POVRTARSTVO

Prof. dr arko M. Ilin

LISNATO POVRE
Fam. Brassicaceae
Fam. Asteraceae
Fam. Chenopodiaceae
Fam. Apiaceae
Fam. Amaranthaceae
KOD SVIH SE U ISHRANI KORISTE LISTOVI, A KOD
KUPUSNJAA I TITONOA SE U ISHRANI PORED
LISTOVA KORISTE I DRUGI ORGANI.
TA SE TO JO KORISTI U ISHRANI?
LISTOVI KOD LISNATOG POVRA U ISHRANI SE KORSTE:
U SVEEM STANJU-KAO SLATA
-KUPUS
-GLAVIASTA I LISNATA SALATA
-RADI
-ENDIVIJA
-BLITVA
ZAIN
-LISNATI PERUN
-LISNATI CELER
VARIVO
-KUPUSNJAE
-SPANA
-NOVOZELANDSKI SPANA
-BLITVA
Fam. Brassicaceae
-Najire gajene vrste sa veoma velikim
arealom gajenja
-Zajednika karakteristika C
4
K
4
A
6
G
1
-Evolucijom su nastale uljane i povrtarske vrste
-U povrtarstvu najvei znaaj imaju
Brassica oleracea
Brassica napus
Raphanus sp.
U okviru vrste Brassica oleracea
najvei znaaj imaju kupusnjae:
Brassica oleracea var. capitata forma: alba
forma: rubra
Brassica oleracea var. sabauda
Brassica oleracea var. botrytis
Brassica oleracea var. gemmiferae
Brassica oleracea var. gongylodes
Brassica oleracea var. botrytiscymosa (var. italica)
Brassica oleracea var. acephala
Brassica chinensis
Brassica pekinensis
Brassica napus var. napobrassicae broskva
Brassica rapa rapiferae repa ugarnjaa
Raphanus sativus var. maior
Raphanus sativus var. radicula
Armoracia lapathifolia(Cochlearia rusticana) ren
POREKLO KUPUSNJAA
Brassica oleracea var. sylvestris
-Vodi poreklo sa obala Sredozemnog mora, Jadranskog,
Egejskog kao i sa obala Atlanskog okeana, Francuske,
jugozapadne Engleske, Irske i Severnog mora
Grupa najstarijih kultura
Stari Grci, Rimljani i Egipani su gajili kupus
Stari Sloveni su zatekli gajenje kupusnjaa
Kupusnjae se dele na:
Sredozemnu Mediteranea
Evropsku Europea
Azijsku Orijentalis
-Sredozemna i Evropska su nastale na obalama
Sredozemnog mora i Atlanskog okeana
(lisnati kelj, glav. kupus, kelj, karfiol, kelj pupar)
- Kupusnjae su dvogodinje i jednogodinje kulture
-Azijska grupa kupusnjaa
Nastala u Kini, Japanu i Koreji
To su jednogodinje ree dvogodinje biljke
- korienje pojedinih delova u ishrani (nain upotrebe)
- lekovita svojstva (ir eludca) U vitamin
- dekorativne svrhe
- mineralne materije (fosfor, kalijum, sumpor)
- eterina ulja (glukozid sinergin) ljut ukus
- sok visoko baktericidno svojstvo
80 2,6 1,3 10,2 PEKINKI KUPUS
101-200 *+ 1,8-3,6 2,4-3,9 *+ 13,9-23,1 *+ LISNATI KELJ
91 2,3 *- 1,5 8,4 *- KARFIOL
49-52 2,8-5,0 *+ 0,4-0,6 8,3-14,5 KELERABA
57-121 3,0-4,4 2,4-3,0 15,4-19,3 KELJ PUPAR
54-77 3,6-4,3 0,6-0,9 9,8-10,8 KELJ
65-81 3,6-4,2 0,4 10,0 CRVENI G. KUPUS
41-53 *- 3,9-4,5 0,2-0,4 *- 8,9 BELI G. KUPUS
VITAMIN C
mg/100 g
EERI SIROVI
PROTEINI
SUVA
MATERIJA %
VRSTA
HEMIJSKI SASTAV KUPUSNJAA
Energetska vrednost
Glaviasti kupus 1.415
Crveni kupus 1.268
Kelj 1.337
Keleraba 1.704
Karfiol 1.390
Kelj pupar 1.939
Lisnati kupus 2.951 dula
DINAMIKA RASTA I RAZVIA KUPUSNJAA
Klijanje i nicanje
Rast listova (faza rasada)
Intenzivno obrazovanje listova
Obrazovanje organa koji se koriste u ishrani
Obrazovanje cvasti
Cvetanje
Plodonoenje
Sazrevanje semena
Karfiol, pekinki kupus ove faze prolaze
u toku jedne godine, a ostale u toku dve godine
Dinamika rasta kupusnjaa
-intenzivni rast listova 20 40 dana nakon sadnje
-maksimum 50 70 dana od sadnje
-maksimalan prenik rozete, kod kupusnjaa koje
obrazuju glavicu, dostiu za 70 100 dana
Obrazovanje organa koji se koriste za ishranu zapoinje
10 20 dana pre nego li se formira 50% od maksimalne
mase listova
obrazovanje cvasti
cvetanje
obrazovanje plodova i sazrevanje plodova
BIOLOKE OSOBINE KUPUSNJAA
ZAHTEV KUPUSNJAA ZA TEMPERATUROM
KUPUSNJAE SU RELATIVNO OTPORNE NA NISKE t
0
C
OPTIMUM JE 18-20
0
C I
NIU NA 2-3
0
C, ALI SPORO
TADA NIU ZA 3-4 DANA
U FAZI KLICINIH LISTIA KUPUSNJAE
PODNOSE KRATKOTRAJNE MRAZEVE I DO 5
0
C
RASAD RASTE NA TEMPERATURI OD 5-8
0
C,
MADA JE OPTIMUM 12-17
0
C,
ODNOSNO KOD KARFIOLA 15-18
0
C
KALJEN RASAD PODNOSI POSLE SADNJE 5 DO 6
0
C
LOE KALJEN RASAD STRADA VE NA 2 DO 3
0
C
OPTIMALNA t
0
c ZA RAST KUPUSNJAA JE 15-18
0
C
VISOKE t
0
c PREKO 25
0
C NEGATIVNO UTIU NA RAST
U FAZI RAZVIJENE LISNE ROZETE KUPUSNJAE SU
NAJOTPORNIJE NA NISKE TEMPERATURE
RANE SORTE KUPUSNJAA POSEBNO KARFIOLA U
TEHNOLOJOJ ZRELOSTI SU OSETLJIVE
NA NISKE t
0
c 2 do 3
0
C
KASNE SORTE MOGU PODNETI MRAZEVE 5 DO 8
0
C
A NEKE SORTE KUPUSA I DO 17
0
C
OPTIMALNA TEMPERATURA ZA CVETANJE JE OKO 20
0
C
ZAHTEV KUPUSNJAA PREMA SVETLOSTI
biljke dugog dana
umereni zahtevi
najevi zahtev u fazi rasada
ZAHTEV KUPUSNJAA PREMA VODI
visoki zahtevi
rane sorte 60 70 % PVK
kasne sorte 70 80 % PVK
optimalna valanost vazduha 60 90%
ZAHTEV KUPUSNJAA PREMA ZEMLJITU
na svim zemljitima (izuzev izrazito lakih i peskovitih)
najpogodnija srednje teka
neutralna reakcije zemljita kupus, karfiol pH 6,5
keleraba blago kisela zemljita pH 5,5
keleraba ima najmanje zahteve za zemljitima
karfiol i pekinki kupus imaju najvee zahteve
PROIZVODNJA KUPUSA
MONOKULTURA
UTIE NA:
1.) FIZIKA, HEMIJSKA I
BIOLOKA SVOJSTVA
ZEMLJITA
2.) KOROVI
3.) TETOINE
4.) BOLESTI
TROPOLJNI
PLODORED
BAZIRA NA REAKCIJI
BILJAKA PREMA
UBRENJU STAJNJAKOM
KOD IZBORA PREDUSEVA
VODITI RAUNA O:
PRIMENJENIM
HERBICIDIMA
POSEBNO AKO SU
PREDUSEVI
RATARSKE KULTURE
ATRAZINSKI PREPARATI
PIVOT...
INTENZIVNI POVRTARSKI
PLODORED:
1. PREDKULTURA
2. GLAVNA KULTURA
3. NAKNADNA KULTURA
VIEGODINJE POVRE
KOD IZBORA PREDUSEVA
VODITI RAUNA DA:
KUPUS DOLZI NA PRVO
MESTO U PLODOREDU
DOBRI PREDUSEVI SU:
MAHUNARKE
KRASTAVAC
KROMPIR
TRAVE
ZA KASNU PROIZVODNJU
POGODNA SU:
STRNA ITA
RANI KROMPIR
LEGUMINOZE
VIEGODINJE POVRE
OSNOVNA OBRADA JE NA DUBINU
OD 20-25-30 cm
Zavisno od: 1-vremena izvoenja i
2-preduseva
PREDSETVENA PRIPREMA
UBRENJE KUPUSA
SA 10 t GLAVICA KUPUS IZNOSI:
UBRi SE SA 20-40 t/ha STAJNJAKA-ERNOZEM
40-60 t/ha STAJNJAKA NA LAKIM ZEMLJITIMA
OBINO SE UBRI SA:
VREME I DINAMIKA UNOENJA
50 15 50
Kg K
2
O Kg P
2
O
5
Kg N
130-140 80-100 120-130
Kg K
2
O Kg P
2
O
5
Kg N
KOD RANIH SORTI OVE KOLIINE SE MOGU UMANJITI
ZA 20-30 %
NAIN PROIZVODNJE KUPUSA
PROIZVODI SE IZ RASADA
MOE I DIREKTNOM SETVOM SEMENA
ZATO IZ RASADA?
RASAD RANOG KUPUSA ZA SADNJU DOSPEVA ZA 45-70 DANA
SREDNJE RANI ZA 35-50 DANA
KASNI ZA 30-40 DANA
RASAD KUPUSA SE SADI KADA IMA FORMIRANIH 5-6 LISTOVA
DOBRO RAZVIJEN KORENOV SISTEM
PROIZVODNJA KUPUSA IZ RASADA
mogunost rane proizvodnje kupusa
moe se proizvoditi i u regionima sa kratkom vegetacijom
mali utroak semena
laka nega u fazi rasada
Kupus se kod nas moe proizvoditi itave godine
Rasad ranog kupusa za sadnju dospeva za 45 70 dana
Srednje rani rasad za sadnju dospeva za 35 50 dana
Rasad kanog kupusa dospeva za 30 40 dana
VI-VII
VIII
X-XII
III-IV
V
VI-VII
TOPLI
TUNELI
MLAKI
TUNELI
OTVORENO
POJE
I-II
III
V
KONTINENT
X-III
V
VII-VIII
II-III
TUNELI
MLAKI
TUNELI
VI-VII
XII-I
MEDITERAN
VREME
POTRONJE
VREME
RASAIVANJA
MESTO
SETVE
VREME
SETVE
VREME PROIZVODNJE I BERBE
Rasad se sadi kada ima 5 6 dobro razvijenih listova
Rane sorte se sade na 50 x 30-40cm
Srednje rane sorte 60-70 x 50-60cm
Kasne sorte 60-70 x 50-60cm
AKO SE NE OSTAVE STALNI TRAGOVI
ZA SPROVOENJE REDOVNIH MERA NEGE I BERBE
USLED ESTIH PROHODA MOGU NASTATI TETE
STALNI TRAGOVI ZA PROLAZAK MEHANIZACIJE I PLATFORME ZA BERBU
NEGA KUPUSA
Pojava praznih mesta, ako nedostaje 10% biljaka
Meuredna obrada
Navodnjavanje 20 40 mm
Zatita od korova
Zatita od bolesti
Zatita od tetoina
BERBA KUPUSA
Prinos ranih sorti kupusa 20 30 t/ha
Srednje kasnih sorti 35 40 t/ha
Kasnih sorti 40 50 t/ha
PLATFORMA ZA BERBU KUPUSA
PLATFORMA ZA BERBU KUPUSA
BERBA KUPUSA
ISTOVAR KUPUSA
PRERADA KUPUSA
U 1 m
3
stane oko
400 kg kupusa
PROIZVODNJA KUPUSA DIREKTNOM SETVOM
Setva krajem aprila za srednje ranu proizvodnju
Krajem maja poetkom juna za kasnu proizvodnju
Dubina setve 1 2 cm
Seje se 1,5 kg semena/ha
Setva je na 60-70 x 50-60 cm
KELJ-Brassica oleracea var. sabauda
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE I MERE NEGE KAO KOD KUPUSA
KELERABA-Brassica oleracea var. gongylodes
KORISTI SE ZADEBLJALO STABLO-VARIVO ILI DODATAK JELIMA
10-12 % S.M.
6-7 % UGLJENIH HIDRATA
VISOK SADRAJ EERA
VISOK SADRAJ VITAMINA C
KVALITET ZAVISI OD SADRAJA CELULOZNIH VLAKANA
SLINIH JE ZAHTEVA ZA USLOVIMA
USPEVANJA DRUGIM KUPUSNJAAMA
OSETLJIVIJA JE NA
NISKE TEMPERATURE
KELERABA JE KRATKE VEGETACIJE, GAJI SE KAO PREDKULTURA,
MEUKULTURA I NAKNADNA KULTURA
DUINA VEGETACIJE JE 65-100 DANA
GAJI SE IZ RASADA A MOE I DIREKTNOM SETVOM SEMENA
OSNOVNE AGROTEHNIKE MERE KAO KOD OSTALIH KUPUSNJAA
IZUZETAK JE UBRENJE ORGANSKIM UBRIVIMA JER
DOLAZI DO PUCANJA ZADEBLJALOG STABLA,
ZATO SE UBRI MINERALNIM UBRIVIMA
UBRENJE KELERABE
80-100 70-80 80-100
Kg K
2
O Kg P
2
O
5
Kg N
TOKOM CELE
JESENI
JUL JUN JESENJA
PROIZVODNJA
JULI-AVGUST MAJ APRIL LETNJA
PROIZVODNJA
MAJ KRAJ MARTA POETAK
FEBRUARA
RANA
PROIZVODNJA
BERBA SADNJA RASADA SETVA SEMENA VREME
PROIZVODNJE
PROIZVODNJA KELERABE
RASAD SE SADI U FAZI 3-4 DOBRO RAZVIJENA LISTA
RASAD SE SADI NA MEUREDNO RASTOJANJE:
RANE SORTE NA:
25 x 25 cm ili
30 x 25 cm
RASTOJANJE ZA KASNE I KRUPNE SORTE KELERABE JE:
35 x 30 cm ili
40 x 30 cm
KOLIINA SEMENA KOD RANIH SORTI JE 800-1000 g
KOLIINA SEMENA KOD KASNIH SORTI JE 400-1500 g
KELERABA SE MOE PROIZVODITI DIREKTNOM SETVOM SEMENA
KAO SREDNJERANA I ZA KASNU PROIZVODNJU (NEMA RANE PROIZVODNJE)
RAZMACI IZMEU REDA KAO KOD PROIZVODNJE IZ RASADA, A U REDU GUSTO,
S TIM DA SE PROREDI NA 10 cm
POTREBNO JE 1,5-2,0 kg SEMENA/ ha
OSTALE MERE NEGE KAO KOD DRUGIH KUPUSNJAA
PRINOS RANIH SORTI 10-30 t/ha
PRINOS KASNIH SORTI 40-60 t/ha
P
R
O
I
Z
V
O
D
N
J
A

S
E
M
E
N
A

K
E
L
E
R
A
B
E
LJUSKA ILI SILIKVA I SEME
KARFIOL-Brassica oleracea var. botrytis
KARFIOL JE BOTANIKI JEDNOGODINJA BILJKA
DUGE VEGETACIJE 200-330 DANA, ZATO SE GAJI KAO DVOGODINJA VRSTA
ZA PROIZVODNJU SEMENA
IZUZETNOG JE KVALITETA
DIJETALNA HRANA ZA BOLESNIKE, STARIJE OSOBE I DECU
SPRAVLJAJU SE RAZLIITA VARIVA ILI ZA MARINIRANJE, SUENJE I ZAMRZAVANJE
ZAHTEV KARFIOLA ZA USLOVIMA USPEVANJA
U ODNOSU NA OSTALE KUPUSNJAE KARFIOL IMA IZRAENE ZAHTEVE
SEME KARFIOLA KLIJA VE NA 1C
OPTIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE SEMENA JE
20-25
O
C I TADA NIKNE ZA 5-8 DANA
OPTIMUM ZA RAST JE 18C
ZAHTEVA VISOKU VLANOST VAZDUHA 85 %
ZAHTEVA VISOKU VLANOST ZEMLJITA 80 % PVK
VISOKE TEMPERATURE PREKO 25C UZ SUU
NEGATIVNO UTIU NA KVALITET CVASTI
ZAHTEVA SREDNJE TEKA, BOGATA ZEMLJITA
DOLAZI NA PRVO MESTO U PLODOREDU
OBRADA DUBOKA DO 30 cm, POSTRNO 25 cm
UBRI SE SA 40-50 t/ha STAJNJAKA
SA 10 t PRINOSA IZNOSI:
UBRENJE KARFIOLA
70 25 60
Kg K
2
O Kg P
2
O
5
Kg N
130-140 80-100 120-130
Kg K
2
O Kg P
2
O
5
Kg N
UBRI SE KAO KUPUS OSETLJIV NA NEDOSTATAK MIKROELEMENATA I AZOTA
OD MIKROELEMENATA OSETLJIV JE NA NEDOSTATAK B I Mo
NA SLABO OBEZBEENIM ZEMLJITIMA HRANIVIMA I
ZA PLANIRANI PRINOS OD 15-30 t/ha UBRI SE SA:
18-25 170-200 200-260 65-100 160-210
Kg MgO Kg CaO Kg K
2
O Kg P
2
O
5
Kg N
PROIZVODI SE IZ RASADA
KVALITETAN RASAD SE PROIZVEDE ZA 5-6 NEDELJA
OD OKTOBRA
DO MARTA
AVGUST I
SEPTEMBAR
JUL ZIMSKA
PROIZVODNJA
MEDITERAN
SEPTEMBAR I
OKTOBAR
JUNU I JULU MAJ I JUN KASNA
PROIZVODNJA
JUN I JUL KRAJ APRILA MART SREDNJE RANA
PROIZVODNJA
JUN APRIL FEBRUAR RANA
PROIZVODNJA
BERBA SADNJA SETVA VREME
PROIZVODNJE
SADNJA KARFIOLA
60 cm X 40 cm
50 cm X 50 cm
MERE NEGE
KAO KOD OSTALIH KUPUSNJAA
SPECIFINE MERE NEGE-VEZIVANJE
-ZALAMANJE
BERBA KARFIOLA
PRINOS KARFIOLA JE 20-50 t/ha
P
A
K
O
V
A
N
J
E

K
A
R
F
IO
L
A
RAZRASTANJE CVASTI ILI RUE
RAZRASTANJE CVASTI ILI RUE
BROKOLA-Brassica oleracea var. botrytis-cymosa (italika)
RAZRASTANJE CVASTI ILI RUE
RAZRASTANJE CVASTI ILI RUE
KELJ PUPAR-Brassica oleracea var. gemmiferae
PROIZVODNJA SEMENA KUPUSA
Prostorna izolacija 2000m
Prinos semena 500 1.200 kg/ha
SALATA-Lactuca sativa L.
Salata je jednogodinja zeljasta, dikotiledona, lisnata
povrtarska vrsta iz familije Asteraceae-Glavoika.
Spada meu najstarije povre
prvi pisani podaci su iz III veka pre nae ere.
Salata vodi poreklo od divlje vrste Lactuca scariola
iji je geocentar porekla:-Srednja Azija
-Evropa
-Severna Afrika
Veliki proizvoai i potroai su:-SAD,
-Holandija,
-Francuka
Kod kulturnih formi salate razlikujemo 5 varijeteta:
1. Lisnata salata-Lactuca sativa sub.sp. sekalina sa 3 var.
var. foliosa
var. acephala
var. crispa
2. Salata za rezanje-Lactuca sativa var.acephala
3. Glaviasta salata-Lactuca sativa var. capitata
4. Salata marula ili Rimska salata
-Lactuca sativa var. romana sub.var. longifolia
5. parglasta salata-Lactuca sativa var. angustana sub.var.
asparagina
Kod nas se najvie gaje glaviaste forme salate
Zbog ega se salata gaji?
Gde se danas salata gaji?
Zbog male energetske vrednosti i
visokog sadraja bioloko vrednih i
zatitnih materija i to:
Mineralnih materija: K, Ca, P, Mg, Fe, Mn, Mo, Zn
Vitamina C, B
1
, B
2
, beta karoten, vitamin K
Proteina i niskog sadraja ugljenih hidrata
Pored toga salata sadri i tetne materije NO
3
i NO
2
Laktucin i Laktukopikrin
Jabune, Limunske i Oksalne kiseline
Hemijski sastav glaviaste salate
0,8-1,3 0,6-0,9 0,1-2,3 0,3-0,6 0,6-2,9 4,6-11,6
Mineralne
materije
Celuloza Ugljeni
hidrati
Masti Sirovi
proteini
Suva
materija
Sadraj u % na sveu materiju
Sadaj vitamina (mg/kg svee materije)
2,0 2,7-16,0 0,25-1,24 0,25-2,0 4,9-90,0
K -karoten B
2
B
1
C
Botanike osobine i sorte salate
Duina vegetacije je 30-60-90 dana
Nie za 6-8 dana
Morfoloke oznake
Do danas je registrovan velik broj sorti
za gajenje na otvorenom polju i u razliitim
tipovima zatienog prostora
Domae sorte-Novosadska majska maslen
-Vuka
-Univerzal
-Safir
Po vremenu proizvodnje razlikuju se:
Sorte za ranu proizvodnju sa neposrednim prekrivanjem
Sorte za prolenu proizvodnju bez neposrednog prekrivanja
Sorte za letnju proizvodnju
Sorte za jesenju proizvodnju
Sorte za zimsku proizvodnju
Sorte za jesenje-zimsku proizvodnju u zatienom prostoru
Po kvalitetu listova razlikuju se:
Maslenke ili puterice
Kristalke ili ledenke
BIOLOKE OSOBINE
Zahtev salate prema temperaturi
Bioloki minimum za nicanje salate je na temperaturi 2-3
0
C
Optimum je znatno vii i to:-u toku dana 18-20
0
C
-nou 8-12
0
C
Vegetativni organi 12-15
0
C
Generativni organi 20-25
0
C (vazduha) i zemljita 18-20
0
C
Kritina minimalna t
0
C za vegetativi rast je 2
0
C,
a kritina maksimalna t
0
C je 30
0
C
Mlade biljke dobro podnose niske t
0
C, 1-2
0
C,
kratkotrajne mrazeve i do 8
0
C,
sa starou biljke raste otpornost
na niske temperature
Salata ne podnosi visoke temperature
Stadijum jarovizacije prolazi na 2-5
0
C
Salata ne podnosi visoke temperature
Stadijum jarovizacije prolazi na 2-5
0
C
U kontrolisanim uslovima kakve prua zatieni prostor
treba obezbediti:-za nicanje 12-15
0
C
-u fazi sadnje i ukorenjavanja 12-14
0
C
-do kraja vegetacije t
0
vazduha do 15
0
C
i temperaturu zemljita do 8
0
C
Rane sorte stadijum jarovizacije prolaze za 10 dana
Letnje i kasne sorte stadijum jarovizacije prolaze za 20 dana
Zahtev salate prema svetlosti
Biljka dugog dana
Zahteva puno svetlosti i duinu dana od 10-12 h,
kod letnjih i kasnih sorti salata zahteva 12-16 h
Zahtev salate prema vodi
Optimum je 60-70 % od PVK i 70-80 % R.V.V.
Proizvodnja salate
Zahtev salate za zemljitem
Salata zahteva srednje laka do srednje teka zemljita
neutralne do slabo kisele reakcije pH 5,8
Plodored
II mesto, najee je prethodna, naknadna ili meukultura
Obrada zemljita
Za ranu proizvodnju, osnovna obrada je u jesen
na dubinu od 25-30 cm.
Za jesenju i ozimu proizvodnju osnovna obrada je
po skidanju prethodne kulture
UBRENJE SALATE
Sa 10 t prinosa salata iznosi:
ubri se sa:
Nain proizvodnje
1.Direktnom setvom semena
2. Iz rasada i to kao
prolena,
jesenja i
ozima kultura
77 13 33
Kg K
2
O Kg P
2
O
5
Kg N
100-120 60-100 60-100
Kg K
2
O Kg P
2
O
5
Kg N
Seje se na 20-30 cm X 10-20 cm
ili u 4-rede trake 50-60 X 10-20 X 10 cm
Dubina setve 1-2 cm
Potrebno 2-3 kg semena/ha
1. Direktnom setvom semena
Setva je u razliitim tipovima zatienog prostora
tokom februara-marta meseca
-kontejneri
-hranjive kocke
-jifi saksije
sa 2-3 g/m
2
semena ako se rasad proizvodi bez pikiranja ili
sa 5-6 g/m
2
semena ako se rasad proizvodi sa pikiranjem
Za 1 ha potrebno je 0,5-0,7 kg semena
2. Preko rasada
Sadnja je za 25-30 dana nakon setve za proizvodnju rasada
Za jesenju proizvodnju-setva je kraj jula, poetak avgusta,
sadnja je u septembru, a berba je u novembru
Ozima proizvodnja salate-setva je u avgustu,
sadnja je u oktobru, a berba u martu i aprilu
III-IV X VIII OZIMA
XI IX VII-VIII JESENJA
V-VI III-IV II-III PROLENA
BERBA SADNJA SETVA PROIZVODNJA
Prolena sadnja rasada je krajem marta poetkom aprila,
berba salate je u maju i junu
Sadnja je na 20-30 cm X 10-20 cm ili u
4-rde pantlike 50 cm X 20 cm X 10 cm
20-30 cm
1
0
-
2
0

c
m
50 cm
50 cm
20 cm
1
0

c
m
Nega salate
1-2 kultiviranja
zalivanje sa po 20-30 mm vode
2-3 puta
Fungicidi protiv plamenjae
Berba salate
Prinos-ozimih sorti 15 t/ha
-prolenih sorti 20-30 t/ha
-jesenjih 25-40 t/ha
Herbicidi protiv korova
-Kerb 50 wp 3-4 kg/ha,
-karenca 42 dana
Proizvodnja salate u zatienom prostoru
Vreme proizvodnje salate u zatienom prostoru
25.XI-24.XII
15.I-15.II
5-10.X
25.XI-25XII
5-10.IX
10-25. X
Objekti sa
grejanjem
20.X
10.XI
25.XII
25.iV
15.IX
25.IX
5. X
25.III
20.VIII
30.VIII
10.IX
1.III
Tuneli
i
Plastenici
bez grejanja
Sadnje Setve
Berba Vreme Objekat
PROIZVODNJA SEMENA SALATE
Fakultativno je samooplodna biljka
Prostorna izolacija 300 m
Prinos semena 500-800 kg/ha
SPANA-Spinacea oleracea L.
Spana je jednogodinja biljka kratke vegetacije
Tehnoloku zrelost dostie za 35-60 dana, a
Fizioloku zrelost za 120-300 dana
Belanevine 2,28 %
Fe, Ca, K
beta karoten
Oksalna kiselina
NO
2
i NO
3
Salata, varivo, prerada
Vodi poreklo iz Irana i Avganistana,
po drugima vodi poreklo od
divlje forme Spinacea tetranda,
divlji spana koji raste na Kavkazu.
U zapadnu Evropu je dospeo u XII veku.
Bioloke osobine spanaa
Zahtev spanaa za temperaturama
Nie na 3-4
0
C, optimum je 20
0
C.
Optimum za razvoj vegetativnih organa je 13-16
0
C,
a generativnih 25
0
C.
Kritina minimalna t
0
C je 1
0
C, a maksimalna 30
0
C
U fazi prvih listova biljka podnosi 6 do 8
0
C
Pod snegom i do 20
0
C
Zahtev spanaa za svetlou
Nema velike zahteve, spada u biljke dugog dana
Zahtev spanaa za vodom
Ima velike zahteve, visok transpiracioni koeficient
Optimalna vlanost zemljita je 60-70 % od PVK,
a vazduha 80-85 %
Proizvodnja spanaa
Zahtev spanaa prema zemljitu
Zahteva srednje teka, propustljiva strukturna i
plodna zemljita.
Stari povrtari su pomou spanaa odreivali
plodnost zemljita. Zahteva 6,5-7 pH
Plodored
Dolazi na drugo mesto u plodoredu
Obrada zemljita
Jesenja duboka ili po skidanju predkulture plitko oranje,
predsetvena priprema
ubrenje spanaa
Sa 10 t spana iznosi:
50 kg N 20 kg P
2
O
5
40 kg K
2
O i 20 kg CaCO
3
Zbog opasnosti od nakupljanja NO
3
ubri se sa:
80-100 kg N, P
2
O
5
, i K
2
O
Proizvodi se direktnom setvom semena
-Prolena
-Jesenja
-Ozima proizvodnja
Seje se na 20-25 cm X 3-6 cm ili u trake
40-50 cm X 15 cm X 3-6 cm
Potrebno je 25-30 kg semena po ha
Tehnoligija proizvodnje spanaa
Nega spanaa
Roneet 4-5 l/ha+Venzar 0,5 kg/ha
Navodnjavanje
Berba spanaa
Prinos 10-25 t/ha
Semenska proizvodnja spanaa
-prostorna izolacija 1000-1500 m.
Prinos semena 800-1200 kg/ha