MATEMATIKA

I
BIBLIJA
 Naslov originala:

Bible Numerics
by
Ivan Panin

Izdaje: Centar za prirodwa~ke studije (CPS)

Prevod i obrada: CPS
[tampa: Lion
Tira`: 1.000
Distribucija: CPS, 063/7704-265
MATEMATIKA
I
BIBLIJA
Apsolutni matemati~ki dokazi o
bo`anskoj nadahnutosti Biblije

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

239
22.013

PANIN, Ivan
Matematika i Biblija : apsolutni
matemati~ki dokazi o bo`anskoj nadahnutosti
Biblije / Ivan Panin ; [prevod CPS]. -
Beograd : Centar za prirodwa~ke studije
(CPS), 2002. - 65 str. ; 21 cm
Ivan Panin
Tira` 1 000.

ISBN 86-84245-03-2

COBISS-ID 101745164
 Predgovor

Od sredine 1 9. veka pa sve do danas, vodi se velika nau~na

debata po pitawu nastanka sveta u kome `ivimo. Oni koji su
bili zainteresovani za ovo pitawe mogli su da se upoznaju sa
obiqem nau~nih podataka koji nedvosmisleno pokazuju da ovaj
svet ima svog Tvorca i da nikako nije mogao da nastane sam od
sebe, slu~ajnim procesima, kako tvrdi teorija evolucije.
Iako je savremeni ~ovek odu{evqen razvojem nauke i
tehnologije, dovoqno je oti}i malo u prirodu i uveriti se da su
`ivi sistemi na mnogo vi{em nivou slo`enosti od bilo kog
~ovekovog nau~nog “izuma“. Jedan najobi~niji mrav je milijar-
dama i milijardama puta slo`eniji sistem od bilo kod savre-
menog modela automobila. Jedna muva ili komarac je ~udo
tehnologije u pore|ewu sa bilo kojim avionom ili svemirskim
brodom. Informacija zapisana u genima najprostije bakterije je
nebrojeno puta slo`enija od bilo kog kompjuterskog programa.
Ukratko, sistemi koje ~ovek pravi, uz pomo} svoje “napredne
tehnologije“, pokazuju se kao izuzetno prosti i trivijalni u
pore|ewu sa sistemima koje pronalazimo u prirodi.
I kao {to je o~igledno da jedan kompjuter ili svemirski brod
ima svog konstruktora, isto tako je o~igledno da mnogo
slo`eniji sistemi, koje pronalazimo u prirodi, imaju svog
Konstruktora. Iz tog razloga, otac mikrobiologije, Luj Paster,
jednom prilikom je izjavio: “Ja sam toliko prou~avao prirodu da
verujem u Boga kao bretonski seqak, a da sam jo{ malo vi{e
prou~avao prirodu verovao bih u Boga kao bretonska seqanka!”
(Breton je selo u Francuskoj poznato po religioznim qudima, a
pogotovo `enama.)
Kada se uverimo da ovaj svet ima svog Tvorca, slede}i korak
jeste da otkrijemo ko je taj Tvorac, i kona~no, da ga upoznamo.

5
Bilo bi nelogi~no da ovaj svet ima svog Tvorca, a da On }uti.
Ali, ako On govori - gde govori?
Ako prihvatimo definiciju nauke - “nauka je primewena logi-
ka” - onda kori{}ewem nauke mo`emo da potvrdimo da se
Tvorac otkriva u kwizi koja se zove Biblija. Biblija je prepuna
istorijskih izve{taja koji mogu nau~no da se testiraju.
Naro~ito je prvih 11 poglavqa Biblije podlo`no nau~nom testu,
po{to je u wima dat izve{taj o stvarawu sveta i dramati~nim
doga|ajima koji su se desili u prvih 2.000 godina od Stvarawa.
Na temu nau~ne opravdanosti Biblije objavqeno je mnogo
kwiga i nau~nih radova. (Neke od tih publikacija mogu se vide-
ti u katalogu na kraju ove kwige.) ^iwenica je, tako|e, da su
qudi koji su postavili temeqe nauci, kao {to su bili Wutn,
Paster, Mendel, Faradej, Kepler i drugi, bili religiozni i da
su prihvatali Bibliju kao pisano otkrivewe samog Tvorca.
Praksa je pokazala da se danas veoma mali broj qudi upu{ta
u otvoreno odbacivawe postojawa Tvorca. Tako|e, sve je mawi
broj nau~nika koji se usu|uje da kritikuje biblijski izve{taj,
po{to je koli~ina nau~nih ~iwenica koja podupire Bibliju
zaista ogromna.
Posledwa “odstupnica” onih koji odbacuju pravu religiju
jeste osporavawe autenti~nosti Biblije. Dakle, oni priznaju da
postoji Tvorac, da Biblija jeste Wegovo pisano otkrivewe, ali
da tekst Biblije nije potpuno pouzdan, da je izmewen tokom
vekova, i da Biblija ne mo`e biti pouzdan kriterijum ~ovekove
moralnosti i odnosa prema Tvorcu.
Ciq ove kwige je da poka`e da je Pisac Biblije sa~uvao svoje
Pisano Otkrivewe, da je ono ostalo nepromeweno tokom mnogo
vekova od kako je napisano, i da postoje “apsolutni matemati~ki
dokazi” koji to potvr|uju.
Pre nego {to krenemo u analizu ovih matemati~kih dokaza,
ukratko }emo se osvrnuti na “bibliografski test” koji je tako|e
veoma va`an u potvr|ivawu autenti~nosti Biblije.
Biblija ima u sebi 66 kwiga. Neke od ovih kwiga su pisali
isti autori, tako da Biblija ima oko 40 autora. ^iwenica je da
danas ne postoje originalni dokumenti koje su pisali autori
Biblije. Zato se postavqa va`no pitawe: Po{to ne posedujemo
originalna dokumenta, da li je na{ sada{wi tekst zasnovan na
verodostojnim kopijama? Drugim re~ima, kako znamo (a) da nisu
postojale izmene ili gre{ke u prepisivawu tokom godina i (b)
6 7
da nisu postojala tajna dogovarawa (sa ciqem da se izvr{i pre-
vara) me|u onima koji su posedovali prve kopije originala?
Bibliografski test odgovara na nekoliko pitawa:
1. Koliko postoji kopija originalnih dokumenata? Da bismo
otklonili svaku sumwu, neophodno je imati {to vi{e kopija.
2. Koliki je vremenski razmak izme|u pisawa originala i
prve kopije? Ako su prve kopije koje posedujemo napisane vi{e
stotina godina posle originala, moglo je do}i do mnogih prome-
na za koje nismo znali. Kratki vremenski interval pove}ao bi
sigurnost u verodostojnost kopija.
3. Gde su kopije na|ene? Ako su sve kopije do{le iz jednog
mesta, argument u prilog zavere je mogu}. Me|utim, ako su one
potekle iz razli~itih mesta, udaqenih geografski i vremenom,
zavera je bespredmetna.
4. Kakva neslagawa postoje me|u kopijama? Ako su kopije
dokumenata ispuwene zna~ajnim razlikama, onda nije mogu}e
ta~no znati {ta je autor originala napisao. Me|utim, ako nema
odstupawa ili su ona minorna (slovne gre{ke i sli~no), onda je
proces prepisivawa tokom godina bio veran originalu.
Koji se odgovori mogu ponuditi na ova pitawa? Ako primeni-
mo bibliografski test na dela kao {to su Galski ratovi od
Julija Cezara, Istorija od Tacita ili Ilijada od Homera, i
onda ga primenimo na Bibliju (Stari i Novi zavet), uo~i}emo
neverovatnu razliku (videti tabelu na slede}oj strani).
Uo~i}emo, najpre, da danas postoji preko 24.000 delimi~nih
ili kompletnih kopija Novog zaveta. Nijedan drugi dokument iz
starih vremena ne dolazi ni blizu tako velikom broju kopija.
Homerova Ilijada je druga sa svega 643 postoje}e kopije. Kopije
drugih starih klasi~nih dela toliko su retke da bi 20 kopija
bio veliki broj za wih. Kao dodatak kopijama Novog zaveta pos-
toji preko 86.000 kopija tekstova Novog zaveta od strane ranih
crkvenih otaca. Kroz sve te citate ceo Novi zavet se mo`e
rekonstruisati iz tog materijala koji datira iz vremena koje je
kra}e od 200 godina posle Isusovog dolaska.
Kopije Novog zaveta nisu superiorne samo broj~ano, ve} je i
vremenski raspon izme|u originalnih dokumenata i wihovih
kopija jo{ jedna zna~ajna ~iwenica. Nasuprot Budi, ~ije su re~i
zapisane 500 godina posle wegove smrti, sve kwige Novog zave-
ta bile su napisane 40-65 godina nakon Isusove smrti. Prva
kopija Novog zaveta poti~e iz 1 25. godine na{e ere. Ako upore-
 dimo, Homerova Ilijada ima vremenski raspon od 500 godina
izme|u vremena pisawa i najstarije kopije. Dakle, nijedna
BIBLIOGRAFSKI DOKAZ kwiga iz starine ne mo`e se uporediti sa Novim zavetom, po
broju kopija ili vremenskom razmaku izme|u originala i kopije.
Tako|e, treba zapaziti da su ove kopije prona|ene na
Autor Datum Prva Vremenski Broj
razli~itim mestima i stranama sveta: Egipat, Izrael, Sirija,
dela pisawa kopija raspon kopija
Turska, Gr~ka, Italija. Razli~ite lokacije ~ine zaista te{kom
teoriju zavere.
Cezar 1 00-1 44 p.n.e. 900 n.e. 1 000 g. 10
[ta mo`emo re}i o neslagawima ili odstupawima me|u
kopijama Novog zaveta? Istina je da postoje neka odstupawa
Platon 427-347 p.n.e. 900 n.e. 1 200 g. 7
izme|u hiqada dostupnih kopija. Me|utim, kriti~ari, pa ~ak i
oni koji nisu nakloweni Bibliji, priznaju da su razlike veoma
Tacit 1 00 n.e. 11 00 n.e. 1 000 g. 20
male (spelovawe, razlike u frazeologiji, redosled re~i, itd),
a savremeni prevodi uo~avaju te razlike. Ali, sigurno je da
Plinije M. 61-11 3 p.n.e. 850 n.e. 750 g. 7
nijedno od ovih minornih odstupawa ne uti~e na na{u religiju.
Kada je pitawu Stari zavet, treba ista}i da su posebno
Tukidit 460-400 p.n.e. 900 n.e. 1 300 g. 8
pripremqeni qudi, poznati kao “masoreti” (hebr. “prenosioci”),
bili zaposleni na prepisivawu kwiga Starog zaveta. Masoreti
Svetonije 75-160 n.e. 950 n.e. 800 g. 8
su bili veoma religiozni i ~inili su sve da elimini{u gre{ke.
Oni su sledili striktnu jevrejsku tradiciju koja je nalagala
Herodot 480-425 p.n.e. 900 n.e. 1 300 g. 8
koliko stubaca i linija mo`e biti na jednoj stranici, sa obave-
zom brojawa svake linije, slova i re~i da bi prona{li gre{ku.
Sofokle 496-406 p.n.e. 1 000 n.e. 1 400 g. 1 93
Ako bi kopija imala samo jednu gre{ku, bila bi uni{tena. Zbog
toga je Stari zavet sa~uvan u prvobitnom obliku.
Catul 54 n.e. 1 550 n.e. 1 600 g. 3
Do 1 947. godine, najstarija kopija Starog zaveta bio je
masoretski tekst koji je datirao iz oko 900. godine nove ere.
Euripid 480-406 p.n.e. 11 00 n.e. 1 500 g. 9
Ali, 1 947. godine, u mestu Kumran, pored Mrtvog mora u Izraelu,
prona|eni su dokumenti poznati pod imenom Svici sa Mrtvog
Demosten 383-322 p.n.e. 11 00 n.e. 1 300 g. 200
mora. Mnogi od tih svitaka poticali su iz 200. godine pre nove
ere, {to ih je u~inilo 1 . 1 00 godina starijim od, u to vreme naj-
Aristotel 384-322 p.n.e. 11 00 n.e. 1 400 g. 49
starijeg poznatog masoretskog teksta. Sadr`aj Svitaka sa
Mrtvog mora je doslovno isti sa do tada najstarijim masoret-
Aristofan 450-385 p.n.e. 900 n.e. 1 200 g. 10
skim tekstom, a oba su identi~na sa prevodima u na{im
Biblijama.
Homer 900 p.n.e. 400 n.e. 500 g. 643
Na taj na~in, bibliografski test sna`no podupire tvrdwu
da je Biblija koju posedujemo autenti~na.
Novi zavet 40-100 n.e. 1 25 n.e. 25 g. 24.000
Kao kona~ni dokaz po pitawu autenti~nosti Biblije slede
matemati~ka otkri}a iznesena u ovoj kwizi.
Stari zavet 400 p.n.e. 200 p.n.e. 200 g. neko-
liko Izdava~

8 9
 Izazov

Tog dana, 1 9. novembra 1 899, jedan ~ovek se suo~io sa iza-

zovom. Nekoliko sedmica ranije, magazin New York Sun je posve-
tio dobar deo jedne stranice svog nedeqnog izdawa diskusiji o
istinitosti Biblije. Tog datuma je od{tampano jedno pismo
nekog V. R. L. u kojem je on negirao biblijsku religiju koriste}i
~esto pobijane “argumente” i izazivao “nekog {ampiona religije
da u|e u arenu ~asopisa New York Sun ” , i da ponudi ~itaocima
neke ~iwenice u odbrani Biblije. Ivan Panin, autor ovog tek-
sta, nije video magazin New York Sun godinama, ali na wegovom
putu iz Ju`nog Fremingema u Grafton, Masa~usec, jedna kopija
magazina New York Sun od tog datuma, ostavqena na praznom
sedi{tu u vozu, pala mu je u ruke. Na taj izazov odgovoreno je
slede}im pismom.
To pismo je ponovo {tampao Ivan Panin u jednom pamfletu od
nekih 50 strana, sa gr~kim tekstom biblijske kwige Jevan|eqe
po Mateju, 1. poglavqe, 1 - 1 7 . stih, i re~nikom za wega, koji je
omogu}avao pismenom ~itaocu da proveri wegove tvrdwe. Sledi
tekst pisma, a kasnije i pamfleta:

“Gospodine uredni~e, u dana{wem broju magazina New York

Sun gospodin V. R. L. poziva nekog ’{ampiona religije da u|e u
arenu ~asopisa New York Sun i da mu ponudi neke ~iwenice’.
Iznosim samo neke ~iwenice:
1 ) Prvih 1 7 stihova Novog Zaveta sadr`e Hristov rodoslov.
On se sastoji iz dva glavna dela: stihovi 1 - 11 pokrivaju period
od Avrama, oca izabranog naroda, do Ropstva, kada su oni izgu-
bili nezavisnost. Stihovi 1 2 - 1 7 pokrivaju period od Ropstva
do obe}anog Spasiteqa, Hrista.
Ispitajmo prvi deo ovog rodoslova.

10 11
 Wegov re~nik ima 49 re~i ili 7h7. Ovaj broj je sam sedam
(osobina 1 ) sedmica (osobina 2), a zbir wegovih ~inioca su 2
sedmice (osobina 3).
Od ovih 49 re~i, 28 ili 4 sedmice po~iwu samoglasnikom, 2 1
ili 3 sedmice po~iwu suglasnikom (osobina 4).
Daqe, ovih 49 re~i tog re~nika imaju 266 slova, ili
7h2h1 9=7h38. Ovaj broj je po sebi 38 sedmica (osobina 5), a zbir
wegovih ~inioca je 28, ili 4 sedmice (7h2h1 9=266; 7+2+1 9=28)
(osobina 6), dok je zbir wegovih cifara 1 4, ili 2 sedmice (266;
2+6+6=1 4) (osobina 7).
Od ovih 266 slova, 1 40 ili 20 sedmica su samoglasnici, a 1 26
ili 1 8 sedmica su suglasnici (osobina 8).
To zna~i, kao {to je broj re~i u tom re~niku proizvod broja 7,
tako je i broj wegovih slova proizvod broja 7; upravo kao {to je
zbir ~inioca broja re~i proizvod broja 7, tako je i zbir ~inioca
broja wegovih slova proizvod broja 7. I upravo kao {to je broj
re~i izme|u samoglasni~kih i suglasni~kih re~i deqiv sa bro-
jem 7, tako je i wihov broj slova, izme|u samoglasnika i suglas-
nika, deqiv sa sedmicama.
Daqe, od ovih 49 re~i, 35 ili 5 sedmica javqaju se vi{e od
jednom; a 1 4, ili 2 sedmice javqaju se samo jednom (osobina 9);
sedam wih se javqa u vi{e od jednog oblika, a 42 ili 6 sedmica
javqaju se samo u jednom obliku (osobina 1 0).
Me|u delovima teksta, ovih 49 re~i su podeqene ovako: 42
ili 6 sedmica su imenice, 7 nisu imenice (osobina 11).
Od imenica, 35 ili 5 sedmica su vlastite imenice, 7 su
zajedni~ke imenice (osobina 1 2).
Od vlastitih imenica, 28 su mu{ki preci Hrista, a 7 nisu
(osobina 1 3).
[tavi{e, ovih 49 re~i su raspore|ene ovako: re~i koje
po~iwu slovima alfa-epsilon (a-e) ima 21 ili 3 sedmice; zeta-
kapa (z-k) 1 4 ili 2 sedmice; mi-hi (m-x) tako|e 1 4 (slovima l, y i
w ne po~iwe nijedna od ovih re~i). Nijedne druge grupe sedmica,
koje se zaustavqaju na kraju jednog slova, ne mogu se napraviti
pomo}u ovih 49 re~i; grupe sedmica se zaustavqaju samo na ovim
slovima i ne na drugima. Slova alfa, eta, zeta, kapa, mi, hi su
slova 1, 5, 6, 1 0, 1 2, 22 gr~kog alfabeta, a zbir ovih brojeva
(zvanih mesne vrednosti) je 56 ili 8 sedmica (osobina 1 4).
(Pre nego {to nastavimo sa pismom Ivana Panina, proveri-
}emo neke navode u originalnom gr~kom tekstu.)
12
Prvih 17 stihova Jevan|eqa po Mateju u na{em prevodu
glase:
1 . Pleme Isusa Hrista, sina Davida Avraamova sina.
2. Avraam rodi Isaka. A Isak rodi Jakova. A Jakov rodi Judu i
bra}u wegovu.
3. A Juda rodi Faresa i Zaru s Tamarom. A Fares rodi Esroma. A
Esrom rodi Arama.
4. A Aram rodi Aminadava. A Aminadav rodi Naasona. A Naason
rodi Salmona.
5. A Salmon rodi Vooza s Rahavom. A Vooz rodi Ovida s Rutom. A
Ovid rodi Jeseja.
6. A Jesej rodi Davida cara. A David car rodi Solomuna s
Urijnicom.
7. A Solomun rodi Rovoama. A Rovoam rodi Aviju. A Avija rodi Asu.
8. A Asa rodi Josafata. A Josafat rodi Jorama. A Joram rodi
Oziju.
9. A Ozija rodi Joatama. A Joatam rodi Ahaza. A Ahaz rodi
Ezekiju.
1 0. A Ezekija rodi Manasiju. A Manasija rodi Amona. A Amon rodi
Josiju.
11 . A Josija rodi Jehoniju i bra}u wegovu, u seobi Vavilonskoj.
1 2. A po seobi Vavilonskoj, Jehonija rodi Salatiila. A Salatiilo
rodi Zorovavela.
1 3. A Zorovavel rodi Aviuda. A Aviud rodi Eliakima. A Eliakim
rodi Azora.
1 4. A Azor rodi Sadoka. A Sadok rodi Ahima. A Ahim rodi Eliuda.
1 5. A Eliud rodi Eleazara. A Eleazar rodi Matana. A Matan rodi
Jakova.
1 6. A Jakov rodi Josifa, mu`a Marije, koja rodi Isusa prozvanoga
Hrista.
1 7. Svega dakle kolena od Avrama do Davida, kolena ~etrnaest,
a od Davida do seobe Vavilonske, kolena ~etrnaest, a od seobe
Vavilonske do Hrista, kolena ~etrnaest.
13
1. Broj imenica koje se pojavquju u prvih 17 stihova je 56 2. Odre|eni ~lan se javqa 56 puta (7h8).
(7h8). 3. Broj razli~itih oblika u kojima se ~lan nalazi je 7.
1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~, Sadw\k de\ e0ge/nnhsen to\n )Axi/m: )Axi\m
ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m. de\ e0ge/nnhsen to\n )Eliou/d: 1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~, 14. )Azw\r de\ e0ge/nnhsen to\n Sadw/k:
2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k: 15. )Eliou\d de\ e0ge/nnhsen to\n )Elea/zar: ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m. Sadw\k de\ e0ge/nnhsen to\n )Axi/m:
0Isaa\k de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw/b: )Iakw\b )Elea/zar de\ e0ge/nnhsen to\n Matqa/n: 2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k: saa\k )Axi\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Eliou/d:
de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\v Matqa\n de\ e0ge/nnhsen to\n )Iakw/b: de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw/b: )Iakw\b de\ 15. )Eliou\d de\ e0ge/nnhsen to\n )Elea/zar:
a0delfou\v au0tou~: 16. )Iakw\b de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwsh\f e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\v )Elea/zar de\ e0ge/nnhsen to\n Matqa/n:
3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\ to\n a0/ndra Mari/av, e0c h~9v e0gennh/qh a0delfou\v au0tou~: Matqa\n de\ e0ge/nnhsen to\n )Iakw/b:
to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\ 0Ihsou~v o( lego/menov Xristo/v. 3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\ 16. )Iakw\b de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwsh\f to\n
e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\ 17. Pa~sai ou}n ai9 geneai\ a0po\ )Abraa\m to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\ a0/ndra Mari/av, e0c h~9v e0gennh/qh 0Ihsou~v
e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m. e9/wv Daui\d geneai\ dekate/ssarev: kai\ e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\ o( lego/menov Xristo/v.
4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b: a0po\ Daui\d e9/wv th~v metoikesi/av e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m. 17. Pa~sai ou}n ai9 geneai\ apo\ 0Abraa\m
)Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n: Babulw~nov geneai\ dekate/ssarev kai 4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b: e9/wv Daui\d geneai\ dekate/ssarev: kai\
Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n: \a0po\ th~v metoikesi/av Babulw~nov e(/wv )Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n: a0po\ Daui\d e9/wv th~v metoikesi/av
5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v tou~ Xristou~ geneai\ 0dekate/ssares. Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n: Babulw~nov geneai\ dekate/ssarev:kai
(Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\d 5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v \a0po\ th~v metoikesi/av Babulw~nov e(/wv
e0k th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n (Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\d tou~ Xristou~ geneai\ dekate/ssares.
)Iessai/: e0k th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n
6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\n 1. bi/blov 29. )Abia/ )Iessai/:
basile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\n 2. ge/nesiv 30. )Asa/f 6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\n
3. 0Ihsou~v 31. 0Iwsafa/t basile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\n 1. o9
Solomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou:
4. Xristo/v 32. 0Iwra/m Solomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou: 2. tou~
7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m:
5. ui9o/v 33. 0Ozi/av 7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m: 3. to/n
(Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\
6. Daui/d 34. )Iwaqa/m (Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\ 4. tou/v
de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f:
7. Abraa/m 35. 0Axa/v de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f: 5. ai9
8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t:
8. 0Isaa/k 36. )Ezeki/av 8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t: 6. th~v
)Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m:
9. 0Iakw/b 37. Manassh~v )Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m: 7. th/n
)Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an:
9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m: 10. 0Iou/dav 38. 0Amw/v )Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an:
)Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\v 11. a0delfo/v 39. 0Iwsi/av 9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m:
de\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an. 12. Fa/rev 40. 0Iexoni/av )Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\v
10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~: 13. Za/ra 41. metoikesi/a de\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an.
Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v: 14. Qama/r 42. Babulw/n 10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~:
0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an: 15. Esrw/m 43. Salaqih/l Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v:
11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/an 16. Ara/m 44. Zorobabe/l 0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an:
kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~v 17. Aminada/b 45. 0Abiou/d 11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/an
metoikesi/av Babulw~nov. 18. Naassw/n 46. )Eliaki/m kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~v
12. Meta\ de\ th\n metoikesi/an 19. Salmw/n 47. 0Azw/r metoikesi/av Babulw~nov.
Babulw~nov 0Iexoni/av e0ge/nnhsen to\n 20. Bo/ev 48. Sadw/k 12. Meta\ de\ th\n metoikesi/an
Salaqih/l: Salaqih\l de\ e0ge/nnhsen to\n 21. (Raxa/b 49. )Axi/m Babulw~nov 0Iexoni/av e0ge/nnhsen to\n
Zorobabe/l: 22. 0Iwbh/d 50. )Eliou/d Salaqih/l: Salaqih\l de\ e0ge/nnhsen to\n
13. Zorobabe\l de\ e0ge/nnhsen to\n 23. (Rou/q 51. )Elea/zar Zorobabe/l:
0Abiou/d: )Abiou\d de\ e0ge/nnhsen to\n 24. 0Iessai/ 52. Maqa/n 13. Zorobabe\l de\ e0ge/nnhsen to\n
)Eliaki/m: )Eliaki/m de\ e0ge/nnhsen to\n 25. basileu/v 53. Iwsh\f 0Abiou/d: )Abiou\d de\ e0ge/nnhsen to\n
0Azw/r: 26. Solomw/n 54. a0nh/r )Eliaki/m: )Eliaki\m de\ e0ge/nnhsen to\n
14. )Azw\r de\ e0ge/nnhsen to\n Sadw/k: 27. Ou0ri/av 55. Mari/a 0Azw/r:
28. (Roboa/m 56. genea/
14 15
4. Broj razli~itih re~i koje se pojavquju u prvih 11 stiho- 7. Ukupan broj slova u ovih 49 re~i je 266 ili 7h38.
va Jevan|eqa po Mateju je 49 (7h7). 8. Od ovih 266 slova, 140 ili 7h20 su samoglasnici.
5. Broj re~i koje po~iwu suglasnikom je 21 (7h3), a samim Samim tim:
tim: 9. Broj suglasnika je 126 ili 7h18.
6. Broj re~i koje po~iwu samoglasnikom je 28 (7h4). (Re~i su preba~ene u latini~ni font da bi bilo lak{e
Dat je spisak re~i, razvrstanih po po~etnom slovu. U tekstu su automatsko brojawe karaktera).
podvu~ene one re~i koje po~iwu suglasnikom. Kosim slovima su NAPOMENA: Budu}i da se pojedine re~i pojavquju u vi{e formi,
ozna~ene sve razli~ite re~i. na primer, imenice se javqaju i u nominativu i u akuzativu, slova
su brojana tako {to su re~i posmatrane kao lekseme, onako kako
1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~, se nalaze u re~enicima. Imenice i ~lan uzimani su u nominativu,
ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m. a glagol u prvom licu jednine prezenta indikativa aktiva, kao
2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k: 1. bi/blov 28. 0Iou/dav {to se i navode gr~ki glagoli.
0Isaa\k de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw\b: )Iakw/b 2. ge/nesiv 29. a0delfo/v
de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\v 3. Xristo/v 30. au0to/v 1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~, 11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/an
a0delfou\v au0tou~: 4. Daui/d 31. e0k ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m. kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~v
3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\ 5. genna/w* 32. Esrw/m 2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k: metoikesi/av Babulw~nov.
to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\ 6. de/ 33. Ara/m 0Isaa\k de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw\b: )Iakw/b
e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\ 7. kai/ 34. Aminada/b de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\v
e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m. 8. Fa/rev 35. 0Iwbh/d a0delfou\v au0tou~:
4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b: 9. Za/ra 36. 0Iessai/ 3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\
10. Qama/r 37. Ou0ri/av 1. biblos 26. Boes
)Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n: to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\
11. Naassw/n 38. )Abia/ 2. genesis 27. Rahab
Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n: e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\
12. Salmw/n 39. )Asa/f 3. Iesous 28. Iobed
5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m.
13. Bo/ev 40. 0Iwsafa/t 4. Hristos 29. Rout
(Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\d e0k 4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b:
14. (Raxa/b 41. 0Iwra/m 5. uios 30. Iessai
th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n )Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n:
15. (Rou/q 42. 0Ozi/av 6. Dauid 31. basileus
)Iessai/: Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n:
16. basileu/v 43. )Iwaqa/m 7. Abraam 32. Solomon
6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\n 5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v
17. Solomw/n 44. 0Axa/v 8. gennao 33. Ourias
basile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\n (Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\d
18. (Roboa/m 45. )Ezeki/av 9. Isaak 34. Roboam
Solomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou: e0k th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n
19. Manassh~v 46. 0Amw/v 10. de 35. Abia
7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m: )Iessai/:
20. metoikesi/a 47. 0Iwsi/av 11. o 36. Asaf
(Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\ 6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\n
21. Babulw/n 48. 0Iexoni/av 12. Iakob 37. Iosafat
de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f: basile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\n
22. 0Ihsou~v 49. e0pi/ 13. Ioudas 38. Ioram
8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t: Solomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou:
23. ui9o/v 14. kai 39. Ozias
)Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m: 7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m:
24. Abraa/m 15. adelfos 40. Ioatam
)Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an: (Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\
25. 0Isaa/k 16. autos 41. Ahas
9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m: de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f:
26. o9 17. Fares 42. Ezekias
)Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\v 8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t:
27. 0Iakw/b 18. Zara 43. Manasses
de\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an. )Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m:
19. ek 44. Amos
10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~: )Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an:
20. Tamar 45. Iosias
Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v: 9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m:
21. Esrom 46. Iehonias
0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an: )Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\v
* Kod re~i e0ge/nnhsen samoglasnik e 22. Aram 47. epi
11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/an de\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an.
23. Aminadab 48. metoikesia
kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~v je formant za imperfekt. Glagol se 10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~:
24. Naasson 49. Babulon
metoikesi/av Babulw~nov. navodi u prezentu, a tada po~iwe Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v:
suglasnikom i glasi: ge/nnaw. 25. Salmon
0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an:

16 17
10. Broj re~i koje se pojavquju dva ili vi{e puta je 35
(7h5).
samim tim:
11. Broj re~i koje se pojavquju samo jedanput je 14 (7h2).
Podvu~ene su re~i koje se pojavquju samo jedanput i dat je wihov
spisak.
1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~,
ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m.
2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k:
0Isaa\k de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw\b: )Iakw/b
de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\v
a0delfou\v au0tou~:
3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\
to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\
e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\
e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m.
4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b:
)Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n:
Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n:
5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v
(Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\d
e0k th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n
)Iessai/:
6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\n
basile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\n
Solomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou:
7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m:
(Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\
de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f:
8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t:
)Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m:
)Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an:
9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m:
)Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\v
de\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an.
10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~:
Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v:
0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an:
11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/an
kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~v
metoikesi/av Babulw~nov.
18
12. Broj re~i koje su pojavquju samo u jednom obliku je 42
(7h6).
Samim tim:
13. Broj re~i koje se pojavquju u dva ili vi{e oblika je
ta~no 7.
Dat je spisak re~i koje se pojavquju u dva ili vi{e oblika (u
tekstu su to podvu~ene re~i).
1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~,
ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m.
2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k:
0Isaa\k de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw\b: )Iakw/b
de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\v
a0delfou\v au0tou~:
1. bi/blov
3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\
2. ge/nesiv 1. o9
to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\
3. 0Ihsou~v 2. 0Iou/dav
e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\
4. Xristo/v 3. Solomw/n
e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m.
5. Za/ra 4. )Ozi/av
4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b:
6. Qama/r 5. )Ezeki/av
)Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n:
7. (Raxa/b 6. Manasshv~
Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n:
8. (Rou/q 7. 0Iwsi/av
5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v
9. basileu/v
(Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\d
10. Ou0ri/av
e0k th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n
11. 0Iexoni/av
)Iessai/:
12. metoikesi/a
6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\n
13. e0pi/
basile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\n
14. Babulw/n
Solomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou:
7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m:
(Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\
de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f:
8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t:
)Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m:
)Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an:
9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m:
)Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\v
de\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an.
10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~:
Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v:
0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an:
11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/an
kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~,
e0pi\ th~v metoikesi/av Babulw~nov.
19
14. Broj imenica je 42 (7h6). 16. Od ukupnog broja imenica, postoji 35 (7h5) vlastitih
Prema tome: imena.
15. Broj re~i koje nisu imenice je 7. 17. Ovih 35 imena pojavquju se, sve ukupno, 63 (7h9) puta.
Dat je spisak re~i koje nisu imenice. Dat je spisak ovih imenica. Brojawem se mo`e utvrditi da se
zaista pojavquju 63 puta.

1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~,

ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m. 1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~,
2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k: ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m.
0Isaa\k de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw\b: )Iakw/b 2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k:
de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\v 0Isaa\k de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw\b: )Iakw/b
a0delfou\v au0tou~: 1. 0Ihsou~v 19. (Rou/q
1. genna/w de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\v
3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\ 2. Xristo/v 20. 0Iessai/
2. de/ a0delfou\v au0tou~:
to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\ 3. Daui/d 21. Solomw/n
3. o9 3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\
e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\ 4. Abraa/m 22. Ou0ri/av
4. kai/ to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\
e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m. 5. 0Isaa/k 23. 9Roboa/m
5. au0to/v e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\
4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b: 6. 0Iakw/b 24. )Abia/
6. e)k e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m.
)Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n: 7. 0Iou/dav 25. )Asa/f
7. e0pi/ 4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b:
Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n: 8. Fa/rev 26. 0Iwsafa/t
)Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n:
5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v 9. Za/ra 27. 0Iwra/m
Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n:
(Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\d 10. Qama/r 28. 0Ozi/av
5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v
e0k th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n 11. Esrw/m 29. )Iwaqa/m
(Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\d
)Iessai/: 12. Ara/m 30. 0Axa/v
e0k th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n
6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\n 13. Aminada/b 31. )Ezeki/av
)Iessai/:
basile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\n 14. Naassw/n 32. Manassh~v
6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\n
Solomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou: 15. Salmw/n 33. 0Amw/v
basile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\n
7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m: 16. Bo/ev 34. 0Iwsi/av
Solomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou:
(Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\ 17. 9Raxa/b 35. 0Iexoni/av
7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m:
de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f: 18. 0Iwbh/d
(Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\
8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t: de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f:
)Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m: 8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t:
)Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an: )Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m:
9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwa/qam: )Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an:
)Iwa/qam de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\v 9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m:
de\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an. )Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\v
10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~: de\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an.
Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v: 10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~:
0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an: Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v:
11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/an 0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an:
kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~v 11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/an
metoikesi/av Babulw~nov. kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~,
e0pi\ th~v metoikesi/av Babulw~nov.

20 21
18. Po mu{koj liniji, broj predaka Isusa Hrista je 28 (7h4).
19. Wihova imena se javqaju ukupno 56 puta (7h8).
Stoga:
20. Broj vlastitih imena, koja nisu mu{ka imena Isusovih
predaka, je 7 (uporediti 16. i 18.).
Dat je spisak Isusovih mu{kih predaka. Brojawem se mo`e
utvrditi koliko puta se wihova imena javqaju.
1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~,
ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m.
2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k:
0Isaa\k de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw\b: )Iakw/b 1. Daui/d
de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\v 2. Abraa/m
a0delfou\v au0tou~: 3. 0Isaa/k
3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\ 4. 0Iakw/b
to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\ 5. 0Iou/dav
e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\ 6. Fa/rev
e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m. 7. 0Esrw/m
4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b: 8. 0Ara/m
)Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n: 9. 0Aminada/b
Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n: 10. Naassw/n
5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v 11. Salmw/n
(Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\d 12. Bo/ev
e0k th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n 13. )Iwbh/d
)Iessai/: 14. )Iessai/
6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\n
basile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\n
Solomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou:
7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m:
(Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\
de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f:
8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t:
)Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m:
)Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an:
9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m:
)Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\v
de\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an.
10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~:
Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v:
0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an:
11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/an
kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~,
e0pi\ th~v metoikesi/av Babulw~nov.
22
21. Tri `ene su pomenute. Ukupan broj slova wihovih
imena je 14 (7h2).
Dat je spisak.
1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~,
ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m.
2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k:
0Isaa\k de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw\b: )Iakw/b
de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\v Qama/r
a0delfou\v au0tou~: (Raxa/b
3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\ (Rou/q
to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\
15. Solomw/n e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\
16. (Roboa/m e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m.
17. )Abia/ 4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b:
18. )Asa/f )Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n:
19. 0Iwsafa/t Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n:
20. 0Iwra/m 5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v
21. 0Ozi/av (Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\d
22. )Iwaqa/m e0k th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n
23. 0Axa/v )Iessai/:
24. )Ezeki/av 6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\n
25. Manassh~v basile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\n
26. )Amw/v Solomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou:
27. 0Iwsi/av 7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m:
28. 0Iexoni/av (Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\
de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f:
8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t:
)Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m:
)Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an:
9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m:
)Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\v
de\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an.
10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~:
Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v:
0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an:
11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/an
kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~v
metoikesi/av Babulw~nov.
23
22. Broj imenica koje nisu li~na imena je 7.
23. Ukupan broj slova ovih imenica je 49 (7h7).
Dat je spisak.
24. Samo je pomenuto ime jednog grada, a to je Vavilon. Na
gr~kom jeziku re~ Vavilon sadr`i ukupno 7 slova.
Babulw/n
1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~,
ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m.
2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k:
0Isaa\k de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw\b: )Iakw/b
de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\v
a0delfou\v au0tou~:
3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\
to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\
e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\
e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m.
4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b:
)Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n:
Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n:
5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v
(Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\d
e0k th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n
)Iessai/:
6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\n
basile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\n
Solomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou:
7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m:
(Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\
de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f:
8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t:
)Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m:
)Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an:
9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m:
)Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\v
de\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an.
10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~:
Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v:
0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an:
11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/an
kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~,
e0pi\ th~v metoikesi/av Babulw~nov.
24
(Nastavak pisma:)
Ovo nabrajawe numeri~kih fenomena ovih 11 stihova ne
po~iwe da bude iscrpivo, ali je dovoqno pokazano da bi se
objasnilo da je ovaj deo rodoslova konstruisan po jednom
razra|enom planu sedmica.
Okrenimo se sad rodoslovu kao celini (svih 1 7 stihova).
Ne}u zamarati va{e ~itaoce govore}i o svim wegovim
numeri~kim fenomenima - bile bi potrebne ~itave stranice.
Ukaza}u na samo jednu osobinu. Novi Zavet je pisan na gr~kom
jeziku. Grci nisu imali odvojene simbole za izra`avawe broje-
bi/blov va, koji bi odgovarali na{im arapskim brojevima, ve} umesto
ge/nesiv toga su koristili slova svog alfabeta; upravo kao {to su
ui9o/v
a0delfo/v
Jevreji, na ~ijem je jeziku napisan Stari zavet, koristili u istu
basileu/v svrhu svoja slova. Prema tome, 24 gr~ka slova predstavqaju
metoikesi/a slede}e brojeve: 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9, 1 0, 20, 30, 40, 50, 60, 70, 80,
Babulw/n 1 00, 200, 300, 400, 500, 600, 700, 800 (videti tabelu na strani
44).
Svako gr~ko slovo tako predstavqa jedan matemati~ki zbir,
dobijen sabirawem brojeva predstavqenih tim slovima, ili
wihovim numeri~kim vrednostima. Ukupan broj re~i celog
rodoslova iznosi 72. Ako napi{emo wegovu numeri~ku vrednost
preko svake od tih 72 re~i, i saberemo ih, dobijamo wihov zbir
42.364 ili 6.052 sedmice, distribuirane samo u slede}e alfa-
betske grupe:
- a-b, 9.821 ili 1.403 sedmice,
- g-d, 1.904 ili 272 sedmice,
- e-z, 3.703 ili 529 sedmica,
- q-r, 1 9.264 ili 2.752 sedmice,
- s-x, 7.672 ili 1.096 sedmica.
Numeri~ka vrednost 1 0 slova kori{}enih za pravqewe ovih
grupa je 931, ili 7h7h1 9, {to je sadr`ilac ne samo broja 7, ve} i
7 sedmica.
Neka gospodin V. R. L. poku{a da napi{e nekih 300 smisaonih
re~i, kao {to to ~ini ova genealogija, i neka ponovi neke
numeri~ke fenomene kao {to su ovi. Ako to u~ini za 6 meseci,
zaista }e u~initi ~udo. Pretpostavimo da je Matej napravio taj
podvig za mesec dana.
2) Drugi deo ovog poglavqa, stihovi 1 8-25, odnosi se na
ro|ewe Hrista. On se sastoji od 1 61 re~i ili 23 sedmice, koje se
25
javqaju u 1 05 oblika ili 1 5 sedmica, sa re~nikom od 77 re~i ili
11 sedmica. Ovde an|eo govori Josifu.
U skladu sa tim, od tih 77 re~i, an|eo koristi 28 ili 4 sed-
mice. Od 1 05 oblika, on koristi 35 ili 5 sedmica. Numeri~ka
vrednost re~nika (razli~itih re~i) je 52.605 ili 7.51 5 sedmica,
a formi (ukupno re~i) 65.429 ili 9.347 sedmica.
Ovo nabrajawe, takore}i, samo po~iwe da doti~e povr{inu
numerike ovog poglavqa. Ali, ono {to je ovde naro~ito vredno
pa`we je ~iwenica da an|elov govor tako|e ima jednu {emu sed-
mica {to ga ~ini jednom vrstom prstena u prstenu, kruga u krugu.
Ako gospodin V. R. L. mo`e da napi{e sli~an pasus od 1 61 re~i sa
istom {emom samo sedmica (mada ovde ima i nekoliko {ema
drugih brojeva) za neke tri godine, on }e u~initi jo{ ve}e ~udo.
Pretpostavimo da je Matej ostvario taj podvig za samo 6 meseci.
3) Drugo poglavqe Jeva|eqa po Mateju govori o Isusovom
detiwstvu. Wegov fond iznosi 1 61 re~ ili 23 sedmice, sa 896
slova ili 1 28 sedmica, i 238 formi ili 34 sedmice.
Numeri~ka vrednost fonda re~i je 1 23.529 ili 1 7.647 sedmi-
ca, formi 1 66.985 ili 23.855 sedmica, i tako daqe kroz stra-
nice nabrajawa.
Ovo poglavqe ima najmawe 4 logi~ka dela, i svaki deo
pokazuje sam za sebe iste fenomene koji se nalaze u poglavqu
kao celini. Tako prvih 6 stihova imaju fond od 56 re~i ili 8
sedmica, itd.
Tu ima nekih govora: Irod govori, mudraci govore, an|eo go-
vori. Ovde su numeri~ki fenomeni tako iskazani da iako ima
brojnih prstenova unutar prstenova i krugova unutar krugova,
svaki je savr{en za sebe, iako formiraju samo deo celine.
Ako gospodin V. R. L. mo`e da napi{e poglavqe kao {to je
ovo, isto onako prirodno kao {to Matej pi{e, ali tako da ono
sadr`i u nekih 500 re~i toliko mnogo isprepletenih, a ipak
skladnih numeri~kih osobina, u recimo, preostalom delu svog
`ivota - koliko god da je on sad star ili neki wegov potomak,
ako on to uop{te ovako postigne, to }e zaista biti ~udo nad
~udima. Uzmimo da je Matej postigao taj podvig za samo tri
godine.
4) Nema nijednog dela, od stotine wih, u celom Jevan|equ po
Mateju koji nije konstruisan na ta~no isti na~in. Samo, sa
svakim slede}im pasusom, te{ko}a takvog konstruisawa raste
26
ne aritmeti~kom, ve} geometrijskom progresijom, jer on uspeva
da napi{e sve delove tako da razvija konstantno fiksne veze
sa onim {to je bilo pre i sa onim {to ide posle. Na taj na~in bi
bilo lako pokazati da bi godpodinu V. R. L. bilo potrebno neko-
liko vekova da napi{e kwigu kao {to je ona koju je napisao
Matej. Koliko je za to trebalo Mateju, pisac ne zna, ali kako je
on to uspeo da uradi izme|u Hristovog raspe}a, 31 . godine na{e
ere (wegovo Jevan|eqe nije moglo biti napisano ranije), i
uni{tewa Jerusalima 70. godine (Jevan|eqe nije moglo biti
napisano kasnije), to neka objasne gospodin V. R. L. i wegovi
istomi{qenici.
Uglavnom, Matej je to uradio i mi tako imamo na delu jednog
~udesnog i neverovatnog kwi`evnog i matemati~kog umetnika,
bez premca, koji se jedva mo`e i zamisliti. Ovo je prva ~iweni-
ca o kojoj treba da razmi{qa gospodin V. R. L.
Jedna druga ~iwenica je jo{ va`nija. U samom prvom odeqku,
rodoslovu o kome smo govorili, re~i koje se ne nalaze ni na jed-
nom drugom mestu u Novom Zavetu javqaju se 42 puta, 7h6 i imaju
1 26 slova, 7h6h3, gde su oba ova braja sadr`iteqi ne samo sed-
mica, ve} i 6 sedmica, da navedemo samo dve od mnogim
numeri~kih karakteristika ovih re~i.
Ali, kako je Matej znao, kada je planirao ovu {emu za ove
re~i (~ija je jedina karakteristika to da se ne javqaju ni na jed-
nom drugom mestu u Novom Zavetu), da se one ne}e na}i u drugih
26 kwiga, da ih ne}e koristi ostalih 7 novozavetnih pisaca,
osim ako ne pretpostavimo nemogu}u hipotezu da se slo`io sa
wima u pogledu tog efekta. U tom slu~aju, on je morao imati
pred sobom ostatak Novog Zaveta, kada je pisao svoju kwigu. Po
tome, Jevan|eqe po Mateju je pisano posledwe.
5) De{ava se, me|utim, da Jevan|eqe po Marku ispoqava
isti fenomen. Upravo onaj pasus, koji se tako trijumfalno u
dana{wem broju ~asopisa Sun naziva “falsifikatom”, 1 2
posledwih stihova Jevan|eqa po Marku, predstavqa izme|u
nekih 60 osobina sedmica, slede}e fenomene:
Tih 1 2 stihova imaju 1 75 re~i ili 25 sedmica, fond od 98
re~i ili 2h7h7, sa 533 slova ili 79 sedmica, 1 33 oblika ili 1 9
sedmica itd, do najsitnijih detaqa.
Marko je, dakle, jo{ jedan ~udotvorac, drugi kwi`evni geni-
je bez premca, i na isti na~in na koji je pokazano da je Matej
27
pisao posledwi, tako se tako|e pokazuje da je i Marko pisao
posledwi (u slu~aju da je pode{avao svoj tekst u skladu sa
numeri~kim vrednostima).
Da uzmemo tako, na primer, iz samog ovog dela slede}e:
On ima samo jednu re~ koja se ne nalazi nigde drugo u Novom
Zavetu - qanasimov, {to zna~i “smrtno”.
Na ovu ~iwenicu ukazuju ne mawe nego 7 osobina sedmica:
wena numeri~ka vrednost je 581 ili 83 sedmice, sa zbirom svo-
jih cifara od 1 4 ili 2 sedmice, od kojih slova 3, 5, 7, 9 od
po~etka te re~i imaju zbir 490 ili 7h7h5h2 {to je sadr`iteq 7
sedmica sa zbirom svojih ~inioca 21 ili 3 sedmice.
U fondu re~i, woj prethode 42 re~i ili 7h6. U samom
poglavqu, prethode joj 1 26 re~i ili 7h6h3, i oba ova broja su
sadr`iteqi ne samo sedmice, ve} i 6 sedmica. Tako smo
ustanovili tre}u ~iwenicu o kojoj treba da razmi{qa gospodin
V. R. L: Matej je sigurno pisao posle Marka, a Marko, isto tako,
sigurno posle Mateja.
6) Postoji, me|utim, i ~etvrta ~iwenica, a to je da i Luka
predstavqa iste fenomene kao i Matej i Marko, a to isto ~ine i
Jovan, Jakov, Petar, Juda i Pavle. I sad vi{e nemamo samo dva
matemati~ka genija, ve} 8 wih i svaki od wih je pisao posle
drugoga.
7) I ne samo to. Po{to su Luka i Petar napisali po dve kwige,
Jovan 5, a Pavle 1 4, mo`e se na isti na~in pokazati da je svaka
od 27 novozavetnih kwiga bila posledwa napisana. U stvari, za
svaku stranicu, od wih preko 500, u gr~kom izdawu Westcott and
Hort (koju je pisac stalno koristio), mo`e se ovako pokazati da
je napisana posledwa (u slu~aju falsifikovawa matemati~kih
zakonitosti).
Ovi fenomeni postoje i nema qudskog na~ina da se oni
objasne. Od 8 qudi, ne mo`e svaki pisati posledwi, a u 27
kwiga, sa nekih 500 strana, ne mo`e svaka biti posledwa
napisana. Ali, kad se jednom pretpostavi da je Jedan Um
upravqao celinom, onda se problem prili~no jednostavno
re{ava. To zna~i da je ovo Verbalna Inspiracija “svake jote i
title” Novog Zaveta.
Ostaje tako samo da se doda da se potpuno istom vrstom
dokaza dokazuje i za hebrejski Stari Zavet da je bio na isti
na~in inspirisan.
28
Tako prvi stih 1. Kwige Mojsijeve ima 7 re~i, 28 slova ili 4
sedmice, da imenujemo samo 2 od desetina numeri~kih osobina
ovog jednog stiha od samo 7 re~i.
N.Y.Sun, 21. Novembar 1899. - korigovano
Na ovo pismo se u ~asopisu Sun pojavilo nekoliko reakcija,
ali nijedan pravi odgovor, jer postoje samo tri na~ina na koji se
ono mo`e pobiti:
1 ) Pokazivawem da ~iwenice nisu onakve kakve su ovde date.
2) Pokazivawem da je za 8 qudi mogu}e da svaki pi{e posle
drugih 7; da od 27 kwiga, ili nekih 500 strana, svaka od wih
bude pisana posledwa.
3) Pokazivawem da ~ak i ako su te ~iwenice ta~ne, aritmeti-
ka nepogre{iva, a raspore|ivawe numerike ispravno, to ne
zna~i da obi~ni qudi to nisu mogli da napi{u bez natprirodnog
nadahnu}a.
U skladu sa tim, ~ak 9 poznatih racionalista, me|u kojima i
doktori Liman Abot (Lyman Abbot) i ^arls Eliot (Charles W.
Eliot), bili su u~tivo, ali javno pozvani da pobiju ovog pisca.
Jedan “nije bio zainteresovan” za pi{~eva “aritmeti~ka bavqe-
wa”, dva su “sa `aqewem” rekli da “nemaju vremena” da tome
posvete pa`wu. Drugi “nisu hteli da budu nequbazni”, ali...
Ostali se nisu ni oglasili. Radi naro~ite pogodnosti za wih,
pisac je od{tampao originalne podatke sa brojnim detaqima
koji su im omogu}avali na najlak{i na~in da provere svaku
wegovu tvrdwu, ako su to hteli. On je godinama ~inio sve {to je
mogao, da nijedan nau~nik kojeg se ove stvari sigurno ti~u ne
treba da ostane u neznawu o ~iwenicama ovde iznesenim i o jo{
stotinama sli~nih.
Zna~ajan izuzetak u odnosu na ove gore je jedan pravnik od
polo`aja ~ije se kwige o zakonu smatraju autoritativnim. On je
imao dovoqno inteligencije i iskrenosti da prizna da je slu~aj
Biblije, kakav je pisac izneo, neoboriv, da se za Bibliju tako
pokazalo da je “apsolutno jedinstvena kwiga”.
Slu~aj ovih matemati~kih zakonitosti Biblije iznudio je
samo ovo priznawe ovog vrlo u~enog pisca, i u skladu sa tim, on
sada ~ita pi{~evu numeriku sa velikim uva`avawem. A zatim,
nezavisno od ovog priznawa, on se jo{ vi{e anga`uje u dis-
29
tribuciji svojih anti-religijskih kwiga, u pisawu kojih u`iva
da tro{i svoje slobodno vreme.
U drugom pismu ~asopisu New York Sun, autor je razmatraju}i
neke relevantne “odgovore” na svoje prvo pismo, naveo tri
na~ina da se wegove tvrdwe pobiju, a zatim nastavio:
“Nijedan normalan ~ovek ne}e poku{ati da me pobije nekom
drugom metodom. Da bi me pobili prvom metodom, ja ovom pri-
likom sa po{tovawem pozivam bilo koga, ili sve od
slede}ih qudi, da doka`u da moje ~iwenice nisu ta~ne.
Naime, pozivam slede}u gospodu: Limana Abota, Va{in-
gtona Gladena (Washington Gladen), Hebera Wutna (Heber
Newton), Minot Sejvix (Minot J. Savage), predsednike Eliota
sa Harvarda, Vajta (White) sa Kornela, i Harpera sa
Univerziteta ^ikago, profesora Henri Tejera (J. Henry
Thayer) sa Harvarda, Dr. Brigsa, i bilo kojeg drugog istaknu-
tog, takozvanog kriti~ara. Oni se mogu udru`iti, ako ho}e,
sa svim saradnicima 9. izdawa Enciklopedije Britanike
koji su pisali ~lanke o biblijskim predmetima, zajedno sa
desetinom matemati~ara profila profesora Simona
Wukomba (Simon Newcomb). [to je ve}i profil bilo
nau~nika, bilo matemati~ara, tim vi{e zadovoqavaju}e po
mene.
Oni }e na}i da su moje ~iwenice ta~ne. A po{to su to ta~ne
~iwenice, spreman sam da ih predstavim bilo kojoj trojici
istaknutih pravnika, ili, jo{ boqe, bilo kojem sudiji vi{eg
ili vrhovnog suda, i pokorim se wihovoj odluci u pogledu
toga da li je neminovan zakqu~ak da samo natprirodno
Nadahnu}e mo`e objasniti te ~iwenice.
Sve {to bih tra`io jeste da taj sudija tretira ovaj slu~aj
kao bilo koji drugi koji do|e pred wega, da bude sklon da
oceni koje su stvari va`ne za raspravu, kao i relevantne
~iwenice, kad su one takve, i da pa`qivo saslu{a obe
strane, kao {to to ~ini na bilo kom su|ewu.”
30
Dr. Ivan Panin
Jedna od najzna~ajnijih pojava u na{oj generaciji je Bo`ja
priprema jedne individue da proizvede pozitivne dokaze koji
}e sasvim podriti svu kritiku Biblije i poraziti ru{ila~ki
ateizam gde god se ~ovek, koji iskreno misli, suo~i sa ~iweni-
cama.
Jo{ je zanimqivija ~iwenica da je ta individua jedan preo-
bra}eni ruski nihilist - nau~nik i matemati~ar. Upravo u vreme
kad je organizovani ateizam sprovodio svoje planove da
preuzme kontrolu nad Rusijom i iskoristi wene ogromne resurse
da poseje seme ateizma u svakom narodu na Zemqi, Bog je
pripremao Svog Rusa - Ivana Panina - da iznese nau~ne dokaze
verbalne i plenarne nadahnutosti Biblije na originalnim
jezicima.
Gospodin Panin nije bio prvi koji je otkrio da postoji ~udna
matemati~ka struktura koja se provla~i kroz Bibliju. I drugi
su pisali o toj temi. Bili su to Braun (Browne) u svom Ordo
Saeculoreum, Grant u svojoj Numeri~koj Bibliji (Numerical Bible)
i Bulinger (Bullinger) u svojim Brojevima u Bibliji (Numbers in
the Scripture). Svi su oni izneli zapawuju}e dokaze numeri~kih
karakteristika u Bibliji.
Ostalo je, me|utim, na gospodinu Paninu da posveti ceo svoj
`ivot tom zadatku, da na|e da je svako slovo hebrejskih i
gr~kih rukopisa numerisano i da zauzima svoje sopstveno poseb-
no mesto u poretku ukupnog broja slova u Bibliji, gde su i naj-
mawe varijacije ortografije odre|ene od strane Boga. Po{to
svako gr~ko i hebrejsko slovo ima i numeri~ku vrednost (u tim
jezicima se slova koriste za brojeve), svaka re~, re~enica i
paragraf imaju jedan odre|eni matemati~ki zbir.
Gospodin Panin se posvetio tako istrajno brojawu slova i
re{avawu matemati~kih problema da se iznurio i fizi~ki.
31
Wegovi radovi su obimni, a otkri}a naizgled bez kraja. On je
autor dela Struktura Biblije (Structure of the Bible) i revizije
Novog Zaveta zasnovane na wegovim numeri~kim otkri}ima.
Proizveo je na stotine traktata.
Wegovo otkrivawe prakti~no beskona~nog niza slo`enih
matemati~kih sistema u hebrejskim i gr~kim tekstovima
Biblije, svih re~enica, kombinacija, odnosa itd, koji slede
jedan uniformni dizajn, od 1. Kwige Mojsijeve (prva kwiga u
Biblija) do Kwige Otkrivewe (posledwa kwiga u Bibliji),
nesumwivo je Bo`ji odgovor na moderni ateizam i visoku kri-
tiku, i dokazivawe nepogre{ivog autoriteta Biblije.
To otkri}e re{ava mnoga pitawa povezana sa tekstom. Ono
dokazuje da kwige na{e dana{we Biblije, i samo one, imaju
tra`ene karakteristike. Ono re{ava dugotrajne sporove u
pogledu nekih delova za koje nau~nici govore da treba da se
elimini{u iz Biblije.
U ovom spisu mogu}e je samo dota}i povr{inu ovog
prou~avawa. Doktrinu o bo`anskom autoritetu Biblije uvek su
sasvim podr`avali dokazi iz ispuwenih proro~anstava, iz
neiscrpnih dubina otkrivene istine, iz wene neuporedive mo}i
nad `ivotima qudi, iz wene neuni{tivosti i iz svedo~anstva
biblijskih pisaca. Me|utim, neki su navikli da se odri~u ovih
linija dokaza kao nenau~nih.
Danas gospodin Panin nudi nau~ni dokaz da Bibliju nije
mogao proizvesti qudski um bez i~ije pomo}i. Ovaj dokaz se
nalazi u zapawuju}im numeri~kim fenomenima u okviru zakoni-
tosti broja sedam. Bio ~ovek bolestan ili zdrav, wegov puls se
mewa svaki sedmi dan. On ne mo`e izbe}i taj zakon - niti oko
tog Zakonodavca. On je ugra|en u samu na{u prirodu i prisutan
je kod nas i kad smo bolesni i kad smo zdravi. Dugo se ve} zna da
se qudsko telo kompletno mewa svakih sedam godina.
Ne samo da taj zakon broja sedam uo~avamo da se provla~i
kroz stvarawe sveta, ve} se on nalazi stotinama puta u tekstu
Biblije i uvek izgleda zna~ajan.
Daqe, pa`qivi istra`iva~i su ~esto zapaweni nalaze}i da
se taj broj uvek pojavquje na neo~ekivane na~ine. Me|utim, skep-
tici to mogu pripisati piscima koji smatraju “sedam” misti~nim
brojem i trude se da pi{u va`ne re~enice u ta~no sedam re~i,
ili da spretno razviju teme u sedam delova.
32
Rad gospodina Panina, me|utim, ne bavi se prevodima, ve}
hebrejskim i gr~kim tekstom. Neozbiqan je svaki onaj ko
poku{ava da odr`i verbalnu inspiraciju King Xejms verzije
Biblije (prevod Biblije na engleski jezik) ili bilo koje druge
verzije prevoda. Te{ko}e prevoda su ogromne.
Ali, kako je gospodin Panin do{ao do originala kad ne znamo
da imamo originale? Odgovor je taj, da pore|ewe stotina
rukopisa, do danas sa~uvanih, pokazuje uniformnost koja
dokazuje jedan zajedni~ki izvor.
Tekst koji gospodin Panin koristi u svojim brojawima je
Primeweni hebrejski tekst za Stari zavet (Received Hebrew
Text of the Old testament) i Wescott and Hort verziju teksta za
Novi zavet. On ima reference i na mnoge druge tekstove. Treba
zapaziti da matemati~ki prora~uni gotovo neizbe`no
podr`avaju Wescott and Hort verziju Novog zaveta.
Sledi jedan skra}eni primer vrste fenomena koje gospodin
Panin nalazi u ovim tekstovima:
On uzima kao predmet prou~avawa Hristov rodoslov u
Jevan|equ po Mateju 1,1 -1 7, ili jednu kwigu Biblije kao celinu,
ili Bibliju u celosti, i pokazuje slede}u vrstu fenomena:
- broj re~i u re~niku deqiv je sa brojem sedam,
- broj re~i koje po~iwu sa samoglasnikom deqiv je sa sedam,
- broj re~i koje po~iwu sa suglasnikom deqiv je sa sedam,
- broj slova u re~niku deqiv je sa sedam,
- od ovih slova, broj onih koja su suglasnici i onih koja su
samoglasnici deqiv je sa sedam,
- broj re~i koje se javqaju u re~niku vi{e od jednom deqiv je
sa sedam,
- broj onih re~i koje se javqaju samo jednom, tako|e je deqiv
sa sedam,
- broj re~i koje se javqaju u vi{e od jednog oblika deqiv je sa
sedam; broj onih koje se javqaju u samo jednom obliku tako|e je
deqiv sa sedam.
- broj imenica je deqiv sa sedam; broj re~i koje nisu imenice
tako|e je deqiv sa sedam,
- broj vlastitih imena je deqiv sa sedam; broj mu{kih imena
je deqiv sa sedam i broj `enskih imena je deqiv sa sedam,
- broj re~i koje po~iwu svakim slovom alfabeta deqiv je sa
sedam.
33
 Biblija je pisana na dva jezika: Stari Zavet na hebrejskom
(nekoliko poglavqa je pisano na haldejskom jeziku koji je u
numeri~ke svrhe isti kao i hebrejski); Novi Zavet na gr~kom
jeziku. Oba ova jezika imaju ovu osobenost: oni nemaju odvojene
simbole za brojeve koji odgovaraju na{im modernim arapskim
brojevima: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 0. Umesto wih, oni koriste slova
svog alfabeta, tako da svako slovo predstavqa i izvesni broj;
to se naziva “numeri~ka vrednost broja”. Po{to se svaka re~
sastoji od slova, numeri~ka vrednost jedne re~i je zbir
numeri~kih vrednosti wenih slova. Numeri~ka vrednost svakog
re~eni~nog odeqka, poglavqa, kwige, toma ili biblioteke,
zbir je numeri~kih vrednosti re~i iz kojih se ona sastoji.
Na primer, 24 slova gr~kog alfabeta predstavqaju slede}e
brojeve: 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9, 1 0, 20, 30, 40, 50, 60, 70, 80, 1 00, 200,
300, 400, 500, 600, 700, 800 (videti tabelu na strani 44).
Pomo}u ovih numeri~kih vrednosti, Grci i Jevreji su vr{ili
sve svoje ra~unske operacije. Ali, u Bibliji se korist jo{ jedan
dodatni sistem u svrhu numeri~ke konstrukcije teksta - sistem
“mesnih vrednosti”.
Mesna vrednost za jedno slovo u Bibliji, bilo hebrejsko ili
gr~ko, je broj mesta koje to slovo zauzima u alfabetu. U skladu
s tim, u hebrejskom jeziku su mesne vrednosti i numeri~ke vred-
nosti prvih 1 0 slova iste. Isto je slu~aj i sa prvih 5 slova u
gr~kom jeziku. Ali, 11. hebrejsko slovo ne zna~i 11, ve} 20. U
skladu sa tim, wegova numeri~ka vrednost je 20, ali mu je mesna
vrednost 11 ; posledwe, 22. slovo hebrejskog alfabeta, zna~i
400. Prema tome, wegova numeri~ka vrednost je 400, ali mu je
mesna vrednost 22. Isto se odnosi i na gr~ki alfabet. Wegovo
6. slovo zna~i 7; ovo je wegova numeri~ka vrednost, ali mu je
mesna vrednost 6.
Puna vrednost hebrejskog ili gr~kog slova je zbir wegove
numeri~ke i mesne vrednosti; tako je vrednost re~i “Isus” u
gr~kom jeziku 975, od ~ega je numeri~ka vrednost 888, a mesna
vrednost 87. Zapazite daqe karakteristike:
- numeri~ka vrednost re~nika deqiva je sa sedam.
- numeri~ka vrednost raznih alfabetskih grupa deqiva je sa
sedam.
- numeri~ka vrednost raznih oblika u kojima se re~ javqa,
proizvodi isti fenomen.
34
Gorwa numeracija jedva da povr{no doti~e numeriku koju je
otkrio gospodin Panin. On izaziva bilo kog ~oveka da
inteligentno napi{e bilo koji odeqak od 300 re~i, proizvede
neke numeri~ke fenomene sli~nih vidova i da ga dovr{i za
{est meseci. Gospodin Panin ka`e da }e bilo koji ~ovek, koji to
ostvari, dokazati da je ~udotvorac. Nijedan ~ovek to ne mo`e
da u~ini.
Ali, mnogi od autora Biblije bili su qudi izabrani iz vrlo
niskih `ivotnih krugova, imaju}i malo ili nimalo {kole. Da su
Matej, Marko, Luka ili Jovan, na primer, poku{ali da nepo-
mognutom qudskom mudro{}u pi{u i proizvedu skladne
numeri~ke karakteristike koje nalazimo kroz sve wihove
kwige, koliko bi im bilo potrebno da ih napi{u? Setite se da
sa svakom dodatnom re~enicom te{ko}a konstruisawa na ovom
planu raste aritmeti~kom i geometrijskom progresijom, jer bi
oni onda poku{avali da napi{u svaki odeqak tako da razviju
konstantno fiksne numeri~ke veze sa onim {to ide pre i {to
dolazi kasnije.
Ali, ostaje jedna jo{ vi{e zapawuju}a ~iwenica: Broj re~i
koje se nalaze u Jevan|equ po Mateju, a koje se ne nalazi ni u
jednoj drugoj kwizi Novog Zaveta, ispoqava jedan razra|eni
numeri~ki dizajn. Kako je Matej znao da je koristio re~i koje
ne}e biti kori{}ene ni u jednoj od ostalih 20 kwiga? On je
morao da ima pred sobom sve te kwige i da svoju kwigu pi{e
posle svih drugih pisaca.
[tavi{e, svaka od tih ostalih kwiga ispoqava sli~an
fenomen. Da li je svaki pisac pisao posledwi? Ako nije, onda,
da li je svaki od tih pisaca ~ita~ misli, i literarni i
matemati~ki genije bez premca u istoriji, kakav se te{ko mo`e
i zamisliti?
Gospodin Panin nastavqa, dokazuju}i numerikom da svaka
kwiga na{e Biblije ima takve osobine, da je svaka od wih
neophodna da bi se ta~no sprovela numeri~ka {ema cele
Biblije, i da se ni{ta ne mo`e ni dodati ni oduzeti Bibliji
kakvu imamo, a da se ne naru{e te karakteristike.
Od prvog stiha 1. Kwige Mojsijeve, pa do posledweg stiha
kwige Otkrivewe, nalaze se ti Bo`ji dokazi. Za Boga prirode
se tako dokazuje da je Bog Biblije. rasprava dana{wih skepti-
ka, dakle, nije sa onima koji veruju u Bibliju, ve} sa samim
Bogom.
35
 Ali, 7 nije jedini broj koji je ovde zanimqiv. Ima jednako zan-
imqivih razvoja i kod drugih brojeva, od kojih su svi zna~ajni i ORIGINALNI REDOSLED KWIGA
na svojim mestima. U BIBLIJI
Na{a Biblija ima 66 kwiga, od kojih se neke pripisuju nekom
autoru po imenu, dok su druge anonimne (kwige koje pisci nisu 1 . 1 . Kwiga Mojsijeva 34. Kwiga o Jestiri
potpisali). One koje se pripisuju izvesnim piscima, ili u celi- 2. 2. Kwiga Mojsijeva 35. Kwiga proroka Danila
ni ili delimi~no, su slede}e: 3. 3. Kwiga Mojsijeva 36. Kwiga Jezdrina
2. Kwiga Mojsijeva (Izlazak), 3. Kwiga Mojsijeva (Leviti), 4. 4. 4. Kwiga Mojsijeva 37. Kwiga Nemijina
Kwiga Mojsijeva (Brojevi), 5. Kwiga Mojsijeva (Zakoni ponov- 5. 5. Kwiga Mojsijeva 38. 1 . Kwiga dnevnika
qeni), pripisuju se bar delimi~no Mojsiju, ili se navode kao 6. Kwiga Isusa Navina 39. 2. Kwiga dnevnika
Mojsijeva dela u drugim delovima Biblije. 7. Kwiga o sudijama 40. Jevan|eqe po Mateju
Kwige proroka Isaije, Jeremije, Jezekiqe i 1 2 malih proro- 8. 1 . Kwiga Samuilova 41 . Jevan|eqe po Marku
ka pripisuju se piscima ~ija imena redom nose. 9. 2. Kwiga Samuilova 42. Jevan|eqe po Luci
Psalmi se pripisuju Davidu. 10. 1 . Kwiga Carevima 43. Jevan|eqe po Jovanu
Pri~e Solomunove i Pesma nad pesmama se pripisuju
11. 2. Kwiga Carevima 44. Dela apostolska
Solomunu, a “Kwiga propovednikova” - “sinu Davidovom”.
12. Kwiga proroka Isaije 45. Jakovqeva poslanica
Kwiga proroka Danila, Kwiga Jezdrina i Nemijina pripisuju
se, redom, tim autorima. 13. Kwiga proroka Jeremije 46. 1 . Petrova poslanica
Jakovqeva poslanica, 1. i 2. Petrova poslanica i Judina 14. Kwiga proroka Jezekiqa 47. 2. Petrova poslanica
poslanica nose imena pisaca. Poslanice Pavlove, sa izuzetkom 15. Kwiga proroka Osije 48. 1 . Jovanova poslanica
one Jevrejima, pripisuju se Pavlu. Otkrivewe se pripisuje 16. Kwiga proroka Joila 49. 2. Jovanova poslanica
Jovanu. 17. Kwiga proroka Amosa 50. 3. Jovanova poslanica
Anonimne kwige su: 1. Kwiga Mojsijeva (Kwiga postawa), 18. Kwiga proroka Avdije 51 . Judina poslanica
Kwiga Isusa Navina, Kwiga o sudijama, 1. i 2. Kwiga Samuilova, 19. Kwiga proroka Jone 52. Rimqanima poslanica
1. i 2. Kwiga o carevima, Kwiga o Jovu, Kwiga o Ruti, Pla~ 20. Kwiga proroka Miheja 53. 1 . Korin}anima poslanica
Jeremijin, Kwiga o Jestiri, 1. i 2. Kwiga dnevnika, Jevan|eqe po 21. Kwiga proroka Nauma 54. 2. Korin}anima poslanica
Mateju, Jevan|eqe po Marku, Jevan|eqe po Luci, Jevan|eqe po 22. Kwiga proroka Avakuma 55. Galatima poslanica
Jovanu, Dela apostolska, 1, 2. i 3. Jovanova poslanica i
23. Kwiga proroka Sofonije 56. Efescima poslanica
Jevrejima poslanica (ponovimo da su ovo kwige koje autori nisu
24. Kwiga proroka Ageja 57. Filibqanima poslanica
potpisali i zato se one tretiraju kao anonimne).
U pogledu pisaca, imenovanih kao autora kwiga Biblije, 25. Kwiga proroka Zaharije 58. Kolo{anima poslanica
nekima se pripisuje vi{e od jedne jedne kwige. Mojsije ima 4, 26. Kwiga proroka Malahije 59. 1 . Soluwanima poslanica
Solomon 3, Petar 2, Pavle 11. Drugi pisci imaju samo po jednu 27. Psalmi 60. 2. Soluwanima poslanica
kwigu koja im je pripisana. 28. Pri~e Solomunove 61 . Jevrejima poslanica
Treba imati na umu da su kwige Biblije na hebrejskom prih- 29. Kwiga o Jovu 62. 1 . Timotiju poslanica
va}enom tekstu i gr~kom tekstu slo`ene druga~ije nego u na{oj 30. Pesma nad pesmama 63. 2. Timotiju poslanica
Bibliji. Wihov poredak na originalnim jezicima dat je u tabeli 31 . Kwiga o Ruti 64. Titu poslanica
na slede}oj strani. 32. Pla~ Jeremijin 65. Filimonu poslanica
Wihov broj je 66 ili 6h11. Anonimnih kwiga je 22 ili 2h11. 33. Kwiga propovednikova 66. Otkrivewe
Neanonimnih kwiga je 44 ili 4h11.
36 37
 Od tih 44 kwiga, 22 ili 2h11, pripadaju piscima vi{e od jedne sadr`alac od jedanaest, i {ansa da bilo koji broj bude
kwige, a 22 ili 2h11 piscima samo jedne kwige. Zbir ovih 66 bro- sadr`alac od 11 je samo 1 : 11.
jeva iznosi 2211 ili 201 jedanaestica. Da ovaj broj bude tako podeqen izme|u anonimnih i neano-
Ovaj broj se deli ovako: 22 kwige autora vi{e od jedne kwige nimnih kwiga i da svaka grupa bude tako|e jedan sadr`alac od
imaju 946 ili 86 jedanaestica. Ostalih 44 imaju 1 265 ili 11 5 11 - to tako|e mo`e biti slu~ajno, ali su {anse za to samo
jedanaestica. 1 : 11 h11 ili 1 : 1 21.
Od ovih 66 kwiga, 22 su poslanice. Wihovi brojevi su (od Da ovaj broj bude tako podeqen izme|u anonimnih kwiga, i
Jovana do Filimona) 45 - 65. Sad se zbir 2211, za 66 kwiga, deli jedanaesticama me|u autorima samo jedne kwige i onih vi{e od
tako izme|u poslanica i neposlanica: poslanice imaju 11 55 ili jedne - mo`e biti slu~ajno, ali je {ansa za to samo 1 : 11 h11 h11 ili
1 05 jedanaestica; neposlanice imaju 1 056 ili 96 jedanaestica. 1 331.
Slede}i autori: Mojsije, David, Isaija, Jeremija, Osija, Idu}i tako kroz osam prime}enih karakteristika jedanaes-
Joilo i Danilo se izri~ito navode u Novom Zavetu. Brojevi tica, svaka od wih bi mogla biti slu~ajna, ali je {ansa za to
wihovih kwiga su 2, 3, 4, 5, 1 2, 1 3, 1 5, 1 6, 27, 35. Zbir je 1 32 ili 1 2 samo 1 : 11 8 ili 21 4.358.881.
jedanaestica. Sad je zbir numeri~kih vrednosti ovih 26 autora (7.931)
Sad uzmimo numeri~ke vrednosti biblijksih autora (onih tako|e sadr`alac broja 7.
kojima se pripisuju kwige), na osnovu zbira numeri~kih vrednos- Od ovog broja, 21 pisac Starog zaveta ili 3 sedmice imaju
ti svakog slova wihovog imena: 3.808 ili 544 sedmice, a pisci Novog zaveta imaju 4.1 23 ili 589
sedmica.
Mojsije 345 (‫)משה‬ Agej 21 (‫)חגי‬ Od broja 3.808, koji pripada piscima Starog zaveta, 2.933
Isaija 401 (‫)ישעיהו‬ Zaharija 242 (‫)זכריה‬ ili 41 9 sedmica pripadaju Kwigama Zakona i Proro~kim kwiga-
Jeremija 271 (‫)ירמיהו‬ Malahija 101 (‫)מלאכי‬ ma, od Mojsija do Malahije, a 1.1 90 ili 1 70 sedmica pripadaju
Jezekiq 1 56 (‫)יחזקאל‬ David 1 4 (‫)דוד‬ piscima Istorijskih kwiga, od Davida do Nemije. (Kwige Starog
Osija 381 (‫)הושע‬ Solomun 375 (‫)שלמה‬ zaveta su podeqene u tri celine: 1 ) Kwige Zakona; to su kwige
Joilo 47 (‫)יואל‬ Danilo 95 (‫)דניאל‬ ozna~ene brojevima 1 -5 u tabeli na strani 37, 2) Proro~ke kwige,
Amos 1 76 (‫)עמוס‬ Jezdra 278 (‫)עזרא‬ od 6-26, i 3) Istorijske kwige, od 27-39.)
Avdija 91 (‫)עבדיה‬ Nemija 113 (‫)נחמיה‬ Sedam od 21 starozavetnog pisca, ili 3 sedmice, izrazito se
Jona 71 (‫)יונה‬ Pavle 781(Paulov) (v = s) imenuju kao takvi u Novom Zavetu - Mojsije, David, Isaija,
Mihej 75 (‫)מיכה‬ Petar 755 (Petrsv) Jeremija, Danilo, Osija, Joilo. Numeri~ka vrednost wihovih
Naum 104 (‫)מ = ם( )נחום‬ Jakov 833 (Iakwb) imena je 1 .554 ili 222 sedmice.
Avakum 216 (‫)חבקוק‬ Juda 685 (Ioudav) Numeri~ka vrednost Mojsijevog imena, koji zapo~iwe tu
Sofonija 235 (‫)צפניה‬ Jovan 1069 (Iwanhv) listu, i Jovana koji je zavr{ava, 345 i 1.069, daju 1.41 4 ili 202
sedmice.
Ukupno: 7931 ili 11 h7h1 03 ili 11 h721 Biblija po~iwe hebrejskom re~ju “bere{it” - po~etak, a
zavr{ava gr~kom re~ju “hagios” - svet.
Zbir je 721 jedanaestica. Zbir brojeva ~inilaca 7, 11, 1 03 je Ova hebrejska re~ se javqa u slede}im kwigama: 1 -5.
1 21 ili 11 jedanaestica. Mojsijeva, 1. Samuilova, Isaija, Jeremija, Jezekiq, Osija, Amos,
Prisustvo ovih ~inilaca jedanaestica u vezi sa brojem, Mihej, Psalmi, Pri~e, Jov, Propovednik, Danilo, Nemija, 2. Dne-
redom i imenima pisaca, ili je slu~ajno ili planirano. To da vnikova.
broj kwiga u Bibliji treba da je sadr`alac broja 11 moglo bi Ova gr~ka re~ se javqa u slede}im novozavetnim kwigama:
biti sasvim slu~ajno, me|utim, samo je svaki jedanaesti broj Matej, Marko, Luka, Jovan, Dela, 1. i 2. Petrova, 1. Jovanova,
38 39
Juda, Rimqanima, 1. i 2. Korin}anima, Efescima, Filibqani-
ma, Kolo{anima, 1. i 2. Soluwanima, Jevrejima, 1. i 2. Timotiju,
Titu, Filimonu, Otkrivewu.
Ovih kwiga ima ukupno 42 ili 6 sedmica. Uzmimo brojeve ovih
kwiga po redu wihovog mesta - wihov zbir je 1 575 ili 225 sed-
mica.
Ovih 8 karakteristika sedmica, u vezi sa redom i piscima
kwiga, mogu tako|e biti slu~ajne, ali je {ansa da se te karakte-
ristike sedmica i jedanaestica na|u zajedno 1 : nekoliko mili-
jardi.
Jasno je pokazano da dana{wi broj kwiga Biblije nije
slu~ajan, ve} planiran. Vidi se da je odnos izme|u anonimnih i
neanonimnih kwiga planirana. Vidi se da je odnos izme|u broja
kwiga koje pripadaju jednom piscu i broja koji pripada piscima
vi{e od jedne kwige planirana. Vidi se da je odnos u Bibliji
izme|u poslanica i neposlanica planirana. Vidi se da je broj
kwiga pisaca citiranih u Novom Zavetu iz Starog Zaveta plani-
ran. Vidi se da je redosled biblijskih kwiga na hebrejskom i
gr~kom jeziku planiran. Vidi se da su imena 26 pisaca Biblije
planirana.
Ako pretpostavimo qudsko autorstvo, ovi numeri~ki
fenomeni u poretku i anonimnosti i neanonimnosti biblijskih
kwiga sasvim su neobja{wivi. Ali, pretpostavka da je jedan
vrhunski matemati~ki Duh, matemati~ki Autor prirode, plani-
rao ovu numeriku (koje sami pisci nisu bili svesni), odmah
obja{wava ne samo ove fenomene, ve} hiqade onih koji se mogu
izneti.
Da li ovo zna~i da }e nau~nici koji su kriti~ki orijentisani
prema religiji, i ateisti i nevernici sad svi biti dovedeni do
toga da saviju kolena pred Bogom i da prihvate Bibliju? Ne,
zaista! Stotine wih koji su se ve} suo~ili sa ovim ~iwenicama
guraju ih na stranu govore}i ili da nemaju vremena da istra`uju
ili da nisu zainteresovani za matematiku Biblije. “Svet svojom
mudro{}u nije upoznao Boga” i “neduhovan ~ovek ne prihvata ono
{to dolazi od Duha Bo`jeg” (1. Korin}anima 1 ,21; 2,1 4), bez obzi-
ra koliko jaki mogu biti dokazi bo`anske inspiracije koji su
predstavqeni. Ako sam Hristos nije mogao da ubedi nau~nike
svoga doba, nikakvi numeri~ki fenomeni, danas predstavqeni,
ne}e ubediti one koji ne `ele da budu ube|eni.
40
“A ovo je sud, {to videlo do|e na svet, i qudima omiqe vi{e
tama nego videlo, jer wihova dela behu zla” (Jovan 3,1 9).
Vrednost ovih otkri}a le`i uglavnom u wihovoj mo}i da
potvrde veru religioznim qudima u ovim te{kim danima,
ohrabruju}i ih da sa obnovqenom snagom afirmi{u biblijske
vrednosti, {to je, pra}eno ube|uju}om mo}i Svetog Duha, u
stawu da slomi nevernost onih koje je zaslepio neprijateq
du{a.
Zakqu~ak
U pogledu rada Dr. Panina, prof. A. Gordon Melvin, istaknut
na poqu javnog obrazovawa, otputovao je u Alder{ot, Kanada,
da vidi Dr. Panina, i izvestio nas je o slede}em:
“Posle razgovora sa Dr. Paninom i temeqno pregledav{i
wegov rad, ose}am da je vreme za jedan uskla|eni napor onih
koji poznaju ovaj rad, da bi ga u~inili dostupnim onima koji
ne znaju za wega. Nalazim da Dr. Panin poseduje podatke u
obliku numeri~kih saglasnosti koji predstavqaju godine
rada. Alarmiran sam time {to ih vidim u takvom
propadqivom stawu. Ako bi se wegova ku}a zapalila, wegov
`ivotni rad bi u velikoj meri propao. Neki mladi qudi bi
trebalo da dobiju ove znawe i neka sredstva podr{ke za
jedno vreme, da bi mogli da u~e kod Dr. Panina i da bi bili u
stawu da sprovode ove studije sa ~udesnim rezultatima u
godinama koje dolaze.”
Dr. V. Bel Doson (W. Bell Dawson), poznati kanadski nau~nik,
pi{e:
“Ja se sasvim sla`em sa onim {to ka`ete o radu Dr. Panina
koji poznajem ve} mnogo godina. Ja sam naro~ito zaintereso-
van za wegov uticaj na opredeqewe izme|u ’raznih ~itawa’
koji bi bio vrlo vredan. Verujem da bi se wegov veliki rad
mogao sa~uvati i slediti.”
Dr. Artur I. Braun (Arthus I. Brown), kanadski medicinski
nau~nik, tako|e je posetio Dr. Panina i pisao nam je da hitno,
svim sredstvima, obznanimo wegov rad.
Dr. D. M. Panton, izdava~ ~asopisa Zora, ka`e:
“Otkri}e gospodina Panina, zapawuje}e koliko to jedno
otkri}e samo mo`e biti, jedno je od Bo`jih na~ina za re{ewe
41
 problema tokom posledwe krize. Ono je smrtni udarac za
svu ru{ila~ku kritiku, ne da bi ti kriti~ari bili ube|eni,
jer wihovi izvori sumwe le`e daleko dubqe od intelekta;
ono prosto quqa wihovo tlo; ipak, ono ostaje za sve koji se
obra}aju intelektu, jedan odgovor iz intelekta, od strane
milostivog Boga koji susre}e svaku du{u na wenom vlasti-
tom tlu. Nekorektni analiti~ar Biblije stoji otkriven kao
slabi analiti~ar u razumevawu slo`enosti o kojoj nikada
nije ni sawao.
Verbalna inspiracija je ovde matemati~ki dokazana, van
doma{aja svake kritike. Biblija se otkriva kao jedan perga-
ment, koji kad se iznese na svetlo otkriva potpis svog
Stvoriteqa; jedno pismo koje nosi ta~no onaj otisak ~udesne
aritmetike koju nose i sne`ne pahuqice koje padaju po jed-
nom nepogre{ivom matemati~kom obrascu ili savr{ene spi-
rale {koqki. Kriti~arima gospodina Panina bih rekao:
Dovodite li u pitawe wegove brojke? Ako je tako, gde su one
pogre{ne? Ako nisu, wegovi zakqu~ci su neoborivi. Ne
mo`ete se prepirati sa matematikom.”
42
Vrednosti hebrejskog
i gr~kog alfabeta
Poglavqe 1
Biblija je pisana na dva jezika: Stari Zavet na hebrejskom
jeziku (nekoliko poglavqa na haldejskom, koji je u numeri~ke
svrhe isti kao i hebrejski); Novi Zavet na gr~kom. Oba ova jezi-
ka imaju ovu jedinstvenu osobenost - nemaju odvojene simbole za
brojeve koji bi odgovarali na{im modernim arapskim brojevima:
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 0. Umesto wih, oni koriste slova svog alfa-
beta, tako da svako hebrejsko i gr~ko slovo predstavqa ta-
ko|e i izvesni broj, {to se naziva numeri~kom vredno{}u slova.
Tako gr~ko slovo “alfa” (a) predstavqa 1, pa je numeri~ka vred-
nost slova “alfa” - 1. Slovo “kapa” (k) predstavqa 20, i wegova
numeri~ka vrednost je 20 (videti tabelu na slede}oj strani).
Po{to se svaka re~ sastoji od slova, numeri~ka vrednost
jedne re~i je zbir numeri~kih vrednosti wenih slova.
Numeri~ka vrednost jedne re~enice, pasusa, poglavqa, kwige,
toma ili skupa kwiga, je zbir numeri~kih vrednosti re~i od
kojih se oni sastoje.
Poglavqe 2
U tabeli na slede}oj strani date su numeri~ke vrednosti
ova dva alfabeta. Pomo}u ovih numeri~kih vrednosti Grci i
Jevreji su vr{ili svoje numeri~ke operacije, ali u Bibliji se
koristi i jedan dodatni sistem u svrhu numeri~ke konstrukcije
teksta, onaj mesnih vrednosti.
Poglavqe 3
Mesna vrednost jednog slova u Bibliji, bilo hebrejskog ili
gr~kog, jeste broj mesta koje to slovo zaizima u alfabetu. U
skladu sa tim, u hebrejskom jeziku su mesne vrednosti i
43
 numeri~ke vrednosti prvih deset slova iste. Isti je slu~aj i sa
NUMERI^KE VREDNOSTI HEBREJSKOG prvih 5 slova u gr~kom jeziku. Ali, 11. hebrejsko slovo ne pred-
I GR^KOG ALFABETA stavqa 11, ve} 20. Prema tome, wegova numeri~ka vrednost je 20,
MESNA NUMERI^KA MESNA NUMERI^KA ali je wegova mesna vrednost 11. Posledwe slovo hebrejskog
VREDNOST VREDNOST
VREDNOST VREDNOST VREDNOST VREDNOST alfabeta, 22, predstavqa broj 400. Prema tome, wegova
1. 1 2 ‫א‬ 1. 1 2 a numeri~ka vrednost je 400, ali mu je mesna vrednost 22. Isto se
odnosi i na gr~ki alfabet. Wegovo 6. slovo predstavqa broj 7.
2. 2 4 ‫ב‬ 2. 2 4 b Ovo je wegova numeri~ka vrednost, ali je wegova mesna vred-
3. 3 6 ‫ג‬ 3. 3 6 g nost 6.
4. 4 8 ‫ד‬ 4. 4 8 d Vrednost jednog hebrejskog ili gr~kog slova, ili re~i, je zbir
wegove numeri~ke i mesne vrednosti. Tako je vrednost re~i
5. 5 10 ‫ה‬ 5. 5 10 e
“Isus” (Ihsouv), na gr~kom jeziku 975, od ~ega je numeri~ka vred-
6. 6 12 ‫ו‬ 6. 7 13 z nost 888, a mesna vrednost 87.
7. 7 14 ‫ז‬ 7. 8 15 h Hebrejskih brojeva 6 i 90 nema u gr~kom, a gr~kih brojeva 500,
600, 700 i 800 nema u hebrejskom jeziku. Svi drugi brojevi su
8. 8 16 ‫ח‬ 8. 9 17 q zajedni~ki za oba alfabeta. Izostavqaju}i, dakle, duplikate,
9. 9 18 ‫ט‬ 9. 10 19 i postoji 26 numeri~kih vrednosti kori{}enih u alfabetima bib-
10. 10 20 ‫י‬ 10. 20 30 k lijskih jezika:
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 1 0, 20, 30, 40, 50, 60, 70, 80, 90, 1 00, 200,
11. 20 31 ‫כ‬ 11. 30 41 l 300, 400, 500, 600, 700, 800 i wihov ukupni zbir je 4.095 ili
12. 30 42 ‫ל‬ 12. 40 52 m 7h3h3h5h1 3.
13. 40 53 ‫מ‬ 13. 50 63 n
14. 50 64 ‫נ‬ 14. 60 74 c Poglavqe 4
15. 60 75 ‫ס‬ 15. 70 85 o Ovaj broj 4.095 je po sebi 5h7h9h1 3. Svrha ovog teksta je da
poka`e da se jedan razra|eni plan sedmica, devetki i trinaes-
16. 70 86 ‫ע‬ 16. 80 96 p tica, kombinovanih sa peticama, ili jednih sa drugima, prote`e
17. 80 97 ‫פ‬ 17. 100 117 r kroz ovih 26 numeri~kih vrednosti, sa wihovim zbirom od 4.095.
18. 90 108 ‫צ‬ 18. 200 218 s
Poglavqe 5
19. 100 119 ‫ק‬ 19. 300 319 t
Broj 4.095 je zbir 585 sedmica (osobina 1 ).
20. 200 220 ‫ר‬ 20. 400 420 u Brojevi do sto imaju zbir 595 ili 7h5h1 7.
21. 300 321 ‫ש‬ 21. 500 521 f Oni preko 1 00 imaju zbir 3.500 ili 7h500 (osobina 2).
22. 400 422 ‫ת‬ 22. 600 622 x Od ovih posledwih, oni preko 500 imaju zbir 2.1 00 ili 7h300.
Oni od 200 do 500 imaju zbir 1 .400, ili 7h200 (osobina 3).
23. 700 723 y Ovi posledwi su po svom redu podeqeni ovako: 2 sredwa
253 1495 1748 24. 800 824 w imaju zbir 700 ili 7h1 00, a 2 krajwa imaju zbir tako|e 700
(osobina 4).
Po{to su ~inioci broja 700: 7, 2, 2, 5, 5, sa svojim zbirom od
300 3999 4299 21 , ili tri sedmice, oni daju osobine 5 i 6.
44 45
 Svaki sedmi broj u ovom slu~aju je 7, 50, 300, i oni imaju kao
zbir 357 ili 7h51 , ostavqaju}i za druge 3.738.
Zbir cifara broja 3.738 je 21 ili 3 sedmice (osobina 8).
I po{to su 26 numeri~kih vrednosti (poglavqe 3) 2 trinaes-
tice, svaki trinaesti broj, 40 i 800, daju zbir 840 ili
7h3h5h2h2h2, {to je 1 20 sedmica (osobina 9), sa zbirom tih ~ini-
laca od 21 ili tri sedmice (osobina 1 0), ostavqaju}i za ostale
3.255 ili 7h3h5h31 . Ovo deqewe je pomo}u 7h3h5 ili 1 05.
Kona~no, zbir cifara 26 brojeva koji daju zbir 4.095 je 1 26,
ili 7h9h2, kombinacija 9 sa 7 (osobina 11).
Ovo nabrajawe osobina sedmica, kao {to }e se videti, nije
iscrpqeno. Ali, po{to je {ansa da su one neplanirane, da su
prosta slu~ajnost, samo 1 :711 ili 1.977.326.743, odnosno, skoro
1 : nekih 2 milijarde, vidi se jedan razra|eni plan sedmica kako
se prote`e kroz ovih 26 numeri~kih vrednosti.
Poglavqe 6
26 numeri~kih vrednosti spadaju u slede}e uzastopne grupe
sedmica:
1-6 jesu 21 ili 7h3
7 je 7
8 - 30 jesu 77 ili 7h11
40 - 1 00 jesu 490 ili 7h7h2h5
200 - 500 jesu 1.400 ili 7h2h2h2h5h5
600 - 800 jesu 2.1 00 ili 7h2h2h3h5h5
___ _____ _____
856 - 2.292 4.095 ili 7h3h3h5h1 3
^inioci kori{}eni u ovim grupama su 2, 3, 5, 7, 11, sa 28 kao
wihovim zbirom ili 4 sedmice (osobina 1 2). Najve}a i najmawa
grupa imaju za svoj zbir 2.1 07 ili 7h7h43, {to je sadr`alac
sedam sedmica (osobina 1 3), sa 21 kao zbirom svojih ~inilaca
ili 3 sedmice (osobina 1 4).
Slede}a najve}a i najmawa grupa, 1.400 i 21, je 7h7h29, {to je
opet sadr`alac 7h7 (osobina 1 5), dok je 490 ili 7h7h2h5, ne
samo po tre}i put sadr`alac 7h7 (osobina 1 6), ve} je zbir wego-
vih ~inilaca 21 ili 3 sedmice (osobina 1 7).
77 ima za zbir svojih cifara 1 4 ili 2 sedmice, dok zbir grupa
do prve i posledwe (druga i peta grupa), 7 i 1.400, imaju za zbir
1 .407 ili 7h3h67, opet sa 77 kao zbirom svojih ~inilaca, ili 7h11
(osobina 1 8), a zbir wegovih vlastitih cifara je 1 4 ili 2 sed-
mice (osobina 1 9).
Najzad, dva broja koja se sastoje potpuno od sedmica: 7 i 77,
imaju za svoj zbir 84 ili 7h2h2h3, sa zbirom svojih ~inilaca 1 4
ili 2 sedmice (osobina 20).
Jedna vrlo razra|ena {ema sedmica se tako provla~i ne
samo kroz zbir od 4.095, ve} i kroz wegove razne podele i grupe.
Poglavqe 7
(1 ) 4.095 je 9h7h5h1 3, {to je sadr`alac broja 9, kao i broja 7
(osobina 1 ).
Od toga, zbir jednocifrenih brojeva (od 1 -9) ovih 26 brojeva
(poglavqe 1 ) iznosi 45, ili 5 devetki, a desetica i stotica
iznosi 4.050 ili 50 devetki (osobina 2) puta devet (osobina 3),
podeqene ovako: desetice imaju zbir 450 ili 50 devetki; sto-
tice imaju zbir 3.600 ili 400 devetki (osobina 4). Prvi, sredwi
i posledwi od 26 brojeva: 1 , 40, 50, 800, imaju zbir 891 ili 11
devetki puta devet (osobina 5), od kojih sredwi imaju zbir 90
ili 9h1 0, a prvi i posledwi imaju zbir 801 ili 89 devetki
(osobina 6).
(2) Slede samo uzastopne grupe devetki proizvedene od
strane ovih 26 brojeva, sa wihovim zbirom od 4.095:
1-8 imaju zbir 36 ili 9h2h2
9 ima 9
1 0 - 80 imaju zbir 360 ili 9h2h2h2h5
90 ima zbir 90 ili 9h2h5
1 00 - 800 imaju zbir 3600 ili 9h2h2h2h2h5h5
___ ___
21 0 888
^inioci koje proizvode ove grupe predstavqeni su brojem 1 8,
ili 2 devetke (osobina 7). Brojevi kojima ove grupe po~iwu i
zavr{avaju imaju za zbir 1.098 ili 9h2h61 , {to predstavqa 1 22
devetke (osobina 8), sa zbirom svojih ~inioca od 72 (9+2+61) ili

46 47
8 devetki (osobina 9), ostavqaju}i za ostatak od 26 brojeva (3) Ova podela proizvodi kombinaciju 7 i 1 3 uzetu 3h5 ili 1 5
2.997 ili 9h9h3h37 ili 111 devetki puta devet (osobina 1 0). puta. ^inioci broja 1.365 imaju za svoj zbir 28 ili 4 sedmice.
(3) Ako se sad okrenemo grupi sedmica (od 1 -7 je prva grupa, a Grupa 3 ili 17-22 ima za zbir ta dva broja 39 ili 3 trinaes-
od 200-800 je druga grupa od sedam brojeva - videti poglavqe 3) tice (osobina 6).
nalazimo da sredwa grupa (od 8-1 00) ima za zbir 567, ostavqa-
ju}i ostalima 3.528. Sada imamo: Poglavqe 9
Ako sad brojeve grupe 4, u poglavqu 8.1, pomno`imo svaki sa
567 je 9h9h7 wihovim rednim brojevima: 1, 2, 3, 4, imamo:
3.528 je 9h7h7h8
4.095 je 9h7h65 1 95h1 je 1 95
1 30h2 je 260
Jedna izuzetno razra|ena {ema devetki kao i sedmica 1.1 70h3 je 3.51 0
prote`e se kroz broj 4.095 i wegovih nekoliko podela. 2.600h4 je 1 0.400
______
Poglavqe 8 1 4.365 ili 1 3h1 3h1 7h5
(1 ) Opet: 4.095 je 1 3h5h7h9, sadr`alac broja 1 3 (osobina 1 ),
kao i broja 7. Rezultat je 1 3 trinaestica (osobine 7-8).
Od ovoga, hebrejski jezik daje 1 .495 ili 1 3h5h23, a gr~ki daje Po{to je, dakle, 1.495=7h9h1 3h5, tri odvojene numeri~ke
ostalih 2.600 ili 1 3h5h5h8. Ova podela je sa 1 3h5 (osobina 2). {eme brojeva 7, 9 i 1 3 provla~e se kroz ovih 26 alfabetskih
Brojeva koji sa~iwavaju zbir 4.095 ima 26 ili 1 3h2 (osobina 3). numeri~kih vrednosti.
Od wihove 51 cifre, samo 26 ili 1 3h2 su celi brojevi (osobi-
na 4), a ostalih 25 su nule. Tih 26 brojeva formiraju slede}e Poglavqe 10
uzastopne grupe trinaestica: Podela izme|u hebrejskog i gr~kog alfabeta (poglavqe 1 ) je
slede}a:
1 -1 4 imaju zbir 1 95 ili 1 3h5h3
1 5-1 6 imaju zbir 1 30 ili 1 3h5h2 Hebrejski: 1 .495 ili 23h1 3h5.
1 7-22 imaju zbir 1 .1 70 ili 1 3h5h5h2h3 Gr~ki: 2.600 ili 8h325 ili 1 3h5h5h8
23-26 imaju zbir 2.600 ili 1 3h5h5h2h2h2 _____
__ __ _____ 4.095 ili 9h455 ili 1 3h9h35
56 78 4.095 ili 1 3h5h7h3h3
Ovo raspore|ivawe proizvodi devetke i trinaestice koji su
(2) Brojevi kojima ove 4 grupe po~iwu imaju za svoj zbir 56 ili direktni ~inioci broja 4.095.
8 sedmica. Brojevi kojima one zavr{avaju imaju zbir 78 ili 6 [ansa da ovo raspore|ivawe, navedeno u ovih 1 0 poglavqa,
trinaestica (osobina 5). bude neplanirano jeste 1 : nekoliko hiqada milijardi. Ovo ras-
Grupe: pore|ivawe demonstrira prisustvo jednog numeri~kog plana
1, 3 imaju zbir 1 .365 ili 1 3h7h3h5 brojeva 7, 9 i 1 3, svih proizvedenih pomo}u broja 4.095.
2, 4 imaju zbir 2.730 ili 1 3h7h3h5h2
______
4.095 je 1 3h7h3h3h5
48 49
 Poglavqe 11 bi 8 osoba igralo neku karta{ku igru, a jedna osoba prima 4 asa,
U poglavqu 6 dat je zbir 4.095 sa svojih 6 grupa sedmica, a druga 4 dame, tre}a 4 kraqa, itd. Gubitnici u jednoj takvoj igri
tamo se raspravqalo o narednim podelama me|u drugim grupa- bi sa pravom tvrdili da su karte bile vrlo precizno ozna~ene
ma: protiv wih. Tako je na inteligentnim qudima ostalo da objasne
ko je postavio ovaj plan u dva jedina jezika koja su prikladna za
1 - 1 00 imaju zbir 595 wega, i ona na kojima je Biblija pisana - jedina kwiga tako kon-
200 - 500 imaju zbir 1 .400 struisana da svaka re~enica u woj predstavqa ta~no istu
600 - 800 imaju zbir 2.1 00 numeriku.
___ _____ _____ Vi{e od pola veka nije se na{ao spomena vredan duh da
801 1.400 4.095 objasni ovu numeriku, niti bezbrojne druge o kojima se govori u
materijalima koji prate ovaj, osim na jedan na~in: Nemogu}e je za
Ovo raspore|ivawe ima nekoliko uo~qivih osobina: ~oveka da proizvede ovu numeriku; ona je rad velikog Majstora
Prvi i posledwi broj od ovih 26, 1 i 800, imaju za svoj zbir 801 Matemati~ara koji prebrojava “svaku dlaku na na{oj glavi”
ili 9h89. Ostali imaju 3.294 ili 9h3h2h61. Zbir tri broja kojima (Matej 1 0,30).
ove grupe po~iwu tako|e je 801, proizvode}i istu podelu pomo}u
9h89.
4.095 je sadr`alac 7, 9 i 1 3. Zbir cifara ova tri broja (595,
1 .400 i 2.1 00) je tako|e sadr`alac devetki.
Zbir sredwe grupe je 1.400 ili 7h200.
Zbir brojeva kojim zavr{avaju grupe je 1.400 ili 7h200.
Zbir brojeva kojima zavr{ava posledwa grupa je 1.400 ili
7h200.
I tako daqe u nedogled.

Poglavqe 12
Hebrejski jezik je jedan od semitskih jezika; gr~ki je jedan od
indo-evropskih, ali na ovaj razra|eni plan ne uti~e ova razli-
ka pripadnosti. Dva elementa wihovog oblika su ~isto nume-
ri~ka:
(1 ) ^iwenica da jedan ima 22 slova, a drugi 24. Ali, bilo koja
druga dva jezika sa ovim brojevima slova ne bi neminovno
pokazivala plan izvan prirodne veze dva niza sekvenci: 1, 2,
3,... 22 i 1, 2, 3,... 24.
(2) ^iwenica da svako slovo ima numeri~ku vrednost sa
sekvencama razli~itim u svakom slu~aju, i tako prekinutim,
{ta vi{e, da iskqu~uju ono {to bi ina~e moglo su{tinski
pripremiti plan.
Broj numeri~kih vrednosti, 46, dovoqno je blizak broju 52,
koji je broj {pila karata, tako da je numeri~ka {ema kao ona kad

50 51
 Cifre koje se koriste u ova 4 broja su: 1 , 3, 4, 5, 6, 7, 9. Wihov
broj je 7 (osobina 6); a wihov zbir je 35 ili 5 sedmica (osobina
7).
Broj kwiga koje su pisali ova 4 autora je 1 4 ili 2 sedmice
Pisci prve, sredwih i (osobina 8).
Wihova imena se javqaju u Bibliji 1 .365 puta ili 7h1 3h3h5,
posledwe kwige Biblije odnosno 1 95 sedmica (osobina 9), sa zbirom wihovih ~inioca 28
ili 7h2h2 ili 4 sedmice (osobina 1 0).
A ovaj broj 1 .365 se deli na slede}i na~in: Mojsije ima 847 ili
7h11 h11 ili 1 21 sedmicu; drugi imaju 51 8 ili 74 sedmice (osobina
1 ) Po{to se Biblija sastoji od 66 kwiga, wena prva, sredwe i
11 ).
posledwa kwiga su kwige 1 , 33, 34 i 66. To su 1 . Kwiga Mojsijeva,
Kwiga propovednikova, Kwiga o Jestiri i Otkrivewe. (Videti 6) Ako se sad ova 4 imena postave u alfabetski red, wihove
tabelu na strani 37.) Wihovi pisci su: Mojsije, Solomun, numeri~ke vrednosti su 661, 1.069, 345, 375. Mno`ewem svakog
Jestira i Jovan. od wih wegovim rednim brojem imamo:
2) Mojsije je pisac 5 kwiga: 1 - 5. Kwiga Mojsijeva. Solomun je
661h1 je 661
pisac tri kwige: Pri~e Solomunove, Pesma nad pesmama i Kwiga
1.069h2 je 2.1 38
propovednikova. Jestira je pisac jedne kwige - O Jestiri. Jovan
345h3 je 1.035
je pisac 5 kwiga: Jevan|eqe po Jovanu, 1 , 2. i 3. Poslanica
375h4 je 1.500
Jovanova, i Otkrivewe, {to je ukupno 1 4 kwiga.
_____
3) Numeri~ke vrednosti imena Mojsija, Solomuna, Jestire i 5.334
Jovana su redom 345, 375, 661 , 1.069, sa zbirom od ukupno 2.450.
4) Mojsije se pojavquje u Bibliji 847 puta, Solomun 305, Zbir tako dobijen, 5.334, je 7h2h3h1 27 ili 762 sedmice
Jestira 55, Jovan 1 58, ukupno 1.365 (videti tabelu na strani 38; (osobina 1 2).
ovde dodajemo Jestirino ime: ‫)אסתר‬. A ako se bavimo na isti na~in brojevima pojavqivawa ova 4
Ovo je, dakle, jedina stvar koja je zajedni~ka za ova 4 imena: imena u Bibliji, imamo
Mojsija, Solomuna, Jestire i Jovana - to su imena pisaca prve,
sredwih i posledwe kwige Biblije. 847h1 je 847
5) Zbir wihovih numeri~kih vrednosti: 345, 375, 661 i 1.069 je 305h2 je 61 0
2.450 ili 7h7h2h5h5 ili 50 sedmica (osobina 1 ) puta sedam 55h3 je 1 65
(osobina 2), podeqenih ovako: 1 58h4 je 632
Pisci prve i posledwe kwige Biblije, Mojsije i Jovan, imaju _____
zbir 1 .41 4 ili 7h2h1 01 ili 202 sedmice. 2.254
A pisci sredwih kwiga, Solomun i Jestira, imaju zbir 1.036,
ili 7h2h2h37 ili 1 48 sedmica (osobina 3), sa zbirom cifara Zbir tako dobijen, 2.254, je 7h7h2h23, {to je sadr`alac ne
ovih faktora 21 ili 3 sedmice (osobina 4). samo broja 7 (osobina 1 3) ve} i sedam puta sedam (osobina 1 4), sa
Zbir cifara u ova 4 broja: 345, 375, 661 i 1.069 je 56 ili zbirom cifara ovih faktora od 21 ili 3 sedmice (osobina 1 5).
7h2h2h2 ili 8 sedmica (osobina 5).

52 53
 Ovih 1 5 osobina sedmica tako dokazuju:
- da 1. Kwiga Mojsijeva, Kwiga propovednikova, Kwiga o
Jestiri i Otkrivewe jesu prva, sredwe i posledwa kwiga
Biblije,
- da one stoga jesu kwiga 1, 33, 34 i 66, 1. Kwiga Mojsijeva 1,1
- da se Biblija stoga sastoji ta~no od 66 kwiga, i
- da su pisci ove 4 kwige redom: Mojsije, Solomun, Jestira i
prve tri re~i
Jovan.

‫בראשית ברא אלהים‬

U po~etku stvori Bog
Prve tri re~i Biblije imaju na hebrejskom jeziku 1 4 slova ili
2 sedmice (osobina 1 ), sa 1 40 kao wihovom mesnom vredno{}u
ili 7h2h2h5.
Taj broj, koji po sebi ima 20 sedmica (osobina 2), ima sa svo-
jim ~iniocima 7 cifara (osobina 3), sa 21 kao wihovim zbirom
(1 +4+0+7+2+2+5), ili 3 sedmice (osobina 4).
Mesne vrednosti, ove tri re~i odvojeno, jesu:

(a) (b)
76h1 je 76 41 h1 je 41
23h2 je 46 23h2 je 46
41 h3 je 1 23 76h3 je 228
___ ___ ___
1 40 245 31 5

Zbir cifara broja 1 40 i wegovih ~inilaca 76, 23, 41 , je 28 ili

4 sedmice (osobina 5); od ~ega je zbir naizmeni~nih cifara u
svakom slu~aju 1 4 ili 2 sedmice (osobina 6).
A ako ove ~inioce pomno`imo wihovim rednim brojevima 1 , 2,
3, kao u (a) gore, rezultat je 245 ili 7h7h5 ili 5 sedmica (osobi-
na 7) puta sedam (osobina 8).
Isto mno`ewe obrnutim redom sa dna umesto sa vrha,
proizvodi 31 5 ili 45 sedmica (osobina 9).

54 55
 Zbir 1 40 je 5h7h2h2
Zbir 245 je 5h7h7
Zbir 31 5 je 5h7h3h3
____
700 5h5h7h2h2
1. Kwiga Mojsijeva 1,3
Svaki od ovih zbirova je sadr`alac ne samo broja 7, ve} i 5
sedmica; svaki, {tavi{e, je kombinovan sa jednim kvadratom
brojeva (2h2, 7h7, 3h3).
[ansa da ovaj sistem sedmica bude slu~ajan, neplaniran,
mawa je od 1 : 40 miliona.
Tako vidimo da se jedan razra|eni plan sedmica prote`e
‫ויאמר אלהים יהי אור‬
kroz prve tri re~i Biblije u originalnom hebrejskom tekstu (1 . I re~e Bog: Neka bude svetlost!
Kwiga Mojsijeva 1,1 ).
U slede}im delovima ovog teksta pokazuje se da nijedna jed- 1 . - 50 - ‫ ויאמר‬- “I re~e”
ina re~enica ili poglavqe u celom hebrejskom tekstu Starog 2. - 41 - ‫ אלהים‬- “Bog”
zaveta, i gr~kom tekstu Novog zaveta, nije ni{ta drugo nego kon- 3. - 25 - ‫יהי‬ - “Neka bude”
struisana po istom numeri~kom planu - nemogu}im za ~oveka, ali 4. - 27 - ‫אור‬ - “svetlost”
normalnim za Velikog Matemati~ara, Boga Biblije, Stvoriteqa ___
prirode. 1 43

Mesna vrednost ove ~etiri re~i u hebrejskom jeziku je 1 43 ili

11 trinaestica (osobina 1 ).
Zbir cifara ova ~etiri broja je 26 ili 2 trinaestice (osobi-
na 2).
Od ovih brojeva, zbir cifara jedinica je trinaest, i deseti-
ca je trinaest (osobina 3).
Prve dve re~i imaju zbir 91 ili 7h1 3, a posledwe dve 52 ili
4h1 3 (osobina 4).
Ove ~etiri re~i imaju 1 6 slova sa slede}im mesnim vrednos-
tima: 6, 1 0, 1 , 1 3, 20, 1 , 1 2, 5, 1 0, 1 3, 1 0, 5, 1 0, 1 , 6, 20.
Slova 1 -9 imaju zbir 78 ili 1 3h6.
Slova 1 0-1 6 imaju zbir 65 ili 1 3h5 (osobina 5).
Tako vidimo da se jedan razra|eni plan broja 1 3 provla~i
kroz ove ~etiri re~i 1 . Kwige Mojsijeve 1 ,3.
Svaki stih i re~enica u Bibliji, bilo na hebrejskom ili ili
gr~kom jeziku, pokazuje iste numeri~ke planove koje ~ovek nije u
stawu da napravi, dokazuju}i tako delo Velikog Matemati~ara,
Boga i Stvoriteqa univerzuma.

56 57

Pravilno prevo|ewe
1. Kwige Mojsijeve 9,24 i 10,21
1 ) U 1 . Kwizi Mojsijevoj 9,24 se ka`e: “A kad se Noje probudi
od vina, dozna {ta mu je u~inio mla|i sin.” U nekim verzijama
prevoda Biblije se ka`e “wegov najmla|i sin”.
Noje je imao tri sina, koji su u 6 puta, koliko se oni zajedno
spomiwu u Bibliji, dati po ovom redu: Sim, Ham i Jafet. Prema
na{em prevodu, Ham sigurno nije bio najstariji sin Nojev, ali da
li je bio drugi ili tre}i, to ostaje neodre|eno. Ali, prema
drugim prevodima, Ham ne samo da nije bio najstariji sin Nojev,
ve} tako|e sigurno nije bio ni drugi, ve} je bio wegov najmla|i,
tre}i sin.
2) U 1 . Kwizi Mojsijevoj 1 0,21 se ka`e: “I Simu rodi{e se
sinovi, najstarijemu bratu Jafetovu, ocu svih sinova Everovih”
(prevod \ure Dani~i}a), ili: “I Semu, ocu svih sinova
Heberovih i starijemu bratu Jafetovu, rodi{e se sinovi” (pre-
vod Luje Bakoti}a).
U engleskom standardnom King Xejms prevodu ka`e se: “I
Simu tako|e, ocu sve dece Everove, bratu Jafeta starijeg, ~ak
i wemu se deca rodi{e.”
Na{ prevod, me|utim, ka`e: “Simu... najstarijemu bratu
Jafetovu.” Dakle, prema King Xejms prevodu Jafet je stariji
Simov brat, a po{to je Ham ve} mla|i brat, Jafet je prvi od tri
Nojeva sina. Me|utim, prema drugim prevodima, po{to je Sim
stariji Jafetov brat, a Ham je ve} najmla|i, redosled ro|ewa
Nojeva tri sina je: Sim, Jafet, Ham.
58
3) Tako postoji 6 mogu}ih redosleda po kojima su Nojevi
sinovi mogli biti ro|eni:
(1 ) Sim, Ham, Jafet,
(2) Sim, Jafet, Ham,
(3) Ham, Sim, Jafet,
(4) Ham, Jafet, Sim,
(5) Jafet, Sim, Ham,
(6) Jafet, Ham, Sim.
Prema King Xejms prevodu 1 . Kwige Mojsijeve 9,24 i 1 0,21
slu~ajevi 1 , 2, 3 i 4 su iskqu~eni, {to ostavqa mogu}im samo
opcije 5 i 6.
Prema drugim prevodima, samo su 2 i 5 mogu}i na osnovu tek-
sta iz 1 . Kwige Mojsijeve 9,24. Ali, po{to je 5 iskqu~eno na
osnovu teksta iz 1 . Kwige Mojsijeve 1 0,21, samo je poredak Sim,
Jafet, Ham mogu} u skladu sa wenim tekstom. (U nekim novijim
prevodima postoje bele{ke na margini u kojima se prevodioci
ogra|uju od ovog tuma~ewa i upu}uju na prevode sli~ne King
Xejmsu.)
Prema na{em prevodu, ni{ta nije sigurno u pogledu toga koji
je od gorwih 6 redosleda onaj pravi, mada neki prevodi za svoj
tekst favorizuju samo jedan od wih 6, dok nam King Xejms pre-
vod daje izbor od dva redosleda, od kojih, me|utim, nijedan nije
redosled kao u na{em prevodu.
4) Pitawe razlike izme|u King Xejms prevoda i na{eg prevo-
da, u slu~aju Hama u 1 . Kwizi Mojsijevoj 9,24, ne mo`e se re{iti
pomo}u hebrejskog jezika, koji ovde ne koristi ni komparativ
“mla|i”, niti superlativ “najmla|i”. Po{to je hebrejski pridev
za “mla|i” iz 1 . Kwige Mojsijeve 9,24 - “mali”, a za “stariji” u 1 .
Kwizi Mojsijevoj 1 0,21 - “veliki”, oba u pozitivu (osnovni oblik
prideva), ovi izrazi se koriste relativno i za “mla|i” i “sta-
riji”.
King Xejms prevod tako ima ovde prednost da prosto prevodi
hebrejski tekst, dok drugi prevodi, bar u stihu 9,24, idu daqe
od hebrejskog teksta i uz prosto wegovo prevo|ewe tako|e ga i
tuma~e: dodaju svoje mi{qewe da Ham nije bio samo mla|i brat
nekog neodre|enog, starijeg, ve} da je bio najmla|i od wih troje.
5) Redosled kojim se ova tri imena javqaju u Bibliji ostavqa
ovu stvar neodre|enom, jer (a) mada je u svih 6 javqawa ova tri
imena zajedno redosled uvek Sim, Ham i Jafet, pretpostavka
59
da ovaj redosled prestavqa redosled wihovog ro|ewa
poni{tava se (b) mogu}no{}u, ako ne i velikom verovatno}om,
da redosled re~i u hebrejskom tekstu iz 1 . Kwige Mojsijeve 1 0,21
gotovo u celosti favorizuje Jafeta kao starijeg Simovog
brata, ali (c) naro~ito ~iwenicom da je na jedina dva mesta na
kojima su rodoslovi Nojeva tri sina dati zajedno, u 1 . Mojsijevoj
1 0,1 -32 i u 1 . Dnevnika 1,5-23, redosled: Jafet, Ham, Sim.
Svrha ovog teksta je da poka`e, najpre, da Biblija jasno daje
sredstva za dobijawe ta~nog redosleda kojim su tri Nojeva sina
ro|ena, i drugo, da nas, {tavi{e, osposobqava da dobijemo
ta~nu godinu u kojoj je svaki sin ro|en.
6) Kakav god da je pravi prevod 1 . Mojsijeve 9,24, Ham jasno
nije najstariji od wih trojice, i redosledi (3) i (4) Ham, Sim,
Jafet i Ham, Jafet, Sim su time iskqu~eni. Ostaju, dakle,
ostala 4 redosleda.
(1 ) Sim, Ham, Jafet,
(2) Sim, Jafet, Ham,
(3) Jafet, Sim, Ham,
(4) Jafet, Ham, Sim.
7) U 1 . Kwizi Mojsijevoj 5,32 je re~eno: “A Noju kad bi pet
stotina godina, rodi Noje Sima, Hama i Jafeta.” Bez drugih sti-
hova, koji bi bacili svetlo na ovu tvrdwu, weno jedino
racionalno zna~ewe bi moglo biti: “Kad je Noje imao 500 godina,
rodile su mu se trojke, od kojih je Sim bio prvi, Ham drugi, a
Jafet posledwi.”
Me|utim, drugi stihovi iz Biblije ~ine ovo razumevawe te
tvrdwe nemogu}im. Sim, Ham i Jafet nisu bili trojke, bar prema
1 . Mojsijevoj 11 ,1 0 i 7,6.
8) Jer, u 1 . Mojsijevoj 11 ,1 0 se tvrdi da je Sim imao 1 00 godina
kad je ro|en Arfaksad i dodaje se da je to bilo dve godine
posle Potopa. Ali, prema stihu 7,6 Noje je imao 600 godina za
vreme Potopa. Stoga je u vreme Arfaksada Noje imao 602 godine.
A po{to je Sim tada imao 1 00 godina, on nije bio ro|en kad je
Noje imao 500 godina, ve} dve godine kasnije, kada mu je otac
imao 502 godine. Ko god da je stoga bio ro|en, kada je Noje imao
500 godina, ova trojica tad nisu bila ro|ena odjednom, po{to je
Sim bio ro|en dve godine kasnije.
Stoga je u dobi od 500 godina Noje dobio ili samo jednog sina,
ili Jafeta i Hama kao blizance. Ali, bilo da je dobio jednog
60
ili obojicu, stariji od wih dvojice nije bio Ham, po{to je on
izri~ito ozna~en u 9,24 kao “mla|i”.
9) 1 . Mojsijeva 9,24 ~ini jasnim da Ham nije bio prvi Nojev sin.
1 . Mojsijeva 7,6 i 11 ,1 0 ~ine jasnim da Sim nije bio prvi Nojev sin.
Ali, 1 . Mojsijeva 5,32 ~ini jasnim da je Noje postao otac tri sina
prvi put u svojoj 500. godini. Bilo da su, dakle, Jafet i Ham, oba
tad ro|eni, ili je to bio samo sam Jafet, Jafet je sam prema
podacima iz Biblije, najstariji od ove trojice. Zato, ne treba
dopustiti da u 1 . Mojsijevoj 1 0,21 stoji “Sim... najstariji brat
Jafetov.” Dakle, prevod na koji upu}uje margina koju smo
spomenuli treba staviti u tekst bez alternative.
1 0) Jafet je dakle bio ro|en kad je Noju bilo 500, a Sim kad
je Noju bilo 502 godine. Ali kad je Ham ro|en? Na{ prevod (i
neki drugi) ga ~ini mla|im od Sima. Ali, prema hebrejskom tek-
stu, bez ikakve dodate interpretacije, Ham je bio ro|en na
jedan od slede}ih na~ina:
1 ) mogao je biti brat blizanac Jafeta, ali mla|i od wih dvo-
jice,
2) mogao je biti ro|en izme|u Jafeta i Sima, kad je wegovom
ocu bila 501 godina,
3) mogao je biti blizanac Sima, ali stariji od wih dvojice,
4) mogao je biti blizanac Sima, ali mla|i od wih dvojice,
5) mogao je biti ro|en neko vreme posle Sima.
Od ovih 5 mogu}nosti, prema hebrejskom tekstu, neki prevo-
di, iz razloga nepoznatog ovom piscu, uzimaju da su prva tri
neprihvatqiva, mada priznaju wihovu mogu}nost na margini
(kod nekih prevoda); dok bi stavqaju}i primedbu sa margine u
tekst, i ne daju}i uop{te alternativu, oni ostavili slu~aj Hama
ta~no tamo gde ga je Biblija do sada i ostavqala - na povr{ini.
U onome {to sledi, pokaza}e se da je Ham bio ro|en u godini
1 551. od stvarawa sveta, koja je Nojeva 501.
11 ) U ovu svrhu je neophodno pa`qivo ispitivawe numeri~kih
vrednosti 5. poglavqa 1 . Kwige Mojsijeve. Ovo poglavqe daje
rodoslov 1 0 prepotopnih patrijarha. U ovom poglavqu bi
prirodno bilo da bude 30 brojeva, po{to su svakom ~oveku data
tri broja: broj godina koje je imao kad mu se rodio sin, broj godi-
na koje je `iveo posle ro|ewa svog sina i broj godina koliko je
ukupno `iveo. Ali, u slu~aju posledweg od deset patrijarha,
Noja, data je samo wegova starost u vreme ro|ewa wegovog sina.
61
Tako je u ovom rodoslovu dato samo 28 brojeva. 28 je 4 sedmice Nije dat izve{taj koliko je Adamov otac bio star pri
(osobina 1 ). Adamovom ro|ewu, kao {to je to slu~aj sa drugim patrijarsima,
Zbir ovih 28 brojeva je 1 5.750 ili 7h2h3h3h5h5h5, {to je ne po{to je on bio prvi iz tog niza i nije imao qudskog oca. O Enohu,
samo sadr`ilac sedmice (osobina 2), ve} je i broj wegovih fak- s druge strane, nije dat izve{taj o wegovoj smrti, kao u slu~aju
tora 7 (osobina 3). drugih patrijarha, ve} je bio vaznesen na nebo. (Podaci za Noja
U ovih 28 brojeva, samo bi 4 trebalo, slu~ajno{}u, da budu koliko je `iveo posle ro|ewa svog sina i koliko je `iveo ukup-
sadr`aoci sedmice, po{to se od bilo kojih 7 brojeva, za jedan no, daju se na drugom mestu, u 1 . Mojsijevoj 7,6 i 9,29.) Adam je
mo`e o~ekivati da bude sadr`alac sedmice. A po{to 28 pred- `iveo 930 godina, a Enoh 365, i wih dvojica su `iveli 1 .295 go-
stavqa 4 sedmice, ~etiri takva broja mogu se o~ekivati u 4h7 dina ili 7h5h37; zbir ~inioca ovog broja je 49 ili 7 sedmica
brojeva. (osobine 1 9-20).
Ova lista, me|utim, ne samo da sadr`i pribli`no dva puta Za period od Stvarawa do Potopa, rana poglavqa 1 . Kwige
~etiri takva broja, koji su sadr`aoci sedmice, ve} upravo - Mojsijeve daju samo 21 datum, i to:
sedam (osobine 4-6). Naime: 1 05, 70, 840, 91 0, 595, 777, i zbir tih
brojeva 3.479 je sadr`ilac sedam sedmica, naime 7h7h71 Godina
(osobina 7). 1 30. ro|en Sit (1 . Mojsijeva 5,3)
Prvi broj na listi je 1 30. Posledwi je 500. Wihov zbir je 630 235. ro|en Enos (6. stih)
ili 90 sedmica (osobina 8). 325. ro|en Kajinan (9. stih)
Najve}i broj na listi je 969, najmawi je 65, koji se javqa dva 395. ro|en Maleleilo (1 2. stih)
puta. Zbir najve}ih i najmawih brojeva, 969, 65, 65, sa wihovih 7 460. ro|en Jared (1 5. stih)
cifara (osobina 9) je 1 .099 ili 1 57 sedmica (osobina 1 0). 622. ro|en Enoh (1 8. stih)
U 1 . Mojsijevoj 9,29 nam je re~eno da je Noje `iveo 950 godina, 687. ro|en Matusal (21. stih)
tako da je 1 0 patrijarha `ivelo ukupno 8.575 godina, 7h7h7h5h5 874. ro|en Lameh (25. stih)
{to je sadr`ilac ne samo sedmice, ve} i kub sedmice (osobine 930. umro Adam (25. stih)
11 -1 3). 987. vaznesen Enoh (23. stih)
Ako dodamo dva podatka izostavqena u Nojevom slu~aju, a 1.042. umro Sit (8. stih)
koji su dati u ostalih 9 slu~ajeva, naime, godine koje je `iveo 1.056. ro|en Noje (28. stih)
posle ro|ewa sina, i godina koje je `iveo ukupno, to jest, 450 i 1.140. umro Enos (11. stih)
950, imamo 1 .400 godina, {to dodano na zbir 28 brojeva u ovom 1.235. umro Kajinan (1 4. stih)
poglavqu, 1 5.750, daje 1 7.1 50 ili 7h7h7h5h5h2, {to je dvostruko 1.290. umro Malaleilo (1 7. stih)
vi{e od broja dobijenog u prethodnom paragrafu, i naravno dva 1.422. umro Jared (20. stih)
puta kub sedmice i kvadrat petice (osobina 1 4-1 6). 1.536. odluka o Potopu (1 . Mojsijeva 6,3)
Treba zapaziti, tako|e, da dva od deset patrijarha imaju 1.556. ro|en Jafet (5,32.1 0.21)
svoje godine starosti, pri ro|ewu wihovih sinova, podeqene (1.557.) ro|en Ham
sedmicama. Tako je Kajinan `iveo ukupno 91 0 godina ili 1 30 sed- 1.558. ro|en Sim (11 ,1 0)
mica, a Lameh je `iveo 777 godina ili 111 sedmica. Ali, obojica 1.651. umro Lameh (31. stih)
su postali o~evi, redom, u starosti od 70 ili 1 0 sedmica, i 1 82 1.656. umro Matusal (27. stih)
ili 26 sedmica, tako da su godine koje su `iveli posle ro|ewa 1.656. Potop (6,6)
svojih sinova, 840 i 595, redom, tako|e, sadr`aoci broja sedam ______
(osobina 1 7-1 8). 20.787 kao zbir je 1 3h1 3h3h41. Zbir ovih ~inioca je 70.

62 63
 Broj datuma, tako dobijen iz biblijskih podataka za prvi
hronolo{ki period od Stvarawa do Potopa, je 21 ili 3 sedmice
(osobina 21 ). Period od prvog ro|ewa, 1 30, do posledwe smrti,
1 .656, je 1 .526 godina ili 21 8 sedmica (osobina 22). Godina
Enohovog vaznesewa, 987. je 1 41 sedmica (osobina 23).
Ako se sad 1 .557, godina Hamovog ro|ewa koja nije dobijena
direktno ve} samo zakqu~ivawem iz biblijskih podataka, doda
na 20.787, {to je zbir 21 biblijskog datuma, imamo 22.344 ili
7h7h2h2h2h3h1 9 {to je sadr`ilac ne samo broja 7, ve} i kvadra-
ta broja 7. Taj broj se sastoji od 7 ~inilaca, a wihov zbir je 42,
ili 6 sedmica (osobina 24-27). SADR@AJ
Po{to je {ansa da ovih 27 osobina sedmica nastane slu~ajno
1 : nekoliko hiqada milijardi, wihovo prisustvo je planirano.
Ali, ako je planirano, godina 1 .557. za ro|ewe Hama je deo tog
plana. Savremeni prevodioci stoga nisu u pravu mewaju}i pre- Predgovor ..................................................... 5
vod King Xejms verzije u 1 . Kwizi Mojsijevoj 9,24 i 1 0,21. A Izazov .......................................................... 1 1
numerika nam ka`e ono {to nam nijedna od tih verzija nije mogla
re}i, da je Ham ro|en 1 .557. godine od Stvarawa sveta, godinu Dr. Ivan Panin .......................................................... 21
dana posle Jafeta, a jednu godinu pre Sima. Pisci prve, sredwih i posledwe
kwige Biblije .......................................................... 44
1 . Kwiga Mojsijeva 1 ,1 ............................................... 47
1 . Kwiga Mojsijeva 1 ,3 .............................................. 49
Pravo prevo|ewe
1 . Kwige Mojsijeve 9,24 i 1 0,21 .................................. 51

64 65