Kompostiranje mali vodi za poetnike

5.00 / 5 5 1/5 2/5 3/5 4/5 5/5

4 votes, 5.00 avg. rating (99% score)

ORGANSKI otpad smee ili korisno dobro? Kada bismo sve otpatke u naoj posudi za smee razvrstali i odvojeno sloili, ustanovili bismo da organski otpad ini ak oko 30% ukupnog otpada u domainstvu. U organski otpad ubrajamo sav biorazgradivi otpad, npr. ostatke voa i povra, ljuske jaja, talog kafe, ostatke aja (s vreicama), biljne ostatke iz vrta i sl. Ugledajui se u prirodu, ljudi su od davnine takav otpad kompostiranjem pretvarali u korisno dobro. Kompostiranje je, naime, prastara metoda pretvaranja organskih ostataka tvari u plodni humus. Moemo je primeniti u vlastitom vrtu, a koritenjem prikladnog spremnika za kompostiranje ak i na balkonu. To je ujedno i najprihvatljiviji nain zbrinjavanja organskog otpada. Kompostiranjem iz organskog otpada nastaju vriedne organske tvari koje poboljavaju strukturu tla, pomau zadravanju vlage, tlo ine prozranijim, poveavaju mikrobioloku aktivnost tla, obogauju ga hranjivim sastojcima te poveavaju otpornost biljaka na tetoine i bolesti.

ZATO KOMPOSTIRATI ?
Kompostiranjem zatvaramo prirodni ciklus kruenja tvari u prirodi: od biorazgradivih otpadaka nastaju vredne organske tvari. Na taj nain odgovorno i aktivno sudelujemo u reavanju problema otpada, tj. sami recikliramo oko jednu treinu svojih otpadaka. Tako pridonosimo: - smanjenju volumena otpada i rastereenju odlagalita - smanjenju trokova odlaganja otpada - smanjenju oneienja tla, vode i vazduha - poveanju kakvoe tla - poveanju kakvoe okolia

KADA KOMPOSTIRATI?
Kompostirati moemo tokom cele godine. U zimskim mesecima aktivnost mikroorganizama i ostalih stanovnika kompostne hrpe smanjuje se zbog hladnoe, pa kompostnu hrpu moramo zatititi od prevelike vlage i hladnoe. Leti je moramo tititi od isuivanja i redovito proveravati vlanost.

GDE KOMPOSTIRATI?

Pre nego zaponemo s kompostiranjem, moramo odluiti na kojem mestu emo smestiti kompostite i na koji nain emo kompostirati. Kompostirati moemo u hrpi koja moe biti slobodnostojea (a) ograena drvetom (b), ciglom, icom (c),ili u specijalnim komposterima koje nudi trgovina.

ograen drvetom

u hrpi

ograen icom

Kompostiranje u hrpama
Najjednostavnije je da organski otpad sloimo na hrpu. Hrpa bi trebala biti visoka oko 1m -1,5m, isto toliko iroka, a duina hrpe ovisi o koliini materijala kojeg imamo na raspolaganju. Ako su vrt i okunica prostrani, rauna se da za kompostite treba odvojiti oko 10% povrine. U domainstvima s mal im brojem lanova i malom okunicom obino nema dovoljno biomaterijala za velike slobodnostojee hrpe, pa biootpad moemo smestiti u spremnike koje je lako izraditi od dasaka, ice ili cigle. Tako tedimo prostor, a vrtu i kompostitu osiguravamo uredan izgled. Za ovakav nain kompostiranja u vrtu moramo predvideti povrinu od najmanje 3- 4m2. Kompostiranje u hrpama omoguuje laki pristup kompostnom materijalu te lake preokretanje i kontrolu vlanosti i prozranosti. Nedostatak kompostne hrpe je u tome to zauzima vie mesta nego specijalni komposteri koje nudi trrgovina.

Ako nemamo vrta? Ako je vrt vrlo malen te nemamo mesta za kompostiranje u hrpama ili u spremnicima koje smo sami nainili, reenje je u specijalnoj posudi komposteru. Ako nemamo vrt, takav komposter moemo drati na balkonu ili u garai. .

KAKO KOMPOSTIRATI?
Ako imamo vrt i odluimo se za najjednostavniju i najjeftiniju metodu, tj. kompostiranje u hrpi, iz praktinih razloga dobro je predvideti mesto za dve hrpe te mesto za odlaganje suhog, drvenastog vrtnog otpada. Povrina koju e zauzeti kompostite ovisi o veliini vrta i okunice, a minimalna potrebna povrina iznosi 3-4m2 . U nastavku dajemo primer kompostiranja organskog otpada u domainstvu s malim vrtom. Na jednom mestu skupljamo zalihe suvog, drvenastog otpada iz vrta (lie, suvo prue, usitnjeno granje, granice) i drugi slini suvi otpad (piljevina, iverje). Taj otpad usitnimo i ostavimo da nam je uvek pri ruci za meanje s kuhinjskim otpadom. Tako reguliemo vlanost i poboljavmo strukturu otpada namenjenog kompostiranju (na slici je za tu svrhu predvien spremnik 1). Na mestu odreenom za kompostne hrpe stavimo podlogu od krupnijeg materijala (usitnjeno granje, granice, iverje).

Prva hrpa je privremena hrpa

(2): na nju stavljamo otpad kako nastaje u kuhinji i vrtu (svakodnevno ili nekoliko puta nedeljno). Pritom ga uvek meamo sa suvim, drvenastim vrtnim otpadom, pospemo s malo gaenog krea ili kamene praine ili pokrijemo tankim slojem zemlje kako bi se neutralizirali mirisi i spreilo skupljanje muica. Hrpu povremeno rastresemo vilama. Kad sakupimo dovoljno materijala, a najkasnije nakon 3 meseca, ovako prikupljeni organski otpad prebacimo na drugo mesto, tj. nainimo konanu kompostnu hrpu (3) koju ostavimo da dozreva. Pritom proverimo vlanost materijala, pobrinemo se za prozranost, hrpu pokrijemo (opirnije upute o uspenom kompostiranju nalaze se u nastavku). Kompostiranje tee dalje tako da otpad iz kuhinje i vrta nastavimo odlagati na opisani nain, na istom mestu (privremena hrpa 2). Najkasnije poslije tri meseca materijal s ove hrpe prebacimo na hrpu koja dozreva (3). P oeljno je prethodno rastresti materijal na hrpi 3, a tek onda na njega poloiti novi materijal s hrpe 2 i to tako da ih meusobno ne meamo. Hrpu pokrijemo i ostavimo da dozreva. Opisani nain kompostiranja pogodan je za domainstva s malim vrtom.U domainstvima s prostranim vrtom i okunicom, velike koliine organskog otpada omoguuju da se odmah sloi konana slobodnostojea hrpa, a novonastali biootpad slae se uz postojeu hrpu tako da se ona produuje ili se naini nova kompostna hrpa.Nain na koji e mo kompostirati biomaterijal ovisi, dakle, o veliini vrta i domainstva, o koliini organskog otpada, o povrini koju imamo na raspolaganju za kompostite, itd.

Ovisno o uvetima kompostiranja (vlaga, sastav meavine otpada, temperatura), nak on 6 12 meseci iz organskog otpada nastalo je prirodno gnojivo bogato hranjivim tvarima kompost.

TO KOMPOSTIRATI?

Kompostirati se moe sve to potie iz prirode i to preradom nije izgubilo prirodne osobine. Meutim, i tu postoje iznimke. Naime, neki se prirodni otpaci mogu bez problema kompostirati, drugi su manje poeljni, a ima i takvih kojima na kompostitu u vrtu uopte nije mjesto.

KOMPOSTIRATI SE SMEJU:
-otpaci iz vrta: pokoena trava, lie, uvelo cvee, korov, -stara zemlja iz -lonaca za cvee, usitnjeno granje, -kuhinjski otpaci: sirovi ostaci povra, kora krompira, ostaci -voa, kore agruma (usitnjene), talog kafe, ostaci aja, ljuske -jaja, -ostalo: ivotinjska dlaka, perje, male koliine papira, pepeo -drvenog ugljena ili drva, -neki organski otpaci teko se razgrauju pa se na -kompostite ne preporuuje stavljati velike koliine takvih -otpadaka. Tu spadaju: epovi od plute, ljuske oraha, eeri, -kosti . -otpaci iz vrta: osemenjeni korovi, lie oraha, bolesne biljke, -kuhinjski otpaci: otpaci kuhanih jela (privlae pacove), meso, -kosti -ostalo: velike koliine novinskog papira, asopisa u boji, -pelene, psei i -maji izmet, izmet uopte, ostaci duvana, -sadraj vreica iz usisivaa, -pepeo kamenog i mrkog -uglja te uglja za gril (zbog sadraja tekih metala) -Na kompostite nikako ne smemo stavljati otpatke koji sadre -hemikalije, -npr. stare lekove, ulja, plastinu ambalau, -bojeno-i impregnirano drvo, stiropor

KOMPOSTIRATI SE NE SMEJU:

OD BIOotpada DO KOMPOSTA. KAKO ? KOMPOSTIRANJE ZAPOINJE VE U KUHINJI

Ako organski otpad pripremimo za kompostiranje ve u kuhinji, tedimo mnogo vremena na kompostitu. Zato skupljamo samo otpatke koji se mogu kompostirati.Nadalje, to organske otpatke bolje usitnimo, bre e tei procesi razgradnje. Naime, mikroorganizmi tako dobijaju veu povrinu za svoju aktivnost. Zato: -sve otpatke usitnimo, -ljuske jaja zgnjeimo, -mokre otpatke ostavimo da se ociede, -tekue otpatke (ostatkesupa, umaka i sl.) ne stavljamo na -kompost. Kako bismo izbegli stvaranje neugodnog mirisa u -kuhinji, posudu u kojoj skupljamo kuhinjski otpad ne -pokrivamo, -posudu s organskim otpadom ne drimo na suncu, -posudu praznimo to ee, najbolje dnevno.

PO UZORU NA PRIRODU? KAKO?

kako osigurati dobre uvete za kompostiranje Razgradnja organskog otpada odvija se uz pomo mikroorganizama uz pri -sustvo kiseonika. Na uspenu razgradnju organskog otpada i na kakvou konanog proizvoda utiu: - sastav kompostnog materijala - optimalna vlanost kompostne hrpe - prozranost kompostne hrpe - temperatura u kompostnoj hrpi - usitnjenost materijala za kompostiranje

SASTAV KOMPOSNOG MATERIJALA

Kompostirati se mogu svi organski ostaci iz kuhinje, vrta, travnjaka, vonjakaOstatke iz kuhinje prikupljamo u plastinoj posudi. Posudu praznimo to ee, najbolje dnevno, a najmanje 2-3 puta tjedno. Biljne ostatke iz vrta odlaemo u blizini mesta gde emo postaviti kompostnu hrpu ili komposter. Pokoenu travu rairimo u tankom sloju da se prosui. Granje, drvenaste ostatke i suho lie sloimo odvojeno. Granje treba usitniti. Na taj nain organski otpaci iz vrta uvek su pri ruci kad ih trebamo meati s kuhinjskim biootpadom. Da bi mikroorganizmi u optimalnom roku razgradili organski otpad, moraju imati hranjive tvari, vodu i kiseonik u povoljnom omeru. Jednostavno pravilo glasi: zeleni, mekani biootpad bogatiji jevazduhom i hranjiv je, a suhi drvenasti ili slamnati sadri vie ugljendioksida i nije hranjiv . Biootpad bogat DUIKOM: kuhinjski biootpad (ostaci voa i povra, aja, talog kafe), vrtni biootpad (pokoena i prosuena trava, korov, ostaci biljaka i cvea ) Biootpad bogat UGLJIKOM: lie, granje (usitnjeno), slama, piljevina, iglice crnogorice Iskustvo pokazuje da meavina kompostnog materijala ima povoljne osobine ako se izmea oko dve treine vlanog, zelenog, hranjivog materijala i jednu treina smeeg, suhog,i manje hranjivog. -

organski otpad

osobine

drvenasti otpad iz vrta, npr. usitnjeno granje drvea i grmlja , pruenije hranjiv, suv, omoguuje bolju strukturu kompostne meavine zeleni, svei biomaterijal iz vrta, npr. pokoena trava,ostaci biljaka i cvea..hranjiv, srednje do vrlo vlaan kuhinjski biootpad, npr. ostaci povra, kora voa..hranjiv, vrlo vlaan do mokarlie drvea, slama nije hranjiv, suh pluto, ljuske oraha, eeri nije hranjiv, suh, teko razgradiv, omoguuje strukturiranje kompostne meavine

Vlanost
Optimalna vlanost veoma je vana za razgradnju biomaterijala. Ako kompostna hrpa sadri previe vlage, dolazi do trulenja. Premalo vlage, pak, zaustavlja procese razgradnje i pogoduje stvaranju plesni. Stoga valja pripaziti na slijedee: na mestu koje smo odabrali za kompostite ne smije se skupljati voda. Bilo bi dobro da je tlo na kojem namjeravamo smjestiti kompostnu hrpu blago nagnuto. podloga mora biti vodopropusna, donji sloj kompostne hrpe (debljine oko 20 cm) trebao bi se sastojati od drvenastog krupnijeg materijala (komadii granja, granica, prua, iverje), suvi materijal za kompostiranje treba navlaiti, a vlani mijeati sa suhim. u letnim mjesecima kompost e trebati povremeno vlaiti, a zimi zatititi od prevelike vlage, mesto za kompostnu hrpu trebalo bi biti zatieno od vetrova i jakog sunca. Drvee ili grmlje pruaju prirodnu zatitu od isuivanja ali i prevelikog vlaenja. Kompostnu hrpu moemo zatititi i materijalom koji proputa vazduh, a zadrava vlagu, npr. tankim sl ojem zemlje, slojem suve trave, lia, sena, vreama od jute, starim tepihom ili kartonom. vlanost kompostne hrpe moemo proveriti na sledei nain: iz dubine -hrpe treba uzeti neto kompostnog materijala. Kompostni materijal mora biti vlaan poput isceene spuve. Drugim reima, kad ga stisnemo u aku, iz njega ne smije cediti voda, a nakon otvaranja ake, materijal se ne rasipa nego ostaje u grumenu.

Prozranost kompostne hrpe

Dobra prozranost pridonosi boljem zagrevanju i broj razgradnji organskog materijala. Kompostite ne sme imati nepropusnu podlogu (beton, cigla, asfalt, drvo), a kompostnu hrpu slae se tako da se najpre stavi sloj krupnijeg materijala, npr. granja i granica. Tako se osigurava protok vazduha i u samom temelju hrpe. Ako za kompostiranje koristimo spremnik (npr. drveni sanduk ili staru metalnu bavu i sl.), on mora

imati otvore za vazduh. Neophodnu prozranost i rastresitost kompostne hrpe osiguravamo meanjem krupnijeg i sitnijeg, drvenastog i mekog (kuhinjskog) te suvog i vlanog materijala. Rastresanje kompostne hrpe takoer pridonosi boljoj prozranosti. Ako smo skupljali raznovrsni biomaterijal i hrpu nainili pazei na uravnoteeno meanje materijala, preokretanje nije nuno, ali je korisno. Hrpu preokrenemo posle tri meseca, ili najkasnije kad primjetimo da se vidno slegla. Prilikom preokretanja pazimo da materijal koji je bio na dnu hrpe doe na vrh, a onaj s rubova hrpe u sredinu i obrnuto. Tako emo sav materijal temeljno izmeati i prozraiti, a usput ga po potrebi moemo i navlaiti. Ako otpatke odlaemo kako nastaju (privremena kompostna hrpa), rastresanje se mora obaviti ee, tj. najmanje jedanput meseno.

Temperatura
U dobro sloenoj i vlanoj kompostnoj hrpi vrlo brzo dolazi do aktivnosti mikroorganizama pri emu se kompost zagreva. U sredini hrpe temperatura moe dosegnuti 50 70C. Zagrevanje komposta vano je jer se tako unitavaju seme korova, uzronici bolesti, tetoine, itd. Jedan od imbenika koji utie na temperaturu je i volumen kompostiranog materijala: da bi se podrao proces zagrevanja, hrpa mora biti visoka barem 80 -100 cm, te barem toliko iroka i dugaka. U kuanstvima s malim brojem lanova i malom okunicom teko je prikupiti dovoljno raznovrsnog materijala da bi se odjednom moglo nainiti hrpu optimalnih dimenzija. ee je sluaj da imamo rastuu kompostnu hrpu, na koju svakog dana ili nekoliko puta nedeljno stavljamo male koliine kuhinjskog i drugog biootpada. Vano je da se i ovde drimo pravila o meanju kuhinjskog (zelenog, vlanog) i vrtnog (suvog, drvenastog) otpada. Naime, ako na hrpu bacamo samo kuhinjski otpad, ne moemo oekivati dobre rezultate. Vano je takoer da ee rastresemo, proverimo vlanost i, naravno, pokrijemo. Kompostiranje manjih koliina organskog materijala ne omoguuje razvoj optimalnih temperatura jer se takve hrpe lake hlade. Ostali procesi razgradnje u maloj hrpi (uz optimalnu vlanost i prozranost) odvijaju se na slian nain kao kao i u velikoj. .

Usitnjavanje materijala
Materijal za kompostiranje treba usitniti, to vie, to bolje. Naime, mikroorganizmi lake obrauju meterijal na ranjenim, tj. otvorenim mestima. Osim toga, sitniji materijal lake se mea i preokree to pridonosi ubrzanju procesa razgradnje. Stoga kuhinjski biootpad usitnimo ve u kuhinji (npr. ljuske jaja treba zgnijeiti, koru voa i povra izrezati ili usitniti u male komadie, itd.). Otpad iz vrta ( lie, granje, biljke) usitnimo makazama ili sekiricom na duljinu od oko 5 cm ili jo sitnije. U domainstvima s velikom okunicom i velikim koliinama zelenog otpada (granje i sl.) posao usitnjavanja uvelike olakava motorna seckalica.

Pokrivanje kompostne hrpe

Mikroorganizmi u kompostu su iva bia prilagoena ivotu u tlu te stoga osetljiva na svjetlo. Zato kompost pokrivanjem titimo od svetla, ali i od preterane vlage u zimskim mesecima i letnjeg isuivanja. Kompostnu hrpu moramo zatititi materijalom koji proputa vazduh, a zadrava vlagu, npr. tankim slojem zemlje, slojem suve trave, lia, siena, vreama od jute, kartonom ili pak specijalno m pokrivkom koju se moe nabaviti u trgovini.

PRIRODNI OTPAD vraen PRIRODI

KADA? kada je kompost zreo?

Ovisno o vrsti i koliini kompostiranog materijala te uvetima kompostiranja, u roku od est meseci do godinu dana od biorazgradivog otpada nastao je kompost. Zreo kompost ujednaenog je izgleda; grumenast, tamnosmee do crne boje, mirie na umsku zemlju. U njemu ne prepoznajemo vie poetni biomaterijal, osim ponekih tee razgradivih delova, poput kotica voa, ljuski oraha, komadia drva. Nezreo kompost nema tamnu boju, kiselkastog je mirisa ili mirie na gljive. U njemu se mogu nai ostaci lako razgradivih tvari poput lia, ostataka povra i sl. Takav kompost mora jo neko vrijeme odleati. Najbolje je da ga preokrenemo i ostavimo da dozreva.

TEST ZRELOSTI
Da bismo bili sasvim sigurni je li kompost dozreo, moemo napraviti jednostavan test. U p litku zdelicu stavimo malo komposta. Zasemo seme koje brzo klija, npr. seme salate. Zdelicu ostavimo na svetlom mestu. Pazimo na vlanost (najbolje je vlaiti rasprivaem). Nakon nekoliko dana seme e niknuti. Biljke bi trebale niknuti ravnomerno i biti s vee, zelene, pravilnog rasta. Ako seme u kompostu nije isklijalo ili su biljice krljave, kompost nije zreo i morat e jo neko vrijeme otstajati.

PRIMENA KOMPOST
Zreo kompost poboljava strukturu i mikrobioloku aktivnost tla, stoga moe posluiti kao g nojivo ili kao sredstvo za poboljanje kvalitete tla. U prolee ili pre sadnje ili u razdoblju rasta i razvijanja biljaka, kompost pospemo po tlu i po mogunosti lagano izmeamo s povrinskim slojem zemlje. Kompost ne smemo duboko zakopati jer ga time guimo. Ako ga koristimo za uzgoj lonanica i balkonskog cvea, moramo ga u podjednakoj koliini mijeati sa zemljom iz vrta ili s lanjskom zemljom iz lonaca.

Tokom cele godine moemo u lonce dodavati malo komposta. Koliina komposta u povrtlarstvu ovisi o vrsti povra. Razliite kulture imaju razliite potrebe za hranjivi tvarima.

Velika potronja
(kupus, cvjetaa, rajica, krastavci, celer, poriluk, krumpir) 4-6 l komposta na 1 m2

Srednja potronja
(koraba, pinat, salata, repa, rotkva, argarepa, cvekla, enjak, luk) 2-4 l komposta na 1 m2

Mala potronja
(graak, pasulj, bob, zainsko bilje, ljekovito bilje) 1-2 l komposta na 1 m2

IMA LI PROBLEMA? Na kompostitu se skupljaju insekti

Muice i drugi posetioci komposta imaju dobar njuh. Vone muice npr. privlai miris vone kiseline koja nastaje u prezrelom vou, a takoer i u otstajalim biootpacima u kojima dolazi do vrenja. Ako su vremenski uveti dobri, tj. ako je vreme toplo i nema vetra, muice se veoma brzo razmnoavaju.

to uiniti?
Ako je mogue, biootpad valja staviti na kompostite dok je jo sve. Zakopa se lagano u ve postojeu hrpu, pospe s neto gaenog krea ili kamene praine ili pokrije tankim slojem zemlje ili zrelim kompostom. Na kompost ne stavljamo ostatke kuhanih jela, meso, kosti

Kompostna hrpa se ne zagreva U kompostnoj hrpi temperatura raste zbog aktivnosti mikroorganizama.
Mikroorganizmima je potrebna svea hrana koja se sastoje od dobre meavine razliitih kompostnih materijala. Osim toga, potrebna im je voda i kiseonik. Ako kompostiramo npr. male koliine zelenog otpada kojeg meamo s mnogo vrtne zemlje ili s mnogo drvenastog materijala, mikroorganizmi nee imati dovoljno svee hrane, pa e njihova aktivnost biti smanjena. Takoer, ako na kompostite stavljamo male koliine biomaterijala, ne moe se razviti optimalna toplota, jer mala hrpa nema sposobnost izoliranja i brzo se hladi. Razlog slabog zagrijavanja moe biti i u nepridravanju prav ila slaganja kompostne hrpe.

to uiniti?
Zagrevanje kompostne hrpe moe se potstaknuti rastresanjem i preokretanjem kompostiranog materijala. Kad rastresemo postojeu hrpu, umeamo svei biomaterijal. Povoljno e delovati dodavanje sveih otpadaka iz kuhinje ili pokoene trave. Male hrpe je dobro izolirati (pokriti i zatititi) da se toplota ne gubi, a pritom se uvek mora paziti da je osiguran protok vazduha tj. prozranost kompostne hrpe. Toplina je vana, ali kompostni materijal razgrauje se, dodue neto sporije, i na niim temperaturama. Vano je da je kompostna hrpa vlana i prozrana kako bi mikroorganizmi imali dobre uvete za ivot.

Kompostna hrpa zaudara

Kompost zaudara ako kompostni materijal trune. To se obino dogaa kad je kompostna hrpa prevlana. U takvim uvetima razvijaju se mikroorganizmi kojima za ivot nije potreban kiseonik, a kao posledica njihove aktivnosti u kompostu nastaje neugodan miris. esto se neugodan miris javlja ako na kompostite ne stavljamo svei biootpad nego ve napola izgnjijali.

TO UINITI?
Na kompost stavljamo po mogunosti svei organski otpad i pobrinemo se da je kompostna hrpa uvek dobro prozrana: vilama izmeamo sadraj hrpe. Ako je previe vlana, prevrnemo je i dodamo suvog materijala. Ponovno brzo sleganje hrpe i sljepljivanje materijala spreit emo dodavanjem krupnijeg drvenastog materijala (iseckano granje, granice, iverje).

Biootpad se ne razgrauje
Biootpad se razgrauje delovanjem mikroorganizama, a oni su aktivni samo ako imaj u povoljne uvete za ivot: dovoljno vazduha, vode i hrane, sve u povoljnom omeru. Stoga treba proveriti je li kompost prevlaan ili moda presuv. Kakav je omer razliitog biomaterijala? Moda smo odloili previe drvenastog, a malo zelenog materijala. Jesm o li materijal dovoljno usitnili? Ili moda oekujemo nemogue, npr. da se kora drvea ili debelo granje razgrade u kratkom vremenu?

TO UINITI?
Treba razmisliti da li je mikroorganizmima ponueno dovoljno hrane (kakav je odnos materijala bogatog duikom i onog bogatog ugljikom?) i je li materijal dovoljno usitnjen. Usitnjavanjem biootpada pospjeuje se njegova razgradnja. Treba osigurati optimalnu vlanost. U tu svrhu zatitimo kompostnu hrpu od isuivanja (smestimo je na zatieno mesto, pokrijemo je), a ako je suha, dodamo vode. Hrpa ne smije biti ni prevlana.

Kompost je mokar
Ako je kompost previe mokar razmislimo o sledeem: jesmo li odloili previe mokrog biootpada (npr. kuhinjski otpaci, pokoena trava), a malo suvog drvenastog materijala (npr. iseckano granje , granice, suvo lie, iverje)? Jesmo li kompostnu hrpu ostavili nepokrivenu na kii? Ako kompostiramo u komposteru, moda je vrsto zatvoren ili su otvori na stenkama zaepljeni te voda ne moe ishlapiti, nego se kondenzuje.

TO UINITI?
Treba preokrenuti hrpu i dodati suvog i krupnijeg drvenastog materijala (suvo lie, iseckano granje, granice). Tako u hrpi nastaju pore koje omoguuju protok vazduha. Kompostnu hrpu treba zatititi od kie. Pregled najvanijih PRAVILA za uspjeno kompostiranje Materijal za kompostiranje nikad ne stavljamo u rupu u tlu jer e zbog nedostatka kiseonika doi do trulenja i neugodnog mirisa. Kompost ne smetamo na kamenu, betonsku ili neku drugu nepropusnu podlogu. Kompostna hrpa mora biti u izravnom dodiru s tlom kako bi mikroorganizmi iz tla imali nesmetan pristup kompostitu. Na taj nain osiguravamo takoer oticanje suvine vode i prozranost hrpe.

Na mestu na kojem emo postaviti hrpu najpre poloimo sloj krupnijeg materijala, npr. granja i granica, prua, iverjadebljine oko 20 cm. Zatim nastavimo s odlaganjem pripremljenog biootpada. Pokoenu travu na hrpu stavljamo u vrlo tankom sloju zbog opasnosti od trulenja. Prethodno je ostavimo da se prosui. Organski otpad usitnimo i meamo, a svaki odloeni sloj moemo posuti vrtnom zemljom ili gotovim kompostom. To e pospeiti procese razgradnje kompostnog materijala. Otpatke koji bi mogli privui ivotinje ne stavljamo na kompost : meso, kosti, ostatke kuhanih jela Mikroorganizmima je potrebna vlaga. Kompost odravamo umereno vlanim. Previe vlage je tetno. U takvim uvetima mikroorganizmima nedostaje kiseonika i oni ugibaju. Kompostnu hrpu pokrijemo. Tako podravamo zagrevanje i spreavamo gubitak vlage ili pak preterano vlaenje u zimskom razdoblju. Komopostnu hrpu povremeno rastresemo ili preokrenemo.