svoje odluke znai da
je ovek spreman da umre za njih.
ekaj, ekaj! rekoh. Ti ovo iskree.
Nije me pustio da zavrim. Hteo sam da mu ka-
em da sam iskoristio svog oca samo kao primer
nerealistinog naina postupanja, i da niko ko je pri
zdravoj pameti ne bi bio voljan da umre za neto
tako idiotsko.
Nije vano kakva je odluka, ree. Nita ne moe
biti vie ili manje ozbiljno od bilo ega drugog. Zar
ne shvata? U svetu gde je smrt lovac, nema malih i
velikih odluka. Postoje samo odluke koje donosimo
suoeni sa svojom neizbenom smru.
Nisam mogao nita da kaem. Moda je sat pro-
ao. Don Huan je bio savreno nepomian na svojoj
asuri, mada nije spavao.
Zato mi sve ovo pria, don Huane? upitah.
Zato radi ovo sa mnom?
Doao si meni, ree. Ne, nije tako bilo, doveli
su te. I napravio sam gest prema tebi.
Molim?
Ti si mogao da napravi gest prema svom ocu
plivajui umesto njega, ali nisi. Moda zato to si bio
suvie mlad. iveo sam due od tebe. Nita mi ne
predstoji. Nema urbe u mom ivotu, stoga mogu kako
treba da napravim gest prema tebi.
Popodne smo krenuli na peaenje. Lako sam
drao korak s njim i ponovo se divio njegovoj ogrom-
noj fizikoj snazi. Hodao je tako okretno i tako sigur-
nim koracima da sam u poreenju s njim bio kao
dete. Ili smo ka istoku. Zapazio sam da ne voli da
govori dok hoda. Ako bih progovorio, on bi prestao
da hoda, da bi mi odgovorio.
Posle 2 sata doli smo do brda. Seo je i dao mi
znak da sednem do njega. Najavio je toboe drama-
tino da e da mi ispria jednu priu.
Rekao je da je jednom bio jedan mlad ovek,
siromani Indijanac koji je iveo meu belcima u
gradu. Nije imao ni doma, ni roaka, ni prijatelja.
Doao je u grad da se obogati a naao je samo bedu
i bol. S vremena na vreme, zaradio bi nekoliko centi,
radei kao mula, jedva dovoljno za neki zalogaj. Inae
je morao da prosi ili krade hranu.
Don Huan ree da je jednog dana mladi otiao
na pijac. Iao je gore-dole ulicom, kao u omami, a oi
su mu podivljale kada je video sve dobre stvari koje
su tamo bile skupljene. Tako je pomahnitao, da nije
gledao gde ide, i na kraju se sapleo preko nekih korpi
i pao na jednog starca.
Starac je nosio 4 ogromne tikve i tek to je
bio seo da se odmori i jede. Don Huan se osmehnu
lukavo i ree da je starcu bilo veoma udno to se
mladi sapleo o njega. Nije se naljutio to ga uzne-
mirava, ali se zaudio zato je ba taj mladi pao
preko njega. Mladi, sa svoje strane, naljutio se i re-
kao starcu da mu se skloni s puta. Uopte ga nije za-
nimao krajnji razlog njihovog susreta. Nije ni pri-
metio da su im se putevi stvarno ukrstili.
Don Huan je imitirao pokrete oveka koji juri
neto to se kotrlja. Rekao je da su se stareve tikve
preturilc i kotrljale niz ulicu. Kada je mladi video
tikve, pomislio je da je naao hranu za taj dan.
Pomogao je starcu da ustane i uporno zahtevao
da mu pomogne da nosi teke tikve. Starac mu odgo-
vori da je krenuo svojoj kui, u planinu, a mladi je
uporno molio da ide s njim, bar deo puta.
Starac je krenuo putem prema planini i dok svi
peaili dao je mladiu deo hrane koju je kupio na
pijaci. Mladi je jeo do mile volje i kada je bio sasvim
sit poeo je da primeuje koliko su teke tikve i vrsto
ih je stegao.
Don Huan otvori oi, avolski se osmehnu, i ispri-
a da je mladi upitao: ta nosite u ovim tikvama?
Starac nije odgovorio nego mu je rekao da e mu
pokazati jednog druga ili prijatelja koji bi mogao da
ublai njegove jade i da mu savet i naui ga mudro-
sti o tome kakav je ovaj svet.
Don Huan naini obema rukama velianstven gest
i ree da je starac prizvao najlepeg jelena koga je
mladi ikada video. Jelen je bio toliko pitom da mu
je priao i koraao pored njega. Sijao je i svetlucao.
Mladi je bio opinjen i odmah znao da je to jelen
duh. Starac mu tada ree da ako eli da ima tog
prijatelja i njegovu mudrost, treba samo da pusti tikve.
Don Huanov osmeh je bio slika ambicije. Rekao
je da su se probudile sitne elje mladieve kada je
uo takvu molbu. Don Huanove oi postadoe male
i avolske kada je izrekao mladievo pitanje: ta
nosite u ove 4 ogromne tikve?
Don Huan ree da je starac vrlo mirno odgovorio
da nosi hranu: kukuruzno brano i vodu. Onda je don
Huan prestao da pria priu i koraao je unaokolo,
ukrug, 2 puta. Nije mi bilo jasno ta radi. Ali iz-
gleda da je to bio deo prie. inilo mi se da krug
predstavlja mladieva razmiljanja.
Don Huan ree da, dabome, mladi nije poverovao
ni rei od svega toga. Proraunao je da, ako je starac,
koji je oevidno bio arobnjak, bio voljan da da je-
len-duha za tikve, onda one mora da su pune neve-
rovatne moi.
Don Huan ponovo zgri lice u avolski osmeh i
ree da je mladi izjavio da eli da dobije tikve. Na-
stala je duga pauza koja kao da je obeleavala kraj
prie. Don Huan je utao, a ipak sam bio siguran da
eli da ga pitam o tome, pa sam to i uinio.
ta se dogodilo mladiu?
Uzeo je tikve, odgovori, smeei se zadovoljno.
Nastala je jo jedna duga pauza. Nasmejah se.
Pomislih da je ovo bila prava indijanska pria.
Don Huanove oi su se sijale dok mi se osme-
hivao. Imao je u sebi izraz bezazlenosti. Poeo je da
se smeje tiho, isprekidano, i upita me: Zar ne eli
da zna ta je bilo sa tikvama?
Dabome da elim da znam. Mislio sam da je to
kraj prie.
Oh, ne, nije, ree, dok su mu oi nestano svet-
lucale. Mladi je uzeo tikve i otrao do usamljenog
i mesta i otvorio ih.
ta je naao? upitah.
Don Huan me pogleda i imao sam oseaj da je
svestan moje mentalne gimnastike. Odmahnu glavom
i zakikota se.
Dakle, podstakoh ga, da li su tikve bile prazne?
Bilo je samo hrane i vode u tikvama, ree. I
mladi, u nastupu gneva, razbi ih o stene.
Rekoh da je njegova reakcija bila potpuno pri-
rodna bilo ko na njegovom mestu uinio bi to isto.
Don Huanov odgovor bio je da je mladi bio bu-
dala koja ne zna ta hoe. Nije znao ta je mo,
pa nije mogao da zna da li ju je naao ili nije. Nije
prihvatio odgovornost za svoju odluku, pa ga je zato
njegova greka razgnevila. Oekivao je da neto uari,
a nije dobio nita. Don Huan je nagaao da sam ja
bio taj mladi i, da sam se drao svojih prirodnih
sklonosti, na kraju bih bio ljut i pun kajanja, i nema
sumnje da bih proveo ostatak ivota alei samog
sebe zbog onoga to sam izgubio.
Onda je objasnio starevo ponaanje. On je pa-
metno nahranio mladia da bi mu dao smelost sitog
stomaka, tako da kada je mladi naao samo hranu
u tikvama, on ih je razbio, u nastupu gneva.
Da je bio svestan svoje odluke i prihvatio odgo-
vornost za nju, ree don Huan, on bi uzeo hranu i
bio bi vie nego zadovoljan njom. A moda bi ak
shvatio da je i hrana mo!
6 K A K O P O S T A T I L O V A C
Petak, 23. jun, 1961.
im sam seo, poeo sam da bombardujem don Huana
pitanjima. Nije mi odgovorio i nestrpljivo je odmah-
nuo rukom da utim. Izgledao je veoma ozbiljan.
Mislio sam o tome kako se nisi uopte izmenio u
ovom vremenu, u toku kojega si pokuavao da ui o
biljkama, ree optuujuim tonom.
Poeo je da nabraja glasno sve promene linosti
koje mi je preporuio. Rekao sam mu da sam veoma
ozbiljno razmiljao o tome i naao da nikako ne mogu
da ih prihvatim zato to je svaka od njih bila suprotna
mojoj sutini. Odgovorio je da nije dovoljno to sam
samo razmiljao, i da nita od onoga to mi je rekao
nije bilo reeno tek tako. Ja sam ponovo isticao da,
mada sam uradio vrlo malo to se tie toga da prila-
godim svoj lini ivot njegovim idejama, stvarno e-
lim da uim o upotrebi biljaka.
Posle dugog, nelagodnog utanja, smelo ga upitah:
Da li bi mi rekao neto o pejotlu, don Huane?
Ree da same moje namere nisu dovoljne, i da je
poznavanje pejotla nazvao ga je Meskalito prvi
put ozbiljna stvar. Izgledalo je da nema vie ta
da se kae.
Meutim, predvee mi je postavio zadatak. Posta-
vio je problem a da mi nije dao nikakve ukazatelje
u pogledu njegovog reenja: da naem mesto dobrog
uticaja ili taku na zemljitu ispred samih njegovih
vrata gde smo uvek sedeli i razgovarali, mesto gde
bih se navodno oseao savreno srean i pun snage.
U toku noi, dok sam pokuavao da naem mesto,
valjajui se po zemlji, dva puta sam otkrio promenu
boje na jednoobrazno tamnom zemljanom podu ozna-
enog prostora.
Iscrpljen problemom, zaspao sam na jednom od
mesta gde sam otkrio promenu boje. Ujutru, don Huan
me probudi i objavi da sam se dobro pokazao. Ne
samo da sam naao mesto dobrog uticaja koje sam
traio, nego i njegovu suprotnost, neprijateljsko ili
negativno mesto i boje koje idu uz oba.
Subota, 24. jun, 1961.
Rano u jutru odosmo u pustinjski iprag. Dok smo
koraali, don Huan mi objasni koliko je vano za o-
veka u divljini da nae dobrobitno, odnosno ne-
prijateljsko mesto. eleo sam da skrenem razgovor
na pejotl, ali on je glatko odbio da o tome govori.
Opomenuo me da to ne treba da pominjem, osim ako
on sam pokrene to pitanje.
Seli smo da se odmorimo u hladu nekog visokog
bunja, u predelu guste vegetacije. Pustinjski iprag
oko nas jo nije bio sasvim suv. Bio je topao dan i
muve su mi neprestano dosaivale, ali izgledalo je da
ne smetaju don Huanu. Pitao sam se da li se on jed-
nostavno ne obazire na njih, ali onda sam zapazio da
se uopte ne sputaju na njegovo lice.
Ponekad je potrebno brzo nai dobrobitno mesto,
napolju pod vedrim nebom, nastavi don Huan. Ili
moe da bude potrebno da se brzo odredi da li je
mesto gde ovek hoe da se odmori loe. Jedanput
smo seli da se odmorimo pored nekog brda i ti si
se naljutio i uznemirio. To mesto je bilo tvoj nepri-
latelj. Mala vrana ti je poslala opomenu, sea li se?
Setio sam se da se on posebno potrudio da mi
kae da ubudue izbegavam to mesto. Setio sam se
i da sam se naljutio zato to nije dozvolio da se
smejem.
Mislio sam da je vrana koja je preletela iznad
nas znamenje samo za mene, ree. Nikad ne bih
pomislio da su vrane i tebi naklonjene.
O emu govori?
Vrana je bila znamenje, nastavio je. Kad bi
znao o vranama, izbegavao bi to mesto kao kugu.
Mada nema uvek vrana da ti poalju opomenu, ti
mora da naui da sam nalazi valjano mesto za
logor ili odmor.
Posle dueg utanja don Huan se naglo okrete ka
meni i ree kako sve to moram da uinim da bih
naao dobro mesto za odmor jeste da ukrstim oima.
Lukavo me pogleda i ree mi poverljivim tonom da
sam upravo to uradio kada sam se valjao ispred nje-
govog trema, i tako mogao da naem dva mesta i
njihove boje. Dade mi do znanja da ga je impresioni-
ralo moje dostignue.
Stvarno ne znam ta sam uinio, rekoh.
Ukrstio si oima, ree naglaeno. To je po
stupak. Mora da si to uinio, mada se ne sea.
Don Huan onda opisa taj postupak, o kome je
rekao da su potrebne godine da ga ovek usavri, i
koji se sastojao u tome da postepeno natera oi da
vide odvojeno istu sliku. To to se slika nije slivala
u jednu, dovodilo je do dvostrukog opaanja sveta.
Ovo dvostruko opaanje, po don Huanu, dozvoljava
oveku da rasuuje o promenama u svojoj okolini,
koje obino ne mogu da se zapaze.
Don Huan me molio da pokuam. Uveravao me
da to ne kodi oima. Rekao je da treba da ponem
kratkim pogledima, gotovo krajevima oiju. Pokazao
je prstom na veliki bun i objasnio mi kako se to
radi. udno sam se oseao, posmatrajui don Huana
kako baca neverovatno brze poglede na bun. Njegove
oi su me podseale na oi podmukle ivotinje koja
ne moe da gleda pravo.
Koraali smo moda sat dok sam ja pokuavao da
ne gledam nita usredsreeno. Onda don Huan zatrai
da ponem da odvajam slike koje je zapaalo svako
moje oko. Posle otprilike jednog sata, uasno me za-
boli glava i morao sam da stanem.
Da li misli da bi sam mogao da nae dobro
mesto da se odmorimo? upita.
Nisam imao pojma ta je merilo za dobro mesto.
On je strpljivo objasnio da gledanje kratkim pogle-
dima dozvoljava oima da uoe neobine prizore.
Kao, na primer, ta? upitah.
To nisu prizori, u pravom smislu rei, objasni.
To je vie oseaj. Ako gleda u bun ili drvo ili stenu
gde bi moda voleo da se odmori, oi mogu da uine
da oseti da li je to najbolje mesto za odmor ili nije.
Ponovo sam ga terao da opie kakav je to oseaj,
ali on ili to nije mogao da opie ili prosto nije e-
leo. Rekao je da treba da vebam tako to bih odabrao
neko mesto, a onda bi mi on rekao da li moje oi
dobro to rade.
U jednom trenutku spazih ono to mi se uini da
je ljunak koji je odbijao svetlost. Nisam mogao da
ga vidim ako bih usredsredio oi na njega, ali ako
bih prelazio preko tog prostora brzim pogledima mo-
gao sam da otkrijem nekakvo slabo svetlucanje. Poka-
zali to mesto don Huanu. Bilo je na sredini otvorene,
nczaklonjene ravne povrine, na kojoj nije bilo gustog
zbunja. Nasmeja se grohotom, a onda me upita zato
sam odabrao ba to mesto. Objasnih da vidim sve-
tlucanje.
Ne tie me se ta vidi, ree. Moe da vidi i
slona. Kako osea jeste ono to je vano.
Nisam oseao ama ba nita. Tajanstveno me po-
gleda i ree da bi eleo da moe da mi pomogne i
sedne da se odmori tamo pored mene, ali da e sesti
na neko drugo mesto dok se ja isprobam.
Seo sam dok me je on gledao radoznalo sa daljine
od 30 ili 40 stopa. Posle nekoliko minuta
poe da se glasno smeje. Njegov smeh me je na neki
nain inio nervoznim. Razdraio me. Oseao sam da
me ismeva i naljutio sam se. Poeo sam da se pitam
ta ja tu traim. Neto, nesumnjivo, nije u redu u na-
inu na koji se sav moj poduhvat sa don Huanom
odvija. Oseao sam da sam samo pion u njegovim
kandama.
Odjednom don Huan j urnu na mene punom brzi-
nom, i povue me za ruku. Doslovno, vukao me 10
ili 12 stopa. Pomogao mi je da ustanem i obri-
sao je znoj sa ela. Tada sam primetio da se napregao
do krajnjih granica. Potapa me po leima i ree da
sam izabrao loe mesto i da je morao da me stvarno
brzo spase, zato to je video da e mesto na kome
sam sedeo upravo da obuzme sva moja oseanja. Na-
smejah se. Slika don Huana koji juri na mene bila
je veoma smena. Stvarno je trao kao mladi. Sto-
pala su mu se kretala kao da je grabio meko crven-
kasto tle pustinje, da bi se bacio preko mene. Video
sam ga kako mi se smeje, a onda me je nekoliko se-
kundi vukao za ruku.
Posle izvesnog vremena terao me da nastavim da
traim valjano mesto za odmor. Neprestano smo pe-
aili ali nisam otkrio niti osetio ama ba nita.
Moda, da sam bio oputeniji, neto bih primetio ili
osetio. Prestao sam, meutim, da se ljutim na njega.
Konano, pokaza neko stenje i zaustavismo se.
Nemoj biti razoaran, ree don Huan. Potrebno
je mnogo vremena da se oi obue kako treba.
Nisam nita odgovorio. Nisam hteo da budem
razoaran neim to uopte ne razumem. A ipak, mo-
rao sam da priznam da sam se ve 3 puta otkako sam
poeo da poseujem don Huana jako razljutio i da
sam se uznemirio do te mere da sam bio gotovo bole-
stan dok sam sedeo na mestima koja je on nazvao
loim.
Vetina je da osea oima, ree. Tvoj je pro-
blem sada to ne zna ta da osea. Doi e ti to
ipak vebanjem.
Moda treba da mi kae, don Huane, ta treba
da oseam.
To nije mogue.
Zato ?
Niko ne moe da ti kae ta treba da osea. To
nije toplota, ni svetlost, ni sjaktanje, ni boja. To je
neto drugo.
Zar ne moe da to opie?
Ne. Sve to mogu da uinim jeste da ti dam
postupak. Kada jednom naui da razdvaja slike i
vidi po dvoje od svega, mora da usredsredi svoju
panju na prostor izmeu te dve slike. Bilo koja pra-
mena vredna panje, dogodie se tamo, u tom pro-
storu.
Kakve su to promene?
To nije vano. Oseaj koji dobije jeste ono to
je vano. Svaki ovek je razliit u tom pogledu. Ti si
video svetlucanje danas, ali to nije znailo nita, zato
to je oseaj nedostajao. Ne mogu ti rei kako da ose-
a. To mora sam da naui.
Odmarali smo se u tiini neko vreme. Don Huan
je pokrio lice eirom i sedeo nepomino kao da spava.
Udubio sam se u pisanje svojih beleaka, sve dok se
on nije naglo pokrenuo, tako da sam se trgao. Uspra-
vio se naglo i pogledao me, mrtei se.
Ti ima smisla za lov, ree. I to treba da ui,
lov. Neemo vie razgovarati o biljkama.
Naduvao je obraze za trenutak, a onda otvoreno
dodao: Uostalom, mislim da nismo ni razgovarali o
njima, zar ne? i nasmejao se.
Proveli smo ostatak dana peaei u svim prav-
cima. Uz put mi je don Huan davao neverovatno po-
drobna objanjenja o zvearkama. Kako se legu, kako
se kreu unaokolo, koje su im navike prema godinjim
dobima, koje su im osobenosti ponaanja. Onda se po-
trudio da potkrepi sve to je pomenuo i najposle je
uhvatio i ubio jednu veliku zmiju. Odsekao joj je
glavu, oistio od utrobe, odrao joj kou i ispekao
meso. Pokreti su mu imali toliko gracioznosti i vetine
da je bilo isto zadovoljstvo biti u njegovoj blizini.
Sluao sam ga i posmatrao, prosto opinjen. Tako.
sam se potpuno usredsredio na to da ostali svet prak-
lino nije postojao za mene.
Jedenjem zmije ponovo smo prozaino uli u svet
obinih dogaaja. Osetio sam muku kad sam poeo
da vaem komad zmijskog mesa. To je bila neoprav-
dana gadljivost, poto je meso bilo vrlo ukusno, ali
moj stomak je izgleda bio prilino nezavisna jedinica.
Jedva sam mogao da gutam. Mislio sam da e don
Huan dobiti srani napad od tolikog prejakog srne-
janja.
Posle smo seli da se natenane odmorimo u senci
nekih stena. Poeo sam da radim na svojim beleka-
ma, i kad sam video koliko ih je, shvatio sam da mi
je dao iznenaujuu koliinu obavetenja o zvearkama.
Tvoj duh lovca ti se vratio, ree don Huan
naglo i ozbiljno. Sad si gotov.
Molim?
eleo sam da kae neto vie o tome kako sam
gotov, ali on se samo nasmeja i ponovi to.
Kako sam gotov? bio sam uporan.
Lovci e uvek loviti, ree. I sam sam lovac.
Da li misli da lovi da bi se izdravao?
Lovim da bih iveo. Mogu da ivim i od zemlje,
bilo gde.
Pokazao je rukom na okolinu.
Biti lovac znai da ovek zna mnogo, nastavio
je. Znai da ovek ume da vidi svet na razliite na-
ine. Da bi bio lovac, ovek mora da bude u savr-
enom skladu sa svim drugim, inae bi lov postao
besmislen kuluk. Na primer, danas smo ulovili malu
zmiju. Morao sam da joj se izvinim to joj presecam
ivot tako naglo i konano. Uinio sam ono to sam
uinio, znajui da e i moj ivot biti preseen jednog
dana na gotovo isti nain, naglo i konano. I tako,
sve u svemu, mi i zmije smo ravni. Jedna od njih nas
je nahranila danas.
Nikada nisam razmiljao o ravnotei te vrste
kada sam lovio, rekoh.
To nije istina. Nisi samo ubijao ivotinje. Ti i
tvoja porodica ste svi jeli divlja.
Govorio je to tako ubeeno kao da je bio tamo.
Bio je, dabome, u pravu. Bilo je prilika kada sam
svoju porodicu uzgredno snabdevao mesom od divljai.
Posle trenutnog oklevanja upitah: Kako si to
znao?
Postoje izvesne stvari koje jednostavno znam,
ree. A ipak ne mogu da ti kaem kako.
Rekoh mu da su moje tetke i strievi imali obiaj
da vrlo ozbiljno sve ptice koje bih ulovio nazivaju fa-
zanima.
Don Huan ree da lako moe da ih zamisli kako
nazivaju vrapca siunim fazanom, a onda komino
prikaza kako bi ga vakali. Neobini pokreti njegovih
vilica davali su mi utisak da on stvarno vae celu
pticu, zajedno sa kostima.
Stvarno mislim da ima smisla za lov, ree, zu-
rei u mene. I da smo se sve vreme kretali u pogre-
nom pravcu. Moda e biti voljan da promeni svoj
nain ivota da bi postao lovac.
Podseti me da sam otkrio, sa samo malo napre-
zanja sa moje strane, da u svetu postoje dobra i loa
mosta za mene. Dodade da sam otkrio i odreene boje
koje idu uz njih.
To znai da ima smisla za lov, izjavio je. Ne
bi svako ko pokua naao svoje boje i svoja mesta u
isto vreme.
Biti lovac zvualo je vrlo lepo i romantino, ali je,
to se tie mene, bilo aavo, poto nisam naroito
voleo da lovim.
Ne mora da voli loviti niti da ti se to svia,
odgovori na moju primedbu. Ima prirodnu sklonost
za to. Mislim da najbolji lovci nikada ne vole lov. Oni
to dobro rade, i to je sve.
Imao sam utisak da je don Huan sposoban da se
raspravljanjem izvue iz svake situacije, a ipak je
tvrdio da uopte ne voli da razgovara.
To je slino onome to sam ti rekao o lovcima,
ree. Ne znai da volim da razgovaram. Jednostavno,
imam smisla za to i radim to dobro, to je sve.
Bila mi je stvarno smena njegova mentalna
okretnost.
Lovci moraju biti izuzetno budne individue, na-
stavio je. Lovac preputa vrlo malo sluaju. Sve vre-
me sam pokuavao da te ubedim da mora da naui
da ivi drugaije. Do sada nisam to uspeo. Nije bilo
niega za ta si mogao da se uhvati. Sada je drugo.
Povratio sam ti tvoj stari duh lovca, i moda e se
preko njega izmeniti.
Pobunih se da ne elim da postanem lovac. Pod-
setih ga da sam na poetku samo eleo da mi kae o
lekovitim biljkama, ali da je on uinio da skrenem
toliko daleko od svoje prvobitne namere da vie ne
mogu jasno da se setim jesam li ili nisam stvarno
eleo da uim o biljkama.
Dobro je, ree. Stvarno je dobro. Ako nema
tako jasnu sliku onoga to eli, moda e postati
skromniji.
Izrazimo to ovako. Za tvoje ciljeve stvarno nije
vano da li ui o biljkama ili o lovu. To si mi i sam
rekao. Zanima te bilo ta to bilo ko moe da ti kae.
Zar ne?
To sam mu bio rekao, pokuavajui da opiem
polje rada antropologije i da ga pridobijem da bude
moj informator.
Don Huan se zakikota, oevidno svestan koliko
dri situaciju u svojim rukama.
Ja sam lovac, ree, kao da mi ita misli. Pre-
putam vrlo malo sluaju. Moda treba da ti objasnim
da sam nauio da budem lovac. Nisam uvek iveo
ovako kako ivim sada. U jednom trenutku svoga i-
vota morao sam da se izmenim. Sada pokazujem taj
pravac tebi. Vodim te. Znam ta govorim. Neko me je
nauio svemu ovome. Nisam to sam dokuio.
Da li hoe time da kae da si imao uitelja,
don Huane?
Recimo da me neko nauio da lovim onako kako
ja elim da nauim tebe sada, ree i brzo promeni
temu razgovora.
Mislim da je nekada lov bio jedno od najveih
dela koje ovek moe da obavi, nastavi on. Svi lovci
su bili moni ljudi. U stvari, podrazumevalo se da
lovac mora da bude moan da bi izdrao napore tog
naina ivota.
Odjednom sam postao radoznao. Da li je moda
mislio na vreme pre Osvajanja?* Poeo sam da ga ispi-
tujem.
* Pre panskog osvajanja Meksika. Prim. prev.
Kada je bilo to vreme o kome govori?
Nekada.
Kada? ta znai "nekada"?
To znai nekada, ili moda znai sada, danas.
Nije vano. Jednom je svako znao da je lovac najbolji
meu ljudima. Sada to ne zna svako, ali ima dovoljno
ljudi koji znaju. Ja to znam, jednog dana i ti e znati.
Shvata ta hou da kaem?
Da li to znai da Jaki Indijanci tako gledaju na
lovce? To je ono to elim da znam.
Ne znai.
A Pima Indijanci?
Ne svi, ali neki tako gledaju.
Spomenuo sam razna susedna plemena. eleo sam
da ga uhvatim da mi kae kako je lov verovanje koje
dole i upranjavaju neki odreeni ljudi. Ali on je izbe-
gavao da mi nedvosmisleno odgovori, pa sam prome-
nio temu.
Zato radi sve ovo za mene, don Huane? upitah.
Skide eir i poea se po slepoonicama glumei
zbunjenost.
inim gest prema tebi, ree tiho. Drugi ljudi su
nainili slian gest prema tebi. Jednog dana i ti sam
nainie isti gest prema drugima. Recimo da je red
na mene. Jednog dana sam otkrio da, ako elim da
budem lovac koji ima samopotovanja, moram da
izmenim svoj nain ivota. Nekada sam mnogo cvileo
i alio se. Imao sam dobre razloge da oseam da mi
je zakinuto ono to mi pripada. Indijanac sam, a
prema Indijancima se postupa kao prema psima. Ni-
sam mogao nita da uradim da to ispravim, pa mi je
ostala samo moja tuga. Ali je onda moja dobra srea
uinila da budem poteen i neko me nauio da lovim.
I shvatio sam da onako kako ivim ne vredi i vet i . . .
pa sam to promenio.
Ali ja sam srean sa svojim ivotom, don Huane.
Zato bih ja morao da ga menjam?
Poe da peva neku meksikansku pesmu, vrlo
tiho, a onda odzvida tu istu melodiju. Glava mu se
podizala i sputala dok je pratio ritam pesme.
Da li misli da smo ti i ja jednaki? upita otrim
glasom.
Njegovo pitanje me uhvati nepripremljenog. Ose-
tih neko posebno zujanje u uima kao da je stvarno
viknuo te rei, to nije uinio. Meutim, bilo je neeg
metalnog u njegovom glasu koji mi je odzvanjao u
uima.
Poeao sam unutranjost levog uha malim prstom
leve ake. Ui su me svrbele sve vreme i morao sam
da ih ritmiki i nervozno trljam iznutra malim prstom
obe ake. Tanije reeno, morao sam ruku da
tresem radi tih pokreta.
Don Huan je na izgled opinjeno posmatrao moje
pokrete.
Pa. . . da li smo jednaki? upita.
Dabome da smo jednaki, rekoh.
Bio sam, prirodno, snishodljiv prema njemu. Ga-
jio sam vrlo topla oseanja prema njemu, iako po-
katkad nisam znao ta da radim s njim. A ipak sam
jo i tada u podsvesti iveo u uverenju, mada to nikad
ne bih rekao, da sam ja, budui studentom univerziteta,
ovek rafiniranog zapadnog sveta, bolji od jednog In-
dijanca.
Ne, ree mirno, nismo.
Zato, svakako jesmo, pobunih se.
Ne, ree tihim glasom. Nismo jednaki. Ja sam
lovac i ratnik, a ti si svodnik.
Zinuo sam od iznenaenja. Nisam mogao da ve-
rujem da je don Huan stvarno to rekao. Ispustio sam
svesku i zurio u njega preneraeno, a onda sam se,
dabome, razbesneo.
Gledao me mirno i pribrano. Izbegavao sam nje-
gov pogled. A onda je poeo da govori. Izgovarao je
rei jasno. Pokuljale su glatko i smrtonosno. Rekao
je da podvodim za nekog drugog. Da ja ne vodim
svoju borbu nego borbu nekih nepoznatih ljudi. Da ja
ne elim da uim o biljkama, niti o lovu, niti o bilo
emu. I da je njegov svet preciznih postupaka i ose-
anja i odluka beskrajno efektniji nego idiotluk pun
krupnih greaka koji sam nazivao moj ivot.
Kad je prestao da govori, obamro sam. U njego-
vom govoru nije bilo ratobornosti niti uobraenosti
nego takve siline, a ipak i takve mirnoe, da vie ni-
sam bio ni ljut.
Sedeli smo utke. Oseao sam se neugodno i ni-
sam mogao da se setim nieg prikladnog to bih rekao.
ekao sam da on narui tiinu. Sati su prolazili. Don
Huan je postepeno postajao nepomian, sve dok mu
telo nije dobilo udnu, gotovo zastraujuu ukoenost.
Kada se smrklo, bilo je teko razaznati njegovu siluetu,
i, konano, kada je oko nas bilo mrano kao u buretu,
izgledalo je da se slio sa crnilom kamenja. Njegova ne-
pominost je bila toliko totalna da je izgledalo da vie
ne postoji.
Bila je pono kada sam najzad shvatio da moe
i da e ostati nepomian tamo u toj divljini, meu
tim stenama, moda zauvek, ako bude morao. Njegov
svet preciznih postupaka i oseanja i odluka bio je
zaista nadmoniji.
utke mu dodirnuh ruku i suze mi grunue.
7 K A K O B I T I N E P R I S T U P A A N
Utorak, 29. jun, 1961.
Ponovo me don Huan, kao to je to bilo i svakog
dana gotovo celu jednu nedelju, opinjavao svojim
poznavanjem odreenih pojedinosti o ponaanju div-
ljai. Prvo je objasnio a onda potkrepio vei broj
lovakih postupaka zasnovanih na onome to je na-
zvao osobenosti tetreba. Tako sam se potpuno udu-
bio u njegova objanjenja, te je ceo dan proao a da
nisam primetio kako protie vreme. ak sam zabo-
ravio da ruam. Don Huan u ali primeti da je sasvim
neuobiajeno da ja propustim obed.
Do uvee je uhvatio 5 tetrebova vrlo domi-
ljatom zamkom i nauio me da je i ja nametam.
2 su nam dovoljna, ree i pusti 3 na slo-
bodu.
Onda me je nauio da peem tetreba. Ja sam e-
leo da naseem bunje i napravim jamu za barbekju,
onako kako je to moj deda nekada pravio, postavljenu
zelenim granama i liem i zatvorenu zemljom, ali don
Huan ree da nema nikakve potrebe da se ozleuje
bunje, kad smo ve ozledili tetrebe.
Kad smo zavrili sa jelom, odetali smo se vrlo
natenane ka jednoj stenovitoj oblasti. Sedeli smo na
brdskoj kosi od kamena-peara i ja sam rekao u ali,
da je ostavio tu stvar meni, ja bih ispekao svih 5
tetrebova, i da bi moj barbekju prijao mnogo vie
nego njegovo peenje.
Ne sumnjam, ree. Ali da si uradio sve to,
moda nikad ne bismo otili odavde itavi.
ta hoe da kae? upitah. ta bi nas spre-
ilo?
bunje, tetrebovi, sve unaokolo bi dalo svoj
udeo.
Nikad ne znam kad govori ozbiljno, rekoh.
Napravio je gest odglumljenog nestrpljenja i
mljacnuo usnama.
Ima udne predstave o tome ta znai govo-
riti ozbiljno, ree. Smejem se mnogo, zato to vo-
lim da se smejem, a ipak sve to kaem je smrtno
ozbiljno, ak i ako ti to ne razume. Zato bi svet bio
samo onakav kakav ti misli da je? Ko ti je dao
ovlaenje da to govori?
Nema nikakvog dokaza da je svet neto drugo,
rekoh.
Smrkavalo se. Pitao sam se da li je vreme da se
vratimo njegovoj kui, ali izgledalo je da mu se ne
uri a i meni je bilo prijatno.
Vetar je bio hladan. Don Huan odjednom ustade i
ree mi da moramo da se popnemo na vrh brda i sto-
jimo na povrini bez bunja.
Ne plai se, ree. Ja sam tvoj prijatelj i po-
brinuu se da ti se ne dogodi nita ravo.
ta hoe da kae? upitah uplaeno.
Don Huan je umeo sa najpodmuklijom lakoom
da me prebaci iz stanja istog uivanja u stanje istog
straha.
Svet je veoma udan u ovo doba dana, ree.
Eto ta hou da kaem. Bez obzira ta bude video,
ne plai se.
ta u da vidim?
Jo ne znam, ree, piljei u daljinu prema jugu.
Nije izgledalo da je zabrinut. I ja sam neprestano
gledao u istom pravcu.
Odjednom je oiveo i pokazao levom rukom ka
mranom prostoru u pustinjskom bunju.
Tamo je, ree, kao da je ekao neto to se od-
jednom pojavilo.
ta je to? upitah.
Tamo je, ponovio je. Gledaj! Gledaj!
Nisam video nita osim bunja.
Sada je ovde, ree to dok mu se u glasu ose-
ala velika hitnost. Ovde je.
Iznenadan nalet vetra me pogodi u tom trenutku
i uini da su oi poele da me peku. Buljio sam ka
opisanom prostoru. Nije bilo apsolutno nieg neo-
binog.
Ne mogu nita da vidim, rekoh.
Upravo si to osetio, odgovori. Malo pre. Ulo
ti je u oi i nije ti dalo da gleda.
O emu govori?
Namerno sam te doveo na vrh brda, ree. Ovde
smo vrlo uoljivi i neto dolazi ka nama.
ta? Vetar?
Ne samo vetar, ree strogo. Tebi to moda iz-
gleda da je vetar, zato to nita drugo ne zna.
Naprezao sam oi buljei u pustinjsko bunje.
Don Huan je stajao utke pored mene jedan trenutak,
a onda otiao u oblinji iprag i poeo da kida velike
grane sa okolnog bunja. Skupio je 8 grana i na-
pravio sveanj. Naredio mi je da uinim to isto i da
se glasno izvinim biljkama to ih sakatim.
Kad smo imali 2 svenja, naterao me da trim
s njima do vrha brda i legnem na lea izmeu dve
velike stene. Ogromnom brzinom rasporedio je grane
mog svenja tako da mi pokrivaju itavo telo, a onda
je i sebe pokrio na isti nain i kroz lie apnuo da
treba da posmatram kako e takozvani vetar da pre-
stane da duva kada postanemo neuoljivi.
U jednom trenutku, na moje veliko iznenaenje,
vetar je stvarno prestao da duva, ba kao to je don
Huan predvideo. To se dogaalo tako postepeno da
ne bih uoio tu promenu da je nisam svesno ekao.
Neko vreme vetar je siktao kroz lie iznad mog lica,
a onda se postepeno sve oko nas utialo.
Nervozno se nasmejah.
Priguenim glasom don Huan mi skrenu panju
na tiinu oko nas i apnu mi da e on da ustane i da
i ja treba da uradim to isto, uklanjajui grane vrlo
polako levom rukom.
Ustali smo istovremeno. Don Huan je buljio jedan
trenutak u daljinu ka jugu, a onda se naglo okrenuo
i pogledao ka zapadu.
Podmuklo. Stvarno podmuklo, mrmljao je, po-
kazujui na povrinu prema jugozapadu.
Gledaj! Gledaj! terao me.
Izbuljio sam se koliko sam god mogao. eleo sam
da vidim to to on pominje, bez obzira ta je, ali ni-
sam primetio uopte nita. Ili, bolje reeno, nisam pri-
metio nita to nisam video i pre. Bilo je samo bunje
koje se talasalo, kako izgleda uznemireno blagim
vetrom.
Ovde je, ree don Huan.
U tom trenutku osetih udar vazduha po licu. Izgle-
dalo je da je vetar stvarno poeo da duva kad smo
ustali. Nisam mogao da verujem. Moralo je da postoji
logino objanjenje za to.
Don Huan se tiho zakikota i ree mi da ne lupam
glavu pokuavajui da to racionalno objasnim.
Hajde da skupimo grane jo jednom, ree. Ne
volim to da radim ovim malim biljkama, ali moramo
da te zaustavimo.
Pokupio je grane koje smo upotrebili da se po-
krivamo i nagomilao sitno kamenje i zemlju preko
njih. Onda, ponavljajui iste pokrete koje smo na-
pravili i ranije, svaki od nas je skupio po 8 novih
grana. Meutim, vetar nije prestajao da duva. Mogao
sam da ga osetim kako mi mrsi kosu oko uiju. Don
Huan mi apnu da, kada me on pokrije, ne smem da
napravim ni najmanji pokret niti da pustim glasa od
sebe. Vrlo brzo je stavio grane preko mog tela, a onda
legao i pokrio i sebe.
Ostali smo u tom poloaju oko 20 minuta i
u toku tog vremena dogodila se veoma udna pojava.
Vetar se ponovo izmenio, prelazei od jakog neprekid-
nog naleta na blago treperenje.
Pritajio sam dah oekujui don Huanov signal. U
odreenom trenutku on neno odgurnu grane. Ja ui-
nih to isto i ustadosmo. Bilo je veoma mirno na vrhu
brda. Samo je lie u okolnom ipraju treperilo tiho,
neznatno.
Don Huanove oi su ukoeno zurile u prostor u
bunju, juno od nas.
Tamo je ponovo! uzviknu glasno.
Ja i nehotice poskoih, tako da sam gotovo izgu-
bio ravnoteu, a on mi glasno naredi da gledam.
ta treba da vidim? upitah oajno.
Ree da je to, vetar, ili, bez obzira ta je, kao
oblak ili kovitlac koji je sasvim poprilino iznad bu-
nja, i vrtei se prilazi vrhu brda gde smo mi.
Video sam kako se obrazuje talasi na bunju u
daljini.
Eno ga dolazi, ree mi don Huan u uho. Gledaj,
kako nas trai.
Upravo u tom trenutku, snaan postojan nalet ve-
tra udari me u lice, kao to me bio udario i ranije.
Ovoga puta, meutim, drugaije sam reagovao. Bio sam
uasnut. Nisam video ono to je don Huan opisao, ali
sam video kako vrlo udan i zastraujui talas zatala-
sava bunje. Nisam eleo da podlegnem strahu i namer-
no sam potraio ma kakvo podesno objanjenje. Rekoh
sebi da mora da postoje neprekidne vazdune struje u
toj oblasti, i da je don Huan, poto temeljito poznaje ceo
kraj, ne samo svestan toga nego da je i kadar da u glavi
odredi njihov tok i pojavljivanje. Sve to je morao da
uradi bilo je da legne, broji, i eka da vetar oslabi.
A kada ustane, imao je samo da eka da se ponovo
pojavi.
Iz ovih razmiljanja trgao me don Huanov glas. Go-
vorio mi je da je vreme da se krene. Ja sam odugo-
vlaio. eleo sam da ostanem, da se uverim u to da e
vetar postepeno da oslabi.
Nisam video nita, don Huane, rekoh.
Ipak si zapazio neto neobino.
Moda bi trebalo ponovo da mi kae ta je tre-
balo da vidim.
Ve sam ti rekao, ree. Neto to se skriva u ve-
tru i izgleda kao kovitlac, oblak, magla, lice koje se
obre.
Don Huan napravi gest rukama, da bi opisao ho-
rizontalno i vertikalno kretanje.
Kree se u odreenom pravcu, nastavio je. Ili
se valja ili se obre. Lovac mora da zna sve to da bi
se kretao kako treba.
eleo sam da mu povlaujem, ali je izgledalo da se
toliko trudi da istakne to da se nisam usudio. Osmotrio
me za trenutak i ja sam skrenuo svoj pogled.
Glupo je verovati da je svet samo ono to ti misli
da je, ree. Svet je tajanstveno mesto. Naroito u
sumrak.
Pokretom brade pokazao je ka vetru.
Ovo moe da nas prati, ree. Moe da nas uini
umornim ili ak moe i da nas ubije.
Taj vetar?
U ovo doba dana, u sumrak, nema nikakvog vetra.
U ovo doba postoji samo mo.
Sedeli smo na vrhu brda jedan sat. Sve to vreme,
vetar je duvao jako i neprestano.
Petak, 30. jun, 1961.
Kasno popodne, poto smo jeli, don Huan i ja smo
se premestili do prostora ispred njegovih vrata. Sedeo
sam na svom mestu i poeo da radim na svojim be-
lekama. On je legao na lea, sa akama savijenim
preko stomaka. Ostali smo u blizini kue ceo dan zbog
"vetra". Don Huan je objasnio da smo namerno uzne-
mirili vetar i da je bolje da se ne alimo s njim. ak
sam morao da spavam pokriven granama.
Iznenadan nalet vetra natera don Huana da skoi
neverovatno okretno.
Do avola, ree. Vetar te trai.
Ne mogu to da poverujem, don Huane, rekoh
smejui se. Zaista ne mogu.
Nisam bio tvrdoglav. Jednostavno mi nije bilo mo-
gue da prihvatim ideju o tome da vetar ima sopstvenu
volju i da me trai, ili da nas je stvarno primetio i juri
ka nama na vrhu brda. Rekoh da ideja o vetru koji ima
volju pripada pogledu na svet koji je prilino uproen.
ta je vetar onda? upita izazivaki.
Strpljivo sam mu objasnio da mase vrelog i hladnog
vazduha proizvode razliite pritiske i da taj pritisak ini
da se mase vazduha kreu vertikalno i horizontalno. Tre-
balo mi je dosta vremena da objasnim sve pojedinosti
osnova meteorologije.
Hoe da kae da se vetar svodi na vreo i hladan
vazduh? upita zbunjeno.
Plaim se da je tako, rekoh i utke sam uivao u
svom trijumfu.
Don Huan je izgledao preneraen. Ali onda me
pogleda i poe da se grohotom smeje.
Tvoja miljenja su konana miljenja, ree, sa
primesom sarkazma. Ona su zadnja re, zar ne? Za jed-
nog lovca, meutim, tvoja miljenja su ista glupost.
Ne menja stvar da li je pritisak 1 ili 2 ili 10.
Kad bi ti iveo ovde napolju, u divljini, znao bi da u
toku sumraka vetar postaje sila. Lovac koji neto vredi,
to zna i ponaa se shodno tome.
Kako se ponaa?
Koristi se sumrakom i tom silom skrivenom u
vetru.
Kako?
Ako mu je zgodno, lovac se skriva od te sile time
to se pokrije i ostane nepomian, sve dok sumrak ne
proe, a ta sila e ga i zatititi.
Don Huan napravi gest kao da obuhvata neto
akama.
Njena zatita je kao ...
Zastao je traei re i ja predloih ahura.
Tano, ree. Zatita sile zatvori te kao u ahuri.
Lovac moe da ostane napolju, pod vedrim nebom, i
nee moi da mu smetaju ni puma, ni kojot, ni pu go-
la? Planinski lav e moda da prie do lovevog nosa
i onjuie ga, i, ako se lovac ne pomakne, lav e otii.
To mogu da ti garantujem.
Ako lovac, s druge strane, eli da bude primeen,
sve to treba da uini jeste da stoji na vrhu brda u
vreme sumraka, i sila e ga kinjiti i traiti cele noi.
Stoga, ako lovac eli da putuje nou ili ako eli da
ostane budan, mora da uini sebe raspoloivim u odnosu
na vetar.
U tome lei tajna velikih lovaca. Da budu raspolo-
ivi i neraspoloivi na tanom mestu puta.
Oseao sam se pomalo zbunjenim pa sam ga zamo-
lio da napravi rekapitulaciju toga to je rekao. Don
Huan veoma strpljivo objasni da je upotrebio sumrak
i vetar da istakne bitnu vanost naizmeninog smenji-
vanja izmeu skrivanja i pokazivanja svoje linosti.
Mora nauiti da postane namerno raspoloiv i
neraspoloiv, ree. Ovako kako se tvoj ivot sada od-
vija, ti si sve vreme i nesvesno raspoloiv.
Ja se pobunih. Moj oseaj je bio da sve vie i vie
krijem tajne svog ivota. On ree da nisam razumeo
njegovu poentu, i da biti neraspoloiv ne znai skrivati
se niti biti tajnovit, nego biti nepristupaan.
Da to izrazim na drugi nain, nastavio je strpljivo.
Ne menja stvar to se krije, ako svako zna da se
krije.
Tvoji problemi upravo sada proistiu iz toga. Kad
se krije, svako zna da se krije, a kad se ne krije,
na raspolaganju si svakome da te une.
Poeo sam da oseam opasnost i urno sam po-
kuao da se branim.
Ne objanjavaj sebi nita, ree don Huan suvo.
Nema potrebe. Svi smo mi budale, i ne moe ni ti
da bude neto drugo. U jedno vreme, u svom ivotu,
i ja sam, kao i ti, inio sebe neprestano raspoloivim,
sve dok nisam bio dobar, ni za ta drugo do moda
za oplakivanje. I to sam i inio, ba kao i ti.
Don Huan me odmeri za trenutak, a onda glasno
uzdahnu.
A ipak, bio sam mlai od tebe, nastavio je, ali
jednog dana mi je bilo dosta svega i izmenio sam se.
Recimo, da sam jednog dana, kada sam postajao lovac,
nauio tajnu kako biti raspoloiv i neraspoloiv.
Rekoh mu da ne razumem njegovu poentu. Zaista
nisam mogao da razumem ta misli pod tim: biti raspo-
loiv. Upotrebio je panske idiome ponerse al alcance
i ponerse en el medio del camino, staviti se nadohvat,
i staviti se na sredinu prometnog puta.
Mora da se ukloni, objasnio je. Mora da se
povue sa sredine prometnog puta. Tvoje bie je
tamo, te prema tome ne vredi kriti se. Samo bi uobra-
avao da si se sakrio. Kad si na sredini druma, znai
da svako ko prolazi posmatra tvoje kretanje.
Njegova metafora je bila zanimljiva, ali je istovre-
meno bila i nejasna.
Govori u zagonetkama, rekoh.
Zurio je u mene ukoeno jedan dugi trenutak, a
onda poe da pevui neku melodiju. Ispravio sam lea
i sedeo paljivo. Znao sam da kad don Huan pevui
meksikansku melodiju, da e da me izlema.
Hej, ree, smeei se, i upilji se u mene. ta se
dogodilo sa tvojom plavom prijateljicom? Onom devoj-
kom koja ti se stvarno sviala?
Mora da sam ga pogledao kao prokleti idiot. Sme-
jao se, sa velikim uivanjem. Nisam znao ta da kaem.
Ti si mi priao o njoj, ree da me umiri.
Ali nisam se seao da sam mu ikada priao o bilo
kome, a kamoli o plavoj devojci.
Nikad ti nisam pomenuo tako neto, rekoh.
Dabome da jesi, ree, kao da hoe da izbegne
raspravljanje.
eleo sam da se bunim, ali me on zaustavi, re-
kavi da nije vano kako zna za nju, da ono to je
vano, jeste da mi se sviala.
Osetih kako u meni nadolazi talas neprijateljstva
prema njemu.
Nemoj izvrdavati, ree don Huan suvo. Ovo je
vreme kad treba da se oslobodi vlastitog oseanja
vanosti.
Imao si jednom enu, vrlo dragu enu, a onda
jednog dana si je izgubio.
Poeh da se pitam da li sam ikada razgovarao o
njoj sa don Huanom. Zakljuio sam da nikad nije bilo
prilike za to. A, ipak, moda i jesam. Svaki put kad se
vozio sa mnom, uvek smo neprestano razgovarali o sve-
mu. Nisam se ba seao svega o emu smo razgovarali
zato to nisam mogao da hvatam beleke dok sam
vozio. Moji zakljuci su me nekako umirili. Rekoh mu
da je u pravu. Postojala je veoma vana plava devojka
u mom ivotu.
Zato nije s tobom upita.
Otila je.
Zato?
Bilo je mnogo razloga.
Nije bilo tako mnogo razloga. Bio je samo jedan.
Uinio si sebe suvie raspoloivim.
Ozbiljno sam eleo da znam ta misli pod tim. Opet
me dirnuo u bolno mesto. Izgleda da je bio svestan
toga pa je napuio usta da bi sakrio nevaljali osmeh.
Svi su znali za vas dvoje, ree vrsto i ubeeno.
Da li je to bilo pogreno?
To je bilo smrtno pogreno. Ona je bila divna
osoba.
Izrazih iskreno oseanje da mi je mrsko to to tako
peca u mraku, a naroito to to uvek govori sa uvere-
nou osobe koja je bila na licu mesta i videla sve to.
Ali to je istina, ree tako otvoreno, da nisam
mogao da se ljutim. Ja jesam video sve to. Ona je bila
divna osoba.
Znao sam da je besmisleno raspravljati se, ali sam
bio ljut na njega to je dirnuo to bolno mesto u mom
ivotu. Rekao sam da ta devojka ipak nije bila tako
divna, da je, po mom miljenju, bila prilino slaba.
I ti si slab, ree mirno. Ali to nije vano. Ono
to je vano, jeste da si je traio svuda. To je uinilo
posebnom osobom u tvom ivotu, a za posebne osobe
ovek treba uvek da ima samo lepe rei.
Oseao sam se neugodno. Velika tuga poela je da
me obuzima.
ta to radi sa mnom, don Huane? upitah. Uvek
ti poe za rukom da me rastui. Zato?
Sad dozvoljava sebi da bude sentimentalan,
ree optuujuim tonom.
ta je smisao svega ovoga, don Huane?
Smisao je biti nepristupaan, izjavi. Pokrenuo
sam uspomenu na ovu osobu samo kao sredstvo da ti
neposredno pokaem ono to nisam mogao da ti poka-
--m sa vetrom.
Izgubio si je zato to si bio pristupaan. Bio si
uvek njoj na dohvat i ivot ti je bio rutinski.
Ne! rekoh. Grei. Moj ivot nije nikad bio
rutinski.
Bio je i jeste rutinski, ree dogmatino. Ta ru-
tina je neobina i to ti daje utisak da nije rutinski,
ali ja te uveravam da jeste.
eleo sam da se nadurim i izgubim u natmurenosti,
ali njegove oi su nekako uinile da se oseam nemirno.
Izgledalo je da me guraju sve dalje i dalje.
Umetnost lovca je da postane nepristupaan, ree.
to se tie te plave devojke, to bi znailo da si morao
da postane lovac i sastaje se s njom tedljivo. A ne
onako kako si radio. Boravio si s njom iz dana u dan,
tako da je dosada bilo jedino oseanje koje je ostalo.
Je 1' istina?
Nisam odgovorio. Oseao sam da ne moram. Bio je
u pravu.
Biti nepristupaan znai da dodiruje svet oko
sebe tedljivo. Ne pojede pet tetrebova, pojede jednog.
Ne oteti biljke samo da bi napravio jamu za bar-
bekju. Ne izlae se sili vetra, sem ako je obavezno.
Ne koristi se ljudima i ne cedi ljude sve dok ne
uvenu, naroito ne ljude koje voli.
Ja nikad nisam pribegavao tome da nekoga isko-
ristim, rekoh iskreno.
Ali don Huan je tvrdio da jesam, pa sam tako i
mogao da otvoreno kaem da sam se umorio od ljudi
i da su mi dosadni.
Biti neraspoloiv znai da namerno izbegava da
iscrpe sebe i druge, nastavio je. To znai da nisi
gladan i oajan, kao siroti momak koji osea da vie
nikad nee jesti ponovo i onda prodere svu hranu koju
moe, svih 5 tetrebova!
Don Huan me neosporno udarao nepropisno ispod
pojasa. Smejao sam se i to mu je izgleda bilo drago.
Dodirnuo me lako po leima.
Lovac zna da nee samo jednom namamiti divlja
u svoje zamke, pa se ne brine. Brinuti se znai postati
pristupaan, i nesvesno pristupaan. A jednom kada
pone da se brine, iz oajanja se pripija uz bilo ta.
A kada jednom pone da se pripija, mora da se
iscrpi ili da iscrpi onoga uz koga ili ono uz ta se
pripija.
Rekoh mu da u mom svakodnevnom ivotu nije
bilo mogue biti nepristupaan. Istakoh kako sam da
bih Funkcionisao, morao sam da budem svakome na
dohvat ko je imao neke veze sa mnom.
Ve sam ti rekao da biti nepristupaan ne znai
skrivati se niti biti tajnovit, ree mirno. Ne znai
ni da ne moe da ima odnose s ljudima. Lovac se
koristi svojim svetom tedljivo i neno, bez obzira da li su
taj svet stvari, ili biljke, ili ivotinje, ili ljudi, ili sila.
lovac stupa u intimni odnos sa svojim svetom a ipak
je nepristupaan istom tom svetu.
To je protivrenost, rekoh. On ne moe da
bude nepristupaan, ako je u svom svetu, iz sata u sat,
iz dana u dan.
Nisi razumeo, ree don Huan strpljivo. On je
nepristupaan zato to ne iscedi svoj svet do bezobli-
nosti. On ga dodiruje lako, ostaje koliko je potrebno,
i onda se brzo udalji, a da jedva ostavi traga.
8 NAR U AV ANJ E R UTINE IV O TA
Nedelja, 16. jul, 1961.
Proveli smo celo jutro posmatrajui neke glodare koji
su izgledali kao debele veverice. Don Huan ih je na-
zivao vodenim pacovima. Istakao je da su vrlo brzi
kad bee od opasnosti, ali da kad pobegnu bilo kom
grabljivcu, imaju uasnu naviku da stanu, ili ak da
se popnu na stenu, da bi stajali na zadnjim nogama,
osvrtali se i doterivali se.
Imaju vrlo dobre oi, ree don Huan. Mora
da se kree samo dok tre. Stoga, mora da naui
da predvidi kada i gde e da se zaustave, da bi se
i ti zaustavio u isto vreme.
Posmatrao sam ih i sav sam se uneo u to. Imao
sam ono to bi bilo divna prilika za lovce, jer sam
primetio toliko mnogo njih. I, na kraju, mogao sam da
predvidim njihova kretanja gotovo svaki put.
Don Huan mi je onda pokazao da pravim zamke
da bih ih hvatao. Objasnio je da lovac ne srne da se
uri dok posmatra njihova mesta gde jedu i gde se
gnezde da bi odredio gde e postaviti svoje zamke.
Onda treba da ih postavi u toku noi, i sledeeg dana
bi morao samo da ih poplai, tako da potre u nje-
gove naprave za hvatanje.
Skupili smo nekoliko tapova i nastavili da pravimo
lovako oruje. Gotovo sam bio pri samom kraju kada
sam, svojski uzbuen, postavio sebi pitanje da li e ova
moja naprava uopte moi da se koristi. Tog istog
trenutka, sasvim nenadno, i don Huan je prestao sa
radom da bi bacio pogled na svoj runi zglob ne bi li
tako proverio tanost runog asovnika koji u ivotu
nikad nije ni imao i saoptio mi kako njegov asovnik
pokazuje da je vreme za ruak. Drao sam dugaak tap
od kojega sam eleo da napravim obru, savijajui ga
kruno, ali istog tog trenutka spustio sam ga na zemlju,
zajedno sa preostalim lovakim priborom.
Don Huan me pogledao radoznalo, da bi odmah
zatim zaurlao kao fabrika sirena kada se radnicima
objavljuje pauza za ruak. Od srca sam se nasmejao.
Njegovo oponaanje sirene bilo je savreno. Poao sam
prema njemu i primetio da bulji u mene. Klimao je
glavom.
avo da me nosi, rekao je.
ta je sada? upitah.
Ponovo je zaurlao kao fabrika sirena.
Ruak je gotov, kazao je. Nazad, na posao.
Bio sam zbunjen za trenutak, ali odmah posle toga
sam pomislio da se ali, moda ba zbog toga to zaista
nemamo namirnica od kojih bismo napravili ruak. Bio
sam zabrinut zbog glodara na koje sam zaboravio i to
zbog toga sada nemamo nikakve zalihe hrane. Ponovo
sam podigao tap sa zemlje i pokuao da ga savijem.
Simo to sam podigao tap, ve sam mogao da ujem
don Huanovu sirenu.
Vreme je da se krene kui, obavesti on.
Proveravao je svoj zamiljeni asovnik, pogledao
me i namignuo mi.
Sad je 5 sati ree kao da otkriva nekakvu
tajnu. Palo mi je na pamet u taj mah da se on ve
zaisitio lova i da je eleo da prekine sa celim ovim
poduhvatom. Ja sam jednostavno sve stvari poloio
na zemlju i poeo da se spremam za polazak. Nisam
mu uputio ni jedan jedini pogled. Pretpostavljao sam
da i on takoe pakuje svoju opremu, i kada sam se
spremio, pogledao sam prema njemu i video ga kako
sedi skrtenih nogu, udaljen nekoliko stopa od mene.
Ja sam spreman, rekao sam. Moemo da kre-
nemo kad god ti to poeli.
Ustao je i popeo se na jednu stenu. I stajao je
tako gore na steni 5 ili 6 stopa iznad zemlje, gle-
dajui onako s visine prema meni. Stavio je ruke pre-
ko usta i proizveo nekakav prodoran glas koji se pro-
lamao dugo, neto nalik ogromnoj fabrikoj sireni.
Okretao se, pravei pri tom pun krug, jo i tad opo-
naajui prodoran zvuk sirene.
ta to radi, don Huane? upitao sam.
Rekao je kako ceo svet poziva da krene kui. Bio
sam potpuno zbunjen. Nisam jasno mogao da razluim
da li se on to samo ali ili je to jednostavno plod
njegove uzbuene mate. Paljivo sam ga posmatrao i
pokuavao da uspostavim nekakvu vezu izmeu nje-
govog dananjeg ponaanja, onoga to sada radi i onoga
to je nekada govorio o ponaanju. Tog j utra jedva
da smo izustili jednu jedinu re, a ako se kojim slu-
ajem desilo da smo neto i rekli, nije mi ostalo
u seanju kao neto od izuzetnog znaaja.
Don Huan je jo stajao na vrhu stene. Pogledao
me, nasmeio se i namignuo. A onda, sasvim nenadano,
zahvati me nekakva panika. Don Huan je stavio ruke
preko usana i ispustio jo jedan dug pisak fabrike
sirene.
Saoptio mi je da je 8 ujutru i da moram
ponovo da spakujem svoju opremu zato to je jo
ceo jedan dan ispred nas.
Tada se potpuno zbunih. Kako su minuti odmicali,
moj strah se preobraao u stanje neodoljive elje da
pobegnem i napustim ceo ovaj prizor. Pomislih da je
don Huan poludeo. Samo to nisam poleteo kada je,
klizei sa stene, doao do mene smeei se.
Misli da sam poludeo, zar ne? upitao me.
Odvratio sam da me izluuje to njegovo nepredvi-
eno ponaanje.
Rekao mi je da smo jednaki. Nisam ga shvatio
ta je time hteo da kae. Bio sam duboko zamiljen
nad injenicom da su njegovi postupci nezdravi. Izja-
vio je da je namerno pokuao da me zaludi i prestrai
svojim tekim, neoekivanim ponaanjem, ba zbog
toga to sam i ja njega vraki izluivao svojim oe-
kivanim ponaanjem. Istakao je jo i to da je moja
rutiniranost u ponaanju isto tako nezdrava kao i
njegovo oponaanje sirene.
Bio sam zaprepaen zato to sam bio ubeen da
nemam nikakve navike. Rekao sam mu da verujeni
da je moj ivot jedna najobinija zbrka i da su mi
ba zbog toga navike ivotnog ponaanja i te kako
potrebne.
Don Huan se nasmejao i pokazao mi rukom da
sednem pored njega. Cela ova novonastala situacija je
poela ponovo da se menja, ali nekako neprimetno,
tajanstveno. Oslobodio sam se straha im je krenuo
sa razgovorom.
Koje su sve to moje navike? upitao sam.
Svaki tvoj postupak je tvoja navika.
Zar to nije sluaj sa svakim ovekom?
Ne ba sa svakim. Moji postupci na primer nisu
navika.
ta je to to te nateralo da se tako ponaa,
don Huane? ta sam to ja uradio ili rekao, na pri-
mer, to je tebe nateralo da se ponaa na takav
nain?
Ti si poeo da se brine zbog ruka.
Pa ja ti nisam ni jednu jedinu re rekao o tome
kako ti uopte zna da sam bio zabrinut zbog
ruka?
Svakog dana, negde oko podneva, tebe poinje
da proganja misao oko spravljanja hrane, isti sluaj
se ponavlja u 6 uvee i oko 8 u jutru, rekao je
cerei se zlobno. Uvek u to vreme opsedaju te takve
misli, ak i onda kada nisi gladan.
Jedini nain da ti pokaem kako se ponaa kraj-
nje rutinski bio je da oponaam fabriku sirenu. Tvoj
duh je uslovljen rutinskim oznaavanjima.
Buljio je u mene, sa licem koje se maltene pre-
tvorilo u veliki ivi upitnik. Nisam mogao da se
branim.
Evo, ve pokuava da ovaj lovaki poduhvat
pretvori u naviku, nastavio je on. Ve si postigao
odreen ritam u lovu, govori u odreeno vreme, je-
de u odreeno vreme, spava u odreeno vreme.
Nisam znao ta da kaem. Nain na koji je don
Huan opisao moje navike u jelu u potpunosti se po-
dudarao sa emom koje sam se uglavnom pridravao,
ma ta da sam radio u ivotu, i to otkad znam za
sebe. Ali i pored svega ovoga, oseao sam, i to veoma
jako, da sam ja mnogo manje zapadao u mo navike
nego to je to sluaj sa mojim prijateljima i pozna-
nicima.
Sada ve mnogo zna o lovu, nastavio je don
Huan. Zato e ti biti lako da shvati da je dobrom
lovcu potrebno da zna samo jednu jedinu stvar
da sazna navike svog budueg plena. To je ono to
jednog lovca ini dobrim lovcem.
Kada bi samo mogao da se seti naina na koji
sam te uvodio u vetinu lova, moda bi i mogao da
razume ta hou da ti kaem. Prvo sam te uio kako
da postavlja zamke, zatim sam u tebi razvio oseaj
za rutinom gonjenja, da bismo, na kraju, postavljali
zamke onda kada si osloboen rutine, isprobavajui
na taj nain sve mogunosti. Sve ovo su samo vidljivi
oblici lova.
Sad treba da te nauim poslednjem i dosad naj-
teem delu. Moda e ga savladati jo pre nego to
kae da si ga razumeo i to moda jo mnogo pre
nego to sebe nazove lovcem.
Don Huan je zastao jedan tren, s namerom da mi
da malo vremena. Skinuo je eir i poeo da oponaa
rutinirane pokrete glodara koje smo posmatrali. Sve
to mi je bilo veoma zabavno. Zahvaljujui njegovoj
okrugloj glavi, podseao je ba na jednog od tih
glodara.
Biti lovac ne znai samo postavljati zamke za
divlja, nastavio je on. To to ini lovca mudrim, te
lovi divlja, nije to on postavlja zamke ili to zna
navike svojeg plena, mudar lovac je osloboen vla-
stitih navika. Eto u tome je njegova prednost. Ni u
emu nije nalik ivotinjama koje lovi, nimalo nije
slian tim jadnim ivotinjama okovanim sopstvenim
navikama i svim onim moguim i predvidivim nai-
nima reagovanja on je slobodan, gibak, ponaa se
nepredvidivo.
Sva ova don Huanova kazivanja zvuala su mi kao
nekakva proizvoljna i krajnje iracionalna idealizacija.
Ja, lino, nisam mogao da zamislim ivot bez navika.
eleo sam da budem poten prema njemu, eleo sam
da izbegnem bilo kakvu kompromisnu situaciju u ko-
joj bih pribegavao ili slaganju ili neslaganju, samo
da bi se okonala rasprava. Osetio sam da su njegova
razmiljanja nepojmljiva kako za mene tako i za bilo
koga drugog.
To, kako se ti osea, to je moja najmanja bri-
ga, rekao je. Da bi postao pravi lovac, mora pre
svega da se odrekne svih ivotnih navika. Prilino si
napredovao u lovu. Brzo si svladavao vetine lova i,
evo sada, prua ti se prilika da shvati da si isti kao
i ivotinje koje lovi, to je barem lako shvatiti.
Zamolio sam ga da bude malo precizniji i da mi
skrene panju na oigledne primere.
Ja govorim o lovu, rekao je on mirno. Zbog
loga me prvenstveno interesuje sve ono to je vezano
za ivotinje mesta na kojima jedu, stalno bora-
vite, vreme kada spavaju, mesta gde viju gnezda,
nain na koji se kreu. Ovo su neke od navika koje
ti predoavam, s namerom da ih postane svestan,
ali prvenstveno iz tvog ugla.
Ti si posmatrao navike pustinjskih ivotinja. Me-
sta na kojima piju i jedu su uglavnom u odreenim
zonama, isti je sluaj i sa mestima na kojima svijaju
gnezda, a i tragovi koje ostavljaju za sobom takoe
su stvar rutine, to znai da sve to ivotinje urade
moe da bude unapred predvieno i rekonstruisano
od strane dobrog lovca.
Kao to sam ti ve rekao, ti si u mojim oima
isto to je i tvoj plen za tebe. Jednom je i meni neko
na to isto ukazao, to znai da ti nisi jedini u tome.
Svi se mi u stvari ponaamo kao plen koji gonimo i
ba zbog toga mi, koji gonimo plen, postajemo neiji
tui plen. I sada kao pravom lovcu, jedina briga treba
da ti bude da prestane da bude plen samom sebi.
shvata li ta hou time da ti kaem?
Ponovo sam izrazio svoje miljenje da je ovakav
predlog neostvarljiv.
Potrebno je samo vreme, uzvratio je don Huan.
Trebalo bi da pone da zaboravlja da je 12
sati vreme za ruak.
Pogledao me i nasmeio se prilino raspoloen.
Njegovo obrazloenje bese veoma zabavno to me je
nateralo da se od srca nasmejem.
Postoje neke ivotinje koje nije mogue pratiti
po tragu, nastavio je. To su neke posebne vrste je-
lena, na primer, na koje bi neki srean lovac mogao
da nabasa, samo u sluaju puke sree i to samo jedan-
put u svom kratkom lovakom ivotu.
Don Huan je zastao nekako proraunato i pate-
tino i uputio mi jedan prodoran pogled. Izgledalo je
kao da eka pitanje, ali ja nisam bio sposoban ni za
jedno jedino pitanje.
ta misli ta je to to onemoguava otkrivanje
njihovog traga i ini ih tako jedinstvenim? upitao je.
Ja sam samo slegao ramenima jer jednostavno
nisam znao ta da kaem.
One nemaju nikakve navike, izgovorio je ovo
s prizvukom prosvetljenja. Eto, to je ono to ih ini
tajanstvenim.
Pa, nema tog jelena koji ne mora da spava preko
noi, primetio sam. Nije li to jedna navika?
Naravno, ako jelen svake noi spava u odreeno
vreme i na odreenom mestu. Ali ova tajanstvena bia
se ne ponaaju tako kako ti pretpostavlja. Jednog
dana ovo moe i da proveri. Moda e biti ba takve
sree da do kraja ivota lovi jednog od tih tajanstve-
nih jelena.
ta hoe time da kae?
injenica je da ti voli da lovi i ba zbog toga
moe da se dogodi da jednog dana na nekom mestu
u ovom prostranom svetu nabasa na stazu ovakvog
jednog tajanstvenog bia, a onda e verovatno kre-
nuti za njim.
Takvo jedno tajanstveno bie treba imati u vidu.
Moram da kaem da sam bio izuzetno srean to sam
u svojim lovakim pohodima nabasao na trag ba jed-
nog takvog bia. Na susret se desio tek poto sam,
stiui vetinu lova, nauio dosta stvari i sve to
naueno uspeo da primenim u praktinim situacijama.
Jednom, kada sam bio u umi obrasloj gustim drve-
em, u planinama centralnog Meksika, prenuo me ne-
kakav umilan pisak. Tako neto bee mi sasvim nepo-
znato nikada za sve ove godine lutanja po divljini
nisam uo takav zvuk. Nisam mogao da dokuim
odakle dolazi, izgledalo je kao da dolazi sa svih strana.
Uinilo mi se da me okruuje itavo stado ili jato ne-
kakvih nepoznatih ivotinja.
Jo jedanput sam uo taj primamljivi pisak
izgledalo je da dolazi sa svih strana. Tek tada sam
postao svestan svoje dobre prilike. Znao sam da je to
jedno tajanstveno bie, da je to u stvari jedan jelen.
Ta kode sam uspeo da shvatim da je taj tajanstveni
jelen svestan svih navika obinih ljudi i navika pro-
senih lovaca.
Sasvim je lako zamisliti ta bi jedan prosean
ovek mogao da radi u situaciji slinoj ovoj. Pre svega,
jedan obian ovek, uglibljen duboko u sistem navika,
silno bi se uplaio i njegov strah bi od njega stvorio
jednu obinu slabanu rtvu. Ako bi mu se desilo da
je izloen da postane rtva, preostale bi mu samo dve
mogunosti delovanja jedna je da pobegne glavom
bez obzira, a druga je da ostane tu gde je. Ako bi mu
se desilo da nije naoruan on e, jednostavno, utoite
pronai na taj nain to e pobei, nadajui se da e
lako spasti glavu. U sluaju da je naoruan pripre-
mie oruje da bi zauzeo jedan od dva mogua polo-
aja: ili bi ostao uspravno da eka, ili bi, suprotno
tome, zauzeo busiju.
Kada neki prosean lovac lovi negde u divljini,
on ne bi smeo da se uputi ni na jedno mesto, a da
pri tom ne razmilja o mestima gde bi odmah, ako
ga prilika na to natera, mogao da nae sklonite.
Mogao bi, na primer, da baci svoj pono na zemlju,
ili bi mogao da ga okai o granu drveta kao mamac,
da bi se posle toga sakrio i ekao sve dok divlja ne
bi napravila sledei korak.
Ali, u prisustvu tajanstvenog jelena, ja se nisam
ponaao kao svaki prosean lovac. Brzo sam se po-
stavio na glavu i poeo jedva ujno da cvilim suze
su mi nemilosrdno navirale na oi, jecao sam toliko
dugo, bezmalo da sam se onesvestio. Odmah zatim sam
osetio nekakvo blago strujanje neko je njuio moju
kosu, negde iza mog desnog uha. Pokuao sam da
okrenem glavu i da vidim ko se to poigrava mojom
kosom, ali to nisam mogao da izvedem onako kako
sam zamislio, jer sam se nespretno preturio, da bih
se odmah zatim uspravio i to u pravom trenutku, jer
ba tada sam jasno mogao videti jedno bie zasleplju-
jueg sjaja kako zuri u mene. Jelen je gledao u mene,
to me ohrabrilo da mu se obratim i da mu kaem da
ga neu napadati. I jelen je razgovarao sa mnom.
Don Huan je zastao i pogledao prema meni. Ja
sam se, onako preko volje, nasmeio. Prosto nije bilo
mogue zamisliti jelena koji govori nije mogue
bilo ovakvu jednu zamisao prihvatiti jednostavno i
mirno.
Razgovarao je sa mnom, rekao je don Huan ce-
rei se.
Taj jelen je ba razgovarao s tobom?
Kako da ne, razgovarao je.
Don Huan je stajao i sa zemlje podigao sveanj
u kome je bio upakovan njegov lovaki pribor.
Da li je zaista razgovarao s tobom? pitao sam
pomalo zbunjen.
Don Huan se nasmejao gromoglasnim smehom.
ta je rekao taj jelen? upitao sam podrugljivo.
Uinilo mi se da me vue za nogu. Don Huan je
bio prilino miran, kao da pokuava da se seti, da bi
mu odmah zatim oi blesnule nevienim sjajem koji
je postajao sve blistaviji, dok mi je prepriavao ta
mu je jelen rekao.
Tajanstveni jelen je rekao "Zdravo, prijatelju",
nastavljao je don Huan dalje s priom. I ja sam
odgovorio ,Zdravo'. Odmah poto smo razmenili po-
zdrave, jelen me upitao ,Zato plae?' a ja sam od-
govorio ,Zato to sam tuan' . Onda mi je tajanstveno
bie prilo i doapnulo na uho tako razgovetno, kao
io ja sada govorim, ,Ne budi tako tuan'.
Don Huan je svojim oima prodirao do najdub-
ljih mesta mojih enica. Bilo je u njemu zraka a-
volskog nestaluka. Poeo je da se cereka.
Rekao sam mu da je razgovor izmeu njega i je-
lena samo utanje i nita vie od toga.
A ta si ti oekivao? upitao me on, ne presta-
jui s gromoglasnim smehom. Ja sam Indijanac.
Njegove ale bile su nesvakidanje, pa mi tako
nita drugo nije preostajalo nego da se smejem zajed-
no s njim.
Ti ne veruje da tajanstveni jelen moe da go-
vori?
ao mi je, ali ne mogu tek tako da verujem da
se tako neto moe uopte dogoditi, odgovorio sam.
Ne optuujem te, dodao je on ubedljivo. To
je neto to nimalo nije lako objasniti.
9 P O S L E D N J I O K R A J N A Z E M L J I
Ponedeljak, 24. jula 1961.
Negde u kasno popodne, posle vieasovnog lutanja
po pustinji, don Huan je izabrao mesto za odmor u
nekakvom senovitom predelu. im smo seli, poeo je
da pria. Rekao mi je da sam dosta nauio o lovu, ali
da se nimalo nisam promenio, barem ne toliko koliko
je on smatrao da treba da se promenim.
Nije dovoljno samo postavljati zamke, rekao je.
Lovac mora da ivi kao lovac, da bi iz obilja ivot-
nih okolnosti mogao da izvue sutinu. Ali, na nesreu,
promene su teke i deavaju se sporo ponekad su
potrebne itave godine da se ovek uveri da mu je
potrebna promena. Meni su takoe bile potrebne go-
dine to se lova tie, za tu stvar verovatno da ni-
sam bio dovoljno talentovan. Za mene je najtea stvar
bila zaista poeleti promenu.
Uverio sam ga da razumem ono to on eli da
kae. U stvari, od onog trenutka kada je on poeo da
me poduava lovu, ja sam poeo da preispitujem svoje
postupke. Moda je najdramatinije u svemu ovom
bilo to da su mi se naini don Huanovog miljenja
veoma dopadali. Voleo sam linost don Huana. U nje-
govom ponaanju bilo je nekakve vrstine nain na
koji se drao i predstavljao ljudima nije mogao niim
da pomuti njegovu steenu vetinu ivljenja, i, uprkos
svemu tome, on se nikada nije koristio tom svojom
nadmonosti da od mene zahteva bilo ta. Njegovo
interesovanje da izmeni moj nain ivota, koliko sam
to uspeo da osetim, bilo je istorodno sa nekakvim
nenametljivim predlogom u potpunosti oienim od
svega linog, ili je moda to interesovanje bilo samo
nekakav autoritativan osvrt i ticalo se mojih slabosti.
On me osvestio to se mojih slabosti tie, ali ipak
jo nisam mogao da vidim kako bi njegovi naini mi-
ljenja mogli da me iscele. Iskreno sam verovao, u
skladu sa svojim ivotnim eljama, da e mi njegovi
naini miljenja jedino pruiti patnju i nelagodnost, a
zbog svega toga jedino bih duboko zabasao u nekakav
orsokak. Ali ja sam u meuvremenu nauio da po-
tujem njegovo ivotno umee koje se uvek pokazi-
valo u svoj svojoj tanosti i lepoti.
Odluio sam da promenim svoju taktiku, ree on.
Zamolio sam ga da mi to pobolje objasni nje-
gov iskaz bio je pomalo nejasan, i zbog toga nisam
u potpunosti bio naisto da li se on uopte obraa
meni.
Dobar lovac se menja u skladu sa svojim potre-
bama, odgovorio je. Ti zna to po sebi.
Na ta to misli, don Huane?
Lovev opseg znanja ne sme da dosee samo
poznavanje navika plena, on mora biti upoznat sa ze-
maljskim silama koje usmeravaju ljude i ivotinje i
sva ostala iva bia.
Zautao je. ekao sam da kae jo neto, ali
izgleda da je u potpunosti rekao sve ono to je eleo
da kae.
O kakvim to silama govori? upitah ga posle
dueg utanja.
To su sile koje rukovode naim ivotima i na-
om smru.
Don Huan je zastao, verovatno ozbiljno zami-
ljen nad onim to treba da kae. Protrljao je dlanove
i zavrteo glavom, naduvao obraze. Dvaput mi je dao
znak da budem miran i da ne pitam nita, a to se
uvek dogaalo kada sam poeleo da mi objasni svoje
tajanstvene iskaze.
Ti nee moi tako lako da se zaustavi, rekao
je on konano. Ti svakako zna da si tvrdoglav, ali
to ak i nije loe. Ukoliko si vie tvrdoglav, utoliko
e biti bolje kada se na kraju ovog poduhvata iz-
meni.
Ja se svojski trudim, odgovorio sam.
Ne. Ne trudi se ba onoliko koliko bi mogao.
Rekao si to jednostavno zbog toga to ti to lepo
zvui; ti uvek to kae o svemu to god radi. Godi-
nama si pokuavao, ali taj tvoj trud nije urodio ni-
kakvim plodom. Neto mora da se uradi da se tome
nae lek.
Kao i obino, iz sve snage sam pokuao da se
branim. Izgleda da je don Huan nanianio, po pravilu,
moja najslabija mesta. Seam se da sam svaki put
kada sam pokuao da se branim od njegovih kriti-
kih napada ispadao budala i da sam se svaki put,
tom prilikom, zaustavljao negde na sredini duge re-
enice kojom sam hteo da kaem mnogo ta u svoju
odbranu.
Don Huan me radoznalo posmatrao da bi se od-
mah zatim grohotom nasmejao. Rekao mi je veoma
blagim i prijatnim glasom da mi je ve jednom pri-
likom kazao da smo svi mi budale. to se mene tie,
ni ja nisam bio nikakav izuzetak.
Tebe uvek neto goni da objanjava svoja dela,
kao da si ti jedini ovek na ovoj kugli zemaljskoj
koji grei, rekao je on. Svi ti pokuaji objanjavanja
postoje samo zbog tvog oseanja vanosti. Takva vrsta
oseanja je veoma naglaena u tebi, a ti, takoe, do-
sta panje posveuje i svojoj linoj istoriji. Na drugoj
strani, ti uopte ne preuzima nikakvu odgovornost
za svoja dela, ne koristi se na primer sopstvenom
smrti kao savetnikom, i povrh svega, odve si pod-
loan tuim miljenjima. Drugim reima, tvoj ivot
je jedna haotina zbrka kao to je bio i onda kada
sam te sreo.
Ponovo me zapljusnu talas ponosa, zbog ega sam
eleo da mu kaem da nije u pravu.
ovek mora da bude odgovoran zbog injenice
koja ukazuje na to da ivi u tajanstvenom svetu,
rekao je. Svi mi ivimo u jednom tajanstvenom
svetu.
Klimnuo sam glavom potvrdno.
Ne mislimo na iste stvari, odvrati on. Za tebe
je ovaj svet tajanstven, jer tebi su ponuene samo
dve krajnosti, ako ti nije dosadno, onda ti je sve
krajnje udno. Za mene je ovaj svet tajanstven zato
to je ogroman, zastraujui, nepredvidljiv, nedokuiv.
Moja namera je da te ubedim da mora da prihvati
odgovornost za svoje bivstvovanje ovde, u ovom div-
nom svetu, u ovoj divnoj pustinji, u ovom divnom
vremenu. eleo sam da te ubedim da naui da sva-
kom inu svoga delanja daje podjednaku vanost, a
lo elim pre svega radi toga to e ovde provesti sa-
svim malo vremena, toliko malo vremena da nee
moi da posvedoi svu udesnost ovog predela.
Bio sam uporan branei svoju misao da je oseaj
dosade ili uenja nad svetom normalno stanje ljud-
skog duha.
Pa, dobro, neka je tako, ali na tebi je da to po-
stojee stanje izmeni, odgovori on, ne unosei ni-
kakvu dublju emociju. Ako ne odgovori tom izazovu,
onda si ravan mrtvacu.
Osmelio se da me upita da mu imenujem nekakvu
nedoumicu, nekakav pojam koji me u jednom od-
reenom periodu moga ivota prilino uznemiravao i
koji je zaokupljao moju panju. Odgovorio sam mu
da je to umetnost. Oduvek sam eleo da budem umet-
nik i ta elja me nije naputala godinama, pa sam ba
zbog toga bio istrajan i godinama pokuavao da se
potvrdim u umetnosti. U meni jo i sad ivi bolno
seanje na moj oigledni neuspeh.
Ti se nikada nisi osetio odgovornim za vlastito
postojanje u ovom nedokuivom svetu, primetio je
on, prilino naglaavajui ovu svoju tvrdnju. Zbog
toga ti nikada nisi bio umetnik, a moda nikada nee
biti ni lovac.
Ali ja sam se radi te svoje elje izuzetno trudio.
Ne. Ti uopte ne zna ta to znai svojski se po-
truditi.
Pa, ja inim sve to je u mojoj moi.
Opet grei. Ti moe da prui mnogo vie. Ti
jednostavno grei misli da gospodari neogranie-
nim vremenom.
Zastao je i pogledao prema meni kao da oekuje
moje reagovanje.
Ti misli da gospodari neogranienim vreme-
nom, ponovio je.
Neogranienim vremenom? ta je to to treba da
ostvarim u tom neogranienom vremenu, don Huane?
Misli da e tvoj ivot trajati veito.
Ja uopte ne mislim tako.
Pa ako je tako, ako ne misli da e tvoj ivot
trajati veito, ta je onda to to iekuje? Zbog ega
onda toliko nedoumice oko promene?
Da li ti je ikada palo na pamet, don Huane, da
ja uopte ne elim da se menjam?
Svakako da mi je i to palo na um. Ni ja nisam
eleo da se menjam, ba kao i ti. Meutim, meni se
moj ivot uopte nije dopadao bio sam umoran od
vlastitog ivota, ba kao i ti sada. A, sada u ovim
godinama, meni jo ne preostaje mnogo od ivota.
Maltene gnevno primetio sam da njegovo uporno
navaljivanje da promenim svoj nain ivota nije nita
drugo do puko zastraivanje i proizvoljnost. Rekao
sam mu da se u potpunosti slaem sa njim, i to samo
na jednom odgovarajuem nivou, ali sama ta injenica
da je on uvek bio gospodar ivotnog umea i da je
ba zbog toga predoavao napor i pokuaj, sama ta
injenica za mene je bila jedna neizdriva situacija.
ak nema dovoljno vremena za ovo verbalno
nadmetanje, ludo jedna, shvati, nema dovoljno vre-
mena, ree veoma strogo. Pazi dobro, ma ta radio
sada, ovoga trenutka, moda je to tvoje poslednje
delanje na zemlji. Moda je svaki tvoj pokuaj po-
slednji okraj. Nema nikakve sile na svetu koja e
jamiti da e iveti jo jedan minut due.
Svestan sam toga, odgovorio sam, uzdravajui
se da ne prasnem od gneva.
Ne, ti nisi niega svestan. Kad bi makar bio sve-
stan toga da od tebe jednoga dana treba da postane
lovac.
Bio sam zadovoljan pri pomisli da sam svestan
svoje predstojee smrti, ali bilo je uzaludno govo-
rili ili razmiljati o tome, jer ja jednostavno nita
nisam mogao da uinim da bih je izbegao. Don Huan
se slatko nasmejao i glasno primetio da ja nisam
nita drugo do jedan komiar koji stvarima ovladava
mehaniki, putem iste rutine.
Kada bi ovo, na primer, bio tvoj poslednji okr-
aj na zemlji, ja bih mirne savesti mogao da primetim
da si ti jedan obian idiot, rekao je on mirno. Ti
trai vreme i poigrava se svojim poslednjim inom
na zemlji na neki glup nain.
Jedno krae vreme smo utali. Misli su mi potekle
bujicom. Razume se, bio je u pravu.
Ti nema vremena, prijatelju, nema vremena.
Niko od nas nema vremena, rekao je.
Slaem se, don Huane, al i . . .
Nemoj tek tako da se slae sa mnom, opalio
je on kao iz rafala. Bolje bi ti bilo da dela nego
da prihvata moje sudove tako lako i slae se sa
mnom. Prihvati izazov. Menjaj se.
Ba tako.
Da, ba tako. Promena o kojoj ti govorim nikada
se ne dogaa postepeno, ona se deava odjednom. Ti,
koliko ja mogu to da osetim, nisi spreman za takav
postupak koji e te izmeniti u potpunosti.
Verovao sam da izlae nekakve oprene sudove.
Ja sam mu na sve to odgovorio da ukoliko sam se
pripremao za promenu, to sam se svakako menjao
postepeno.
Ti se uopte nisi promenio, rekao je. Zbog toga
veruje da se menja korak po korak. Ipak e se
moda jednog dana iznenaditi neoekivanom prome-
nom kojoj nije prethodilo nijedno upozorenje. Ja znam
da je to jedini nain i ba zbog toga moje intereso-
vanje da te ubedim ne jenjava.
Ja jednostavno nisam mogao da istrajem u ver-
balnom duelu s njim. Nisam jasno mogao da razlu-
im ta sam eleo da kaem. Posle pauze od jednog
minuta, don Huan je nastavio da objanjava.
Moda bih ja to izloio na drugaiji nain, re-
kao je. Moj savet ti je da shvati da nam nita na
ovom svetu ne jami da su nai ivoti beskonani.
Malo pre sam ti rekao da promena dolazi odjednom
i neoekivano, a isto tako i smrt. ta misli, ta bismo
mi mogli da uradimo povodom toga.
Pomislio sam da mi postavlja jedno retorino
pitanje, ali njegove obrve se nabrae u jednom gru
koji je hteo odgovor, zahtevao ja to il' ne zahtevao.
iveti to je mogue srenije, primetih ja.
U pravu si! A, da li ti uopte poznaje nekoga
ko je srean?
Moja prva, malne refleksna reakcija, umalo me
nije naterala da kaem da. Pomislio sam da mogu
nabrojiti nekoliko ljudi koje bih slobodno mogao na-
vesti kao primere. Meutim, kada sam malo bolje
razmislio, shvatio sam da bi svaki moj trud da ovo
objasnim bio samo uzaludan pokuaj da sebe oslo-
bodim optube, iznosei ovakvu jednu injenicu pred
svog sagovornika.
Ne, rekao sam. Zaista ne znam.
Ali ja znam, nadoveza se don Huan. Postoji
nekolicina ljudi koji veliku panju posveuju prirodi
svih svojih delanja. Njihova srea se sastoji u tome
to su oni pri izvrenju svakog ina potpuno svesni
da im je vreme ogranieno, pa ba zbog toga svako
njihovo delanje sadri nekakvu udnu silu, njihova
delanja imaju dra ...
Po svoj prilici, don Huanu su nedostajale rei.
Poeao se po slepoonici i nasmeio. Odmah zatim je
sasvim neoekivano zastao kao da je rekao sve ono
to mu se vrzmalo po glavi. Preklinjao sam ga da za-
vri misao koju je poeo da mi saoptava. Ponovo je
seo i nabrao usne.
Delanja sadre silu, rekao je. Naroito onda
kada je u pitanju osoba koja svoje delanje shvata kao
poslednje. Postoji nekakvo udno oseanje sree koje
obuzima kada se dela uz svaki put prisutnu misao da
je to delanje poslednji okraj na zemlji. Predlaem ti
da preispita svoj ivot i da sva svoja delanja posma-
tra iz drugog ugla.
Nisam se sloio s njim. Sreu sam shvatao kao
nekakav nerazdvojiv tok iz kojega nikako ne mogu
da izdvojim svoja delanja, srea je u tome to u
moi da omoguim mojim delima da i dalje teku i
to podsredstvom moje volje, bez obzira ta ja radio
tada, naroito ako ja ba sada uivam u tome. Rekao
sam mu da moje neslaganje nije samo puko oprav-
danje ili nekakva vrsta banalnog verbalizma, ve je
proisteklo iz uverenja da ovaj postojei svet i ja kao
jedinka imamo unapred utvreni tok po kome delamo.
Svi moji napori da osmislim ovo izlaganje su
najverovatnije prilino zabavili don Huana. Smejao se,
klimao glavom, ekao se po kosi i, na kraju, kada
sam ja priao o utvrenom toku, on je bacio eir
na zemlju i svom silinom skoio na njega.
Prestao sam da se smejem njegovom lakrdijaenju.
Zapamti, prijatelju, zapamti dobro, vreme nije
beskonano, istakao je. Eto, ba to je nesrea ljud-
skih bia. Niko od nas nema dovoljno vremena, a tok
tvog vlastitog bia nema nikakvog znaenja u ovom
zastraujuem i nedokuivom svetu.
Taj tvoj utvreni tok pravi od tebe samo jednog
uplaenog oveka, rekao je on. Ako postupa tako,
tvoja dela ne mogu imati nikakvog duha, nikakvu mo
ili magijsku silu dela koje stvara ovek, potpuno sve-
stan da je to njegov poslednji okraj na zemlji. Dru-
gim reima, tvoj utvreni tok te nikako ne moe usre-
iti niti te nainiti monim.
Priznao sam da se plaim razmiljanja o smrti,
pa sam ga zbog toga optuio da u meni stvara silnu
zebnju priajui tako neprestano o smrti.
Ali svi emo umreti, primetio je on.
Pokazao je u pravcu udaljenih brda.
Eno tamo, tamo u daljini, tamo me neto eka,
i to sasvim pouzdano, a ja u se svakako spojiti s
tim to me eka. Ti si moda neto sasvim suprotno
od mene, tebe moda smrt uopte ne eka.
Od srca se nasmejao mom oajnikom reagovanju.
Ja ne elim da razmiljam o tome, don Huane.
Zbog ega?
U svemu tome nema nikakve svrhe. Ako me tamo
u daljini eka neto, zato bih se ja onda uzbuivao
oko toga?
Pa, ja nisam ni rekao da se oko toga treba uzbu-
ivati.
ta bi onda trebalo da radim?
Iskoristi trenutak. Usredsredi svu svoju panju
na sponu izmeu sebe i svoje smrti, ali bez kajanja,
aljenja ili zabrinutosti. Usredsredi svu svoju panju
na injenicu da nema dovoljno vremena i da ba
zbog toga treba da dela krajnje slobodno. Neka svako
tvoje delo bude poslednji okraj na zemlji. Tek pod
takvim okolnostima tvoja e dela imati pravu snagu.
Ako bi o svojim delima razmiljao na drugaiji nain,
stvorio bi dela jednog straljivca, a takva dela bi stva-
rao celog ivota.
Da li je to tako strano biti straljivac?
Nije. Nije ni najmanje strano ako je tvoja na-
mera da postane besmrtan, ali, ako si namerio da
umre, onda ti uopte ne sme da ima vremena za
straljivost, jednostavno zbog toga to te straljivost
nagoni da se oslanja na neto to postoji samo u
tvojim mislima. Takvo stanje moe da ti odgovara
samo dok si uljuljkan mirom, ali posle toga, zastrau-
jui, tajanstveni svet otvara svoje eljusti pred tobom
kao i pred svima nama, a ti e tek tada shvatiti da
svi oni tvoji pouzdani putevi nisu nimalo pouzdani.
Straljivost je sinonim zabrane koja se odnosi na
istraivanje i ispitivanje nae ljudske sudbine.
Nije ba sasvim prirodno iveti sa uvek prisut-
nim razmiljanjima o naoj smrti, don Huane.
Naa smrt nas eka, to je injenica, pa je moda
ba zbog toga ak i ovo to mi sada delamo na po-
slednji okraj na zemlji, ponovio je on uzvienim
glasom. Ja to jednostavno zovem okrajem, jer to nije
nita drugo do borba. Veina ljudi posle okonavanja
jednog dela kree na drugo, bez ikakve borbe ili raz-
miljanja. Jedan lovac ini sasvim suprotno, on vred-
nuje svako delo od trenutka kada postane svestan
svoje smrti on poinje da prosuuje i dela tako kao
da je svaki in njegov poslednji okraj na zemlji.
Jedino bi budali promaklo da primeti da je lovac u
prednosti u odnosu na ostale ljude. Lovac ume svojski
da ceni svoj poslednji okraj. Stoga je sasvim razum-
ljivo da e njegovo poslednje delo biti ujedno i naj-
bolje. Ovakav nain je uivanje. Samo takvo delanje
moe da zatupi otricu njegovog straha.
U pravu si, sloio sam se. Takvu jednu zamisao
je samo teko prihvatiti.
Potrebne su itave godine da ovek sebe ubedi, a
posle toga ponovo slede godine praktinog sleenja u
skladu sa tim. Jedino se iskreno nadam da jo ima
dovoljno vremena.
Kada tako neto kae, ja se silno uplaim, re-
kao sam.
Don Huan me ispitivao ozbiljna lica pri tom.
Rekao sam ti, ovo je jedan udan i nepredvidiv
svet, istakao je. Sile koje vode ljude su nepredvidive
i zastraujue, ali uprkos svemu tome treba osvedoiti
njihovu veliinu.
Prestao je da pria i ponovo mi uputio pogled. Iz-
gledalo je da je bio na samoj ivici dvoumljenja da mi
otkrije neku tajnu, ali uspeo je da se uzdri razvlaei
blag osmeh preko lica.
Da li zaista postoji neto to nas vodi? upitao
sam.
Svakako. Postoje sile koje nas vode.
Moe li mi ih opisati?
Pa, ne bih ba mogao da ih opiem, jedino to
mogu to je da ih imenujem silama, duhovima, vaz-
duhom, vetrovima ili neim slinim tome.
eleo sam da ga jo iskuavam, ali, pre nego to
sam i izustio da kaem bilo ta, on je ve ustao. Zu-
rio sam u njega, zaprepaen. Podigao se jednim je-
---im, gotovo neprimetljivim pokretom jednostavno,
njegovo telo se zgrilo i on se za tili as naao na
nogama.
Ja sam jo razmiljao o neobinoj vetini koja je
potrebna da se telo pokrene tako brzo, jer dok se
podizao, on mi je ujedno nareivao da paljivo sledim
zeca, da ga uhvatim, da ga ubijem, da mu ogulim kou
i da zeje meso ispeem pre sumraka.
Pogledao je prema nebu i rekao mi da imam do-
voljno vremena za sve ovo.
Tog istog trenutka sam krenuo, sledei put kojim
sam iao nebrojeno mnogo puta. Don Huan je iao
iza mene, pratei svaki moj pokret ispitivakim po-
gledom. Bio sam veoma miran, kretao sam se oprezno
i bez ikakve muke sam uspeo da ulovim zeca mujaka.
A sada ga ubij, ree don Huan grubo.
Doao sam do zamke da bih uhvatio zeca. Uhva-
tio sam ga za ui i poeo da ga izvlaim napolje,
kadli me sasvim nenadano obuze oseanje straha. Prvi
put sam doao do saznanja da me za sve ovo vreme
uenja o lovu don Huan uopte nije nauio kako se
ubija divlja. Koliko smo samo vremena probavili lu-
tajui ovom pustinjom, a on, moj uitelj lova, ubio
je samo jednog zeca, dve prepelice i jednu zvearku.
Spustio sam zeca u kavez i pogledao prema don
Huanu.
Ne mogu da ga ubijem, rekao sam.
Zato?
Nikada nisam ubio.
Ali ubio si na hiljade ptica i drugih ivotinja.
Ali pomou oruja, nikako golim rukama.
Ne vidim da u tome ima nekakve razlike. Ve
ti istie vreme za ovog zeca.
Boja don Huanovog glasa okirala me bio je
toliko autoritativan, toliko znalaki samouveren, nije mi
dopustio da iole posumnjam u to da on zna da vreme
koje mi sleduje za ovoga zeca uveliko istie.
Ubij ga! nareivao je on, vie uagrenim i stro-
gim pogledom nego glasom.
Ne mogu.
Urlikao je i govorio kako zec mora da umre. Rekao
mi je da ovaj zec vie ne sme da kroi kroz pustinju,
sva njegova putovanja su gotova. Nisam vie mogao da
se branim, j er je snaga duha koji vodi zeeve dovela
ba ovog u moju zamku, ba pred sam sumrak.
Bio sam zaokupljen itavom jednom serijom misli
i oseanja, kao da su sva ta oseanja bila negde van
mene i kao da su me negde u daljini ekala. Kao ovek
u agoniji, koji je u potpunosti svestan predstojee smrti,
tako sam i ja bio svestan tragedije ovog zeca koji je
upao ba u moju zamku. Za sekundu-dve, kroz svest mi
prostrujae svi oni presudni trenuci iz vlastitog ivota,
oni mnogobrojni trenuci kada sam i ja bio isto to je
i ovaj zec sada.
Pogledao sam zeca i zec je pogledao mene. Zec je
leima bio oslonjen o jedan zid kaveza gotovo da
je bio klupe, jedno tiho i nepokretno klupe. Izmenili
smo po jedan tuan pogled i ba taj pogled koji mi
je predoio tihi oaj, objasnio je moju potpunu identi-
fikaciju sa jadnom i bespomonom ivotinjom.
Do avola s tim zecom i s tim ubijanjem, rekao
sam veoma glasno. Neu da ubijam. Ovaj zec treba
da je slobodan.
Zadrhtao sam od nekakvog dubokog oseanja. Ruke
su mi zadrhtale kada sam pokuao da zeca zgrabim za
ui. Kretao se veoma brzo i ba zbog toga sam promaio.
Pokuao sam ponovo i sapleo se jo jedanput. Bio
sam oajan. Uinilo mi se da u da povratim i zbog
toga sam brzo utnuo zamku, u nameri da je sasvim
unitim i oslobodim zeca. Kavez je bio neoekivano jak
i nije mogao da se razbije tako lako kako sam za-
miljao. Moje oajanje tada preraste u neizdrljivo ose-
anje besa. Svom snagom sam skoio na ivicu kaveza
i to jaom, desnom nogom. Potporni tapovi su popu-
cali. Izvukao sam zeca napolje. Doao je trenutak olak-
anja koji se odmah zatim rasplinuo u bezbrojne, ra-
skomadane i nedefinisane oseaje. U ruci mi je visio
omlitaveli zec. Bio je mrtav.
Nisam znao ta da radim. Obuzee me misli o uzro-
cima smrti ovog zeca. Okrenuo sam se prema don
Huanu. Zurio je u mene. Nekakvo oseanje straha
ledilo mi je telo.
Seo sam pored poveeg kamenja. Imao sam ua-
snu glavobolju. Don Huan je poloio ruku preko moje
glave i tiho mi apnuo na uvo da moram da skinem
kou sa mrtve ivotinje i da zeje meso ispeem pre
nego to se smrai.
Jo jednako mi se povraalo. Don Huan je razgo-
varao sa mnom veoma strpljivo kao da se obraa
nekakvom detetu. Rekao mi je da su sile koje vode
ljude i ivotinje nagnale ovog zeca ba u moju zamku
i da e ba te iste sile privesti i mene mojoj vlastitoj
smrti. Rekao mi je da je smrt ovog zeca poklon za
mene isto tako kao to e i moja smrt biti poklon
za nekoga drugog.
Oseao sam vrtoglavicu. Jednostavno, dogaaji dana
koji je ve jenjavao smrvili su me. Pokuavao sam
da zeca shvatim kao zeca, meutim nisam mogao da
izbriem onaj tajanstveni oseaj identifikacije sa jad-
nom ivotinjicom.
Don Huan mi je rekao da moram da okusim i koji
komad zejeg mesa, makar mrvicu, da bih tako mogao
da procenim ono to sam otkrio.
Ne mogu, pobunio sam se ja jedva ujno.
Mi smo pioni u rukama tih sila, obrecnuo se
na mene. Zato, molim te, raskrsti sa oseanjem vlastite
vanosti i prihvati ovaj poklon onako kako ti dolikuje.
Uhvatio sam zeca bio je topao.
Don Huan se nagnuo i apnuo mi: Tvoja zamka
je bila njegov poslednji okraj na zemlji. Kao to sam
ti ve rekao, njegovo vreme da luta ovom udesnom
pustinjom primaklo se samom kraju.
1 0 P R I H V A T A N J E M O I
etvrtak, 17. avgusta 1961.
im sam iziao iz kola, poalio sam se don Huanu
da se ne oseam dobro.
Sedi, sedi, ree on neno i gotovo da me odvede
do trema, drei me pod ruku. Smeio mi se i neno me
dodirivao po leima.
Don Huan je pre dve nedelje, tanije, etvrtog av-
gusta, tako mi je barem on rekao, promenio taktiku op-
hoenja prema meni i dozvolio mi da gutam pilule
pejotla. Dok sam bio na vrhuncu halucinantnog stanja,
igrao sam se s jednim psom koji je iveo ba u kui
gde se odigravao itav ovaj pejotl-ritual. Don Huan je
ovu moju vezu sa psom objanjavao kao nesvakidanji
dogaaj. Tvrdio je da u trenucima moi, kao u trenu-
cima koje sam doivljavao za vreme pejotl-rituala, svet
obinih stvari ne postoji i nita nije tano i postojano,
tako ni taj pas nije bio postojei pas, ve inkarnacija
Meskalita, boanske moi sadrane u pejotlu.
Posledica ovakvog stanja bile su jedno opte ose-
anje umora i melanholije, plus stanje izuzetno halu-
cinantniih snova i komara.
Gde je tvoj pribor za pisanje? upitao me don
Huan poto sam se smestio na verandi.
Sveske sam ostavio u kolima. Don Huan je otiao
do kola i paljivo izvukao moju belenicu i stavio je
pored mene.
Upitao me da li imam obiaj da sa sobom nosim
belenicu dok se etam. Rekao sam mu da to uvek
inim.
To je ludost, rekao je. Rekao sam ti da nikada
nita ne dri u rukama dok se eta. Nabavi ranac.
Glasno sam se nasmejao. Sama pomisao da svoje
beleke nosim u rancu bila je smena. Rekao sam mu
da od odee uglavnom nosim odelo i to propisno ode-
lo pantalone, prsluk i sako, i da bi takav jedan
ranac prebaen preko ramena, u poreenju sa mojim
odelom izgledao krajnje apsurdno.
Prebaci kaput preko ranca, primeti on. Bolje je
da ljudi misle da si grbavac nego da unitava telo
nosei sve te gluposti na sebi.
Pourivao me da izvadim svesku i da ponem sa
pisanjem. Izgledalo je da se s krajnjim naporom trudi
da mi olaka moje stanje.
Ponovo sam se alio kako oseam fiziku nelagod-
nost i kako me ponovo obuzima udno oseanje tuge
koje sam ve doiveo.
Don Huan se nasmejao i rekao: Ti tek poinje
da ui.
Odmah zatim smo uplovili u dug razgovor. Rekao
mi je da me Meskalito, dozvolivi mi da se igram
s njim, istakao kao izabranog oveka i da e on, bu-
dui da je zaprepaen predskazanjem, poto ja nisam
Indijanac, udahnuti u mene nekakvo tajno znanje. Re-
kao mi je da je i on nekada imao svoga patronata
koji ga je nauio kako da postane ovek od znanja.
Osetio sam da e se desiti neto strano. Ba to
saznanje da sam ja njegov izabranik, plus ta nesum-
njiva snaga njegovih uticajnih moi i razoran efekat
pejotla proizveli su u meni neizdrivo stanje straha i
neodlunosti, ali don Huan nije uopte obraao panju
na moja oseanja, ve mi je savetovao kako bi stalno
trebalo da mislim o udu Meskalita koje se poigrava
sa mnom.
Ne razmiljaj ni o emu drugom, rekao je. Sve
ostalo e doi samo po sebi.
Stajao je uspravljen, milovao me neno po kosi
i govorio mi veoma blagim glasom: Nameravam da
te nauim da postane ratnik isto onako kako sam te
uio da lovi. Moram da te upozorim da moje uenje
o lovu nije od tebe proizvelo lovca niti e ovo uenje
od tebe proizvesti ratnika.
Doivljavao sam nekakav oseaj nezadovoljstva, ne-
kakvu vrstu fizike nelagodnosti, koja se graniila sa
besom. alio sam se na halucinantne snove i none
more koji me nikako nisu naputali. inilo se kao da
je za momenat bio duboko zamiljen i da je zbog toga
ponovo seo.
To su udni snovi, rekao sam.
Ti si oduvek imao udne snove, uzvratio je on.
Ali kada ti kaem, ovoga puta su udniji nego
ikada dosad.
Ne mui se oko toga. To su samo snovi, nita
drugaiji od snova jednog prosenog spavaa, takvi snovi
nemaju nikakvu mo. Ako su takvi, zato onda razbi-
jati glavu oko njih i zato toliko mnogo rei?
Ba ti snovi me mue, don Huane. Da li postoji
neki nain na koji bih mogao da ih zaustavim?
Ne postoji nita. Pusti ih neka se dogaaju, re-
kao je. Sada je red na tebe da prihvati mo, a to
e postii tako to e poeti da izaziva stanje sna.
Kada je izgovorio re stanje sna, njegov glas je
bio tako obojen da me prosto nagnao da pomislim da
tu re istie tako to je upotrebljavao na poseban na-
in. Taman sam poeo da razmiljam o tome kako u
mu postaviti jedno umesno pitanje kadli on ponovo
poe da pria.
Nikada sa tobom nisam razgovarao o stanju sna,
zato to mi je dosad dunost bila da te nauim kako
da postane lovac, rekao je. Lovac nije zabrinut radi
naina postizanja moi i zbog toga su njegovi snovi
samo snovi. Takvi snovi mogu biti veoma dirljivi, ali
oni nisu stanje sna.
to se ratnika tie, on trai mo i jedan od pu-
leva koji vode prema moi je stanje sna. Neko bi mogao
ak i da primeti da je razlika izmeu lovca i ratnika
u tome to je ratnik na putu da otkrije mo, dok lovac
ne zna nita ili zna veoma malo o tome.
Nama nije dostupno da odluimo ko moe da
bude ratnik ili ko moe da bude samo lovac. Takva
jedna odlika je u sferama sila koje rukovode ljudima.
Zbog toga je tvoja igra sa Meskalitom bila jedno vano
predskazanje. Ba te sile su tebe vodile prema meni.
Jedno savreno predskazanje, jedan klovn koji te iz-
vlai na povrinu. Zbog toga sam te uio kako da
postane lovac. I na sve to dolazi jedno savreno pred-
skazanje Meskalito koji se igra s tobom. Da li ti
je jasno sve ovo to ti govorim?
Njegova udna logika je nadolazila i plavila sve
kao ogroman talas plime. Uz pomo njegovih rei stva-
rao sam vizije u kojima sam video sebe kako se pri-
klanjam neem zastraujuem i nepoznatom, neem ne-
prihvatljivom, neem ije postojanje nisam pouzdano
mogao da prihvatim ak ni svojim najrazuzdanijim
fantazijama.
ta bi, po tebi, trebalo da uradim? upitao sam.
Postani sposoban da prihvati mo izazivaj
stanje sna, odgovorio je Ti stanje sna naziva sno-
vima zato to ne poseduje mo. Jedan ratnik, na pri-
mer, budui da traga za dosezanjem moi, stanje sna
nikada ne naziva snovima, po njemu su snovi stvari
postojeeg sveta.
Hoe da kae da se on prema snovima ophodi
kao prema postojeoj stvarnosti?
On sve prihvata onako kako jeste. Ono to su za
tebe snovi, to je za ratnika stvarno. Mora pre svega
da shvati da ratnik nije budala. Ratnik je slobodan
lovac koji lovi mo ratnik nije pijan niti je zalu-
en bilo ime, on ak nema ni vremena niti nameru
da skriva svoje stanje duha, niti da lae samog sebe
ili da napravi bilo kakav pogrean korak. Da bi se
tako neto postiglo, potrebno je uloiti mnogo ta. Sto-
ga je svaki ulog sastavni deo njegovog obinog ivota
za koji mu je trebalo dosta vremena da ga sabere i
zgusne i tako dovede do savrenstva. Ve tako oformljen
ivot, on nee razbacivati, pravei kojekakve gluposti,
kao na primer, da postojee shvata kao neto drugo,
a ne kao ono to je takvo i to kao takvo postoji.
Stanje sna za ratnika je stvarno, jer u takvom
stanju on moe da dela po svojoj volji, on moe da
bira i odbacuje, iz mnotva pojmova da odabira one
koji vode ka moi i, na kraju, on moe da rukovodi
njima i da ih upotrebljava, dok u obinom snu on ne
moe da dela po sopstvenoj volji.
Da li ti, don Huane, smatra da je stanje sna
stvarno?
Svakako, ono jeste stvarno.
U tolikoj meri stvarno, koliko i ovaj na razgo-
vor sad?
Ako ba eli da poredi, mogao bih da kaem
da je stanje sna jo stvarnije od ovog naeg razgovo-
ra. U stanju sna ovek poseduje mo mogue je
menjati stvari, moguno je pronai nebrojeno mnotvo
skrivenih injenica, moguno je sve podvrgnuti kon-
troli svoje svesti.
Kao i uvek, don Huanove premise rasvetljavale
su se u mojoj svesti tek na odreenom nivou. Bez
mnogo muke mogao sam da shvatim njegovu naklonost
prema ideji kojom se istie da je ovek tek u sno-
vima sposoban da radi ono to eli, ali, i pored svega
ovoga, nisam mogao to da prihvatim sasvim ozbiljno.
Ovakav skok je za mene bio isuvie velik.
Za trenutak smo se samo zgledali. Njegovi iskazi
behu nezdravi, ali, uprkos svemu tome, on bee, prema
merilima moje zdrave svesti, jedan od najosetljivijih
ljudi koje sam dosad sreo.
Rekao sam mu da ne mogu da mu verujem kako
snove prihvata kao stvarnost. Tiho se nasmejao, kao
da je znao svu veliinu mog nezavidnog poloaja, da bi
odmah zatim ustao, ne prozborivi ni jednu jedinu
re, i uputio se tako prema kui.
Ja sam jo dugo sedeo prosto oamuen, sve dok
me on nije pozvao da doem iza kue. Napravio je
kukuruznu kau i usuo mi malo u iniju.
eleo sam da neto povie saznam o njegovom
miljenju to se tie ovekovog budnog stanja i da li
takvo stanje uopte ima nekakav poseban naziv. Ali
on nije razumeo ili nije eleo da mi ita kae o tome.
Kako ti naziva ovo to mi inimo sada? upitao
sam, razumevajui pod tim da je ono to smo radili
sastavni deo stvarnosti i kao takav sasvim suprotan
snovima.
Ja to nazivam obedovanjem, rekao je on, ne
prestajui s gromoglasnim smehom.
Ja to zovem stvarnost, odvratio sam ja. Prven-
stveno zbog toga to se ovo nae obedovanje stvarno
deava.
Stanje sna se takoe deava, odgovorio je on
cerekajui se. Ako je ve o deavanju re, sve se
deava deava se lov, deava se hodanje, i smeh
je ono to se deava.
Nisam ba bio do te mere tvrdoglav, pa tako
nisam ni nastojao da se ova stvar razjasni do kraja.
Nisam mogao, ak i pod uslovom da se prebacim van
granica moga shvatanja i tako prodrem u njegovo
misaono polje, zaista nisam mogao da prihvatim nje-
govu premisu. On je po svoj prilici bio oduevljen
mojim oajanjem.
im smo pojeli nau kau, on je, onako prosto
iz navike, primetio da bi trebalo da krenemo u etnju,
ali da ne idemo pustinjom i tek tako lutamo kao to
smo dosad radili.
Ovog puta je drugaije, rekao je. Od sada, pa
ubudue, ii emo na mesta gde obitava mo i ti e
poeti da ui kako se prihvata mo.
Jo jedanput sam pokazao svu svoju zbunjenost.
Rekao sam mu da nisam dovoljno sposoban za takav
jedan poduhvat.
Ma hajde, doi, ti podlee ludim strahovanjima,
rekao je dubokim glasom i neno me pomilovao po le-
ima, smeei se veoma raspoloen. Ja sam pothranji-
vao tvoj lovaki duh. Dopada ti se da sa mnom luta
ovom lepom pustinjom. Sada je suvie kasno da odu-
stane.
Krenuo je prema j ednom osamljenom umarku.
Glavom mi je davao znak da ga sledim. Mogao sam,
na primer, da uem u svoja kola i da napustim i njega
i ovo mesto, ali jasno mi je bilo da vie od svega
volim da tumaram ovom pustinjom, i to u njegovom
drutvu. Dopadalo mi se to oseanje koje me obuzi-
malo u drutvu s njim, oseanje koje mi je predoa-
valo da je ovaj svet zaista vredan strahopotovanja,
da je pun tajanstva, ali isto tako i lepote. Izgleda da
sam ba onakav kako je don Huan govorio o meni,
prevrtljiv, po svoj prilici.
Do kanjona nas je ekalo vieasovno hodanje
ve smo propeaili dobar deo puta, kada se don Huan
zaustavio i seo u senku poveeg kamenja. Iz ranca
sam izvadio nekoliko kolaia, ali on mi je rekao da
ne traim vreme razmiljajui o kolaiima.
Rekao mi je da u sedeti na jednom istaknutom
mestu. Pokazao mi je u pravcu jednog skoro okruglog
kamena, na udaljenosti 10 ili 15 stopa i pomogao mi
da se popnem na vrh. Pomislio sam da e se i on
smestiti na vrhu okruglog kamena, ali umesto toga on
je prevalio nekoliko koraka, uglavnom u samom pod-
noju kamena, jer namera mu je bila da mi da ne-
koliko komada suenog mesa. Rekao mi je, s krajnje
ozbiljnim izrazom na licu, da je meso koje mi je uru-
io meso moi i da ga zbog toga treba vakati veoma
polako i ne treba ga meati sa drugom hranom. Po-
sle toga se uputio ka velikoj senci okruglog kamena i
seo oslonivi se leima o kamen. Izgledao je oputen,
maltene utonuo u san. Ve sam zavrio s jelom, a on
jo ni tad nije promenio poloaj sedenja. Odmah posle
toga se uspravio i glavu usmerio udesno. Izgledalo je
da slua veoma paljivo. 2 ili 3 puta je sevnuo
oima, uputivi mi veoma kratke poglede, digao se na-
glo, sasvim neoekivano, i isto tako iskriavim oima
poeo podrobno da ispituje okolinu, isto onako kako
bi to uradio jedan lovac. Tog istog trenutka ja sam
ostao prikovan za mesto na kome sam stajao, kao za-
leen, jedino su oi mogle da mi se kreu i to prven-
stveno iz elje da pratim njegove pokrete. On se kre-
tao veoma oprezno, i naao se u pozadini nekog pove-
eg kamenja kao da oekuje da se divlja pojavi ba
na ovom mestu, gde smo mi sada. Tada sam shvatio
da se nalazimo na jednom zavoju izrazito lunog obli-
ka, neto nalik zalivu u isuenom kanjonu okruenom
peskovitim oblucima.
Don Huan se sasvim neoekivano pojavio ispred
kamenih gromada i poeo da mi se smei. Rairio je
ruke, zevnuo i krenuo prema kamenu gde sam se na-
lazio. Opte stanje ukoenosti zamenila je oputenost.
ta se desilo? upitao sam apatom.
Odgovorio je, uzvikujui glasno, da oko nas nema
nita od onog zbog ega smo se uzbuivali.
Tog trenutka neto me presee u stomaku. Njegov
odgovor bee nepodesan, a njegovo ponaanje inilo mi
se nekako neubedljivo znao je da uzvikuje glasne
povike iako nije imao tano odreen razlog za to.
Poeo sam da se sputam sa kamena, primenjujui
tehniku klizanja, ali on mi je gromoglasnim glasom
rekao da na tom kamenu treba da provedem izvesno
vreme.
ta to radi? upitao sam.
Seo je i glavu zagnjurio izmeu 2 povea ka-
mena, vrsto uglavljena na osnovi velikog kamena gde
sam se ja nalazio i onda mi je veoma buno saoptio
da dobro osmatra okolinu jer mu je kroz glavu prolo
kao da je neto uo.
Upitao sam ga da moda nije uo urlik neke og-
romne zveri. On je stavio ruku preko uha i prodrao
se veoma glasno, gotovo nervozno, obrazlaui mi kako
ne moe da me uje i kako bi najbolje bilo da svaku
re glasno uzvikujem. Ja ba nisam voleo da viem,
oseao sam se nekako nelagodno, ali on je veoma gla-
sno navaljivao da kaem ono to mi je na pameti. Izvi-
kivao sam kako elim da znam ta se deava, a on mi
je isto tako glasno uzvratio kako u okolini nema ni-
ega. Gotovo da je urlao, u nameri da me pita da li
mi je sa vrha kamena dostupno da opazim neto to
po svojoj neobinosti odudara od okoline. Nisam mo-
gao da mu pruim potvrdan odgovor, to ga ni naj-
manje nije obeshrabrilo, jer me odmah upita kako
izgleda predeo prema jugu.
Tako smo se jedno vreme dovikivali, sve dok mi on
nije dao znak da siem. im sam mu se pridruio,
on mi apnu da je dovikivanje bilo neophodno, da bi
na taj nain oznaili nae prisustvo, radi ega sam
morao da se potrudim da mi mo jedne naroite vo-
dene uvale postane dostupna.
Bacio sam pogled na okolinu i nikako nisam mo-
gao da ugledam nijednu povrinu ispunjenu vodom.
Pokazao mi je da mi upravo stojimo u jednom vode-
nom basenu.
Tu se nalazi voda, proapta on, i mo takoe.
Ovde se nalazi duh koga moramo da izmamimo, jer
moe da se desi da pone da te prati.
eleo sam da to vie saznam o tom navodnom
duhu. On me posavetova da ostanem savreno miran
i da nijednim apatom ili pokretom ne odam nae
prisustvo.
Sasvim je oigledno da je njemu bilo izuzetno lako
da satima ostane potpuno nepokretan, a to se mene
tie, tako neto izdrati bilo je ravno pravom muenju.
Noge su mi utrnule, lea su me bolela, a nekakav
pritisak se gomilao u predelu vrata i lea. Telo
mi je bilo utrnuto i hladno. Bilo mi je veoma ne-
lagodno kada je don Huan konano ustao. On je jedno-
stavno skoio, doekao se na noge i ispruio ruku
prema meni da mi pomogne pri ustajanju.
Dok sam pokuavao da ispruim noge, uinilo mi
se da je lakoa don Huanovog skoka, posle viea-
sovne nepokretnosti, prosto neprirodna. Mojim mii-
ima je bilo potrebno malo vie vremena da povrate
pokretljivost bez koje je normalno kretanje nezamislivo.
Don Huan se osvrnuo unazad da bi se pravilno
orijentisao u kome je pravcu kua. Kretao se neve-
rovatno sporo. Duinu od 3 koraka uzeo je kao od-
stojanje sa kojega sam mogao da ga posmatram pratei
ga. Meandrirao je oko glavnog puta i preao preko njega
4 ili 5 puta i to uvek sa nekog drugog mesta
kada smo konano stigli u njegovu kuu bilo je ka-
sno popodne.
Pokuao sam da od njega neto saznam o doga-
ajima dana koji je protekao. Objasnio mi je da je
svaki razgovor nepotreban. Ali ja sam nebrojeno mno-
go puta morao da mu postavljam pitanja, sve dok se
nismo nali na mestu moi.
Izgarao sam od elje da saznam ta shvata kao
mesto moi i stoga sam se svojski trudio da svako
moje pitanje bude izgovoreno apatom, ali on me
jednim ledenim i prilino strogim pogledom podseti
da je za njega sve to samo puka poslovnost.
Sedeli smo na verandi njegove kue satima. Ja
sam unosio beleke. S vremena na vreme davao mi
je po koji komad suenog mesa, ali u meuvremenu
potpuno se smrklo, to je sasvim omelo moje pisanje.
Pokuao sam da razmiljam o moguim nainima razvi-
janja vlastitog stila u budunosti, ali jedan deo mene
je to odbio i, naravno, nita drugo mi nije preostajalo
nego da zaspim.
Subota, 19. avgusta 1961.
Jue, odmah rano ujutru, don Huan i ja smo se od-
vezli do grada i dorukovali u jednom restoranu. Sa-
vetovao me da ne prenagljujem u izmeni tempa uzima-
nja hrane.
Tvoje telo nije naviknuto na meso moi, rekao
je. Razboleo bi se da prethodno nisi okusio neto od
tvoje hrane.
On sam, jeo je u slast. Kada sam se naalio na
raun toga, on mi jednostavno odgovori: Moje telo
voli sve.
Oko podneva smo ponovo krenuli prema kanjonu.
Nastojali smo i dalje da bunim razgovorom i namerno
stvorenom tiinom, koju smo umeli da odravamo sati-
ma, postanemo uoljivi pred duhom.
Kada smo napustili restoran, don Huan je, ume-
sto da se uputi prema kui, krenuo u pravcu planina.
Prvo smo stigli do nekakvih blagih padina, da bismo
odmah zatim poeli da osvajamo vrh nekakvih visokih
brda. Tu je don Huan izabrao jedno mesto da bi se
odmorio na otvorenom sunanom prostoru koji nije
prekrivala ni jedna jedina senka. Rekao mi je da mo-
ramo da saekamo dok se ne smrkne, a da za to vre-
me ja treba da rukovodim sobom na najprirodniji
nain, koji je podrazumevao i slobodno postavljanje
svih moguih pitanja.
Eno tamo, tamo nas mami onaj duh, rekao je
maltene priguenim glasom.
Gde?
Tamo u bunju.
Kakav je to duh?
Pogledao me ispitivaki i odgovorio:
Bolje je da pita koliko ih samo tamo ima!
Obojica smo se nasmejali. Prilino unezveren na-
stavio sam i dalje sa pitanjima.
Saznae kada se smrkne, rekao je. Jedino nam
preostaje da ekamo.
Nisam znao ta da kaem. Prestao sam da postav-
ljam pitanja.
Ali ba sada nikako ne smemo da prekidamo raz-
govor, istakao je. Ljudski glas privlai duhove. Ovog
trenutka nas neko mami. Mi moramo da budemo pri-
stupani mamcu i zato ne zatvaraj usta.
Doiveo sam jedan idiotski doivljaj praznine. Ni-
sam nikako mogao da shvatim ta u da kaem. On
se slatko nasmejao i pomilovao me po leima.
Ti si zaista odvratan, rekao je. Kada mora
da govori, tebi se jezik zavee. Hajde, vai svoju
gumu.
Lice mu se ozarilo nekakvom veselou kada je
neverovatno brzim otvaranjem i zatvaranjem usta po-
eo da oponaa vakanje gume.
Postoje izvesne stvari o kojima emo od sada pa
ubudue priati samo na mestima moi, nastavio je.
Doveo sam te ovde, jer ovo je tvoj prvi pokuaj.
Ovo je mesto moi i samo ovde moemo da govo-
rimo o moi.
Ja zaista ne znam ta je mo, rekao sam.
Mo je ono ime se bavi ratnik, odvratio je. U
prvo vreme, mo je neto nezamislivo i nedokuivo,
ak je teko razmiljati o njoj. Ti si sada u toj prvoj
fazi. Potom, mo postaje ozbiljniji problem neko
je, moda, ne poseduje, ili neko, jednostavno, ne moe
da shvati da ona postoji, ali, ipak, u ovoj drugoj fazi
potpuno je jasno da neto postoji, neto to se ranije
nije moglo uoiti. Sledei korak ka moi se manifestu-
je kao neto nekontrolisano. Ja nisam dovoljno spo-
soban da reima iskaem kako se pojavljuje pred o-
vekom i ta je ona zaista. Ta mo, u stvari, nije nita,
ali iako takva, ona stvara udo pred oima oveka.
U poslednjoj fazi mo je bivstvujua, neto to kon-
trolie ovekovu delatnost i istovremeno se pokorava
ovekovim zahtevima.
Nastao je kratak zastoj. Don Huan me upita da
li sam ga razumeo. Znao sam da bi bilo smeno da
mu kaem da ga razumem. Izgleda da je primetio moju
obeshrabrenost i prigueno se nasmejao.
Namera mi je da te ba ovde nauim kako se
pravi prvi korak prema moi. Sroio je tu reenicu
kao da mi diktira sadrinu pisma meni upuenog. Hou
da te nauim kako da organizuje stanje sna.
Pogledao me ponovo i upitao da li mi je jasno
na ta on misli. Nije mi bilo jasno. Jedva mi je po-
lazilo od ruke da pratim ta izlae. Objasnio mi je
da organizovanje stanja sna znai imati jednu jezgro-
vitu i pragmatinu kontrolu nad optim stanjem sna,
slino oveku koji treba da kontrolie mogunost iz-
bora u pustinji, kao to je na primer odluiti se, ili
za osvajanje vrha jednog breuljka, ili ostati u seno-
vitoj uvali kanjona.
Ti moe da pone time to e da se bavi
krajnje jednostavnim stvarima, rekao je. Noas, dok
sanja, mora da posmatra svoje ruke.
Glasno sam se nasmejao. Sve je to izgovarao tako
jednostavno, da je zvualo krajnje shvatljivo kao da
mi pria o tome kako da obavim neto sasvim obino
i svakodnevno.
Zato se smeje? upita me iznenaen.
Nije mi jasno kako je mogue da posmatram
vlastite ruke dok spavam?
Vrlo jednostavno, usredsredi oi u pravcu ruku,
evo ba ovako.
Malo je isturio glavu i svom snagom se zagledao
u ruke, ustiju irom otvorenih. Napravio je takvu gri-
masu kojoj nisam mogao a da se ne nasmejem.
Ozbiljno te pitam, kako uopte moe od mene
da oekuje da uradim tako neto? upitao sam.
Samo na nain koji sam ti malopre objasnio,
presee on kao iz rafala. Ti, naravno, moe da po-
smatra sve ono to ti padne na pamet prste na
nogama, na primer, stomak ili ud, ako ti se to dopada.
Ja sam ti predloio ruke, jer, po meni, gledati u sop-
stvene ruke jeste neto najlake. Nemoj da misli da
je to nekakva ala. Stanje sna je isto toliko ozbiljno
kao i vienje ili umiranje ili bilo ta drugo u ovom
zastraujuem i tajanstvenom svetu.
Shvati to kao zabavu. Zamisli kako su ti sve
nemogue stvari dostupne. ovek koji lovi svoju mo,
nema tako rei nikakvih ogranienja u svom stanju sna.
Zamolio sam ga da mi to objasni primerima.
Nema tu nikakvih primera, rekao je. Pogledaj
samo u svoje ruke.
Verovatno da postoji jo mnogo ta to bi mogao
da mi kae, navaljivao sam.
Zavrteo je glavom, pogledao me ispod oka, upu-
ujui mi nekoliko kratkih pogleda.
Svi se mi razlikujemo, konano je izustio. Moda
sve ono to mi je pomagalo da polako napredujem
u periodu uenja, za tebe ne bi bilo ni od kakve ko-
risti. Mi nismo isti mi ak ni izdaleka nismo slini.
Moda bi neka tvoja re bila od velike koristi
za mene.
Jednostavnije bi bilo da pone da posmatra
ruke.
Izgledalo je da prebira po mislima, klatei glavom
as gore as dole.
Bilo ta da posmatra dok sanja, sve to gubi
svoje oblije, ree posle dueg utanja. itav trik
u postizanju stanja sna nije puko posmatranje stvari
ve potpuno odravanje tih stvari u vidokrugu. Stanje
sna je postojee kada ovek uspe da sve same u iu.
Tada nema nikakve razlike izmeu onoga to sanja
i onoga to ti se deava na javi. Da li ti je jasno na
ta mislim?
Priznao sam da i pored toga to sam razumeo ono
to mi je rekao, nisam sposoban da prihvatim njegovu
premisu. Bio sam podstaknut na razmiljanje da u
jednom civilizovanom svetu postoje neki ljudi koji ive
u zabludama i zbog toga ne mogu da razlikuju ta se
desilo u stvarnosti, a ta u mati. Po meni, takvi ljudi
su duhovni bolesnici, i to bez ikakve sumnje, i ja sam
se svaki put, kada bi mi on savetovao da se ponaam
kao luak, oseao veoma nelagodno.
Posle mog podrobnijeg objanjenja, don Huan je
svoje lice razvukao u jednu kominu grimasu, dajui
tako oduka oaju i pomaui se pri tom rukama ko-
jima je dodirivao obraze dok je glasno uzdisao.
Okani se tvog civilizovanog sveta, rekao je. Neka
sve bude onako kako jeste! Niko od tebe ne trai
da se ponaa kao luak. Kao to sam ti ve rekao,
jedan ratnik mora da dosegne savrenstvo, da bi mu
sile za kojima traga bile dostupne. Kako ti, na primer,
posle svega ovog to sam ti izloio, moe da shvati
da jedan ratnik uopte nije u mogunosti da donosi
sud o pojedinanim stvarima.
A to se tie tebe, prijatelju moj, ti koji zna ta
je stvaran svet, ti e se spotai i umreti a da nee
znati kada, samo ako i dalje mora da se povinuje
sposobnosti vlastitog duha da stvarno razdvaja od
nestvarnog.
Oigledno je da nisam sasvim jasno izrazio ono
o emu sam zaista razmiljao. Svaka moja pobuna bila
je jednostavno verbalno izraavanje mog nezadovoljstva
zbog toga to sam sebe doveo u tako nelogian poloaj.
Ja ne pokuavam da te preobrazim u bolesnika
ili luaka, nastavio je don Huan. Ti moe to da
dosegne i bez moje pomoi. Ali sile koje nas vode,
dovele su te meni, a ja sam sve ovo vreme pokuavao
da te nauim da izmeni taj tvoj glupi nain ivota
i da ivi j akim i istim ivotom lovca. Posle toga su
te sile ponovo dovele meni i saoptile mi da bi tre-
balo da ivi nepogreivim ivotom ratnika. Za sada
je oigledno da ti jo ni sad to ne moe. Ali nikada
se ne zna. Mi smo isto toliko tajanstveni i isto toliko
zastraujui, kao i ovaj nepredvidljivi svet, i zbog toga
niko ne zna za ta si sve ti sposoban.
Don Huanov glas imao je prizvuk nekakve skrivene
tuge. eleo sam da mu se izvinim, ali on je ponovo
poeo da pria.
Ti ne mora da posmatra svoje ruke, rekao je.
Kao to sam ti kazao, za predmet posmatranja iza-
beri bilo ta. Ali unapred mora da se odlui za jednu
stvar koju e kasnije nai u snovima. Ja sam za pri-
mer uzeo ruke, jer one su uvek tu, nadomak.
Kada tvoje ruke poinju da menjaju oblije, ti
onda mora da skrene pogled sa njih i da za predmet
posmatranja izabere neto drugo i zatim ponovo da
pogleda u svoje ruke. Dosta vremena je potrebno
da bi se ova tehnika usavrila.
Toliko sam se bio zaneo pisanjem da nisam ni
primetio kada se smrklo. Sunce je ve iezlo sa vi-
dika. Nebo je bilo oblano, i sumrak je bio oigledan.
Don Huan je ustao i uputio nekoliko pritajenih pogle-
da prema jugu.
Hajdemo, rekao je. Moramo da idemo junom
stranom sve dok nam pred oi ne iskrsne jaruga ispu-
njena vodom.
Koraali smo neto oko pola asa. Teren po kome
smo se kretali izmenio se za tili as i tako smo sa-
svim neoekivano upali u predeo goleti. Tu se nalazilo
jedno veliko okruglo brdo sa davno izgorelim hrasto-
vim umarkom. Ono je liilo na elavu glavu. Uputili
smo se ka njemu. Pomislio sam da e don Huan po-
eti da se penje uz veoma blagu strminu, ali umesto
toga on se zaustavio i zadrao onaj krajnje oprezni
poloaj tela. inilo se da se njegovo telo skupilo, i tako
skupljeno odavalo utisak jednog sasvim drugog zaseb-
nog tela koje je za trenutak zadrhtalo. Onda se on
ponovo opustio i poeo da hoda hramajui. Prosto
nisam mogao da shvatim kako je njegovo telo moglo
da ostane uspravno, poto su mu miii bili prilino
oputeni.
Tog istog trenutka uzdrmao me jak nalet vetra.
Don Huan se okrenu u pravcu vetra, prema zapadu.
Nije napregnuo ni jedan jedini mii da bi se okre-
nuo, nimalo se nije naprezao, kao to bih ja uradio
ako bi trebalo da se okrenem. inilo mi se da don
Huanovo telo vuku nekakve spoljanje sile. Kao da
je neko drugi odredio pravac usmerenja njegovog tela.
Neprestano sam zurio u njega. On me gledao is-
kosa. Na licu mu se ocrtavala odlunost i jasan cilj.
Celo njegovo bie bilo je krajnje koncentrisano, te
meni nije nita drugo preostalo nego da, u udu, zu-
rim u njega. Nikada nisam bio u situaciji koja je
iziskivala ovakvu udnu koncentraciju.
Ali sasvim neoekivano, njegovo telo poelo je da
se trese, kao da je on potpuno nenadano poliven mla-
zom hladne vode. Jo jedan trzaj tela, da bi odmah
posle toga poeo da se kree kao da se nita nije de-
silo.
Krenuo sam za njim. Gazili smo po goletnim brdi-
ma sa istone strane, sve dok nismo izbili na sredini
deo tu se don Huan zaustavio, okrenuvi lice pre-
ma zapadu.
Na mestu gde smo stajali vrh brda nije bio tako
zaobljen i gladak kao to nam se inilo izdaleka. Tu
se nalazila jedna peina ili zasvoena uvala, blizu
samog vrha. Osmotrio sam je s krajnjom preciznou,
jer je i don Huan radio to isto. Jedan nov jaki nalet
vetra rashladi mi kimu. Don Huan se okrenu prema
jugu i jednim brzim pogledom prelete preko junog
predela.
Eno tamo! proaputao je i pokazao mi nekakav
predmet na zemlji.
Naprezao sam oi da bih video. Zaista se neto
nalazilo na zemlji, moda 20 metara odavde. Pomenuti
predmet je imao nekakvu svetlu nijansu mrke boje.
U trenutku kada sam ga pogledao tresao se. Svu pa-
nju sam usredsredio na njega. Bio je bezmalo okrugao
i inilo se kao da je sklupan podseao je na
sklupanog psa.
ta je to? apatom sam upitao don Huana.
Ne znam, uzrvatio je apatom, ne podiui pogled
sa predmeta. Na ta tebe podsea?
Rekao sam mu da me podsea na psa.
Isuvie je veliko za psa, ree on znalaki.
Napravio sam nekoliko koraka prema predmetu,
ali don Huan me neno zaustavi. Ponovo sam buljio
u predmet. Sada sam ve jasno mogao da zakljuim
da je to nekakva ivotinja koja spava ili je mrtva.
Mogao sam skoro da vidim i njenu glavu ui su joj
strile kao u vuka. Tog trenutka sam bio
ubeen da je posredi nekakva sklupana ivotinja. Po-
mislio sam da bi to moda moglo biti nekakvo mrko
govee. Tu svoju pomisao sam doapnuo don Huanu.
Odgovorio mi je da je predmet izrazito zbijene mase
i da ba zbog te svoje karakteristike nikako ne bi
mogao biti govee, sem toga i ui su mu zailjene.
ivotinja je zadrhtala jo jedanput, zbog ega sam
tek tada primetio da je iva. Lepo sam mogao da vi-
dim kako die, iako joj dah nije imao nikakvu ritmiku.
Dah joj je nalikovao na hropac. Tog trenutka sam
doao do iznenadnog saznanja.
To je ivotinja koja umire, doapnuo sam don
Huanu.
U pravu si, uzvrati mi on apatom. Ali koja je
to ivotinja?
Nisam mogao da izdvojim osobine koje bi je ka-
rakterisale kao jednu posebnu ivotinju. Don Huan je
veoma oprezno zakoraio prema ivotinji. Krenuo sam
za njim. Do tada se ve prilino smrailo, zbog ega
smo morali da odmaknemo jo 2 koraka napred,
da bi ivotinju imali na vidiku.
Pazi, apnuo je don Huan. Ako je ovo ivo-
tinja koja umire, moe se desiti da u poslednjem
hropcu skoi na nas.
Ma ta da se deavalo sa ivotinjom jasno se
moglo videti da stoji na zadnjim nogama, da joj je
disanje nepravilno, da joj se telo gri, ali da pored
svega toga ne menja svoj sklupani poloaj. U jednom
trenutku, meutim, jedan strahovito jak gr jedno-
stavno je podigao ivotinju sa zemlje. uo sam urlik
zveri i video ivotinju kako iri noge. Njene kande
su bile vie nego strane, stvarale su oseaj gaenja.
Kad je rairila noge, ivotinja se izvrnula u stranu i
stropotala se poleuke.
uo sam nekakvo snano rezanje i uzbuen don
Huanov glas: Spaavaj se!
Ba sam to i radio. Poeo sam da se verem prema
vrhu brda neverovatno brzo i spretno. Kada sam bio
na polovini puta prema vrhu, pogledao sam iza sebe
i video don Huana kako stoji na istom mestu. Mahnuo
mi je da siem. Siao sam.
ta se desilo? upitao sam potpuno bez daha.
Mislim da je ivotinja mrtva, rekao je.
Oprezno smo krenuli prema ivotinji. Leala je
rasprostrta na leima. Kada sam se pribliio ivotinji,
umalo da nisam zaurlao od straha. Shvatio sam da jo
nije mrtva. Telo joj je jo i tad podrhtavalo. Noge
koje su jo lebdele u vazduhu strahovito su podrhta-
vale. ivotinja je bila u poslednjim trzajima.
Iao sam ispred don Huana. Novi trzaj pokrenuo
je ivotinjsko telo, tako da sam mogao da vidim njenu
glavu. Okrenuo sam se prema don Huanu prestraen.
Gledajui ivotinjsko telo, moglo bi se zakljuiti da je
sisar, iako je imala kljun kao ptica.
Buljio sam u nju do sri prestravljen. Moja svest
je pokuavala da poveruje. Zanemeo sam. Nisam mo-
gao da izustim ni jednu jedinu re. Nikada u svom
ivotu nisam svojim ulima posvedoio o neem nalik
takvoj udnoj prirodi. Pred mojim oima se nalazilo
neto neuverljivo. eleo sam da mi don Huan prui
neke podatke o ovoj neverovatnoj ivotinji, ali ja ni-
sam mogao da izustim pravu re promumlao sam
neto. On je zurio u mene. as sam gledao njega, as
ivotinju, da bi mi odmah zatim neto prostrujalo
kroz svest i smestilo me u postojeu situaciju, tako
da sam tog trenutka mogao da razaznam ta je u
stvari ta tajanstvena ivotinja opkoraio sam je i
podigao sa zemlje. Bee to jedna ogromna grana od-
lomljena sa nekog od bunova. Prilino je nagorela,
a po svoj prilici nekoliko komada nagorelog drveta
koje je vetar oduvao i ubacio ih u granu stvarali
su sliku ogromne iskolaene i sklupane ivotinje.
Tako je boja ugljenisanog drveta doprinela da se u
odnosu na zelenu boju zelenila stvori svetlosni kontrast
svetlomrke boje.
Nasmejao sam se vlastitoj gluposti i prilino uzbu-
en objasnio don Huanu da je vetar koji je produ-
vavao kroz granu stvorio u naoj svesti opsenu i
nama se uinilo da je to ivotinja. Pomislio sam da e
mu se dopasti nain na koji sam protumaio ovu zago-
netku, ali on se okrenuo i poeo je da se penje prema
vrhu brda. Krenuo sam za njim. Puzio je sa unutranje
strane ulegnua koje je liilo na peinu. To nije bila
rupa ve jedno uplje udubljenje u sitnom peskovitom
kamenu.
Don Huan je pokupio nekoliko omanjih granica
da bi oistio prainu koja se nagomilala na dnu udu-
bljenja.
Moramo da se oslobodimo ovih vrea, rekao je.
Dao mi je znak da sednem i kazao da se rasko-
motim, jer namera rnu je bila da ovde noimo.
Poeo sam da govorim o grani, ali on me uutkao.
Ono to si uradio nije nikakva pobeda, istakao
je. Ti nisi umeo da se prepusti jednoj lepoj sili, sili
koja je jednoj obinoj grani udahnula ivot.
Rekao mi je da u prvu pobedu stei tek ako kre-
nem za silom i ponem da je sledim sve do onog
trenutka dok svet postojee stvarnosti ne pone da
nestaje. Nije izgledao ni ljut, ni razoaran zbog ovak-
vog mog postupka. Umesto toga, on je ponavljao
svoju tvrdnju, da je ovo samo poetak i da mi je tek
potrebno vreme da ovladam silom, da je osetim i da
rukujem njom. Neno me potapao po ramenima i
naalio se, rekavi da sam ja osoba koja jo od ro-
enja zna ta je stvarno a ta nije.
Bio sam zbunjen. Poeo sam da se izvinjavam zbog
sopstvene samouverenosti radi koje sam uvek bio du-
boko ubeen u ispravnost svojih naina.
Ne obaziri se na to, odgovorio je. Grana je
bila prava ivotinja i zaista je ivela u dodiru sa si-
lom. Ono to je oivelo granu, to je bila sila, ista ve-
tina kao u stanju sna, vetina odravanja u vido-
krugu. Da li ti je jasno?
Poeleo sam da mu postavim jo jedno pitanje, ali
on me bre-bolje uutka i ree kako bi trebalo da
ostanem potpuno miran, ali budan tokom cele noi
i da e samo on s vremena na vreme da prozbori koju
re. Rekao mi je da duh koji ve poznaje njegov
glas moe da bude savladan postojeim zvukom i zbog
toga moe da nas ostavi same. Objasnio mi je da
sama zamisao o postizanju moi ima ozbiljne prizvuke.
Pomenuta sila je razarajua snaga koja bi oveka lako
mogla odvesti u smrt i zbog toga ovakvoj sili treba
prii krajnje briljivo. Da bi postao raspoloiv prema
moi, moram to initi sistematski i uvek sa velikom
opreznosti.
To podrazumeva da ovek treba da osvedoi svoje
postojanje glasnim govorom ili bilo kakvom vrstom
bune aktivnosti, a onda ovakav buan i glasan vid
postojanja treba zameniti razvuenom i neprikosno-
venom tiinom. Kontrolisani prasak i kontrolisana ti-
ina treba da oznae jednog ratnika. Rekao mi je da
bi najbolje bilo da u svesti drim sliku ivog udo-
vita, to je mogue due. U stanju potpune kontrole,
ne gubei svest i ne obeshrabrujui se nikakvim uzbu-
enjem ili strahom, mogao bih da dosegnem stanje
zaustaviti postojei svet. Istakao je da sam u tre-
nutku kada sam potrao uz brdo da sauvam svoj i-
vot, bio ba u stanju zaustavljanja postojeeg sveta.
Takvo stanje je spoj straha, strahopotovanja, moi i
smrti rekao mi je, i zavrio da je ovakvo stanje
veoma teko ponoviti.
apnuo sara mu: ta razume pod tim zaustav-
ljanje postojeeg sveta'?
Besno me pogledao, pre nego to mi je odgovorio
da je to samo jedna vrsta tehnike koju uvebavaju oni
koji tragaju da dosegnu mo, tehnika ije se savren-
stvo sastoji u tome da se svet koji poznajemo dovede
u stanje kolapsa.
1 1 U D UH U R ATNIK A
Dovezao sam se do don Huanove kue, u etvrtak
31. avgusta 1961. godine, i ak pre nego to sam ga
pozdravio, zabio je glavu u prozorsko okno mog auto-
mobila, nasmeio mi se i rekao: Moramo da prevali-
mo dobar deo puta do mesta moi, a sada je ve
podne.
Otvorio je vrata mojih kola, seo do mene na
prednje sedite i naredio mi da vozim prema jugu,
otprilike oko 70 milja, onda smo skrenuli
ka istoku na 1 prljav put i sledili ga sve dok
nismo stigli do planinskih litica. Parkirao sam kola
pored puta u udubini koju je izabrao don Huan radi
toga to je to mesto bilo dovoljno skrovito da auto-
mobil ostane neprimeen. Odatle smo pravo krenuli
prema vrhu niskih brda, prelazei preko ogromnog i
pustog ravniarskog predela.
Kada se spustio mrak, don Huan je izabrao jedno
mesto za prenoite. Zahtevao je savrenu tiinu.
Sledeeg dana jedva da smo neto prezalogajili i
nastavili smo na put prema istoku. Nismo vie bili
okrueni retkim cestarima ve bujnim i zelenim pla-
ninskim bunjem i drveem.
Negde u kasno popodne popeli smo se na vrh
jedne dinovske kosine u ijoj se osnovi nalazila jedna
konglomeratska stena i zbog toga podseala na zid.
Don Huan je seo i rukom mi dao znak da sednem i ja.
Ovo je mesto moi, rekao je posle kratke pauze.
Ovo je mesto gde su nekada davno sahranjivali rat-
nike.
Tog istog trenutka jedna vrana nas je nadletela,
grakui. Don Huan je pogledom pratio njen let i to
sa izuzetnom panjom.
Taman sam poeo da ispitujem tu stenu, jer u-
dilo me kako i gde su mogli zakopavati te ratnike,
kadli me on dotae po ramenu.
Ne tu, budalo jedna, ree smeei se. Tamo
dole.
Pokazao je na polje, odmah ispod nas, na dnu
okomite litice, nakrivljene prema istoku objasnio
mi je da je polje o kome je re okrueno prirodnim
kamenim bedemom. Sa mesta gde sam sedeo mogao
sam da vidim jedan predeo sa oko 100 jardi u
preniku, pa je ba zbog toga izgledao kao savren
krug. Gusto grmlje je prekrivalo povrinu celog tog
predela, tako da je kamenje bilo potpuno skriveno.
Ja ne bih ni primetio taj savreni kruni oblik predela,
da mi ga don Huan nije pokazao.
Rekao mi je da postoje itave skupine takvih
mesta, razbacane u jednom prijanjem svetu starih
Indijanaca. Takva mesta nisu ba prava mesta moi,
kao neka brda ili kompleksi zemlje koji su boravite
duhova, ve mesta prosvetljenja, gde ovek moe da
se naui, gde moe da razrei nedoumice.
Sve to treba da uradi jeste da doe ovde,
rekao mi je. Ili da provede no na ovoj steni, da
bi mogao da sabere svoje emocije.
Hoemo li ovde provesti no?
To mi je na poetku bilo palo na um, ali me
jedna mala vrana upozorila da to ne radim.
Pokuao sam da malo vie saznam o toj vrani,
ali on me uutkao napravivi jedan nestrpljiv pokret
rukom.
Pogledaj onaj krug od oblutaka, rekao je. Do-
bro ga upamti, a onda e te jednog dana jedna vrana
odvesti na jedno od ovih mesta. Ukoliko je krug sa-
vreniji, utoliko je vea njegova mo.
Da li se kosti ratnika jo i sad ovde pokopavaju?
Don Huanovo lice izraavalo je uenje koje je
on artikulisao sranim smehom.
Ovo nije groblje, odgovorio je. Niko ovde nije
sahranjen. Istina je da sam rekao da su ovde jednom
zakopavali ratnike, ali nisam to dobro sroio, j er sam
mislio na ratnike koji su dolazili ovde, i zakopavali se
u zemlju za jednu no ili za 2 dana ili za moda
dui vremenski period, uglavnom uslovljen njihovom
potrebom. Nikako nisam mislio da su kosti mrtvih
ljudi ovde pokopavane. Mene groblja ne interesuju.
U njima nema nikakve moi. Mo je u kostima rat-
nika, premda ta mo gasne u kostima pokopanim u
grobljima. Mo je jo jaa u kostima mudraca, iako
je praktino nemogue nai ih.
Reci mi, don Huane, ko moe biti ovek od
znanja?
Bilo koji ratnik moe postati ovek od znanja.
Kao to sam ti rekao, ratnik je jedan nepogreivi lo-
vac koji traga za postizanjem moi. Ako uspe u svom
traganju, onda on moe biti ovek od znanja.
ta ti . . . ?
Rukom mi je dao znak da utim i tako prekinuo
moje pitanje. Ustao je, dao mi znak da krenem za
njim i otpoeo sputanje niz istonu stranu strmine.
Na gotovo vertikalnoj povrini postojala je jedna
prava utabana staza koja je izbijala na kruni teren.
Polako smo probijali na put, osvajajui korak po
korak opasnu stazu, a kada smo dospeli do najnieg
nivoa, don Huan me, zaustavljajui se, sprovede kroz
gusti hrastov umarak i tako smo izbili u sredinji
deo kruga. Odmah zatim je prigrabio nekoliko debe-
lih, suvih grana i jednu omanju povrinu oistio od
praine, da bi imali gde da sednemo. I mesto na kome
smo sedeli bilo je savreno okruglo.
Nameravao sam da te zakopam ovde i da tu
ostane cele noi, rekao je. Ali znam da jo nije
vreme. Ti ne poseduje mo. Zakopau te samo za
kratko vreme.
Sama pomisao da sa svih strana treba da budem
okruen zemljom uplaila me i zato sam ga upitao
kako on to planira da me zakopa. Zacerekao se po-
put deteta i poeo da skuplja granice. Nije dozvolio
da mu pomaem oko sakupljanja granica, ve mi
je rekao kako bi trebalo da sednem i da ga ekam.
Granice koje je sakupio bacio je u unutranji
deo pravilnog kruga. Onda mi je naredio da legnem
i glavu okrenem prema istoku, dok mi je ispod glave
podmetnuo kaput, a telo uokvirio jednim kavezom.
Kavez je napravio tako to je izlomljene granice za-
badao u duini od dve i po stope, gde je kao osnova
posluilo rastresito blato granice koje su pri sa-
mom vrhu bile zailjene posluile su kao potpora za
dugake tapove koji su oblikovali kavez i davali mu
izgled otvorenog kovega. Zatvorio je kutijasti kavez,
tako to je dugake tapove prekrio granicama i li-
em, pritiskujui mi ramena. Omoguio mi je da mi
glava viri zajedno sa kaputom koji mi je sluio kao
jastuk.
Onda je uzeo jedan podeblji komad suvog drveta,
upotrebljavajui ga kao tap za kopanje, odmah zatim
je uklonio blato koje me okruivalo i sa tim istim
blatom je zatvorio kavez.
Zidovi kaveza su bili toliko vrsti, a lie tako
dobro postavljeno, da ni grudvica blata nije mogla da
se odroni i padne unutra. Slobodno sam mogao da
pomaknem noge i zbog toga sam prosto mogao da
se klizam.
Don Huan mi je rekao da ratnik uglavnom tako
pravi kavez da jednostavno moe da sklizne unutra i
da ga onda iznutra zapeati.
ta se deava ako sluajno nabasaju ivotinje?
upitao sam. Mogu li one da riju po blatnjavoj po-
vrini i tako provale u kavez i povrede oveka koji
je unutra?
Ne, jedan ratnik oko toga uopte ne treba da
razbija glavu. Za tebe je to problem, jer ti ne pose-
duje mo. to se ratnika tie, on je voen svojim
nepokolebljivim ciljem i tako moe da se odbrani
od svega. Nita njega ne moe da uznemiri ni pacov
ni zmija, ak ni planinski lav.
Radi ega se oni zakopavaju, don Huane?
Radi prosvetljenja i moi.
Onda me obuze neko prijatno oseanje potpunog
mira i zadovoljstva itav svet je poivao u miru.
Tiina je bila neuobiajena, na momente ak uznemira-
vajua. Nisam bio naviknut na takvu vrstu tiine. Hteo
sara da izustim neto, ali on me uutkao. Posle kraeg
vremena, mir ovog mesta podstae moje raspoloenje.
Poeh da razmiljam o sopstvenom ivotu i doiveh meni
ono prisno oseanje tuge i pokajanja. Rekoh mu da ja
ne zasluujem da budem na ovom mestu, da je njegov
svet jak i matovit a da sam ja slab i da je moj duh
izopaen zbog okolnosti moga ivota.
Grohotom se nasmejao i zapretio mi kako e mi
glavu prekriti blatom, ako i dalje nastavim da priam
budalatine. Ree mi da sam ovek. I tako kao svaki
ovek, zasluujem sve ono to je ovekova sudbina
radost, bol, tugu i borbu isto tako i saznanje da
priroda poslova kojima se ovek bavi nimalo nije zna-
ajna sve dok ovek dela kao ratnik.
Utiavajui glas gotovo do apata, rekao mi je da
ako stvarno oseam da mi je duh izopaen, trebalo
bi samo da ga usredsredim proistim, usavrim, jed-
nostavno zato to za nae ivote nema vrednije dunosti
od ove. Ne usredsrediti duh znai traiti smrt, a to je
isto kao i traiti nita, budui da e nas oseanje smrti
obuzimati uprkos svemu.
Napravio je jednu dugu pauzu da bi odmah zatim
glasom koji odaje duboku samouverenost rekao: Tra-
gati za savrenstvom duha ratnika je jedina dunost
vredna ovog oveanstva.
Njegove rei imale su mo katalizatora. Osetio sam
teinu svih mojih preanjih dela kao nekakav nesno-
ljiv i pregolem teret koji gui itavo bie. Priznao sam
da za mene nema nikakve nade. Poeo sam da plaem
dok sam priao o vlastitom ivotu. Rekao sam kako
sam dugo lutao i da sam zbog toga postao neosetljiv
na bol i tugu, izuzev u posebnim prilikama, i to je-
dino onda kada bih postao svestan svoje usamljenosti
i bespomonosti.
Nita nije rekao. Zgrabio me ispod pazuha i izvukao
iz kaveza. Uspravio sam se i seo kada se udaljio od
mene. On je takoe seo. Nekakva nelagodna tiina se
uvukla izmeu nas. Pomislio sam da mi to on daje vre-
mena da saberem svoj ivot. Dograbio sam belenicu
i onako iz nervoze poeo da krabam.
Osea se kao list preputen na milost i nemilost
vetra, zar ne? prozborio je konano buljei u mene.
Tano sam se tako oseao. Izgledalo je da saue-
stvuje sa mnom. Rekao mi je da ga moje raspoloenje
podsea na jednu pesmu koju je poeo tiho da pevui
njegovo pevanje bilo je veoma prijatno, a rei iz
pesme su me ponele: Toliko sam daleko od neba gde
sam roen. Nepregledna nostalgija opseda moje misli.
Sada poto sam usamljen i tuan kao list na vetru,
zaplaem ponekad, ponekad ak enjivo elim da se
nasmejem. (Que lejos estoy del cielo donde he nacido.
Ummensa nostalgia invade mi pensamiento. Ahora que
estoy tan solo y triste cual hoja al viento, quisiera
Ilorar, quisiera reir de sentimiento.)
Dugo nismo prozborili ni re. Tada on konano
razbi tiinu.
Od dana tvog roenja, na ovaj ili onaj nain, neko
neto ini tebi, rekao je.
Tako je, potvrdio sam.
I svi ti ine neto protiv tvoje volje.
Istina je.
Zbog toga si sve do sada bio bespomoan kao
list na vetru.
Tako je, ba tako.
Ja mu rekoh da su okolnosti moga ivota ponekad
bile unitavajue. Sluao je veoma paljivo, ali ja
nikako nisam mogao da zakljuim da li se slae ili je
iskreno zadubljen u moju priu, sve dok nisam pri-
metio da pokuava da sakrije osmeh.
Bez obzira koliko se tebi dopadalo da saaljeva
sebe, mora da promeni takvo stanje, odgovorio mi je
neno. To nije u skladu sa ivotom ratnika.
Nasmejao se i ponovo otpevao pesmu, ali ovog puta
intonirao je samo pojedine rei rezultat takvog pe-
vanja bee jedna smena tubalica. Naglasio mi je da
je moja sklonost prema toj pesmi prvenstveno iz raz-
loga to u svom ivotu nisam radio nita drugo do
traio nedostatke u svemu i zbog toga tugovao. Nisam
mogao da se prepirem sa njim. Bio je u pravu. Ali
pored svega verovao sam da imam dovoljno razloga da
opravdam oseanja jednog bespomonog lista na vetru.
Najtea stvar na svetu je prihvatiti duhovnost
jednog ratnika, rekao je. Nema nikakve svrhe tugo-
vati, aliti se i nalaziti opravdanja u tome, verujui
da je uvek neko taj drugi ko je kriv, da nam uvek
neko neto smeta. Niko nikome ne moe da uini neto
protiv njegove volje, barem ne ratniku.
Ti si sada ovde sa mnom, zato to eli da bude
sa mnom. Trebalo bi da na sebe primi punu odgo-
vornost i tek kada to uradi, sama zamisao da si pre-
puten na milost i nemilost vetra bie neprihvatljiva.
Ustao je i poeo da rui kavez. Blato je vratio na
mesto odakle ga je i doneo i paljivo razbacao sve ta-
pove po hrastovom umarku. Onda je krug prekrio
granicama koje su sada bile ostaci kaveza, ostavljajui
tako ovaj predeo kao da ga nikada nita nije dotaklo.
Izrekao sam svoj sud o njegovoj umenosti. Odvra-
tio mi je da bi svaki dobar lovac mogao da sazna da
smo nas dvojica pohodili ovo mesto, bez obzira na
svu opreznost koju smo preduzeli, jer ljudski tragovi
ne mogu potpuno biti izbrisani.
Seo je skrtenih nogu i rekao mi da sednem to
udobnije i posmatram mesto gde me zakopao i da tako
postojan ostanem sve dok oseanje sete ne iezne.
Ratnik se pokopava da bi otkrio mo, a ne da
bi plakao, u nastupu samosaaljenja, rekao je.
Pokuao sam da pruim nekakvo objanjenje, ali
on me zaustavi nestrpljivo zamahujui rukom. Izjavio
je da je morao da me izvue iz kaveza i to to pre,
jer moj duh nije mogao da prihvati takvo stanje i da
se on uplaio da e takvo jedno mesto porazno delovati
na moju jo i tad blagu duhovnost, pa bi me sve to
moglo povrediti.
Samosaaljenje nije u skladu sa oseanjem moi,
nastavio je. Duhovnost ratnika zahteva postizanje sa-
mokontrole, a istovremeno i potiskivanje vlastite li-
nosti.
Kako to moe da se izvede? upitao sam. Kako
on istovremeno moe da se kontrolie i potiskuje
vlastitu linost?
Teka je to tehnika, kazao je.
Izgleda da je razmiljao da li da nastavi razgovor
ili ne. Dva puta je bio na samoj granici da izusti
neto, ali uspeo je da se savlada, a kao posledica tog
premiljanja bese jedan smeak koji je zatitrao na
njegovom licu.
Ti jo nisi raskrstio sa tugom, rekao je. Jo i
sad se osea slabim i eto ba zbog toga nema svrhe
govoriti o duhovnosti ratnika.
Bezmalo itav 1 sat protekao je u potpunoj
tiini. Onda me on sasvim neoekivano upita da li
sam uspeo u ovladavanju vetine stanja sna o kojoj
me uio. Marljivo sam uvebavao i mogao sam posle
ogromnog naprezanja da dosegnem nivo kontrole nad
svojim snovima. Don Huan je bio u pravu kada je
rekao da se svakom uvebavanju moe pristupiti veoma
lako, kao razonodi, na primer. Prvi put u svom ivotu
prosto sam izgarao od elje za snom.
Do tanina sam mu ispriao o svom napretku.
Donekle je bilo veoma lako postii vetinu odra-
vanja slike vlastitih ruku, poto sam prethodno savla-
dao vetinu da sebe primoram da ih gledam. Moje
vizije, premda ne uvek vizije mojih ruku, trajale su
veoma dugo sve dok na kraju ne bih izgubio kontro-
lu i predao se obinim, nerazgovetnim snovima. Nisam
imao nikakvo jasno htenje kada sam se predavao kon-
centraciji usmerenoj na posmatranje ruku ili bilo kom
drugom predmetu mojih snova. To se deavalo jedno-
stavno. U datom trenutku ja bih se setio da prvo mo-
ram da posmatram ruke, a tek onda okolinu. Bilo je
itavih noi, meutim, kada to uopte nisam mogao
da ponovim.
Izgleda da je bio zadovoljan ovim i eleo je da
sazna koji su obino ti predmeti koje otkrivam u svo-
jim vizijama. Svoje misli nisam mogao da usredsredim
ni na ta posebno i odreeno, pa sam zbog toga is-
crpno poeo da objanjavam jedan komarni san koji
sam usnio prethodne noi.
Nemoj toliko da zapada u matu, rekao je, sa
nekakvom oporou u glasu.
Istakoh mu da sam nastojao da se setim svih po-
jedinosti iz mojih snova. Od trenutka od kada sam
poeo da uvebavam posmatranje sopstvenih ruku, sno-
vi su poeli da me proganjaju, a u meni se u tolikoj
meri razvio oseaj prizivanja snova da sam mogao da
se setim svakog minuta koji je protekao za vreme
trajanja snova. Na sve to on mi je odgovorio da je
ta energija utroena na prizivanje najsitnijih detalja,
samo nepotrebno rasipanje snage, jer pojedinosti i pot-
puna jasnost uopte nisu ni od kakvog znaaja.
Obini snovi postaju veoma slikoviti i jasni istog
onog trenutka kada poinje da organizuje stanje sna,
naglasio je. Ta slikovitost i jasnost su samo kao jedna
ogromna prepreka, a ti koji tome toliko pridaje zna-
aja gori si od svih koje sam dosad sreo. U tebi je
manija najgore vrste. Ti zapisuje sve ono to ti doe
pod ruku.
U trenucima lucidnosti, vrsto sam bio ubeen da
je sve ono to radim potpuno ispravno. Istrajavajui
u prizivanju najsitnijih detalja iz snova, dospeo sam
do stanja u kome sam u potpunosti bio svestan pri-
rode vizija koje su mi se javljale dok sam sanjao.
Okani se toga! rekao je zapovedniki. To uopte
ne pomae. Sve to to radi odvaja te od osnovne svrhe
postizanja stanja sna, koje je samo po sebi kontrola
i mo.
Legao je, pokrio je oi eirom i poeo da pria,
ne udostojivi me ni jednim jedinim pogledom.
Namera mi je da te podsetim na sve vetine koje
mora da uveba, kazao je. Pre svega, ti mora da
usredsredi pogled na svoje ruke i neka ti to bude
polazna taka. Onda pogled skreni na druge predmete
i posmatraj ih brzim i kratkim pogledima. Usredsredi
pogled na to vie stvari moe. Zapamti da jedino
onda ako gleda brzo, slike ostaju postojane. Posle
toga se ponovo vrati na ruke.
Svaki put kada pogleda ruke prua ti se prilika
da obnovi snagu koja ti je potrebna za stanje sna,
pa zato na poetku ne zagledaj mnogo ostale stvari.
Svaki put 4 predmeta e ti biti dovoljna. Ka-
snije moe proiriti taj vidokrug sve dok pogledom ne
obuhvati ono to eli, ali im slike ponu da me-
njaju svoja mesta, osetie da gubi kontrolu, pa zbog
toga pogled odmah usredsredi na svoje ruke.
Onda kada oseti da neogranieno dugo moe da
gleda u predmete, bie spreman za novu vetinu.
Sada u te poduiti u jednoj novoj vetini, ali od tebe
oekujem da je upotrebi tek kada bude spreman.
utao je bezmalo 15 minuta. Konano se us-
pravio i pogledao.
Sledei korak u organizovanju stanja sna je da
naui da putuje, rekao je. Na isti nain na koji
si nauio da gleda u ruke trebalo bi da u sebi pro-
budi htenje da se kree, da odlazi na razliita mesta.
Pre svega, treba da odredi mesto svoga putovanja.
Izaberi neko tebi najpristupanije mesto tvoju ko-
lu, na primer, park ili kuu nekog tvog prijatelja, a
onda poeli da ide tamo.
Ova tehnika je veoma teka. Za nju je potrebno
da izvri dve dunosti. Mora da poeli da ode
na nekakvo naroito mesto, a onda kad ovlada tom
tehnikom, morae da naui da kontrolie vreme na
svojim putovanjima.
Kada sam pribeleio sve ovo, osetio sam se kao
budala. Jednostavno, beleio sam njegove luake savete
udarajui se po glavi da bih to lake mogao da ih
pratim. Osetio sam kako me zapljuskuje val pokajnikog
oseanja i zbunjenosti
ta mi to radi, don Huane, upitao sam ga
nesvestan tog pitanja.
Izgledao je iznenaen. Malo se zagledao u mene,
a onda se nasmeio.
Neprestano mi postavlja jedno te isto pitanje.
Ja tebi nita ne radim. Ti dosee mo, ti traga za
njom, a ja te vodim.
Povio je glavu u stranu i ispitivaki me pogledao.
Jednom rukom me uhvatio za glavu, a drugom za poti-
ljak i pokrenuo mi glavu u pravcu naprednazad.
Vratni miii su mi bili prilino zategnuti, tako da mi
je ovo drmusanje dobro dolo, jer miina tenzija je
za tili as iezla.
Don Huan za trenutak pogleda prema nebu, kao
da neto ispituje.
Vreme je da krenemo, izustio je oporim glasom
i ustao.
Ili smo prema istoku sve dok nismo izbili na mali
umarak u dolini izmeu 2 brda. Bilo je gotovo 5
po podne. Onako uzgred je rekao da bismo na tom
mestu mogli da prenoimo. Pokazao je prema drveu
i rekao da se voda nalazi negde u blizini.
Napregao je telo i poeo da njui vazduh kao i-
votinja. Mogao sam da vidim kako se njegovi stomani
miii gre i to u veoma kratkim razmacima. Naredio
mi je da i ja to isto radim kako bih sam mogao da
otkrijem gde se nalazi voda. Pokuao sam da ga opo-
naam, ali onako preko volje. Posle 5 ili 6 minuta
brzog disanja osetio sam vrtoglavicu, ali moje nozdrve
su se proistile, na meni do sada neobian nain, tako
da sam mogao da omiriem rene vrbe, ak sam mo-
gao da odredim gde se nalazim.
Don Huan mi je naredio da se odmorim nekoliko
minuta, a onda mi je rekao da ponovo ponem da
njuim. Druga tura bila je mnogo jaa. Jasno sam
mogao da osetim lak povetarac koji je dopirao od
renih vrba i dolazio sa moje desne strane. Uputili smo
se u tom smeru i pronali, na razdaljini od dobrih
etvrt milje, neto nalik movari sa ustajalom vodom.
Obili smo movaru i uputili se prema blago uzdignutoj
visoravni. Visoravan bee obrasla u gust hrastov u-
marak.
Na ovom mestu se veru planinski lavovi i neke
manje zveri iz roda maaka, ree don Huan onako
uzgred, kao neto sasvim obino.
Potrao sam prema njemu, a on je na to prasnuo
u smeh.
U normalnim prilikama, ja ovde uopte ne bih
ni doao, naglasio je. Ali ova vrana mi je pokazala
ba ovaj pravac. Verovatno da se ovde krije neto
neobino.
Da li mi zaista moramo da budemo ovde, don
Huane?
Naravno da moramo, jer da nije tako, mirne due
bih zaobiao ovo mesto.
Bio je krajnje nervozan. Rekao mi je da paljivo
sluam ono to e mi on rei.
Jedino to se moe uraditi na jednom ovakvom
mestu jeste dati se u potragu za lavovima, rekao je.
Zato u te nauiti kako se to radi.
Postoji poseban nain na koji se moe napraviti
zamka za vodene pacove koji ive po okolnim lagunama.
Oni slue kao mamci. Zidovi kaveza se prave tako da
se mogu veoma lako sruiti i zbog toga se veoma otri
koii postavljaju sa svih strana kaveza. Koii se ne
vide kada se zamka podigne, oni deluju jedino onda
kada neto padne na gornju povrinu kaveza i u tom
sluaju zidovi kaveza poinju da se rue i padaju na
donju osnovu kaveza, a koii se zabadaju u sve ono
to upadne u zamku.
Nisam u potpunosti razumeo ta je mislio, pa je
on nacrtao dijagram na zemlji i pokazao mi da ako
se boni tapovi kaveza zabodu u stoerne rupe koje se
nalaze u osnovnim ivicama kaveza, kavez e se sruiti
usled najmanjeg pritiska sa vrha.
tapovi nisu bili nita drugo do zailjene otre
granice jednog debelog drveta, rasporeene na sve
strane oko ivice kaveza i vrsto zabodene u svaku
od ivica.
Don Huan objasni da se obino donosi teka gomila
kamenja i postavlja preko mree tapova koji su spo-
jeni sa kavezom i pomalo izviruju iznad kaveza. Kada
planinski lav nabasa na zamku, primamljen vodenim
pacovima, on obino pokuava da je razbije, rijui
kandama iz sve snage, a tada bi zailjene granice
probole njegove ape i maka bi tada u besu skoila
i povukla bujicu kamenja koja bi se onda nemilosrdno
sruila na njenu glavu.
Jednog dana e ti moda zatrebati da uhvati
planinskog lava, nastavio je. Oni se odlikuju poseb-
nom snagom. Neverovatno su snalaljivi i zbog toga
jedino moe da ih zaludi ako ih rani ili ih na-
mami mirisom renih vrba.
Zapanjujuom brzinom i vetinom uspeo je da
postavi zamku i posle malo dueg ekanja ulovio je
tri zdepasta glodara, veoma slina vevericama. Rekao
mi je da sakupim punu ruku vrbovih granica, popada-
lih po obali movare i naterao me da ih protrljam po
odei. I on je to isto uradio. Onda je opet onako
brzo i veto ispleo dve jednostavne korpice od barskih
trski i sakupio jednu poveu gomilu nekakvog zelenog
rastinja i malo blata iz movare i sve to odneo do
visoravni gde se sakrio.
U meuvremenu, glodari nalik vevericama poeli
su veoma glasno da skie.
Don Huan je razgovarao sa mnom iz svog skrovita
i rekao mi da uzmem drugu korpu i napunim je bla-
tom i biljkama, pa da se tako zajedno sa punom
korpom popnem na neke grane oblinjeg drveta, u
neposrednoj blizini zamke za glodare.
Zatim mi je don Huan rekao kako on uopte ne
eli da povredi ni maku ni glodare i da ba zbog
toga namerava da preko lava baci blato, ako se desi
da nabasa na zamku. Kazao je da budem na oprezi
i udarim maku, tek onda kad on to uradi, ne bih
li je tako uplaio. Istovremeno me posavetovao da
budem krajnje obazriv, da mi se ne bi desilo da
padnem sa drveta. Poslednje to me posavetova bilo
je da ostanem miran i jedino me tako niko nee
moi primetiti, jedino tako mirnog i stopljenog sa
granama.
Nisam mogao da vidim gde se don Huan nalazi.
Pitanje glodara postalo je ak preglasno, a i tama je
osvajala sve vie i vie, tako da sam jedva mogao da
razaznajem najkarakteristinije obrise predela na kome
smo se nalazili. A onda sam sasvim iznenada uo ne-
kakav um u mojoj neposrednoj blizini, um jedva uj-
nog grebanja apa i prigueni izdisaj nekakve ivotinje,
veoma sline maki, i tiho rezanje, to po svoj prilici
bese uzrok prestanka cike glodara. Bio sam ba na pra-
vom mestu odakle sam mogao da vidim tamnu masu
ivotinjskog tela, ba ispod drveta na kome sam se
nalazio. Pre nego to sam i mogao da se uverim da
je to planinski lav, ta tamna masa ivotinje jurnula
je prema zamci, ali pre nego to je stigla bila je po-
goena neim to je nateralo da uzmakne. Zavitlao sam
svojom korpicom, ba onako kako mi je don Huan
rekao da to uradim. Promaio sam, ali sam zato uspeo
da napravim veliku buku. Tog istog trenutka od don
Huana poletee rafali prodornih usklika, od ega su
me podilazili marci, dok je maka izuzetno spretno
izvela skok u pravcu visoravni i iezla.
Don Huan je i dalje vikao nesmanjenom estinom,
to je trajalo jedno izvesno vreme, da bi mi odmah
posle toga naredio da siem sa drveta, pokupim kavez
zajedno sa vevericama, treim korakom krenem pre-
ma visoravni i to pre dojurim do njega.
Neshvatljivo kratko je trajalo sve to i ja sam se
ve nalazio pored don Huana. Ree mi da oponaam
njegove povike to vernije umem i da tako zbunjujem
lava i drim ga na odstojanju, da bi on za to vreme
pronaao kavez i oslobodio glodare.
Poeo sam da viem, ali nisam mogao da postignem
isti efekat. Zbog uzbuenosti oko svega toga glas mi
je zvuao hrapavo.
Objasnio mi je da moram da potisnem svu svoju
uzbuenost i viem onako kako me oseaj nosi, zato
to je lav jo bio negde u blizini. Onda sam i ja sa-
svim nenadano, u potpunosti bio svestan cele situacije.
Lav je zaista postojao, zbog ega sam i ja poeo da
aljem rafale prodornih usklika.
Don Huan se gromoglasno smejao. Dopustio mi je
da malo urliem a onda mi ree da ovo mesto mora-
mo da napustimo to pre, zato to lav nije lud i da
ve verovatno ovog trenutka kree prema nama.
Nema sumnje da e se dati u potragu za nama,
rekao je. Bez obzira kako oprezni bili, ostaviemo za
sobom trag irok kao Pan amerikenova pista.
Pratio sam don Huana u stopu. S vremena na vre-
me on bi zastajao za tren da oslune. U jednom tre-
nutku poeo je da juria u sve gui mrak ume, a
ja sam ga pratio ispruenih ruku koje sam maltene
drao ispred sebe, da bih se zatitio od bezbrojnih
grana.
Konano smo dospeli u podnoje visoravni gde smo
i ranije bili. Don Huan me upozori da ukoliko nam
poe za rukom da se popnemo do vrha, a da nam
lav tom prilikom ne nanese nikakvu povredu, tek onda
moemo da kaemo da smo bezbedni. On je krenuo
prvi, s namerom da mi pokae put. Poeli smo da
se penjemo tek onda kada se smrklo. Nisam znao kako,
ali sledio sam ga sa toliko samopouzdanja, pa je svaki
moj korak bio odraz potpune samouverenosti. Kada
smo bili gotovo blizu samog vrha, zauo sam urlik ne-
kakve neobine ivotinje. Malne da je zvualo kao
mukanje krave, s tom razlikom to su zvuni intervali
bili dui, a melodija, ako se to uopte moglo nazvati
melodijom, neto grublja.
Penji se! Penji se! povikao je don Huan.
Uzverao sam se na vrh, u potpunoj tami, predvo-
en don Huanom. Kada je on stigao do zaravnjenog
vrha visoravni, ja sam ve sedeo i borio se za dah.
Stropotao sam se na zemlju. Pomislio sam za tre-
nutak da je vizbuenje bilo preveliko za njega, ali on
se samo smejao mom bezglavom penjanju. Nekoliko
sati smo sedeli u potpunoj tiini, a onda smo krenuli
nazad prema mojim kolima.
Nedelja, 3. septembra 1961.
Kada sam se probudio, don Huana nije bilo u kui.
Pre nego to se on vratio, ja sam bio prilino uposlen
prebiranjem po svojim zabelekama, ak sam imao
i vremena da iz okolnog hrastovog umarka sakupim
nekoliko suvaraka. Poeo je da se smeje mojoj podnev-
noj navici obedovanja, ali i on je s prilinim apetitom
navalio na moje sendvie. Rekao sam da je sve ono
to se desilo s planinskim lavom za mene krajnje zbu-
njujue. Kada se svega toga prisetim, uini mi se
krajnje nestvarnim. Izgledalo je da je sve bilo tako
ureeno da ba meni ide naruku. Dogaaji su takvom
brzinom sledili jedan za drugim da ja jednostavno ni-
sam imao vremena da se plaim, ali ipak dovoljno
vremena sam imao za dogaanja, to ne znai da sam
dovoljno vremena imao da razmiljam o okolnostima
vlastitog ivota. Vodei zabeleke, jedno pitanje mi je
palo na pamet, pitanje koje se odnosilo na moj su-
sret sa planinskim medvedom da li sam ga zaista
video. Suva grana mi je jo bila u sveem seanju.
To je bio planinski lav, rekao je don Huan za-
povedniki.
Da li je to bila prava ivotinja od krvi i mesa?
Razume se da jeste.
Rekao sam mu da je lakoa celog ovog dogaaja
pobudila u meni sumnju. Izgledalo je kao da je lav
ekao ba na tom mestu i da je ba istreniran onako
kako je don Huan isplanirao radnju celog tog dogaaja.
Nije mu smetala barana paljba mojih sumnjiavih
opaski. Glasno mi se nasmejao.
E, ba si jedan smean ovek, rekao je. Svojim
oima si video i svojim uima uo maku. Bila je ba
ispod drveta na kome si se nalazio. Zbog renih vrba
joj nije polo za rukom da te nanjui i skoi na tebe.
Rene vrbe neutraliu svaki miris, tako da se ak i make
liavaju takvog zadovoljstva. Nosio si sa sobom itavu
gomilicu zadenutu za skut.
Rekoh mu da ne sumnjam u ono to on izlae,
ali da mi je sve to se desilo te noi krajnje neobino,
u poreenju sa dogaajima iz mog svakidanjeg isku-
stva. U jednom trenutku, dok sam beleio svoje zapa-
anje, u meni se javilo ak j adno oseanje koje me do-
velo do pomisli da je don Huan moda na sebe pre-
uzeo ulogu lava. Ja sam, meutim, morao da odbacim
tu pomisao, j er sam zaista video tamno oblije etvo-
ronone ivotinje kako juria prema zamci da bi odmah
zatim skoila na visoravan.
Zato si se tako unervozio? upitao me. To je
bila samo jedna velika maka. Na ovim planinama
ima na hiljade takvih maaka. Da se kladimo. Kao
i obino, ti svu svoju panju usredsreuje na pogre-
ne stvari. Stvarnu sutinu stvari ne menja predmet
dogaanja to moe biti lav a mogu biti i moje
pantalone, na primer. Tog trenutka tvoja oseanja bila
su ispunjena sadrinom onoga na ta si obraao panju.
Nikada do sada u ivotu nisam ni video ni uo
jednu toliko veliku divlju maku koja se unja. Samo
kada bih pomislio na to, tog istog trenutka bih preao
preko injenice da me samo nekoliko stopa delilo
od nje.
Don Huan je paljivo sluao dok sam se ja pri-
seao celog dogaaja.
Otkud toliko strahopotovanja prema velikoj ma-
ki? upita me lica razvuenog u ispitivaki gr. Toliko
si puta bio u neposrednoj blizini ivotinja koje ive
u okolini i nikada ih se nisi plaio. Da li voli make?
Ne volim ih.
E, pa to onda mora da prevazie. Svrha ove
lekcije nije u tome kako loviti lavove.
U emu je onda?
Jedna mala vrana mi je pokazala ba ono mesto
izuzetno po poloaju, pa sam ba zbog toga na tom
mestu video da mi se prua prilika da ti utuvim u
glavu, da u potpunosti shvati na koji nain duhovnost
jednog ratnika uslovljava akciju.
Sve ono to si uradio prole noi, uraeno je
besprekorno i to u jednom prilino uravnoteenom sta-
nju duha. Bio si u stanju potpune kontrole svesti a
istovremeno si potisnuo svoju linost iz sebe kada si
skoio sa drveta, zgrabio kavez i potrao prema meni.
Strah te nije paralizovao. A, onda, malne na vrhu str-
mine, kada se prolomio lavlji urlik, poeo si da se
kree sasvim slobodno. Sasvim pouzdano mogu da
tvrdim da nikako ne bi mogao da poveruje ta si
sve uradio kada bi sada na primer pogledao tu istu
strminu. Postigao si stepen potiskivanja linosti i kon-
trole nad sobom. Nisi potrao gonjen maninim stra-
hom, nisi ak ni zapiao pantalone od straha, ve si
sasvim mirno krenuo i uspeo se uza strmi zid litice,
u potpunom mraku. Mogao si, na primer, da skrene
sa staze i da se strmoglavi sa litice. Pre svega, da bi
se popeo uz taj zid, u potpunom mraku, bilo je po-
trebno da istovremeno ue u sebe i izae iz sebe.
Eto takvo jedno stanje, ja zovem duhom ratnika.
Ali na sva ta njegova objanjenja ja sam mu od-
govorio, da je sve ono to sam uradio prole noi je-
dino posledica straha, a nikako rezultat postignutog
stanja kontrole j potiskivanja linosti.
Znam ja to ree on smeei se. Ja sam jedino
poeleo da ti pokaem da moe da podstakne sebe
da prekorai neke svoje unutranje granice, jedino pod
uslovom, ako postigne pravilno stanje duha. Svaki
ratnik izgrauje stanje svog vlastitog duha. Ti toga nisi
bio svestan. Strah te uveo u ratniko stanje duha, ali
sada kada sve zna o tome, nita te ne moe spreiti
da dosegne takvo jedno stanje.
Poeleo sam da se upustim u raspravu sa njim, ali
moji razlozi nisu bili dovoljno razloni. Obuzelo me je
oseanje neke bezrazlone uznemirenosti.
Dobra je stvar uvek delovati u takvom stanju,
nastavio je on. Takvo jedno stanje proisti oveka.
Divno si se oseao kada si se popeo na vrh strmine.
Zar ne?
Rekao sam mu da razumem sve ono to misli, ali
ipak sam osetio da bi krajnje idiotski bilo ovo nje-
govo uenje primeniti na svakodnevni ivot.
Duh ratnika je potreban pri izvravanju svakog
pojedinog ina, rekao je. Kada toga nema, ovek po-
staje izopaen i ruan. Nema sile u ivotu koja bi po-
stojala bez ovakvog duha. Pogledaj samo sebe. Sve
te vrea i rastuuje. Ti jadikuje, ali se i ivi sa
uvek prisutnim oseanjem da te svi ljudi oko tebe
primoravaju da igra onako kako oni sviraju. Ti si
list preputen na milost i nemilost vetra. U tvom i-
votu nema nikakve moi. Kako je to runo oseanje.
Ratnik je ujedno i lovac. On proraunava svaki
elemenat. Eto to je kontrola. Ali kada je proraunava-
nje zavreno poinje akcija. On onda kree. To je
naputanje vlastite linosti. Ratnik nije list preputen
na milost i nemilost vetru. Niko ne moe da ga gura,
niko ne moe da ga nagovori da radi stvari protiv
svoje volje ili da utie na sudove njegovog zdravog razu-
ma. Ratnik je podeen da preivi, i on je kadar da pre-
ivi na najbolji od svih moguih naina.
Dopala mi se njegova tvrdnja, premda mi se ui-
nila nestvarnom. inila se veoma jednostavnom u po-
reenju sa sloenim svetom u kome ja ivim.
Nasmejao se mojim stavovima, a ja sam se, ne
poputajui, drao tako da mi ratniki duh nikako
ne bi mogao pomoi da prebrodim oseanje uvree-
nosti i ponienja od ljudi sa kojima se sreem u svom
svakodnevnom ivotu, kao to, na primer, ne bi mogao
da mi pomogne ni u nekakvoj pretpostavljenoj situaciji,
gde jednog oveka zlostavlja neki drugi surov i zlo-
ban, ali moan ovek.
Zagrmeo je od smeha i priznao da je odgovarajui
primer potpuno umesan.
Ratnik bi mogao da bude povreen, ali nikako
uvreen, rekao je. Ratnika ne vrea nijedan postu-
pak ljudi iz njegove sredine, sve dok on sam dela u
skladu sa odgovarajuim stanjem duha.
Prole noi nisi se osetio ni najmanje uvreenim
zbog lova. Sama injenica da nas je gonio lav nije
te nimalo naljutila. Nisam uo da si mu tiputio bilo
kakvu psovku, niti sam uo da tvrdi kako on uopte
nema pravo da nas sledi. Taj lav bi mogao biti jedan
od najokrutnijih i najzloestijih koje si ti do sada
uopte sreo. Ali ti o tome uopte nisi razmiljao dok si
se borio da izmakne njegovim kandama. Najhitnija
stvar u celoj toj situaciji bila je da preivi. A to si
sve sjajno izveo.
Da si bio sam, na primer, i da te je lav sustigao
i da te je krvniki ranio, ti se ak nikada ne bi po-
alio, niti bi te takav jedan in uvredio.
Ne moe se rei da je ratniki duh nedostian,
ni za tebe, ni za bilo koga drugoga. Ovakvo stanje je
potrebno oveku da bi mogao da balansira, da ne
padne u ambis.
Objasnio sam mu na koji nain ja razmiljam.
Lav o kome je re i ljudi iz moje ivotne sredine nisu
jedno te isto, barem u odnosu prema meni, j er to se
ljudi tie, barem donekle sam upoznat sa prikrivenim
lukavstvima ljudi, dok o lavu tako neto uopte ne
znam. Ono to me vrea kada su ljudi u pitanju, to
je njihov podmukli nain prilaenja drugim ljudima.
Znam, znam, potvrdi don Huan strpljivo. Do-
speti do stanja ratnikog duha nije tako jednostavno.
To je prava revolucija. Posmatrati lava, vodene paco-
ve i ljude u jednoj te istoj ravni jeste jedna savrena
osobina ratnikog duha. Za tako neto je potrebna
mo.
1 2 B I T K A Z A M O
etvrtak, 28. decembra 1961.
Krenuli smo na put rano ujutru. Prvo sam vozio pre-
ma jugu, da bih kasnije skrenuo prema istoku, prema
planinama. Don Huan je poneo tikve s hranom i vodom.
U kolima smo se potkrepili, pa smo tek posle toga
krenuli u obilazak.
Koraaj tik uz mene, rekao je. Za tebe je ovo
nepoznat predeo, a u sluaju da se izgubi, sve mo-
gunosti da se snae ravne su nuli. Sada kree u
potragu za postizanjem moi i sve ono to uradi,
vrednovae se. Obrati panju na vetar, naroito u smi-
raj dana. Posmatraj kada vetar pone da menja pravce
i tako stane da ugroava tvoj stabilan poloaj, zbog
ega u uvek morati da te branim.
ta emo da radimo u tim planinama, don
Huane?
Ti e tragati za postizanjem moi.
Mislio sam ta emo doslovno da radimo gore?
Nema nikakvog odreenog plana kada je posredi
potraga za postizanjem moi. Potraga za postizanjem
moi ista je kao i lov na divlja. Lovac lovi samo ono
to iskrsne pred njim. Zbog toga on uvek mora da
bude spreman.
Sada zna ta sve treba da radi kada vetar pone
da duva pred sam smiraj dana, i tako, ukoliko se
prepusti vetru, moe da dosegne do moi. Ali po-
stoje i druge stvari koje ti ne poznaje, a koje su
isto kao i vetar sredite moi u odreenim trenucima
i na odreenim mestima.
Mo je neto neuhvatljivo, rekao je. Nije mo-
gue dotai je prstima i rei ta je to stvarno mo.
To je nekakva vrsta oseanja koje ovek ima u kon-
taktu sa nekim stvarima. Mo je neto to je deo o-
vekove linosti. Ona je svojina oveka. Moj dobrotvor
bi, na primer, mogao da odvede oveka u samrtniko
stanje jednim jedinim pogledom. ene bi usahnule tog
istog trenutka kada bi ih on kojim sluajem pogledao.
I pored svega toga, on ne razboljeva ljude svaki put,
to se deava jedino onda kada to postane potreba nje-
gove moi.
Na koji nain izabira ljude koje e onemoguiti
boleu?
To ne znam. Ni on sam to nikada nije znao.
Takva je mo. Ona ti nareuje, a ipak te slua.
Traga za postizanjem moi je hvata u klopku,
da bi je odmah zatim sklonio u skladite kao sopstveni
plen. Tako se poveava unutranja mo, pa zbog toga
i postoje sluajevi da ratnik koji poseduje toliko mno-
go unutranje moi postaje mudrac.
Kako se sakuplja mo, don Huane?
E, to je jedno sasvim novo oseanje. To pre svega
zavisi od toga kakva je ratnikova linost. Moj dobro-
tvor je bio ovek estoke prirode. On je mo sakupljao
ba zahvaljujui estokom senzibilitetu. Sve to je ra-
dio, bilo je jako i neposredno. Zahvaljujui njemu, u
meni je ostalo seanje na to da kroz stvari treba otro
prodirati. Sve to se deavalo u njegovom ivotu, de-
avalo se na taj nain.
Rekao sam mu da ne razumem kako mo moe
da se sakuplja pomou takvog jednog oseanja.
Ne postoji nain na koji se tako neto moe
objasniti, rekao je posle dueg utanja. Ti to mora
da uradi sam.
Pokupio je tikve s hranom i prebacio ih preko
ramena. Dodao mi je tapi sa osam komadia suenog
mesa vrsto nataknutih na drvenom iljku tapia i
naterao me da ga okaim oko vrata.
Ovo je hrana moi, rekao je.
Zbog ega je ovo hrana moi, don Huane?
Ovo je meso jedne ivotinje koja je posedovala
mo. Ovo je meso jednog jelena. Moja unutranja mo
me odvela do njega. Ovo meso e nam trajati nedelja-
ma, a moda ak i mesecima, ako zatreba. Uzmi ne-
koliko komadia ovog mesa i vai ga s vremena na
vreme, ali mora pri tom potpuno da ga savae.
Dopusti da mo lagano sklizne u tvoje telo.
Krenuli smo u etnju. Bilo je bezmalo 11
pre podne. Don Huan me podseti da ne smem da ga
izgubim iz vida.
Posmatraj vetar, upozorio je. Ne dozvoli da te
vetar prevrne i nikako mu ne dopusti da te umori.
vai hranu moi i krij se iza mene. Meni vetar nee
naneti nikakvo zlo, mi smo u dosluhu.
Poveo me do staze koja je vodila pravo u visoke
planine. Dan je bio oblaan, a kia samo to nije
pala. Jasno sam mogao da vidim niske kine oblake
i maglu, gore u planinama, kako se polako sputa
prema nama.
etali smo se ne progovorivi ni re, sve negde
do oko 3 sata po podne. vakanje suvog mesa bilo je
zaista okrepljujue, dok je traganje za iznenadnim pro-
menama strujanja vetra postalo jasna tajanstvena du-
nost i razvila se do tog stepena da je moje telo
moglo da oseti promene mnogo pre nego to bi
se one i desile. Osetio sam da mogu da otkri-
jem talase vetra kao vrstu pritiska na gornjem
delu grudnog koa, tanije u predelu bronhija. Svaki
put kada bih predosetio nalet vetra, grudi i grlo bi
me zagolicali.
Don Huan je za trenutak zastao i pogledao na
okolinu. Prvo je stao da bi se orijentisao, a onda se
okrenuo udesno. Primetio sam da i on takoe vae
suvo meso. Bio sam veoma sve i prilino potkrepljen.
Dunost koja mi je nalagala da postanem svestan sva-
kog pokreta vetra toliko me obuzela da ja uopte ni-
sam bio svestan vremena.
Odetali smo se do jedne duboke uvale, a onda
smo se uspeli na jednu malu zaravan na strmoj stra-
ni jedne ogromne planine.
Don Huan se popeo na jednu ogromnu stenu na
samom kraju zaravni i pomogao mi da se i ja popnem.
Stena je bila tako smetena da je podseala na ku-
polu na vrhu okomitih zidina. Na kraju sam morao u
sedeem stavu da obiem oko stene, pridravajui se
za povrinu petama i rukama. Bio sam mokar od sop-
stvenog znoja, zbog ega sam morao da suim ruke
vie puta.
Na drugoj strani mogao sam da vidim ogromnu,
uplju peinu, u neposrednoj blizini planinskog vrha.
Podseala je na ogroman hodnik isklesan u steni. Bee
to kamen od peskovitih naslaga kome je vetar dao
oblik jednog balkona sa 2 stupa.
Don Huan mi ree da emo tamo kampovati, jer
to mesto je veoma bezbedno, zato to je previe uplje
da bi bilo jazbina za lavove ili bilo koje druge grab-
ljivice, previe otvoreno da bi bilo sklonite za pacove
i veoma vetrovito za insekte. Nasmeja se i izrazi da
je ovo idealno mesto za ljude, jer nijedno drugo ivo
bie ne bi moglo da opstane na takvom jednom mestu.
Penjao se kao planinska koza. Bio sam zadivljen
njegovom udesnom vetinom.
Polako sam klizio niz stene do mesta gde sam
sedeo. Onda sam pokuao da se izvuem uz jednu
stranu planine, da bih tako mogao da dospem do pla-
ninskog grebena. Nekoliko poslednjih jardi potpuno
su me iscrpli. Onako u ali, upitao sam don Huana
koliko mu je godina. Pomislio sam da je za osvajanje
ovog planinskog grebena na nain kako je on to izveo
potrebno da ovek bude besprekorno vitak i mlad.
Ja sam onoliko mlad koliko elim da budem,
rekao je. Oseaj mladosti je takoe stvar unutra-
nje moi. Ako sakuplja mo, tvoje telo e biti spo-
sobno za neverovatne podvige. Suprotno tome, ako ulu-
do rasipa mo, ti e uvek biti debeli, stari ovek.
Celom svojom duinom greben je jednom svojom
stranom bio okrenut prema istoku, a drugom prema
zapadu, dok je otvoreni deo, u obliku balkona, bio
okrenut prema jugu. Iao sam prema zapadnom kraju.
Vidik je bio izvrstan. Kia nas je obmanjivala i zbog
toga bi se svakome moglo uiniti da jedan proziran
pokriva visi nad ovom nizinom.
Don Huan izrazi da imamo dovoljno vremena da
izgradimo zaklon. Ree mi da napravim gomilu od
onoliko kamenja koliko mi moje sposobnosti doputaju
da ih sakupim i donesem na greben, dok e on za to
vreme skupljati granice za krov.
U roku od jednog sata sazidao je na istonom
kraju grebena zid debljine jedne stope. Zaklon je bio
oko dve stope dugaak i 3 stope visok. Ispleo je ne-
koliko svenjeva od granica koje je sakupio, povezao
ih u jednu celinu i napravio krov, osiguravi ga sa dve
duge motke, zailjene pri vrhu. Tu se takoe nalazila
jo jedna motka iste duine, privrena uz krov, i na
laj nain je bila potpora u zidu sa suprotne strane,
tako da je ovaj na zaklon podseao na visoki sto sa
3 noge.
Don Huan je skrtenih nogu sedeo ispod tek na-
pravljenog sklonita, na samoj ivici balkona. Rekao
mi je da sednem do njega, sa njegove desne strane.
Proricalo je vreme, a mi nismo izustili ni jednu je-
dinu re.
A onda don Huan prvi prekinu utanje. Ree mi
tiho, maltene apatom, da moramo da radimo neto,
kao da smo na primer u nekoj nepredvienoj situaciji.
Pitao sam ga koja je odreeno moja dunost, na ta
mi on odgovori da treba da se zaposlim oko pisanja
i da piem tako kao da sam za svojim radnim stolom
i potpuno se predam inu pisanja. Ali jednog trenutka
on poe da me gurka laktom, na ta ja podigoh pogled
sa svojih pisanija i pogledah u pravcu koji mi je on
pokazivao svojim oima. Upozori me da, bilo ta da
vidim ne smem da izgovorim ni jednu jedinu re. Samo
je on mogao da pria a da mu se nita ne desi, jer
je on upoznat sa svim silama ovih planina.
Pratio sam njegove savete i u pisanju probavio
gotovo itav 1 sat. Bio sam zauzet poslom. Od-
jednom sam osetio blagi dodir na svojoj miici i ug-
ledao don Huanove oi i glavu koji su mi pokazivali
gusti nanos magle, 200 jardi udaljen od nas,
kako se sputa sa vrha planine. Don Huan mi do-
apnu jedva ujnim glasom, j er probojnost njegovog
glasa bila je neznatna ak .i u tom uzanom grebenu.
araj oima, napred-nazad, celom duinom ovog
maglenog nanosa, rekao je. Ali nikako ne sme da
gleda pravo u magleni oblak. Trepi oima i ne usred-
sreuj pogled na maglu. Onog trenutka kada bude
ugledao zelenu taku u oblaku magle, daj mi oima
znak.
arao sam oima, as levo, as desno, du magle-
nog oblaka koji nam se polako primicao. Moda je
proteklo i itavih pola asa. Smrkavalo se. Magla se
kretala izuzetno sporo. U jednom trenutku obuzeo me
jedan potpuno neoekivani oseaj, jer zaista sam ose-
tio da sam sa svoje desne strane otkrio nekakvu bledu
svetlost. U prvi mah sam pomislio da sam ugledao
nekakvo zeleno iblje koje se probija kroz maglu. Kada
sam pravo pogledao u oblak, nisam video nita, ali
kada bih, onako mirkavo i nekoncentrisano, pogledao
u oblak, mogao sam da otkrijem itavu jednu pro-
stranu zelenu oblast.
Pokazao sam to don Huanu. Iskosio je oi i poeo
da bulji u pravcu koji sam mu naznaio.
Usredsredi pogled na to mesto, proaputao je.
Nemoj da mirka sve dok ne ugleda.
eleo sam da ga upitam ta bi to trebalo da
ugledam, ali on je piljio u mene kako bi me podsetio
da ne priam.
Ponovo sam poeo da paljivo posmatram. Jedan
pramen magle koji se malo udaljio od maglenog ob-
laka, spustio se i poeo da visi kao da je komad neke
vrste materije. Taj sputeni deo magle bio je tano
na mestu gde sam primetio onu zelenu boju. Kako
su mi se oi ve zamorile, iskosio sam ih i prvo to
sam video bio je komadi magle kako stri na magle-
nom oblaku, a onda sam video tanku traku magle, negde
u sredini, koja je bila kao nekakva lebdea struktura,
kao most koji spaja visinske delove planine iznad mene
i oblak magle ispred mene. Za trenutak mi se uinilo
kako mogu da vidim prozranu maglu oduvanu sa vrha
planine kako prelazi preko tanane trake mosta, niim
neometana. inilo se kao da je most neprikosnoveno
vrst. U jednom trenutku, ta svetlosna iluzija uini
mi se sasvim stvarnom, da sam u potpunosti mogao
da razaznam tamu onog dela ispod samog mosta koja
nije bila nita drugo do kontrast bletave boje pesko-
vitog kamena.
Buljio sam u most, u nemogunosti da izustim bilo
ta. A onda, ili sam se ja izdigao do nivoa mosta
ili se most sam spustio prema meni. Sasvim neoeki-
vano ve sam posmatrao jedan pravolinijski zrak koji
se ucrtao neposredno ispred mojih oiju. Bio je to jedan
beskrajno dug nesavitljiv zrak, veoma uzan ali zato
dovoljno irok da bi se po njemu moglo hodati.
Don Huan me vrsto uhvati za ruku i estoko me
prodrma. Osetio sam kako mi bubnja u glavi i kako
me oi nemilosrdno svrbe. Nisam ni bio svestan. Don
Huan nije prestajao da me drmusa, sve dok ponovo
nisam otvorio oi. Rastavio je prste na rukama, dok
je iz tikve prolivao vodu po njima i tako mu je polo
za rukom da mi poprska lice. Oseao sam se veoma
neprijatno. Voda je bila toliko hladna da sam kapi
vode oseao kao rane na svom telu. Tada sam osetio
da mi je telo veoma toplo. Bio sam u nekakvom grozni-
avom stanju.
Don Huan je brzo potrao po vodu i dao mi malo
da popijem, a sa preostalim delom polio me preko
uiju i vrata.
uo sam jedan veoma glasan, udan i razvuen
ptiji krik. Don Huan je sluao paljivo, a onda je
za tren oka nogom gurnuo stene u osnovi zida i raz-
ruio zid. Bacio je krov na okolno grmlje i razbacao
kamenje komad po komad.
apnuo mi je na uvo: Ispij malo vode i vai
suvo meso. Ne moemo da ostanemo ovde. To to si
uo nije bila ptica.
Spustili smo se niz greben i krenuli prema istoku.
Bilo je toliko mrano kao da je ispred mojih oiju
bila navuena nekakva zavesa. Magla je bila poput ne-
kakve neprobojne pregrade. Nikada nisam mogao da
shvatim kako magla nou potpuno moe da onesposobi
oveka. Prosto mi je bilo nejasno kako don Huan uop-
te moe da hoda. Drao sam se za njegovu miicu kao
da sam slep.
Prosto sam oseao kao da koraam na samoj ivici
provalije. U nogama sam imao oseaj nekakvog otpora
prosto nisu elele da se kreu. Moj razumni deo
bia je verovao don Huanu i tako sam svesno eleo
da nastavim da dalje hodam, ali moje telo njje elelo,
pa je zbog toga don Huan morao da me vue i to u
potpunom mraku.
Verovatno da je do tanina poznavao ovaj teren.
Zaustavio se na jednom mestu i dopustio mi da sed-
nem. Nisam se usuivao da se oslobodim njegove
miice. Moje telo je osetilo, oseaj tela ne vara, u to
uopte ne treba sumnjati, osetilo je da sedim na vrlet-
noj planini, kupolastog oblika, i da ako se pomak-
nem jedan in nadesno, najverovatnije to bi moglo
da mi se desi to je da se sa ovog jo koliko-toliko bez-
bednog mesta sunovratim u provaliju. Sasvim sam
bio ubeen da sedim na zavojitoj planinskoj strani
zato to se moje telo nesvesno povijalo ka desnoj
strani. Pomislio sam da telo mora tako da se povija
da bi odralo vertikalan poloaj, pa sam radi posti-
zanja ravnotee morao da se naginjem i na levu stra-
nu, odvajajui se tako od don Huana to je mogu-
e vie.
Don Huan se iznenada izmae, zbog ega sam ja,
u nedostajanju njegovog tela koje mi je sluilo kao
potpora, pao na zemlju. im sam dodirnuo zemlju,
povratio se i moj oseaj za ravnoteu. Leao sam na
jednoj zaravni. Poeo sam da ispitujem neposrednu
okolinu dodirom. Prepoznao sara suvo lie i granice.
A onda iznenadan blesak munje osvetli celu oblast i
zau se buna grmljavina. Video sam don Huana kako
stoji sa moje leve strane. Video sam ogromno drvee
i jednu peinu na nekoliko stopa iza njega.
Don Huan mi ree da uem u peinu. Dopuzao sam
do peine i seo leima oslonjen o stenu.
Osetio sam kako se don Huan naginje nada mnom
da bi mi apnuo da moram da budem potpuno miran.
Na nebu se pojavie 3 uzastopne strelovite mu-
nje. Samo jednim letiminim pogledom uspeo sam da
vidim don Huana kako prekrtenih nogu sedi sa moje
leve strane. Peina je bila udubljena i dovoljno
velika za 2 ili 3 osobe da sede u njoj. Izgledalo je
kao da se peina izdubila na samom dnu jedne za-
obljene stene. Osetio sam da je vrlo mudro to sam
dopuzao do peine, jer da sam nastavio da koraam
uspravnog hoda udario bih glavom o stenu.
Sjaj munje me podstaknu na razmiljanje, zbog
ega sam mogao da shvatim koliko je u stvari bio
debeo magleni oblak. Stabla ogromnog drvea inila
su se kao tamne siluete, na vrstoj masi sive maglovite
svetlosti.
Don Huan mi proaputa da su magla i grmljavina
u dosluhu i da ba zbog toga moram neprestano da
odravam iscrpljujue stanje budnosti, zbog toga to
sam pristupio borbi za mo. Tog istog trenutka jedna
ogromna munja otvorila je celo nebo i itavom ovom
predelu dala jednu sablasnu sliku. Magla je bila kao
nekakav beli filtar koji je zamrzavao svetlost elek-
trinog pranjenja i rasipao je ravnomerno magla
je bila nalik gustoj, beliastoj supstanci, razvuenoj
izmeu visokog drvea, ali upravo ispred mene, na
samom nivou zemlje, magla se proreivala. Jasno sam
razaznavao karakteristike terena. Bili smo u borovoj
umi, okruivalo nas je visoko drvee. Ono je bilo to-
liko veliko da sam slobodno mogao da se zakunem
da su to sekvoje, da prethodno nisam bio upoznat sa
ovim terenom.
estoko sevanje prestalo je ubrzo. Ve sam dobro
bio upoznat sa osobinama svake munje. Pravo ispred
mene jasno sam mogao da vidim jednu stazu. Na njoj
uopte nije bilo zelenila. Izgleda da se zavravala u
goletnom predelu.
Po nebu su se jo provlaile munje za koje nikako
tano nisam mogao da kaem odakle dolaze. Ceo ovaj
predeo, meutim, bese bogato osvetljen, zbog ega mi
je bilo mnogo lake. Sva moja strahovanja i sva moja
sumnjiavost iezoe onog istog trenutka kada se
svetlost nagomilala u tolikoj koliini da bi mogla da
podigne teku zavesu mraka. ak i onda kada su se
munje proredile, nisam se tako olako predao tami
koja me okruivala, nije mogla da me zbuni.
Don Huan mi doapnuo da sam dosta vremena
probavio u posmatranju i da bi sada panju trebalo
da usredsredim na zvuk grmljavine. Shvatio sam,
iznenadivi se pri tom, kako uopte nisam obraao
panju na grmljavinu, iako je bila nametljivo buna.
Don Huan je dodao kako bi trebalo da pratim zvuk
i gledam u pravcu odakle mi se ini da dolazi.
Vie nije bilo duih udara munje i gromova, je-
dino prisutne behu usamljene munje, praene jakom
grmljavinom. inilo mi se kako grmljavina dopire sa
moje desne strane. Magla se digla, a ja ve naviknut
na mrki mrak, mogao sam ak da razaznajem oblija
nekakvog zelenila. Sevanje i grmljavina su trajali i
dalje, a onda se cela desna strana otvorila i ja sam
mogao da vidim nebo.
Izgledalo je da se oluja elektriciteta probijala pre-
ma mojoj desnoj strani. Javila se jo jedna munja,
tako da sam mogao da vidim jednu udaljenu planinu,
tano s moje desne strane. Munja je osvetlila poza-
dinu, ocrtavajui masivne planine. Na vrhu planine
sam video drvee koje se inilo kao isti crni iljci
koji tre na dijamantski belom nebu. Video sam ak
i kumulusne obiake iznad planine.
Oko nas vie nije bilo magle, potpuno se raistila.
Duvao je nekakav jednosmeran vetar, i ja sam jasno
mogao da ujem utanje lia sa moje leve strane.
Elektrina oluja bila je isuvie daleko da bi mogla
da osvetli drvee, ali njihove tamne biljne mase jo
i sad su bile vidljive. Svetlost koju je za sobom ostav-
ljala oluja doputala mi je da uoim da se sa moje
desne strane nalazi stenoviti greben nekih udaljenih
planina i da je uma u kojoj smo se nalazili omeena
sa leve strane. inilo se kao da gleda u tamnu dolinu,
koju uopte nisam mogao da vidim. Planinski greben
nad kojim se sada odigravala oluja elektrinog pra-
njenja bio je na suprotnoj strani doline.
Odmah zatim poela je da pada kia. Priljubio sam
se uza stenu najvie koliko sam mogao. eir mi je
posluio kao dobra zatita. Kleao sam na kolenima,
grudi povio prema zemlji i tako pokvasio cipele od
telee koe.
Kia je dugo padala. Bila je to nekakva jaka kia
to sam mogao da osetim zahvaljujui mokrim no-
gama, neposredno posle toga sam zaspao.
Probudio me cvrkut ptica. Traio sam don Huana.
Nije ga bilo nigde u okolini u takvoj situaciji moja
prva reakcija bila bi da se zaudim zato me ostavio
samog, ali, okiran izgledom okoline, gotovo da sam
se oduzeo.
Podigao sam se. Noge su mi bile natopljene vo-
dom, obod eira potpuno nakvaen, tako da je u e-
iru jo bilo vode koja mi se prelivala preko lica.
Uopte nisam bio u peini, ve ispod nekakvog debe-
log ipraja. Nikada do sada nisam osetio takvu zbrku.
Stajao sam na jednoj maloj zaravni izmeu 2 mala
pranjava brda prekrivena niskim rastinjem. Sa moje
leve strane vie nije bilo drvea, niti doline sa desne.
Upravo ispred mene, na mestu gde sam video umsku
stazu, nalazio se jedan ogroman bun.
Prosto nisam mogao da poverujem svojim oima.
Neusaglaenost mojih dveju predstava o stvarnosti
natera me da se kako umem i znam doepam nekak-
vog objanjenja. Moda je sasvim mogue bilo to da
me don Huan na svojim leima preneo na neko drugo
mesto dok sam ja spavao kao klada.
Ispitao sam mesto gde sam spavao. Tlo je bilo
suvo, isti sluaj je bio i sa tlom na mestu gde je
bio don Huan.
Dozivao sam ga nekoliko puta i zapao u takvo
stanje straha da sam poeo da izvikujem njegovo ime
to sam glasnije mogao. Izmigoljio se iz nekakvog
grmlja. Odmah mi je bilo jasno da je on u potpunosti
upoznat sa svim onim to se deava. Osmeh mu je
bio toliko zloest da mi se prosto smuio i u tom tre-
nutku nije bilo nikakve sile koja bi na mom licu iza-
zvala i najmanji smeak.
Nisam eleo da traim vreme poigravajui se sa
njim. Bio sam veoma direktan i zbog toga sam onako
nasumice rekao sve ono to me mui. Veoma pa-
Ijivo, do najsitnijih detalja, objasnio sam mu svoje
none halucinacije. Sluao je, ne prekidajui me.
Uprkos sloenom problemu koji sam mu objanjavao,
on nije mogao da me slua ozbiljna lica i poeo je da
se smeje, no i pored svega toga umeo je da odri
svoju postojanost.
3 ili 4 puta sam zatraio od njega odgovor,
ali on je samo tresao glavom kao da mu je potpuno
nejasno sve ovo to se deavalo sa mnom.
Kada sam mu ispriao celu priu, pogledao me i
rekao: Jezivo izgleda. Moda ti je potrebno da ode
u bunje.
Prvo se zacerekao, a onda je rekao kako bi tre-
balo da skinem odeu sa sebe, da je dobro iscedim,
jer se jedino na taj nain moe osuiti.
Sunce je bletalo. Bilo je i nekoliko oblaaka.
Bese to vetrovit i sve dan.
Don Huan je krenuo u jednu poduu etnju, dajui
mi do znanja da e uz put traiti neke biljke, a da bi
tom prilikom za mene najbolje bilo da se priberem,
pojedem neto i da ga ne zovem sve dok se ne osetim
potpuno miran i jak.
Odea mi je bila zaista mokra. Seo sam i izloio
se suncu, da bih to lake mogao da se osuim. Osetio
sam da je jedini nain koji bi mi pomogao da se
opustim da uzmem svoju belenicu i ponem da pi-
em. Dok sam beleio svoja opaanja unosio sam i po
koji zalogaj u usta.
Posle nekoliko asova osetio sam jo veu opu-
tenost i pozvao don Huana. Odgovorio mi je, stojei
na jednom mestu u neposrednoj blizini planinskog
vrha. Rekao mi je da pokupim tikve i popnem se do
mesta gde se nalazi. Kad sam doao tamo, zatekao
sam ga kako sedi na jednoj glatkoj steni. Otvorio je
tikve i pripremio malo hrane. Dao mi je 2 velika
komada mesa.
Nisam znao odakle da poem. Bilo je mnogo ta
to sam eleo da ga pitam. Izgleda da je dobro znao
ta sve preivljavam i zbog toga se nasmejao od sveg
srca.
Kako se osea? upita me aljivo.
Nisam eleo nita da kaem. Jo sam bio uzne-
miren.
Naredio je da sednem na kamenu plou. Rekao mi
je da je taj kamen predmet moi i da u doiveti po-
novno roenje ako tu probavim izvesno vreme.
Sedi, zapovedi mi oporim glasom.
Nije se smeio. Oi su mu sevale prodorno. Seo
sam, bez razmiljanja.
Izrazio je da sam neoprezan kada je mo u pi-
tanju, a za svu tu svoju neopreznost mogao sam da
zahvalim svojoj mrzovolji i da je ve krajnje vreme
da prestanem sa takvim ponaanjem, inae e se mo
ustremiti protiv nas, tako da emo svoje kosti osta-
viti na svojim brdima.
Posle kraeg utanja, onako uzgred, upita me:
Kako je sa tvojim stanjem sna?
Objasnio sam mu kako mi je postalo teko da
nareujem sebi da gledam u ruke. To je na poetku
donekle i bilo lako, moda zbog same jedne takve
novine kao to je ta zamisao, na primer. Sama pomi-
sao da treba da gledam u svoje ruke nije za mene
predstavljala nikakav problem. Ali uzbuenje koje
sam doiveo potpuno me iscrpilo, tako da mi ostva-
renje jednog takvog pokuaja uopte nije polazilo
za rukom.
Uvek kada krene na spavanje, obavij glavu tra-
kom, rekao je. Da bi doao do te trake, treba da si
krajnje vet. Ja ne mogu da ti dam traku, jer ceo
postupak se tie samo tebe, to znai da treba dobro
da se pomui i da tek onda doe do nje. Ali do po-
menute trake nikako ne moe da doe dok ti se u
stanju sna ne prikae njena vizija. Da li ti je jasno
ta elim da ti kaem? Traka za glavu mora da bude
napravljena prema uzoru vienom u viziji. Preko trake
mora da bude prevuena uzica, tako da traka moe
vrsto da se obavija oko glave ili moe da bude nalik
nekakvoj uzanoj kapi. Stanje sna je lake kada neko
na vrhu glave nosi predmet moi. Za tu priliku bi
mogao da na glavu natue i svoj eir ili da stavi
kapuljau kao kaluer i da tako ode da spava, ali
sva ta pomagala jedino mogu da izazovu jake snove,
ali nikako i stanje sna.
Malo je utao, da bi odmah zatim itavom bujicom
rei nastavio da mi pria da se vizija trake za glavu
ne javlja samo u stanju sna, ve moe da se javi u
budnom stanju, kao rezultat nekakvog dalekosenog
i potpuno nedovezanog dogaaja kao to je, na pri-
mer, posmatranje ptica u letu, proticanje vode, lebde-
nje oblaka, i tome slino.
Lovac koji traga za postizanjem moi motri na
sve oko sebe, nastavio je. I svaka stvar koju opazi,
kazuje mu poneku tajnu.
Ali kako ovek moe biti ubeen da stvari saop-
tavaju tajne? upitao sam.
Pomislio sam da on moda ima nekakvu posebnu
formulu koja mu omoguava pravilno tumaenje.
Jedini nain da se uveri jeste da se pridrava
svih mojih saveta, poevi od prvog koji sam ti sa-
optio jo onog dana kada si doao da me vidi,
rekao je. Da bi se postigla mo, ovek prvo mora
da ivi sa njom.
Nasmeio se prilino raspoloen. inilo se kao da
je izgubio svu onu vatrenost, ak me lagano gurnuo
laktom.
Jedi tu hranu moi, navaljivao je.
Poeo sam da vaem sueno meso i tog istog
trenutka sinula mi je misao da moda ba ovo su-
eno meso sadri nekakvu psihogenu supstancu koja
uslovljava halucinacije. Gotovo da sam osetio olak-
anje. Ali da je bilo ta stavio u meso, moje halu-
cinacije bi bile potpuno razumljive. Pitao sam ga da
mi kae da li meso moi zaista sadri neto.
Nasmejao se, ali mi nije pruio pravi odgovor. Ja
sam nastojao da ujem odgovor, uveravajui ga da ni-
sam ni ljut ni iznerviran, ve da moram to da saz-
nam da bih mogao da objasnim dogaaje od prole
noi i tako budem zadovoljen. Navaljivao sam, ulagi-
vao se i na kraju ga molio kao prosjak da mi kae
istinu.
Ti si potpuno aav, ree vrtei glavom u neve-
rici. Ti ima jednu lukavu nameru. Neprestano na-
stoji da objanjava stvari, ne bi li se na taj nain
zadovoljio. U ovom mesu nema nieg drugog sem
moi. Niko nije stavio mo u ovo meso, mo je sama
po sebi sadrana u njemu. Ovo meso je sasueno meso
jednog jelena, a taj jelen je bio moj poklon kao to
je jednom i onaj zec bio tvoj poklon. Ni ti ni ja ni-
smo nita stavili u zeca. Nisam od tebe traio da
sui zeje meso, zbog tog to bi taj in zahtevao
mnogo vie moi nego to si je tada imao. Meutim,
ja sam ti naredio da pojede to meso. Ti si ga samo
okusio iz vlastite gluposti.
Ono to ti se desilo prole noi nije bilo ni ala
ni obeenjatvo. Ti i mo ste se suoili. Magla, tama,
sevanje, grmljavina i kia bili su svi zajedno jedan
deo bitke za mo. Bio si ludo srean. Jedan ratnik bi
dao sve da moe do doivi takvu jednu bitku.
Izrazio sam miljenje da ceo ovaj dogaaj uopte
ne bi trebalo da se naziva bitkom za mo, jer doga-
aj sam po sebi uopte nije bio stvaran.
Pa ta je onda stvarno? upita me don Huan
mirno.
Ovo u ta gledamo, to je jedino stvarno, rekao
sam pokazujui na okolinu.
Ako se sea prole noi, mogao si da vidi most,
umu takoe, i jo mnoge druge stvari.
Ali ako su sve te stvari postojee, gde su sada?
Ovde su. Kada bi imao dovoljno moi, mogao bi
da povrati sve te stvari. Ovoga trenutka ti to ne mo-
e da uradi zato to misli da e ti od velike pomoi
biti to to neprestano sumnja i njurga. Nije ba
tako kako misli, prijatelju moj. Nije ba tako. Ba
tu ispred nas postoje itavi svetovi svetova. Nema ba
niega emu bi se trebalo smejati. Prole noi da te
kojim sluajem nisam zgrabio za ruku ti bi otiao na
taj most potpuno van kontrole sopstvene volje, a pre
toga morao sam da te zatitim od vetra koji te pro-
ganjao.
A ta bi se desilo da me nisi zatitio?
Kako nema dovoljno moi, vetar bi te zanosio
i tako bi izgubio svoj put, a moda bi te i ubio kada
bi te oduvao u provaliju. Ali magla od prole noi je
bila istinita. U magli su mogue dve stvari: mogao si
da pree preko mosta i da doe na drugu stranu,
a mogao si isto tako da padne i da se ubije. I jedna
i druga mogunost su u rukama moi. Ali jedno je
sasvim pouzdano da te nisam zatitio, ti bi svakako
morao da pree taj most i da se ni na ta ne oba-
zire. To je priroda moi. Kao to sam ti ve rekao,
mo izdaje naredbe, ali se takoe i povinuje nared-
bama. Prole noi, na primer, mo te je naterala da
krene po mostu, da bi odmah zatim potpala pod tvoju
komandu i poela da te titi dok hoda po mostu. Ja
sam te zaustavio, zato to znam da ne poseduje ni-
kakva sredstva, uz iju bi pomo mogao da upotrebi
mo, a bez moi taj most bi se sruio.
Don Huane, da li si ti video most?
Ne. Ja sam upravo video mo. Mo moe imati
bilo kakvo oblije. Tebi se mo ovog puta prikazala
u obliju mosta. Ne znam zato ba to oblije. Mi
smo najtajanstvenija bia.
Don Huane, jesi li ikada video most u magli?
Nikada. To je zbog toga to nisam slian tebi.
Ja sam video druge stvari. Moje bitke za mo se raz-
likuju od tvojih.
ta si to video, don Huane? Moe li da mi
kae?
Za vreme moje prve bitke, ja sam u magli na
primer video svoje neprijatelje. Ti nema neprijatelje.
Ti ne mrzi ljude. U to vreme ja sam mrzeo ljude.
U toj mrnji davao sam sebi oduka. Sada to vie
ne radim. Ja sam pobedio svoju mrnju, ali u to
vreme mrnja me gotovo unitila.
Kada uporedim tvoju i moju bitku za mo, do-
bijam utisak da je tvoja bitka ista. Bitka za mo
nije te satrla. Ti satire samoga sebe. Vlastitim po-
vrnim mislima i sumnjama. Na taj nain ti daje
sebi oduka.
Magla je ba bila za tebe. Ti ima sklonosti pre-
ma magli. Mo ti je podarila jedan udesan most i taj
most e se ubudue stalno nalaziti u magli. Stalno e
ti biti pred oima, sve dok ga jednog dana ne pree.
Ja ti strogo nalaem da od danas pa ubudue
ne ide po maglovitim predelima, sve dok ne bude
potpuno svestan.
Mo je sama po sebi tajanstvena. Da bi je imao,
da bi je potinio, ovek pre svega mora da dosegne
do moi da bi mogao da pone da radi bilo ta to
je u vezi sa njom. Mogue je sakupljati mo malo-po-
malo, sve dok se ne sakupi u tolikoj meri da se bitka
za mo moe podneti.
ta je to bitka za mo?
Ono to ti se desilo prole noi bio je sam po-
etak bitke za mo. Svi oni prizori koji su ti iskrsavali
pred oi bili su zbivanja moi. Jednoga dana svi ti
prizori e ti biti jasni, jer to su najjasnije slike koje
se mogu ukazati pred ovekovim oima.
Moe li ti, don Huane, da mi protumai nji-
hovo znaenje?
Ne. Ti prizori su tvoje vlastito postignue koje
ne moe da deli ni sa kim. Ono to se desilo prole
noi bio je samo poetak pukaranja. Stvarna bitka e
se desiti tek onda kada pree most. ta je na drugoj
strani, to e jedino ti znati. I jedino e ti znati ta
je na kraju one umske staze. Ali sve to moe, ali i ne
mora da se desi. Da bi se ilo po nepoznatim stazama
i prelazilo preko nepoznatih mostova, potrebno je ima-
ti dovoljno unutranje moi.
ta se deava ako neko nema dovoljno unutra-
nje moi?
Smrt uvek eka, a kada mo ratnika pone da
slabi, smrt dolazi lakim, ujnim koracima. Zbog toga
je smelost da se ovek drzne i krene u nepoznato a
da nema unutranje moi, samo puka glupost. ovek
lako jedino moe da nae smrt.
Uopte ga nisam sluao. Neprestano sam se zano-
sio idejom da bi ovo sueno meso moglo biti supstanca
koja stvara halucinacije. U razmiljanju sam jedino
mogao da naem oduke i tako se smirim.
Ne naprei se i ne pokuavaj da stvori pravu
sliku, ree, kao da mi ita misli. Ovaj svet je tajna.
Ovo to ti posmatra nije u potpunosti sadrano u slici
koja ti se javlja pred oima. Ovaj svet sadri mnogo
ta, mnogo vie nego to ti zamilja i zbog toga je
beskonaan. I zato kad god pokuava da sebi stvori
sliku sveta, ti u stvari pokuava da uini svet saz-
natljivim i priblii ga sebi. Ti i ja smo smeteni ovde
na ovom mestu, u svetu koji ti zove stvarnim, jedno-
stavno zato to nam je ovo mesto poznato. Ti ne po-
znaje svet moi i zbog toga takav svet ne moe da
proizvede u sebi u jasnu sliku.
Tebi je dobro poznato da ja zaista ne mogu da
se prepirem s tobom, odvratio sam. Ali moja svest
to ne moe da prihvati.
Nasmejao se i lagano me dotakao po glavi.
Zaista si lud, rekao je. Ali, u redu je. Ja barem
znam koliko je teko iveti kao ratnik. Da si se pri-
dravao mojih saveta i postupao onako kako sam te
uio, do sada bi imao dovoljno moi da pree preko
tog mosta. Dovoljno moi da vidi i zaustavi ovaj svet.
Ali, don Huane, zato bih ja uopte imao da e-
lim mo?
Sada ne moe da razmilja o nekakvom razlogu.
Ali, ako prikupi dovoljno moi, sama mo e za tebe
pronai jedan dobar razlog. Zvui glupo, zar ne?
Zato si ti, don Huane, eleo mo?
Ja sam kao i ti. Nisam je eleo. Nisam mogao da
pronaem razlog zato bih uopte ja bio taj koji po-
seduje mo. I ja sam bio razriven sumnjama kao i ti
sada i zbog toga nikada nisam prihvatao savete dru-
gih, ili sam jednostavno mislio da ih ne prihvatam, ali
ipak, uprkos svoj toj mojoj gluposti, ja sam prikupio
dovoljno moi i jednog dana moja unutranja mo je
razorila ovaj postojei svet.
Ali zato bi iko poeleo da zaustavi ovaj svet?
Niko ne eli i ba je u tome stvar. To se jedno-
stavno dogaa. A kada jednom oseti kako izgleda
zaustavljanje ovog sveta, tek onda shvata da postoji
razlog da se uradi tako neto. Vidi, jedna od ratnikih
vetina je razaranje sveta, ali nikako stihijsko razaranje,
ve rukovoeno nekakvim posebnim razlogom, da bi
se odmah zatim ponovo uspostavile postojee veze i
odnosi da bi se ivot nastavio dalje svojim tokom.
Rekao sam mu da bi moda najpouzdaniji nain
koji bi mi pomogao, bio taj da mi lino on da jedan
primer, na osnovu kojega u se uveriti u istinitost i
opravdanost posebnog razloga razaranja postojeeg
sveta.
utao je jedno vreme. Izgledalo je kao da razmilja
ta e da kae.
Ne mogu da ti to kaem, rekao je. Potrebno je
dosta moi da bi se tako neto moglo kazati. Jednoga
dana e iveti kao ratnik, uprkos voljnom delu tvoje
prirode, onda e moda sakupiti dovoljno unutranje
moi i na to pitanje e sam pronai odgovor.
Nauio sam te maltene svemu to je jednom rat-
niku potrebno da bi se otisnuo u svet i da pri tom
prikuplja sam unutranju mo. I pored svega, ja znam
da ti jo nisi sposoban za to i ba zbog toga moram
da budem strpljiv sa tobom. Meni je dobro poznato da
bitka za postizanje sopstvene linosti, u svetu moi
traje celog ivota.
Don Huan je pogledao prema nebu i prema pla-
ninama. Sunce je bilo na zapadu i gotovo da je zalo,
a kasni oblaci su zadivljujuom brzinom opkoljavali
planine. Nisam imao orijentaciju u vremenu. Zabora-
vio sam da navijem asovnik. Upitao sam se da li bi
lako bez asovnika mogao da odredim koje je doba
dana, na ta je on dobio napad smeha i tako se sa
kamene ploe otkotrljao u bunje.
Podigao se, rairio ruke i poeo da zeva.
Rano je, rekao je. Moramo da ekamo sve dok
se magla ne navue na vrh planine, a onda ti mora
sam da stoji na ovoj planinskoj ploi i da se zahvali
magli na usluzi koju ti ini. Pusti je da doe i neka
te celog obavije. Ja u biti u blizini, da pomognem,
ako zatreba.
Sama ta pretpostavka da u stajati sam, obavijen
oblakom magle, zastraivala me je. Oseao sam se
idiotski zbog toga to reagujem krajnje instinktivno.
Ne moe da napusti ove usamljene planine a
da im se na neki nain ne zahvali, rekao je veoma
ubedljivo. Ratnik nikada ne okree lea moi, a da
se prethodno ne iskupi za sve usluge koje je primio.
Legao je na lea, stavio ruke ispod glave i pokrio
lice eirom.
Kako bi ja to trebalo da saekam maglu? upitao
sam. ta bi trebalo da uradim?
Pii! promaljao se njegov glas kroz eir. Ali
ne zatvaraj oi pred njom, niti joj okrei lea.
Poeo sam da piem, ali nisam mogao da se kon-
centriem. Ustao sam i poeo da se neumorno etam
po okolini. Don Huan je podigao eir i pogledao me
ljutito.
Sedi! naredio mi je.
Rekao mi je da se bitka za mo jo nije zavrila
i da zbog toga moram svoj duh da dovedem u stanje
neosetljivosti. Bilo ta da uradim, to nikako ne bi moglo
da povredi moja oseanja, sve mi je bilo dozvoljeno
sem da poelim da ostanem u zamki ovih planina.
Ustao je i veoma brzo zamahnuo rukom. Rekao
mi je da moram da radim kao da je sve u najboljem
redu, jer mesta moi, kao to je ovo na kome se mi
nalazimo, imaju takvu silinu da u potpunosti iscrpu
ljude koji su iole zbunjeni. I zbog toga bi postojee
mesto u takvom oveku stvaralo nekakva udna i ra-
njiva oseanja i u takvim odnosima bi se stvorile
spone izmeu mesta i oveka takve prirode.
Ba takvi odnosi iziskuju od oveka da baci svo-
je sidro i ukotvi se na takvom jednom mestu, po-
nekad i za ceo ivot, rekao je. Ali ovo mesto nije
za tebe. Ti ga nisi sam pronaao. Zato ne zanovetaj
mnogo, nego prioni na posao.
Njegova upozorenja delovala su na mene kao a-
rolija. Pisao sam satima, bez prekida.
Don Huan je otiao da spava i nije se probudio
sve dok magla nije bila na stotinak jardi od njega,
sputajui se sa vrha planine. Podigao se i poeo da
ispituje okolinu. Ja sam gledao predeo oko sebe, a da
se pri tom nisam okrenuo. Magla je ve obavila do-
line, sputajui se sa planina, s moje desne strane.
Predeo sa moje leve strane bee ist inilo mi se
meutim da vetar dolazi sa moje desne strane i da
maglu potiskuje u doline i tako nas opkoljava.
Don Huan mi je doapnuo kako bi trebalo da
sauvam neosetljivost, i, stojei na istom mestu, da ne
zatvaram oi pri tom; dodao je uz to kako ne bi tre-
balo da se okreem sve dok me magla potpuno ne
okrui jedino tada je mogue da otponemo nae
sputanje niz planinu.
On je pronaao sklonite u podnoju nekih pove-
ih stena, nekoliko stopa iza mene.
Tiina u ovim planinama bila je istovremeno ve-
lianstvena i zastraujua. Blagi vetar koji je donosio
maglu, stvarao je u mojim uima takav oseaj kao da
sam uo njeno itanje. Velike gromade magle sputa-
le su se niz planinu kao vrsti komadi bele mase koja
klizi prema meni. Omirisao sam maglu. Bese to udna
rneavina neeg ljutog i miriljavog. A onda sam pot-
puno upao u maglu.
Imao sam utisak kao da mi magla pritiska one
kapke. Oni kapci mi postadoe teki i ja sam poeleo
da zatvorim oi. Bilo mi je hladno. Grlo me svrbelo,
poeleo sam da kaljem, ali se nisam usudio. Podigao
sam bradu i istegao vrat da bih ublaio kaalj, a kada
sara pogledao nagore, osetio sam kako stvarno mogu da
vidim gustu masu maglenog oblaka. Kao da je mojim
oima bilo dostupno da prou kroz oblak i procene
njegovu gustinu. Oi su poele da mi se zatvaraju, a
ja nisam mogao da se izborim sa eljom da zaspim.
Oseao sam kao da u se svakog asa sruiti na zemlju.
Tog istog trenutka don Huan je skoio, zgrabio me za
miice i dobro me prodrmao. Takvo drmusanje bilo
je sasvim dovoljno da povrati svu moju izgubljenu
lucidnost.
apnuo mi je kako moram da ponem da trim
nizbrdo to bre mogu. Rekao mi je kako e ii iza
mene zato to ne eli da bude smrvljen kamenjem
koje bi posle mog strmoglavog stravanja poelo da
se razlee po stazi. Rekao mi je da sam ja voa, jer
ovo je moja bitka za mo i da ba zbog toga sve mora
da mi bude jasno i da u potpunosti istisnem svoju li-
nost, jer jedino takav voa moe sasvim bezbedno da
izvede toliki poduhvat kao to je sputanje s planine.
Tako ti je to! rekao je glasno. Ako ne pose-
duje nimalo ratnikog duha, moe se desiti da nikada
ne napustimo ovu maglu.
Oklevao sam za trenutak. Nisam ba bio ubeen
da mogu da se probijem i naem pravi put koji e
me odvesti sa ovih planina. Tri, zeko, tri! povikao
je don Huan.
1 3 R ATNIK O V O PO S LE D NJ E UPO R I TE
Nedelja, 28. januara 1962.
Negde oko 10 u j utru don Huan se proeta do kue.
Otiao je u sam osvit zore. Potapao se po podvaljku
i, kao kakav razdragani klovn, rukovao se i sveano
pozdravio sa ranom.
Ii emo na jedan mali put, rekao je. Tvoj je
zadatak da ovim kolima upravlja sve dok ti pred oi
ne iskrsne mesto jedinstveno u traganju za postizanjem
moi.
Otvorio je obe mree koje je uvek nosio sa sobom
i u njih smestio dve tikve do vrha pune hranom, od-
mah zatim je jednom tankom vrpcom privezao mree
i jednu dao meni da je ponesem.
Sa uivanjem i bez ikakve urbe smo se vozili
prema severu i to dobrih 400 milja da bi na-
pustili prijatan asfalt Pan amerikena i izbili na jedan
ljunkovit puteljak i tako se uputili prema zapadu. Iz-
gledalo je kao da nijedna druga kola sem mojih satima
nisu prola ovim putem. Kako je vonja odmicala tako
sam sve vie postajao svestan injenice da uopte nita
ne mogu da vidim kroz prednje staklo. Oajniki sam
se naprezao da osmotrim okolinu, ali bilo je pretamno
a vetrobran je bio zamrljan od insekata i praine.
Rekao sam don Huanu da moram da stanem i oi-
stim vetrobran. On mi naredi da nastavim sa vonjom,
pa makar mileo i dve milje na sat, sa glavom protu-
renom kroz prozor da bih dobro mogao da vidim.
Ree mi da ne smem da se zaustavljam sve dok ne do-
emo do nae odrednice.
Kada smo preli jedan deo puta, kazao mi je da
skrenem udesno. Bilo je toliko mrano i praina je bila
gusta da ni farovi nisu bili od velike pomoi. Vozio
sam krajnje uplaen. Moram da priznam da sam se
plaio rubova, ali praina je bila prilino gusta.
Dobrih stotinak jardi sam preao najmanjom mo-
guom brzinom, drei otvorena vrata da bih mogao
da posmatram put. Konano, i don Huan se smilova
da mi kae da stanem. Objasnio mi je kako sam se
upravo zaustavio iza jedne povee stene koja e biti
dobar zaklon za moja kola i zbog toga nee biti tako
lako uoljiva.
Iziao sam iz kola i malo se proetao, ali samo
po prostoru osvetljenom farovima. eleo sam da ispi-
tam okolinu, jer uopte nisam imao predstavu gde
se nalazim. Meutim, don Huan je iskljuio svetla na
farovima. Rekao mi je da nemamo dovoljno vremena
da bi ga tek tako razbacivali i da bi ba zbog toga
trebalo da zakljuam kola, da bismo mogli da otpo-
nemo na put.
Dao mi je mreu s tikvama. Toliko je bilo mrano
da sam se spotakao i maltene ispustio i mreu i tikve.
Don Huan mi naredi blagim, ali odlunim tonom, da
sedim sve dok su mi oi nenaviknute na tamu. Ali to
se oiju tie, nije bilo nikakvog problema. Jo od sa-
mog izlaska iz kola pa sve do sada mogao sam pri-
lino dobro da vidim. Nevolja je bila u tome to sam
bio prilino nervozan, a takvo stanje me nateralo da
se ponaam kao da sam sasvim odsutan. Za svaku stvar
sam traio objanjenje.
Gde idemo? upitao sam.
Sada emo se probijati kroz potpuni mrak da
bismo stigli do naeg mesta, odgovorio je.
Radi ega?
Da bi se uverili jesi li ili nisi sposoban da na-
stavi potragu za postizanjem moi.
Pitao sam ga da li je to to mi on predlae samo
proba i da li e on ako ne zadovoljim u toj probi
nastaviti da pria sa mnom i da mi govori o svojim
iskustvima i svom saznanju.
Sluao je ne prekidajui me. Rekao mi je da ovo
to sada radimo nije nikakva proba, ve da jedno-
stavno ekamo predskazanje, a, u sluaju da se pred-
skazanje ne pojavi, jedini zakljuak koji iz svega toga
moe da sledi jeste da ja nisam uspeo u potrazi za
postizanjem moi i samo u tom sluaju bih bio oslo-
boen daljih naredbi i tako bih mogao biti prazan
i glup u onolikoj meri koliko ja to elim. Rekao mi
je da bez obzira na ono to se desilo, on e i dalje
ostati moj prijatelj i uvek e priati sa mnom.
Neto mi je kazivalo da neu uspeti.
Predskazanje se nee pojaviti, rekoh alei se.
Znam ja to. Ja posedujem malo moi.
Nasmejao se i neno me pomilovao po leima.
Ne brini, odgovorio je. Perdskazanje e se poja-
viti. Ja to znam. Valjda ja posedujem vie moi od
tebe.
Uinilo mu se da je sve ovo to je rekao veoma
smeno. Pljesnuo je dlanovima, potapao se po butina-
ma i zaurlao od gromoglasnog smeha.
Don Huan mi prikai mreu za lea i ree da
idem korak po korak za njim i tako sledim njegove
tragove to tanije i opreznije mogu.
Proaptao mi je veoma dramatinim tonom: Samo
ovakvim tempom hoda postie se mo, zato napregni
svu svoju panju i snagu.
Ree mi da e se energija koju on rasipa prilikom
hoda preneti na mene samo ukoliko krajnje marljivo
pratim njegov trag.
Bacio sam pogled na asovnik 1 sat je
nedostajao do ponoi.
Onda me don Huan natera da stanem kao vojnik,
u stavu mirno. Odmah zatim gurnuo je moju desnu
nogu, tako da se ona nala ispred tela koje je u pri-
linoj meri bilo ukoeno kao da sam ba tog trenutka
zakoraio unapred. Stao je ispred mene, zauzevi ili
poloaj tela, i poeo da hoda ponavljajui uputstva
kako bi trebalo da postignem ritam njegovog hoda i
tako in hodanja dovedem do savrenstva. Doapnuo
mi je, ali veoma jasno i ujno, kako bi jedino trebalo
da sledim njegov trag, to znai da ne bi trebalo da
gledam ni ispred sebe, ni u stranu, ve samo u vrho-
ve svojih stopala, sledei ga.
Krenuo je, i hod mu je bio umeren. Iao sam za
njim bez ikakvih problema hodali smo po tekom
terenu. Negde posle 30 jardi postigao sam nje-
govu brzinu i savreno sam se usaglaavao sa tempom
njegovih koraka, a onda sam bacio pogled u stranu
samo za jedan tren i odmah sam shvatio ta sam ura-
dio naleteo sam na njega.
Zacerekao se i tako me uverio da nisam povredio
njegov noni lanak kada sam ga nagazio svojim glo-
maznim cipelama, ali da sam kojim sluajem nastavio
s ovakvim nespretnim hodom, jedan od nas dvojice
bi do jutra svakako bio osakaen. Rekao je veoma ti-
him, ali ubedljivim glasom, smejui se pri tom, da
ne namerava i da nikako ne eli da bude ozleen zbog
moje nepromiljenosti i nepanje, a ukoliko mi se slu-
ajno desi da ga ponovo nagazim, morau da nastavim
bosonog.
Ja ne mogu da hodam bez cipela, rekoh jakim
i rapavim glasom.
Don Huan poe da se smeje dvostruko jae nego
malopre zbog toga je nastao krai zastoj, sve dok se
nije pribrao.
Uveravao me da je zaista mislio sve ono to mi
je rekao. Putovali smo da bi dotakli mo i zbog toga
je sve na tom naem putu moralo da bude savreno.
Sama pomisao da bi mi se moglo desiti i to da
po pustinji hodam bosonog plaila me do besvesti.
Don Huan se alio na raun moje porodice koju je on
po nekoj svojoj pretpostavci svrstavao pod kategoriju
farmerske porodice u kojoj se cipele nisu skidale ak
ni onda kada se odlazilo na spavanje. Naravno, bio je
u pravu. Ja nikada nisam iao bosonog, a injenica da
po pustinji treba da hodam bos bila je ravna samo-
ubistvu.
Iz ove pustinje kaplje mo, doapnuo mi je don
Huan. Za strah nema vremena.
Ponovo smo poeli da hodamo. Don Huan je odra-
vao lagan tempo. Posle kraeg vremena sam primetio
kako smo napustili prilino grub teren i krenuli po
mekanom pesku. Don Huanova stopala su zaranjala u
pesak i ostavljala duboke tragove.
Peaili smo satima pre nego to je don Huan za-
stao. Nije se naglo zaustavio, ve me unapred upozorio
da e stati da mi se ponovo kojim sluajem ne bi
desilo da naletim na njega. Ponovo nas je doekao grub
teren i zbog toga je izgledalo kao da emo poeti da
se savijamo i naginjemo ka zemlji.
Don Huan mi ree da ako mi je potrebno da odem
u oblinje bunje, trebalo bi to i da uradim, jer posle
ovog kraeg zastoja predstoji nam jedan dobar deo
koji treba prepeaiti bez ikakvog zadravanja. Pogle-
dao sam na sat bilo je 1 posle ponoi.
Posle odmora od 10 ili 15 minuta don Huan
me postavi u stroj i tako smo ponovo poeli da ko-
raamo. Bio je u pravu, pred nama se prualo uasno
prostranstvo. Nikada se nisam poduhvatio neega to
je zahtevalo toliku koncentraciju. Don Huanov tempo
je bio toliko brz da sam sa krajnjim naporom morao
da pratim svaki njegov korak i ba u tim trenucima
ja vie nisam oseao da hodam. Nisam mogao da ose-
lim ni stopala ni noge. inilo mi se kao da lebdim u
vazduhu, voen silom koja me terala da se kreem
bez prestanka. Postigao sam tako visok stepen kon-
centracije da nisam ni primetio neznatne promene u
jaini svetlosti. A onda sam postao svestan injenice
da ono to se prikazuje ispred mene, nije nita drugo
tlo don Huan. Umesto nedoumica i nagaanja koja su
me muila tokom noi, jasno sam mogao da vidim njegova
stopala i tragove koji su ostajali za njim.
U jednom trenutku on je sasvim neoekivano sko-
io u stranu, a ja sam gonjen sopstvenim impulsom
bio odvuen itavih 20 jardi. Kada sam usporio,
osetio sam kako mi noge malaksavaju i poinju da se
i tresu, sve dok se na samom kraju ove mahnite trke
nisam sruio na zemlju.
Pogledao sam prema don Huanu koji me savreno
mirno ispitivao. Izgledalo je kao da se uopte nije
umorio. Dahtao sam borei se za vazduh i kupao se
u hladnom znoju.
Don Huan je poeo da me vrti ukrug, u mom
leeem poloaju, vukui me za ruku. Rekao mi je da
je jedini nain da povratim snagu, ako ja to elim,
da leim i okrenem glavu prema istoku. Malo-pomalo,
i ja sam se ve opustio i odmorio iznureno telo. Ko-
nano, imao sam dovoljno energije da se podignem.
Poeleo sam da bacim pogled na asovnik, ali on me
spreio stavljajui svoju ruku preko mog runog lanka.
Posle toga me veoma neno okrenuo prema istoku, i
odmah zatim rekao da mi to zbunjujue vreme nimalo
nije potrebno, jer nas dvojica smo u toku maginog
vremena i da je naa namera da otkrijemo da li sam
sposoban za postizanje moi.
Pogledao sam unaokolo. Bili smo na vrhu jednog
veoma velikog i prilino visokog brda. eleo sam da
krenem prema neemu to je podsealo na greben ili
pukotinu u steni, ali don Huan je skoio i zadrao me.
Izriito mi je naredio da ostanem na mestu gde
sam se zadesio, sve dok se sunce ne pomoli iza vrhova
nekih tamnih planina nedaleko od nas.
Pokazao mi je prema istoku i moju panju usmerio
na teke, masivne oblake koji su se navlaili preko
horizonta. Rekao mi je da ukoliko vetar rasturi oblake
kad se pojave prvi zraci sunca i ja budem na vrhu
brega, imau prilike da se suoim s pravim pred-
skazanjem.
Rekao mi je da mirujem, s nogom ispruenom una-
pred kao da se spremam da zakoraim, i da tom pri-
likom ne smem da gledani prema horizontu, ve da
jednostavno gledam ne usredsreujui pogled ni na ta.
Noge su mi se ukrutile, a miii na nogama su me
boleli. Bio sam u stanju agonije, miii su me toliko
boleli da sam se jedva odravao na nogama, ali ipak sam
se odravao onoliko koliko sam mogao. Samo to se
nisam onesvestio. Noge svi mi se nekontrolisano tresle,
zbog ega je don Huan odustao od celog poduhvata.
Pomogao mi je da sednem.
Gomila oblaka je mirovala ne pokreui se nimalo,
(ako da nismo videli sunce koje se pomaljalo na istoku.
Don Huanova opaska bee: Loe.
Nisam odmah eleo da pitam ta je pravi razlog
mog neuspeha, ali, budui da sam poznavao don Huana,
sasvim pouzdano sam znao da je on po svoj prilici sle-
dio odreene znake predskazanja. Ali tog j utra nijedan
znak predskazanja mu se nije pojavio. Bol u miiima
je nestao i ja sam osetio kako mi telo zapljuskuje
talas ozdravljenja, bilo mi je mnogo bolje. Poeo sam
da skakuem da bih na taj nain olabavio miie. Don
Huan mi je veoma neno rekao da otrim do oblinjeg
brda i da sa jednog buna koji mi je on preporuio
naberem malo lia i tim istim liem protrljam noge
kako bih mogao da ublaim bol u miiima.
Sa mesta gde sam stajao jasno sam mogao da
vidim veliki razgranati zeleni bun. inilo mi se da je
lie veoma vlano. I pre ovog dogaaja upotrebljavao
sam isto takvo lie. Nikada nisam imao oseaj da mi
to lie iole pomae, ali don Huan je uvek govorio
da je efekat ovog zaista blagotvornog bilja toliko blag
da se ba zbog toga jedva i moe osetiti, no i pored
svega toga ovo bilje daje rezultate koji se od njega
i oekuju.
Strao sam s brda na kome sam stajao i krenuo
prema drugom. Kada sam se popeo na vrh, shvatio
sam da je ono iscrpljujue peaenje bio preveliki
napor za mene. Borio sam se za vazduh i to uz veliku
muku, a i stomak me muio. Napravio sam jedan u-
anj, a onda sam nastavio sa unjevima, to je tra-
jalo svega nekoliko trenutaka, dok nisam osetio opu-
tenost. Posle toga sam ustao i krenuo prema bunu da
naberem lie koje mi je on preporuio. Ali nikako
nisam mogao da pronaem bun. Pouzdano sam znao
da se nalazim na pravom mestu, no u celoj oblasti
nije bilo takvog brda koje bi ak izdaleka podsealo
na ono na kome se nalazio bun s blagotvornim liem.
I pored svega toga, ovo bi trebalo da bude ba ono
mesto koje mi je pokazao don Huan, jer samo je to
mesto bilo u opsegu don Huanovog vidokruga.
Odustao sam od traganja i krenuo sam prema dru-
gom brdu. Don Huan se nasmeja, prilino raspoloen,
kada sam mu objasnio u emu sam pogreio.
Zato ti to zove grekom? upitao me.
Po svoj prilici taj bun nije tamo, odvratio sam.
Ali, ti si ga video, zar ne?
Mislim da jesam.
ta sada vidi na mestu gde bi trebalo da bude
bun?
Nita.
Sasvim je bilo jasno da nikakve biljke nije bilo
na onom mestu gde se meni uinilo da vidim ve po-
menuti bun. Pokuao sam da objasnim da je ono to
sam video samo jedna vizuelna varka, neka vrsta fata-
morgane. injenica je bila da sam bio iscrpljen preko
mere i da sam ba zbog takve iscrpljenosti lako mogao
da poverujem kako vidim ono to oekujem da bude
ba na tom mestu, ali tako neto uopte nije postojalo
tamo.
Don Huan se blago lupkao po podvoljku i uputio
mi jedan brzi pogled.
Kako se meni ini, to uopte nije nikakva gre-
ka, primetio je. Taj bun je ba tamo na tom
mestu.
Sada je bio red na mene da se ja nasmejem.
Celo mesto sam paljivo osmotrio. Takvog jednog
buna nije bilo na vidiku, pa je, sve ono to sam
doiveo, tako sam barem ja shvatio, bilo samo jedna
puka halucinacija.
Don Huan je veoma mirno poeo da se sputa
niz breg i rukom stao da mi daje znak da ga sledim.
Zajedno smo se uspeli na drugi breg i stali smo na
ono mesto za koje sam pomislio da je ba ono na
kome sam video ve pomenuti grm.
Tapao sam se po podbratku, ubeen da sam
potpuno u pravu. Don Huan se takoe lupkao po
podbratku.
Odetaj se do druge strane brda, rekao je.
Tamo e pronai taj bun.
Tek tada sam shvatio da je ta strana brda van
mog vidokruga i da se taj bun moda nalazi tamo,
ali to nije bilo ni od kakvog naroitog znaaja.
Don Huan mi je glavom dao znak da ga sledim.
Obilazio je oko vrha brda, umesto da je odmah pre-
sckao i izbio na vrh. Krajnje patetino je stao po-
red zelenog grma ne udostojivi ga ni jednim jedinim
pogledom.
Okrenuo se i pogledao prema meni. Bee to jedan
udan, prodoran pogled.
Tamo mora da postoje na stotine takvog bilja,
primetio sam.
Don Huan se sa mnogo panje i strpljenja spu-
stio na drugu stranu brda, usaglaavajui se sa mnom,
jer trebalo je da ga sledim. Gledali smo na sve strane,
traei bun slian onome koji smo uoili. Ali tako
neto uopte nije bilo na vidiku. Preli smo bezmalo
etvrt milje pre nego to smo nabasali na jedan drugi
bun.
Ne prozborivi ni jednu jedinu re, don Huan
me dovede do brda sa kojega smo poli u potragu
za naim bunom. Stajali smo tu jedno izvesno vreme,
a onda je on na sebe preuzeo ulogu vodia za jedno
drugo putovanje, opet u potrazi za bunom, ali u su-
protnom smeru. Proeljali smo ceo predeo i pronali
jo dva buna, moda jednu milju daleko. Bili su srasli
i trcali kao velika zelena zakrpa, i podseali na bun
vie od svih okolnih bunova koji su liili na nekakvo
neodreeno rastinje.
Don Huan me pogleda prilino ozbiljno. Nisam
mogao da shvatim ta znai taj njegov pogled.
Ovo je nekakvo udno predskazanje, izjavi.
Potom smo se vratili na prvo brdo, skrenuvi na
zaobilazni put, da bi na vrh izbili iz suprotnog smera.
Izgledalo je kao da don Huan ulae krajnje napore
samo da bi mi dokazao da se u okolini nalazi nekoliko
onakvih bunova kakve je traio. Ali na naem putu
ne pronaosmo nijedan. Kada smo se popeli na vrh,
seli smo na zemlju u potpunom miru, ne progovorivi
ni jednu jedinu re. Don Huan je otvorio tikve.
Bolje e se oseati ako neto prezalogaji, po-
savetova me.
Nije mogao da prikrije svoje oduevljenje. Ve-
selo se zacerekao kad me pomilovao po glavi. Osetio
sam kako sam izgubio mo orijentacije i u vremenu i
u prostoru. Novi razvoj situacije bio je veoma muan
i u prilinoj meri me uznemiravao, ali ja sam bio
toliko gladan i umoran da bih iole ozbiljnije mogao
da razmiljam o svemu tome.
Posle jela prispavalo mi se. Don Huan je navalji-
vao na mene da upotiebim tehniku posmatranja a da
ne usredsreujem panju na neki odreeni predmet,
da bih mogao da pronaem pogodno mesto za pre-
noite, na ovom brdu na kome sam po svoj prilici
video bun.
Ja sam izdvojio jedno. On je tada pokupio ra-
suto kamenje i napravio krug veliine moga tela. Bez
urbe i veoma lagano odlomio je nekoliko sveih
grana od okolnih bunova da ukloni prainu iz unu-
tranjosti malog kruga. Pravio je pokrete i doaravao
sliku kao da zaista dri metlu u ruci i zaista isti,
ali, u stvari, uopte nije doticao zemlju granama koje
je namenio ienju. Odmah zatim je rasturio impro-
vizovanu kamenu graevinu i kamenje smestio u sre-
dinji deo dotad postojeeg kruga, posle krajnje pre-
ciznog svrstavanja kamenja po veliini, i tako sainio
dve gomile kamenja, sa podjednakim brojem u
svakoj.
ta radi sa tim kamenjem? zapitao sam.
Ovo uopte nije kamenje, odgovorio je. Ovo su
uzice. Uz pomo ovih uzica tvoje stanite e lebdeti.
Pokupio je preostale kamenie i pomou njih obe-
leio kruni prostor do malopre postojee krune gra-
evine. Kamenie je podjednako rasporedio od
centra kruga, a uz pomo tapova svaki kamen je
vrsto abo u zemlju, i to s takvom vetinom kao da
je zidar.
Nije mi dozvolio da pristupim u krunu grae-
vinu, ali mi je zato rekao da etam unaokolo i posma-
tram sve ono to on radi. Izdvojio je 18 kame-
nova i poredao ih u smeru kazaljke na satu.
A sada se spusti u podnoje brega i ekaj, re-
kao mi je. Ja u se popeti na ivicu grebena da vidim
da li stoji tamo gde bi trebalo da stoji.
ta namerava da uradi?
Dobaciu ti ove uzice, rekao je, pokazujui pri
lom prema gomili poveeg kamenja. A ti e morati
da ih privee za zemlju ba na onom mestu koje ti
ja budem pokazao, na isti onaj nain na koji sam ti
dosad pokazivao sva ona mesta koja su nam bila po-
dobna, bilo iz ovog, bilo onog razloga.
Ti pre svega mora biti beskrajno precizan, jer
kad god je mo u pitanju, ovek mora biti savren,
greke su ovde najvei neprijatelji. Evo, pogledaj, sve
ovo ovde su ti uzice, a svaka ova uzica bi nas mogla
ubiti ako nije dovoljno privrena i zbog toga tebi
jednostavno nije dozvoljeno da grei. Mora dobro
da se koncentrie i usredsredi pogled tano na ono
mesto gde u ti dobaciti uzicu. Ako ti bilo ta odvrati
panju, svaka ova uzica postade jedan obian kamen i
li jednostavno nee moi da je razlikuje od kame-
nja razbacanog svuda po okolini.
Rekao sam mu da ja smatram da bi mnogo lake
bilo ako bih ja sve te uzice sneo sa vrha brda u
podnoje i to jednu po jednu.
Don Huan se nasmeja i zavrte glavom, u znak ne-
odobravanja.
Ali to su uzice, insistirao je on i dalje na tome.
Ja moram da ih bacim, a ti mora da ih pokupi.
Bili su potrebni itavi sati da bih ispunio pred-
loeni mi zadatak. Stepen koncentracije koji je tre-
balo postii izazivao je maltene fiziki bol. Don Huan
me podseti da svaki put budem krajnje oprezan i da
bezgreno usredsredim pogled na ono u ta bi trebalo
da gledam. to se toga tie, bio je u pravu. Sakupiti
svaki kamen koji se skotrlja sa vrha i odmah zatim
to isto nagomilano kamenje pomerati sa tog mesta i
redati ga ukrug, bio je to zaista jedan izluujui posao.
Kada sam potpuno zatvorio krug i popeo se do
vrha, pomislio sam da u se sruiti mrtav. Don Huan
je sakupio nekoliko omanjih granica i njima popunio
krug. Dao mi je nekoliko listova i rekao mi da ih
uvuem pod pantalone i stavim ih na bolno mesto na
koi. Rekao mi je da e mi od tog lia biti prilino
toplo i da mi pokriva uopte nee biti potreban.
Stropotao sam se u sredinji deo kruga. Grane su
mi bile mekana postelja i zbog toga sam zaspao tog
istog trenutka im sam poloio telo na njih.
Bilo je kasno popodne kada sam se probudio. Vre-
me je bilo vetrovito, a i nekakvi oblaci su poeli da
se navlae preko neba behu to gusti kumulusni
oblaci, dok su prema zapadu oblaci postajali sve
rastresitiji, tako da se sunce moglo probijati i s vre-
mena na vreme obasjavati zemlju.
Spavanje me prilino okrepilo. Oseao sam kako
mi snaga nadolazi kroz itavo telo, a uz to sam bio
i lepo raspoloen. Vetar me nije uzbuivao. Nije mi
bilo hladno. Podupro sam glavu rukama i osmotrio
okolinu. Primetio sam neto to mi ranije uopte nije
zapalo za oko brdo je bilo prilino visoko. Sve ono
to mi se prualo pred oima u pravcu zapada, ostav-
ljalo je dobar utisak. Mogao sam da vidim niska brda
iza kojih se pruala pustinja. U dometu mog vido-
kruga bee 1 greben sivih planinskih vrhova, u
pravcu severa i istoka, a prema jugu se prualo be-
skrajno prostranstvo zemlje sa dobro vidljivim brdima
i plaviastim obrisima planina u daljini.
Ustao sam. Don Huana nigde nije bilo na vidiku.
Iznenada me obuzeo nekakav strah. Palo mi je na
um da me moda ostavio ovde samog, a to je jo
gore od svega toga, bio sam svestan injenice da ni-
kako ne umem da se vratim nazad do kola. Ponovo
sam legao na prostirku od granica, a sav onaj moj
strah i zebnja koje sam osetio prethodnog trenutka
nestali su na veoma udan nain. Ponovo sam osetio
smirenost obuzelo me nekakvo nesvakidanje ose-
anje prijatnosti. Bee za mene jedno potpuno novo
oseanje, oseanje koje me u potpunosti oslobodilo
tekih misli. Bio sam srean. Osetio sam vetar kako
struji po mome licu i oko uiju, kao blagi mlaz
tople vode koja me zapljuskuje u naizmeninim inter-
valima. Bio sam u jednom udnom stanju koje nikako
nisam uspeo da uporedim ni sa jednim stanjem iz
onog mog razdoblja rastrzanog ivota, prepunog ne-
kakvih sitnih svakodnevnih obaveza. Poeo sam da
plaem, ali ne zbog toga to sam se oseao tunim
ili zbog samosaaljenja, ve iz razloga nekakve neopi-
sive i neobjanjive sree.
eleo sam da na ovom mestu ostanem zauvek,
to sam zaista mogao i da uinim da don Huan nije
doao i naredio pokret.
Dosta si se odmarao, rekao je i povukao me.
Veoma staloeno i krajnje mirno povede me u
obilazak pobra. Hodali smo laganim hodom, u sa-
vrenoj tiini inilo se kao da eli da mi predloi da
posmatram svaki deo prostora koji nas okruuje.
Pokazivao je prema oblacima i planinama, jednostav-
nim pokretom oiju ili brade.
Izgled celog toga predela u kasno popodne bio je
savren. Pobuivao je u meni oseanje strahopoto-
vanja i oaja. Podseao me na slike iz mog detinjstva.
Popeli smo se na najviu taku brda vrh bee
jedna eruptivna stena. Konano smo seli i udobno se
smestili, naslonivi lea na stenu, licima okrenutim
prema jugu. Beskrajno prostranstvo zemlje koje se
prualo prema jugu bilo je zaista velianstveno.
Zadri sve u svom seanju, doapnuo mi je don
Huan. Ovoga j utra si video, a to to si video nije
nita drugo do predskazanje. Ti si pronaao ovo mesto
gledajui. Ovo predskazanje je bilo neoekivano, ali
se ipak dogodilo. Ti e dosegnuti mo, dopadalo se
to tebi ili ne dopadalo. To ne zavisi od ovekove od-
luke, a u ovom sluaju ni od tvoje ni od moje odluke.
Sada, istinu govorei, ovaj vrh je tvoje mesto,
tvoje drago mesto, sve to se nalazi oko ovog mesta
tebe se uopte ne tie. Mora da obraa panju na
sve to se ovde zbiva, a zauzvrat e sve ovde posto-
jee obraati panju na tebe.
alei se, upitao sam da li je sve ovo ovde moje.
On je to potvrdio veoma ozbiljnim glasom. Nasmejao
sam se i rekao mu da me sve podsea na priu o
tome na koji nain su panski osvajai amerikog kon-
tinenta, poslati od svog kralja, monog kralja panije,
osvajali ogromna prostranstva. Imali su obiaj da se
popnu na vrh planine i sve one predele koje su mogli
sa vrha planine da dosegnu pogledom proglase pan-
skom teritorijom.
Dobro smiljeno, primeti on. Dau ti sve one
teritorije koje moe da obuhvati pogledom, i to ne
samo u jednom pravcu, nego svekolik prostor koji te
okruuje.
Ustao je i ispruenom rukom pokazivao nepre-
gledna prostranstva, obrnuvi svoje telo pri tom, i to
u punom krugu.
Ceo ovaj predeo je tvoj, rekao mi je.
Glasno sam se nasmejao.
Na sve to, on se samo zacereka i upita me: A
zato da ne? Zato ti ja, na primer, ne bih mogao
dati celu ovu oblast?
Ti ne poseduje ovu oblast, primetio sam.
Pa, ta? Ni ti isti panci je takoe nisu pose-
dovali pa su je ipak razdelili i poklonili kralju. Zato
da i ti na isti nain ne postane vlasnik?
Ispitivao sam ga da vidim da li mogu da otkrijem
ono to on zaista misli, skrivajui to iza blaenog sme-
ka. Tresao se od eksplozivnog smeha i samo to nije
pao sa stene zbog toga.
Sve to prostranstvo, sav taj ogroman prostor ko-
liko god tvoje oi mogu da ga upiju, toliko on pri-
pada tebi, nastavio je on smeei se i dalje. Ne
mora obii sva ta prostranstva, jednostavno moe
samo da ih doziva u svom seanju, a to se ovog
vrha tie, tvoj je do kraja ivota i moe dolaziti na
njega kad god poeli. Dajem ti ga zato to si ga sam
otkrio. Tvoj je. Prihvati ga.
Nasmejao sam se, ali don Huan je bio prilino
ozbiljan. Ako se zanemari njegov neodreeni smeak,
s punim pravom bi se moglo zakljuiti da je on zaista
verovao u to da bi mogao da mi pokloni celu tu
viziju.
Zato da ne? upitao me kao da ita moje misli.
Pa, u redu, prihvatam tvoj poklon, odgovorili
ja, pola alei se.
Sa lica mu je nestao osmeh. mirkao je oima
dok je gledao u mene.
Svaka stena, svaki kameni i svaki bun na
ovom brdu, naroito ovde na ovom vrhu, stoje ti na
raspolaganju.
Na ovom brdu, naroito na ovom vrhu, ne treba
da obraa panju ni na ta, bilo da je to stena, ka-
meni ili bun, rekao je. Svaki crv koji ivi ovde
je tvoj prijatelj. Ti moe da se koristi njima, a i
oni takoe mogu da se koriste tobom.
utali smo neko vreme. Jedva da bi mi koja mi-
sao pala na pamet, to je za mene bilo veoma neuobi-
ajeno. Osetio sam neto, ali nisam ba mogao u pot-
punosti da se pouzdam u te svoje oseaje koji su mi
nagovetavali da e se uporedo sa njegovom iznenad-
nom promenom raspoloenja desiti neto zlokobno,
ali, uprkos svemu tome, nisam oseao nikakav strah
niti zebnju. Ja jednostavno nisam vie eleo da go-
vorim. inilo mi se da sve ono to bih trebalo da
kaem, ne bi bilo dovoljno tono i da bi svaka izgo-
vorena re izgubila dobrim delom od svoga znaaja
i teko bi dosegla krajnji cilj, razumevanje sagovor-
nika. Nikada nisam osetio toliko nemo govora, ali
poto sam bio svestan ovakvog neshvatljivog i krajnje
neobinog naina ponaajna, poeo sam, bre-bolje, da
govorim.
Ali, reci ti meni, don Huane, ta ja mogu da
uradim s tim brdom?
Pokuaj da se seti svakog detalja. Ovo je mesto
gde si se popeo do stanja sna. Ovde e sretati raz-
nolike sile, a jednoga dana na ovom mestu same tajne
e ti se otkrivati.
Ti si u potrazi za postizanjem moi, a ovaj vrh
je ba tvoje mesto, mesto gde e sakupiti sokove
snage.
Sada za tebe ovo nema nikakvog smisla. Ali po-
to sada nita ne mogu da izmenim, sve ovo i mora
da zvui kao besmislica.
Spustili smo se niz jednu veliku stenovitu gromadu,
da bih se ja odmah zatim prepustio njegovom vodstvu,
i uputili se prema jednoj maloj uvali tepsijastog ob-
lika, na zapadnoj strani brega. Posedali smo na zemlju
i tu obedovali.
Bez ikakve sumnje, bilo je neeg neopisivo ugodnog
za mene na tom visinskom delu brda. Lagano vakanje
ukusne hrane kao i prijatno oputanje bese za mene
jedan sasvim nepoznat oseaj.
Sunce na zalasku nestajalo je u raskonom gotovo
bakarno crvenom plamenu, zbog ega se inilo kao da
je ceo okolni prostor zamrljan nekakvim zlatnim pre-
mazom. Zaista sam neometan bilo ime u potpunosti
mogao da se predam posmatranju celog tog predela.
Nisam ak poeleo da o bilo emu razmiljam.
Don Huan mi se obraao ali tako rei apatom.
Opet me opomenuo da posmatram svaki detalj ovog
predela, bez obzira kako mali ili beznaajan izgledao.
Ova njegova opomena ili savet, ne znam kako to da
sroim, odnosila se naroito na predmete u pravcu za-
pada. Rekao mi je da bi trebalo da gledam prema
suncu, ali da ne usredsreujem pogled na samo sunce,
sve dok se sunce sasvim ne povue iz zone vidljivosti.
Poslednji minuti svetlosti, ba u trenutku pre nego
to je sunce pre potpunog povlaenja povuklo za sobom
nekakve niske oblake ili neto nalik izmaglici, bili su
u pravom smislu rei zadivljujui. Izgledalo je kao
da je sunce nekakvom eravicom zapalilo zemlju, a
sama zemlja je podseala na razbuktalu prazninu
vatru. Osetio sam kako mi se lice ari.
Ustani! povikao je don Huan dok me obema
rukama vukao.
Skoio je i tako se malo udaljio od mene, nare-
divi mi zapovednim tonom, koji je za takvu jednu
priliku bio sasvim opravdan, da otrim ba do onog
mesta gde sam do malopre stajao.
Kad sam dotrao do tog istog mesta, poeo sam
da oseam nekakvu toplinu koja je poela da obuzima
moje telo. Bee to nekakva bakarnocrvenkasta
toplina. Osetio sam je na nepcima i na vrhu oiju.
Izgledalo je kao da sam vrh moje glave sagoreva u ne-
kakvoj blagoj vatri bakarnog sjaja.
Neto u meni samom gonilo me da trim sve bre
i bre, a takva elja se javila istog onog trena kada
je sunce poelo da zalazi. Tog trenutka sam osetio
da sam toliko lagan da bi za tili as mogao da odle-
tim. Don Huan me veoma vrsto zgrabi za zglob de-
sne ruke. Oseaj koji je u meni nastao posle jakog
pritiska njegove ruke pomogao mi je da ponovo po-
stignem stanje krajnje trezvenosti i pribranosti. Sruio
sam se na zemlju, to ga nije ostavilo sasvim ravno-
dunim, seo je pored mene.
Posle odmora od nekoliko minuta, jedva ujno je
ustao, potapao me po ramenu i dao mi znak da ga
sledim. Ponovo smo poeli da se penjemo na vrh
eruptivne stene gde smo ve jednom sedeli. Stena nas
je titila od hladnog vetra. Don Huan je prvi preki-
nuo utanje.
Ovo je bilo jedno lepo predskazanje, primetio je.
Kakvog li udnog predskazanja! Desilo se pred sam
smiraj dana. Ja i ti smo toliko razliiti. Ti si vie bie
noi. Ja vie volim tek zaet sjaj jutra. To bih ak
mogao da objasnim da sjaj jutarnjeg sunca trai mene
jer sam mu potreban, ali ta ista svetlost zrai ba iz
tebe. S druge strane, sunce te kupa u svojoj umiruoj
svetlosti. Njegovi zraci te pre, a ti uvek proe bez
ijedne opekotine. To je toliko udno, da je prosto ne-
objanjivo!
Zato je to toliko neobjanjivo i udno?
Nikada do sada nisam video da se tako neto
desilo. Takvo predskazanje, ako se uopte i desi, uvek
se deava u samo praskozorje, u prvim trenucima sun-
evog raanja.
A zato mora da je tako, don Huane?
Sada nije vreme da se pria o tome, rekao je
odseno.
Znanje je mo. Potrebno je dosta vremena da
bi se sakupilo dovoljno moi da bi se ak i prialo
o tome.
Nastojao sam i to veoma uporno da mi to pod-
robnije objasni to o emu je poeo da pria, ali on
je odluno promenio temu razgovora. Pitao me kako
napredujem u postizanju stanja sna.
Ja sam ve uveliko poeo da sanjam nekakva od-
reena mesta, kao, na primer, kolu i kue nekih svo-
jih prijatelja.
Da li si ti na tim mestima preko dana ili samo
nou? upita me.
U snovima, to je bilo i jedno i drugo, i dan i no,
jer ja sam na tim mestima boravio i tokom dana i
preko noi u koli, na primer, preko dana, a u
kui svojih prijatelja samo nou.
Predloio mi je kako bi trebalo da stanje sna
omoguim ak i preko dana, dok sam u stanju blagog
dremea, i tako otkrijem da li sam stvarno u mogu-
nosti da stvorim sliku izabranog mesta, i to istu onu
sliku, bogatu detaljima, kao na primer dok sam u sta-
nju sna. Ako se moje stanje sna deavalo tokom
noi, sva mesta koja bi mi se javljala u vizijama bila
bi po nekom nepisanom pravilu smetena u ambijent
noi. Rekao mi je da sve ono to neko doivljava u
stanju sna, mora tano da se podudara ba sa onim
delom dana kada se stanje sna dogaa, u sluaju da
nije tako, vizije snevaa nikako ne bi mogle biti vizije
koje se svode pod kategoriju vizija iz stanja sna nego
samo obini snovi.
Da bi pomogao sebi, trebalo bi pre svega da iza-
bere jedan predmet koji po svim svojim karakteristi-
kama pripada mestu na koje ti eli da ode i da svu
svoju panju usredsredi ba na taj predmet, nastavio
je on dalje da izlae. Na primer, na vrhu ovog brda
postoji jedan bun koji ti mora da posmatra sve
dok taj odreeni predmet ne dobije svoje odreeno
mesto u prostora tvoje memorije. Ti uvek moe da
se vrati na ovo mesto dok si u stanju sna, prizivajui
u svom seanju bun o kome je re, ili stenu gde mi
sada sedimo, ili da se jednostavno seti bilo ega to
pripada prostoru ovog mesta. Ako sada moe da se
usredsredi na ovakvo jedno mesto koje nije nita drugo
do mesto moi, to e ti olakati putovanje dok si u
stanju sna. Ali ako ne eli da se vie vraa na ovo
mesto, ti jednostavno moe da izabere bilo koje dru-
lio mesto. Moda je kola koju pohaa tvoje mesto
moi. Postupi tako. Usredsredi svu svoju panju na
bilo koji predmet u lokalitetu koji si ti izabrao, a onda
ga pronai u svom stanju sna.
Kada u svom seanju panju usredsredi na jedan
odreen predmet, odmah se vrati na sopstvene ruke,
dobro se koncentrii posmatrajui ih, a posle toga iza-
beri neki drugi predmet, i tako redom.
Ali sada svu svoju panju mora da usredsredi
na sve ono to postoji na ovom visinskom delu brda,
jer ovo mesto je jedno od najvanijih mesta u tvom
ivotu.
Pogledao me tako kao da proverava efekat svojih
rei.
Ba ovo mesto je mesto tvoje smrti, rekao je
veoma blagim glasom.
Poeo sam da se vrpoljim, prilino nervozan, se-
c laj ui s jednog mesta na drugo, na ta se on samo
nasmeio.
Morau da dolazim zajedno sa tobom na isto ovo
brdo jo mnogo puta, rekao je. Posle toga e ti
morati da dolazi potpuno sam, sve dok ti ovo isto
mesto potpuno ne dosadi, sve dok ovaj visinski deo
brda iz tebe ne iscedi i poslednju kap. Tano e ose-
liti as i pouzdano e znati da je to ba taj as kada
e ovo tvoje drago mesto postati za tebe muno. Ba
ovaj vrh i to ba takav kakvog ga sada vidi bie mesto
tvoje poslednje igre.
ta razume pod mojom poslednjom igrom, don
I Iuane?
Ovo je lokacija tvog poslednjeg uporita, obja-
snio mi je on. Umree ba ovde, bez obzira gde e
tada biti tvoje mesto boravka. Svaki ratnik ima mesto
svoje smrti. Mesto ratnikove smrti je mesto kome je
on posvetio svu svoju naklonost, mesto koje je natop-
ljeno nezaboravnim seanjima, mesto gde je mo osta-
vila svoje znake, mesto na kome se on suoavao sa
udima, gde su mu se tajne same otkrivale, mesto na
kome je on sakupljao unutranju snagu.
Svaki ratnik je obavezan da se vraa na mesto
prema kome osea najveu naklonost i to uvek onda
kada dotakne mo, da bi tu istu mo mogao da slae
ba na tom mestu i tako je prikuplja za sebe. On na
to mesto moe doi dvojako ili da do tog mesta
doputuje, prevaljujui itave milje na nogama, ili da
to preduzme kroz stanje sna.
I na kraju, kada je trajanju njegovog boravka na
zemlji odbrojan i poslednji sekund, on ba u tom
poslednjem sekundu osea kako ga njegova vlastita
smrt udara po levom ramenu, a njegov duh koji je
uvek u potpunom stanju pripravnosti polee prema
mestu kome on pridaje najvie naklonosti i ba na tom
mestu ratnik igra svoju poslednju igru, sve do smrtnog
asa.
U svakom ratniku, mo je uobliena na poseban
nain svojstven samo njemu, a i ratnik sam tokom
svog ivota uspeva da izgradi svoj stav prema moi.
Sve je to neka vrsta igre, jednostavno, sve je to jedan
pokret voen snagom njegove unutranje moi.
Ako je snaga umirueg ratnika ograniena, onda je
njegova igra kratka, ako njegova snaga dosee ogromne
srazmere, onda je njegova igra grandiozna. Ali bez
obzira na dalekosenost i jainu njegove moi, smrt
mora da prekine njegovu poslednju igru na zemlji.
Smrt ne moe da projuri pored ratnika koji kroz tu
igru, sve dok je ne zavri, pria o svom ivotu punom
napora i borbe.
Sav uzdrhtah od don Huanovih rei. Sav taj mir,
blagost sutona, sav taj velianstveni prizor, sve to za-
jedno, kao da je bilo smeteno da bi u potpunosti do-
aralo sliku poslednje ratnikove igre za mo.
Moe li da me naui toj igri iako nisam ratnik?
upitao sam.
Svaki ovek koji je u potrazi za postizanjem moi
mora da naui tu igru, rekao je. Ja ipak ne mogu
da te sada nauim toj igri. Moe se desiti da ve uskoro
dobije vrednog suparnika, pa u ti tek onda pokazati
pravi pokret moi, a na tebi je da dodaje ostale po-
krete, i to u skladu sa svojim ivotom. Svaki novi po-
kret mora biti upotrebljen u borbi za mo. Eto tako,
iskreno govorei, ratnikov odnos prema svetu koji ga
okruuje i njegovo unutranje oblije su ujedno i sastav-
ni delovi prie o njegovom ivotu, koji je sam po sebi
igra koja se rasplamsava istim onim tempom, kojim
se razvija i njegova unutranja mo.
Da li smrt zaista zastaje da bi videla ratnikovu
smrt?
Ratnik je samo jedan obian ovek. Jedan skro-
man ovek. On ne moe da izmeni nameru sopstvene
smrti. Ali njegov besprekorni duh koji je sakupio do-
voljno moi tokom svih onih tekih i iscrpljujuih isku-
stava, moe, a to je sasvim pouzdano, da nakratko
zadri smrt, a to kratko vreme je sasvim dovoljno
da mu dopusti da se poslednji put raduje zbog toga
slo jo jedanput moe da vidi celokupnu mo do koje
je dolazio korak po korak. Kae se da smrt tako po-
stupa sa onima iji je duh besprekoran.
Celo telo mi obuze strah veoma jakog intenziteta i
zbog toga sam poeo da priam samo da bih koliko-to-
liko pronaao nekakvo olakanje. Upitao sam ga da li
je on poznavao makar neke ratnike koji su umrli i na
koji je nain ta poslednja igra uticala na njihova ose-
anja u trenutku smrti.
Prekini da razmilja na taj nain, rekao je on
malne bezbojnim tonom. Umiranje je jedan od naj-
lepih inova. Ono je vie nego gubljenje tla pod no-
gama i ukruenosti.
Da li u i ja igrati pre svoje smrti, don Huane?
Naravno da hoe. Ti sada trai svoju unutra-
nju mo, premda jo ni sad ne ivi ivotom ratnika.
Danas ti je sunce poslalo predskazanje. Najsavreniji
in tvog ivota obavie se do kraja dana. Oigledno je
da ti uopte ne voli sjaj tek izlazeeg sunca. Rana,
jutarnja putovanja nemaju nimalo ari za tebe. Ali je
zato zalazak sunca tvoja omiljena olja aja blaga,
patinasta, uta tenost. Ti ne voli vrelinu, sjaj je ono
io tebe privlai.
Ba zbog toga e svoju poslednju igru odigrati
ovde, na vrhu ovog brda, u sam smiraj dana. U toj po-
slednjoj igri ispriae sve o svojoj borbi, o bitkama
koje si izvojevao i o bitkama koje si izgubio, ispriae
sve o svojim radostima i uenjima kada si bio u pri-
lici da spoznaje unutranju mo. Ta tvoja poslednja
igra e ti rei sve o tajnama i udima koja si sakupljao
tokom celog svog ivota. Za to vreme smrt e sedeti
ovde i posmatrae te.
Umirue sunce e te ariti, ali nee te izgoreti,
bie isto kao i danas. Vetar e biti tih i blag, a tvoje
izabrano mesto e blago podrhtavati. Kada napravi
poslednji pokret u svojoj igri, pogledae prema suncu,
jer ga vie nikada nee videti, bilo da bdije, bilo
da si u stanju sna, a onda e te tvoja vlastita smrt
usmeriti prema jugu, prema predelima nepreglednosti.
1 4 H O D M O I
Subota, 8. aprila 1962.
Don Huane, da li je smrt ivo bie? upitah ga poto
sam seo na verandu.
U don Huanovom pogledu bee izraz nekakvog
uenja. Nosio je torbu sa namirnicama koje sam mu
ja pribavio. Paljivo je poloio na zemlju i seo ispred
mene. Osetio sam se pomalo obeshrabrenim i zbog toga
sam mu objasnio kako elim da znam da li je smrt
ivo bie, ili neto kao ivo bie, kada ima tu mo da
moe da posmatra ratnikovu poslednju igru.
Da li je to uopte bitno? upita don Huan.
Rekao sam mu da je sama slika smrti kao ivog
bia za mene fascinirajua i da elim da znam kako
je on uspeo da sebi putem slike predstavi tako neto
i kako je uopte znao da je takva jedna pojava u toj
slici smrt.
To je barem jednostavno, rekao je. ovek od
znanja zna da je smrt poslednji svedok njegovog ne-
stajanja zato to on vidi.
A ta ti misli, da li si ti video poslednju igru
nekog ratnika?
Ne. Niko ne moe da vidi smrt. Samo smrt moe
da prisustvuje tuem umiranju. Ali desilo mi se da
sam video vlastitu smrt kako me posmatra, zbog ega
sam morao da igram kao da mi je to poslednja samrt-
nika igra. Kako se pribliavao kraj igri, smrt koja
me pomno posmatrala nije pokazivala nijedan odreeni
smer, a ni moje oboavano mesto nije zadrhtalo, op-
ratajui se od mene. Tako mom trajanju na zemlji
nije doao kraj i ja nisam umro. Kada se sve to do-
godilo, ja sam jednostavno ograniio unutranju mo,
jer nisam mogao da shvatim namere sopstvene smrti
i tako sam poverovao da zaista umirem.
Da li je tvoja smrt imala ljudsko oblije?
Ala si ti neka zabavna osoba. Ti misli da e ti
se cela ta stvar razjasniti ako ja ponem da dajem od-
govore na tvoja pitanja. Ja mislim da ti to nee pomoi,
a, uostalom, ko sam pa ja da ti odgovaram na mnoga
tvoja pitanja?
Smrt nema odlike ljudskog bia. Ona je pre svega
nekakva vrsta prisutnosti. Ali svako prema svom moe
da da sud o njoj za nekoga je smrt ispunjenost, za
nekog pak neispunjenost. Svako je na svoj nain u
pravu. Smrt je ono to ovek eli da ona bude.
Ja volim ljude i susrete sa njima i zato je smrt
za mene ivo bie. Takoe sam naklonjen mistinim
oseanjima i zbog toga za mene smrt ima uplje oi.
Mogu da gledam kroz njih. One su kao 2 prozora,
ali kao 2 pokretna prozora, jer pokreu se isto kao
i oi. Budui da sam video oi smrti, mogu da kaem
da ona ba tim upljim oima posmatra ratnika, dok
on poslednji put igra na zemlji.
Ali kako mogu da zakljuim, don Huane, ini mi
se da je samo za tebe to tako. Da li je tako isto ose-
aju i drugi ratnici?
To vai za sve ratnike koji izvode igru moi, ali
ipak i ne mora da bude tako. Smrt je prisutna dok
ratnik izvodi svoju poslednju igru to je ono to
je injenica, jedno opte vaee pravilo, ali nain na
koji svaki ratnik vidi svoju smrt je krajnje individualan.
Smrt moe imati raznolike oblike ptice na primer,
svetlosti, oveka, buna, kamenia, oblaaka magle,
a isto tako i neeg nejasnog i neobjanjivog.
Don Huanove slike smrti su me prilino uznemi-
rile. Nisam mogao da pronaem prave reci da iskaem
svoja pitanja i zbog toga sam poeo da mucam. Buljio
je u mene, smeei se i nagovorio me da ponovo ponem
da priam.
Upitao sam da li nain na koji ratnik vidi svoju
smrt zavisi od naina na koji je taj isti ratnik vaspi-
tavan. Naveo sam mu Juma i Jaki Indijance kao pri-
mer. Navodei ove primere, eleo sam da iznesem svoju
hipotezu o tome kako kultura odreuje nain na koji
e ovek predvideti sopstvenu smrt.
Nain vaspitanja je najmanje vaan, odgovorio
je. Ono to odreuje nain reagovanja prema smrti
je unutranja mo. ovek je samo zbir svih onih stup-
njeva vlastite unutranje moi, a taj zbir odreuje na-
in njegovog ivota i nain njegove smrti.
ta je to unutranja mo?
Unutranja mo je jedna vrsta oseanja, rekao je.
Neto nalik poletnosti i lepom raspoloenju. Neko to
moe nazvati posebnim vidom duhovnog stanja. Unu-
tranja mo je neto to ovek prihvata ne osvrui se
na sopstveno poreklo. Ve sam ti rekao da je svaki
ratnik lovac u potrazi za postizanjem moi i da te ja
sada uim kako da dosegne mo i pone da je pri-
kuplja. Tvoj problem koji je ujedno i problem svih
nas, jeste u tome to je potrebno dosta truda ubediti
te. Potrebno je pre svega da poveruje da se unutranja
mo moe iskoristiti i da je sasvim mogue sakupljati
je, ali sve do sada nita nije uspelo da te ubedi.
Rekao sam mu da je on postigao svoj cilj i da sam
ja ubeen kao nikad u svom ivotu. On se samo na-
smejao.
Nisi ti mene dobro razumeo. Tebi se samo ini
da te ubeujem, ali ja to uopte ne inim, odgovo-
rio je.
2 ili 3 puta me blago udari po ramenima i
dodade maltene kokodakajui: Tebi je barem jasno
da mene ne treba zasmejavati.
Osetio sam se obaveznim da ga uverim da ja sve
ovo najozbiljnije mislim.
Ne sumnjam u to, rekao je. Ali ako si u neto
ubeen, to znai da si ti gospodar svakog svog po-
stupka. Jo e ti biti potrebno mnogo napora da u tome
uspe. Jo mnogo toga treba da se uradi. Ti si tek na
samom poetku.
Jedno izvesno vreme je utao. Lice mu je popri-
milo miran izgled.
Prosto je smeno kako me ponekad podsea na
mene samoga, nastavio je on. I ja na poetku nisam
eleo da krenem putem ratnika. Verovao sam da to
niemu ne vodi, ali poto emo svi umreti, nisam mo-
gao da shvatim od kakve je vanosti biti ratnik. Ba
tu sam greio. Normalno, do tog saznanja da sam po-
greio morao sam da doem sam. Kad god shvati da
grei, a takvo jedno poimanje uvek dovodi do zaklju-
ka da postoje i drugi naini, tek onda moe da kae
da si ubeen, a posle toga moe da nastavi i sam.
I tako, razmiljajui, potpuno sam moe postati ovek
od znanja.
Zamolio sam ga da mi objasni ta razume pod
pojmom ovek od znanja.
ovek od znanja je svaki onaj ovek koji je istin-
ski iao kroz tekoe to su iskrsavale pred njim na
putevima ovladavanja znanjem, rekao je. To je pre
svega ovek, koji je, bez ikakvog posrtanja ili urbe,
dosegao toliko koliko je god mogao u otkrivanju tajni
svoje unutranje moi.
Trudio se da mi sve ovo objasni to je krae mo-
gue i u tome je zaista uspeo, jer odmah posle tog
kratkog i saetog objanjenja prekinuo je da govori
o tome kako bi u ovom trenutku za mene najbolje bilo
da razmiljam o nainu sakupljanja unutranje moi.
To je nezamislivo, poeo sam da negodujem. Ja
zaista ne mogu da shvatim na ta cilja.
Kada se ovek ve lati takvog jednog poduhvata
kao to je potraga za postizanjem moi, on mora da
je naisto s tim da to nije jedan obian dogaaj, re-
kao je. Takav jedan poduhvat prvo mora da bude
zamisao koja e se ostvarivati postepeno, a onda ta
bude, kao na lutriji! Vano je samo da se deava.
A kako se sve to deava?
Don Huan se podigao. Poeo je da iri ruke i sa-
vija lea kao maka. Njegove kosti, kao i uvek, pucke-
tale su dok se on izvijao, pravei maje pokrete.
Hajdemo, rekao je. Pred nama je dug put.
Ali ima mnogo ta o emu sve elim da te pitam,
rekao sam mu.
Idemo prema mestu moi, odgovorio je dok je
ulazio u kuu. Zato se ne strpi i sva ta pitanja mi
postavi kada stignemo do mesta nae odrednice? Moe
nam se desiti da ba na samom putu iskrsne prava
prilika za razgovor.
Izgledalo mi je sasvim normalno da emo kolima
ii do tog mesta, radi ega sam ustao i krenuo prema
kolima, ali don Huan me pozva iz kue i ree da po-
nesem vree sa tikvama. ekao me na samom rubu
pustinjskog bunastog rastinja koje je obilato raslo iza
njegove kue.
Moraemo da pourimo, primetio je.
Doli smo do podnoja Sijera Madre, negde oko 3
po podne. Dan bee veoma topao, ali kako je popodne
odmicalo, tako je poeo da jaa hladan vetar. Don
Huan je seo na jednu stenu i rukama mi pokazao
da i ja uinim to isto.
ta emo sada da radimo, don Huane?
Ti vrlo dobro zna da smo ovde doli u potrazi
za postizanjem moi.
Istina je da ja to znam. Ali mene interesuje ba
odreeno ta emo da radimo ovde?
I ti sam zna da ni ja sam ne znam.
Hoe da kae da nikada ne radi onako kako
si planirao?
Potraga za postizanjem moi nije svakidanja
stvar, odgovorio je. Kada je takav jedan poduhvat
u pitanju, o nekakvom jasnom planu nema govora. Ba
ta spontanost i neoekivanost je ono to ovakav po-
duhvat ini uzbudljivim. Ratnik se prihvata ovakvog
poduhvata i ponaa se tako kao da ima tano razraen
plan, prvenstveno zbog toga to veruje u svoju unu-
tranju mo. On sasvim pouzdano zna da e jedino tako
moi ceo ovaj poduhvat da izvede na najbolji mogui
nain.
Izloio sam svoje miljenje i rekao mu da mi se
njegovi iskazi ine kontradiktorni. Ako jedan ratnik
ve poseduje unutranju mo, zato se onda prihvata
takvog jednog poduhvata kao to je potraga za posti-
zanjem moi?
Don Huan je nabrao obrve kao da na taj nain
eli da mi pokae da mu se ovakva moja primedba
zgadila.
Ti si jedan od onih koji traga da bi postigao
unutranju mo, rekao je. Ja sam ratnik koji je ve
poseduje. Pitao si me da li imam tano utvren plan,
a ja sam ti na to rekao da jedino verujem svojoj unu-
tranjoj moi i preputam se njenom vodstvu, i zbog
toga mi plan u sutini nije potreban.
utali smo jedno izvesno vreme, a onda smo na-
stavili da hodamo. Planinske litice u podnoju Sijera
Madre behu veoma strme, tako da je svaki korak
predstavljao izuzetan napor, a naroito za mene, i to
me u prilinoj meri umaralo. Ali sasvim suprotno meni,
za don Huana bi ovek mogao da pomisli da je nje-
gova snaga neiscrpna. On nije ni trao niti se neto
naroito urio. Sjajno se odravao na nogama, a o dah-
tanju nije moglo ni da se zamisli. Primetio sam da se
uopte nije znojio, ak ni posle jedne teke ture uspi-
njanja uz jednu ogromnu, tako rei vertikalnu liticu.
Kada sam se ja uspeo na vrh te vratolomne litice,
don Huan je ve uveliko bio tamo, ekajui me. U
trenutku kada sam seo pored njega, osetio sam da e
mi srce grunuti kroz grudni ko. Legao sam na lea,
a znoj je doslovno poeo da kipti sa moga ela.
Don Huan se glasno nasmejao i poeo da me
povlai as napred, as nazad. Ba to cimanje mi je
pomoglo da ugrabim vazduh i povratim dah.
Rekao sam mu da sam uplaen i zadivljen nje-
govom fizikom umenou.
Ja sam se sve vreme trudio da ti ba na to skre-
nem panju, rekao je.
Don Huane, ti uopte nisi star!
Naravno da nisam. eleo sam da i to primeti.
Kako ti to polazi za rukom?
Ja uopte nita ne inim. Moje telo se osea dobro
i to je sve. Prema sebi i prema svom telu postupam
onako kako bi trebalo i zbog toga nemam razloga da
oseam umor ili bilo kakvu nelagodnost. Tajna nije u
tome ta ini sebi, nego ta ne ini.
ekao sam objanjenje. Bilo mu je jasno da ne
mogu da ga razumem. U nemogunosti da mi u datom
trenutku da bilo kakav odgovor, on se samo nasmeio,
kao to bi svaki mudrac uradio i odmah zatim ustao.
Ovo je mesto moi, rekao je. Pronai neko po-
godno mesto na ovom planinskom vrhu gde bismo mogli
da kampujemo.
Poeo sam da negodujem. eleo sam da mi objasni
la ne bi trebalo da inim to se tie moga tela. Lice
mu je titralo od nekakvog zapovednikog impulsa.
Prekini sa kojetarijama, rekao je tihim glasom.
Ba sada ti se prua prilika da se promeni. Uopte
nije vano koliko ti vremena treba da pronae mesto
koje e ti najvie odgovarati i koje e biti najpodesnije
za odmor. Moda e ti biti potrebna itava no. Nije
ak ni vano da uopte pronae to mesto, u svemu
tome najvaniji je tvoj trud.
Odloio sam svoju belenicu i ustao. Kao to je
tlo i dosad bezbroj puta inio, i to uvek kada bi mi
nareivao da naem neko pogodno mesto na kome
bi se odmorili, don Huan me podseti da moram sve
oko sebe da posmatram tako to panju neu usred-
sreivati ni na jedan odreen predmet, naglaavajui
da moram mirkati sve dok mi sve vidljivo u mom
vidokrugu ne zatitra pred oima.
Poeo sam da hodam i kroz poluzatvorene oi upi-
iao svaki deli tla po kome sam se kretao. Don Huan
je bio iza mene, na razdaljini od nekoliko stopa, ho-
dao je sa moje desne strane.
Prvo sam obiao periferni deo planinskog vrha.
Namera mi je bila da se do kupastog vrha planinskog
breuljka penjem krunom putanjom, idui po obodu
kupastog uzvienja. Ali ve posle prvog kruga don
Huan mi naredi da stanem.
Rekao mi je da e me ovo bezbedno kruno pe-
njanje navesti da se ponovo prepustim rutini kojoj sam
po svoj prilici jo naklonjen. Gotovo sarkastinim to-
nom je dodao da je meni izgleda najbezbednije da
celu ovu oblast preem sistematino, ali na jedan tako
ustaljen nain da uopte neu biti u mogunosti da
opazim ba takvo mesto koje je meni potrebno. Dodao
je jo i to da on zna gde se nalazi to mesto i da mi
se ba zbog toga ne prua nikakva prilika da ceo ovaj
poduhvat izvedem kao puku improvizaciju.
Pa ta bi onda trebalo da radim da ne bude
tako? upitao sam.
Don Huan mi tada naredi da sednem. Onda je sa
jednog od mnogobrojnih bunova ubrao jednu lisnatu
granicu i dao mi je. Naredio mi je da legnem na lea,
da otkopam kai i da lie stavim na bolne delove
koe. Pogledom je ispitao moje telo i nain na koji
ono reaguje u pokretu i na osnovu toga me posave-
tovao da obema rukama lie prinosim na kou i isto
tako da pri tiskam na bolne zone. Onda mi je naredio
da zatvorim oi i upozorio me da, ako elim da po-
stignem eljene rezultate, nikako ne smem da lie
isputam iz ruku niti da otvaram oi, ak mi je zabra-
nio da se uspravim u trenutku kada on bude pomerao
moje telo i tako me postavljao u poloaj moi.
Zgrabio me za desno rame i obrnuo me. Goreo
sam od elje da makar malo provirim kroz poluzatvo-
rene oi, ali don Huan mi prekri oi svojim rukama.
Naredio mi je da se jedino koncentriem na oseaj
toplote koja e uskoro poeti da isparava iz lia.
Jedno izvesno vreme sam leao potpuno nepokre-
tan, da bih odmah zatim poeo da oseam nekakvu
do sada meni neobinu i udnu toplotu koju je ispu-
talo lie. Prvo sam je osetio na dlanovima, a onda
u predelu trbuha, da bi na samom kraju doslovce,
zahvatila celo moje telo. Nije prolo ni par minuta,
a noge su mi se arile u vatri koju sam imao prilike
da osetim jedino u ona davna vremena kada mi je
telo gorelo u visokoj temperaturi.
Ispriao sam don Huanu kako se oseam i kako
je za mene taj oseaj prilino neprijatan, zbog ega iz-
garam od elje da skinem cipele. Rekao mi je da e
mi on pomoi da ustanem, jer da sam to ja sam
morao da uradim, svakako bih doao u situaciju da
otvorim oi, ali, po dogovoru, oi sam mogao da ot-
vorim tek na njegov znak, i taj isti dogovor se od-
nosio i na listove koje nikako nisam smeo da isputam
iz ruku nego da ih pritiskam na stomak, sve dok ne
pronaem odgovarajue mesto za odmor.
Kada sam ustao, on mi je doapnuo kako bi ve
polako mogao da otvaram oi i kako bi trebalo da
otponem putovanje ne pridravajui se nikakvog pla-
na, preputajui se vodstvu snage koja izbija iz lia
i koja e me vui i voditi.
Otpoeo sam jedno besciljno putovanje. Vrelina
koja je obuzela moje telo bila je neizdr-
ljiva. Poverovao sam da gorim u visokoj temperaturi
i, normalno, bio sam opsednut mislima kako
je don Huanu zaista polo za rukom da moje telo
dovede u jedno takvo stanje.
Don Huan je iao iza mene. Ali sasvim neoekivano,
iz njegovog grla se prolomi takav vrisak od kojega se
ja maltene paralizovah. On mi objasni, smejui se gro-
moglasno, da neoekivani zvui zastrauju zle duhove.
Zamirkao sam i skoro itavih pola sata besciljno se
etkao as napred, as nazad. Za to vreme neprijatna
vrelina koja je obuzimala moje telo preobrazi se
u prijatnu toplotu. Doiveo sam svetlosnu viziju dok
sam se besciljno peo uz planinsku strminu. Malo sam
bio razoaran, no, uprkos ovakvom oseanju, ipak sam
oekivao da u opaziti nekakvu neobinu viziju svetlo-
sti. Meutim, u mom vidokrugu ne bese nikakvih pro-
mena boje su bile sasvim obine, ne bese nikakvog
sjaja, niti tamnih oblaka.
Kad sam se ve umorio od mirkanja, otvorio sam
oi. Stajao sam ispred jednog omanjeg stenovitog gre-
bena koji bee jedan od malobrojnih goletnih grebenova
na ovoj planini, dok je ostali deo planine uglavnom bio
prekriven prainom i niskim bunovima razbacanim na
sve strane. Izgledalo je kao da se sve rastinje na ovoj
planini ve sasuilo i to poodavno, a da za rast no-
vog jo nije vreme. Iz nekog nepoznatog razloga uinilo
mi se da je ovaj stenoviti greben izuzetno lep. Dugo
sam stajao ispred njega. A onda sam jednostavno seo
na njegovu kamenitu povrinu.
Dobro! Dobro! kazao je don Huan i blago me
potapao po leima.
Onda mi je rekao da paljivo izvuem lie iz odee
i da ga stavim na kamen.
im sam poeo da izvlaim lie, osetio sam kako
telo poinje da se hladi. Opipao sam puls. Nije bilo
nikakvih nepravilnosti.
Don Huan se glasno nasmeja i proglasi me dokto-
rom Karlosom, da bi me odmah zatim zamolio da
i njemu ako mogu izmerim puls. Ree mi da je sve
to sada oseam uslovljeno snagom osloboenom iz
lia i da me ba ta snaga duhovno okrepila i omo-
guila mi da ispunim svoj zadatak.
Uveravao sam ga i to sasvim iskreno, ne pridoda-
jui svojoj prii nikakav izmiljeni detalj, i objasnio
mu da sam ja jednostavno seo ba na to mesto, zato
to sam bio umoran i zato to me privukla boja pla-
ninskog grebena. Don Huan uopte nije prokomenta-
risao ovaj moj iskaz. Bio je daleko od mene samo ne-
koliko stopa, a onda je potpuno nenadano skoio
nazad, potrao i u skoku preleteo preko nekoliko bu-
nova, da bi se ve u tom istom trenutku naao na vrhu
nekih visokih stena malo podalje od mesta gde smo
do maloas stajali zajedno ceo taj poduhvat bee
izveden prosto nezamislivom vetinom.
Za ime boje, ta je sve ovo? upitah ja prilino
uzbuen.
Sad mora da posmatra pravac u kome e vetar
da duva tvoje lie, rekao je. Potrudi se da izbroji
svaki list, ali to bre moe. Vetar poinje da duva.
Polovinu lia zadri i zadeni pod pojas.
Izbrojao sam 20 listova. 10 sam uspeo
da stavim pod koulju, a onih 10 koji su mi jo
bili u ruci naoe se u j akom kovitlacu vetra koji ih
je razbacivao negde u pravcu zapada. Obuze me nekak-
vo udno oseanje kada sam video na koji nain je
lie oduvano i kada sam shvatio da ih nekakvo bie
u vazduhu snagom svoje volje preinauje u bezoblinu
masu zelenog ipraja.
Don Huan se potom vratio na mesto gde smo do
malopre sedeli zajedno i ponovo seo pored mene, s moje
leve strane, okrenuvi lice prema jugu.
Dosta vremena je proteklo, a mi nismo prozbo-
rili ni jednu jedinu re. Nisam znao ta bi trebalo
rei. Bio sam iscrpljen. eleo sam da zatvorim oi, ali
nisam se usuivao. Izgleda da je don Huan primetio u
kakvom se stanju nalazim i preporuio mi je da malo
odspavam. Rekao mi je da ruke stavim preko stoma-
ka i to na onom mestu gde se nalazilo preostalo lie
i da pokuam da se oseam kao da leim na pokretnom
krevetu od vrpci koji je napravio ba za mene na
mom dragom mestu. Zatvorio sam oi, seanje na
to mesto i mnogobrojne dogaaje koji su mi se tamo
desili gotovo da je preplavilo svu moju svest. Poeleo
sam da osetim da se stvarno ljuljam na leaju od
vrpci, ali to mi nije polo za rukom, jer sam zaspao
onog istog trenutka kada sam se smestio u postelju.
Probudio sam se pre samog zalaska sunca. Spavanje
me osveilo i potkrepilo. I don Huan je takoe spavao.
Otvorio je oi istog onog trenutka kada i ja. Bilo je ve-
--ovito, ali meni nije bilo hladno. inilo mi se da
lie na mom stomaku sagoreva kao vatra u pei, kao
da mi se na stomaku nalazi nekakav greja.
Pogledom sam ispitao okolinu. Mesto koje sam
izabrao za svoje odmaralite imalo je oblik male do-
line. Na tom mom izabranom mestu moglo se sedeti
kao na nekakvom nepregledno dugakom kauu, jer
je ta mala dolina bila omeena kamenim zidom
koji bi zaista mogao da poslui kao naslonja. Takoe
sam primetio da je don Huan poneo sav moj pribor
za pisanje i podmetnuo mi ga pod glavu.
Pronaao si pravo mesto, rekao je smeei se.
A ceo ovaj poduhvat odvija se ba onako kako sam ti
rekao da bi trebalo da se odvija. Mo te je vodila do
ovog mesta, a tom prilikom nikakav plan s tvoje strane
nije bio potreban.
Reci mi, kakvo je bilo to lie koje si mi dao?
Vrelina osloboena iz lia omoguavala mi je da
se i dalje oseam veoma ugodno, zbog ega uopte
nisam oseao potrebu za nekakvim pokrivaima ili
dodatnom toplom odeom, to me kao pojava, moram
priznati, zaista fasciniralo.
To lie je najobinije lie, ree don Huan.
A da li bih ja mogao da uberem lie sa bilo kojeg
buna i da li e to lie isto tako delovati na mene
kao i ovo?
Ne. Ti jo nisi sposoban da sam to uradi. Ne
poseduje unutranju mo. Istina je da svako lie
moe da ti pomogne, ali pod uslovom da osoba koja ti
daje to lie poseduje mo. Ono to ti je danas pomo-
glo bila je mo, a ne lie.
Ali to je bila tvoja mo, don Huane, zar ne?
Pretpostavljam da moe da doe do takvog
jednog zakljuka, premda to to ti misli nije pot-
puno tano. Mo ne pripada nikome. Svako od nas
moe da je sakupi, a posle toga moe odmah da je
prenese na nekog drugog. Kao to vidi, ta stvar
oko prikupljanja moi reava se na taj nain to se
sakupljena mo oslobaa i moe da se upotrebi da bi
se pomoglo nekom drugom da je sakupi.
Pitao sam ga da li je njegova mo svedena samo
do te granice da on moe da je poseduje da bi je
pruao drugome. Don Huan mi je strpljivo objasnio
da on svoju unutranju mo moe da upotrebljava ona-
ko kako on to eli, ali, kada se ve nae u takvoj si-
tuaciji da je suoen sa sobom na koju tu mo treba
preneti, onda njemu lino ta mo nita ne znai i
nesebino moe da je prua, jedino pod uslovom da
je i ta druga osoba upotrebi radi pronalaenja unu-
tranje moi.
Svaka ovekova delatnost zavisi od njegove unu-
tranje moi, nastavio je don Huan. Zbog toga je
svakome ko ne poseduje ovakvu vrstu moi svako
delo monog oveka neshvatljivo. Mo je pre svega
potrebna da bi se shvatilo ta je mo u stvari. Ba
to sam sve ovo vreme pokuavao da ti objasnim.
Ali meni je potpuno jasno da ti sve ovo uopte ne
razume, ne zato to ti to ne eli, ve zbog toga to
poseduje tek malo unutranje moi.
ta bih onda trebalo da uradim?
Nita. Nastoj samo da bude takav kakav si. Mo
e ve sama pronai nekakav nain.
Ustao je i okrenuo se, napravivi pun krug, i
lako osmotrio okolinu, preletajui pogledom pre-
ko svega postojeeg. Telo mu se istovremeno kretalo
sa oima koje su neopisivom brzinom preletale po
okolini, tako da bi neko ko gleda sa strane pomislio
da je to nekakva totemska igraka potpuno mehanizo-
vana, koja pri okretu postie pun krug, nijednog tre-
nutka ne menjajui krajnje preciznu krunu putanju.
Gledao sam ga otvorenih usta. Nasmeio mi se,
svestan mog iznenaenja.
Danas e krenuti u potragu za postizanjem moi
i to u sam sumrak, rekao je i seo.
Nisam dobro uo?
Veeras e morati da se usudi i krene na ona
nepoznata brda. Ve kada padne prvi mrak, to vie
nisu brda.
Pa, ta bi onda to trebalo da bude?
To je neto sasvim drugo. Neto nedokuivo i
potpuno nepojmljivo za tebe, a to je sasvim nerazum-
ljivo, jer ti jo nisi dosad video da tako neto postoji.
ta hoe time da kae, don Huane? Uvek me
plai tim avetinjskim priama.
Nasmejao se naglas i blago i gotovo neprimetno
me udario po nonom listu.
Ovaj svet je tajna, rekao je. Nimalo nije nalik
tvojoj slici o svetu.
Izgledalo je kao da se za trenutak duboko zamislio.
Glava mu je bezgreno i po savrenoj ritmici ila as
gore, as dole, posle ega se nasmeio i dodao: Svaka-
ko da u ovom svetu ima dosta elemenata zastupljenih
u tvojoj slikovitoj predstavi, ali ima ih jo mnogo vie
van tvoje slike sveta. Sve ovo vreme ti si otkrivao je-
dan po jedan element ovog sveta, a veeras e moda
otkriti jo vie.
Najeio sam se od njegovog glasa.
Pa, kakva ti je sada namera? U emu se sastoji
tvoj plan? ta sada treba uraditi? upitao sam.
Ja nita ne planiram. Sve je ve unapred odlu-
eno od strane iste one sile koja ti je dozvolila da
otkrije ovo mesto.
Don Huan je ustao i pokazao na neto u daljini.
Pretpostavio sam da eli da i ja ustanem i pogledam.
Pokuao sam da skoim na noge, ali dok sam jo bio
u toku podizanja, Don Huan me estoko gurnu i vrati
u prvobitan poloaj.
Nisam od tebe traio da me sledi, ree veoma
ljutitim glasom. Odmah posle toga boja njegovog glasa
malo omeka i on mnogo smirenije dodade: Noas
e se suoiti sa tekoama, pa e ti ba zbog toga
biti potrebna sva ta unutranja mo kojom moe da
ovlada. Ostani tu gde si i ne rasipaj snagu uzalud,
jer bie ti potrebna za kasnije.
Objasnio mi je da ne eli da mi skree panju
ni na ta naroito, sem da mi ukae na injenicu da
ba na tom mestu gde se nalaze brda postoji neto
i te kako vredno panje. Uveravao me da je sve u
redu i da bi za mene najbolje bilo da sedim miran
i da se zaposlim neim, pisanjem na primer, jer do-
sta vremena ima do sumraka. Njegov osmeh bee
prosto zarazan, ali i umirujui istovremeno.
Ali, don Huane, doslovno mi reci ta namerava
da radimo?
Zavrteo je glavom, postiui ogromne amplitude
domaaja iz jedne strane u drugu i na taj nain je
izraavao oseaj prekomerne sumnje.
Pii! naredio mi je i okrenuo mi lea.
Nije mi nita drugo preostajalo da radim nego
da piem. Tako sam se zadubio, unosei beleke, sve
dok se toliko nije smrailo da vie nisam video da
piem.
Sve ovo vreme koje sam ja iskoristio unosei
zabeleke u svoju belenicu don Huan je presedeo,
uopte ne menjajui poloaj tela. Izgledalo je kao
da se duboko zamislio nad neim to je posmatrao
u daljini, prema zapadu. Ali istog onog trenutka kada
sam prestao s radom, on mi, onako kroz alu, ree
da je jedini nain na koji bi mogao da obuzda moju
elju za postavljanjem mnogobrojnih pitanja, izgleda
jedino to da me dobro nahrani, da me uposli nekak-
vim radom kao to je pisanje, ili da me poalje na
spavanje.
Iz svog ranca je izvadio nekakav zaveljaj i cere-
monijalno ga otvorio. U zaveljaju behu komadi su-
enog mesa. Jedan komad je dodao meni, dok je drugi
zadrao za sebe i poeo da ga vae. Prosto nehajno
mi je dao do znanja da je to meso moi koje je
ovom prilikom potrebno i njemu i meni. Bio sam
toliko gladan da mi ni na kraj pameti nije bilo da
je u ovom mesu moda sadrana nekakva halucinantna
materija. Jeli smo u savrenoj tiini, sve dok i po-
slednji komadi nismo pojeli, a u meuvremenu spus-
tio se i mrkli mrak.
Don Huan je onda ustao, rairio ruke i ispravio
lea. Predloio mi je da i ja uradim to isto. Rekao
mi je da je to dobra stvar i da bi ja trebalo da prak-
tikujem da posle spavanja, sedenja ili etanja proteg-
nem celo telo.
Postupio sam onako kako me posavetovao i ba
u tom trenutku nekoliko listova vrsto prileglih uz
unutranju stranu koulje skliznue u nogavice panta-
lona. Nisam znao da li treba da ih podignem, ali
on mi je rekao da zaboravim na njih, jer mi vie
nee biti potrebni i da bi slobodno trebalo da ih
pustim da padnu na zemlju i tu ostanu u poloaju
u kome se zateknu.
Potom mi se don Huan priblii i apnu na desno
uho kako bi trebalo paljivo da ga sledim i da uvek
budem u njegovoj neposrednoj blizini i oponaam
svaki njegov pokret. Rekao mi je da smo na mestu
gde stojimo potpuno bezbedni, jer bili smo tako rei
na samom rubu mranog ponora.
Ovo nije no, proaputao je, lupkajui nogama
po steni na kojoj smo stajali. No je tamo.
Pokazao je na tamu koja nas je okruivala sa
svih strana.
Onda je uzeo mreu koju sam sve vreme vukao
sa sobom da bi se uverio da su tikve sa hranom i
moj pribor za pisanje dobro smeteni i tihim glasom
rekao mi da svaki ratnik uvek mora da zna kako je
sve u najboljem redu, ali ne radi toga da bi, uverivi
se kako su sve stvari na svom mestu, poverovao da
moe da preivi svaki teki okraj kojega se lati, ve
radi toga to je takav stav prema stvarima deo nje-
govog besprekornog ponaanja.
Umesto da me rastereti tekih misli, on me svojim
predlozima samo u potpunosti uverio da se moja zla
kob pribliava. Poeleo sam da zaplaem. Don Huan
je, to sam sasvim pouzdano znao, u potpunosti bio
svestan na koji su nain njegove rei delovale na
mene.
Imaj poverenja u svoju unutranju mo, ap-
nuo mi je. To je sve ono to ovek uopte i moe
da ima u ovom tajanstvenom svetu.
Pogurao me sasvim neno i tako smo ponovo
poeli da hodamo. Preuzeo je vodstvo i zbog toga
je bio u prednosti nekoliko koraka ispred mene.
Sledio sam ga, oiju uprti h u zemlju. Nikako se ni-
sam usuivao da gledam unaokolo, zbog ega me ba
ovo krajnje oprezno zurenje u zemlju smirivalo na
neki udan nain, i bezmalo me hipnotisalo.
Posle kraeg hodanja don Huan je zastao. apa-
tom mi je saoptio da nam se pribliava potpuna
tama i da e zbog toga on ii ispred mene, ali e
me zato dovesti u njegov poloaj na taj nain to e
oponaati hukanje jedne izuzetno male sove. On me
podseti da sam ja ve upoznat sa tim da svaki put
kada oponaa nekakav zvuk, njegov glas je na samom
poetku hrapav, dok kasnije postaje blag kao hukanje
prave sove. Upozori me da budem krajnje oprezan
kada ujem hukanje nekih drugih sova, jer ovakva
naroita vrsta zvunosti nije njihova karakteristika.
Posle nekog vremena don Huan je prestao da mi
daje savete od kojih sam se bio uspaniio. Silno
sam poeleo da ga zgrabim za ruku i onemoguim
ga u svim njegovim buduim poduhvatima. Bilo mi
je potrebno 2 do 3 minuta da se smirim i to pri-
lino, jer jedino bih u takvom stanju mogao razumno
da izgovaram rei. Nekakav talas nervoze preleteo je
preko moga stomaka i zahvatio trbunu duplju,
to me je omelo u mom razlonom izlaganju.
Mirnim i tihim glasom naredio mi je da se pri-
pazim zato to je tama isto to i vetar, nekakvo ne-
dokuivo bie koje me moe zavarati, pod uslovom
da nisam paljiv, i da ba zbog toga treba da budem
potpuno miran da bih preiveo takav jedan susret.
Mora jednostavno da se prepusti hodu, j er ako
postupi na taj nain, tvoja unutranja mo e se
stopiti s moi same noi, doapnuo mi je.
Rekao mi je da e ii ispred mene, a ja sam
ponovo bio pred naletom nekakvog neobjanjivog
straha.
To je mahnitost, usprotivio sam se.
Don Huan se nije naljutio niti je bilo kakvom
reakcijom pokazao da je njegovom strpljenju doao
kraj. Nasmejao se tiho i doapnuo mi neto na uvo
to ja nisam u potpunosti razumeo.
ta si mi rekao? prosto sam se razdrao, pro-
cedivi ovo pitanje cvokoui.
Don Huan stavi svoju ruku preko mojih usta i
proaputa da bi svaki ratnik trebalo da se ponaa
onako kao da tano zna ta treba da radi, ak i onda
kada je u situaciji da ne zna ta treba da radi. Po-
novio je ovaj iskaz 3 ili 4 puta kao da je eleo
da ga dobro upamtim. Rekao je, ratnik je bezgrean
samo onda kada veruje u svoju unutranju mo, ne
obraajui panju da li je ta mo mala ili ogromna.
Kada je malo priekao, upitao me da li je sa
umom sve u redu. Klimnuo sam glavom u znak odo-
bravanja, posle ega je, to je bre mogue, nestao
sa vidika i to bez i jednog jedinog unja.
Pokuao sam da osmotrim okolinu. Uinilo mi
se da se nalazim u oblasti bogatoj gustom vegeta-
eijom. Od sveg tog rastinja, u skladu sa poznavanjem
biljnih vrsta, jedino sam mogao da prepoznam tamno-
zelenu gomilu bunja ili moda nekog omanjeg drvea.
Svu svoju panju sam usredsredio na zvuke, ali nisam
mogao da ujem nita to bi bilo kakvom neobi-
nou moglo da privue moju panju. Fijuk vetra
ruio je svaki: zvuk sem retkih, ali veoma prodornih
zvukova velikih sova i cvrkuta nekih drugih ptica.
Jedno izvesno vreme proveo sam u iekivanju i
to u stanju najvee mogue panje. A onda sam zauo
dugo rapavo huktanje jedne male sove. Odmah sam
znao da je to don Huan. Zvuk je dolazio odnekud
iza mojih lea. Osvrnuo sam se oko sebe i krenuo
u pravcu odakle je dolazio zvuk. Kretao sam se po-
lako, jer sam osetio da se tama kao nekakvo neraz-
mrsivo klupe obavija oko mene.
Hodao sam jedno desetak minuta otprilike. Ali,
van svakog oekivanja, nekakva crna masa je skoila
na mene. Zavritao sam i pao. Zujalo rni je u uima.
Strah je bio toliko jak da mi je ponestalo daha. Mo-
rao sam da otvorim usta da bih doao do vazduha.
Ustani, ree don Huan tiho. Nisam imao na-
meru da te uplaim. Samo sam ti krenuo u susret.
Rekao mi je kako je posmatrao moj krajnje ne-
promiljeni nain hoda i da su svi moji pokreti bili,
dok sam se probijao kroz tamu, slini nespretnom
hodu nekakve starice koja, pokuavajui da odri ko-
rak sa pudlicom, skakue na vrhovima prstiju. Ovakva
jedna slika mu se uinila smena i zbog toga se na-
smejao na sav glas.
Nije prestajao sa podraavanjem moga hoda dok
sam se probijao kroz tamu, ak mu je polo od ruke
da ovakvom nainu hoda nadene ime hod moi. Sag-
nuo se ispred mene i nagovorio me da svojim rukama
slobodno dodirujem njegova lea i kolena, da bih na
taj nain shvatio u kom se poloaju nalazi njegovo
telo. Don Huanov trup bee neznato povijen unapred,
ali kima mu bee uspravna, a kolena mu behu ne-
znatno savijena.
Lagano je koraao ispred mene j er je eleo da
primetim da kolena podie malne do brade i to svaki
put kada zakorai, da bi odmah zatim nestao iz mog
vidokruga i da bi se ponovo vratio. Nikako nisam
mogao da shvatim kako moe da tri kroz tako gustu
tamu.
Pokret moi nije nita drugo do tranje kroz
neprobojnu tamu, proapta mi na uho.
Nagovarao me da i ja sam to uradim. Rekao sam
da ja sasvim pouzdano znam da u polomiti noge,
jer izvesno je da ja, jo jednako ovako nevet, mogu
da upadnem u nekakvu pukotinu meu stenama. Don
Huan mi potpuno smireno odvrati da je hod moi
u potpunosti bezbedan.
Rekao sam mu i naglasio kako sve te njegove
postupke mogu razumeti jedino ako pretpostavim da
on sva ta brda savreno poznaje i da jedino na taj
nain moe izbei sve one provalije koje bi mu mogle
iskrsnuti na putu.
Rukama mi je blago preao preko obraza i do-
apnuo mi, silno se napreui da bih ga to bolje
uo: Ovo je no! A ba ova no nije nita drugo
do mo!
Sklonio je ruke sa mojih obraza i dodao tihim
glasom da je preko noi ovaj svet drugaiji i da nje-
gova vetina probijanja kroz tamu nema nikakve veze
sa poznavanjem ovih brda. Rekao mi je da se takva
vetina moe postii jedino onda kada se sva sakup-
ljena unutranja energija slobodno otpusti, i jedino
na taj nain je mogue spajanje unutranje moi sa
pokretnom energijom noi koja nije nita drugo do
sama mo, na ta je jo dodao da onog istog trenutka
kada mo uzme oveka pod svoje, mogunost greke
je nezamisliva. Krajnje ozbiljnim glasom je dodao da
ukoliko iole sumnjam u tako neto, onda bi za tre-
nutak trebalo da malo dublje razmislim o svemu ovo-
me to se dogaa sa nama i oko nas, jer za oveka
njegovih godina tranje po tim brdima, i to po mrk-
lom mraku, bilo bi ravno samoubistvu da nije te
moi sadrane u nonoj tami, moi koja ga je sjajno
vodila sve ovo vreme.
Pogledaj! rekao je i brzo potrao u gustu tamu
da bi se odmah zatim vratio nazad.
Svojim oiima nisam mogao da poverujem da
jedno telo moe da se kree na tako jedan krajnje
neobian nain. Za trenutak je poskakivao u mestu.
Nain na koji je on to izvodio podseao me na sprin-
tera koji izvodi uvodne vebe, radi zagrevanja.
Kada je sve ovo izveo, rekao mi je da krenem
za njim. Krenuo sam za njim sasvim zbunjen, obuzet
nekakvim nelagodnim oseanjem. Prosto ne mogu re-
ima da opiem s kolikom sam panjom i opreznou
gledao putanju koja se pruala preda mnom, ali, uprkos
svemu tome nije bilo mogue proceniti udaljenost.
Don Huan se onda vratio i poeo da skakue pored
mene. apnuo mi je kako potpuno moram da se pre-
pustim silini noi i da verujem u onaj najmanji deo
moje unutranje moi koji posedujem, j er ako ne
postupim tako nijedan moj pokret nee biti slobodan.
Dodao je da me tama opteretila samo zbog toga to
se ja pri svakom poduhvatu iskljuivo oslanjam na
ulo vida i verujem samo u ono to mogu da vidim,
ne znajui da isto tako mogu da se kreem ukoliko
se jednostavno prepustim moi da me vodi.
Pokuavao sam nekoliko puta, ali nisam uspeo.
Ja jednostavno nisam mogao da hodam. Pri svakom
pokuaju nadjaavao me strah zasnovan na mojim
pretpostavkama da mi se neto moe desiti sa nogama.
Don Huan mi je naredio da nastavim i dalje da
skakuem u mestu, ali da se tom prilikom svojski
potrudim da osetim kako prilikom kretanja izvodim
hod moi.
Onda mi je rekao kako e on potrati napred i
otii nekuda malo podalje od mene, a da bi ja za
to vreme trebalo da ekam da ujem hukanje sove,
bolje rei njegovo oponaanje sovinog hukanja. Izgu-
bio se negde u tami jo pre nego to sam uspeo bilo
ta da kaem. S vremena na vreme sam zatvarao oi
i skakutao u mestu, sa povijenim kolenima i trupom,
u emu sam izdrao bezmalo itav sat. Malo-pornalo,
i sva napetost koju sam do tog trena oseao poela
je polako da poputa, a onda sam, prosto nesvestan
kako je do toga dolo, osetio izuzetnu prijatnost.
Odmah zatim sam uo don Huanovo hukanje.
Trao sam 5 ili 6 jardi u pravcu odakle je
hukanje dopiralo, nastojei pri tom da potisnem sebe
i postupim onako kako md je don Huan predloio.
Ali kako sam se tog trenutka spotakao o jedan bun,
dotadanje oseanje neizvesnosti me ponovo obuzelo.
Don Huan me ekao i pomogao mi je da se is-
pravim. Neprestano mi je govorio kako bi trebalo
da prste savijem tako da prosto dodirnem dlanove,
izuzimajui paleve i kaiprste obe ruke koje je trebalo
ispruiti. Odmah zatim mi je rekao da on lino smatra
da sam razmaen i da povlaujem svojim oseanjima
koja se ni po emu ne uklapaju u datu situaciju i
da s pravom moe tvrditi da sam razmaen jer mi
je ve objanjeno, i to veoma dobro, da bez obzira na
gustinu tame ja mogu da prilino dobro vidim, pod us-
lovom da pogled ne usredsreujem na odreeni pred-
met, ve da neprestano ispitujem tlo koje se prua
preda mnom, ali brzim maltene letiminim pogledom.
Hod moi je bio slian onom poduhvatu iz-
vedenom radi otkrivanja pogodnog odmaralita. I jedan
i drugi poduhvat zahtevali su da se postigne oseaj
izlaenja iz sebe i oseaj vere u sebe. Hod moi
zahtevao je da se pogled usredsredi samo na onaj
deo tla po kome se tog trenutka doslovno hoda, jer
bi ak d jedan letimian pogled u stranu uslovio po-
metnju u postojeem toku pokreta. Objasnio mi je
da je povijanje trupa prema zemlji neophodno da
bi se pogled usmerio pravo na zemlju, a da je po-
dizanje kolena prema grudima neophodno radi toga to
e samo na taj nain, ako kolena budu u takvom
poloaju, koraci biti veoma kratki, a hod siguran.
Upozorio me da sam poeo da se spotiem ali me
uveravao da vebama mogu da postignem takav re-
zultat da u biti kadar da trim isto tako brzo i
bezbedno kao to to mogu da inim preko dana.
Satima sam pokuavao da oponaam njegove po-
krete da bih dostigao takvo stanje duha koje mi je
on preporuivao. On je strpljivo skakutao u mestu
i to neposredno ispred mene, ili bi odjurio negde,
na krae vreme, da bi se odmah zatim vratio na isto
mesto gde me i ostavio, a sve to radio je samo da bih
ja mogao da vidim sve te njegove pokrete. ak je
znao i da me gurne i tako me natera da trim neko-
liko jardi.
Onda je ponovo odjurio negde, poeo da me do-
ziva oponaajui hukanje sove, i to u razmacima koji
su u kratkim intervalima sledili jedan za drugim. Po-
eo sam da se kreem ne shvatajui kako mi je polo
za rukom da postignem jedan ovakav sasvim neoe-
kivani stepen samopouzdanja. Potpuno sam bio sves-
tan da nisam uinio nita da bih postigao takvo jedno
oseanje, ali izgleda da je samo moje telo bilo svesno
svih tih stvari, nezavisno od mojih intelektualnih mo-
gunosti. Ja, na primer, nikako nisam mogao da opa-
zim ozubljene stene koje su stalno iskrsavale na mom
putu, ali moje telo je svaki put uspevalo da se do-
mogne samog stenovitog ruba, nikada ne upadajui
u rupage, jedino nekoliko puta kada su mi se desile
nezgoda-dve i kad sam izgubio ravnoteu, a to mi se
desilo u trenutku kada mi je panja popustila. Da bi
stepen koncentracije bio potpun, bilo je potrebno pre
svega brzo osmatrati samo tlo pod nogama. Panja uvek
poputa, ak i onda kada se u deliu sekunde pogleda
u stranu ili daleko ispred sebe, a sve to, kako me i
don Huan opominjao, menja tok pokreta.
Pronaao sam don Huana posle dueg traganja.
Sedeo je pored nekakvih tamnih uoblienih predmeta
koji su po svom obliku podseali na drvee. Priao
mi je i rekao mi da postupam prilino dobro, ali
vreme je da sve ovo prekinemo, jer on je veoma
dugo oponaao hukanje sove i doao do zakljuka da
bi takav jedan zvuk posle ovih ponavljanja mogao
da oponaa i neko drugi.
Sloio sam se da je vreme da prekinemo. Gotovo
da sam bio sasvim iscrpljen posle svih ovih pokuaja.
Osetio sam izvesno olakanje i upitao ga, ko bi bio
taj ko bi mogao da oponaa njegovo hukanje.
Sile, saveznici*, utvare, ko zna ko jo? proapu-
tao je on.
Objasnio mi je da sva ova bia noi obino
proizvode veoma melodine zvuke, ali, na njihovu ne-
sreu, ne mogu da postignu rapavost ljudskih glasova
niti cvrkut ptica. Upozorio me da svaki put kada do
mene dopre takav zvuk, treba da stanem i da se pri-
setim svega onoga to mi je on rekao, jer bih nekom
drugom prilikom verovatno naao za shodno da sve
* O znaenju saveznik (ally) videti Kastanedine knjige:
Uenje_don_Huana, i Prie_o_moi, ( Prim.prev )
ic umove i glasove identifikujem, u elji da otkrijem
ko su ta bia ili pojave koje ih stvaraju. Veoma ubed-
ljivim glasom mi je rekao da je meni sasvim jasno
kako izgleda hod moi i da mi je potreban samo
jedan neznatan podsticaj da bih u potpunosti mogao
tla ovladam tim hodom, to se verovatno moe desiti
ve sledeom prilikom, kada se ponovo usudimo da
se prepustimo nepreglednoj tmini noi. Blago me po-
lapao po ramenima i naglasio mi da je spreman za
pokret.
Hajdemo odavde, rekao je i poeo da tri.
ekaj! ekaj! zavritao sam mahnito. Hajde
da koraamo.
Don Huan je stao i skinuo eir.
Oh, boe moj! uzviknu on prilino zbunjenim
glasom. U kripcu smo. Tebi je dovoljno jasno da
ja koraajui ne mogu da se probijani kroz tamu.
Ja jedino umem da trim. Slomiu noge ukoliko ko-
raam.
Nekakvo oseanje me navodilo da pomislim kako
se ceri dok mi sve to govori, premda nisam mogao
tla vidim njegovo lice.
Krajnje poverljivim tonom dodao je kako je on
i suvie star da koraa i da samo jedan neznatan deo
energije hoda moi koji sam do sada akumulirao
u sebe, to najvie zahvaljujui iskustvu od prole noi,
mora da se proiri na znatno veu koliinu energije,
da bih svojski mogao da se suoim sa prilikom koja
mi se prua.
Ako se ne usaglasimo sa "hodom moi", biemo
pokoeni kao trava, doapnuo mi je.
A ko e nas to pokositi?
Postoje neke stvari i pojave koje deluju na ljude
tokom noi, proaputao je on glasom od kojega me
obuzela nekakva jeza.
Rekao mi je da uopte nije vano da idem u
korak sa njim, zato to e on u odreenim interva-
lima ponoviti 4 melodina zvuka, u potpunosti
slina hukanju sove, a razmaci izmeu tih hukanja
bie ponavljani tako da ja bez ikakve bojazni mogu
da ga sledim.
Predloio sam da na ovim brdima ostanemo sve
do zore, pa da tek posle toga krenemo. Odgovorio
mi je veoma ozbiljnim glasom, stvarajui tako krajnje
dramatinu atmosferu, i objasnio da bi na boravak
na ovim brdima bio ravan samoubistvu, pa ak i u
sluaju da imamo tako ludu sreu i desi nam se
da preivimo, ta no sa kojom bismo morali da se
suoimo isisala bi svu nau unutranju mo i to do
te mere da bismo postali rtve prve opasnosti koja
bi nas zadesila tokom dana.
Hajde da vie uludo ne troimo vreme, rekao
je glasom u kome se oseala silna napetost i elja da
to pre krenemo. Hajdemo odavde.
Niim mi nije dao do znanja da e se truditi da
uspori korak. Njegovi poslednji saveti odnosili su se
na to, kako ni po koju cenu ne bi trebalo da dajem
oduke svojim oseanjima, nagonima, pa ak ni mis-
lima, izraavajui ih putem zvuka, bez obzira ta se
bude deavalo. Pokazao mi je pravac kojim smo mo-
rali ii i neprikosnoveno ga se drati, da bi odmah
zatim poeo da tri, ali znatno sporijim tempom, to
je bilo i razumljivo. Iao sam za njim, ali bez obzira
na svu tu njegovu predusretljivost i prilino lagan
tempo, ja ipak nisam mogao svoj tempo da usaglasim
sa njegovim, pa je on, naravno, iezao u tami, daleko
ispred mene.
Kad je on iezao, ja sam ostao sam postalo
mi je jasno da sam postigao veoma brz tempo i ne
shvatajui to. Pokuavao sam da odravam taj tempo
jedno due vreme, ali ve tog istog trenutka kada sam
postao svestan brzine svoga hoda, zauo sam don
Huanov zvuni signal koji je dopirao sa moje desne
strane i u taj mah mi se uini kao da je on u mojoj
neposrednoj blizini. Zviznuo je 4 puta, i to u in-
tervalima koji su ritmino sledili jedan za drugim.
Posle kraeg vremena ponovo sam ga uo kako
oponaa hukanje sove, ali ovoga puta taj zvuk je
dopirao s moje desne strane i to sa velike daljine.
Da bih mogao dalje da ga sledim ja sam morao da
se okrenem za etrdeset i pet stepeni. Usmerio sam
se, tako, to sam poeo da sledim jedan sasvim novi
pravac, oekujui pri tom da e mi sledea tri zvuna
signala pruiti bolju orijentaciju.
uo sam nov zviduk, po kome sam mogao da
zakljuim da se don Huan nalazi ba na onom istom
mestu odakle smo krenuli. Stao sam i poeo da slu-
am. uo sam nekakav veoma otar zvuk koji je do-
pirao sa velike daljine. Bee to zvuk slian trenju
2 kamena. Naulio sam ui da bih to bolje uo,
i, ba zahvaljujui takvoj panji, otkrio sam itavu
jednu seriju tihih umova slinih trenju dvaju ka-
menova. Onda sam zauo jo jedan glas koji nije bio
nita drugo do hukanje sove i tek tada mi je bilo
jasno ta je don Huanova namera. Nekakva divna
melodija bila je saeta u tom zvuku. Ovog puta hu-
kanje bese znatno vie i mnogo umilnije nego to
bi mogao biti zvuk jedne prave sove.
Obuze me nekakvo udno oseanje straha. Imao
sam takve greve vi stomaku da mi se inilo da se
u sredinjem delu moga tela nalazi neto i da me
ono prosto vue prema zemlji. Okrenuo sam se i u
poluueem stavu krenuo u suprotnom pravcu.
Razaznavao sam jedva ujno hukanje sove u da-
ljini, da bih odmah zatim u brzim, uzastopnim inter-
valima uo jo takva 3. Behu to don Huanovi gla-
sovi. Potrao sam u pravcu tih glasova. Osetio sam
da je od mene udaljen dobre etvrt milje, ali takode
samo osetio da ukoliko nastavi takvim tempom hoda,
meni nita drugo ne preostaje nego da ostanem sam
samcijat na ovim brdima. Nije mi bilo jasno zato
je don Huan morao da tri ispred mene, jer mogao
je isto tako i da optrava oko mene, ako je ba toliko
silno eleo da odrava takav tempo.
Primetio sam kao da se neto kree zajedno sa
mnom i to sa moje leve strane. To sam mogao da
opazim ak i na samoj graninoj zoni mog vidokruga.
Samo to se nisam uspaniio, ali spasla me jedna
krajnje trezvena misao koja je sinula kao varnica.
Nije mogue bilo ita videti u mraku. eleo sam da
pogled usredsredim u tom pravcu, ali plaio sam se
da ne izgubim impuls.
Jo jedanput sam zauo hukanje sove i ono me
trglo iz razmiljanja. Zvuk je dopirao sa moje leve
strane. Ovog puta nisam krenuo za zvukom zato to
je, bez sumnje, bio jedan od najurnilnijih i najmelo-
dinijih glasova koje sam do sada uo. Uprkos svemu,
ovaj zvuk me nije uplaio. Bilo je u njemu nekakve
privlanosti, moda neeg ukletog ili ak setnog.
A onda je nekakva tama strmoglavom brzinom
preletela sa leve na desnu stranu, to se sve deavalo
naoigled mojih oiju. Neoekivana brzina kojom se
kretala tamna masa, prosto me naterala da pogledam
ispred sebe, zbog ega sam, naravno, izgubio ravno-
teu i naleteo na nekakvo bunje to je, razume se,
izazvalo veliku buku. Pao sam na bok i tog istog
trenutka zauo melodino hukanje i to na svega ne-
koliko koraka od mene. Ustao sam, ali jo i pre nego
to sam napravio prvi korak, s namerom da krenem
pravo, zauo sam jo jedno hukanje, obojeno takvim
zvukom koji me mnogo vie obavezivao od onog pret-
hodnog i prosto mi nareivao da udovoljim svim njego-
vim zahtevima. inilo mi se kao da je tamo, odakle je
dolazio zvuk, postojalo nekakvo bie koje je elelo da
stanem i da sluam. Zvuk hukanja bio je dug po tra-
janju i tako nean po zvunosti, da me jednostavno
oslobodio svih mojih strahovanja. Istinu govorei, ja
bih stao, da ba u tom trenutku nisam uo 4 don
Huanova hrapava povika. inilo se da su sasvim blizu.
Skoio sam i pojurio u tom pravcu.
Posle kraeg vremena ponovo sam primetio neko
treperenje ili talasanje, u tami sa moje leve strane.
Ja to u stvari nisam mogao da vidim, pre bi se moglo
rei da sam to osetio, ali ipak sam bio ubeen da
sve to posmatram vlastitim oima. To treperenje, ili stru-
janje, kretalo se mnogo bre od mene, da bi ponovo
poelo da se kree sleva udesno, to je normalno
uslovilo da jo jednom izgubim ravnoteu. Ali ovog
puta nisam pao, a to je udno u celoj toj stvari sama
pomisao da mogu da padnem uopte me nije uzbu-
ivala. Onda sam se sasvim iznenada razbesneo, a
neusaglaenost mojih oseanja prilino me uspaniila.
Pokuao sam da ubrzam hod. eleo sam da i ja sam
ponem da opaam hukanje sove, kako bih don Huanu
dao do znanja gde se nalazim, ali nikako se nisam
usuivao, da kojim sluajem ne bih obezvredio njegove
savete.
U tom trenutku opazio sam neto jezivo. Sa moje
leve strane pojavilo se neto doslovno nalik ivotinji
i poelo je maltene da me dodiruje. Skoio sam gonjen
krajnjom nudom i skrenuo udesno. Gotovo da se ni-
sam uguio od straha. Strah me obuzeo tolikom sili-
nom, tako da nijedna misao nije mogla da mi padne
na pamet dok sam se trei probijao kroz tamu i to
najbre to sam mogao. Izgleda da je ovaj strah bio
samo isti telesni nagon koji nikakve veze nije imao
sa mojim mislima. Ovakvo stanje mi se inilo veoma
neobino. U skladu sa svim mojim ivotnim iskustvom,
sva moja nekadanja strahovanja bila su negde u sferi
intelektualnog i uvek su se javljala u krajnje ozbilj-
nim drutvenim situacijama ili u kontaktu sa ljudima
koji su svojim ponaanjem za mene predstavljali opas-
nost. Ovog puta meutim, strah je za mene bio neto
sasvim novo. Oseanje ovakve vrste dolazilo je iz jed-
nog sasvim nepoznatog dela sveta i usmerilo me na
nepoznati deo moga bia.
Po jasnoi zvuka, mogao sam da shvatim da je
sova u mojoj neposrednoj blizini i to moda tik uz
mene, sa moje leve strane. Nisam ba u potpunosti
mogao da odredim visinu toga glasa, ali, po svemu
sudei, bese to don Huanov glas. Nije bio melodian.
Usporio sam hod. Odmah zatim sledio je i drugi zvuk.
Jasno sam mogao da razaznam da sa tog mesta do-
piru don Huanovi rapavi zviduci, zbog ega sam i
ubrzao hod. Trei zviduk dolazio je iz neposredne
blizine. Sada sam ve mogao da razaznajem tamnu
masu stenja ili moda nekakvog drvea. uo sam jo
jedan zvuk koji nije bio nita drugo do oponaanje
sovinog hukanja, to me podstaklo da pomislim da
me don Huan eka jer vie ne postoji mogunost za
bilo kakvu opasnost. Bio sam bezmalo na samom rubu
jedne jo mranije oblasti kada sam zauo peti poziv
i maltene se sledio od straha. Napregao sam se da
bih to jasnije video, usmeravajui pogled prema tom
mranom predelu, ali nekakvo sasvim neoekivano u-
kanje nateralo me da se okrenem u pravom trenutku
i primetim jedan crni predmet, mnogo tamniji od tamne
pozadine, kako se kovitla, ili klizi, neposredno pored
mene. Poeo sam da trim, kako bih to dalje pobegao
od tog predmeta, gubei dah pri tom. Odmah zatim
sam uo nekakvo pucketanje, kao da neko cmoke
usnama, a ogromna tamna masa silovito se zateturala
iz predela tame, iji je sastavni deo dosad bila. Masa
o kojoj je re, bila je oblika kvadrata, neto nalik
vratima, moda osam ili deset stopa visoka.
Tako iznenadno pojavljivanje ovakve jedne strane
stvari nateralo me da vritim. Uini mi se kao da me
jedan deo moga bia vue prema predelu mraka i
to nekakvom neobjanjivom snagom, dok se drugi deo
odupire toj udnovatoj sili. Izgledalo je da onaj deo
bia koji se preputa delovanju udnovate sile eli
da se u potpunosti uveri, dok drugi deo osea krajnje
histerinu potrebu da pobegne odatle.
Jedva sam uo don Huanova hukanja. Izgledalo
je da su veoma blizu i da su prosto izbezumljujua
po trajanju su bila znatno duga, a po boji hrapava,
kao da je hukao ba u onom trenutku dok je trao
prema meni.
Uinilo mi se kao da sam ponovo mogao da vla-
dam nad sobom, to je dolo sasvim neoekivano, zbog
ega sam se okrenuo napravivi krug oko sebe i ve
tog trenutka sam trao ba onakvim tempom o kome
je don Huan matao i prieljkivao da se i meni tako
neto desi.
Dan Huane! povikao sam kada sam ga pronaao.
Stavio mi je ruku preko usta i dao mi znak da
ga sledim, tako da smo obojica poeli da trimo veoma
lagano, postiui jedan prijatan tempo, i, voeni tak-
vim tempom, trali smo sve dok nismo doli do same
ivice onog peara na kome smo bili mnogo ranije.
Sedeli smo na kamenom grebenu maltene itav
as, ne progovorivi ni jednu jedinu re, i tako smo
presedeli do zore. Zatim smo obedovali, vadei hranu
iz tikvi. Don Huan je rekao kako moramo da osta-
nemo na tom grebenu sve do podneva, na ta je jo
dodao kako uopte neemo spavati, ali emo zato
umesto toga razgovarati kao da je sve u najboljem
moguem redu.
Zaomolio me da mu do tanina ispriam sve ono
to mi se dogodilo od trenutka kada me on napustio.
Kada sam zavrio sa svojim pripovedanjem, on jed-
nostavno nije prozborio ni jednu jedinu re, a to je
prilino potrajalo. Izgledao je krajnje zamiljen.
Ne ini mi se to ba tako dobro, izustio je
konano. Ono to ti se desilo prole noi bilo je
veoma ozbiljno i to tako ozbiljno da ti ja savetujem
da se vie ne uputa sam kroz no. Od sada, pa
ubudue, nona bia nee te ostavljati na miru.
A ta mi se to desilo prole noi, don Huane?
Sapleo si se o izvesna bia koja postoje u svetu
noi i koja deluju na ljude. Ti o njima nita ne zna,
jer se jo nikada nisi susreo sa njima. Moda bi
mnogo bolje bilo da ih nazovemo planinskim biima,
jer ta bia u sutini ne pripadaju noi. Ja ih zovem
biima noi, jer ih je lake opaziti u tami. Ta bia
su svuda oko nas i tu su sve vreme. Danju je, me-
utim, mnogo tee opaziti ih, jednostavno zbog toga
to nam je dnevna stvarnost mnogo vie bliska, a to,
naravno, utie na nas i mi dajemo prednost svemu
onome to nam je blisko. Nasuprot tome, u tami sve
je podjednako udnovato i samo je mali broj stvari
ili pojava u prednosti, zbog ega smo, razume se,
sumnjiavi prema svim tim biima noi.
Ali, don Huane, da li su ta bia postojea?
Naravno da jesu! Toliko su stvarna da maltene
po pravilu ubijaju ljude, naroito one koji borave u
divljini i ne poseduju unutranju mo.
Ako si znao da su ta bia opasna, zato si me
onda ostavio samog?
Ui se samo na jedan nain, a to je delanje. Ako
bi nam svrha bila u tome da samo govorimo o moi,
onda bi to bilo sasvim beskorisno. Ako zaista eli
da spozna mo i ako zaista eli da ona postane
sastavni deo tebe, onda mora da se lati svega i
to sam, bez iije pomoi.
Put ka moi i znanju je veoma teak i dugo-
trajan. Moda si primetio da te nisam pustio da se
suoi sa tamom sve do prole noi, a to je prven-
stveno bilo zbog toga j er nisi imao dovoljno moi
da podnese tako neto. Sada ima dovoljno moi da
izvojuje bitku, ali ipak ne dovoljno da u toj tami
ostane sam.
ta bi moglo da mi se desi, ako ostanem sam
u tami?
Nita drugo ti ne bi preostalo nego da umre.
Po svoj prilici, bia noi bi te smrvila kao najobiniju
bubu.
Da li to znai da ja nikako ne smem da sam
provedem no?
Normalno je da no sme da provede u svom
krevetu, ali nikako u planinama.
ta bi mi se, na primer, dogodilo u ravniarskim
predelima?
Opasnost vreba samo u divljini, daleko od svake
ljudske naseobine, naroito u divljini visokih planin-
skih oblasti. Kako su prirodna boravita nonih bia
uglavnom stene i uvale, ti ne moe da se uputi u
planine, ako ne sakupi dovoljno unutranje moi.
Ali kako mogu da sakupim unutranju mo?
Ti je ve sakuplja, poto se tvoj ivot odvija
onako kako ti ja preporuujem da bi trebalo iveti.
Malo-pomalo, i tebi sve vie polazi za rukom da na
delu pokae koje si sve stepene potiskivanja linosti
postigao, ali ti o tome uopte ne bi trebalo da raz-
milja, jer mo uvek pronae svoj nain na koji e
te dovesti do takvih stanja. Uzmi mene za primer.
Ja uopte nisam bio svestan toga da sakupljam mo
kada sam jo na samom poetku uio da postanem
ratnik. Ba kao i ti sada, ja sam onda mislio da sve
to to radim ne vodi niemu i da u sutini nije ni-
kakvo konkretno delanje, ali to nije bilo tako. Mo
je neobina ba u tome to je u samom procesu sa-
kupljanja neprimetna.
Zamolio sam ga da mi objasni kako je doao
do zakljuka da je po moj ivot opasno da no pro-
vedem sam.
Bia noi o kojima je re kretala su se pored
tebe i to sa tvoje leve strane, rekao mi je. Ta ista
bia nastojala su da se uoblie u tvoju smrt. Doslovna
slika svega toga su ba vrata koja si video. Vrata su
bila sam poetak, pristup u svet smrti, i ba ta vrata
bi te ugurala unutra da ti nisi posedovao mo, zahva-
ljujui kojoj si proao pored njih. Da nije bilo moi,
to bi bio tvoj kraj.
Pomenuo sam, trudei se da to sroim na naj-
bolji mogui nain kako sam razmiljao o tome da
su se sve udnovate stvari deavale ba onda kada je
on bio u mojoj blizini i da mi je sve to izgledalo kao
da on prosto kuje nekakvu zaveru protiv mene i sme-
la mi takve dogaaje. Bilo je vremena kada sam bio
potpuno sam u divljini, ali uvek je sve proticalo u
najboljem moguem redu i dogaaji su tekli nekakvim
loginim tokom. Za to vreme dok sam sam boravio
u divljini, nisu mi se pojavljivala nikakva tamna ob-
lija, niti su do mene dopirali bilo kakvi neobjanjivi
zvui. Kada bolje razmislim, ja se tada niega nisam
plaio.
Don Huan se nasmejao, ali jedva ujno, i rekao
kako sve ovo samo dokazuje da on poseduje dovoljno
unutranje moi i da mu ba to omoguuje da prizove
mnotvo stvari i pojava da bi postigao eljeni cilj.
Uinilo mi se da on moda samo nagovetava i-
njenicu da je pozvao nekolicinu ljudi, s namerom da
rade kao njegovi saveznici.
Izgledalo je da je don Huan proitao moje misli
i glasno se nasmejao povodom toga.
Ne optereuj sebe, traei objanjenja, rekao je.
Sve ovo to sam ti do sada rekao, za tebe lino
nita ne znai, jer ti jo ne poseduje dovoljno line
moi. injenica je da sada ima mnogo vie moi
nego na samom poetku i zbog toga su stvari i po-
ele da ti se dogaaju. Ve si imao susret sa moi,
kroz oblija magle i munja. Uopte nije vano tvoje
intelektualno poimanje dogaaja od prole noi. Ono
to je vano u tom poduhvatu jeste da se ti
svega toga sea. Onaj most i sve to je promicalo
pred tvojim oima prole noi ponovie se jednog dana
kada bude imao dovoljno unutranje moi.
Zato e se sve to ponoviti, don Huane?
Ne umem to da ti kaem. Ja nisam ti. Jedino
ti moe dati odgovor na to. Svi se mi razlikujemo.
Zbog toga sam morao da te ostavim samoga prole
noi, premda sam sasvim dobro znao da svaki do-
gaaj moe biti opasan po tvoj ivot, ali ti si morao
da se pokae i isproba pred tim opasnim biima.
Razlog zato sam ba izabrao sovino hukanje je taj
to su sove glasnici tih bia. Oponaanje sovinog hu-
kanja ih razdrauje. Sva ova nona bia su se ustre-
mila na tebe, ne zbog toga to su ona po prirodi zla,
ve zato to ti nisi bezgrean. Postoji neto u tebi
to je veoma povrno, a ja znam ta je to. Ti me
jednostavno samo zabavlja. Zabavljao si sve redom,
a to ti je naravno dizalo cenu u svakom drutvu i u
svakoj sredini. Ali ti i sam zna da to tako ne sme
biti. Ti si samo ovek, a tvoj ivot je isuvie kratak
da bi u njega mogao da same sva uda i sve uase
ovog udesnog sveta. Ba zbog toga je sav tvoj za-
bavljaki arm puka povrnost i srozava te na veoma
bedan nivo.
Poeleo sam da mu se suprotstavim. Don Huan
me bio prikovao pogledom kao to je to radio ne-
brojeno puta dosad. Tog trenutka sam bio ljut. Ali
kao to se deavalo i ranije, pisanje me prilino uda-
ljilo od bilo kakvog dubljeg bavljenja tim problemom
i ba mi je to i omoguilo da budem miran.
Mislim da znam nain izleenja, nastavio je don
Huan posle malo dueg zastoja. ak bi i mogao
da se sloi sa mnom samo da se priseti ta si sve
radio prole noi. Trao si toliko brzo kao da si a-
robnjak, ali samo onda kada je tvoj neprijatelj po-
stajao neizdriv. I ti i ja to dobro znamo, a to se
mene tie, ja mislim da sam za tebe ve pronaao
jednog vrednog neprijatelja.
ta smera, don Huane?
Nije odgovorio. Ustao je i proteglio se. Izgledalo
je kao da su mu se svi miii ukoili. Naredio mi
je da i ja uinim to isto
Mora da se protegli nekoliko puta na dan,
rekao je. to vie puta, utoliko je bolje za tebe, ali
samo posle dueg rada ili odmora.
Kakvog e to neprijatelja pronai za mene?
upitao sam.
Na alost, samo su ljudi nai najjai neprija-
telji, odgovorio je. Sva druga bia nemaju sopstvenu
volju i zbog toga ih uvek treba presretati i postavljati
im mamac, dok je sa ljudima sasvim drugaije, jer
ljudi su nemilosrdni.
Dosta smo razgovarali, rekao je don Huan od-
seno i okrenuo se prema meni. Pre nego to odemo
odavde, tvoja je dunost da uradi jo neto, najva-
nije od svega. Evo ve sada u ti rei neto to e
donekle zadovoljiti tvoju radoznalost i tvoj prilino
zbunjeni duh, zbog ega si ovde. Razlog to me ne-
prestano poseuje je veoma jednostavan svaki put
kada me vidi, tvoje telo naui izvesne stvari, ak
i kad ti to ne eli. Kao to vidi, i sada tvoje telo
eli ponovo da me poseti i naui jo neto. Recimo
da tvoje telo zna da e umreti, ak da ti o tome
uopte ne razmilja. Zbog toga sam tvom telu govorio
da u i ja umreti, ali pre nego to se to desi, eleo
bih da tvom telu pokaem izvesne stvari, stvari koje
li ne moe da priuti svome telu. Na primer, tvom
telu je potreban strah. Oseanje straha mu se dopada.
Tvom telu su potrebni i tama i vetar. Tvoje telo
sada zna da iskoristi hod moi. Potrebna mu je takoe
i unutranja mo i ne moe da saeka taj trenutak
kada e je u potpunosti posedovati. Moemo da ka-
emo i to da se tvoje telo vraa meni, zato to sam
ja njegov prijatelj.
Jedno izvesno vreme don Huan nije progovorio
ni jednu jedinu re. Izgledalo je kao da se bori sa
sopstvenim mislima.
Rekao sam ti da tajna jakog tela nije u onome
na emu nastoji, ve u onome to izbegava, pro-
govorio je konano.
Sada je vreme da ne postupa onako kako to
uvek radi. Evo, sedi ovde, sve dok ne krenemo i
ne delaj.
Ne mogu da shvatim ta hoe da kae, don
Huane.
Preklopio je rukama moje beleke i oduzeo mi
ih je. Paljivo je zaklopio moju belenicu, povezao je
gumenom trakom, a onda je bacio kao da baca disk,
daleko u hrastov umarak.
Prenerazio sam se i poeo da negodujem, ali on
mi je svojom rukom zaepio usta. Pokazao mi je u
pravcu jednog poveeg buna i rekao da panju ne
usredsreujem na lie ve na senke koje to lie
baca po zemlji. Rekao mi je da probijanje kroz tamu
ne mora biti podstaknuto strahom, ve bi, suprotno
tome, moglo biti veoma prirodna reakcija ivahnog
tela koje dobro zna kako ne delati. Bez prestanka
mi je aputao na desno uho da je ne raditi neto
na ve dobro poznat nain pravi klju za postizanje
moi. Kad god bih pogledao u drvo, uvek sam dobro
znao kako da to drvo posmatram, jednostavno usred-
sreujui svu svoju panju na lie. Senke lia ili
procepi meu liem nikada nisu privlaili moju pa-
nju. Njegova poslednja podseanja odnosila su se na
to da panju usredsredim na senke lia i to lia
samo s jedne grane, pa da tek onda, ako to ba
silno poelim, proetam pogledom po drvetu,
ali da tom prilikom vie nikako ne smem pogled da
vraam na lie, zbog toga to je prvi odluujui
korak u sakupljanju unutranje moi doputanje telu
da ne dela.
Moda je to bilo usled umora ili usled uzbuenja
praenog prilinom nervozom, ali injenica je bila
da sam se toliko zadubio posmatrajui lie, da sam
od onog trenutka kada je don Huan ustao, maltene
mogao da grupiem tamno oblije senki s istom onak-
vom lakoom kao i lie. Efekat svega ovoga bio je
krajnje iznenaujui. Kazao sam don Huanu da mi
je elja da jo malo ostanemo na ovom mestu. Na-
smejao se i pomilovao me po glavi koja je bila pod
eirom.
Rekao sam ti, dodao je. Telu se dopadaju
takve stvari.
Odmah zatim mi je rekao kako bi trebalo da
se prepustim svojoj unutranjoj moi koju sam dosad
uspeo da sakupim i da joj dopustim da me vodi kroz
bunje do mesta gde se nalazi moja belenica. Neno
me je gurnuo u hrastov umarak. Jedno vreme sam
bez ikakvog cilja lutao po umarku, da bih posle
kraeg vremena naao svoju belenicu. Pomislio sam
da sam se moda sasvim nesvesno setio pravca u
kome je don Huan bacio moju belenicu, ali on mi
je razjasnio ceo ovaj dogaaj, objanjavajui mi kako
sam krajnje precizno iao prema belenici i bez ikak-
vih tekoa stigao do nje, prvenstveno zbog toga to
se moje telo satima napajalo ne-delanjem.
1 5 N E - D E L A N J E
Sreda, 11. aprila 1962.
Na putu prema kui don Huan mi je preporuio da
se latim svoje belenice i otponem sa radom kao
da se nita nije ni desilo i da tom prilikom uopte
ne pominjem, a kamoli da se malo ozbiljnije zamis-
lim nad svim onim dogaajima koji su mi se desili.
Posle odmora od jednog dana, on je najavio kako
bismo morali da napustimo ovu oblast na nekoliko
dana, radi toga to je preporuljivo biti daleko od
tih bia. Rekao mi je da su ta bia veoma snano
uticala na mene, premda ja nisam oseao da ona to
na bilo koji nain ine, i to ba zbog toga to moje
telo jo nije bilo dovoljno osetljivo. Ja bih se ozbiljno
razboleo da gotovo tog istog trenutka nisam krenuo
prema mom Dragom mestu, da se preistim i os-
veim.
Krenuli smo pre zore i vozili prema severu da
bismo posle iscrpljujue vonje i brzog hoda stigli
na brdo, u kasno popodne.
Don Huan je, kao to je to radio i pre, prekrio
granama i liem mesto na kome sam ja ve jednom
spavao. Onda mi je ponovo dao itavu jednu pregrt
lia da ga stavim preko stomaka i da ga vrsto pri
tiskam na kou, i pri tom mi je rekao da legnem i
da se odmorim. On je napravio jo jedan leaj slian
ovom mom i to veoma blizu mene, s moje leve strane,
5 stopa daleko od moje glave, i takoe legao da
se odmori.
Kako su minuti odmicali, ja sam poeo da oseam
nekakvu izuzetnu toplotu, a oseanje izuzetnog raspo-
loenja obuzelo je moje telo. Bio je to oseaj
fizike udobnosti, oseaj lebdenja u vazduhu. U pot-
punosti sam mogao da se sloim sa don Huanovom
tvrdnjom da e mi leaj od uzica omoguiti da ne-
prestano lebdim. Prokomentarisao sam ovaj nevero-
vatni kvalitet mog ulnog iskustva. Don Huan mi je
veoma ubedljivim glasom rekao da je ovaj krevet
napravljen ba s takvom svrhom.
Ne mogu da verujem da je tako neto mogue!
povikao sam.
Don Huan je ovaj moj iskaz doslovno prihvatio
i poto je to tako shvatio, nita mu drugo nije pre-
ostalo nego da me izgrdi. Rekao mi je kako se ve
umorio od mojih postupaka u kojima sam se poka-
zivao kao bie izuzetno i znaajno i da sam ba zbog
toga neprestano morao da dokazujem kako je ovaj
svet nepoznat i udesan.
Pokuao sam da mu objasnim kako jedan uzvik,
pomalo retorian po nainu intoniranja, nema nikak-
vog posebnog znaenja. Odgovorio je da je sve to radi
toga da bih ja mogao da izaberem neki drugi iskaz.
Izgledalo je da sam mu ozbiljno dosaivao pitanjima.
Uspravio sam se dopola, podboivi se jednom rukom
i poeo da se izvinjavam, ali on se na sve to samo
gasno nasmejao, oponaajui moj nain govora, i pred-
loio mi je da bi ba dobro bilo da upotrebljavam to
vie mogu ba te ivahne retorine uzvike da bi mi
to mnogo bolje pristajalo nego da budem iskljuivo
protiv toga i da tome ne pridajem nikakav znaaj.
Prestao sam da se smejem sraunatoj apsurdnosti koje
je i te kako bilo u mogunostima koje mi je on
predlagao.
Tiho se zacerekao i podsetio me kako bi i dalje
trebalo da se trudim da potisnem svoju linost da
bih dosegao oseaj lebdenja.
To blago oseanje mira i sama pomisao na silno
mnotvo dogaaja koje sam doiveo na tom tajanstve-
nom mestu, pobudili su sva ona oseanja duboko za-
kopana u meni. Poeo sam da priam o svom ivotu.
Priznao sam kako nikada nikog nisam potovao ni vo-
leo, ak ni sebe, i da sam ba zbog toga uvek oseao
kako sam zao, i to u sri svoga bia zao, jer u tome
sam bio iskljuiv, pa je tako moj stav prema ljudima
uvek bio pod maskom, uvek je to pre bila poza nego
iskreno ponaanje, i to poza razmetljivosti i ikanja.
Isitina je to to kae, rekao je don Huan. Ti
uopte ne voli sebe.
Graktavim tonom mi je rekao da je imao mo
vienja dok sam mu priao o svom ivotu. Posa-
vetovao me da nikako ne treba da saaljevam sebe
zbog svega onoga to sam uradio, jer je sam in izdva-
janja pojedinih osobina iz svekolikog konteksta ivota
kao, na primer, izdvajanje osobina poput podlosti
runog postupanja i zlobe, jednak neopravdanom pri-
davanju znaaja samome sebi.
Mekoljio sam se u leaju, prilino nervozan, zbog
ega je lie poelo da uka. Don Huan mi je rekao
da ako zaista elim da se odmorim, nikako ne smem
da dopustim da se lie uskomea i da bi ba zbog
toga trebalo da oponaam njega, leei u krevetu pot-
puno miran. Dodao je kako je u svom vienju ot-
krio jedno od mojih stanja. Jedno krae vreme se
borio, verovatno da bi naao odgovarajuu re, da
bi odmah zatim im je otkrio pravu re rekao da
je jedno od tih stanja omeenost moga duha, zbog
ega neprestano zapadam u greke, to mi je slikovito
predstavio kao nekakvu zamku koja se otvara u tre-
nutku kada se to najmanje oekuje i nemilosrdno
me guta.
Zamolio sam ga da bude jasniji. Odgovorio mi je
da prosto nije mogue biti jasan kada je u pitanju
vienje.
Pre nego to sam uspeo da bilo ta izustim, on
me preduhitrio i rekao mi da bi pre svega trebalo
da se opustim, ali da se tom prilikom ne prepustim
snu, ve da ostanem budan i budem to je mogue
due svestan svega to se deava. Rekao mi je da se
leaj od uzica prvenstveno pravi radi toga da bi
se naao svakome ratniku koji bi se tu zatekao u
stanju mira i dobrog raspoloenja.
Dramatinom bojom glasa don Huan mi je ob-
jasnio da je stanje dobrog raspoloenja, pre svega
stanje do kojega se mora doi vebanjem, ono s kojim
ratnik mora biti upoznat da bi mogao da ga trai.
Ti uopte ne zna ta je to dobro raspoloenje,
zato to takvo jedno oseanje nisi do sada doiveo,
rekao je.
Nisam se sloio sa njim. Ali on je nastavio ras-
pravu, tvrdei da je stanje dobrog raspoloenja, stanje
koje treba dosegnuti traganjem, i to traganjem koje
usmerava volja. Rekao mi je da je jedini moj dosa-
danji nain traganja predstavljao nesnalaenje u pro-
storu, loe raspoloenje i zbrku.
Smejao se tako da je doslovno pokazivao kako
mi se podsmeva i uveravao me kako bi izuzetno tre-
balo da se potrudim da bih pobedio oseanje loeg
raspoloenja i da je prosto apsurdno to to nikada
nisam razmiljao o tome da dosegnem oseanje pot-
punosti i snage.
Vetina je u tome u kolikoj meri se ta nagla-
ava, rekao je. Mi se ponaamo tako ili da se ose-
amo krajnje bedno ili izuzetno snano, ali koliina
energije utroene prilikom jednog ili drugog naina
ponaanja je jednaka.
Zatvorio sam oi, ponovo se opustio i tako poeo
da se oseam kao da lebdim. Na poetku je izgledalo
kao da se stvarno probijam kroz prostor, kao list.
Premda je bilo krajnje ugodno, takvo jedno oseanje
podsetilo me na one periode kada me takav nain kre-
tanja muio vrtoglavicom i muninom i u meni stva-
rao oseaj da mi se izmie tle pod nogama. Pomislio
sam da sam moda pojeo neto pokvareno.
uo sam kako mi don Huan neto pria, ali ja
nisam napravio ni najmanji napor da ujem makar
jednu njegovu re. Pokuao sam da se prisetim svih
namirnica koje sam tog dana kroz usta uneo u sebe,
ali to precizno priseanje nikako nije moglo da me
zainteresuje, i zbog toga jednostavno nisam vie mo-
gao da poklanjam panju hrani koja se verovatno ve
svarila u mom elucu. Tog trenutka, to mi vie nije
bilo vano.
Pogledaj samo kako se smenjuju boje suneve
svetlosti, rekao je.
Glas mu je bio jasan. Uinilo mi se da to uopte
nije glas, nego voda, uborava i topla.
Zapadni deo neba bee potpuno ist, bez i jednog
jedinog oblaka, pa se sunce isticalo u svem svojem
sjaju. Moda je ova injenica to mi je don Huan dao
znak da obratim panju na ukasti sjaj popodnevnog
sunca, sama po sebi bila odista velianstvena.
Prepusti se sjaju, neka te zapali ree don Huan.
Ti mora potpuno da se smiri i opusti pre zalaska
sunca, jer ve sutra, ili prekosutra, poee da ui
ne-delanje.
A ta e biti to to ja neu da radim i kako to
mogu da nauim? upitao sam.
Sada to nije tvoja briga, rekao je. Strpi se dok
smo na ovoj vulkanskoj planini.
Pokazao je u pravcu dalekih ozubljenih, tamnih,
zastraujuih planinskih vrhova, na severnoj strani.
etvrtak, 12. aprila 1962.
Kasno popodne smo stigli do jedne puste visoravni u
samoj blizini vulkanske planine. Gledano sa ove da-
ljine, ve pomenuta vulkanska planina izgledala je go-
tovo luaki zastraujua. Sunce je bilo na samom
dnu horizonta i obasjavalo zapadnu povrinu iskris-
talisane lave, prepliui se kroz stenovitu tamu, ara-
jui je ujedno zaslepljujuim ukastim odblescima
sunca.
Nisam mogao da odvojim oi od tog prizora. Ti
planinski vrhovi su me zaista hipnotisali.
Pred smiraj dana ve smo mogli da vidimo pla-
ninske litice u podnoju. Na toj pustoj visoravni
bilo je sasvim malo vegetacije jedino to sam mo-
gao da vidim bio je poneki kaktus i nekakva visoka
bunasta trava.
Don Huan je zastao da bi se odmorio. Seo je,
paljivo prislanjajui tikve sa hranom o stenu i rekao
da emo na tom mestu prenoiti. Izabrao je relativno
veoma visoko mesto, tako da sam odatle mogao po-
gledom da obuhvatim sve to nas je okruivalo, i to
na velikoj daljini.
Dan je bio oblaan, tako da je sumrak za tili
as prekrio oblast. Zabavljao sam se posmatrajui
kojom brzinom krvavo crveni oblaci na zapadu blede
i dobijaju jednolinu maglenosivu boju.
Don Huan je ustao i krenuo prema bunovima.
Ali kada se vratio, silueta vulkanske planine nije bila
vie nita drugo do masa tame. Seo je pored mene
i moju panju usmerio na nekakva oblija koja bi
po svoj prilici trebalo da budu neto sasvim uobia-
jeno za planinske predele idui prema scveroistoku.
Bese to mesto mnogo svetlije od okoline. Dok se ceo
greben vulkanske planine jednolinim sivilom jedva
izdvajao iz sumraka, dotle se mesto na koje je on
pokazivao isticalo nekakvim ukastim sjajem. Nikako
mi na pamet nije padalo ta bi to moglo da bude.
Zurio sam u pravcu tog mesta jedno due vreme. Iz-
gledalo je kao da se kree. Pomislio sam da, poto
se ve kree, onda mora i da pulsira. Kada sam mir-
nuo oima, to mesto se zaista ljuljukalo kao da ga
pokree vetar.
Posmatraj ga i ne trepi! zapovedio mi je don
Huan.
U jednom trenutku, poto sam uspeo da jedno
izvesno vreme ukoeno gledam, nigde ne skreui po-
gledom, osetio sam kako se ceo planinski greben po-
mera prema meni. Ovakvo jedno oseanje bilo je pro-
praeno nekakvom neobinom uznemirenou u pre-
delu pupka. Ovakva jedna fizika i psihika nelagod-
nost postala je toliko jaka da sam morao da ustanem.
Sedi! uzviknuo je don Huan, ali ja sam ve bio
na nogama.
Sa moga novog vidikovca mogao sam da uoim
kako se oblije ukastog sjaja sve vie sputa prema
bonom delu planinskog omotaa. Ponovo sam seo,
ne skidajui oi s tog oblija, a oblije je poelo da
se pomera ka jednom velikom uzvienju. Ne trepui,
gledao sam u ceo taj prizor ali samo za trenutak, da
bih odmah zatim sve to posmatrao na pravilan nain.
Shvatio sam da oblije koje sam do malopre netre-
mice posmatrao uopte nije planina nego jedno pravo
pr avcat o pare ukasto-zelene krpe nabodene na sa-
mom vrhu visokog kaktusa ispred mene.
Glasno sam se nasmejao i objasnio don Huanu
kako mi je sumrak pomogao u stvaranju optike iluzije.
Ustao je i poao prema mestu gde je visio komad
pomenute krpe, skinuo je sa kaktusa, presavio i stavio
u svoju kesu.
Zbog ega to radi? upitao sam.
Zato to ovo pare krpe ima mo, rekao je on
onako uzgred.
Jedno krae vreme sjajno si se ponaao, ali ne
zna se ta je sve moglo da ti se dogodi da si ostao
da sedi.
Petak, 13. aprila 1962.
U sam cik zore uputili smo se prema planinama. Bile
su prosto iznenaujui daleko. Do podneva smo doli
do jednog kanjona. Preostalo je jo malo vode u praz-
nim jarugama. Seli smo da se odmorimo u senci litice
koja se nadvijala nad nama.
Ove planine behu samo povee vrste gromade
nekadanje ogromne lave koja je, po svoj prilici, pla-
vila itavu ovu oblast. Zgusnuta lava je milenijima
bila izloena raznim promenama i preobratila se u
mrku, poroznu stenu. Samo je nekoliko ilavih travki
raslo izmeu tog stenja i u napuklinama.
Kad sam pogledao u pravcu gotovo vertikalnih
zidova kanjona, ponovo sam osetio ono muno osea-
nje u predelu oko pupka. Zidovi su bili stotinu stopa
visoki i ba zbog toga sam oseao kao da se spajaju
i tako onemoguavaju kretanje. Sunce mi je bilo bez-
malo iznad glave, malo pomereno prema jugozapadu.
Ustani, rekao mi je don Huan i poeo da po-
kree moje telo, dok sam ja gledao prema suncu.
Rekao mi je da netremice gledam u pravcu pla-
ninskih zidova koji su se maltene nadvijali nad mo-
jom glavom.
Sav prizor bese udesan. Velianstvena visina sa
koje je izvirala lava potresla je moju matu. Poeo
sam sebi da postavljam mnogobrojna pitanja, udei
se kakve je samo jaine morala biti ta vulkanska
erupcija. Nekoliko puta sam pogledom ispitivao zi-
dove kanjona, gledajui as gore, as dole. Bogatstvo
boja na stenovitim zidovima me zadivilo i nateralo
na dublje razmiljanje. Svaka boja se razaznavala do
najsitnijih takica. Svaka stena bila je prekrivena
malenim prostirkama od sive mahovine i liaja. Po-
digao sam glavu, pogledao u pravcu neba i primetio
kako se suneva svetlost na najudnovatiji nain pre-
sijava aljui sjajne takice na zgusnutu lavu.
Gotovo ukoenim pogledom posmatrao sam jedan
planinski predeo gde su se prelamali zraci suneve
svetlosti. Kako se sunce pomeralo, jaina sjaja je
jenjavala, a onda je svetlost potpuno nestala iz mog
vidokruga.
Preao sam pogledom preko kanjona i video jo
jedan predeo gde su se zraci suneve svetlosti prela-
mali na isti nain. Ispriao sam don Huanu ta se
sve deavalo, da bih odmah zatim ugledao jo jedan
predeo svetlosti, zatim jo jedan na jednom drugom
lokalitetu, i jo jedan tako su se svi ovi predeli
svetlosti vrtoglavom brzinom nado vezivali jedan na
drugi, da bi onda u jednom trenutku ceo kanjon
bio protkan ogromnim predelima svetlosti.
Vrtelo mi se u glavi ak i kada bih zatvorio
oi, i jo i tad bi mi pred oima iskrsavali bletavi
predeli svetlosti. Stisnuo sam glavu rukama i pokuao
da puzim ispred litice koja se nadvijala nad mojom
glavom, ali don Huan me epa za ruku i krajnje za-
povedniki mi ree da pogledam u pravcu planinskih
zidova i da tako zagledan u zidove pokuam da u loj
sveoptoj svetlosti opazim procepe guste tame.
Nisam eleo da bilo ta posmatram, jer su mi oi
bile premorene od tog silnog sjaja. Rekao sam da
sve ovo to mi se dogaalo mogu da uporedim sa
onim trenucima kada sam kroz prozor posmatrao ulicu
obasjanu suncem i kada se deavalo da mi tamna si
lueta prozora ostaje prisutna iza onih kapaka, ma
gde gledao.
Don Huan je zavrteo glavom i poeo da se cereka.
Oslobodio mi je ruku i ponovo seo tik ispod okomite
planinske litice.
Unosio sam kratke zabeleke o utiscima koji su
na mene ostavili ovi planinski predeli kada don Huan,
posle dueg utanja, sasvim neoekivano progovori onim
njegovim ve poznatim ozbiljnim i dramatinim glasom.
Doveo sam te ovde da naui jednu stvar, rekao
je i zastao. Odavde e uiti ne-delanje. Mogli bismo
malo i da porazgovaramo o tome jer za tebe sem
razgovora ne postoji ni j edan drugi nain na koji
bi krenuo sa uenjem. U prvi mah mi je palo na
um da bi mogao da se lati ne-delanja bez i jedne
propratne rei sa moje strane, ali shvatio sam da to
nije ba najbolji nain.
Ne razumem o emu to govori, don Huane.
To o emu ja govorim uopte nije vano, rekao
je. Govoriu ti o neemu to je veoma jednostavno,
ali je u sutini teko da se izvede. Govoriu ti o ne-
-delanju, uprkos injenici da je prosto nemogue go-
voriti o tako neemu kao to je ne-delanje, jer ne-de-
lanje je vezano za telo.
Dobro me osmotrio kratkim i brzim pogledima
i odmah zatim rekao kako krajnje paljivo moram da
sluam sve ono to namerava da mi kae.
Zatvorio sam belenicu, ali na moje veliko izne-
naenje on je ba nastojao da belenicu drim otvo-
renu i rekao mi je kako nikako ne bi trebalo da
prestajem sa pisanjem.
Ne-delanje je tako teko i tako mono da uopte
ne bi trebalo da ga pominje, nastavio je on. Sve
do trenutka kada ti poe za rukom da zaustavi ovu
stvarnost jedino tada moe sasvim slobodno da
govori o tome, ako to tada uopte bude poeleo da
radi.
Don Huan je bacio pogled na okolinu i pokazao
u pravcu jedne povee stene.
Ova stena, tamo prekoputa, prvenstveno je zbog
delanja, rekao je.
Pogledali smo se i on se nasmeio. ekao sam
barem nekakvo objanjenje, ali on je utao. Na kraju
sam mu rekao da ja uopte ne mogu da shvatim ta
on sve razume pod svim tim.
To je delanje! uzviknuo je.
Hoe li mi jo jedanput objasniti?
To je takoe delanje.
O emu ti uopte pria, don Huane?
Delanje je ono to ovu stenu ini stenom, a ovaj
bun bunom. Delanje je ono to tebe ini tobom, a
mene ini onakvim kakav sam.
Rekao sam da mi tim objanjenjem nita ne ka-
zuje. Toliko se estoko nasmejao da mu se koa na
slepoonicama zategla.
Eto vidi, zbog toga je razgovor problematian,
rekao je. Razgovor uvek unese pometnju i uvek
neto izopai. Ako neko pone da govori o delanju,
taj uvek mora da zavri razgovor sa neim sasvim
drugim. Zato je uvek bolje samo delati.
Uzmi ovu stenu, na primer. Posmatranje ove
stene je delanje, ali vienje ove stene je ne-delanje.
Priznao sam mu da mi te njegove rei nita ne
razjanjavaju.
Ah, i te kako razjanjavaju! uzviknu on. Ali
ti si ubeen da ti te rei nita ne kazuju, jer takav
nain razmiljanja je tvoje delanje. Na takav nain
ti postupa prema svetu i prema meni.
Ponovo je pokazao prema steni.
Ova stena je stena zato to ti prevashodno zna
ta je to i kako se prema njoj treba postaviti, rekao
je. Ja to nazivam delanjem. Mudrac, na primer, zna
da je stena stena zahvaljujui delanju, ali ako on ne
eli da stena bude stena, onda se on priklanja ne-
-delanju. Da li ti je jasno ta ovim hou da kaem?
Uopte ga nisam razumeo. Glasno se nasmejao
i jo jedanput je pokuao da mi objasni.
Ova stvarnost je ovakva kakva jeste, zato to zna
da delanjem moe da uini da ona bude takva,
rekao je. U sluaju da nisi svestan da to postie
inom delanja, postojea stvarnost bi bila drugaija.
Pogledao me ispitivaki i sa puno radoznalosti.
Prestao sam sa pisanjem. Jednostavno, eleo sam da
ga sluam, dok je on nastavljao da mi objanjava
da bi bez izvesnog delanja svaka stvar ili pojava
u ovoj planinskoj oblasti bila potpuno strana za mene.
Nagnuo se malo u stranu, podigao jedan kamen-
i, pomaui se palcem i kaiprstom leve ruke, i
prineo ga mojim oima.
Ovo je oblutak, jer kako sam ti ve rekao, inom
delanja ovo postaje oblutak, rekao je.
O emu ti to govori? upitao sam ga, oseajui
se istinski zbunjen.
Don Huan se nasmei. Izgledalo je kao da poku-
ava da prikrije nekakvo vragolasto oduevljenje.
Ne znam zbog ega si tako zbunjen, rekao je.
Ti oboava rei. Trebalo bi da si na nebu.
Uputio mi je tajanstven pogled i podigao obrve
2 ili 3 puta. Onda je ponovo pokazao prema ka-
meniu koji je drao u ruci, prinosei mi ga tako
uz samo lice.
Rekao sam da ti od ovog komadia kamena stva-
ra oblutak, zato to zna da to moe da postigne
delanjem, rekao je. A, sada, poto ti je namera da
zaustavi svet, mora da prestane i sa delanjem.
Izgleda da je razumeo da ga jo nisam shvatio
zbog ega se samo nasmeio, vrtei glavom. Odmah
zatim je uzeo jednu granicu da bi mi na to uverljiviji
nain pokazao na neravnu ivicu kamenia.
Uzmimo ovaj mali kamen, na primer, nastavio
je, prva stvar delanja je da ga uzme u njegovom
obimu koliki je. Pa, zbog toga, najbolje bi bilo po-
stupiti na nain na koji uvek postupa ratnik, ukoliko
eli da zaustavi postojeu stvarnost, a to je da se
ovaj mali kamen proiri, to je na isti nain mogue
i sa bilo kojim drugim predmetom, pomou ne-delanja.
Ustao je i pomenuti kameni stavio na jedan po-
vei oblutak i zamolio me da priem blie i da ga
ispitam. Rekao mi je da dobro osmotrim sve rupe i
ulegnua i da pokuam da u tim oblijima otkrijem
najsitniji detalj, i dodao da e, ako mi to poe za
rukom, sve te rupe i ulegnua nestati, a ja u tada
moi da razumem ta ne-delanje znai.
Danas e te ovaj avolski kameni dovoditi do
izbezumljenja, upozori me on.
Verovatno se na mome licu moglo videti koliko
sam zadivljen. Pogledao me i gromoglasno se nasrne-
jao. Onda se pretvarao kako je ljut zbog tog avol-
skog kamena i udario ga 2 ili 3 puta eirom.
Pourivao sam ga da mi sve to jo malo razjasni.
Dokazivao sam mu da je njemu mogue da objasni
sve to poeli, jedino ako se potrudi.
Bacio je jedan brzi pogled prema meni i zavrteo
glavom kao da hoe da kae da je ova situacija
beznadena.
Naravno da ja mogu sve da objasnim, rekao je.
Ali da li bi ti ovo mogao da razume?
Svojim krajnje ubedljivim ubeivanjem naterao
me da oporeknem sopstvene tvrdnje.
inom delanja stvaraju se dve stvarnosti: stvar-
nost malog kamena i stvarnost velikog kamena, na-
stavi on. Ako eli da naui ne-delanje, onda mora
da spoji te dve postojee stvarnosti.
Pokazao mi je u pravcu omanje senke koju je
kameni bacao na veliki i rekao mi kako to uopte
nije senka, ve lepak koji ih povezuje. Odmah zatim
se okrenuo i uputio se nekuda, rekavi mi pri tom
da e se vratiti malo kasnije da bi proverio moje
postupke.
Jedno due vreme sam netremice posmatrao ka-
meni. Nikako nisam mogao da svoju panju usred-
sredim na najmanji detalj na rupama i ulegnuima,
ali prozrana senka koju je kameni bacao na veliki
kamen veoma me zainteresovala. Don Huan je bio u
pravu, senka je zaista bila poput lepka. Bila je po-
kretna i menjala poloaje. Imao sam takav utisak kao
da sam kameni istiskuje senku iz sebe.
Kada se don Huan vratio, objasnio sam mu svoja
zapaanja u vezi sa senkom.
To je dobar poetak, rekao je. Ratniku su sve
ostale stvari dostupne ukoliko shvati senke.
Onda mi je predloio kako bi trebalo da uzmem
taj kameni i zakopam ga negde.
Zato? upitah ga.
Dugo si ga posmatrao, rekao je. Sada taj ka-
meni poseduje jedan deo tebe. Ratnik uvek poku-
ava da dejstvuje na silu delanja tako to e je pre-
obraziti u silu ne-delanja. Ukoliko bi ovaj kamen bio
pod uticajem sile delanja, onda mu nita drugo ne
bi preostalo nego da lei na zemlji, zato to je samo
kameni. Sila ne-delanja bi na njega delovala kao da
je ovaj kameni neto mnogo vee i znaajnije. Ba
zbog dugog i paljivog posmatranja, ovaj kameni
se upio u tebe i sada je on ti, a poto je to ve i-
njenica, ti ne moe da ga ostavi da tek tako lei
ovde na zemlji, on mora biti dobro zakopan. Ako
bi ti u kojem sluaju posedovao unutranju mo, sila
ne-delanja bi trebalo da taj kameni preobrazi u
predmete moi.
Mogu li to da uradim sada?
Ti jo ni sad nisi dovoljno vrst da bi mogao
da uradi tako neto. Kada bi mogao da vidi, onda
bi svakako znao da bi svaki tvoj trud ili bilo kakva
delatnost ovaj kameni samo preobratila u neto pot-
puno neprivlano, i zato bi najbolje reenje bilo da
iskopa jednu rupu i tu zakopa ovaj kameni, da
bi zemlja mogla da upije svu teinu ovog kamenia.
Don Huane, da li je sve ovo to pria istina?
Odgovoriti, bilo potvrdno, bilo odreno, na ovo
tvoje pitanje, predstavlja delanje. Ali budui da ti sada
ui ne-delanje, moram da ti kaem da uopte nije
vano da li je ili nije istina ovo to sam ti rekao.
Ono to je najvanije u svemu ovome jeste da je rat-
nik u prednosti nad prosenim ovekom. Prosenog
oveka mue takve stvari kao to su istinitost ili ne-
istinitost, dok sa ratnikom nije takav sluaj. Obian
ovek postupa na jedan nain ukoliko je istinitost
u pitanju, dok na sasvim drugi nain postupa kada
je u pitanju neistinitost. Ako se za neto pria da je
istinito, on poinje da se ponaa u skladu sa modelom
istinitosti i veruje da je njegovo ponaanje nepriko-
snoveno. Ali ako se za neto pria da je neistinito,
onda se on jednostavno ne trudi i prema takvim stva-
rima se uopte ne odnosi, ili, jednostavno, ne moe
tla se pouzda u svoje ponaanje, dok sasvim suprotno
ovome, ratnik ima odnos i prema istinitom i prema
neistinitom. Ako se za neto kae da je istinito, on
e prema pomenutoj stvari zauzeti takav odnos da
e prihvatiti in delanja. Ako se za neto kae da
je neistinito, on e se jo i tad truditi i ponaati,
da bi ostvario in ne-delanja. Da li ti je jasno ta
ovim elim da kaem?
Nimalo mi nije jasno, odgovorio sam.
Sve ove don Huanove tvrdnje su u velikoj meri
doprinele da se s pravom oseam da sam sa njim
u ratu. Nikako nisam mogao da shvatim ta je svim
tim iskazima eleo da kae. Rekao sam mu da je
sve ovo samo brbljanje, na ta mi se on podrugljivo
nasmejao i rekao da ak ne posedujem dovoljno du-
hovnosti za ono to najvie volim, a to je razgovor.
Odista je ismevao moje verbalne naloge koje je sma-
trao pogrenim i neadekvatnim.
Ako ba eli da se sav pretvori u usta, onda
budi ratnik koji je do savrenstva savladao vetinu
govora, rekao je i zaurlao od smeha.
Osetio sam se nekako obeshrabrenim. Zujalo mi
je u uima. U glavi mi se komealo od nekakve kraj-
nje neugodne vreline. Bio sam zbunjen i van svake
sumnje crven u licu.
Digao sam se, otiao do hrastovog umarka i
tamo zakopao kameni.
Malo sam te iskuavao, ree don Huan kada sam
se vratio i ponovo seo. Ali ja ipak sasvim dobro
znam da ti bez govora nita ne moe da razume.
Prianje je za tebe delanje, ali prianje nije odgova-
rajui vid ponaanja, pa ako eli da sazna ta ja
mislim pod pojmom ne-delanja, nita ti drugo ne pre-
ostaje nego da se lati jednostavne vebe. Budui da
smo se sada usredsredili na ne-delanje, onda uopte
nije vano da li e ovu vebu izvesti sada ili 10
godina kasnije.
Rekao mi je da legnem, a odmah zatim uzeo je
moju desnu ruku, savio je u laktu i tako savijenu
poeo da okree sve dok dlan nije doao u takav
poloaj da je bio u istoj ravni sa licem i oima
savio mi je prste tako da mi je ruka imala istovetan
poloaj sa rukom koja dri kvaku, i odmah zatim
me uhvatio za miicu usmeravajui je kruno, pome-
rajui je prvo unapred, a zatim unazad, to me pod-
setilo na pokret poluge koja pokree toak trzanjem.
Don Huan zatim istaknu da ratnik primenjuje
ovaj pokret svaki put kada poeli da neto istisne iz
svog tela, neto poput bolesti ili nelagodnog oseanja,
jer smisao ovoga je u tome da se istisne i odgurne
nekakva zamiljena oprena sila, sve dok se ne oseti
postojanje tekog predmeta, vrstog tela, koje zaustav-
lja slobodne pokrete ruke. Ova veba ne-delanja sas-
tojala se u tome da se ona ponavlja sve do trenutka
dok ovek rukom ne oseti postojanje tekog tela, upr-
kos injenici da se jedva moe poverovati da je mo-
gue osetiti tako neto.
Poeo sam da pokreem miicu i, ve posle kra-
eg vremena, ruka mi je postala hladna kao led. Poeo
sam da oseam kao da se nekakva masa obre oko
moje ruke. Izgledalo je kao da se veslom probijam
kroz nekakvu teku zlokobnu tenost.
Don Huan je potom napravio jedan iznenadni po-
kret, zgrabio me za ruku i na taj nain zaustavio sve
njene kretnje. Telo mi je podrhtavalo kao da me
protresla nekakva dosad neviena sila. Onog istog tre-
nutka kada sam se poloio na zemlju, uputio mi je
jedan ispitivaki pogled, a onda je napravio jedan krug
oko mene, pre nego to je ponovo seo na mesto gde
je i ranije sedeo.
Dovoljno je, rekao je. Ovu vebu moe da
izvede i neki drugi put, kada bude imao vie unu-
tranje moi.
Da li sam u neem pogreio?
Ne. Ne-delanje je samo za veoma jake ratnike,
a ti jo ne poseduje toliku mo da bi mogao da
pristupi ne-delanju. Od sada e ovom rukom ma-
miti samo uasne stvari. Radi to malo-pomalo, sve
do onog trenutka kada oseti da ti ruka vie nije
hladna. Svaki put kada u ruci ostane jo malo top-
lote, ti tom istom rukom moe osetiti postojea ob-
lija stvarnosti.
Zastao je malo, kao da mi time daje vremena
da ga upitam o tim oblijima. Ali pre nego to mi
se ukazala bilo kakva prilika, on je ve poeo da
objanjava kako postoje bezbrojna oblija koja nas
povezuju sa stvarima. Rekao mi je da veba ne-de-
lanja koju mi je upravo opisao, moe da pomogne
svakome da oseti oblije koje stvara sama ruka u
pokretu, oblije koje svaki ovek moe da postavi u
odreeni poloaj ili da ga iz tog poloaja pomeri kad
god to poeli. Don Huan istaknu da je ovo samo jedna
veba, jer oblija stvorena rukom nisu dovoljno iz-
drljiva da bi u jednoj ivotnoj situaciji imala stvarnu
vrednost.
ovek od znanja upotrebljava druge delove tela
i pomou njih stvara postojana oblija, rekao je.
Koje delove tela, don Huane?
ovek od znanja stvara najpostojanija oblija
negde u sredinjem delu tela, rekao je. Ali, isto tako,
moe da ih stvori i oima.
Da li su to onda stvarna oblija?
Naravno da jesu.
Da li su vidljiva i opipljiva?
Pa, hajde, na primer, da kaemo da je mogue
opipati ih. Najtei period u ratnikovom razvoju je
doi do saznanja da je postojea stvarnost jedna
vrsta oseanja. Kada ovek ne-dela, onda on osea
postojeu stvarnost i tu istu stvarnost osea kroz
njena oblija.
Zastao je i radoznalo me osmotrio. Namrtio je
obrve, otvorio oi, da bi odmah zatim trepnuo. Ovakav
nain reagovanja ostavio je na mene utisak ustreptalih
ptijih, oiju. Gotovo istog trena osetio sam neznatnu
nelagodnost i uznemirenost, kao da mi je neto pri-
tiskalo stomak.
Da li ti je jasno ta elim da ti kaem? upitao
me i pogled skrenuo u stranu.
Pomenuo sam da se oseam muno i da svakog
asa oekujem da u povratiti, a on je ubedljivim
glasom uzvratio kako on sve to dobro zna i da po-
kuava da mi omogui da uz pomo njegovih oiju
osetim oblija postojee stvarnosti. Nisam mogao da
prihvatim tvrdnju da u uz njegovu pomo moi da
ostvarim takvo jedno stanje. Izraavao sam svoje
sumnje. Jedva sam mogao da prihvatim tu zamisao
da on izaziva sva ona moja stanja munine, poto
mi nikada do sada nije naneo nikakvu fiziku ozledu.
Ne-delanje je veoma jednostavno, ali i veoma te-
ko, rekao je. Sutina nije u razumevanju, ve u
ovladavanju njime. Vienje je, naravno, poslednji do-
maaj mudraca, a vienje se postie jedino zaustav-
ljanjem postojee stvarnosti, do ega se dolazi tehni-
kom ne-delanja.
Nasmeio sam se, onako preko volje. Nisam razu-
meo ta je time hleo da kae.
Kada je neko u vezi s ljudima, rekao je, svu
panju bi jedino trebalo usredsrediti na to da se sve
u vezi s ne-delanjetn predstavi fiziki, omoguiti im
da ovu tehniku osete posredstvom sopstvenih tela! Tako
sam i ja do nedavno postupao sa tobom, doputajui
tvom telu da to shvati. Koga se tie da li ti to razume
ili ne razume?
Ali, don Huane, to uopte nije poteno. Ja elim
da razumem sve, inae bi po nekakvom mom oseanju
dolazak ovamo bio isto gubljenje vremena.
Gubljenje vremena! uzviknuo je podrugljivo opo-
naajui boju moga glasa. Ti si po svoj prilici veoma
sujetan.
Ustao je i rekao mi kako emo se odetati do
vrha vulkanske povri koja je bila s nae desne strane.
Penjanje na vrh bee jedan muan poduhvat
pravo planinarenje, s tom razlikom to u ovom po-
duhvatu nismo upotrebljavali konopce koji bi nam
dobrodoli kao pomo i zatita. Don Huan mi je
nekoliko puta rekao da ne gledam dole. Stanje stvari
je bilo takvo da je on doslovno morao da me snagom
svoga tela gura nekoliko puta, poto sam poeo da
klizim niz ivicu stene. Bio sam uasno pogoen i-
njenicom da don Huan, budui da je tako star, mora
da mi pomae. Rekao sam mu da je moja fizika
izdrljivost ravna nuli zato to sam bio lenj da ve-
bam. Odgovorio mi je da kada se jedanput postigne
odreen stupanj unutranje moi, veba ili bilo ta
drugo slino tome jeste neophodno, poto je sve ono
sto je potrebno da bi se ostvario jedan savreni oblik,
poduhvatiti se ina ne-delanja.
im smo stigli na vrh, legao sam. Samo to mi
nije pozlilo. Ljuljukao me dok sam leao, gurkajui
me nogom as u jednu, as u drugu stranu, kao to
je to ve jednom radio. Malo-pomalo, to ljuljukanje
mi je sve vie pomagalo da povratim oseaj ravnotee.
Ali osetio sam izvesnu nervozu. inilo mi se kao da
ekam da se pojavi neto. Bezvoljno sam bacio pogled
na sve strane i to jedno 2 ili 3 puta. Don Huan
nije izustio ni jednu jedinu re, ali je gledao u istom
pravcu u kome sam i ja gledao.
Senke su neobine pojave, rekao je sasvim ne-
oekivano. Verovatno da si primetio kako nas jedna
senka prati.
to se mene tie, nisam primetio nita nalik tome,
usprotivio sam se i to prilino glasno.
Bez obzira na moje tvrdoglavo poricanje, don Huan
mi je rekao da je moje telo opazilo gonia, i ubedio
me, veoma uverljivim glasom, da ovakva situacija u
kojoj se sada nalazimo da nam senka bude za
petama nije nita neobino.
To nije nita drugo do mo, rekao je. Ove
planine su prepune senki, koje su isto to i ona bia
koja su te pre neku no silno uplaila.
eleo sam sada da znam da li bih i ja mogao da je
vidim. Uveravao me da samo tokom dana mogu da
osetim njeno prisustvo.
eleo sam da mi objasni zato je zove senkom
kada, po svoj prilici, ni po emu nije nalik senci
stene. Odgovorio mi je da obe imaju ista oblija i
da su ba zbog toga senke.
Pokazao je u pravcu jedne duge stene, tik ispred
naih oiju.
Pogledaj u senku stene, naglasio je. Senka koju
vidi je ujedno i stena, ali ipak nije. Posmatrati stenu
da bi se saznalo ta je stena, jeste delanje, ali posma-
trati senku te iste stene je ne-delanje.
Senke su kao vrata, vrata su ne-delanje. Mudrac,
na primer, moe da razazna najdublja oseanja ljudi,
jednostavno posmatrajui njihove senke.
Da li je njihova osobina pokret? upitao sam.
Moglo bi se rei da je pokret njihova osobina,
moglo bi se isto tako rei da su oblija postojee
stvarnosti vidljiva u njima, ili da oseanja izviru iz
njih.
Ali kako oseanja mogu da izviru iz senki, don
Huane?
Ukoliko veruje da su senke samo senke, onda
je takav tvoj stav delanje, objasnio je. Takvo jedno
verovanje je ista glupost. Razmisli o svemu tome na
ovaj nain. U odnosu na svaku stvar postoji nekakav
odnos, nekakva emotivna obojenost, a zna li koliko
jo stvari postoji na ovom svetu sem ovog kamenia,
zamisli onda koliko tek senki postoji. Uostalom, sve
te senke postaju senke samo inom naeg delanja.
Nastao je malo dui prekid u razgovoru. Nisam
imao ta vie da kaem.
Sve smo blii smiraju dana, rekao je don Huan,
gledajui u pravcu neba. Mora da iskoristi ovu ble-
tavost sunevih zraka da bi izveo poslednju vebu.
Odveo me do jednog mesta gde su se nalazila
dva uzvienja ljudskih srazmera, meusobno udaljena
oko 4 ili 5 stopa, ali u poloaju savrene simet-
rije. Don Huan je koraao u pravcu zapada, svega
desetak jardi. Oznaio mi je jedno mesto na kome
je trebalo da stojim i rekao mi da gledam u pravcu
senki uzvienja. Rekao mi je kako bi trebalo da ih
posmatram, ali tako da ukrstim oi, na isti onaj nain
na koji sam ispitivao okolinu, kada sam traio po-
godno mesto za odmor. Malo je dublje razjasnio svoja
uputstva, objanjavajui mi kako u potrazi za odmo-
ritem treba da posmatram, ali da ne drim neki od-
reeni predmet u ii, dok u traganju za senkama
treba da ukrstim oi, a ipak da drim otru sliku
u ii. Smisao je u tome da se pomou ukrtanja oiju
dopusti jednoj senci da pree preko druge. Objasnio
mi je da se ovakvim postupkom moe spoznati od-
reeno oseanje koje potie iz senki. Prokomentari-
sao sam njegovu nedovoljnu razlonost, ali on je i
dalje tvrdio kako zaista ne moe da nae pravi nain
na koji bi mi to objasnio.
Moj pokuaj da nastavim ovu vebu bio je bez-
uspean. Borio sam se i napinjao sve dok nisam dobio
strahovitu glavobolju. Don Huana ni najmanje nije
pogodio moj neuspeh. Uzverao se na uzvienje kupo-
lastog oblika i proderao se sa vrha, u nameri da mi
saopti kako bi dobro bilo da potraim 2 omanja
komada stene, koji bi po obliku bili vretenasti
izdueni i tanki poput listova. Rukom mi je pokazao
eljenu veliinu.
Pronaao sam takva 2 komada i dao mu ih.
Don Huan je postavio ta dva komada na udaljenosti
od jedne stope i smestio ih u dve napukline, a onda
mi naredio da stanem iznad njih i okrenem se prema
zapadu i da primenim takvu istu vebu to se tie
njihovih senki.
Ovom prilikom imao sam potpuno drugaiji oseaj.
Gotovo tog istog trenutka osetio sam da posedujem
takvu mo da slobodno mogu da ukrstim oi i senke
svakog od ovih kamenih komada posmatram tako kao
da su se pretopile u jednu. Primetio sam da mi ova-
kav nain posmatranja bez slivanja slika daje jednu
jedinstvenu senku neverovatno duboku i prozirnu is-
tovremeno. Buljio sam u nju zaprepaen. I najmanja
rupica u steni, na povrini koja je bila u ii mojih
oiju, jasno se videla, i sklopljena senka, natkriljena
nad rupicama, bila je slina filmskoj traci neobine
prozirnosti.
Poeleo sam da ne trepem, plaei se da ne iz-
gubim sliku koju sam nesigurno posedovao. Ali, ko-
nano, uprkos toj silnoj elji, bol u oima me pri-
morao da trepnem, no ipak ovaj detalj mi se jo nije
gubio iz vidnog polja. Meni je u stvari ovo treptanje
pomoglo, j er je ba vlaenje ronjae stvorilo jo
jasniju sliku. Upravo zbog ovog dogaaja koji je
prethodio, primetio sam da je sve ovo slino kao da sa
nekakve nemerljive visine posmatram svet koji dotad
nikada nisam video. Primetio sam takoe kako leti-
mice mogu da osmotrim predeo senke, a da pri tom
ne izgubim sredite mog vizuelnog usmerenja. Onda,
za trenutak, nisam vie bio svestan da gledam u stenu
Osetio sam se kao da se sputam u nekakav svet,
smeten daleko van svih granica moga dosadanjeg
poimanja. Ovaj krajnje neobian i po svemu sudei
izuzetan nain posmatranja trajao je svega jednu se-
kundu, a onda se sve izokrenulo. Tog istog trena,
malne refleksnom brzinom podigao sam glavu, pogle-
dao uvis i ugledao don Huana kako stoji odmah iznad
stena i posmatra me. Svojim telom je zaklanjao sun-
evu svetlost.
Opisao sam mu svu neobinost oseanja koja su
me obuzela dok sam posmatrao, na ta je on dodao,
u vidu objanjenja, da je on jednostavno bio prisiljen
da me prekine zato to je video da sam mogao pot-
puno da se izgubim u tom oseanju. Dodao je jo da
svi mi iz najprirodnijih pobuda naginjemo ka tome
da popustimo i da se predajemo kada se jave oseanja
takve prirode i da bi me priklanjanje tom oseanju
moglo navesti na pretapanje ne-delanja u moje staro
i dobro znano delanje. Rekao mi je da jedino to
bi trebalo da uradim jeste da nastojim da odravam
koncentraciju dok posmatram, ali nikako ne smem
da se u potpunosti predam posmatranju, jer delanje
je jedan nain predavanja.
Poalio sam se kako je unapred trebalo da mi
skrene panju ta sve treba da oekujem i kako da
postupam, ali on mi je objasnio kako on ne poseduje
takvu mo predvianja da bi mogao da zna da li u
ili neu uspeti da se u potpunosti predani oseanjima
koja me obuzimaju u susretu sa senkama.
Morao sam priznati da sam ovog puta vie nego
bilo kada dosad bio prosto oaran ne-delanjem. Don
Huanove opaske odnosile su se na to kako bi zaista
trebalo da budem zadovoljan onim to sam uradio,
jer ispalo je tako da sam sva svoja delanja poeo
na najpravilnije mogui nain, poto sam, odbacivi
postojeu stvarnost, uspeo da je proirim, i budui da
sam bio toliko daleko od toga da sam na iole koji
nain mogao da osetim oblija postojee stvarnosti,
meni je ipak polo za rukom da sasvim pravilno upo-
trebim senke ve pomenutih stena kao ulazna vrata
za in ne-delanja.
Ovaj njegov iskaz, naime da sam postojeu stvar-
nost proirio, redukujui je, beskrajno me zaintri-
girao. Onaj detalj, na ve pomenutim poroznim stena-
raa, na maloj povrini koja je bila u ii mojih oiju,
sada je bio tako iv i tako jasno odreen, da je vrh
kupolastog uzvienja izgledao kao kakav nepregledan
svet; ali, ipak, bio je samo jedna redukovana slika
stene. Kada je don Huan svojim telom zaklonio svet-
lost, otkrio sam da ja i dalje gledam isto onako kako
bih to radio da svetlosti ima, i da je onaj dotad jasno
uoljivi detalj postao neprimetljiv, dok su se jedva
vidljive rupice na poroznim stenama uveale, mrka
boja sasuene lave izgubila sve od one preanje pro-
zirnosti, a i sve ostalo izgubilo bletavu prozirnost,
tako da se zbog svih ovih promena stena nala u po-
stojeoj stvarnosti.
Onda je don Huan uzeo 2 kamena, neno ili
poloio u jednu pukotinu, seo prekrtenih nogu i
okrenuo se u pravcu zapada. Seo je ba na ono mesto
gde su se nalazila 2 kamena. Kada je seo, rukom
je neno opipao slobodan prostor, tik uz njegovo telo,
prostor s njegove leve strane i pozvao me da i ja
sednem pored njega.
Prolo je dosta vremena, a mi nismo progovorili
ni jednu jedinu re. Jeli smo, ali u savrenoj tiini.
Tek kada je sunce zalo, on se sasvim neoekivano
okrenuo prema meni i upitao me dokle sam dospeo
u postizanju stanja sna.
Rekao sam mu kako je na samom poetku bilo
veoma lako, ali da se u jednom trenutku desilo da
uopte nisam traio vlastite ruke u svojim snovima.
Prvi put kada si dospeo u stanje snova, koristio
si se mojom unutranjom moi, eto zbog ega je bilo
lake, primetio je on. Sada si ispranjen. Ali, zapamti
da neprestano mora pokuavati i da nikada ne sme
da popusti sve dok ne skupi dovoljno sopstvene
unutranje moi. Obrati panju na injenicu da je
stanje sna ne-delanje snova, a budui da si ti na putu
da postigne ne-delanje, ti e takoe da napreduje
u ostvarivanju stanja sna. Vetina se ne sastoji u tome
da prestane da trai vlastite ruke, ak i onda kada
ne veruje da to sve to radi ima ikakvog smisla.
U stvari, kao to sam ti ve jednom prilikom rekao,
ratniku uopte nije potrebno da veruje, j er sve dok
dela i pri tom ne veruje u to to dela, on pristupa
inu ne-delanja.
Za trenutak smo razmenili poglede.
Ja zaista nita vie ne mogu da ti kaem o
stanju sna, nastavio je. Sve to bih mogao da ti
kaem, odnosilo bi se samo na in ne-delanja. Ali, ako
se doslovno lati ne-delanja, ti bi onda trebalo da zna
kako da se ponaa u stanju sna. U tom podu-
hvatu najbitnije je pronai vlastite rake, premda sam
sada, dok ti ovo govorim, ubeen da e u tome uspeti.
Ne znam, don Huane, ne verujem samom sebi.
Sutina nije u verovanju. Ceo ovaj poduhvat je
iskljuivo stvar ratnikove borbe, a ti e nastaviti da
se bori, ako ne pod dejstvom vlastite unutranje
moi, onda moda, tako to e ta borba biti uslovljena
susretom s monim suparnikom ili uz pomo jednog
od saveznika, kao na primer jednog koji te ve sledi.
Grevito, onako preko volje, pokrenuo sam desnu
ruku. Don Huan mi je rekao da moje telo zna vie
nego to ja pretpostavljam da zna, jer je sila koja
nam je za petama, tik uz mene s moje desne strane.
Poverio mi se, ali veoma tiho, da mi se 2 puta tog
istog dana saveznik toliko pribliio, da je on, don
Huan, morao da zakorai u tom pravcu i zaustavi ga.
Preko dana, senke su vrata ne-delanja, rekao je.
Ali, nou, poto tada i najmanji in delanja preo-
vlauje, sve je jedna sveopta senka, pa i saveznici
zlih sila. O ovom sam ti ve rekao kada sam te uio
da postigne hod moi.
Glasno sam se nasmejao i to tolikom silinom da
sam se uplaio sopstvenog smeha
Sve o emu sam te do sada tiio bio je jedan
vid ne-delanja, nastavio je. Ratnik ne-delanje prime-
njuje na sve prisutno u postojeoj stvarnosti, ali ipak
moram da ti ispriam jo mnogo ta, mnogo vie nego
to sam ti danas ispriao. Ti sam mora da omogui
telu da otkrije tu mo i oseaj ne-delanja.
Jo jedan napad nervoze me nagnao na neurotino
gaktanje.
Glupo je to prezire tajanstva postojee stvar-
nosti, jednostavno zato to poznaje delanje prezira,
rekao je, s krajnje ozbiljnim izrazom na licu.
Uveravao sam ga da ne prezirem nikoga niti bilo
ta, ali da sam prilino neuraunljiv i veoma nespo-
soban, mnogo vie nego to je on mogao da pomisli.
Oduvek sam bio takav, rekao sam. Ali, ipak,
ja elim da se promenim, ali ne znam kako. Ja sam
prilino nedosledan.
Ja ve znam ta ti misli o sebi. Misli da si
truo, rekao je. To je tvoje delanje. Ako eli da
deluje na to delanje, ja u ti drage volje preporuiti
nain na koji e nauiti drugu vrstu delanja. Od ovog
trenutka, pa nadalje, a naroito u periodu prvih osam
dana, elim da lae samoga sebe. Umesto da se suo-
ava sa istinom i govori sebi kako si ruan, truo
i nedosledan, govorie sebi kako si neto potpuno
suprotno, ali mora pri tom biti svestan da lae i
da je bilo kakav pokuaj da postupi na neki drugi
nain potpuno beznadean.
Ali kakvu svrhu ima ovo laganje, don Huane?
Ba to laganje moe da te navede na nekakvu
drugu vrstu delanja, pa ti se posle toga moe desiti
da shvati da su oba delanja lai i nestvarnosti, a da
je priklanjanje ma kojem od njih isto gubljenje vre-
mena, jer jedino to je istinito to je bie prisutno vi
tebi, bie koje namerava da umre. Stii do tog bia
jeste ne-delanje samo po sebi.
1 6 P R S T E N M O I
Subota, 14. aprila 1962.
Don Huan je po teini naih tikvi zakljuio da smo
iscrpli zalihe hrane i da je vreme da se vratimo kui.
Onako uzgred, napomenuo sam mu kako e nam bar
nekoliko dana biti potrebno da stignemo do njegove
kue. Rekao mi je kako ne namerava da se vrati u
Sonoru, ve eli da ode u jedan pogranini grad gde
e se pozabaviti nekim poslom.
Mislio sam da emo se sputati niz kanjon, ali
don Huan je krenuo prema severozapadu, ka visorav-
nima vulkanskih planina. Posle itavog jednog sata
hodanja stigli srno do jedne duboke jaruge, koja se
zavravala ba na onom mestu gde su se dva uzvienja
bezmalo spajala. Tu se nalazila i jedna litica koja
je vodila maltene do samog vrha planinskog grebena,
jedna udna litica, poput nekakvog kosog konkavnog
mosta, smetenog izmeu dva uzvienja.
Don Huan je pokazao prema jednom predelu koji
se prostirao po povrini litice.
Usredsredi panju na ono to ti pokazujem, re-
kao je. Sunce je bezmalo na desnoj strani.
Objasnio mi je da podnevna svetlost moe da mi
pomogne u mom ostvarivanju ina ne-delanja. Odmah
zatim je poeo da izdaje mnogobrojne naredbe: da
se oslobodim svakog delia odee, da sedim skrtenih
nogu i da paljivo gledam u pravcu mesta koje mi
je on naznaio.
Na nebu je bilo nekoliko oblaaka, ali nijednog
ne bee na zapadnoj strani. Dan je bio topao, a sunce
je prosipalo zrake po zgusnutoj lavi. Netremice sam
buljio u pravcu ve pomenutog mesta.
Posle dueg bdenja upitao sam ta je to u stvari
to treba da posmatram. Uutkao me jednim ne-
strpljivim pokretom ruke.
Bio sam umoran. eleo sam da odem na poinak.
Zatvorio sam oi dopola svrbele su me, zbog ega
sam poeo da ih trljam, ali ruke su mi bile oblivene
hladnim znojem, pa je sasvim razumljivo bilo to su
poele da me peku. Pogledao sam kroz poluotvorene
oi u pravcu vrhova vulkanske planine i tog istog
trenutka primetio kako je planina osvetljena.
Rekoh don Huanu kako kroz poluzatvorene oi
itav ovaj planinski greben mogu da vidim kao teko
shvatljiv raspored svetlosnih vlakana.
On me upozori da disanje svedem na najmanju
moguu meru, da bih uspeo da ceo taj predeo saet
od svetlosnih vlakana zadrim u vidnom polju, a ne
da doslovno buljim, ve da uzgred preleem pogledom
preko tog mesta koje se izdizalo ba iznad nae litice.
Posluao sam ga i ba zbog toga sam mogao da sa-
mem sav taj beskrajni predeo prekriven mreom
svetlosti.
Don Huan mi veoma tiho naglasi kako bi trebalo
da pokuam da u polju svetlosnih vlakana izdvojim
predele tame i kako bi odmah onog trenutka poto
otkrijem makar jednu tamnu taku trebalo da otvo-
rim oi i da pokuam da odredim gde se ta tamna
laka nalazi na povrini ove litice, da proverim da li
se nalazi na istom mestu.
Nikako mi nije polazilo za rukom da otkrijem
bilo koje tamno mesto. Zatvarao sam i otvarao oi
bezbroj puta. Don Huan mi se pribliio i pokazao u
pravcu jednog predela s moje desne strane, a odmah
zatim u pravcu jednog drugog, takoe s desne strane,
tik ispred mojih oiju. Pokuao sam da promenim
poloaj tela. Pomislio sam da u moda moi da vidim
taj pretpostavljeni predeo tame koji mi je pokazivao
don Huan, jer sasvim je shvatljivo da se promenom
poloaja tela menja i ugao posmatranja, ali on mi
je prodrmao ruku i sasvim ozbiljnim glasom rekao
da zadrim smirenost i strpljenje.
Jo jedanput sam mirnuo oima i ponovo ugledao
mreu svetlosnih vlakana. Za trenutak sam pogledao
prizor koji mi se pruao pred oima, da bih odmah
zatim irom razrogaio oi. U tom trenutku nauo
sam nekakvu nejasnu tutnjavu, koja se jednostavno
mogla objasniti kao zvuk nekog mlanjaka u daljini,
da bih odmah zatim irom otvorenih oiju mogao da
vidim itav planinski greben kako se prua ispred mene
kao jedno beskrajno polje sazdano od tananih takica
svetlosti. Izgledalo je kao da u deliu sekunde nekakve
metalne mrljice, rasprene po zgusnutoj lavi, prelamaju
sunevu svetlost u savrenom skladu. Onda je i sunce
izbledelo i iznenada nestalo sa horizonta, a planine su
se izgubile u nekakvu masu jednoline tamne stene,
da bi ba tog istog trenutka poeo da duva vetar koji
je sa sobom donosio osveenje.
Poeleo sam da se okrenem i vidim da li je sunce
nestalo iza oblaka, ali don Huan me obema rukama
uhvatio za glavu i nije mi dozvolio da se pokrenem.
Rekao mi je da ne bi trebalo da se okreem jer bih
u tom sluaju mogao biti primeen od nekakvog pla-
ninskog bia, ba od saveznika zlih sila koje nas prati.
Uverio me da nemam ak ni onu koliinu najneop-
hodnije snage da bih mogao da izdrim pogled takve
jedne prirode, a onda je dodao glasom iz kojega se
mogla dokuiti proraunatost s njegove strane i, na-
ravno, objasnio mi je pri tom da tutnjava koju sam
uo nije nita drugo do jedan neobian nain na koji
saveznik zlih sila najavljuje svoje prisustvo.
Odmah zatim je ustao i rekao mi, prosto nagla-
avajui, da emo uspinjanje otpoeti ba na ovoj
strani litice.
Gde emo ii? upitao sam.
Pokazao mi je u pravcu jednog od onih predela
koje je on izdvojio kao predeo tame. Objasnio mi je
da mu je ne-delanje omoguilo da to mesto izdvoji
kao mogue sredite moi ili moda mesto gde bi
mogli da se nau predmeti moi.
Stigli smo ba do tog mesta koje je on imao na
umu, ali tek posle munog penjanja. Za trenutak je
stao nekoliko stopa ispred mene, nepokretan. Pokuao
sam da mu priem blie, ali on mi je rukom dao
znak da ostanem tu gde sam. Izgleda da je i on sam
traio putokaz. Jasno sam mogao da vidim kako mu
se potiljak pokree kao da pogledom preorava
planinu, da bi odmah zatim, bez ikakvog oklevanja
i nepouzdanosti, krenuo u osvajanje planinskog oboda.
Seo je i rukom poeo da uklanja rastresenu prainu
sa planinskog oboda. Prstima je eprkao po zemlji
oko jednog omanjeg kamena, koji je jedini strio na
tom pustom komadu tla, i tako raiavao prostor
oko njega. Zatim je i meni naredio da radim to isto.
U jednom trenutku sam podigao kamen, na ta
mi je don Huan rekao da ga odmah stavim pod ko-
ulju, jer to je predmet moi i sada pripada samo
meni. Rekao mi je da mi ga daje na uvanje i da
bih ja ba zbog toga morao da ga glaam i pazim
na njega.
Odmah zatim poeli smo da se sputamo prema
kanjonu, tako da smo posle nekoliko asova ve bili
na jednoj pustinji, smetenoj na jednom uzvienju,
u samom podnoju vulkanske planine. Don Huan je
odmakao dobrih 10 stopa ispred mene i odravao
je dobar tempo hoda pri tom. Ili smo prema jugu,
sve do samog zalaska sunca. Gusta masa oblaka na
zapadu spreavala nas je da vidimo sunce, ali mi
smo zastali i odmarali se sve dok sunce, po svoj pri-
lici, nije iezlo sa horizonta.
Don Huan je menjao pravce i uputio se prema
jugoistoku. Preli smo tako rei preko celog brda i
dospeli na sam vrh odakle sam mogao da vidim et-
voricu ljudi kako nam se pribliavaju idui sa juga.
Pogledao sam don Huana. Nikada dosad na ovim
naim putovanjima nismo sretali ljude, pa tako nisam
jednostavno znao kako da se ponaam u ovom slu-
aju, na primer. Ali njega to nimalo nije zabrinjavalo.
Nastavio je da hoda kao da se uopte nita nije ni
dogodilo.
Ljudi koje sam pomenuo kretali su se veoma la-
gano, kao da se etaju, pribliavali su nam se pri-
menjujui tehniku vijugavog hoda. Kad su se nali u
naoj neposrednoj blizini, primetio sam da su to 4
mlada Indijanca. Izgledalo je kao da poznaju don Hu-
ana. On je sa njima razgovarao na panskom. Govorili
su veoma tiho i obraali mu se s velikim potovanjem.
Samo jedan od njih etvorice razgovarao je sa mnom.
Upitao sam don Huana apatom da li i ja mogu da
razgovaram sa njima, na ta je on potvrdno klimnuo
glavom.
Kada sam se upustio u razgovor sa njima, osetio
sam da su veoma razgovorljivi i da su prijateljski
naklonjeni, naroito onaj koji je prvi poeo da raz-
govara sa mnom. Rekli su mi da su se nali na ovoj
planini, jer tragaju za udotvornim kristalima kvarca.
Kazali su kako ve nekoliko dana lutaju po ovoj vul-
kanskoj planini, ali srea im se nikako ne osmehuje.
Don Huan je bacio pogled na okolinu i pokazao
u pravcu jednog stenovitog predela, na daljini od oko
dve stotine jardi. Zatim je krenuo prema stenama,
a mi se uputismo za njim.
Predeo koji je izabrao kao odrednicu bee veoma
neravan. ak ni bunje nije nicalo u tom grebenastom
predelu. Posedali smo na stenje. Don Huan nam je
dao do znanja kako e ponovo otii do hrastovog
umarka da sakupi suve granice za vatru. eleo sam
da mu pomognem, ali on mi je doapnuo kako na-
merava da zaloi nesvakidanju vatru radi ovih hrabrih,
mladih ljudi, i da mu moja pomo za tu priliku nije
potrebna.
etvorica mladia, o kojima je re, posedae oko
mene, pripijeni jedan uz drugog u gomili. Jedan se
leima naslonio na mene. Malo sam bio iznenaen.
Kada se vratio sa itavom jednom gomilom
suvaraka, don Huan je pohvalio ovu etvoricu mla-
dia, pre svega zbog njihove obazrivosti, zbog ega
mi je skrenuo panju da su svi oni uenici jednog
arobnjaka i da gotovo svaki put kada krenu u po-
tragu za predmetima moi imaju obiaj da tako po-
sedaju u krug iz kojega se izdvajaju dvojica i sedaju
u sredinji deo kruga leima oslonjeni jedan na drugog.
Jedan od mladia me upita da li mi se ikada
pruila prilika da pronaem nekakav kristal, na ta
sam ja odgovorio da me don Huan jo nikada nije
poveo u potragu za kristalima.
Don Huan je izabrao jedno mesto u blizini jedne
velike stene i poeo da potpaljuje vatru. Nijedan od
etvorice mladia se nije ni maknuo, pokazujui na
taj nain da im ni na kraj pameti nije da don Huanu
prue bilo kakvu pomo, ali su ga zato veoma paljivo
posmatrali. Kada je vatra zahvatila bezmalo sve gran-
ice, don Huan je seo, naslonivi se leima na stenu.
Vatra je gorela sa njegove desne strane.
Mladii su, po svoj prilici, znali ta se deava,
ali ja ak nisam mogao ni da pretpostavim kako e
se sve to odvijati i na koje sve naine, kada sam u
drutvu arobnjakovih uenika.
Posmatrao sam te mladie. Sedeli su u savrenom
polukrugu, okrenuti prema don Huanu. Odmah zatim
sam primetio kako je don Huan okrenut prema meni,
licem u lice tako rei, dok su se etvorica mladia
podelila tako da su dvojica sedela s moje leve, a
druga dvojica s moje desne strane.
Don Huan je poeo da im objanjava kako sam
ja ovde, na ovoj vulkanskoj planini da bih nauio
ne-delanje i da nam je jedan od saveznika duhova
tako rei za petama. Uinilo mi se da je uvodni deo
prie veoma dramatian, ali ispalo je da je ba tako
kako sam i pomislio. Mladii su promenili poloaje i
seli tako to su levu nogu podvukli ispod sedala.
Nisam ni primetio kako su dotad sedeli. Imao sam
utisak kao da sede isto kao i ja, skrtenih nogu.
Jedan sasvim sluajan pogled baen prema don Huanu
otkrio mi je nain na koji je on sedeo leva noga
podvuena ispod sedala. Jedva primetno je napravio
pokret bradom da bi mi na taj nain skrenuo panju
na moj nain sedenja, na ta sam i ja, onako maltene
uzgred, bez nekog naroitog truda, podvukao svoju
levu nogu.
Don Huan mi je ve jednom rekao da arobnjak
upotrebljava takav poloaj kada tok zbivanja nije iz-
vestan. Potvrdilo se, ve ni ja sam ne znam po koji
put, da je ovakav jedan poloaj za mene krajnje is-
crpljujui. Osetio sam da u se za sve vreme njegovog
pripovedanja oseati kao zatvorenik, osuen na izdr-
avanje najgore kazne samo ako budem i dalje sedeo
u takvom poloaju. Izgleda da je don Huan potpuno
bio svestan moje nesposobnosti da takav jedan poloaj
odrim do kraja razgovora i zbog toga je u najsa-
etijim crtama objasnio mladiima da se kristali kvarca
u ovom predelu mogu nai samo na odreenim
mestima, a kada se desi da se nau, onda se mora
nastojati da isti ti kristali napuste svoje dotadanje
boravite i to naroitom tehnikom. Tada pomenuti
kristali menjaju svoje oblije i preobraaju se u ljud-
sko oblije, a mo koju tom prilikom oslobaaju ne-
shvatljiva je ljudskom umu.
Rekao je kako se kristali kvarca obino nalaze u
grozdastim skupinama i da je za onoga ko ih otkrije
sasvim dovoljno da izabere pet najduih i najlepih
kvarcnih listova i otkine ih sa njihove osnove. Pro-
nalaza na sebe preuzima potpunu odgovornost oko
rezbarenja i glaanja, da bi ih u tolikoj meri zai-
ljio, kako bi po svim svojim dimenzijama odgovarali
veliini i obliju prstiju njegove desne ruke.
Odmah zatim nam je rekao da su svi kristali
kvarca oruje koje se upotrebljava radi postizanja raz-
nih arolija, i da se isto tako, mogu upotrebljavati
i za doslovno ubijanje, dovoljno je samo jedan od
njih baciti na eljeni predmet. Kazao nam je jo kako
ovi kristali imaju takvu mo da mogu da isisaju telo
neprijatelja i da ga ponovo vrate njegovom vlasniku,
a da sve tom prilikom izgleda kao da ga nikada nisu
ni takli.
Onda je rekao kako bi trebalo krenuti u potragu
za duhom koji bi obine kristale mogao da preob-
rati u oruje i da prvo treba pronai odgovarajue
mesto na kome bi trebalo izmamiti duha. Takvo jedno
mesto bi trebalo da bude na vrhu brda, a ono se
jedino moe otkriti prelaenjem ruke preko tla, dla-
nom okrenutim prema povrini zemlje, sve do trenutka
dok dlan ne oseti izvesnu toplotu tla. Ba na tom
mestu je trebalo zapaliti vatru. Don Huan je objasnio
da se saveznik duhova privlai plamenom i da se
prikazuje kroz nizove neprekidnih umova. Osoba koja
trai saveznika duhova mora da ide u pravcu odakle
dolaze zvuci, sve dotle dok se saveznik ne otkrije sam,
tako da istog tog trena kada saveznik postane vidljiv,
traga mora da se baci na zemlju da bi ga epao
i tako ga nadjaao. Sve to mora da se izvede na taj
nain da bi se saveznik primorao da dotakne kristale
i tako kroz njih prome mo.
Upozorio nas je da se na ovoj ogromnoj vulkan-
skoj planini nalaze i druge sile koje ni po emu ne
podseaju na saveznike te sile ne stvaraju nikakve
umove, ve se pojavljuju u obliku lebdeih senki,
njima nije potrebna nikakva mo, jer je ve poseduju.
Don Huan je dodao da bi jedino nekakvo pero
bletavih boja ili kakav savreno uglaani kristal kvarca
mogli da privuku panju jednog od saveznika, ali, na
kraju krajeva, bilo kakav predmet koji bi po bilo
emu izazivao efekat koji ostavlja pero ili uglaani
kristal, mogao bi takoe da privue njegovu panju,
jer najbitnija stvar u ovom poduhvatu nije pro-
nai predmete, ve pronai silu koja bi kroz te pred-
mete mogla da prome mo.
Kakva je uopte svrha u posedovanju savreno
uglaanih kristala, ako se nikada ne pronae duhovno
izvorite, rekao je. Suprotno ovome, ako ne pose-
duje ovakve kristale, a poe ti za rukom da pronae
duhovno izvorite, onda se deava da sve to se nae
u sferi duhovnog zraenja, bez obzira kakav to pred-
met bio, moe upiti mo. Ako ti se desi na primer
da jednostavno ne moe da nae nijedan predmet,
onda slobodno isturi sopstveni kurac.
Mladii se se zacerekali. Najglasnije se smejao
onaj koji je prvi poeo da pria sa mnom, najupad-
ljiviji meu njima.
Primetio sam kako je don Huan prekrstio noge i
zauzeo poloaj koji je ujedno najbolji za odmor i opu-
tanje. Onako uzgred i ja sam pokuao da prosto
skliznem u takav slian poloaj, ali izgleda da su mi
nervi u predelu levog kolena bili sasvim utrnuli ili
mi se mii jezivo istegao, zbog ega sam morao da
ustanem i skakuem u mestu.
Don Huan je sve to prokomentarisao alom. Re-
kao mi je da je sasvim jasno to nisam uvebao kle-
anje j er ve godinama ne idem da se ispovedam, pa
ak ni tranje u njegovom drutvu nije moglo nimalo
da utie na mene i pobudi u meni elju da uvebavam
kleanje.
Ova ala je u velikoj meri opustila mladie. Sme-
jali su se takvom silinom da je smeh svakog tre-
nutka postajao sve jai. Neki od njih su ak prekri-
vali lice rukama i cerekali se krajnje neuravnoteeno.
Drugari, pokazau vam neto, rekao je don Huan,
onako uzgred, poto su mladii prestali da se smeju.
Pretpostavio sam da e nam dopustiti da vidimo
neke od predmeta moi koje je drao u svojoj kesi.
U trenutku sam pomislio da e se mladii sakupiti
oko njega, j er po pokretima koje su napravili inilo
se da e se skupiti u gomilu. Svi su se malo savili
unapred, kao da se spremaju da ustanu, ali oni su
svi zajedno i van svakog mog oekivanja samo podvili
svoju levu nogu i vratili se u onaj udan poloaj koji
je bio nezamisliv za moja kolena.
Pokuao sam da na najprirodnije mogui nain
podvijem svoju levu nogu. Otkrio sam da me kolena
uopte nee boleti, ako zauzmem polukleei poloaj,
a da pri tom teinu tela ne prenosim na levu nogu.
Don Huan je ustao i poeo da krui oko velikog
komada stene, sve dok se potpuno nije izgubio iz na-
eg vidokruga.
Verovatno je jo malo podloio vatru, pre nego
to je krenuo, jer desilo se da, u trenutku kad sam
ja savijao nogu, tek pridodate granice stadoe da
cvre dok ih je zahvatao sve vei plamen, pa su
ogromni jezici poeli da se izduuju. Ceo ovaj prizor
bee krajnje uzbudljiv. Plameni jezici su se udvo-
struavali. Don Huan se onda pojavio odnekud iza
kamena i stao na ono isto mesto gde je do malopre
sedeo. Bio sam zaprepaen za trenutak. Na don Hua-
novoj glavi bee jedan smean crni eir. Obod eira
bio je zailjen, naroito na mestima namenjenim za
ui, dok je na vrhu bio zaobljen. Palo mi je na pamet
da to moe biti samo gusarski eir. Don Huan je
bio zaogrnut dugim crnim kaputom sa repovima koji
su se povlaili po zemlji, privreni jednim jedinim
sjajnim metalnim dugmetom, a iz toga ogromnog crnog
kaputa izvirivala je jedna drvena noga.
Nasmejao sam se neujno, u sebi. Don Huan je
zaista izgledao veoma smeno u tom gusarskom odelu.
Zapitao sam se gde li je samo mogao da nabavi takvo
odelo u ovoj divljini. Shvatio sam da je tako neto
poput tog odela jedino moglo da bude skriveno iza te
stene. Onako, samo za sebe, prokomentarisao sam
da mu jo jedino nedostaje jedna traka preko oka i
jedan papagaj na ramenu, da bi bio savreni model
jednog pirata.
Don Huan je pogledom preao preko svakog lana
grupe, lagano preleui oima iz desne strane u levu.
Onda je pogledao uvis i netremice poeo da gleda u
tamu iza nas. Ostao je u tom poloaju jo jedan
trenutak, da bi odmah zatim odetao iza stene i nestao.
Nisam mogao da primetim na koji nain se kretao.
Po svoj prilici je morao da savije nogu u kolenu da
bi to vernije doarao oveka s drvenom nogom. U
trenutku kada se okrenuo, jer jedino iz tog poloaja
je mogao da zavije za stenu, pruila mi se prilika da
vidim njegovu savijenu nogu, ali ja sam tada toliko
bio opinjen svim tim njegovim arolijama da uopte
nisam obraao panju na pojedinosti.
Plamenovi su oslabili istog onog trenutka kada se
don Huan naao iza stene. Pomislio sam kako je nje-
gova vetina da gospodari vremenom i podeava ga
po svojoj elji neprevaziena najverovatnije da je
morao tano da izrauna koliko e jo dogorevati
granice koje je dodao na vatru i da odredi najpo-
voljniji trenutak kada e se pojaviti i krenuti nazad,
u skladu sa vremenom kojim je raspolagao.
Neujednaeno plamtanje vatre ostavilo je krajnje
upeatljiv utisak na grupu. Zahvatio ih je talas
uznemirenosti. Kako su se platneni jezici smanjivali,
tako su mladii sedali j edan pored drugog u grupi,
sedei prekrtenih nogu.
Oekivao sam da e don Huan da se pojavi iza
stene i da sedne zajedno sa nama, ali on to nije
uinio. Nigde ga nije bilo. Oekivao sam ga s ne-
strpljenjem. Mladii su ga takoe iekivali, to se
moglo videti po njihovim nemirnim pogledima.
Nisam razumeo ta je don Huan nameravao da
postigne svom ovom glumom. Kako je ve prolo
dosta vremena u dugom iekivanju, okrenuo sam se
jednom od mladia sa moje leve strane i maltene a-
patom ga upitao da li bilo koji od svih ovih simbola:
smeni eir, dugi kaput s repovima, upotreba drvene
noge, ima nekakvog znaenja za njega.
Mladi me gledao sa izrazom nekakve smene tu-
posti. inilo se da je bio zbunjen. Ponovio sam mu
pitanje, na koje je drugi mladi, koji je sedeo odmah
kraj ovog prvog, obratio panju, okrenuvi glavu i do-
bro nauljivi ui, s namerom da bi to bolje mogao
da uje.
Obojica su se posmatrala krajnje zbunjeni. Rekao
sam im da me don Huan sa takvim eirom na glavi,
takvim kaputom i drvenom nogom podsea na gusara.
im sam to izustio, sva etvorica mi se pribliie.
Gotovo neujno su se zacerekali pokazujui tako pri-
linu nervnu napetost. Verovatno da nijedna re nije
mogla da im padne na pamet. Mladi koji me prvi
oslovio, onaj najprivlaniji meu njima, opet je bio
prvi koji je sa mnom otpoeo razgovor. Rekao je kako
don Huan uopte nema eir na glavi, niti mu je telo
zaodenuto dugim, crnim kaputom, na ta je io dodao
kako sasvim pouzdano moe tvrditi da se don Huan
uopte ne potpomae drvenom nogom, ve da mu je
glava prekrivena crvenom kaluerskom kapuljaom
ili nekakvim alom i da je zaogrnut tunikom, crnom
kao gar, koja se vue po zemlji dok on hoda.
Ne, uzviknuo je stidljivo drugi mladi. On nije
imao tuniku.
To je tano, potvrdili su ostali.
Mladi koji mi se prvi obratio, sada me gledao
s nevericom.
Odvratio sam im kako bi krajnje paljivo i sas-
vim mirno trebalo razmotriti ta se sve dogodilo i da
sam u potpunosti uveren u to da je don Huanova
namera da sedimo ovako zajedno i razmiljamo, a
da nas je ba zbog toga i ostavio same.
Mladi koji je sedeo tik uz mene, s moje desne
strane, izneo je svoje miljenje o don Huanu i rekao
kako je on don Huana video zaodenutog u krpe. Po
njegovom vienju, don Huan je nosio iscepan pono
ili nekakvu vrstu indijanskog kaputa, dok mu je glavu
prekrivao iskrzani sombrero, a u rukama je drao
korpu prenatrpanu stvarima za koje nikako nije mo-
gao da utvrdi ta su. Dodao je jo i to da don Huan
uopte ne nalikuje prosjaku, ve je vie nalik oveku
koji se vraa sa beskrajno dugog puta, notovaren ne-
kakvim udnim i dotad nikada vienim stvarima.
Mladi koji je video don Huanovu glavu prekri-
venu crnom fratarskom kapuljaom, uspeo je da uoi
jo i to kako don Huan nita nije drao u rukama i
kako mu je kosa prilino duga i razbaruena, kao u
kakvog divljaka koji je odmah, poto je ubio fratra,
natakao ovu kapuljau, ali to mu nimalo nije pomoglo
da sakrije svoje divljake strasti.
Mladi s moje leve strane samo se tiho zacerekao
i izneo dosad najudnije zapaanje. Na njega je don
Huan ostavio utisak jednog uglednog oveka koji je
upravo sjahao s konja, jer po slici koja mu se urezala
u pamenje, don Huan je na nogama imao kone
gamane, koje su, kao to je svima poznato, neophodne
za jahanje, uz koje su prianjale velike uzengije, a
u ruci je drao bi kojim je neprestano udarao po svom
levom dlanu, dok mu na glavi bee iuavanski eir,*
kupastog oblika, i jo neto to se neizostavno ukla-
palo u celu ovu sliku: automatski pitolji od 45 kali-
bara. Po njemu, don Huan je odavao sliku dobro sto-
jeeg ranchera.
* eir, po svome obliku karakteristian samo za stanov-
nike iuave. Prim. prav.
Mladi koji je sedeo tik uz mene, s moje leve
strane, smejao se stidljivo i nikako nije mogao da se odo-
brovolji i otkrije nam ta je video. Nagovarao sam ga.
ali ostali nisu bili zainteresovani da uju kako se
njemu prikazao don Huan. Izgleda da je po prirodi
bio veoma stidljiv pa nije mogao svoja zapaanja da
iznese ovde pred nama.
Kada se don Huan pojavio iza stene, vatra samo
to se nije ugasila.
Bolje bi bilo da ove mladie ostavimo i prepus-
timo ih izvravanju njihovih zadataka, rekao mi je.
Pozdravi se s njima.
On im nije uputio ni jedan jedini pogled. Odmakao
je malo ispred mene, da bi mi dao u vremenu da se
pozdravim s njima.
Mladii me zagrlie.
Od nekadanje vatre koja je slala plamene jezike,
ostadoe samo bletavi ugarci. Don Huan je bio poput
tamne senke, nekoliko stopa daleko od mene, a grupa
mladia bese nalik jednom krugu, sainjenom od jasno
vidljivih i postojanih silueta. Ti isti mladii, nimalo
se nisu razlikovali od statua crnih kao gar, postav-
ljenih u pozadini koja ne bee nita drugo do tama.
Ceo ovaj dogaaj i te kako je uticao na mene.
Podilazili su me marci. Sustigao sam don Huana.
Rekao mi je, a glas mu je pri tom zvuao zapovedniki,
da se ne okreem i ne gledam prema mladiima, zato
to bi tog istog trenutka postali krug sazdan od senki.
Negde u predelu stomaka osetio sam kako me
obuzima nekakva snaga, koja je dolazila odnekud iz
vazduha. Kriknuo sam, nekontrolisano. Don Huan mi
je doapnuo da smo dospeli u predeo moi i da mi
se ba zbog toga prua prilika da upotrebim hod
moi.
Skakutali smo satima. 5 puta sam pao. Don Huan
je odbrojavao svaki moj pad. Kad je dosta vremena
proteklo u ovom napornom skakutanju, Don Huan je
zastao.
Sedi i uuri se uz ovo kamenje i stomak pre-
krij rukama, apnuo mi je.
Nedelja, 15. aprila 1962.
im se razdanilo, krenuli smo. Don Huan me vodio
prema mestu gde sam ostavio svoja kola. Bio sam
gladan, ali uprkos gladi, bio sam prilino ivahan i
veoma osveen.
Prezalogajili smo nekoliko kolaia i napojili se
mineralnom vodom iz boce koju sam drao u svojim
kolima. Poeleo sam da mu postavim nekoliko pitanja
koja su kao noena krvlju navirala sa svih strana,
ali on mi je dao znak da utim, stavivi prst preko
usta.
Bilo je kasno popodne kada smo stigli u pogra-
nini grad u kome je on nameravao da se rastanemo
i da ja krenem svojim putem. Otili smo u restoran
da bismo ruali. Restoran je bio prazan seli smo
za jedan sto pored prozora da bismo to bolje mogli
da posmatramo glavnu i prilino prometnu ulicu. Na-
ruili smo ruak.
Don Huan je izgledao prilino oputen oi su
mu se avolski caklile. Osmelio sam se i krenuo sa
itavom bujicom pitanja. Najvie od svega me intere-
sovalo ono udesno preruavanje.
Predstavio sam ti jedan deli mojega ne-delanja,
rekao je, dok su mu oi sijale.
Ali za sve nas koliko nas je bilo ukupno, ti si
se pojavljivao u razliitim oblijima, odvratio sam.
Kako ti je to polo za rukom?
Sve je krajnje jednostavno, odgovorio je on.
Svako prikazano oblije je bilo posledica vetog pre-
ruavanja, jer svaki na in na neki nain nije nita
drugo do puko preruavanje. Svaki na in, kao to
sam ti ve rekao, sadran je u delanju. Mudrac moe
da se prikljui delanju bilo kog oveka i da iz toga
izvue udesne stvari koje u sutini uopte nisu u-
desne. One se ine udesnim samo onima koji su upali
u zamku delanja.
Ti i ona etvorica mladia jo niste svesni ne-
-delanja i ba zbog toga je lako zaluivati vas.
Ali kako si nas ti to zaluivao?
To ti nikako ne moe biti jasno. Nema naina
na koji bi ti to mogao razjasniti.
Pokuaj, don Huane, stavi me na probu, molim te.
U redu, hajde da uzmemo ovaj primer. Poimo
od injenice da svako kada se rodi ponese sa sobom
jedan mali prsten moi. Taj mali prsten je gotovo tog
istog trena svakome dat na upotrebu, to znai da je
svako od nas ve samim svojim roenjem u kandama
moi, i nae prstenje moi je spojeno sa prstenjem
svih ostalih ljudi. Drugim reima, nae prstenje moi
je saeto u delanju postojee stvarnosti, to je uslov
za stvaranje postojee stvarnosti.
Daj mi jedan oigledan primer, da bih mogao
da razumem sve to, rekao sam mu.
Na primer, nae prstenje moi, tvoje i moje, ba
je ovog trenutka prikaeno za delanje u prostoru ove
sobe, u ovom restoranu. Mi stvaramo prostor oko sebe.
Ba ovog trenutka nai prstenovi moi stvaraju ovu
sobu.
ekaj, ekaj, rekao sam. Ova soba je ovde zato
to ona postoji po sebi. Ja je ne stvaram niti sa njom
imam ikakve veze.
Izgleda da don Huana ni najmanje nije podstaklo
ovo moje krajnje razlono protivljenje. Sasvim smi-
reno me ubeivao da je soba u kojoj se nalazimo
dovedena u stanje postojanja i da zauzima odreen
prostor zbog uzajamnog delovanja sila koje stvaraju
prstenovi moi svakog ivog oveka.
Pazi, nastavio je on, svako od nas dobro je
upoznat sa delanjem prostorija, jer svako od nas pro-
veo je na ovaj ili onaj nain dosta vremena u zatvo-
renom prostoru kao to je ova soba, na primer
svako od nas provodi najvei deo svoga ivota u pro-
storijama, poput ove sobe. Ali ovek od znanja postupa
sasvim drugaije, jer on delovanje sila usmerava u
stvaranju jednog sasvim drugaijeg prstena moi. Ja
bih takav jedan prsten radije nazvao prstenom ne-dela-
nja, zato to je takav prsten vezan za ne-delanje. Uz
pomo takvog jednog prstena, ovek od znanja moe
postojeu stvarnost da rotira u jednu sasvim drugu,
novu stvarnost.
Mlada kelnerica nam je donela ruak i, po svoj
prilici, bila je sumnjiava prema nama. Don Huan
mi je apnuo kako bi trebalo da joj ja platim i tako
joj dam do znanja da imam dosta novaca.
Ona jadnica uopte nije kriva to ti ne veruje,
rekao je i poeo gromoglasno da se smeje. Lii na
pravog avola.
Platio sam ruak i kelnerici dao napojnicu. Kad
je primila novac, otila je i ostavila nas same, a ja
sam se paljivo zagledao u don Huanovo lice, poku-
avajui da nastavim prekinuti razgovor. Pritekao mi
je u pomo.
Ono to te mui je injenica da sile nisi usmerio
tako da uz njihovu pomo stvori svoj vlastiti prsten
moi, niti si telu omoguio da oseti ne-delanje, rekao je.
Nisam shvatio ta je nameravao da mi kae. Jed-
nostavno, sve moje intelektualne sposobnosti bile su
svedene na najmanju moguu meru. Oseao sam koliko
sam prost i ogranien. Ono to sam eleo da saznam
odnosilo se na to da li je ili nije na sebi imao gusar-
sku odeu.
Don Huan mi nije odgovorio, ve se gromoglasno
nasmejao. Molio sam ga da mi objasni.
Ali, ja sam ti ba sada dao objanjenje, uzvra-
tio je.
Hoe da kae, da se uopte nisi preruavao?
upitao sam ga.
Sve to sam uradio, uradio sam samo radi toga
da prsten svoje moi prikaim za tvoje delanje, re-
kao je. Sve ostalo si uradio ti sam, a to isto su ura-
dili i mladii.
To je neverovatno! uzviknuo sam.
Uili su nas da se slaemo sa delanjem, rekao
je neno. Ti ne moe ni da pojmi da je slaganje
sa delanjem jedan od oblika moi. Ali, na svu sreu,
ne-delanje je isto tako udesno i mono.
Osetio sam nekontrolirano komeanje u stomaku.
Jedan nepremostiv ambis protezao se izmeu onoga to
sam doslovno doiveo i onoga to mi je on objanja-
vao. Iao sam linijom manjeg otpora i predao se kao
to sam uvek radio kad god bih osetio prisutnost sum-
nje, nepoverenja ili zapitanosti nad neim. ta ako
don Huan u tajnosti sarauje s mladiima i ako je
on sam sve to smislio?
Promenio sam temu razgovora i poeo da se ras-
pitujem o onoj etvorici arobnjakovih uenika.
Da li si mi rekao da su oni senke? upitao sam.
Istina je. To sam rekao.
Da li su i oni bili saveznici?
Ne. Oni su uenici oveka koga ja poznajem.
Zato si ih nazvao senkama?
Zato to su se onog trenutka kada su bili dotak-
nuti silom ne-delanja, poto nisu toliko glupi kao to
si ti, preobratili u oblije u kome ti nisi navikao da
ih prihvata. Ba zbog toga ti nisam dozvolio da se
okrene i pogleda ih jo jedanput. Da si ih sluajno
video, to bi te samo povredilo.
Nisam vie imao nijedno pitanje. Nisam bio gla-
dan. Don Huan se svojski najeo i, po svoj prilici, bio
je u sjajnom raspoloenju, dok sam ja bio krajnje
potiten. Iznenada me obuzeo umor. Shvatio sam da
je put kojim je don Huan namerio da me vodi pre-
teak za mene. Ova razmiljanja sam sroio u rei i
objasnio kako nisam spreman da postanem arobnjak.
Moda e ti jo jedan susret sa Meskalitom po-
moi, rekao je.
Rekao sam mu da je to poslednje to bi moglo
da mi padne na pamet i kako ak ne bih ni mogao
da razmiljam o takvoj mogunosti.
Veoma grube stvari moraju da ti se dese da bi
dopustio svome telu da iskoristi ono to je nauilo,
rekao je.
Drznuo sam se da pomislim da ja nikako ne mogu
biti sposoban da ivim neobinim ivotom jednog a-
robnjaka, budui da nisam Indijanac.
Ako bi mi polo za rukom, na primer, da se
ispetljam iz svojih navika i sklonosti, onda bih sva-
kako mnogo bolje mogao da se snalazim u tvom sve-
tu, rekao sam. Ili, ako bih mogao da krenem u div-
ljinu i tamo ivim zajedno s tobom. Stanje je sada
takvo, da sam ja jednom nogom u oba sveta, a sama
injenica toga stvara u meni oseaj nekorisnosti i u
jednom i u drugom.
Dugo je zurio u mene.
Ovo je tvoj svet, rekao je, pokazujui u pravcu
prometne ulice. Ti si ovek ovog sveta. Tamo, u tom
svetu, nalaze se tvoja lovita. U svetu lovita prosto
nije mogue pobei od delanja svojstvenog samo ovom
naem svetu, i zbog toga ratniku ne preostaje nita
drugo nego da svoj svet preobrati u lovita. Isto kao
i lovac, tako i ratnik sasvim dobro zna da je ovaj
svet sazdan pre svega da bi mogao da se koristi. I
tako, i jedan i drugi iskoriavaju svaki molekul ovog
sveta. Ratnik je slian gusaru koji ne snebivajui se
uzima sve i koristi se svime to mu doe pod ruku
a to eli, jedino s tom razlikom to ratnik ne obraa
panju, niti se imalo osea povreenim kada daje
sebe i stavlja se na upotrebu.
1 7 P R O T I V N I K V R E D A N P A N J E
Utorak, 11. decembra 1962.
Zamke sam postavio na najuspeniji mogui nain
video sam zeeve, veverice i jo nekoliko glodara,
jednu vevericu i nekoliko ptica, ali i pored svega toga
nikako mi nije tokom celog dana polazilo za rukom
da uhvatim bilo ta.
Don Huan mi je rekao, poto smo rano ujutru
napustili njegovu kuu, da ceo taj dan moram da
posvetim iekivanju poklona moi, iekivanju jedne
neobine ivotinje koja bi moda mogla da upadne
u moju zamku i ije bih meso, naravno, mogao kas-
nije da osuim i iskoristim ga kao hranu moi.
Izgledalo je kao da je don Huan potpuno utonuo
u misli. Nije mi dao nijedan predlog, a sve to bi se
desilo, deavalo bi se bez njegovog glasnog obrazla-
ganja ili prigovaranja. Tek pred sam smiraj dana pro-
govorio je prvi put, obrazlaui ono to se deavalo.
Neko se uplie u tvoje lovite i ometa te u lovu,
rekao je.
Ko? upitao sam, iskreno iznenaen.
Pogledao me, nasmeio se, zavrteo glavom, poka-
zujui mi na taj nain kako ne veruje ovom mom
krajnje iskrenom pitanju.
Ti se ponaa kao da ne zna ko je to, rekao
je. Ali ti si celog dana dobro znao ko je to.
Namera mi je bila da se usprotivim, ali u tome
nisam video nikakve svrhe. Znao sam da e izgovoriti
la Catalina, ali ma koliko da je bio u pravu i ma
koliko da je njegovo znanje bilo na visokom stupnju,
ja ipak nisam mogao da pretpostavim ko bi to mogao
da bude.
Ili emo krenuti kui sada, nastavio je, ili emo
ekati dok se ne smrai i uz pomo sumrane tame
je uhvatimo.
Po svoj prilici, samo je ekao na moj odgovor.
Ja sam eleo da krenem. eleo sam da napustim ovo
mesto. Sa zemlje sam poeo da podiem nekakvo tanko
ue koje sam i ranije upotrebljavao, ali jo pre nego
to sam uspeo da elju sroim kroz rei, zaustavio me
izriui doslovnu komandu.
Sedi, rekao je. Naravno da bi bilo jednostavnije
i trezvenije otii ovog trenutka, ali ovo je jedan ne-
svakidanji sluaj, i zbog toga mislim da bi najbolje
bilo da ostanemo. Mi moramo da ostanemo, jer ceo
ovaj prizor, ovde je prvenstveno tebe radi.
ta eli time da kae?
Neko se uplie u tvoje polje delovanja, zbog ega
i nastoji da ti priredi dogaanje slino nekakvoj pred-
stavi. Ja znam ko je to, a i ti takoe to dobro zna.
Ti me plai, rekao sam.
Ne, ja te ne plaim, odgovorio je, smejui se.
Eno ona ena koja se unja unakolo, ona te plai.
Zastao je kao da eka da vidi koji su utisak nje-
gove rei ostavile na mene. Morao sam da priznam
da sam prestraen.
Pre mesec dana imao sam jedno jezivo suoavanje sa
arobnicom po imenu la Catalina. Suoio sam se sa
njom po cenu sopstvenog ivota, jer don Huan me
ubedio kako je ona isto tako tragala i za njim, na-
meravajui da ga lii ivota i da ni on u to vreme
nije mogao da se odbrani od njenih juria. Tek poto
sam sa njom stupio u vezu, don Huan mi je otkrio
kako ona u stvari nikada nije predstavljala nekakvu
izuzetnu opasnost i da je ceo ovaj dogaaj, bolje rei
predstava, bila samo jedna varka, ne u smislu obesne
ale, ve jedna dobro smiljena varka, sa namerom
da upadnem u zamku.
Ovakav nain nimalo nije bio u skladu sa etikom
i zbog toga sam se razbesneo na njega.
Kad je uo kako praskam razjareno, poeo je da
pevui nekakve meksikanske melodije. Oponaao je po-
pularne pevae i trudio se da ih iskarikira to vie
moe, tako da mi nije nita drugo preostajalo nego
da svu ovu srdbu okonam, smejui se kao dete. Za-
bavljao me satima. Nikada na pamet nije moglo da
mi padne da raspolae repertoarom ovakvih idiotskih
pesama.
Dopusti mi da ti neto kaem, progovorio je
konano, s namerom da objasni ovaj sluaj. Mi ni-
kada u ivotu nita ne bi nauili da nismo bili za-
varani neim. Isto to se desilo i meni, a to e se
deavati svakome. Umetnost dobroinitelja je u tome
da nas dovede do samog ruba. Dobroinitelj jedino
moe da nam pokae nain i da nas zavara. Jo pre
ovoga, zavarao sam te mnogo puta. Zar se ne sea
kako sam ti vratio duhovnost lovca? Bio si spreman
da radi svata, na primer stvari koje nikada ne bi
uradio i to samo da bi postao lovac, ali, bio si pri-
moran, jer eleo si da stekne znanje o biljkama. Sada
mora da uradi jo vie, da bi preiveo.
Buljio je u mene i zacerekao se u napadu smeha.
Sve je ovo ista ludost, rekao sam. Mi smo
bia od razuma.
Ti si ovek od razuma, uzvratio je. Ja nisam.
I ti si ovek od razuma, uzvratio sam. Ti si
jedan od najrazumnijih ljudi koje sam dosad sreo u
svom ivotu.
Hajde dobro! uzviknuo je on. Hajde da se ne
svaamo. Ja sam ovek od razuma, pa ta onda s tim?
Uvukao sam ga u ovakvu jednu raspravu radi toga
to sam eleo da znam zato je za dva bia od razuma
neophodno da budu u ovakvom krajnje nezdravom
stanju i da se oseaju ak morbidno kao to smo se
oseali u sluaju s arobnicom.
U redu, ti si racionalan, rekao je uzbueno. Kad
smatra da si racionalan, onda isto tako i veruje da
dosta dobro poznaje ovaj svet, a da li je to tako?
Da li ti zaista poznaje ovaj svet? Ti si jedino imao
priliku da posmatra postupke ljudi. Tvoja iskustva
kreu se samo u okvirima onoga to su ljudi uinili
tebi ili nekom drugom. Ti nita ne zna o ovom ta-
janstvenom i nepoznatom svetu.
Dao mi je znak da ga pratim do kola, da bismo
se odvezli do jednog meksikog gradia koji se na-
lazio gotovo na domaku ruke.
Nisam ga pitao ta emo da radimo. Rekao mi
je da kola parkiram pored jednog restorana. Kada
smo izili iz kola, uputili smo se prema autobuskoj
stanici, da bi nastavili prema najveoj robnoj kui u
gradu. Don Huan je iao s moje desne strane vodei
me. Ali tog istog trenutka postao sam svestan da jo
neko koraa ukorak sa mnom i to sa moje leve strane,
ali ja se nisam ni okrenuo da pogledam, a don Huan
je ve napravio jedan brz i sasvim neoekivan pokret
nagnuo se prema zemlji kao da neto podie sa
zemlje, da bi me istog tog trenutka zgrabio za mi-
icu kada sam malne poeo da se spotiem preko
njega. Odvukao me do automobila, ne doputajui
mi da izvuem ruku, jedino mi je dozvolio da sasvim
malo izvuem ruku koliko da napravim najmanji po-
kret, potreban da otkljuam automobil. U prvi mah,
kljuevi su mi podrhtavali u ruci. Neno me gurnuo
u kola, da bi se odmah zatim i on zavalio u sedite.
Vozi polako i zaustavi kola ispred robne kue,
rekao je.
Kada sam zaustavio kola don Huan mi je glavom
dao znak da pogledam. La Catalina, je stajala ba
na onom mestu gde me don Huan epao za miicu.
Odskoio sam sa mesta gde sam stajao, nekontroli-
sano. ena je napravila par koraka prema kolima i
zauzela krajnje zavodljiv poloaj. Paljivo sam je os-
motrio i zakljuio da je lepa. Bila je izrazito crna,
punakog tela, ali veoma jaka i miiava. Imala je
okruglasto lice, izraenih jagodica, prekriveno dvema
dugim pletenicama, crnim kao gar. Ono to me naj-
vie iznenadilo bee njena mladost. Po svoj prilici,
bila je u ranim tridesetim.
Pusti je neka ti se priblii, ako ona to eli,
doapnuo mi je don Huan.
Napravila je 3 ili 4 koraka prema mojim
kolima i zaustavila se na daljini od 10 stopa. Gle-
dali smo se. Na poetku mi se uinilo da u njoj nema
nieg preteeg. Nasmeio sam joj se i mahnuo rukom.
Zacerekala se kao da je stidljiva devojica i rukom
prekrila usta. Bio sam oduevljen. Okrenuo sam se
prema don Huanu da bih mu prokomentarisao njen
izgled i ponaanje, ali tog istog trenutka kada sam
se okrenuo, on je urliknuo takvom silinom, da me
smrtno uplaio.
Proklet bio. Ne okrei lea toj eni! vikao je on.
Brzo sam se okrenuo da bih pogledao u pravcu
ene. Ona se jo malo pribliila mojim kolima tako
da nas je delilo odstojanje od svega 5 stopa. Sme-
ila se, zubi joj behu veliki i veoma isti. Bilo je ne-
eg neobinog u njenom osmehu. Nimalo nije bio pri-
jateljski, vie je bio nalik cerekanju, samo su joj usne
bile razvuene u osmeh. Oi su joj bile tamne i hladne.
Netremice je gledala u mene.
Nekakva jeza obuze itavo moje telo. Doh Huan
poe da se smeje, ali taj smeh je pre liio na koko-
dakanje koje se ponavljalo u ritminim intervalima.
Budui da je ekala itav 1 minut, ena se ok-
renu i izgubi u gomili ljudi.
Krenuli smo i napustili mesto gde nas je presrela
ta udesna ena. Don Huan je svoja razmiljanja sro-
io u rei i skrenuo mi panju na to da sam kojim
sluajem jedan od onih koji ne umeju da se obuzdaju
i u trenu shvate ozbiljnost situacije, ona bi se pri-
bliila isto tako kao to bi se neko krajnje veto pri-
bliio kakvom, nemonom insektu.
Ona je protivnik vredan panje, ba onakav ka-
kav je tebi potreban, o takvom protivniku sam ti
priao i obeao ti da u ti ga pronai, rekao je.
Don Huan mi je rekao kako treba da saekamo da
nam se javi predskazanje, jer bez toga neemo znati
ta da radimo sa enom koja me ometa u lovu.
Ako vidimo ili ujemo vranu, onda e to biti
znak da moemo da ekamo, i saznaemo gde se na-
lazi mesto na kome treba da ekamo, dodao je.
Okrenuo se lagano, napravivi pun krug, i tako
pogledom preleteo po okolini.
Ovo nije mesto na kome treba ekati, izusti on
apatom.
Krenuli smo prema istoku. Samo to se nije smrk-
lo. Sasvim iznenada, dve vrane izletee iz nekakvog
visokog bunja i nestadoe iza brda. Pred nama se
ukazao jedan predeo krunog oblika, 5 do 6 stopa
u preniku, sa kojega je don Huan odmah uklonio
suve granice, lie i mnogobrojne otpatke. Pokuao
sam da mu pomognem, ali on je odbio, snano za-
mahnuvi rukom. Stavio je prst preko usana, poka-
zujui mi na taj nain da treba da utim. Kada je
zavrio sa raiavanjem, dovukao me u sredite kru-
ga, rekao mi da gledam u pravcu juga i apnuo mi
kako treba da oponaam njegove pokrete. Otpoeo je
nekakvu vrstu igre, udarajui desnom nogom o zemlju
da bi na taj nain postizao ritam. Ritmika struktura
igre sastojala se od 7 jednakih ritmova, preki-
danih s vremena na vreme brzim udarcima noge po
povrini zemlje, i to u nizu od 3 veoma brza udarca.
Pokuao sam da se prilagodim njegovom ritmu i
posle nekoliko neuspelih pokuaja mogao sam koliko-
-toliko da i ja udaram nogom u zemlju, isto onako
kako je i on to inio.
Radi ega ovo inimo? doapnuo sam mu.
Progovorio mi je, apui mi tiho na uvo, kako
ga, dok ovako nogom udaram u zemlju, strahovito
podseam na zeca koji skakue, i da e, ranije ili kas-
nije, ova buka koju stvaram privui panju neprija-
telja koji se unja po okolini, zbog ega e on banuti
ispred nas, da bi nam pokazao ta e se kasnije
dogoditi.
Onog trenutka kada sam se uklopio u njegov ri-
tam, don Huan je prestao da udara nogom, ali zato
je meni dozvoljavao da nastavim, oznaavajui brzinu
pokretom ruke.
S vremena na vreme, znao je da slua veoma
paljivo, s glavom nagnutom udesno, kao da zvuke
sabira u hrastovom umarku. U jednom trenutku dao
mi je znak da stanem i da ostanem u takvom poloaju
u kome u biti najpaljiviji izgledalo je kao da je
on ve spreman da se baci i skoi na nekog nepoz-
natog i dotad jo nevienog napadaa.
Onda mi je ponovo pokretom ruke dao znak da
nastavim i dalje da udaram nogom po povrini zemlje,
da bih odmah zatim naredio da stanem. Svaki put
kada bih prestao da udaram nogom, on bi sluao
tako paljivo da bi mu se od te silne koncentracije
sva miina vlakna na koi zategla maltene do samog
pucanja.
Onda je sasvim neoekivano skoio, pribliio mi
se i apnuo da je sumrak ve uveliko osvojio.
Pogledao sam unaokolo. Hrastov umarak pretopio
se u nekakvu sivu masu, to se isto dogodilo sa br-
dima i stenama. Nebo je bilo modro, tako da vie
nisam mogao da vidim ni j edan jedini oblak. Ceo pro-
stor oko mene uinio mi se kao nekakva jednolina
masa tamnih silueta, bez j asno vidljivih oblija.
uo sam onaj meni ve poznati, ali i dalje nedo-
kuivi urlik nekakve zveri, koji je dopirao sa velike
udaljenosti, moda urlik nekakvog kojota ili kakve
none ptice. Sve se to desilo tako neoekivano, da jed-
nostavno nisam obraao nikakvu panju. Ali don Hua-
novo telo se malo zgrilo. Kako je stajao tik uz mene,
mogao sam da osetim svaku vibraciju njegovog tela.
Hajdemo, proaputao je. Ponovo udari nogom
i budi spreman. Ona je ovde.
Poeo sam besno da udaram nogom, na ta je
don Huan svoju nogu stavio preko moje i tako mi
dao do znanja da se opustim i ponem smireno i u
ritmu da udaram nogom.
Nemoj da je uplai i na taj nain da je otera,
doapnuo mi je. Smiri se i ne gubi razum.
Ponovo je poeo da mi diktira ritam udaranja,
da bi mi odmah posle moje druge izvedbe naredio
da stanem, i tako mi omoguio da ujem onaj isti
urlik. Ovog puta mi se inilo da je to krik nekakve
ptice koja prelee preko brda.
Don Huan mi je naredio da jo jedanput udarim
nogom, u zemlju, ali istog onog trenutka kada je po
zakonu ritmike moralo da doe do tiine, zauo sam
nekakvo udno ukanje koje je dopiralo sa moje
leve strane. Bese to zvuk koji bi po svoj prilici od-
govarao nekakvoj golemoj zveri koja se probija kroz
suvo ipraje. Palo mi je na um da bi to moda mo-
gao biti medved, ali ve tog istog trena setio sam
se da u pustinji nema medveda. epao sam don Hua-
na za miicu, na ta mi se on nasmeio i stavio prst
preko usta, dajui mi na taj nain do znanja da treba
da utim. Netremice sam gledao u tamu, okrenuvi
se ulevo, ali on mi je dao znak da to ne inim. Ne-
koliko puta je pokazao u pravcu iznad moje glave,
a onda mi je naredio da se okrenem i, napravivi pri
tom pun krug, ali lagano i beumno, da se tako okre-
em sve dok pogledom mogu da pratim tamnu masu
brda. Don Huan je prstom pokazivao na jednu odre-
enu taku na brdu. Pogled sam prikovao za tu taku
i, iznenada, kao u nonoj mori, tamna senka se us-
tremila na mene. Vrisnuo sam i pao na zemlju po-
leuke. Ve tog istog trenutka, pomenuta tamna
silueta isticala se na modrom nebu, da bi odmah,
lebdei, poela da se probija kroz vazduh i posle kra-
eg vremena spusti naspram nas, u ipraje. Zvuk
koji je dopro do mene, doarao mi je lomljavu ne-
kakvog tekog tela koje se rasprostiralo po ipraju.
Sve to bilo je propraeno nekakvim nejasnim urlikom.
Don Huan mi je pomogao da ustanem i poveo
me u tamu, do mesta gde sam postavio zamke. Rekao
mi je da ih razruim i sav materijal pokupim sa
zemlje i ponesem ga sa sobom, dok je on sve one
male i nebitne delove razbacao na sve strane. Sve
ovo izveo je u najveoj moguoj tiini, ne prozborivi
ni jednu jedinu re. Krenuli smo prema njegovoj kui,
ali celim putem nismo razmenili ni jednu jedinu re.
ta eli da ti kaem? upita me don Huan, poto
sam nekoliko puta zahtevao da mi objasni sve ove
dogaaje koji su se odigravali pred mojim oima pre
nekoliko asova.
ta se to prikazivalo pred nama? upitao sam.
Do avola, zna ti dobro ko je to bio, odgo-
vorio je. Ne zalivaj me takvim pitanjima kao to su
pitanja tipa "ta se to prikazivalo pred nama?" Vano
je to da se pred nama prikazivalo ono to je u tom
trenutku postojalo tu ispred nas.
Uz pomo sopstvene mate stvorio sam nekakvo
objanjenje koje mi je u tom trenutku izgledalo naj-
prihvatljivije. Oblije koje mi se ukazalo pred oima
bilo je vie nalik zmaju to ga je neko pustio da
prelee preko, dok ga neko drugi iza nas vue prema
zemlji, tako da je ova tamna silueta ostavljala vizu-
elni utisak nekakvog lebdeeg oblija koje prevaljuje
prostor od 15 ili 20 jardi.
Paljivo je sluao ovo moje objanjenje, a onda
je poeo da se smeje tako glasno i srano, sve dok
mu suze nisu oblile obraze.
Nikako da pogodi. Krui kao bumerang, re-
kao je. Hajde, otkrij ta je posredi. Zar to nije bilo
oblije jedne ene?
Morao sam da priznam da sam u trenutku kada
sam poleuke pao na zemlju video tamnu siluetu
jedne ene, u dugakoj suknji, kako se ustremljuje
prema meni, ali veoma lagano, a onda je neko ili ne-
to povuklo tu tamnu siluetu i ona je odletela neve-
rovatnom brzinom i pala preko ipraja, uz veliku
lomljavu. U stvari, pokret je bio taj koji me naveo
na razmiljanje o zmaju.
Don Huan je odbio da bilo ta vie kae o ovom
dogaaju.
Sledeeg dana don Huan je otiao da obavi ne-
kakve zagonetne poslove, a ja sam iskoristio da za
to vreme posetim nekoliko svojih prijatelja iz plemena
Jaki koji sada ive u jednoj novoj zajednici.
Sreda, 12. decembra 1962.
im sam stigao u plemensku zajednicu Jaki Indija-
naca, jedan Meksikanac, vlasnik jedne prodavnice, re-
kao mi je kako je iznajmio gramofon i 20 ploa
iz jednog muzikog magazina u Siudad Obregonu, za
fiestu koju planira da priredi ba ove noi u ast
Device Gvadalupe. Ve je svima rekao kako je preko
ulija priredio sve neophodne pripreme. ulio bee
trgovaki putnik koji je dolazio u naselje 2 puta
meseno da sakupi novac koji su mu Jaki Indijanci
plaali u mesenim ratama, kupujui od njega jevtinu
odeu, pravei mu tako unosan posao.
ulio je ve rano popodne doneo gramofon i pri-
kljuio ga na dinamu koja je prodavnicu snab-
devala strujom. Ukljuivi ga u strujno kolo, proverio
je da li je ispravan. Odmah zatim je okrenuo ozvu-
enje i to do samoga kraja, ne bi li tako postigao
najveu moguu zvunost, pa je podsetio vlasnika
radnje da ne sme da takne nijedno dugme i poeo
je da reda 20 ploa.
Dobro poznajem svaku njihovu ogrebotinu, re-
kao je ulio vlasniku radnje.
Reci ti to mojoj keri, odgovorio je vlasnik
radnje.
Odgovoran si ti, a ne tvoja kerka.
Sve ti se to svodi na jedno isto jer ona e biti
ta koja e menjati ploe.
ulio je istakao da zaista uopte nije vano da
li e to biti njegova kerka ili neko drugi ko e ru-
kovati gramofonom, ukoliko vlasnik radnje bude po-
teno platio svaku tetu koja pri rukovanju bude na-
neta gramofonu. Vlasnik radnje je poeo da se svaa
sa ulijom. ulio se zajapurio. S vremena na vreme,
okretao se prema velikoj grupi Jaki Indijanaca skup-
ljenih ispred prodavnice, i razmahanim rukama ili li-
cem iskrivljenim u grimasu izraavao je oajanje i ne-
zadovoljstvo. U sluaju krajnje nude zahtevao je da
se iznajmljivanje gramofona plati u gotovu. Sve ovo
je nagovetavalo j o jednu dugu raspravu o tome ta
se sve razume pod oteenom ploom. ulio je krajnje
ubedljivo tvrdio kako oteena ploa mora da se na-
doknadi novanim iznosom u vrednosti jedne nove
ploe. Vlasnik radnje se sve vie ljutio tako da je
ak poeo da izvlai gramofonski prekida iz strujnog
kola. Izgledalo je da e sasvim iskljuiti gramofon i
odloiti zabavu. eleo je da svom ljudstvu okupljenom
ispred radnje jasno stavi do znanja da je pokazao naj-
bolju volju da se na najbolji mogui nain sporazume
sa ulijom. Za trenutak je izgledalo da e se
zabava zavriti krahom, jo pre nego to je i poela.
Blas, stari Jaki Indijanac u ijoj sam kui odseo,
veoma glasno i sa prilinom dozom uvredljivosti koja
se mogla primetiti u njegovom glasu, prokomentarisao
je jadan poloaj Indijanaca, to se sasvim jasno moe
uoiti kada je u pitanju njihov potovani crkveni praz-
nik, dan Device Gvadalupe, koji po svoj prilici ne
mogu da proslave na nain koji im dolikuje.
eleo sam da se umeam i ponudim im svoju
pomo, ali Blas me spreio. Rekao mi je da ako
elim da im pomognem tako to u pozajmljivanje
gramofona platiti ugotovu, vlasnik radnje e ba onda
porazbijati sve gramofonske ploe.
On je gori od svih ostalih, rekao je. Pusti,
bolje neka on uloi gotovinu. On nam inae cedi duu,
zato on to ne bi platio?
Posle jednog dueg razgovora, desilo se neto sas-
vim udno, svi su stali na stranu ulija, zbog ega
je morao da nae takvo reenje kojim bi zadovoljio
i jednu i drugu stranu. Za iznajmljivanje gramofona
nije platio, ali je zato prihvatio svu odgovornost u
sluaju nekakvog kvara na gromofonu ili na ploama.
ulio je uz jahao motocikl i uputio se prema naj-
udaljenijim kuama u naselju, ostavljajui za sobom
itav oblak praine. Blas mu je rekao kako ulio juri
ne bi li tako iskoristio priliku i preduhitrio ih pro-
dajui im svoju robu, jer da je to kojim sluajem
uradio posle zabave, oni vie ne bi imali ni prebijene
pare, poto bi sav novac utroili na pie. Tek to je
ovo rekao grupa Indijanaca poela je da navire iza
prodavnice. Blas ih je pogledao i poeo grohotom da
se smeje, to su prihvatili i ostali.
Blas mi objasni kako su ovi Indijanci uliove
muterije i kako su se krili iza prodavnice, ekajui
da ulio ode.
Zabava je poela rano. Kerka vlasnika radnje je
stavila jednu gramofonsku plou na krunu osnovu
gramofona i ruku spustila tako da bi to lake mogla
da ukljui plou, da bi odmah, im je ploa dobila
kontakt, nastala nekakva jeziva vriska, piskavo zujanje,
na ta se nadovezao praskavi zvuk trube i nekoliko
gitara.
Zabava se sastojala u tome da se ploe putaju
to je mogue glasnije. etvorica mladih Meksikanaca
su igrali sa obadve kerke vlasnika radnje i sa jo
3 mlade Meksikanke. Jaki nisu igrali oni su po-
smatrali, oigledno zadivljeni svakim pokretom igraa.
Izgleda da je za njih zabava bila ba u tome da po-
smatraju igru i srkuu jevtinu tekilu.
Svakoga koga sam poznavao astio sam po jednim
piem. eleo sam da odagnam bilo kakvo oseanje
ozlojeenosti. Vrzmao sam se, idui od jednog do dru-
gog Indijanca, kojih je ovde bilo u velikom broju,
usput razgovarao sa njima i nudio ih piem. Prihvatili
su moj stil ponaanja, sve do onog trenutka dok nisu
otkrili da ja uopte ne pijem. Takvo jedno saznanje
je raestilo sve prisutne i to istog tog trenutka kada
je otkriveno da ne pijem. Izgledalo je kao da su svi
jednog te istog miljenja, naime da ja ovde uopte
ne pripadam. Indijanci su postali veoma grubi i sas-
vim je prirodno bilo to su mi uputili nekoliko lukavih
pogleda.
Meksikanci, koji su bili isto toliko pijani koliko
i Indijanci, istovremeno su shvatili da ja sem toga to
ne pijem, takoe se ne prikljuujem igraima, to
ih je, po svoj prilici, jo vie uvredilo. To ih je u
prilinoj meri i razljutilo. Jedan mi je ak priao, grubo
me povukao za miicu i odvukao do gramofona, dok
mi je drugi prineo prepunu alicu tekile i izrazio elju
da svu tekilu iz prepune olje popijem naiskap, re-
kavi mi kako jedino na taj nain mogu da se do-
kaem kao pravi macho.
Pokuao sam da ih zaustavim i poeo da se sme-
jem kao poslednji idiot na ovom svetu, kao da tim
inom elim da pokaem da zaista uivam u ovakvoj
situaciji. Rekao sam im kako bih eleo prvo malo
da igram, a tek onda da pijem. Jedan od mladia na-
ruio je jednu pesmu. Devojka koja je rukovala gra-
mofonom poela je da prebira po pl oama, nasla-
ganim u gomili. Po svoj prilici je bila malo pripita,
iako nijedna devojka ne pije pred ovako velikim sku-
pom ljudi, i zbog toga je, naravno, s mukom stavljala
plou na krunu osovinu gramofona. Jedan mladi
je primetio kako ploa koju je odabrala nije tvist, na
ta je ona nespretno poela da pretura po velikoj
gomili ploa, pokuavajui da pronae odgovarajuu
plou, radi ega svi pojurie prema devojci i mene
ostavie samoga. Ova novonastala situacija omoguila
mi je da istrim napolje i sakrijem se u zabatu pro-
davnice, daleko od bilo kakvog osvetljenja, daleko,
van bilo ijeg vidokruga.
Stajao sam na daljini od 30 jardi, u senci
nekakvog bunja, premiljajui ta da radim. Bio sam
umoran. Osetio sam da je pravo vreme da uem u
kola i vratim se kui. Krenuo sam prema Blasovoj
kui, gde su mi kola inae bila parkirana. Shvatio
sam da bi nabolje bilo da vozim lagano, jer jedino
na taj nain neu biti primeen.
Ljudi zadueni za gramofon, oigledno su jo tra-
ili plou jedino to sam mogao da ujem bilo je
piskavo zujanje zvunika, ali odmah zatim zatretao
je tvist. Glasno sam se nasmejao, pri samoj pomisli
da su se sada ve vratili na mesto gde sam do malopre
bio i otkrili kako od mene vie nema ni traga ni glasa.
Video sam tamne siluete nekih ljudi koji su ili
u suprotnom smeru, prema prodavnici. U prolazu su
nabasali na mene i promrmljali Buenas noches. Pre-
poznao sam ih i upustio se u razgovor sa njima. Re-
kao sam im da je u prodavnici velika zabava.
Pre nego to sam izbio na otru okuku na putu,
sreo sam jo dvojicu, koje nisam mogao da prepoz-
nam, ali, za svaki sluaj, pozdravio sam ih. Gramofon
je tretao tako jako da se ovde na putu uo isto tako
glasno, gotovo kao ispred same prodavnice. Bee to
jedna tamna no, bez i jedne zvezde na nebu, ali zato
su mi svetiljke postavljene ispred prodavnice omogu-
avale dobru vidljivost, te sam mogao dobro da osmot-
rim okolinu. Blasova kua bila je maltene na-
domak ruke, zbog ega sam ubrzao hod. Ali sam u
taj mah, s moje leve strane, opazio tamno oblije jedne
osobe, koja je sedela ili moda uala na samoj okuci.
U prvi mah sam pomislio da je to moda neko od
ljudi koji su bili na toj istoj zabavi, ali je zabavu
napustio pre mene. Izgledalo je kao da se naginje
prema bankini. Ovakvo ponaanje inilo mi se nekako
nastrano, jer, koliko mi je poznato ljudi iz ove ple-
menske zajednice odlaze u bunje da bi vrili nudu.
Pomislio sam da ma ko bio taj ko se nalazi ispred
mene po svoj prilici mora da je pijan.
Dopeaio sam do okuke i rekao: Buenas noches.
Osoba o kojoj je re odgovorila mi je nekakvim neo-
binim grubim, neljudskim urlikom. Najeio sam se
i to doslovno, da su mi dlake na telu bile uzdignute
kao ekinje. U taj mah sam bio oduzet. Onda sam
poeo brzo da hodam. S pola oka sam pogledao prema
pomenutoj osobi i video kako se ve pomenuta tamna
silueta pridie i da je u poluuspravnom poloaju. Bila
je to jedna ena. Telo joj je bilo zgureno, nagnuto na-
pred. Hodala je u takvom poloaju nekoliko jardi, a
onda skoila. Poeo sam da trim, dok je ena ila
uporedo sa mnom i skakutala kao ptiica, ne dopu-
tajui mi da joj umaknem. U meuvremenu, uspeo
sam da doem do Blasove kue, ali ona je ve bila
ispred mene, maltene da smo se dotakli.
Preleteo sam preko jednog malog jarka ispred
kue i upao unutra kroz klimava ulazna vrata.
Blas je ve bio u kui i, po svoj prilici, ni naj-
manje zainteresovan za moju priu.
Dobro su te nasamarili tvrdio je on, krajnje
ubedljivo. Indijanci uivaju u tome da zaikavaju
strance.
Ovo iskustvo od prethodne noi je pogubno de-
lovalo na moje nerve, tako da sam ve sledeeg dana
kolima krenuo prema don Huanovoj kui, umesto da
krenem svojoj, kako sam planirao.
Don Huan se vratio tek kasno popodne. Nisam
mu dao vremena ni usta da otvori, ve sam mu iz-
brbljao priu, ukljuujui i Blasov komentar. Don
Huan se malo oneraspoloio. Moda je to bio samo
plod moje uobrazilje, ali uinilo mi se da je zabrinut.
Nemoj mnogo da veruje u ono to ti je Blas
rekao, kazao je prilino ozbiljno. On nita ne zna
o borbi izmeu arobnjaka.
Trebalo je da zna da je situacija bila krajnje
ozbiljna onog trenutka kada si primetio da je senka
s tvoje leve strane. Takoe je trebalo da zna da ne
sme da tri.
ta je trebalo da uradim? Da stanem kao uko-
pan u mestu?
Ba tako. Kad se ratnik susretne sa svojim pro-
tivnikom, a protivnik nije obino ljudsko bie, ratnik
tada mora da miruje. Jedino tako mu se ne moe
desiti nita strano, to bi ga povredilo, na primer.
O emu ti to pria, don Huane?
Govorim ti kako je ovo bilo ve tree suoavanje
sa protivnikom vrednim panje. Ona ti je za petama
i eka trenutak tvoje slabosti. Samo to te nije za-
molila da joj ostvari elju i pokae joj svoju slabost.
Osetio sam kako me zapahnjuje val straha,
uvlaei se u svaku poru tela i don Huana sam
okrivljavao to me uvlai u ovu nepotrebnu opasnost.
Poalio sam mu se da je igra koju igra sa mnom
vie nego surova.
Ova igra i ne moe da bude drugaija kada se
dogaa obinom oveku, rekao je. Ali onog trenutka
kada neko pone da ivi nainom na koji ivi ratnik,
taj vie nije obian ovek. A, osim toga, ja ti jo
nisam naao protivnika vrednog panje, zato to elim
da se igram s tobom, da te ikam, da te uznemiravam.
Protivnik vredan panje bi mogao stalno da te izaziva.
Pod uticajem takvog jednog protivnika kao to je
,1a Catalina', mogao bi da primeni sve ono emu sam
te uio. Nema drugu mogunost izbora.
Jedno vreme smo utali. Njegove rei pobudie
strah u meni.
Zatim je poeleo da mu na najverniji nain opo-
naam krik koji sam uo kada sam izgovorio Buenas
noches.
Pokuao sam da proizvedeni takav zvuk i u tom
pokuaju doao dotle da sam uspeo da iz sebe ispus-
tim nekakav udan krik koji me zastraio. Don Huanu
se moja interpretacija urlika uinila smenom, i zbog
toga se glasno nasmejao gotovo nekontrolisano.
Posle toga me zamolio da mu rekonstruiem
tu epizodu: koliko sam dugo trao, rastojanje na kome
je bila ta ena kada sam je sreo, i mesto gde se na-
lazila kada je poela da skae.
Nijedna debela Indijanka ne bi mogla da izvede
skok na taj nain, rekao je, poto je dobro razmislio
i doneo sud o svim tim dogaajima koji su se sme-
njivali neshvatljivom brzinom. One ne bi mogle ak
ni da prevale tako veliku razdaljinu.
Naterao me da skoim. Pri svakom pokuaju ni-
sam mogao da dosegnem visinu veu od 5 stopa i,
ako se ne varam, onoliko koliko sam uspeo da vidim,
ena je pri svakom skoku dostizala visinu od bar de-
set stopa.
E, pa sada, kao to vidi, mora stalno da bude
oprezan i stalno mora da posmatra, rekao je veoma
ustro. Dodirnue te po levom ramenu u momentu
kada toga uopte nisi bio ni svestan i kada si slab.
ta bi onda trebalo da radim? upitao sam.
Besmisleno je aliti se i prigovarati, uzvratio
je. Najvanije u celoj toj stvari je strategija tvoga
ivota.
Uopte nisam mogao da se usredsredim na ono
to je izlagao. Automatski sam unosio beleke. Posle
dueg utanja upitao me da li oseam bilo kakav bol
u predelu iza uiju ili na delu gde se stiu potiljak
i najvii vratni prljanovi. Odgovorio sam da ne ose-
am nita, posle ega je sledilo njegovo objanjenje
koje se odnosilo na to da sam kojim sluajem osetio
bilo kakvu nelagodnost na tim delovima tela to bi
onda znailo da me la Catalina povredila.
Sve to si noas uradio bilo je tako nespretno,
rekao je. Pre svega, krenuo si na tu zabavu da bi
ubio vreme, kao da vreme postoji radi toga da bi se
ubijalo. To te ve na samom poetku oslabilo.
Hoe da kae kako ne bi trebalo da idem na
zabave?
Ne, nisam eleo to da kaem. Moe da ide gde
god poeli, ali ako to ve i uradi, onda na sebe
mora da preuzme punu odgovornost za takav jedan
in. ivot ratnika je strateki proraunat. On bi tre-
balo da odlazi na zabavu ili svetkovinu takve vrste
jedino onda ako postoji strateko opravdanje. To na-
ravno mora da podrazumeva potpunu kontrolu i jedino
e tako moi da izvri sve one poduhvate za koje on
misli da su neophodni.
Gledao me ukoenim pogledom i smeio mi se,
da bi odmah zatim lice prekrio rukama i poeo pri-
gueno da se smeje i to jedva ujno.
Ti si se gadno upleo, primetio je. Protivnik
te prati u stopu i ba zbog toga ne moe sebi da
priuti to zadovoljstvo da stvari izvodi, onako u
brzini, navrat-nanos. Sada e morati da naui pot-
puno drugaije delanje, delanje strategije. Razmiljaj
o tome na ovaj nain. Ako preivi jurie "1a Cataline",
jednog dana e morati da joj se zahvali zbog toga
to te naterala da izmeni svoje delanje.
Nisi mogao da izabere gori nain da mi to pred-
stavi! uzviknuo sam. ta ako ne uspem, ako ne
preivim?
Ratnik nikada ne treba da se preputa takvim
mislima, rekao je. Kada se ratnik nae u prilici
da se svojim delom potvruje u krugu svojih saple-
menika, onda on sledi delanje strategije, a u tom
delanju nema ni pobeda ni poraza. U takvom delanju
postoji samo puka akcija.
Pitao sam ga ta je potrebno da bi se ostvarilo
delanje strategije.
ovek koji eli da postigne to ostvarenje, nikada
ne sme da potpadne pod milost ili nemilost ljudi,
uzvratio je. Na toj zabavi, na primer, bio si klovn,
ne zbog tvoje namere da bude klovn, ve zato to
si se prepustio na milost ili nemilost tih ljudi. Nisi
mogao da postigne kontrolu, zbog ega si i morao
da pobegne.
ta je, po tebi, trebalo da uradim?
Jednostavno, nije trebalo ii tamo, a da ne po-
minjem tek, kako na toj zabavi nisi smeo da se lati
niega.
Ono muno natezanje sa Meksikancima, u pri-
linoj meri te izmorilo, i zbog toga si bio veoma slab,
a "1a Catalina", je iskoristila tu priliku, pa je radi toga
i izala na put, naravno da bi te saekala.
Tvoje telo je znalo da neto nije kako treba, ali
i pored toga ti si ipak razgovarao sa njom. To je
zaista bilo jezivo. Ti, sa svojim protivnikom ne sme
da progovori ni jednu jedinu re, bez obzira koji je
to susret po redu. Zatim si se ti okrenuo prema njoj.
To je bilo jo gore. Posle toga si pobegao od nje,
a to je bila najgora stvar koju si mogao da uradi.
Ona je nespretna, to je oigledno. Jedna arobnica,
vredna panje, mogla bi svojim kristalom da te po-
kosi ba tog trenutka kada si se okrenuo i poeo da
tri.
Zbog toga je tvoj jedini nain odbrane da osta-
ne tu gde si i da pone da igra svoju igru.
O kakvoj ti to igri govori? upitao sam ga.
Rekao mi je da je skakutanje zeia (on me
je nauio skakutanju) prvi korak igre ratnika koji
celog svog ivota uvebava i obogauje tu svoju igru
novim pokretima, da bi je tek posle svega toga izveo
poslednji put na licu zemlje.
Za trenutak sam se prepustio nekakvoj udnoj
potitenosti, a itav niz misli prostrujao mi je kroz
glavu. Ovo razmiljanje me dovelo do jednog stupnja
svesti i razjasnilo mi da je ono to se desilo izmeu
mene i la Cataline, u trenutku kada sam je prvi put
sreo, bilo stvarno i navelo me na jo jednu misao
zbog koje nikako nisam mogao da odbacim tu mo-
gunost da mi je la Catalina zaista za petama, to
me opet navelo da donekle posumnjam da se don
Huan moda poigrava sa mnom i da je moda ba
on bio tvorac svih tih udnih dogodovtina, iji sam
svedok bio.
Don Huan je iznenada pogledao u pravcu neba i
rekao mi kako jo imam dovoljno vremena da krenem
i prepreim put arobnici. Uveravao me kako nam ne
preti velika opasnost, jer emo, vozei se kolima samo
projuriti pored njene kue.
Ti mora da stvori pravu sliku njenog oblija,
rekao je don Huan. Jedino tako moe da se oslobo-
di svih sumnji koje te jo i sad opsedaju.
Ruke su mi bile natopljene znojem, zbog ega
sam u vize mahova morao da ih briem runikom.
Uli smo u kola. Don Huan je odredio pravac puta
prvo glavni auto-put, a zatim jedan iroki neasfal-
tirani put. Vozio sam sredinom, jer su teki kamioni
i traktori izrovali duboke aneve, a moj automobil
je bio prenizak, pa usled takvog terena nisam mogao
da vozim bilo levom bilo desnom stranom puta. Ili
smo polako probijajui se kroz gust oblak praine.
Grub ljunak koji je po svoj prilici stavljan radi iz-
ravnjavanja puta stopio se s blatom, to se najvero-
vatnije desilo za vreme jakih kia, a veliki komadi
stena, obloeni sasuenim blatom, rasprskavali su se
po metalnoj koljci automobila i to u njenom pri-
zemnog delu, stvarajui tako veoma glasne, praskave
zvukove.
Kad smo se pribliili jednom malom mostu, don
Huan mi je rekao da usporim. Tu su sedela etvorica
Indijanaca, koji su nas pozdravili maui rukama.
Nije mi bilo dovoljno jasno da li ih poznajem ili ne
poznajem. im smo preli preko mosta, put je poeo
blago da se vijuga.
Ovo je kua te ene, doapnuo mi je don Huan,
dok je oima pokazivao u pravcu jedne bele kue
okruene visokom ogradom od bambusove trske.
Rekao mi je da napravim polukruni zaokret i
zaustavim se na sredini puta i saekam da vidim da
li je ena previe sumnjiava te bi se plaila da po-
kae svoje lice.
Pred kuom smo stajali neto oko 10 minuta.
Uinilo mi se da e ovo ekanje trajati do ubeskraj.
Don Huan nije izustio ni jednu jedinu re. Sedeo je
nepokretan zagledan u kuu.
Eno je rekao je i skoio kao gromom oparen.
Video sam tamnu preteu siluetu jedne ene kako
stoji u kui i gleda kroz otvorena vrata. Soba u kojoj
se nalazila bila je potpuno u mraku i ba tama te
sobe je jedino naglaavala taman opseg prostora koji
je zauzimala silueta ove ene.
Posle kraeg vremena ena se povukla iz tamnog
prostora potpuno zamraene sobe, stala ispred ulaznih
vrata i poela da nas posmatra. I mi smo nju po-
smatrali ali nakratko, jer don Huan mi je naredio da
nastavim dalje sa vonjom. Nisam mogao ni re da
izustim. Mogao sam da se zakunem da je to bila ba
ta ena koju sam video kako skakue kraj puta, pot-
puno prekrivena tamom.
Pola sata kasnije, poto smo ve skrenuli na as-
faltirani deo puta, don Huan mi se obratio.
ta kae na sve ovo? upitao me. Da li pre-
poznaje ovo oblije?
Dugo sam bio u nedoumici, pre nego to sam
uopte i mogao da dam bilo kakav odgovor. Plaio
sam se svega onoga to bi moglo da sledi ukoliko bih
odgovorio, potvrdno. Krajnje obazrivo sam sroio odgo-
vor i rekao mu kako je tama bila toliko gusta i kako
ba zbog toga ne bih mogao sasvim pouzdano da
tvrdim u kakvom mi se obliju prikazala ta ena.
Grohotom se nasmejao i blago me potapao po
glavi.
Bila je to ba ova ena, zar ne? upitao me.
Nije mi dao vremena da odgovorim. Stavio je
prst preko usta, dajui mi tako do znanja da treba
da utim, i doapnuo mi kako je krajnje besmisleno
rei bilo ta i da bi mi najpametnije bilo, ukoliko
elim da preivim jurianja la Cataline, da primenim
sva njegova dotadanja uenja.
D R U G I D I O
P U T U I T L A N
1 8 A R O B N J A K O V P R S T E N M O I
Maj 1971. bio je poslednji mesec mog egrtovanja kod
don Huana. Posetio sam ga voen istim onim pobu-
dama duha, kao to sam to radio tokom svih ovih
10 godina druenja sa njim, a to je znailo da sam
jo jedanput poeleo prijatnost njegovog drutva i zbog
toga sam krenuo da ga ponovo vidim.
Njegov prijatelj don Henaro, jedan arobnjak, Indi-
janac iz plemena Mazatek, bee sa njim. Bili su za-
jedno kao i pre 6 meseci kada sam doao u posetu
don Huanu. Razmiljao sam da li bi bilo dobro da
ih upitam da li su sve to vreme bili zajedno, i ba
u tom trenutku je upao don Henaro i objasnio mi
kako je strasno zaljubljen u pusto severa i da je
ovde navratio samo da bi mene video. Obojica su se
nasmejali kao da su bili u takvoj prednosti i znali
nekakvu tajnu koja meni nije dostupna.
Vratio sam se odande samo radi tebe, rekao
je don Henaro.
Istina je, odjeknulo je u don Huanu.
Podsetio sam don Henara da su svi njegovi po-
kuaji da mi pomogne u ostvarivanju ina zaustav-
ljanja postojee stvarnosti, to je pokuao prilikom
moje prethodne posete, ostavili krajnje poraavajui
utisak na mene. Tako sam na veoma prijateljski nain
dao do znanja da ga se plaim. Nasmejao se grohotom,
ne obraajui panju na to kako se ponaa, jer elo
telo mu je podrhtavalo, a noge su mu se klatile kao
u kakvog malog deteta. Don Huan se takoe groho-
tom smejao i izbegavao pri tom da me udostoji makar
jednim jedinim pogledom.
Nee mi vie pomagati, don Henaro, zar ne?
upitao sam ga.
Moje pitanje ih je nagnalo u grevit smeh. Don
Henaro se kotrljao po zemlji smejui se, a odmah
zatim legao je na stomak i poeo da pravi pokrete
kao da pliva po podu. Kada sam jasno svojim oima
video ta radi, bilo mi je jasno da sam izgubljen.
Moje telo osetilo je da mi se pribliava kraj.
Moja sklonost ka dramatizovanju svake situacije i
moje prethodno iskustvo sa don Henarom naterali su
me da poverujem da je ovo moda moj mogui kraj.
Za vreme moje poslednje posete njima, don Huan
je pokuao da me gurne do same ivice zaustavljanja
postojee stvarnosti. Njegovi pokuaji bili su tako
udni i tako doslovni, da je don Huan morao da mi
kae da krenem i napustim ih. Don Henarova pred-
stavljanja moi bila su po svemu toliko izuzetna i
tako zbunjujua da su me jednostavno naterala da
sebi ponovo postavim pitanje sopstvenog identiteta.
Otiao sam kui i ponovo pregledao beleke koje sam
vodio na samom poetku mog egrtovanja kod don
Huana, i nekakvo novo, tajanstveno oseanje obuzelo
me celog, premda u potpunosti i nisam bio svestan
tog oseanja, sve dok nisam video don Henara kako
pliva po podu.
Sam taj in plivanja, izvoen preda mnom, bio
je u skladu sa onim udnim i zapanjujuim prizorom
koji je poinjao priljubljivanjem lica uz zemlju. Na
poetku se smejao tako srano da mu se telo
treslo, zatim je poeo da se rita, da bi se na kraju
pokreti njegovih nogu izjednaili sa ritmom pokreta
njegovih razmahanih ruku, posle ega je poeo da se
kliza po zemlji kao da lei na ploi koja poiva na
kuglinim leajevima. Nekoliko puta je promenio pra-
vac kretanja i takvim nainom hoda preao ceo vid-
ljivi prostor ispred don Huanove kue, neprestano
obletajui oko mene i don Huana.
Don Henaro je i ranije izvodio preda mnom raz-
norazne ludorije, tako da me don Huan, svaki put
kada bi on uradio neto, uveravao da sam na samoj
ivici vienja. Moj neuspeh, pri svakom od pokuaja
da vidim, bio je ishod moje tvrdoglave elje da
mi se svaki don Henarov postupak do tanina i na
krajnje racionalan nain objasni. Ovog puta paljivo
sam ga posmatrao, tako da kada je poeo da pliva
nisam se ni najmanje potrudio da bilo ta objasnim
ili razumem. Jednostavno sam ga posmatrao. Ali i
pored svega toga nisam mogao a da ne budem za-
panjen. On se doslovno klizao na stomaku i grudima.
Oi su poele da mi se etaju levo-desno dok sam ga
posmatrao. Bilo me obuzelo oseanje zebnje. Bio sam
ubeen da u, ako se ne trudim da objanjavam ono
to se dogaa, jedino tako moi u potpunosti da do-
ivim in vienja, a sama ta misao ispunjavala
me neobinim strahom. Ali, istovremeno, imao sam
nekakvo jako predoseanje da se vraam na istu onu
taku da me jo jedanput zatrpaju misli o racio-
nalnim objanjenjima.
Don Huan me, po svoj prilici, posmatrao sve to
vreme. Van svih oekivanja, dotako me rukom. Tog
istog trenutka okrenuo sam se prema njemu, i za to
vreme koliko mi je bilo potrebno da se okrenem
odvojio sam pogled od don Henara. Tada sam ponovo
poeo da ga posmatram, stajao je pored mene, glave
blago povijene i s bradom koju je bezmalo naslonio
na moje rame. Od iznenaenja nisam reagovao na
vreme. Pogledao sam ga najbre mogue to sam mo-
gao i odskoio unazad.
Lice mu je dobilo izraz nekakvog lanog iznena-
enja, to je u sutini bilo tako smeno, da ja nisam
mogao da se grohotom ne nasmejem, gotovo kao u
napadu histerije. I pored svega ovoga, bio sam svestan
da je ovakav smeh neto netipino za moj nain po-
naanja. Telo je poelo da mi se gri grevi su
navaljivali iz sredinjeg dela stomaka. Don Henaro
je poloio svoju ruku preko mog stomaka, usled ega
je talas greva nestao i tako oslobodio moje telo.
Ovaj mali Karlos uvek tako preteruje! uzviknuo
je kao ovek sa istananim stilom ponaanja.
Odmah zatim je dodao, oponaajui don Huanov
glas i nain ponaanja: Zar ti nije poznato da ratnik
nikada uopte ne sme da se smeje tako kako si se
ti sada smejao?
Ali njegovo oponaanje don Huanovih manira i
naina njegovog glasnog smeha bilo je dovedeno mal-
tene do samog savrenstva zbog ega nikako nisam
mogao da odolim a da se ne nasmejem jo sranije.
Onda su otili zajedno, da bi dobra 2 sata
proveli u hodanju, sve negde do sredine podneva.
Kada su se vratili, seli su ispred don Huanove
kue. Nisu progovorili ni j ednu jedinu re. Po svoj
prilici, bili su veoma pospani, umorni, maltene odsutni.
Dosta vremena oni su sedeli ne pomiui se, a ipak
je izgledalo da su veoma udobno smeteni i da su
prilino oputeni. Don Huanove usne behu blago ras-
tavljene, kao u oveka utonulog u san, dok je ruke
bio stavio na bedra i palevima ritmiki udarao po
povrini karlinih kostiju.
Obuzimala me nekakva zabrinutost, zbog ega sam
jedno vreme stalno menjao mesta sedenja, da bi me
odmah posle ovog nemira obuzelo oseanje nekakvog
blaenog mira. Verovatno da sam zaspao, j er me don
Huanovo cerekanje probudilo. Otvorio sam oi. Obo-
jica su netremice gledali u mene.
Ako ne pria, zaspae, rekao je don Huan,
smejui se gromoglasno.
Plaim se da e mi se tako neto i desiti, do-
dao sam ja.
Don Henaro je legao poleuke i poeo da raz-
mie noge, koje je potom zabacio iznad glave. Tog
trenutka sam pomislio da e ponovo poeti sa onim
svojim dosadnim ludiranjem, ali on je ponovo seo
prekrstivi noge.
Postoji neto to bi trebalo ovog trenutka da
shvati, rekao je don Huan. Ja to zovem kubnim san-
timetrom dobre prilike. Svi mi, bilo da smo ratnici,
bilo da nismo, posedujemo taj kubni santimetar dobre
prilike koja s vremena na vreme iskrsne pred naim
oima. Razlika izmeu obinog oveka i ratnika je u
tome to je ratnik svestan da poseduje taj kubni san-
timetar dobre prilike i zbog toga je jedan od njegovih
zadataka da bude oprezan i da eka da mu taj kubni
santimetar iskrsne pred oi, jer kada se desi da taj
kubni santimetar proleti pored njega, on mora da os-
tvari takvu brzinu koja je krajnje neophodna za takav
jedan poduhvat, a istovremeno mora da ovlada i ve-
tinom da zgrabi taj letei kubni santimetar.
Dobra prilika, srea, unutranja mo, ili ma kako
se to sve zvalo, sve je to krajnje neobino. To ti je
isto kao kada bi se svuda ispred nas zanjihala kakva
granica i prosto nas pozvala da je uberemo. Ali, kao
po obiaju, mi smo odve zaposleni, ili ak prezapo-
sleni, ili jednostavno toliko glupi i lenji da shvatimo
da je ba to na kubni santimetar sree. Ratnik po-
stupa sasvim suprotno, on je uvek oprezan i postojan,
on mora da ovlada vetinom skakanja i da ostvari
neophodnu smelost koja je potrebna da bi se taj kubni
santimetar epao dok strmoglavom brzinom prolee
pored njega.
Da li je tvoj ivot postojan? upita me don He-
naro nasumice.
Mislim da jeste, odgovorio sam mu glasom tako
odbojnim da nikako nisam mogao da prikrijem u ko-
likoj se meri oseam samopouzdan.
ta misli, da li bi ti mogao da zgrabi svoj kubni
santimetar sree? upitao me don Huan, s prizvukom
neverice u glasu.
Ja verujem da ja ba to i radim sve ovo vreme,
rekao sam.
Mislim da si ti jedino oprezan kada su u pitanju
stvari koje poznaje, istakao je don Huan.
Moda se i zavaravam, ali verujem da sam danas
te injenice svesniji nego bilo kada dosad u ivotu,
rekao sam, zaista mislei tako.
Don Huan je klimnuo glavom u znak odobravanja.
Da, rekao je tiho, gotovo jedva ujno, kao da
govori sam sebi. Mali Karlos je zaista postojan i
nepogreivo oprezan.
Osetio sam kako me ismejavaju. Pomislio sam da
im moda moja samouverenost, zbog naglaenog stanja
savrene postojanosti, prilino smeta.
Ja nisam mislio da se hvaliem, odvratio sam.
Don Henaro je nabrao obrve i rairio nozdrve.
Preletao je pogledom preko moje sveske i pretvarao
se kao da vodi nekakve zabeleke.
Mislim da je Karlos postojaniji nego ikada, re-
kao je don Huan don Henaru.
Moda je isuvie postojan, odbrusio je don
Henaro.
Moda, moda ak do savrenstva, priznade don
Huan.
Nisam znao kojom primedbom bih mogao da se
nadoveem na njihov razgovor te zbog toga nisam iz-
govorio ni jednu jedinu re.
Da li se sea kada sam ti zakoio kola? upitao
je don Huan, onako uzgred.
Njegovo pitanje bee izreeno nasumice i potpuno
nevezano sa svim onim o emu smo do malopre raz-
govarali. Ovo pitanje se odnosilo na jedan d a v n i
dogaaj kada mi se desilo da nikako nisam mogao
da uspostavim kontakt u motora, a ta muka oko pa-
ljenja trajala je sve dok mi on nije rekao da je to
izvodljivo i da ja to mogu.
Primetio sam da niko ivi ne bi mogao da zabo-
ravi dogaaj takve vrste.
Nije to bilo nita, uveravao me don Huan pri-
lino ubedljivim glasom, kao da govori o nekakvoj
optepoznatoj injenici.
To zaista nije bilo nita, zar nije tako, don He-
naro?
Tako je, rekao je don Henaro, gotovo nezain-
teresovano.
Hajde, reci ti meni, ta eli da mi kae? na-
stavio sam protivei se. Hoe da kae kako je sve
ono to se odigralo tog dana van opsega moje spoznaje.
Nema o tome ba mnogo ta da se kae, uz-
vratio je don Henaro.
Obojica se glasno nasmejae posle ega me don
Huan blago potapa po leima.
Henaro moe da uradi neto mnogo vanije nego
da zakoi tvoja kola, nastavio je on. Zar nije tako,
Henaro?
Tako je, uzvratio je don Henaro, napuivi usne
kao kakvo dete.
A ta je to to on moe da uradi? upitao sam,
trudei se da u glasu prikrijem uzbuenje.
Henaro moe, na primer, da ti pomakne kola sa
mesta gde stoje! uzviknuo je don Huan prodornim
glasom, da bi odmah zatim istim takvim tonom do-
dao: Zar nije tako, Henaro?
Tako je! odgovorio je don Henaro, ali toliko
prodornim glasom da jo nisam uo da je takvim
govorio bilo koji ovek.
Skoio sam ali nekako preko volje. Telo mi je
podrhtavalo, zgrivi se nekontrolisano 3-4 puta.
Kako to misli da on moe da premesti moja
kola? upitao sam.
ta sam mislio time da kaem? upitao je don
Huan.
Mislio si da mogu da uem u njegova kola, da
ukljuim motor i krenem, odgovorio je don Henaro,
s prizvukom nekakve neubedljive ozbiljnosti.
Pomakni ova kola, Henaro, naredio je don Huan
aljivim tonom.
To je ve uinjeno! rekao je Henaro namrtena
lica, pogledavi me pri tom prezrivo.
Primetio sam da su se njegove obrve nabrale onog
istog trenutka kada se namrgodio, to je njegovim
oima dalo nekakav zloest izraz i razotkrilo nekakvu
neizdrivu prodornost.
U redu! rekao je don Huan smireno. Hajde da
krenemo i izvrimo jedan detaljan pregled automobila.
Ustali su, bez ikakve urbe. Za trenutak nisam
znao ta da radim, ali nedoumicu mi je prekinuo don
Huan, dajui mi znak da ustanem.
Krenuli smo uz strminu jednog omanjeg brega
koji se nalazio gotovo nadomak don Huanove kue.
I jedan i drugi me obioe s boka, don Huan sa leve
strane, don Henaro s desne. Ili su ispred mene na
razdaljini od sedam stopa, ali uvek u mom vidokrugu.
Hajde da pregledamo kola, rekao je don Henaro
jo jedanput.
Don Huan je razmahivao rukama kao da upreda
nekakvo nevidljivo vlakno don Henaro se isto tako
ponaao i ponovio je: Hajde da detaljno pregledamo
kola. Hodali su, ali taj hod je vie podseao na ska-
kutanje. Duina njihovih koraka bila je sasvim neuo-
biajena, a pokreti ruku behu im usmereni tako kao
da ibaju ili udaraju nekakve nevidljive predmete koji
su im se ispreili na putu. Nikada dosad nisam video
don Huana da se blesavi na takav nain, pa sam zbog
toga bio zaprepaen.
Popeli smo se na vrh breuljka, odakle smo bacili
pogled na itav predeo u podnoju, pedesetak jardi
daleko od nas, gde sam ostavio svoj automobil. Sto-
mak je poeo da mi se gri. Moj automobil vie nije
bio na tom mestu! Strao sam niz breg. Kola nigde
nije bilo. Osetio sam stranu zbrku u glavi. Izgubio
sam mo snalaenja u prostoru.
Tano znam da sam ih parkirao ba na tom
mestu i to jo rano ujutru, im sam stigao tu. Ako
se ne varam, pre pola sata sam siao do kola da bih
uzeo novi sveanj papira za pisanje. Tada mi je palo
na pamet kako bi bilo dobro da zbog velike sparine
ostavim prozore otvorene, ali itav roj komaraca i
mnogobrojnih insekata koji su prosto preplavili ceo
taj prostor oko kola, naterao me da se predomislim
pa sam zakljuao automobil, kao to sam to, uostalom,
uvek inio kada sam odlazio nekuda.
Ponovo sam osmotrio okolinu. Odbijao sam da
poverujem da mog automobila nema nigde u vidljivoj
okolini. Krenuo sam u jednu etnju i tako doetao
gotovo do samog kraja ovog predela, vidljivog sa vrha
brega. Don Huan i don Henaro su stali pored mene
i pridruili mi se u traganju, radei sve ono to sam
radio i ja, netremice gledajui u daljinu ne bi li tako
videli nalazi li se automobil negde u ravni mogueg
vidnog polja. Zapao sam u nekakvo euforino oseanje,
to je u prilinoj meri dalo oduka mome oseanju
uznemirenosti. Izgledalo je kao da su obojica postali
svesni stanja u koje sam zapao pa su poeli da se
etaju oko mene, razmahujui rukama kao da tegle
testo.
Henaro, ta ti misli ta se desilo s kolima?
upitao je don Huan, s primesom blagosti u glasu.
Odvezao sam ih, odgovorio je Henaro, opona-
ajui mimikom krajnje zapanjujue pokrete koenja
i obrtanja volana. Savio je noge kao da sedi i ostao
u tom poloaju nekoliko trenutaka, jer nije mogao
da izdri due, verovatno zbog toga to su mu se
miii na nogama prilino zategli, da bi odmah zatim
leinu celog tela preneo na desnu nogu, a levu ispru-
io kako bi ponovo, uz pomo mimike, to vernije
doarao pokret koji je potreban prilikom pritiskivanja
kvaila. Usnama je oponaao zvuk motora, da bi na
samom kraju balade, krajnje vetom mimikom, izveo
takvu scenu kao da je naleteo na jednu rupu na
putu i zbog toga odskakivao as gore, as dole, stva-
rajui tako pred mojim oima sliku jednog nevetog
vozaa koji zbog nevete vonje poskakuje po putu,
grevito se drei za volan.
Don Henarova pantomima bila je oaravajua. Don
Huan se smejao tolikom estinom, sve dok dah nije
poeo da mu ponestaje. Poeleo sam da i ja uestvu-
jem u tom njihovom neobuzdanom veselju, ali jo ni-
sam bio dovoljno oputen. Osetio sam kako mi preti
opasnost i kako mi telo sve vie zapada u fiziku krizu.
Strah koji do tog trenutka nikada nisam osetio u
ivotu, zagospodario je celim mojim biem. inilo mi
se da gorim iznutra, zbog ega sam poeo da utiram
kamenie na putu, da bi na samom kraju ovakvu
jednu burnu reakciju okonao tako to sam te iste
kamenie pokupio sa zemlje i poeo da ih ponovo
bacam na zemlju u nekakvom neobjanjivom i neis-
kazivom besu. Izgledalo je kao da je sav taj gnev
izaao iz mog tela i u deliu sekunde ponovo me za-
hvatio. Odmah zatim nestalo je i oseanje zbunjenosti,
koje me napustilo isto tako neshvatljivo kao to me
i obuzelo. Duboko sam udahnuo i poeo bolje da
se oseam.
Nisam se usuivao da don Huana pogledam u oi.
Nain na koji sam ispoljio strah zaprepastio me, ali,
istovremeno, poeo sam da se smejem. Don Huan je
seo pored mene i potapao me po leima. Don Henaro
stavi svoju ruku preko moga ramena.
U redu je! rekao je don Henaro. Udovolji svo-
jim eljama. Utini nos tako estoko da prokrvari.
Posle toga moe uzeti kamen i njime izbiti sopstvene
zube. Oseae se divno! Ako to ne ispadne ovako
kako ti priam, onda slobodno izgnjei sopstvena muda
s ovim istim kamenom i onim ogromnim oblutkom.
Don Huan se zacerekao. Rekao sam im da se
stidim svog krajnje bednog ponaanja. Nisam shvatio
ta je to moglo da me spopadne. Don Huan mi je
rekao kako on sasvim pouzdano zna da se ja pravim
kako ne znam ta je i da me sam taj in pretvaranja
izbacio iz ravnotee.
Don Henaro je, van svih oekivanja, poeo da me
tei. Nekoliko puta me blago potapao po leima.
To se deava svima nama, dobacio je don Huan.
ta eli time da kae, don Huane? upitao je
don Henaro, oponaajui moj glas, ismejavajui se
tako mom uobiajenom nainu postavljanja pitanja
don Huanu.
Don Huan je izgovorio neke apsurdne stvari kao
to su: Kada je postojea stvarnost izvrnuta naopa-
ke, onda smo mi u prirodnom poloaju. Ali kada je
postojea stvarnost u prirodnom poloaju, mi smo
izvrnuti naopake. Sada kada smo i mi i postojea
stvarnost u prirodnom poloaju, onda mislimo da smo
izvrnuti naopake ...
On je nastavio da brblja i dalje, dok me don
Henaro mimikom oponaao kako vodim zabeleke. Pi-
sao je na nekakvoj nevidljivoj podlozi, irei nozdrve
dok je pomerao ruku, netremice buljei u don Huana.
Don Henaro mi je ukazao na to kako bi trebalo da
se potrudim da prilikom pisanja ne gledam u podlogu,
jer jedino tako mogu da prati m pravi, prirodni tok
razgovora, a to je mogue jedino ukoliko se posvetim
samo jednoj aktivnosti, ne meajui je nikako sa dru-
gom. Njegovo slikovito oponaanje mojih pokreta bilo
je odista veoma ivahno.
Neposredno posle toga osetio sam olakanje, ukrat-
ko reeno, bio sam srean. Njihov smeh me u prilinoj
meri smirivao. Za trenutak, i ja sam se opustio i
poeo da se smejem takvom silinom da su taj smeh
dobro osetili moji trbuni miii. Ali odmah zatim
moj duh je dospeo u jedno novo stanje straha, zbrke
i zbunjenosti. Pomislio sam da je sve to se ovde do-
gaa krajnje nemogue i nepojmljivo po logikom
sledu koji sam od kada znam za sebe uzimao za os-
novnu vrednost pri donoenju sudova o postojeoj
stvarnosti. Ali ipak, kao posmatra, opazio sam da
kola nisu na mestu gde bi trebalo da budu. Poeo
sam intenzivno da razmiljam, to mi se uglavnom
uvek deavalo kada bi mi se don Huan suprotstavio
nekakvim neobjanjivim fenomenom, a to razmiljanje
odnosilo se na injenicu da mi podmee razne zamke
i vara me na najbanalniji nain. Moja svest je uvek
kad god bi se nala u stanju oka dosledno i spontano
ponavljala jednu te istu misaonu konstrukciju. Poeo
sam da razmiljam o tome sa koliko su samo saveznika
saraivali njih dvojica da bi moja kola pomakli sa
onog mesta gde sam ih parkirao. Sasvim se dobro
seam da sam zbog ve pomenutih okolnosti bio pri-
moran da zakljuam vrata od kola. Runa konica
je bila podignuta, menja nije bio ubaen u brzinu,
volan je bio zakljuan. Zbog svega ovoga, smatrao
sam da su jedino morali da ih podignu pridravajui
ih svojim telima. Po svoj prilici, takav jedan poduhvat
zahtevao je toliku snagu i izdrljivost, koju, po mojoj
proceni, nisu posedovali ni jedan ni drugi. Druga mo-
gunost koja mi je pala na pamet bila je da je moda
neko drugi obio moja kola, jednom obinom icom,
umesto kljuem, uspostavio kontakt s motorom i tako
ih odvezao sa mesta gde sam ih parkirao. Da bi se
postiglo tako neto, potrebno je savreno znanje i
vetina, koje ak nisam mogao ni da pretpostavim
u svojoj glavi. Drugo mogue objanjenje bilo je da
su me moda hipnotisali. Svi ti njihovi pokreti bili
su mi tako neobini, do sada nikada vieni, pokreti
prilino sumnjivi, to me i navelo da ponem da raz-
miljam na krajnje razloan i saet nain. Pomislio
sam da se moda ba zbog njihove hipnoze nalazim
u stanju sasvim druge, potpuno izmenjene svesti. Za-
hvaljujui svojim dosadanjim iskustvima sa don Hua-
nom, doao sam do zakljuka da ukoliko se neko
nae u ovakvom jednom stanju, taj gubi sposobnost
nesmetane orijentacije u vremenu. U takvim stanjima
nikada nije postojao jedan odrivi poredak kao,
na primer, poredak na kome je zasnivano vreme koje
protie, ili na primer, poredak na kome je zasnovana
nesvakidanja stvarnost koju sam imao prilike da do-
ivim, a sve to me navodi da doem do zakljuka da,
ukoliko se potrudim i ponaam krajnje oprezno, moe
da se dogodi da i ja dosegnem taj trenutak kada mogu
da izgubim svekoliku predstavu o vremenu koje protie
nekakvim nizom. To je slino kao kada bih, na primer,
u ovom trenutku posmatrao jednu planinu, a ve sle-
deeg trenutka moja svest bi mogla da belei jedan
sasvim drugi predmet posmatranja, kao to je jedna
dolina, na primer, u sasvim suprotnom smeru, ali ne
seajui se pri tom kada sam se okrenuo. Osetio
sam da, ukoliko mi se tako neto bude desilo, tek
onda bih mogao da objasnim ta se desilo s mojim
kolima, kao moda i sam sluaj hipnoze. Doao sam
do zakljuka kako mi jedino preostaje da i najmanju
sitnicu posmatram do potpune izmrcvarenosti.
Gde su moja kola? upitao sam, obraajui im
se obojici.
Gde su kola, Henaro? upitao je don Huan, sa
izrazom krajnje ozbiljnosti.
Don Henaro se latio prebiranja po sitnom kamenju
i poeo da istrauje zemlju ispod kamenja, maltene
grozniavo je pretraio dolinu gde sam ostavio
parkirana kola. On je doslovce podigao svaki kamen.
S vremena na vreme, pretvarao se kao da je ljut i
u takvom ljutitom stanju znao je da poneki kamen
baci u oblinje bunje.
Izgleda da je don Huan uivao u ovom
prizoru, a taj oseaj uivanja nikako nije mogao da
se iskae reima. Cerekao se i kikotao i tako maltene
zaboravio na moje prisustvo.
U nastupu lanog besa, don Henaro je tada bacio
jedan kamen i odmah zatim nabasao na jedan dobro
oblikovan oblutak, jedini veliki i teak kamen na
onom delu zemljita na kome je bio parkiran moj
automobil. Pokuao je da okrene oblutak, ali bio je
veoma teak i duboko zariven u zemlju. Prilino se
muio i dahtao, sve dok se nije oznojio. Onda je seo
na taj isti kamen i pozvao don Huana da mu pomogne.
Don Huan se okrenu prema meni, ozarena lica,
razvuenog u osmeh, i ree: Hajde, pruimo ruku
don Henaru.
ta on to radi? upitao sam.
On trai tvoja kola, ovee, odgovorio je don
Huan, onako uzgred, kao da se samo takav odgovor
jedino i moe oekivati.
Za ime boje! Kako to uopte moe da bude
da su kola ispod kamena i kako njemu uopte moe
na pamet da padne tako neto da ih trai na takvom
jednom mestu? pobunio sam se.
Za ime boje, zato da ne? uzvratio je dan Huan,
na ta se obojica gromoglasno nasmejae.
Nismo mogli da pomaknemo taj kamen. Don
Huan je predloio da krenemo prema kui i potraimo
nekakvo debelo drvo koje bi nam moglo posluiti kao
poluga.
Na putu prema kui rekao sam im da su sva
njihova dela bez ikakve svrhe i da ma ta bilo to
to rade, meni lino sve je to nepotrebno.
Don Henaro je piljio u mene.
Don Henaro je veoma otvoren ovek, naglasio
je don Huan prilino ozbiljno. On je u istoj onolikoj
meri otvoren u kolikoj si ti oprezan. I sam si jednom
prilikom rekao kako nikada ne bi, u sluaju da trai
neto, nijedan kamen mogao da ostavi a da ga ne
prevrne. On ba to i radi.
Don Huan me potapa po ramenima i ree kako
je don Henaro potpuno u pravu i da on u stvari
eli da bude poput mene. Gledao me s nekakvim
nezdravim sjajem u oima, da bi mu tog istog tre-
nutka nabubrila koa na nozdrvama.
Don Huan zatim pljesnu rukama i baci eir na
zemlju.
Posle dueg pretraivanja oko kue, u nadi da
emo nai jedno deblje drvo, don Henaro je pronaao
nekakvo podue i prilino debelo stablo, verovatno
jedan deo grede. Stavio je preko ramena, da bismo
odmah zatim krenuli prema mestu gde sam ostavio
kola.
Dok smo se peli prema vrhu brda i dok smo
se tako penjui pribliili jednoj okuci na putu, odakle
sam mogao da vidim dolinu u kojoj sam ostavio kola,
jedna misao mi je prostrujala kroz glavu. Palo mi
je na pamet kako u ja pronai kola, pre nego to
to njima poe za rukom, ali kada sam pogledao u
pravcu brdskog podnoja, primetio sam da od kola
nema ni traga.
Don Huan i don Henaro su po svoj prilici znali
kakve mi se misli vrzmaju po glavi i zbog toga su
potrali za mnom, smejui se pri tom gromoglasno.
Kad smo se spustili do najnie take brdskog pod-
noja, oni su se odmah, bez nekog dueg premiljanja,
latili posla. Jedno krae vreme sam ih posmatrao.
Ono to su oni radili bilo je prosto neobjanjivo.
Nisu se pretvarali da rade, ve su doslovno bili za-
dubljeni u ono to rade, svojski su se trudili da ok-
renu jedan povei oblutak, ne bi li tako videli ta se
nalazi na povrini koju on prekriva. Vie nisam mogao
da izdrim da ih samo posmatram, pa sam im se
pridruio. Dahtali su i putali krike. Don Huan je
urlikao kao kojot. Kupali su se u sopstvenom znoju.
Primetio sam kako imaju vraki jaka tela, naroito
don Huan. U poreenju sa njima, ja sam bio samo
jedan slabaan mladi.
Uskoro sam i ja poeo obilno da se znojim. Ko-
nano nam je polo za rukom da okrenemo kamen,
posle ega je don Huan ispitao pranjavu povrinu
ispod kamena, tako detaljno i s toliko strpljenja, da
to prosto nije bilo normalno.
Ne nije ovde, saoptio nam je.
Posle ovakvih rei don Huana, obojica su se, u
nastupu estokog smeha, valjali po zemlji.
I ja sam se smejao, prilino neuravnoteeno. Oi-
gledno je bilo da su don Huana zahvatili bolni grevi,
zbog ega je rukama prekrio lice, dok mu je telo
jo podrhtavalo od smeha.
U kom pravcu sada idemo? upitao je don He-
naro, posle due pauze.
Don Huan je pokazao jednim pokretom glave.
Gde idemo? upitao sam i ja.
Da potraimo tvoja kola! rekao je don Huan,
ne prasnuvi u smeh ovom prilikom.
Ponovo su me obili s boka, dok smo se kretali
prema bunju. Preli smo tek nekoliko jardi, kada
nam je don Henaro dao znak da stanemo. Na prstima
se odunjao do jednog buna okruglastog oblika, ne-
koliko koraka udaljenog od nas, dobro osmotrio unu-
tranjost buna, naroito granice s unutranje strane,
posmatrao ih je jedno krae vreme i saoptio nam
da se automobil ni tu ne nalazi.
Koraali smo jedno izvesno vreme, da bi nam u
jednom trenutku don Henaro pokretom ruke dao do
znanja kako treba da mirujemo. Povio je lea, popeo
se na vrhove prstiju i proteglio ruke. Prsti na rukama
su mu bili zgreni i podseali pre na kandu nego na
aku. Sa mesta gde sam stajao, jasno sam mogao da
vidim don Henarovo telo koje je imalo oblik slova S.
U takvom poloaju ostao je jedno krae vreme, da
bi odmah zatim rukom sunuo prema jednoj drugoj
grani, zatrpanoj suvim liem. Paljivo je podigao,
dobro je ispitao i ponovo doao do zakljuka da se
kola ne nalaze ni na ovom mestu.
Dok smo ulazili u gust hrastov umarak, on je
imao obiaj da zaviruje u bunje i da se vere uz nisko
drvee, da bi to bolje osmotrio grane i lie i tako
ponovo doao do zakljuka da se moj automobil ne
nalazi ni na tom mestu.
U meuvremenu, ja sam nastojao da u svojoj
svesti na najverniji mogui nain zadrim osete dodira
ili slike koje su se ukazivale pred mojim oima. Sve
ono to sam ve na prvi pogled mogao da opazim
kao jednu celinu i sve ono to sam kao celinu mogao
da opazim tek posle uzastopnog posmatranja nije bilo
nita drugo do slika sveta koji me okruuje, jedna
beskrajna slika koja je, na kraju krajeva, oduvek bila
takva. Dodirivao sam stene, bunje, drvee. Gledao sam
as napred, as nazad, gledajui prvo jednim okom,
a zatim drugim. Po svemu sudei, iao sam prema
hrastovom umarku kao to sam radio i bezbroj puta
dosad, u mom svakidanjem ivotu.
Odmah zatim don Henaro je legao potrbuke i
zamolio nas da i mi uradimo to isto. Bradu je poloio
na sklopljene ruke. Don Huan je postupio isto tako.
Obojica su netremice buljila u itave skupine malih
ispupenja na zemlji, nalik bezmalo minijaturnim br-
dima. Don Henaro je zamahnuo desnom rukom i uh-
vatio neto, zbog ega je vrsto stegao aku. Uurbano
se pri digao na noge, to je isto uradio i don Huan.
Odmah zatim don Henaro je ispruio desnu ruku i
dao nam znak da priemo blie i pogledamo, da bi
posle toga poeo polako da je otvara. Samo je ne-
znatno otvorio aku, a neki crni predmet je odleteo,
vinuvi se u vazduh. Pokret je bio iznenadan, a pred-
met koji se vinuo u vazduh bio je toliko veliki, da
sam ustuknuo unazad, maltene izgubivi oseaj za rav-
noteu. Potom mi je don Huan pomogao da ustanem.
Ni ovo nije bio automobil, poali se don Henaro.
Bila je to jedna vraka muica. ao mi je!
Obojica me detaljno ispitae pogledom. Stajali su
ispred mene, ne uputivi mi nijedan direktan pogled.
Umesto toga gledali su me ispod oka, ali pogled koji
su mi na taj nain upuivali, van svih oekivanja bee
dug i prodoran.
Bila je to muica, zar ne? upita me don Henaro.
Mislim da je tako, rekao sam.
Nema ti ta da misli, zapovedniki je uzvik-
nuo don Henaro. Reci ta si video?
Video sam neto po veliini nalik vrani kako
izlee iz njegove ruke, odgovorio sam.
Moj iskaz potvrivao je ono to sam video jer
namera mi nije bila da se alim, ali oni su, uprkos
ovim mojim iskrenim htenjima, prihvatili ovaj iskaz
kao neto najduhovitije to su toga dana uli. Obojica
su poeli da poskakuju i da se smeju tolikom estinom
da im je malo nedostajalo da se ugue.
Mislim da je Karlos preterao, rekao je don Huan.
estok smeh mu je priguivao glas.
Don Henaro mi onda ree kako je na pravom
putu da pronae moj automobil i da ga obuzima ne-
kakvo oseanje koje mu kazuje kako je sve blie i
blie cilju. Don Huan mi je meutim dobacio kako
se nalazimo u oblasti prepunoj grebenova i da je ba
zbog toga naj nezahvalnija stvar traiti automobil na
takvom jednom mestu kao to je ovaj predeo. Onda
je don Henaro skinuo eir, zatim je pomou pareta
uzice na kojoj je visila povea kona kesa ranirao
pojas i skinuo ga, da bi odmah zatim taj isti vuneni
pojas zakaio za utu kianku, prikaenu na obodu
eira.
Od eira u napraviti zmaja, rekao je.
Pogledao sam ga i shvatio da se ali. Oduvek sam
sebe smatrao velikim strunjakom za pravljenje zma-
jeva. Kada sam bio deak, znao sam da pravim naj-
komplikovanije zmajeve i ba zbog toga znam da je
obod slamnog eira bio isuvie lomljiv da bi odoleo
vazdunim strujama, a vrh eira isuvie dubok, i
zbog toga bi se vazdune struje uvlaile i poele kruno
da kovitlaju po ivicama oboda, radi ega bi sam in
podizanja eira sa zemlje bio krajnje nezamisliv.
Ti misli da zbog svega toga nee biti mogue
da se eir uzdigne sa zemlje i poleti? upta me don
Huan.
Sasvim pouzdano mogu da tvrdim da nikako nee
moi da poleti, odgovorio sam.
Don Henaro se uopte nije obazirao na na raz-
govor. Privodio je kraju privezivanje duge uzice za
zmaj-eir.
Dan je bio vetrovit. Don Henaro je jurio nizbrdo,
dok je za to vreme don Huan drao njegov eir. im
je siao u podnoje, don Henaro je povukao uzicu i,
doslovno, ta vraka stvar je poletela.
Pogledaj, pogledaj ovog zmaja! uzviknuo je don
Henaro.
Nekoliko puta je propadao, ali jo se odravao
u vazduhu.
Ne skidaj pogled sa tog zmaja, rekao je don
Huan krajnje ubedljivo.
Za trenutak mi se zavrte u glavi. Gledajui u
zemlju, u meni se evociralo jedno davnanje vreme.
inilo mi se kao da uzleem zajedno sa tim zmajem,
kao to sam to nekada radio, za vreme vetrovitih dana,
na brdima u okolini mog rodnog grada.
U deliu sekunde, to vraanje u prolost u potpu-
nosti me obuzelo, da sam jednostavno izgubio pred-
stavu o toku vremena.
uo sam kako don Henaro uzvikuje neto i video
sam da eir-zmaj propada kroz vazduh i sunovrauje
se prema zemlji, tano prema onom mestu gde sam
ostavio automobil. Sve se to odigralo takvom brzinom
da ja jednostavno nisam mogao da stvorim pravu sliku
celog tog dogaaja. Poelo je da mi se muti u glavi,
zbog ega sam sve vie zapadao u nekakvo nesvesno
stanje. U glavi mi je ostala samo jedna krajnje ko-
marna slika. Nisam mogao jasno da razluim da li
vidim eir kako pikira na krov mojih kola ili vidim
kako se eir pretvara u moj automobil. eleo sam
da poverujem u ovo prvo, eleo sam da poverujem
u to kako je don Henaro upotrebio svoj eir da bi
pokazao mesto gde se nalazi moj automobil. Bez ob-
zira koji od ova 2 dogaaja da sam izabrao kao
oslonac, kao neto u ta bih mogao da poverujem i
koliko-toliko da objasnim, i jedan i drugi su podjed-
nako vredni strahopotovanja, ali uprkos toj injenici,
zahvaljujui jednom detalju koji je moja svest, bez
ikakvih upliva spolja, prihvatila, i stvorila jednu do-
nekle shvatljivu sliku, stvorio sam vlastitu duhovnu
ravnoteu.
Ne pobijaj to to si video, uo sam don Huanov
glas.
Osetio sam da nekakav unutranji, emotivni talog
eli da se probije na povrinu. Misli i slike navirali
su mi noeni nekakvim neujednaenim talasanjem kao
da se polako i van svoje volje predajem snu. Netremice
sam buljio u pravcu automobila, zanemevi od uda.
Automobil se nalazio na jednoj stenovitoj zaravni,
stotinak stopa udaljen od nas. Izgledalo je kao da ga
je neko doslovno stavio na to mesto. Potrao sam
prema njemu i ispitivaki poeo da ga zagledam.
Do avola! uzviknuo je don Huan. Ne bulji u
taj automobil. Zaustavi postojeu stvarnost!
A onda sam kao kroz san uo njegove uzvike: He-
narov eir! Henarov eir!
Pogledao sam ih. Buljili su u mene netremice.
Gledali su me tako da su svojim pogledom prosto
prodirali u moju unutranjost. Osetio sam bol u sto-
maku. Tog istog trenutka zabolela me glava i pozlilo
mi je.
Don Huan i don Henaro posmatrali su me s
krajnjom radoznalau. Izvesno vreme sam proveo se-
dei pored automobila, a onda. prosto ne razmiljaiui,
potpuno mehaniki, gonjen nekakvom inercijom reflek-
sa, otkljuao sam vrata automobila i dopustio don
Henaru da sedne na zadnie sedite. Don Huan ie takoe
seo na zadnje sedite. To mi se uinilo nekako neo-
bino, jer on je, po obiaju, uvek sedeo do mene.
Celim putem dok sam vozio prema don Huanovoj
kui probijao sam se kroz nekakvu blagu izmaglicu.
Stomak mi je bio prilino uznemiren, a oseaj mu-
nine pretio je da poljulja svu moju trezvenost. Vozio
sam, bez razmiljanja, mehaniki.
uo sam kako se don Henaro i don Huan, udobno
zavaljeni u zadnjim seditima, gromoglasno smeju i
cerekaju kao mala deca. uo sara don Huana kako
mi postavlja pitanje: Da li se pribliavamo?
Ovo pitanje me nateralo da krajnie trezveno os-
motrim put po kome sam vozio. Samo to nismo stigli
pred don Huanovu kuu.
Samo to nismo stigli, promrmljao sam.
Urlali su od smeha. Pljeskali su rukama, da bi
odmah posle toga tim istim rukama poeli da ljep-
kaju po butinama.
Kada smo stigli pred kuu, kao oparen sam is-
koio iz kola i otvorio im vrata od kola. Don Henaro
je iziao prvi i estitao mi na najlepoj i najmirnijoj
vonji, jer ga niko do sada u ivotu nije vozio na
takav nain. Don Huan je rekao to isto. Nisam ih
udostojio panjom.
Zakljuao sam kola i jedva se dovukao do kue.
Pre nego to sam utonuo u san, uo sam kako se
don Huan i don Henaro gromoglasno smeju.
1 9 Z A U S T A V L J A N J E P O S T O J E E S T V A R N O S T I
Sledeeg dana, im sam se probudio, poeo sam don
Huana da bombardujem pitanjima. On je u zabatu
kue sekao drva za potpalu, dok od don Henara ne
bee ni traga ni glasa. Rekao mi je kako ne postoji
nita vredno razgovora. Ukazivao sam na to kako sam
uspeo da se drim po strani i tako posmatram don
Henarovo plivanje po podu, ne poelevi pri tom
nikakvo objanjenje, ali to moje dranje po strani
nije mi pomoglo da shvatim ta se deava. Seam se
kako sam posle nestanka automobila nekako van svoje
volje prestao da traim logina objanjenja, ali ni to
mi nije pomoglo. Rekao sam don Huanu da moje
nastojanje da doem do objanjenja nije nita drugo
do ono to sam svojevoljno zamislio, tek da stvari
vie budu zamrene, i da je to neto duboko ukore-
njeno u meni to prevladava nad svakim drugim ob-
janjenjem.
To je kao zarazna bolest, rekao sam.
Ne, objanjenja nisu zarazna bolest, uzvratio je
don Huan smireno. Ceo problem oko objanjenja je
u tome to u tebi postoji elja za razjanjavanjem
nepotrebnog. U tvom sluaju, objanjenja vie nisu
potrebna.
Neprestano sam ponavljao kako je moje ponaanje
jedino uslovljeno stanjem poretka i jasnosti. Podsetio
sam ga da se nain mog ponaanja drastino izmenio
za vreme naeg druenja i da je ba to nae zajedniko
druenje omoguilo da se promenim do te mere i do-
spem do takvog intelektualnog stepena da mogu sas-
vim lako da objasnim sebi ta je to to uslovljava
tu promenu.
Don Huan se tiho nasmeja. Dosta vremena je pro-
lo, a on nije izustio ni jednu jedinu re.
Ti si veoma pametan, konano je progovorio.
Namerava da se vrati tamo gde si uvek bio, ali
ovo je tvoje poslednje mesto, jer ti vie nigde ne
moe da se vrati, za tebe vie ne postoji nijedno
mesto. Ja ti vie nita neu objanjavati. Sve ono to
ti je don Henaro jue uradio, jeste to da se on samo
odnosio prema tvom telu i zbog toga dopusti sopstve-
nom telu da razlui ta je ta.
Don Huanov ton bio je prijateljski, ali neobino
ravnoduan, to je u prilinoj meri doprinelo da me
obuzme oseaj prekomerne usamljenosti. Izrazio sam
oseanje tuge. On se nasmeio. Prstima je neno lup-
kao po vrhovima prstiju moje ruke.
I ti i ja smo bia koje eka smrt, rekao je tiho.
Ne raspolaemo vie dovolinom koliinom vremena
da bismo mogli da radimo to je ve jednom davno
uraeno. Sada mora da primeni svekoliko ne-delanje
u koje sam te uputio i, primenivi to, mora da pri-
stupi inu zaustavljanja postojee stvarnosti.
Ponovo me ljepnuo po ruci. Njegov dodir bee
vrst i prijateljski bee to znak uveravanja da se
on brine o meni i da mi je naklonjen, to je istovre-
meno u meni ostavilo sliku i pobudilo oseaj koji me
nagnao na razmiljanje o tome da je njegova namera,
vezana za ceo ovaj poduhvat, nedvosmislena, moglo
bi se rei veoma odreena.
Ovaj pokret napravljen je radi tebe, rekao je,
steui mi za trenutak vrsto ruku. A sada je na
tebe red da sam krene u osvajanje onih prijateljski
naklonjenih ti planina. Pokretom brade pokazao je u
pravcu planinskog grebena, daleko prema jugoistoku.
Rekao mi je kako na tim planinama moram da
ostanem sve dok moje telo ne oseti trenutak kada sve
to treba prekinuti i vratiti se u kuu. Dao mi je do
znanja da od mene nije eleo da uje ni jednu jedinu
re, a isto tako je eleo da mi da do znanja da vie
ne eli da eka, i zbog toga me gurnuo blago, u pravcu
mog automobila.
ta bih ja tamo trebalo da radim? upitao sam
Nije mi odgovorio, ali me pogledao, vrtei glavom.
Nee vie raditi ono to si dosad radio, izustio
je konano.
Onda je prstom pokazao u pravcu jugoistoka.
Idi tamo, rekao je on odseno.
Prvo sam vozio u pravcu juga, da bih onda pro-
menio smer vonje, usmerivi se prema istoku, sledei
sve one putokaze kojih sam se uvek pridravao kada
sam se vozio zajedno sa don Huanom. Kola sam za-
ustavio na mestu gde se zavravao pranjavi put, da
bih odmah zatim krenuo u etnju du jedne meni ve
poznate staze, sve dok nisam doao do jedne visoravni.
Nisam imao predstavu ta da radim na takvom jednom
mestu kao to je ova visoravan. Poeo sam da kruim,
traei tako pogodno mesto na kome bih mogao da
se odmorim. Sasvim neoekivano, panju mi je pri-
vukao 1 mali prostor s moje leve strane. Izgleda
da je kemijski sastav tla ovog predela poseban i u
takvom obliku se jedino moe nai u ovoj oblasti,
ali u trenutku kada sam dobro osmotrio ovu
oblast, nisam mogao da uoim nita to bi ukazivalo
na bilo kakvu posebnost. Izmakao sam se unazad ne-
koliko stopa i pokuao da osetim, kao to mi je
don Huan uvek preporuivao da bi trebalo da radim
u takvim situacijama.
Nisam se micao itav 1 sat. Misli su poele
da mi blede i gasnule su sve vie i vie, sve dok
sasvim nisam prestao da se obraam sam sebi. Odmah
zatim sam osetio nekakvu uznemirenost. Izgleda da
je to oseanje bilo lokalizovano za predeo oko moga
stomaka i postalo je jae u osetu naroito u trenutku
kada sam se licem okrenuo prema ve pomenutom
mestu. To bee jedno krajnje odbojno mesto, zbog
ega sam i bio prisiljen da se uklonim odatle. Preletao
sam ukrtenim oima po tom predelu, a posle krae
etnje izbio sam na jednu veliku zaravnjenu stenu.
Zaustavio sam se ispred nje. Na toj steni nije bilo
ba niega to bi na bilo koji nain privuklo moju
panju. Nisam mogao da otkrijem nijednu boju koja
bi me privukla svojim koloritom, niti bilo kakvo osen-
enje, ali ipak, u celini posmatrana, ta stena mi se
veoma dopala. Nekakva prijatna talasanja zapljuski-
vala su moje telo. Doiveo sam fiziku prijatnost i seo
za trenutak.
Kruio sam po ovoj visoravni celog bogovetnog da-
na, ne znajui ta da radim ili ta da oekujem. Tek
u sumrak sam se vratio. Znao sam, i to sasvim pouz-
dano, da ako kojim sluajem na ovakvom jednom me-
stu provedem no, nita mi se ne moe desiti.
Sledeeg dana usudio sam se da krenem jo dalje
prema istoku, u pravcu visokih planina. Do kasnog
podneva uspeo sam da izbijem na jo jednu, ak
mnogo viu visoravan. U prvi mah mi se uinilo da
sam ve jednom bio na takvom mestu. Bacio sam
pogled na okolinu da bih to lake mogao da se ori-
jentiem, ali nisam mogao da prepoznam nijedan od
okolnih vrhova. Posle paljivog odabiranja odgovara-
jueg mesta, seo sam da bih se odmorio, i to na samoj
ivici vrletnog, stenovitog predela. Mesto je samo po
sebi bilo veoma toplo i mirno. Pokuao sam da is-
tresem neto hrane iz moje tikve, ali tikva je ve
bila ispranjena do dna. Ispio sam nekoliko kapi vode.
Voda je bila pregrejana i ustajala. Pomislio sam kako
mi nita drugo ne preostaje nego da se vratim u don
Huanovu kuu i ponem da razmiljam da li bi trebalo
da otponem sa pripremama za povratak. Legao sam
na stomak i glavu poloio preko ruke. Taj poloaj mi
nije odgovarao, pa sam se nekoliko puta pomicao, sve
dok se ne naoh u takvom poloaju da sam, doslovno,
telom bio okrenut prema zapadu. Sunce je ve
bilo na izmaku. Oi su mi bile umorne. Pogledao sam
prema zemlji i ugledao jednu veliku crnu bubu. Iz-
migoljila se iza jedne omanje stene, gurajui ispred
sebe jednu loptastu gomilicu nekakvog ubreta, 2
puta veu od nje same. Stajao sam i dugo posmatrao
njene pokrete. Po svoj prilici, moje prisustvo ni naj-
manje nije privuklo panju ove bube, zbog ega je
nastavila da gura taj loptasti teret preko stena, ko-
renja, malih i mnogobrojnih ispupenja na zemlji.
Koliko sam ja mogao da shvatim, buba uopte nije
bila svesna mog prisustva. Ali jedna misao mi je pro-
letela kroz glavu i navela me da posumnjam da je
ova buba ba u tolikoj meri nesvesna mog prisustva
ova misao navela me da stvorim itave nizove kraj-
nje racionalnih vrednosnih sistema, na osnovu kojih
bih mogao da objasnim prirodu ovog insekta koji je,
suta suprotnost mom svetu i mojoj prirodi. Buba i
ja itelji smo jednog te istog sveta, ali, oigledno,
taj svet nije jedan isti svet za nas oboje. Zadubio sam
se gledajui je i ujedno tako zadubljen udio sam se
njenoj divovskoj snazi koju je ispoljavala tako to
je nosila preko kamenja ovaj za nju veoma teak teret
i zajedno sa tim istim teretom uvlaila se duboko u
napukline stena.
Jedno due vreme posmatrao sam ovu bubu, a
onda sam primetio kako je svuda oko mene tiina.
Jedino se uo vetar koji je pomicao grane i lie u
hrastovom umarku i tako stvarao ukavo zvuan je.
Pogledao sam uvis, okrenuo se ulevo, napravivi jedan
brz, refleksni pokret, i jednim deliem oka uspeo da
ugledam nekakvu bledu senku daleko od mene. U prvi
mah uopte nisam obraao panju na tu pojavu koja
mi se prikazivala pred oima, ali malo kasnije shvatio
sam da se to svetlosno titranje deava sa moje leve
strane. Ponovo sam se okrenuo i to vie nasumice i
uspeo sasvim jasno da opazim kako se na steni po-
javljuje nekakva senka. Osetio sam kako senka klizi
po zemlji i kako je tlo upija kao to upija upija
mrlju od mastila. Najeio sam se. Palo mi je na
pamet da smrt posmatra i mene i bubu.
Ponovo sam pogledom potraio bubu, ali nisam
mogao da je naem. Pomislio sam da je moda ve
stigla do svog odredita i svoj tovar zatrpala u ne-
kakvu rupu u zemlji. Prislonio sam lice na glatku
povrinu stene.
Buba se, napustivi duboku rupu u zemlji, izmi-
goljila na povrinu i zaustavila na samo nekoliko ina
od mene, tonije reeno, samo nekoliko ina razdva-
jalo je bubu od mog lica. Izgledalo je kao da me za
trenutak posmatra, zbog ega sam osetio da je svesna
mog prisustva, moda isto tako kao to sam i ja bio
svestan prisustva vlastite smrti. Zadrhtao sam. U stvari,
buba i ja se uopte nismo razlikovali. Smrt nas je
kao kakva senka vrebala ekajui nas istovremeno
i mene i bubu iz stene. Obuzelo me oseanje nekakvog
trenutnog ushienja. Izgleda da smo po vrednosti buba
i ja bili jednaki. Nijedno od nas dvoje nije odskakalo
po kvalitetu. Smrt nas je izjednaila.
Ushienje i srea dostigoe toliki vrhunac da sam
zbog tako jakih oseanja poeo da plaem. Don Huan
je bio u pravu. On je uvek bio u pravu. Istina je
da ivim u jednom krajnje tajanstvenom svetu i da
sam kao i sva ostala iva bia i ja jedno nedokuivo
bie, ali, uprkos toj injenici, ja nisam ni manje ni
vie znaajan od ove bube. Kako su mi se suze slivale
niz obraze, nadlakticom sam poeo da ih otirem s
lica i ba u tom trenutku opazio sam jednog oveka
ili neto to je po svom obliju podsealo na oveka.
To bie nalazilo se s moje desne strane, 50-ak
jardi udaljeno od stene. Uspravio sam se i napregao
da bih to jasnije mogao da ga vidim. Sunce je go-
tovo bilo u zenitu, a njegov ukasti sjaj zaslepljivao
me i tako me onemoguavao da stvorim j asnu sliku
u mom vidokrugu. Tog istog trenutka uo sam ne-
kakvu neuobiajenu buku, koja je podseala na zvuk
nekog mlanjaka u daljini. Ba kada sam svu svoju
panju usredsredio na oslukivanje te buke, ta ista
buka se pojaala do te mere da je zvuala kao da je
nekakva granata proletela nebom, ali inilo mi se kao
da ta granata prelee beskrajno dugo, uz veoma otro
obruavanje, da bi se odmah zatim ta ista buka malo
utiala sve dok nije postigla miran, lagan, prosto hip-
notiui zvuk. Melodija je bila slina zvuku koji stvara
elektrina struja dok protie kroz ice provodnika.
Moja svest stvorila je sliku 2 elektrina polja koja
pristiu istovremeno, ili dva kvadratna bloka naelek-
trisanih metala koji se meusobno dodiruju i tako
izazivaju trenje, da bi se posle toga, uz tup udarac,
povukli svaki na svoje mesto, gde su, tako postavljeni,
izgledali kao da su u savrenoj ravnotei jedan prema
drugom. Ponovo sam se napregao da bih mogao da
uoim osobu za koju sam mislio da se krije iza mene,
ali jedino sam uspeo da otkrijem da je to samo jedno
tamno oblije prebaeno preko bunja. Hteo sam da
oi zatitim od tog prizora, prekrivajui ih rukama.
Bletavost sunevog sjaja promenila se ba tog trenut-
ka, to mi je donekle pomoglo da shvatim kako sve
ovo to mi se ukazuje pred oima nije nita drugo
do optika varka, igra senki granja i lia.
Pogledao sam u stranu i video kojota kako mirno
kaska preko polja. Kojot je bio ba na onom mestu
gde mi se uinilo da sam video oveka. Otkaskao je
nekih 50-ak jardi prema jugu, da bi se posle toga
zaustavio, okrenuo, i poeo da hoda prema meni. Po-
vikao sam nekoliko puta, s namerom da ga uplaim,
ali on nije zastajao, ve se sve vie i vie pribliavao
meni. U jednom deliu sekunde strah je proao kroz
moje telo. Palo mi je na um da je moda besan,
pa sam ak poeo i da razmiljam o tome kako bi
dobro bilo skupiti nekoliko kamenova da bih se u
sluaju napada odbranio. Kada se ivotinja ve pribli-
ila i bila na odstojanju od 10 do 15 stopa,
primetio sam da uopte nije reagovala na sve ove
moje pokuaje da je zaplaim naprotiv, ivotinja
je izgledala krajnje smirena i osloboena svakog stra-
hovanja. Usporila je hod, da bi zastala na odstojanju
od nepunih 4 ili 5 stopa ispred mene. Pogledali
smo se, i kojot je posle toga priao jo blie. Njegove
tamne oi odavale su prijateljsku naklonost i zraile
su nekakvom lucidnou. Seo sam na oblinje kamenje,
dok je on stajao iznad mene, maltene dodirujui me.
Zanemeo sam. Nikada do sada u svom ivotu nisam
video divljeg kojota kako stoji tako blizu mene, a
jedina mogunost koja mi je u tom trenutku pala
na pamet bila je mogunost razgovora. Otpoeo sam
razgovor, kao to bi neko razgovarao sa psom prema
kome osea prijateljsku naklonost. Uinilo mi se ak
da mi kojot uzvraa razgovor. Bio sam ubeen da
u tom kojotu postoji nekakva animirana sadrina. Iako
sam bio zbunjen, nisam imao dovoljno vremena da
se udubljujem i razmiljam o mojim oseanjima, jer
je kojot ponovo progovorio. Sutina kojotovog go-
vora nije bila u izgovaranju rei na koje sam navikao
kada bih bio u prilici da razgovaram sa ljudima, su-
tina je bila u oseanju koje se iskazivalo samo po
sebi. Ali to ni izdaleka nije bilo oseanje takve pri-
rode koje se javlja kod onih ljudi koji usled dueg
druenja sa svojim ivotinjama-ljubimcima pokuavaju
da stupe u razgovor sa njima i misle da e posle toga
moi da razumeju ta se zbiva u unutranjem svetu
njihovih ljubimaca. Kojot je doslovno izgovorio neto,
to je u stvari bilo zvuno prenoenje misaonih talasa,
zbog ega je komunikacija ispala slina reenici. Upi-
tao sam ga: Kako si mali kojote? i uinilo mi se
da mi ivotinja odgovara: Ja sam dobro, kako si ti? Od-
mah zatim kojot je ponovio tu istu reenicu, zbog
ega sam skoio. ivotinja se nije ni makla. Samo se
malo trgla zbog mog iznenadnog skoka. Iz oiju joj
je jo zraio oseaj prijateljske naklonosti i nepriko-
snovena lucidnost. Legao je potrbuke, povio glavu i
upitao: Zato se plai? Seo sam, okrenuo se prema
njemu i latio se najteeg razgovora koji sam ikada
dosad u ivotu imao prilike da vodim s bilo kim. Na
kraju me upitao ta traim ovde, na ta sam mu re-
kao da sam ovde doao da bih zaustavio postojeu
stvarnost. Kojot je na to uzvratio Que bueno! to me
uputilo na razmiljanje da je to kojot koji zna da
se sporazumeva na dva jezika. Sve reenice i glagoli
izreeni u njegovim reenicama behu na engleskom,
dok su sveze i uzvici bili na panskom. Palo mi je
na pamet da sam u drutvu iano-kojota. Poeo sam
da se smejem apsurdnosti ove situacije i nastavio
da se smejem i dalje, bezmalo do nastupa histerije.
Glava je poela da mi se trza usled tereta nastalog
nagomilavanjem svih nejasnoa i nemogunosti koje
su pratile dogaaje vezane za mene i ovog kojota. Ko-
jot je ustao i pogledi su nam se sreli. Netremice, mal-
tene prikovan, gledao sam u njegove oi. Oseao sam
kako me njegove oi vuku prema njemu, a odmah
posle toga primetio sam kako se ivotinja razobliava
i pretvara u amorfnu masu razlivenih i izmeanih boja,
koja je poela da bleti. Tog istog trenutka u svesti
je poela da mi se rasvetljava slika jednog
dogaaja koji se desio pre 10 godina, kada sam
pod uticajem pejotla bio oevidac mnogih metamorfoza
jednog obinog psa u jedno nezaboravno amorfno bie
razlivenih boja. Izgleda da je ba ovaj kojot bio uzrok
mog priseanja na tu davnanju sliku i da se slika
tog dogaaja koji je prethodio susretu s kojotom
razjasnila u mojoj svesti, i, zbog prisustva ovog kojota,
ceo onaj davnanji dogaaj je igubio svoju prvobitnu
sadrinu i dobio novu sadrinu vezanu za kojota, koji
ne bee drugo do jedno bie sazdano od vazduha,
tenosti i svetlosti. Njegov sjaj bee zaslepljujui. Poe-
leo sam da oi prekrijem rukama, da bi ih zatitio, ali
nisam mogao da se maknem s mesta. To bie neverovat-
nog sjaja dotaklo me, nisam mogao da osetim mesto
dodira, no moram da priznam, da moje telo tom prilikom
nije uspelo tano da registruje mesto dodira, ali je zato
moje telo osetilo jednu nepojmljivu i neopisivu
toplotu i ugodnost, neto slino telesnom oseanju
uslovljenom takvom vrstom prijatnog dodira koji se,
jednostavno zbog tolike prijatnosti, ne moe izdrati,
i jedina mogua reakcija je iezavanje u burnoj eks-
ploziji. Prosto sam bio oduzet. Vie nisam mogao da
oseam sopstvena stopala niti noge, niti bilo koji deo
moga tela, ali i pored svega toga neto me odravalo
u uspravnom poloaju.
Nisam imao predstavu o vremenu, i zbog toga
nisam mogao da znam koliko sam dugo bio u ovom
poloaju. U meuvremenu, svetlosni kojot i brdo na
kome sam stajao pretopili su se jedno u drugo. Ni-
sam mislio ni na ta odreeno, niti sam bilo ta ose-
ao. Sve je bilo krajnje neobino i ja sam poeo
slobodno da lebdim.
Osetio sam nekakav iznenadan udarac po telu, koje
je odmah zatim bilo zahvaeno nekakvim plamenom.
Tog trenutka mi se uinilo kako me sunce obasjava.
Jedva sam razaznavao grebenove udaljenih planina,
okrenutih prema zapadu. Sunce je bilo visoko na
ravni neba. Gledao sam pravo u sunce i video oblija
postojee stvarnosti. Doslovno sam mogao da vidim
jednu dosad nevienu rasko bletavih belih pruga
koje su se na sve strane oko mene sudarale i u su-
daru spajale. U prvi mah sam pomislio da je to moda
moj lini doivljaj suneve svetlosti, koju sam ja ovom
prilikom doivljavao kao prelamanje kroz trepavice.
mirnuo sam i irom otvorio oi. Pruge su
bile postojane i brojne, da su prosto preplavile itavu
ravan vidljivog neba ili su jednostavno dopirale sa
svih strana okolnog prostora. Okrenuo sam se i po-
gledom ispitao jedan neobino nov svet. Pruge su bile
jasno vidljive i postojane, uprkos tome to sam ih
posmatrao s velike udaljenosti i to jo zaslepljen
sunevom svetlou.
Stajao sam na vrhu brda krajnje zanesen, to mi
se uinilo dugo kao venost, iako je ceo ovaj dogaaj
trajao samo nekoliko minuta i to samo dok je sunce
slalo svoje poslednje zrake, da bi se posle toga izgu-
bilo u ravni horizonta, ali meni se to uinilo beskrajno
dugo. Osetio sam kako se neto toplo i blagotvorno
izluuje iz ovog sveta oko mene, a takoe i iz moga
tela. Znao sam da je tajna otkrivena. Bila je toliko
jednostavna. Osetio sam dosad nevienu navalu ose-
anja. Nikada do sada nisam bio u stanju takve, go-
tovo boanske euforije: ovakav mir, ovakav jedan sve-
obuhvatan domaaj, ali, i pored svega ovoga, nisam
bio kadar da sva svoja oseanja povodom otkrivanja
tajne sroim u rei, pa ak ni u misli, no moje telo
je to sasvim dobro znalo.
Onda sam zaspao ili se onesvestio. Kada sam se
ponovo osvestio, shvatio sam da leim na stenama.
Ustao sam. Svet mi se prikazao u obliju na koje sam
navikao. Smrkavalo se, i zato sam odmah krenuo pre-
ma kolima.
Sledeeg j utra, kada sam stigao u don Huanovu kuu,
zatekao sam ga potpuno samog. Raspitivao sam se
za don Henara, na ta mi je don Huan odgovorio
da ovaj tumara negde po okolini. Tog istog trenutka
poeo sam da mu prepriavam neobine dogaaje koje
sam doiveo. Sluao me vidno zainteresovan.
Ti si jednostavno zaustavio "postojeu stvarnost"
prokomentarisao je moju priu.
Za trenutak smo obojica utali, da bi mi odmah
posle toga don Huan rekao kako moram da zahvalim
don Henaru za pomo. Izgledalo je da je zadovoljan
sa mnom i to van svih moguih oekivanja. Nekoliko
puta me potapao po leima i zakikotao se.
Ali, potpuno je van svake zdrave pameti da je-
dan kojot moe da razgovara, rekao sam.
Pa, on uopte nije razgovarao s tobom, uzvratio
je don Huan.
ta je onda bilo to to se deavalo?
U prvi mah, tvoje telo je shvatilo. Ali tebi nije
polo za rukom da otkrije da to pre svega nije kojot
i da to bie za koje ti misli da je kojot uopte ne
razgovara na nain na koji razgovaramo ti i ja meu
sobom.
Ali, don Huane, kojot mi se zaista obratio!
Pogledaj samo koja budala progovara iz tebe.
Posle svih ovih godina uenja trebalo bi mnogo bolje
da zna. Jue si zaustavio postojeu stvarnost, ak si
mogao i da vidi. Jedno magino bie saoptilo ti je
neto, a tvoje telo je moglo da razume njegove poruke,
zbog toga to je ve postojea stvarnost za tebe pres-
tala da postoji.
Ali, don Huane, svet je jue izgledao kao i danas.
Ne, nije. Danas nijedan ivi kojot ne bi mogao
da stupi u razgovor s tobom, a isto tako tebi danas
nije dostupno da vidi linearna oblija sveta. Jue
ti je lako i jednostavno polo za rukom, zato se neto
zaustavilo u tebi.
ta se to zaustavilo u meni?
Misaoni tok koji ve godinama upravlja tobom,
misaoni tok koji su ti nametnuli drugi ljudi, stvara-
jui jednu optu sliku postojee stvarnosti. Kao to
vidi, ljudi nam jo od naeg roenja govore da je
postojea stvarnost takva i takva i, posledino tome,
sasvim je prirodno to u nama nije razvijena sposob-
nost da postojeu stvarnost posmatramo mnogostrano,
ve je prihvatamo onako kako nam je reeno da ona
izgleda.
Pogledao me. Uzvratio sam mu pogled.
Jue je postojea stvarnost izgledala ba onako
kako arobnjaci tvrde da ona izgleda, nastavio je.
U svetu zaustavljene stvarnosti, kojoti mogu da raz-
govaraju, a takoe i jeleni, kao to sam ti ve jednom
rekao, a isti je sluaj i sa zvearkama, drveem i
drugim ivim biima. Ali ono to elim da te nauim
jeste vienje. Moda sada shvata da se vienje deava
jedino kada se neko provlai izmeu 2 sveta, sveta
obinih ljudi i sveta arobnjaka. Ti si sada ba u
samoj sredini izmeu ova 2 pomenuta sveta. Jue
si poverovao u to kako ti se kojot obraa. Svaki a-
robnjak koji ne vidi, poverovao bi takoe, ali onaj
koji vidi, dovoljno je svestan da poveruje da je svaki
dogaaj takve vrste, u stvari samo jedan od dogaaja
koji su sadrani u ravni dogaanja sveta arobnjaka.
Ukoliko neko ne poveruje u mogunost da kojot moe
da govori, onda jedna takva osoba, shodno svom shva-
tanju i misaonim sposobnostima, pripada ravni sva-
kodnevnog dogaanja.
eli li na ovaj nain da mi kae kako ni svet
obinih ljudi ni svet arobnjaka nisu stvarni?
I jedan i drugi su stvarni i postojei. Oba ova
sveta dejstvuju. Ti si, na primer, mogao ve pome-
nutog kojota da upita to god ti je palo na pamet,
a, zauzvrat, on bi se uvek oseao pobuenim da ti
prui zadovoljavajui odgovor. Ali najtunije u svemu
tome je to takvi kojoti uopte nisu postojani. Oni
su puka iluzija. Tvoja nesrea je u tome to nema
jednog pratioca, jednu ivotinju u koju bi mogao da
se pouzda.
Don Huan mi je objasnio da e ovaj kojot biti
moj ivotni saputnik, ali da, u svetu arobnjaka, imati
kojota za prijatelja, nije ni najmanje poeljna stvar.
Rekao mi je da je za mene u stvari najbolje da se
upustim u razgovor sa zvearkom, jer su zvearke
kao pratioci krajnje udesne.
Da sam kojim sluajem na tvom mestu, dodao
je, ja nikada ne bih verovao jednom kojotu. Ali ti
si bie koje se razlikuje od mene i moe ti se ak i
desiti da postane arobnjak kojota.
ta je to arobnjak kojota?
To je onaj ko moe mnogo to-ta da naui od
svoje brae kojota.
Ba povodom ovog iskaza, poeleo sam da mu
postavljam brojna pitanja, ali on je napravio takav
izraz lica kojim mi je stavio do znanja da se okanem
toga.
Video si linearna oblija sveta, rekao je. Video
si svetlosno bie. Sada si maltene spreman da se suo-
i sa saveznikom. Naravno da ti je poznato da je
osoba koju si primetio kako se unja oko bunja sa-
veznik. uo si njenu riku, koja je do tebe dopirala
kao brujanje mlanjaka. ekae te na samom rubu
jedne zaravni, a do te zaravni u te odvesti lino ja.
utali smo jedno due vreme. Don Huan je pre-
klopio ruke i poloio ih preko stomaka. Maltene, bez
greke je obrtao paleve.
Henaro e takoe morati da krene sa nama do
ve pomenute doline, ubacio je sasvim neoekivano.
On je jedan od onih koji ti je pomogao da zaustavi
postojeu stvarnost.
Don Huan mi uputi jedan prodoran pogled.
Rei u ti jo neto, rekao je uz smeh. Ali to
sada uopte nije vano. Henaro uopte nije pomakao
tvoja kola i premestio ih iz sveta obinih ljudi. On
te jednostavno naterao da svet posmatra onako kako
to rade arobnjaci. Tvoj automobil nikada nije ni
dospeo u ravan onog drugog sveta. Henaro je samo
eleo da ublai tvoju izvesnost. Njegova blesavljenja
pokazala su tvom telu svu apsurdnost pokuaja da
ono sve objasni i razume. Onog trenutka kada je
pustio svog zmaja u vazduh, ti si bezmalo video. Pro-
naao si automobil i istovremeno se naao u obadva
sveta. Razlog naeg luakog smeha bio je u tome
to si ti pomislio da nas vraa na ono mesto na kom
ti se uinilo da si naao svoj automobil.
Ali na koji nain me on prisilio da sve posmat-
ram kao to to rade arobnjaci?
Ja sam bio sa njim. I meni i njemu taj svet je
i te kako dobro poznat. Kada neko ve jednom spozna
taj svet, onda neizostavno mora da upotrebi taj do-
datni prsten moi o kome sam ti ve govorio i rekao
da ga svi arobnjaci poseduju. Henaro moe to da
izvede s takvom lakoom, kao to na primer moe
da pucketa prstima. Stalno te je neim upoljavao,
terajui te na primer da okree kamenje i stene, samo
da bi te odvukao od bilo kakvog razmiljanja i doz-
volio tvom telu da vidi.
Rekao sam mu da su dogaaji od prethodne 3
noi potpuno razorili moju predstavu o svetu. Priznao
sam mu da za svih onih 10 godina koliko sam sa
njim, nikada kao sada nisam bio u tolikoj meri pod-
staknut, tako se nisam oseao ak ni u vreme kada
sam uzimao halucinogene biljke.
Biljke koje te dovode do moi jesu samo po-
mona sredstva, rekao je don Huan. Do istine se
dolazi tek onda kada telo shvati da moe da vidi.
Tek tada se moe doi do saznanja da je svet koji
posmatramo svakodnevno, samo jedan opis. Namera
mi je bila da ti to pokaem, ali, na alost, ti ima
toliko malo vremena, prosto mi se ini da e te tvoj
saveznik svakog trenutka oboriti na zemlju.
Da li moj saveznik zaista mora da me obori na
zemlju?
Nema naina na koji bi tako neto mogao da
izbegne. Da bi se dospelo do vienja, mora se prvo
savladati nain na koji arobnjaci posmatraju svet
i jedino tako saveznik moe biti pozvan, a kada se
jednom tako neto ostvari, saveznik neizostavno dolazi.
Zar ne bi mogao da me naui da gledam, a
da pri tom ne pozivam saveznika?
Ne. Da bi ostvario vienje, ti mora da naui
da posmatra svet na jedan sasvim drugaiji nain,
a taj nain je svojstven samo arobnjaku.
2 0 PUT U I TLAN
Don Henaro se vratio negde oko podneva i na don
Huanov predlog sva trojica krenusmo prema planin-
skom grebenu i to ba prema onom istom na kome
sam ja bio pre nekoliko dana. Ili smo onom istom
stazom kojom sam iao i ja, ali umesto da se zaus-
tavimo na visoravni, kao to sam ja to uradio, mi
smo nastavili da se penjemo, sve dok nismo dospeli
do vrha jednog onieg planinskog grebena, da bismo
posle toga poeli da se sputamo prema jednoj dolini.
Zastali smo da se odmorimo na vrhu jednog viso-
kog brda. Don Henaro je izabrao mesto za odmor.
Bez razmiljanja sam se spustio na zemlju, kao to
sam uostalom uvek radio kada sam sa njima u drutvu.
Uvek sam sedeo tako da bi don Huan bio sa moje
desne, a don Henaro sa moje leve strane, pravei tro-
ugao na taj nain.
Jedan osamljeni hrastov umarak bese natopljen
sjajem blistave rose. Posle jednog kraeg prolenog
pljuska svaki list u umarku je svetlucao.
Henaro namerava da ti neto saopti, ree mi
don Huan sasvim neoekivano. Ispriae ti kako je
protekao njegov prvi susret sa saveznikom. Zar nije
tako, Henaro?
Po boji don Huanovog glasa moglo se primetiti
da don Huan u stvari eli da privoli don Henara da
mi ispria tu svoju dogodovtinu. Don Henaro me
posmatrao i tako zgrio usne, sve dok nisu dobile
oblik jedne zaobljene rupe. Jezikom je lizao nepca,
otvarao i zatvarao usta kao da su ga spopali grevi.
Don Huan ga je pogledao i glasno se nasmejao.
Nisam znao kakav zakljuak da izvuem iz svega toga.
ta on to radi? upitao sam don Huana.
On je sada jedna kokoka! rekao je.
Kokoka?
Pogledaj, pogledaj me u usta, zar te ne podse-
aju na kloaku iz koje samo to ne izleti jedno jaje.
Grevi oko don Henarovih usana poeli su da se
povlae, ali mu je zato iz oiju vrcao nekakav udan,
luaki pogled. Usta su mu se otvarala kao da su
ve pomenuti grevi u prilinoj meri proirili ve po-
stojeu zaobljenu rupu. Poeo je da oponaa zvuk
kreketanja, ruke je poloio preko grudi, prekrstivi
ih, dodirujui unutranjom stranom dlanova grudni
ko i sasvim jednostavno, bez ikakve patetike, povratio
malo ui.
Do avola! To uopte nije bilo jaje, rekao je
krajnje koncentrisan, to se moglo videti po nainu
na koji nas je posmatrao.
Poloaj njegovog tela i izraz na njegovom licu bili
su toliko smeni da ja jednostavno nisam mogao a
da se glasno ne nasmejem.
Sada, poto je don Henaro sneo jedno jaje, moda
bi mogao da ti ispria kako je protekao njegov prvi
susret sa saveznikom, navaljivao je don Huan.
Pa, mogao bih, uzvrati don Henaro, prilino ne-
zainteresovan.
Molio sam ga zajedno sa don Huanom da mi
ispria taj dogaaj.
Don Henaro je ustao, protegao ruke i lea, dok
su mu tom prilikom kosti kvrckale. Odmah zatim je
ponovo seo na zemlju.
Bio sam mlad kada sam se prvi put uhvatio
ukotac sa svojim saveznikom, izustio je konano.
Seam se da je bilo kasno popodne. Bio sam u
polju sve do sumraka i vraao sam se kui. Iznenada,
iz buna, izaao je saveznik i prepreio mi put. ekao
me i pozivao da se hrvam s njim. Poeo sam da trim
po okolini da bih ga na taj nain izbegao, ali uinilo
mi se da sam dovoljno jak da mogu da ga oborim
na zemlju. No, uprkos injenici da sam bio svestan
svoje snage, moram da priznam da sam se plaio. Te-
lom mi prooe nekakvi marci, a vrat mi se toliko
ukoio da je bio krut kao kakva daska. Ali ba sve
te pratee manifestacije su znak za spremnost i to
ba onog trenutka kada vrat ne moe da pomeri
ni za pedalj.
Raskopao je koulju i pokazao mi lea. Zategao
je vratne miie i miie na leima i rukama. Opazio
sam njihov savren sklad. Izgledalo je da mu je ba
seanje na taj dogaaj ponovo aktiviralo sve miie
na delu od trupa pa sve do glave.
U takvoj jednoj situaciji, nastavio je, uvek
mora da zatvori usta.
Okrenuo se prema don Huanu i upitao ga: Zar
nije tako?
Da, odgovorio je dan Huan, prilino mirno. Gr
koji zahvati telo kada se ovek nae u akama savez-
nika toliko je jak i gotovo uvek izaziva jedan snaan
trzaj, usled ega moe da doe do otkidanja jezika
ili ispadanja zuba. Tom prilikom, telo treba da je u
uspravnom poloaju, postojano na zemlji, sa no-
gama kao zarivenim u zemlju.
Don Henaro je ustao i pokazao mi pravilan po-
loaj tela: telo mu je bilo blago nakrivljeno u stranu,
prenosei tako jedan deo teine na kolena, koja su
imala ulogu teita, dok su mu ruke slobodno visile,
sa prstima blago savijenim. Izgledao je oputen, ali
ipak je seo na zemlju, u poloaju koji je odavao sa-
vrenu postojanost. Sedeo je tako jedno izvesno vre-
me, a kada sam pomislio da e i dalje da nastavi da
sedi, on se sasvim neoekivano bacio unapred i taj
pokret izveo jednim savrenim skokom, kao da mu
je neko za pete prikaio opruge. Njegov pokret bio
je toliko nagao, da sam se usled takve jedne neo-
ekivanosti sruio na lea, ali tek u trenutku kada
sam se sruio, stekao sam utisak da je don Henaro
zgrabio nekakvog oveka, ili neto to po svom obliju
podsea na oveka.
Ponovo sam se pridigao. Don Henaro je i dalje
nastojao da mu svaki mii na telu bude zategnut,
da bi odmah zatim, gotovo nasumice, olabavio sve
miie i vratio se na mesto gde je do malopre bio
i seo na zemlju.
Karlos je ba sada imao priliku da vidi tvoga sa-
veznika, primetio je don Huan onako uzgred, ali
on je jo slab i zbog toga se i sruio na zemlju.
Da li si ga zaista video? upitao je don Henaro,
krajnje naivno, nadimajui nozdrve.
Don Huan ga je uveravao da sam ga zaista video.
Don Henaro je ponovo skoio, ali ovog puta s
takvom silinom da sam se sruio na bok. Ovaj skok
je izveo tolikom brzinom da ja zaista nisam mogao
da kaem kako je uopte mogao da iz sedeeg polo-
aja skoi i doeka se na noge, u nameri da se nagne
unapred.
Obojica su se glasno nasmejali, ali veoma brzo
don Henarov smeh je poinjao da lii na urlik, go-
tovo isti kao to je bio urlik onog kojota.
Nemoj samo da misli kako i ti moe da skae
isto tako kao i don Henaro, da bi epao svog sa-
veznika, ree mi opominjujuim glasom don Huan.
Henaro skae izuzetno dobro, zato to mu njegov
saveznik pomae. Tvoj jedini i osnovni zadatak je da
se vrsto dri na zemlji, j er jedino tako moe da
odoli jakom udaru. Mora da bude prikovan za tle,
ba onako kako je to don Henaro radio, pre nego to
je skoio, da bi mogao valjano da skoi i uhvati
se ukotac sa saveznikom.
On, pre svega, mora da poljubi svoj medaljon,
umea se don Henaro.
Na to je don Huan s nekakvom pritvornom stro-
gou na licu rekao kako ja uopte nemam nikakav
medaljon niti bilo ta drugo nalik tome.
A ta je sa njegovim belenicama? navaljivao
je don Henaro. Moe, na primer, svoje belenice
da iskoristi u tu svrhu moe da ih stavi negde
ispred sebe, pre nego to skoi, isto tako te iste be-
lenice mu mogu posluiti i za odbranu od saveznika,
jer veoma su pogodne za udaranje.
avo da me odnese! rekao je don Huan, oi-
gledno krajnje iznenaen. Nikad nisam razmiljao o
tome. Kladim se da e to biti prva situacija u kojoj
e jedan saveznik biti sruen na zemlju udaren sves-
kom beleaka.
Onog trenutka kada je don Huan prestao da se
smeje i kada se don Henarovo urlikanje u prilinoj
meri stialo, sva trojica se naosmo u lepom ras-
poloenju.
Don Henaro, ta se dogodilo kada si epao svoga
saveznika? upitao sam.
Nastao je jedan strahoviti trzaj, odgovorio je
don Henaro, posle krae nedoumice. Izgledalo je kao
da sreuje utiske.
Nikada nisam ni mogao zamisliti da moe da
se desi neto nalik tome, nastavio je. Bilo je to
neto, neto, ne t o. . . neto to ne mogu da iskaem
reima onog istog trenutka kada sam ga zgrabio,
obojica se naosmo u nekakvom kovitlacu. Protivnik
je nastojao da me obre, ali ja mu nisam dopustio
da ostvari svoju nameru. Takvom vrtoglavom brzinom
i silinom smo se vrteli kroz vazduh da jednostavno
vie nisam mogao da gledam. Sve je bilo zamagljeno.
Mi smo se kovitlali i dalje, jo vie i vie, kao da
ne postoji nikakva nada da se zaustavimo. Ali posle
tog vrtoglavog kovitlan ja iznenada sam osetio da po-
novo stojim na zemlji. Opipao sam se. Protivnik me
nije ubio. Bio sam itav. Bio sam to glavom ja, ba
ja! Tada mi je bilo jasno da sam ja pobednik. I meni
je polo za rukom da jednom pobedim saveznika. Ska-
kao sam gore-dole oduevljen. Kakvog li oseanja!
Kakvo je to samo oseanje bilo!
Onda sam se osvrnuo i bacio pogled na okolinu
da bih video gde se nalazim. Okolina mi je bila ne-
poznata. Pomislio sam da me saveznik bacio takvom
silinom, da sam ja jednostavno leteo kroz vazduh i
pao na mesto koje je veoma daleko od mesta gde
smo se uhvatili ukotac i poeli da se kovitlamo. Ne-
kako sam se snaao u prostoru. Pomislio sam da moja
kua mora da se nalazi na istonoj strani, pa sam
zato i krenuo prema istoku. Jo je bilo veoma rano.
Dvoboj sa saveznikom nije trajao toliko dugo. Posle
kraeg vremena nabasao sam na jednu stazu i video
itavu gomilu mukaraca i ena kako mi idu u susret.
Bili su to Indijanci. Izgledalo mi je da to moraju
biti samo Indijanci iz plemena Mazatek. Zbili su se
oko mene i upitali me gde sam namerio. "Idem kui,
u Itlan", odgovorio sam im. "Da li si se pravilno upu-
tio?" upitao me jedan iz grupe. "Mislim da jesam",
uzvratio sam. "Zato me to pita?" "Zato to idui
ovim smerom nikada ne moe da doe u Itlan, do
Itlana moe da doe jedino ako krene potpuno
suprotnim smerom. Mi upravo idemo prema Itlanu",
javio se jo jedan glas. "Pridrui nam se!" rekoe svi
uglas. "Imamo i hrane sa sobom!"
Don Henaro je uutao i pogledao me s takvim
izrazom na licu kao da oekuje da mu postavim jo
neko pitanje.
Pa, dobro, ta se desilo? upitao sam. Da li
si im se pridruio?
Nisam, rekao je. Nisam im se pridruio, jer
oni u sutini nisu ni postojali. Shvatio sam to onog
istog trenutka kada su mi prili. Glasovi su im zvu-
ali nekako neobino, naroito onda kada su mi na
krajnje prijateljski nain ponudili svoju pratnju. Zbog
toga sam pobegao od njih. Zvali su me i molili da
se vratim. Njihova moljakanja su me prosto opsedala,
ali ja sam uprkos svemu, nastavio da beim od njih.
Ko su bili oni? upitao sam.
Ljudi, odgovorio je don Henaro odseno. Je-
dino tog dana oni nisu bili ljudi, oni jednostavno nisu
postojali.
Bili su poput utvara, objasni don Huan. Neto
slino avetima.
U prilinoj meri sam se oslobodio straha i sum-
nje, poto sam prevalio ve jedan deo puta nastavio
je don Henaro. Znao sam da se do Itlana moe
stii jedino ako se ide ovim putem i to ba u ovom
smeru. Odmah zatim, primetio sam na toj istoj stazi
dvojicu mukaraca kako mi se pribliavaju. Izgleda
da su i oni bili Indijanci iz plemena Mazatek. Za
njima se vukao magarac natovaren granama za potpalu
vatre. Proli su pored mene i promrmljali: "Dobar dan".
"Dobar dan!" rekao sam i nastavio dalje svojim
putem. Oni me ne udostojie nikakvom naroitom pa-
njom i nastavie svojim putem. Usporio sam hod i
onako bez nekog naroitog cilja, okrenuo sam se za
njima da bi ih pogledao. Odmicali su stazom, ne
uznemiravajui se zbog mog osvrtanja. Tada su, po
svoj prilici, bili stvarni. Potrao sam za njima i po-
vikao: "ekajte, ekajte!"
Zaustavili su magarca i postrojili se bono pored
magarca, jedan sleva, drugi zdesna, kao da uvaju
tovar.
"Izgubio sam se u ovim planinama", rekao sam
im. "Kojim putem se stie do Itlana?" Pokazali su u
smeru kojim su i sami ili. "Ima jo dosta da ide
da bi stigao do Itlana", rekao je jedan. "Itlan se na-
lazi iza ovih planina. Bie potrebno 4 ili 5 dana
da stigne do eljenog mesta." Odmah zatim su se ok-
renuli i nastavili svojim putem. Shvatio sam da su
to pravi Indijanci i poeo sam da ih molim da me
prime u svoje drutvo.
Jedno krae vreme smo ili zajedno. Jedan od
njih je ak skinuo tovar sa hranom i ponudio me.
Zaledio sam se od straha. Nain na koji mi je ponudio
hranu bee strahovito udan. itavo telo bee mi za-
pljusnuto talasom straha, zbog ega sam ustuknuo i
poeo da beim. Obojica su mi rekli da u, ukoliko
ne krenem sa njima, umreti u ovim planinama, i svoj-
ski su se trudili da me nagovore da im se pridruim.
Njihova moljakanja takoe poee da me opsedaju,
ali ja sam, bez obzira na sve, pobegao od njih, ula-
ui sve svoje sile da uspem u tome.
Nastavio sam da hodam. Znao sam da je put po
kome idem pravi put za Itlan i da te utvare poku-
avaju da me zavedu sa toga puta.
Susreo sam ih osmoricu. Oigledno je bilo da
im je sasvim jasno da je moja namera neopoziva. Sta-
jali su pored puta i gledali me moleivim oima.
Uglavnom nisu nita govorili, ali ene koje su bile
takoe u njihovom drutvu, ene koje su bile veoma
zanosne, molile su me. Neke su ak rasprostirale
hranu i mnogobrojnu robu na zemlji, kao da je pro-
daju, poput blagonaklonih trgovaca sa robom raspros-
trtom pored puta. Niti sam zastao, niti sam ih udo-
stojio pogledom.
Do kasno popodne stigao sam do jedne doline
koja mi se uinila poznata. Bila mi je nekako veoma
bliska, kao da sam je znao od davnina. Pomislio sam
da sam ovde ve bio jedanput, to me navelo na raz-
miljanje o tome da sam moda ve u junom delu
Itlana. Poeo sam da traim znake da bih se pra-
vilno orijentisao u prostoru i da bih, ukoliko je po-
trebno, malo korigovao pravac kretanja, kada se is-
pred mene stvori jedan mali Indijanac sa kozama
koje je, po svoj prilici, uvao. Bilo mu je negde oko
7 godina i bio je obuen isto onako kako su
mene oblaili kada sam bio u njegovim godinama.
U stvari, on me podseao na mene kada sam kao
dete uvao jedine dve koze svoga oca.
Posmatrao sam ga jedno vreme deak je mrm-
ljao neto sebi u bradu, isto kao to sam i ja imao
obiaj da inim, a onda je poeo da se obraa kozama.
U skladu sa mojim znanjem o uvanju koza, mogao
sam da zakljuim da je mali Indijanac bio veoma do-
bar uvar. Svu panju je usmerio na koze. Nije im
mnogo udovoljavao, ali zato nije ni bio surov prema
njima.
Odluio sam da ga pozovem. U trenutku kada
sam veoma glasno uzviknuo, on je prosto odskoio,
potrao prema stenovitom grebenu i poeo da izviruje
iza kamenih gromada. Izgledalo je da je spreman da
se poslui svim moguim sredstvima, samo da bi sa-
uvao ivu glavu. Dopao mi se. Izgledao je veoma
uplaen, ali, uprkos toj injenici, naao je dovoljno
vremena da sve svoje koze sakupi i ukloni ih van
opsega mog vidokruga.
Dugo sam mu dovikivao. Rekao sam mu kako
sam se izgubio i kako nisam znao kojim putem treba
ii da bi stigao u Itlan. Zamolio sam ga da mi kae
ime mesta gde se nalazimo, na ta mi je on rekao
da je ba ovo mesto ono u koje sam krenuo. Zbog
ovoga sam bio veoma srean. Shvatio sam da vie ne
lutam i poeo da razmiljam o moi koju poseduje moj
protivnik. Zaista sam duboko utonuo u misli, podstak-
nut samom injenicom o moi koja je potrebna da
itavo moje telo preleti toliko prostranstvo u jednom
deliu sekunde, kao brzima treptaja oka na primer.
Zahvalio sam se tom deaku i krenuo svojim
putem. S vremena na vreme, on bi izlazio iz svog skro-
vita i svoje koze izvodio na gotovo neprimetnu stazu.
Izgledalo je da staza vodi prema dolini. Pozvao sam
ga, i ovog puta nije pobegao. Poao sam prema njemu,
zbog ega je on bre-bolje skoio u bunje, istog onog
trenutka kada sam mu se pribliio. Pohvalio sam nje-
govu obazrivost i poeo da mu postavljam pitanja.
"Kuda vodi ova staza?" upitao sam. "Dole", odgo-
vorio je. "Gde ivi?" "Dole." "Ima li puno kua tamo
gde ivi?" "Ne, samo jedna," "Gde su ostale?" Deak
je pokazao u pravcu prema drugoj strani doline, veo-
ma ravnoduno, to, na kraju krajeva, i dolikuje de-
acima njegovog uzrasta. Poeo sam zajedno sa nje-
govim kozama da se sputam prema dolini.
"ekaj", rekao sam mu. "Veoma sam umoran i
gladan sam. Odvedi me tvojima."
"Ja nemam nikoga", rekao je malian, to me,
moram priznati, malo potreslo. Ne znam zato, ali
boja njegovog glasa dovela me u nedoumicu. Deak,
primetivi da sam u nedoumici, zaustavi se i okrenu
prema meni. "U kui nema nikoga", rekao je. "Ujak
je otiao, a njegova ena radi u polju. Ima dosta hrane.
U ogromnim koliinama. Hajde sa mnom."
Gotovo da sam se rastuio. I deak je takoe
bio utvara. Boja njegovog glasa i sva ta njegova sr-
danost su ga odale. Znao sam da su utvare svuda
oko mene i namera im je da me presreu na mom
putu ali uprkos toj injenici, ja se nisam plaio. Jo
sam bio sav utrnuo usled susreta sa saveznikom. Poe-
leo sam da se razbesnim zbog njega i utvara, ali nisam
se naljutio niti razbesneo, kao to sam nekada imao
obiaj da reagujem povodom njihovog prisustva, i
tako sam odustao od bilo kakvog pokuaja. Onda sam
poeleo da se rastuim, zato to mi se ovaj malian
veoma dopao, ali ni to mi nije polo za rukom, tako
sam odustao i od toga.
Izenada sam shvatio da zaista imam jednog sa-
veznika pred sobom i da vie ne postoji nain na
koji bi mi bilo koja utvara mogla naneti ikakvu tetu.
Sledio sam deaka, na putu prema dolini. Sve utvare
do sada znale su da se tako neoekivano i maltene
munjevitom brzinom ispree ispred mene, u nameri
da me nateraju da se survam u ponor, ali moja volja
bila je mnogo jaa od svih njih zajedno i od njihovih
ubilakih namera. Kad je proteklo jedno izvesno vreme,
one su to morale da osete, zbog ega su prestale da
mi dosauju. Neko vreme su jednostavno samo sto-
jale kraj puta s vremena na vreme znale su da se
bace prema meni, ali ja sam ih zaustavljao svojom
voljom, da bi konano prestale da me uznemiravaju.
Don Henaro je dugo utao.
Don Huan me pogledao.
ta se zatim dogodilo, don Henaro? upitao
sam ga.
Nastavio sam da hodam, ree on kao da se
takav odgovor po svemu sudei mogao i oekivati.
Izgledalo je da je okonao svoju priu i da vie
nita nije moglo da se doda.
Upitao sam ga da li sama ta injenica to su
mu ponudili hranu znai da su oni prevashodno ut-
vare. eleo sam da saznam to vie, i radi toga upitao
sam ga da li je to obiaj kod Mazateka da jedno-
stavno izbegavaju da priaju o hrani koju nose sa
sobom, ili imaju velikih tekoa oko nabavljanja hrane.
Rekao mi je da boja njihovog glasa, strastvena
elja za izmamljivanjem i zavoenjem i nain na koji
te utvare priaju o hrani nisu nita drugo do nji-
hova obeleja on je to dobro znao, jer mu je njegov
saveznik duhova pomogao da to uoi. Uveravao me da
bez pomoi saveznika on sam nikada ne bi mogao
da uoi sve te pojedinosti.
Da li su ti tvoji saveznici bili utvare, don He-
naro? upitao sam.
Ne, bili su ljudi.
Ljudi? Ali rekao si da su utvare?
Rekao sam da su nepostojei. Posle okraja sa
saveznikom, sve je postalo nestvarno.
Dugo smo utali.
Kakav je bio krajnji ishod celog tog dogaaja,
don Henaro? upitao sam ga.
Krajnji ishod?
Mislim kako si i kada si konano stigao u Itlan?
Obojica prasnue u smeh.
Znai, to je po tebi konaan ishod, primeti don
Huan. Dobro, hajde neka bude po tvome. Don He-
narov put nije imao konanog ishoda. Za njega nikada
nee biti konanog ishoda. Henaro je jo i sad na
putu prema Itlanu!
Don Henaro mi uputi nekoliko prodornih pogleda
i odmah zatim okrenu se tako da bi lake mogao
pogledom da obuhvati daleka prostranstva, ustremivi
pogled prema jugu pri tom.
Ja nikada neu stii u Itlan, rekao je.
Glas mu je odavao uverenost, ali i pored toga,
zvuao je tiho, gotovo kao mrmljanje.
Ali, ipak, oseam . . . oseam ponekad da me samo
jedan korak deli od mog odredita. Uprkos tom ose-
anju, ja nikada neu uspeti. Za sve vreme puta nisam
ak ni otkrio meni poznate znake, koje sam ve jed-
nom video, i dobro ih zapamtio. Ve due vremena
nita to postoji u ovom prostoru ne podsea na ono
to sam nekada video i to bi moglo da karakterie,
onaj davnanji, meni dobro poznat predeo.
Don Henaro i don Huan razmenie poglede. Nekak-
va seta im se prevlaila preko lica.
Na putu za Itlan nailazim samo na avetinjske
putnike, rekao je tiho.
Pogledao sam don Huana. Nisam shvatio ta je
don Henaro eleo da kae.
Na putu za Itlan, Henaro sree samo nekakva
bia liena sadrine, objasni don Huan. Hajde, na
primer, tebe da zamislimo kao utvaru. Ono to e te
tom prilikom karakterisati bie ljudska oseanja i
ljudske udnje. Zbog toga on kae kako uvek sree
avetinjske putnike na svom putu prema Itlanu.
Onako sasvim neoekivano, pade mi na um da
je don Henarovo putovanje samo jedna metafora.
Tvoj put u Itlan nije stvaran, rekao sam.
Stvaran je! umea se don Henaro. Putnici nisu
postojei.
Klimanjem glave pokazao je prema don Huanu i
rekao, postiui takvu intonaciju da mu je zaista polo
za rukom da toliko ubedljivo naglasi i stavi to do
znanja. On je jedini ko je stvaran. Svet je jedino
stvaran kada je on pored mene.
Don Huan se nasmei.
Henaro ti je ispriao svoju priu, rekao je don
Huan, prvenstveno zbog toga to si jue zaustavio
postojeu stvarnost, a i on deli miljenje sa mnom
da ti je polo za rukom da vidi, ali ti si takva bu-
dala da toga uopte i nisi svestan. Rekao sam mu da
si jedna od onih neizvesnih osoba, ali da e svakako,
kasnije ili ranije, videti. U svakom sluaju, kada sle-
dei put sretne saveznika, ako do takve prilike uopte
doe, morae da ga obori na zemlju i sve sile da
uloi kako bi ga ukrotio. Ako ti poe za rukom da
preivi prvi ok, to verujem da e ti poi za rukom,
budui da si jak i da ve ivi kao ratnik, nai e
se u jednoj nepoznatoj zemlji. A onda e, to je
sasvim prirodno i tipino za ljude, poeleti da krene
nazad, prema Los Anelesu. Ali put za Los Aneles
ne postoji. Ti se vie ne moe vratiti tamo. Ono to
si ostavio za sobom, izgubljeno je zauvek. Ali zato
e, naravno, biti arobnjak, ali ni to ti nee pomoi.
U ovom stadijumu, najvanija je injenica da sve ono
to volimo, mrzimo ili elimo, ostaje nepovratno iza
nas. Ali, uprkos toj injenici, jedino oseanja ostaju,
oseanja koja ne iezavaju i koja se ne menjaju, i
ba zbog toga arobnjak svaki put kada krene nazad,
zna da nikada nee stii do svoga odredita, jer zna
da ne postoji takva sila na zemlji, pa ak ni sama smrt
koja bi ga ponovo spojila sa mestom, stvarima i Iju-
dima koje je voleo. To je ono to ti je don Henaro
govorio.
Don Henarovo objanjenje imalo je mo jednog
katalizatora. Njegova pria je toliko uticala na mene
da me gotovo nevienom brzinom toliko potresla kada
sam poeo da je povezujem sa dogaajima iz vlastitog
ivota.
ta je sa ljudima koje volim? uptao sam don
Huana. ta e im se desiti?
Oni e ostati, rekao je.
Da li uopte postoji neki nain na koji bih mo-
gao ponovo da ih povratim? Da li bih mogao da ih
spasem i povedem sa sobom?
Ne, tvoj saveznik duhova e te zavitlati i tako
samog e te baciti u neke nepoznate svetove.
Ali ja bih mogao da se vratim u Los Aneles,
zar ne? Mogao bih da sednem na avion ili autobus i
tako se vratim u svoj grad. Los Aneles bi trebalo
da je jo i sada tamo, zar ne?
Naravno, rekao je don Huan glasno, smejui
se. I Manteka, Temekula i Tuson e takoe biti tamo
gde se i sada nalaze.
Isto tako i Tekate, dodao je don Henaro krajnje
ozbiljan.
I Piedras Negras i Trankvitas, produio je don
Huan smeei se.
Don Henaro je i dalje nabrajao imena, a isto
tako i don Huan, to je naravno uticalo da se do
krajnjih granica strasti zanesu igrom nabrajanja sme-
nih i neverovatnih imena gradova.
Sukob sa saveznikom i vitlanje kroz vazduh pro
menie tvoje miljenje o svetu, kazao je don Huan.
Takvo jedno miljenje je sutina svega, a kada se
miljenje kao takvo promeni, promenie se i sama
postojea stvarnost.
Podsetio me da sam mu jednom proitao pesmu
i da sam tu istu pesmu poeleo da mu izrecitujem.
Izrecitovao mi je nekoliko rei i podsetio me, povodom
ega sam se setio da sam mu ve jednom prilikom
itao pesme Huan Ramona Himenesa. On je mislio na
jednu s naslovom El Viaje Definitvo (Poslednje
putovanje). Izrecitovao sam je.
. . . Otii u. Ostae ptice. Pevae:
I moj zeleni vrt e ostati, vrt sa zelenim drvetom
i starim bunarom.
Bie jo popodneva sa nebom plavim i blagim
i zvona sa zvonika e zvoniti
kao to zvone ovog popodneva.
Ljudi koje sam voleo otii e
a grad e se obnavljati svake godine.
Ali moj duh tuan, lutae
u nekom tajnovitom uglu
mog vrta cvetnog.
O takvom oseanju je govorio don Henaro, re-
kao je don Huan. Da bi postao arobnjak, ovek mora
da osea svom silinom. ovek koji ume da osea ima
mnogo toga emu pripada i mnogo toga to mu je
drago ako nita drugo, ono barem stazu po kojoj
hoda
Ono to je don Henaro rekao u svojoj prii u
potpunosti je tano. Henaro je svoje emocije ostavio
u Itlanu. Njegov dom, njegov narod, sve stvari prema
kojima je oseao nekakvu obavezu. Evo ga sad kako
luta obuzet nekakvim bledim oseanjima i ponekad,
kako to on kae, maltene da je u Itlanu. Ta oseanja
koja njega sada proimaju zajednika su svima nama.
Za Henara to je Itlan, za tebe e to biti Los Aneles,
za mene .. .
Nisam eleo da mi don Huan kae koje je njegovo
mesto u koje eli da se vrati. Zastao je kao da je
proitao moje misli.
Henaro je uzdahnuo i izrecitovao poetne stihove
pesme.
Otii u. Ostae samo ptice.
Za trenutak sam osetio kako nas svu trojicu za-
pljuskuje talas agonije i nekakve neopisive usamlje-
nosti. Pogledao sam don Henara i shvatio da se u
njemu krije itavo more nereenih problema, slike
stvari koje je voleo i ostavio za sobom, jer i on je
jedan od onih koji poseduju svoj unutarnji emotivni
svet. Tog trenutka sam sasvim jasno osetio da su nje-
gova seanja navrla tolikom silinom da je sasvim malo
trebalo da pa granu na povrinu, zbog ega je don
Henaro bio na samoj ivici i trebalo mu je samo malo
pa da zaplae.
Kao munjom oinut, skrenuo sam pogled sa njega.
Don Henarova oseeajnost, njegova neopisiva samoa,
naterali su me da plaem.
Pogledao sam prema don Huanu. On je netremice
buljio u mene.
Jedino kao ratnik, ovek moe da istraje na stazi
spoznaje, rekao je. Jer umetnost ratnika je posti-
zanje ravnotee izmeu oseanja straha to si ovek
i oseanja divljenja to si ovek.
Zagledao sam i jednog i drugog, okreui se svaki
put i prema jednom i prema drugom. Iz oiju im je
zraila lucidnost i mir. Svojim ponaanjem stvorili
su atmosferu nostalgije koja je silno pritiskala, ali
u trenutku kada je izgledalo da e proliti itavo more
suza, uspeli su da zadre taj ogromni plimni talas.
Za trenutak sam pomislio da vidim. Video sam usam-
ljenost oveka, jasno sam je video u obliju jednog
ogromnog talasa koji se zaledio na korak-dva ispred
mene, zadran nevidljivim zidom jedne metafore.
I mene je obizimala tuga, i to tako silno, da sam
dospeo u stanje euforije. Zagrlio sam ih.
Don Henaro se nasmeio i ustao. Don Huan je
takoe ustao i neno me dotakao po ramenu.
Sada emo te ostaviti ovde, rekao je. Postupaj
onako kako ti misli da je najbolje. Saveznik e te
ekati na rubu ove doline.
Pokazao je u pravcu tamne doline u daljini.
Ako misli da jo nije pravo vreme, nemoj da
mu izlazi u susret, nastavio je. Nita se ne moe
postii prisiljavanjem. Ako eli da istraje, sve mora
da ti bude kristalno jasno, a i ti sam mora da ve-
ruje sebi, da jasno zna ta moe a ta ne moe.
Don Huan je krenuo svojim putem, ne osvrnuvi
se ni jedanput da me pogleda, ali se zato don Henaro
okrenuo nekoliko puta i pokretom glave i namigiva-
njem dao mi do znanja da krenem napred. Gledao
sam za njima sve dok ih daljina nije progutala, a
onda sam uao u kola i krenuo. Osetio sam da jo
nije pogodan as.