Seminarski rad iz predmeta:

OSNOVI NINFORMATIKE

Tema: INK-JET ŠTAMPAČI

Profesor: Student:

Novi Sad
Maj 2009.

0
 Sadržaj:

1. Uvod……………………………………………….….2
2. Princip rada…………………………………………....4
3. Unutrašnjost Ink Jet štampača.......................................7
4. Opažanje boja................................................................8
5. Stvaranje boje................................................................8
6. Kvalitet štampe..............................................................9
7. Upravljanje bojom........................................................11
8. Mastilo..........................................................................12
9. Papir..............................................................................13
10. ...O recikliranju ketridža za Ink Jet štampače.............14
11. Literatura.....................................................................15

1
1. UVOD

Većina ljudi deli štampače na „crno-bele” i one „u boji”, ali mnogo bitnija
je njihova podela po načinu rada. Štampači(printeri) su eksterni (spoljasnji) uređaji
koji služe za štampanje tekstova i slika na papir.Mogu biti u koloru ili crno-
beli.Štampači se dele na:

1.Matrične (Najstariji su,rade na istom principu kao i pisaće mašine,glava

štampača udara preko trake i ostavlja trag, crno-beli su)

2.Ink jet (Rade slično kao I matrični, samo sto nemaju traku i mahom su u
boji, kroz cevčice izbacuje mastilo, koje mora da se napuni , kada se istroši-
kertridzima.)

3.Laserske (Stampači najnovije generacije,neprevaziđeni,najskuplji,slični

fotokopir masinama,oni su brzi I toner im je mnogo skuplji)

Štampači su podeljeni u dve kategorije, IMPACT i NON IMPACT štampače.

IMPACT štampači:

  - DOT MATRIX (Matrični) štampači su uređaji čija glava sadrži iglice koje udaraju preko
trake natopljene mastilom.

- CHARACTER štampači su faktički kompjuterizovane pisaće mašine. Oni imaju glavu

u obliku kugle na kojoj su već izliveni karakteri koji se štampaju. Glava rotira u svim
pravcima, udara u traku natopljenu mastilom i tako ostavlja otisak.

Kod IMPACT štampača glava dodiruje papir, dok kod NON IMPACT štampača nema
kontakta između nema kontakta između glave i papira.

Ink jet štampači spadaju u kategoriju NON IMPACT tehnologije. Pojasnićemo

sve vrste NON IMPACT štampača.

INK JET štampači koriste skup dizni kroz koje izbacuju kapljice mastila na papir.
Oni izbacuju izuzetno male kapljice na papir i na taj načina stvaraju otisak. Ako
pogledate papir na kome je nešto odštampano videćete da:

     - Tačkice su veoma male obično 50-60 mikrona u prečniku tako da su čak manje od
prečnika ljudske dlake koja je 70 mikrona.

     - Tačke se postavljaju vrlo precizno u rezoluciji koja ide do 4800 x 1200 dpi

     - Tačkice imaju različite boje koje se mešaju da bi napravile fotografski kvalitet.

2
 Iako su ink-jet štampači mogli da se nabave 1980-ih godina, tek su im 1990-ih
cene pale dovoljnoda ova tehnologija postane šire rasprostranjena. Firma Canon tvrdi da
su oni izumeli ono što se naziva "bubble jet" tehnologijom 1977. godine, kada je jedan
istraživač zagrejanom lemilicom slučajno dodirnuo špric napunjen mastilom. Toplota je
istisnula kap mastila iz igle šprica, i tako je počela da se razvija jedna nova metoda
štampanja.
Ink-jet štampači su ostvarili brz tehnološki napredak u poslednjih nekoliko
godina. Trobojni štampač je na tržištu već nekoliko godina i učinio je dostupnim
štampanje u boji pomoću inkjet tehnologije, ali, kako je četvorobojni model postao
jeftiniji za proizvodnju, zamenljivi model kertridža je postepeno izašao iz upotrebe.
Kao što se i očekivalo, ink-jet štampači su bili mnogo privlačniji za tržište nego laserski
štampači; njihova mogućnost da proizvode boju je ono što ih čini tako popularnim među
kućnim korisnicima. Od kraja 1990-ih godina, kada je cena laserskih kolor štampača
počela da dostiže nivoe dostupne kućnim korisnicima, ova prednost je postalaneštomanja.
Međutim, u to vreme su razvijeni ink-jet štampači sa fotografskim kvalitetom štampe, što
im je u mnogome pomogloda da zadrže prednost u domenu boje.Ali, postoji i druga
strana novčića. Naime, iako su ink-jet štampači uglavnom jeftiniji od laserskih, njihovo
održavanje je skuplje. Kertridže treba češće menjati, a specijalni višeslojni papir koji
omogućava visokokvalitetnu štampu je veoma skup. Kada se porede cene po stranici,ink-
jet štampači ispadnu oko deset puta skuplji od laserskih.
Od kada je pronađen ink-jet štampač, štampanje u boji je postalo veoma
popularno.
Istraživanja na polju ink-jet tehnologije stalno napreduju, sa svakim novim
proizvodom na tržištukoji pokazuje napretke u performansi, upotrebljivosti i kvalitetu
štampe. Kako se procesusavršavanja nastavlja, cene ink-jet štampača nastavljaju da
padaju.

3
2. Princip rada

Koriste se dva principa nanošenja mastila termalni (zagrevanje mastila mislim da

je ovaj princip uveo HP) i piezo (mastilo se nanosi pod pritiskom, istiskivanjem, za ovo je
zasluzan Epson).
Iako ovo vazi za oba principa za termalni je pogotovo vazno da treba biti obazriv i
puniti kertridze pre nego sto se potpuno isprazne jer, ako nestane mastila u toku
štampanja doći će do oštećenja glave usled pregrevanja.
Termalni princip koriste HP, Canon i Lexmark dok piezo koristi Epson. Samim
tim i osobine mastila za ta dva principa rada se bitno razlikuju tako da nije preporučljivo
eksperimentisati i npr. mastilo namenjeno HP, Canonu ili Lexmarku koristiti kod Epsona
(i obrnuto), dok npr. kod termalnih su moguće neke kombinacije iako nije preporučljivo
(npr. c, m, y mastila za neke modele HP koristiti i za Lexmark) ali to vec zavisi i od
samog mastila.
Ono sto je takođe bitno je polozaj glave za štampanje na štampaču. One mogu da
se nalaze na kertridzu (uglavnom HP, Lexmark i neki modeli Canona) ili na samom
štampaču (uglavnom Epson i noviji modeli Canona). Prednost štampača kod kojih se
glava nalazi na kertridzu je da u slučaju da kada glava se pokvari menjate je sa samim
kertridzom dok kod modela gde je glava odvojena posebno se nabavlja i prestavlja
relativno skupu investiciju.
Glava sluzi za nanošenje mastila i sadrzi određen broj otvora koji se nazivaju
mlaznice kroz koje prolazi mastilo prilikom nanošenja. Broj mlaznica kao i njihov
prečnik (uitce na velicinu kapljice mastila a samim tim i kvalitet stampe) razlikuje se od
modela do modela kertridza odnosno modela samog štampača.
Ono sto je jos zanimljivo je konstrukcija kertridza. Pored toga sto mogu imati glavu za
štampanje ili ne, bitan je način na koji skladišti mastilo unutar njih. Siroko su
rasprostranjeni kertridzi unutar kojih je sunđer koji drži mastilo (kod njih je nezgodno što
sa svakim punjenjem sunđer gubi svoja početna svojstva pogotovo ako punjenje obavljate
špricom sa iglom - često zabadanje igle sve vise oštećuje sunđer, i što cesto prilikom
punjenja može doći do stvaranja vazdusnih mehurova koji ne dozvoljavaju prolaz mastila
do glave sto dovodi do nemogućnosti štampanja pa i oštećenja glave), takođe tu imamo
kertridze sa vrećicom pod pritiskom unutar koje se nalazi mastilo (npr HP Bussines serija
štampača), kertridzi (ja ih zovem rezervoari) gde je mastilo u komori pod pritiskom, a
npr. noviji Canoni imaju kombinovane kertridze (donji deo kertridza sadrzi sunđer a
gornji komoru-rezervoar sa mastilom).
Koliko ja znam skoro svaki model se moze puniti, glavni problem su zaštite kod
nekih novijih HP-a i naravno Epsona koji zahteva plus jos i posebno mastilo pa su noviji
Epsone prilično nezgodni za punjenje (ali ne i neisplativi uzimajući u obzir cene
originalnih kertridza).

4
 Što se tiče isplativosti naravno da se isplati, i isplativost raste sa količinom štampe
(dobro, za neku stvarno veliku količinu tampe se ni ne koriste ink jet štampači).
Uštedećete već korišćenjem kompatibilnih kertridza, još više da plaćate punjenje (dobro
ovo vec zavisi ko vam ovo radi i kako) a najviše ako sami nabavljas mastila pri tom sve
to zavisi naravno od:
-mastila (kvalitet i cena),
-kertridza (kapacitet, broj punjenja koji može da izdrži, takođe neke je teze a neke
lakše puniti)
-samih vas (ako ćete sami obavljati punjenje, kako ćete to odraditi - ipak treba imati
malo nerava za to).
Znači da sumiram na konkretnom primeru kod nas veoma popularnog (iako prilicno
nekvalitetnog) stampaca Lexmark Z6xx (kao i neke starije serije koji koriste iste
kertridze) nov komplet kertridza (crni + kolor) je preko 2.000 dinara a punjenje istih je
oko 250 dinara (ako vam neko obavlja punjenje) ili oko 100 dinara (ako uzmem neku
prosecnu cenu od oko 4 dinara/ml ako nabavljate mastila i sami obavljate punjenje stim
da ovo moze jos jeftinije npr. 2 dinara/ml = 50 dinara) stim da crni možete puniti u
proseku oko 7-8 puta a kolor oko 5-6 puta.

5
 Prema tehnologiji izbacivanja mastila razlikuju se dva principa:
termalni i piezzo-električni.

    - Kod termalnog principa u glavi se nalaze grejači koji pri kratkotrajnom električnom
impulsu (1/20000 do 1/100000 sec.) mastilo zagrevaju na temperature i do 500 C što
jedan deo mastila pretvara u paru. Para se širi i potiskuje mastilo prema dizni
(konstruisana tako da pojačava efekat ispaljivanja) kroz koju se mastilo u obliku kapljice
izbacuje na papir gde formira tačku. Zahvaljujući laserskom bušenju otvora dizni (prečnik
manji od 1/100 mm) današnje glave mogu formirati kapljicu zapremine 3-4 pl. što je
dovoljno za vrhunski kvalitet štampe. Takođe je lako povećati broj dizni što linearno
povećava brzinu štampe.

     -Piezzo tehnologija se bazira na piezzo-električnom efektu tj. na činjenici da se

piezzo elementi tj. kristali šire ili skupljaju (u zavisnosti od polariteta) pri pobudi strujom.
Piezzo element oscilacije prenosi na vibracionu ploču koja pritisak prenosi na mastilo i
izbacuje ga kroz dizne. Mastilo se u dizni u stanju mirovanja zadržava zbog površinskog
napona tečnosti koji izaziva blagu zakrivljenost površine. Usled toga tečnost se ponaša
kao opruga što dovodi do nekontrolisanog izbacivanja kapljica. Da bi se ovo sprečilo
površina mastila se prinudno zaustavlja posle pola periode. Ovo je takođe dovelo do
mogućnosti veoma preciznog doziranja količine mastila. Najniža zapremina kapljice kod
ove tehnologije je 2pl, a kod boljih modela glave su u mogućnosti da izbace kapljice u
šest veličina što dovodi do izuzetno visokog kvaliteta štampe bez pada brzine.

Snimak izlaska kapljice na svakih 5 mikrosekundi

6
3. UNUTRAŠNJOST INK JET ŠTAMPAČA

1. SASTAVNI DELOVI GLAVE ŠTAMPAČA

    -Glava štampača je srce štampača. Serija dizni se koristi za izbacivanje mastila.

   -Kertridži postoje u više varijanti npr. posebno crni, posebno kolor, kolor i crni zajedno,
odvojeni kertridži za svaku boju. Kertridži za neke štampače sadrže u sebi
i glavu.

  - STEP MOTOR pomera glavu napred i nazad preko papira. Neki
štampači imaju još jedan motor koji parkira glavu kada se štampač ne
koristi. Parkiranje znači da se glava štampača postavlja u položaj da ne
može slučajno da se pomeri.

 - KAIŠ vezuje glavu za step motor.

 - STABILIZACIONA ŠIPKA po kojoj klizi glava obezbeđuje precizno kretanje glave.

2. TRANSPORTNI DEO ZA PAPIR.

- DRŽAČ ZA PAPIR - Većina štampača imaju "fioku" u koju

se ulaže papir dok neki koriste tzv. FEEDER koji se nalazi
pod uglom, na zadnjem delu štampača. FEEDER-i primaju
manju količinu papira od "fioke".

- VALJCI - setovi valjaka uvlače papir i pomeraju ga

sinhronizovano sa pomeranjem glave.

- MOTOR ZA TRANSPORT PAPIRA pomera valjke tačno

koliko je potrebno da bi štampa bila precizna. 

3. SISTEM ZA NAPAJANJE

Dok su ranije štampači imali spoljne transformatore većina danas koristi sisteme koji su
ugrađeni u sam štampač.

 4. ŠTAMPANA PLOČA

Mala ali složena štampana ploča kontroliše i sinhronizuje ceo proces štampanja. Takođe
prenosi informacije koje je štampač dobio iz računara.

 5. INTERFACE PORT Mnogi štampači i danas koriste paralel priključak (parallel port) a
većina novijih modela ima i USB port. Neki štampači se povezuju
pomoću serijskog porta ili SCSI (small computer system interface)
priključka.

7
4. Opažanje boja

Vidljiva svetlost pada između 380 nm (ljubičasta) i 780 nm (crvena) na

elektromagnetnom spektru i nalazi se između ultraljubičaste i infracrvene svetlosti. Bela
svetlost obuhvata približno jednake proporcije svih vidljivih talasnih dužina i, kada ona
pada na neki objekat ili kroz njega prolazi, neke talasne dužine se apsorbuju, a druge se
reflektuju ili prenose. Svetlost koja se reflektuje ili prenosi je ta koja daje predmetima
boju koja se opaža. Na primer, lišće je zeleno zato što hlorofil apsorbuje svetlost na
crvenom i plavom kraju spektra i reflektuje zelenideo koji je između njih.
"Temperatura" izvora svetlosti, izmerena u Kelvinovim stepenima (K), utiče na
opažanje boje predmeta. Bela svetlost, kao ona koju emituju fluorescentne lampe u
televizoru ili blic na fotografskom aparatu, ima ravnomernu raspodelu talasnih dužina, što
odgovara temperaturi od oko 6000 K i ne izobličuje boje. Standardne sijalice, međutim,
emituju manje svetlosti sa plavog kraja spektra, što odgovara temperaturi od oko 3000 K,
usled čega predmeti izgledaju više žuti. Ljudi opažaju boje preko sloja ćelija osetljivih na
svetlost, koji se nalazi na zadnjoj strani oka i naziva se mrežnjača. Glavne ćelije
mrežnjače su čepići koji sadrže foto pigmente koji ih čine osetljivim na crvenu, zelenu ili
plavu svetlost (ostale ćelije osetljive na svetlost, štapići, aktiviraju se samo pri
prigušenom svetlu). Dužica određuje količinu svetlosti koja prolazi kroz oko, a sočivo je
fokusira na mrežnjaču, gde čepiće stimulišu odgovarajuće talasne dužine. Signali sa
miliona čepića se putem očnog živca prenose do mozga, koji od njih sastavlja sliku u
boji.

5. Stvaranje boje

Precizno stvaranje boja na papiru bilo je jedna od glavnih oblasti istraživanja

štampanja u boji. Kao i monitori, štampači postavljaju različite količine osnovnih boja
jedne blizu drugih, a one se, iz daljine gledano, stapaju da bi formirale bilo koju boju;
ovaj proces je poznat kaoumekšavanje. Monitori i štampači ovo, međutim, obavljaju
pomalo različito zato što su monitori izvori svetlosti, dok izlaz kod štampača reflektuje
svetlost. Dakle, monitori mešaju svetlost iz fosfora napravljenih od osnovnih aditivnih
boja: crvene, zelene i plave (RGB - red, green, blue), dok štampači koriste mastila
napravljena od osnovnih supstraktivnih boja: tirkizne, purpune I žute (CMY). Obojena
mastila apsorbuju belu svetlost reflektujući željenu boju. U svakom slučaju, osnovne boje
se umekšavaju da bi se formirao ceo spektar.Umekšavanje rastavlja jedan piksel boje u
niz tačaka, tako da je svaka tačka u jednoj od osnovnih boja, ili je ostavljena prazna.
Reprodukcija boja sa monitora na izlaz štampača takođe je jedna od važnijih oblasti
istraživanja, poznata kao podudaranje boja. Boje se razlikuju od monitora do monitora,
tako da se boje na odštampanoj stranici ne podudaraju uvek sa onim što je prikazano na

8
ekranu. Boja koja je odštampana na stranici zavisi od sistema boja koji se koristi i modela
štampača, a ne od boja koje se vide na monitoru. Proizvođači štampača uložili su mnogo
novca u istraživanje preciznog podudaranja boja između monitora i štampača.
Moderni ink-jet štampači mogu da štampaju u boji i crno-belo, ali način na koji
prelaze sa jednog na drugi način rada razlikuje se od modela do modela. Osnovna šema je
određena brojem mastila u mašini. Štampači koji sadrže četiri boje - tirkiznu, žutu,
purpurnu i crnu (CMYK) - mogu bez problema da prelaze sa crno-belog teksta na slike u
boji na istoj strani. Štampači opremljeni samo sa tri boje to ne mogu.
Mnogi jeftiniji modeli ink-jet štampača imaju mesta za samo jedan kertridž. U
njih možete postaviti kertridž sa crnim mastilom za monohromatsku štampu, ili trobojni
kertridž (CMY) za štampanje u boji, ali ne možete da ih postavite oba istovremeno. Ovo
čini veliku razliku u radu štampača. Svaki put kada želite da pređete sa crno-bele na kolor
štampu morate fizički da zamenite kertridže. Kada koristite crnu na stranici štampanoj u
boji, biće sastavljena od tri boje, što za rezultat ima nezadovoljavajuću tamno zelenu ili
sivu boju, koja se obično naziva složena crna. Međutim, složena crna boja koju proizvode
sadašnji ink-jet štampači je mnogo bolja nego što je bila pre nekoliko godina zahvaljujući
stalnim poboljšanjima hemijskog sastava mastila.

6. Kvalitet štampe

Dve glavne odrednice kvaliteta štampe u boji su rezolucija, koja se meri brojem
tačaka po inču (dpi), i broj nivoa gradacija koji mogu da budu odštampani po tački.
Uopšteno govoreći, što je rezolucija veća to je više nivoa po tački i bolji je celokupan
kvalitet štampe. U praksi, kod najvećeg broja štampača postignut je kompromis, tako da
kod nekih izbor pada na veću rezoluciju, a kod drugih na više tačaka po inču, dok
najbolje rešenje zavisi od toga u koje svrhe se štampač koristi. Profesionalne grafičke
dizajnere, na primer, interesuje maksimalno povećavanje broja nivoa po tački da bi dobili
"fotografski" kvalitet štampe, dok će obični korisnici zahtevati razumno visoku rezoluciju
da bi postigli dobar kvalitet kako teksta tako i slika.
Najjednostavnija vrsta štampača u boji je binarni uređaj kod koga su tačke
tirkizne, purpurne, žute i crne boje ili "uključene" (odštampane) ili "isključene" (nisu
odštampane), dok međunivoi nisu mogući. Ako tačke mastila (ili tonera) mogu da se
mešaju da bi se dobile međuboje, binarni CMYK štampač može da štampa samo osam
"pravih" boja (tirkiznu, purpurnu, žutu, crvenu, zelenu i plavu, i uz to još crnu i belu).
Ovo očigledno nije dovoljno velika paleta da bi se postigao dobar kvalitet štampe, i tu na
scenu stupa polutoniranje. Algoritmi polutoniranja dele originalnu rezoluciju tačaka
štampača u mrežu polutonskih ćelija, a onda aktiviraju promenljiv broj tačaka u tim
ćelijama da bi podražavali promenljivu veličinu tačke. Pažljivim kombinovanjem ćelija
koje sadrže različite proporcije CMYK tačaka, polutonirajući štampač može da "prevari"
ljudsko oko tako da ono vidi na milione boja umesto samo nekoliko.

9
 Kod štampanja sa kontinualnim toniranjem postoji neograničena paleta čistih
boja. U praksi, neograničeno znači 16,7 miliona boja, što je više nego što ljudsko oko
može da razlikuje. Da bi se ovo postiglo, štampač mora da bude u stanju da stvori i
preklopi 256 nijansi po tački za svaku boju, što očigledno zahteva preciznu kontrolu nad
stvaranjem i postavljanjem tačaka. Štampanje sa kontinualnim toniranjem spada u oblast
rada vrhunskih štampača u boji. Međutim, sve vodeće tehnologije štampanja mogu da
proizvedu više nijansi po tački (obično između 4 i 16), što pruža mogućnost dobijanja
bogatije palete čistih boja i finijih polutonova. Takvi uređaji se nazivaju kontonski
štampači. Nedavno su se na tržištu pojavili "šestobojni" ink-jet štampači posebno
namenjeni postizanju "fotografskog" kvaliteta štampe. Ovim uređajima dodata su još dva
mastila - svetlo tirkizno I svetlo purpurno - da bi se nadoknadila nemogućnost savremene
ink-jet tehnologije da pravi veoma male (i samim tim svetle) tačke. Šestobojni ink-jet
štampači daju nežnije žive tonove I finije gradacije boja nego standardni CMYK uređaji,
ali će verovatno postati nepotrebni u budućnosti, kada se očekuje da će se veličina
kapljice mastila smanjiti na oko 2 do 4 pikolitra. Manje kapljice mastila takođe će
smanjiti i potrebnu količinu polutoniranja, pošto se širi opseg sićušnih kapljica može
kombinovati da bi se dobila veća paleta čistih boja. Firma Hewlett-Packard, koja je već
dugo vremena vodeća na tržištu, stalno je podržavala prednosti poboljšavanja kvaliteta
štampe u boji povećavanjem broja boja koje mogu da se odštampaju na pojedinačnoj
tački, pre nego jednostavno povećanjem broja tačaka po inču, tvrdeći da se ovim drugim
pristupom smanjuje brzina i stvaraju problemi zbog viška mastila – naročito na običnom
papiru. U firmi Hewlett-Packard su 1996. godine proizveli prvi ink-jet štampač koji je
štampao više od osam boja (ili dve kapljice mastila) po tački. Bio je to DeskJet850C, koji
je imao mogućnost štampanja do četiri kapljice mastila po tački. Tokom godina,
postepeno su usavršavali svoju tehnologiju za raspoređivanje boja po slojevima
PhotoREt, dok je, krajem 1999. godine, nisu osposobili da proizvodi kapljice izuzetno
male veličine od 5 pl i najviše do 29 kapljica mastila po tački, što je dovoljno da se
prikaže preko 3500 boja koje mogu da budu odštampane po tački.

10
7. Upravljanje bojom

Ljudsko oko može da razlikuje oko milion boja; tačan broj zavisi od posmatrača i
uslova gledanja. Kolor uređaji stvaraju boje na različite načine, što za posledicu ima
različite skale boja. Boja može da se konceptualno opiše pomoću trodimenzionalnog
modela HSB (Hue- Saturation-Brightness - nijansa-zasićenost-sjajnost):
• Nijansa (H) se odnosi na osnovnu boju u smislu jedne ili dve dominantne
primarne boje
(crvene ili plavo-zelene na primer); meri se kao položaj na standardnoj lepezi boja, a
opisuje se kao ugao u stepenima od 0 do 360.
• Zasićenost (S), koja se drugačije naziva hroma, odnosi se na intenzitet
dominantnih boja; meri se kao procent od 0 do 100 % - na 0% boja neće sadržati nijednu
nijansu i biće siva, dok je na 100 % potpuno zasićena.
• Sjajnost (B) se odnosi na blizinu boje crnoj ili beloj, što je funkcija amplitude
svetlosti koja stimuliše receptore u oku; meri se takođe kao procent - ako neka nijansa
ima sjajnost od 0 % postaje crna, dok sa 100 % postaje potpuno osvetljena.
Drugi uobičajeni modeli boja su RGB (Red, Green, Blue - crveno, zeleno, plavo) I
CMYK
(Cyan, Magenta, Yellow, Black - tirkizno, purpurno, žuto, crno). Monitori sa katodnim
cevima (CRT) koriste ovaj prethodni, stvarajući boju tako što izazivaju da crveni, zeleni i
plavi fosfori svetle; ovaj sistem se naziva aditivna boja. Mešanjem različitih količina
crvene, zelene i plave stvaraju se različite boje, od kojih svaka može da se izmeri na skali
od 0 do 255. Ako su i crvena i zelena i plava podešene na 0, boja je crna, a ako su
podešene na 255, boja je bela. Štampani materijal nastaje tako što se mastilo ili toner
nanose na beli papir. Pigmenti u mastilu selektivno apsorbuju svetlost tako da se samo
delovi spektra reflektuju nazad do oka posmatrača, i otud dolazi naziv supstraktivna boja.
Osnovne boje štamparskog mastila su tirkizna, purpurna i žuta, a četvrto, crno mastilo se
obično dodaje da bi se dobile jasnije, jače senke i širi spektar nijansi. Korišćenjem
promenljivih količina ovih "procesnih boja", može se dobiti veliki broj različitih boja.
Ovde se nivo mastila meri u procentima od 0% do 100%, tako da se narandžasta boja, na
primer, predstavlja kao 0% tirkizne, 50% purpurne, 100% žute i 0% crne boje.
CIE (Commission Internationale de l'Eclairage - Međunarodna komisija za osvetljenje)
formirana je početkom ovog veka da bi razvijala standarde za specifikaciju svetlosti i
osvetljenja, i bila je odgovorna za nastanak prvog prostornog modela boja. On je
definisao boju kao kombinaciju tri ose: x, y i z, gde, uopšteno govoreći, x predstavlja
količinu crvenog u boji, y količinu zelenog i svetlog (od svetlog do tamnog), a z količinu
plavog. 1931. godine, ovaj system je usvojen kao CIE x*y*z model, i on predstavlja
osnovu za najveći broj drugih prostornih modela boja. Njegova najpoznatija prerada je
Yxy model, kod koga skoro trougaone xy ravni predstavljaju boje sa istom količinom
svetlog, gde ta količina varira duž Y ose. Kasnije razvijeni modeli, kao što su L*a*b i

11
L*u*v, koji su uvedeni 1978.godine, preciznije preslikavaju rastojanja između koordinata
boja sistemu za njihovo opažanje kod čoveka. Kako je boja jedna korisna alatka, mora da
postoji mogućnost stvaranja i primene postojane, predvidljive boje u proizvodnom lancu
koji čine: skeneri, softver, monitori, stoni štampači, spoljni PostScript izlazni uređaji,
uslužni biro za predštampu i štamparske prese. Dilema je u tome što različiti uređaji
jednostavno ne mogu da proizvedu istu paletu boja. Svo ovo nastojanje
da se modeliraju boje spada u domen upravljanja bojama. Ono se služi CIE prostorom
boja nezavisnim od uređaja da bi posredovalo između spektra boja i različitih uređaja.
Upravljanje bojom je zasnovano na generičkim profilima različitih kolor uređaja, koji
opisuju njihove tehnologije stvaranja slike, spektre i operacione metode. Ovi profili se
onda fino podešavaju tako što se uređaji kalibrišu da mere i ispravljaju bilo kakva
odstupanja od idealne performanse. Konačno, boje se prevode sa jednog uređaja na drugi,
a algoritmi za preslikavanje biraju najbolju zamenu za boju koje nema u spektru.
Upravljanje bojom je bilo prepušteno posebnim aplikacijama sve dok firma Apple nije,
1992. godine, uvela ColorSync kao deo svog operacionog sistema System 7.x. Ovi
sistemi visoke klase ostvarili su zadivljujuće rezultate, ali su opterećeni proračunavanjima
i međusobno nekompatibilni. Pošto je uočen problem međuplatformske boje, u martu
1994. godine, formiran je ICC (International Colour Consortium - Međunarodni
konzorcijum za boje, iako je prvobitni
naziv bio ColorSync Profile Consortium) da bi ustanovio zajednički format za profile
uređaja. ICC su osnovale kompanije Adobe, Agfa, Apple, Kodak, Microsoft, Silicon
Graphics, Sun Microsystems i Taligent. Cilj ICC je da stvori zaista prenosivu boju koja
će funkcionisati u svim hardverskim i softverskim okruženjima, i on je u junu
1994.godine objavio svoj prvi standard - verziju 3 ICC formata profila. ICC profil se
sastoji iz dva dela: prvi sadrži informaciju o samom profilu, kao, na primer, koji je uređaj
stvorio profil i kada, a drugi predstavlja kolorimetrijsku karakterizaciju
uređaja, koja objašnjava kako uređaj predstavlja boje. Sledeće godine, operativni sistem
Windows 95 firme Microsoft postao je prvo operaciono okruženje koje je, preko sistema
ICM (Image Colour Menagement - upravljanje bojom slike), uključivalo upravljanje
bojom i podršku profilima saglasnim sa ICC.

8. Mastilo

Koju god tehnologiju primenili na hardver štampača, krajnji proizvod je uvek

mastilo na papiru, tako da su ova dva elementa veoma važna za dobijanje kvalitetnih
rezultata. Kvalitet odštampanog materijala kod ink-jet štampača kreće se od veoma
slabog, sa nejasnim bojama I vidljivom pojavom trake na slici, do odličnog, skoro
fotografskog kvaliteta. Ink-jet štampači koriste dve potpuno različite vrste mastila: jedno
prodire kroz papir i suši se sporo (oko deset sekundi), dok se drugo suši oko sto puta brže.
Prvo bolje odgovara monohromatskoj štampi, dok se drugo koristi za štampanje u boji.
Pošto se kod štampanja u boji mešaju različita mastila, potrebno je da se ona suše što je
brže moguće da bi se izbeglo razmrljavanje. Ako se za štampanje u boji koriste mastila
koja se sporo suše, boje će se međusobno stapati pre nego što se osuše. Mastilo koje se

12
koristi u ink jet tehnologiji je bazirano na vodi, što nameće druge probleme. Kod nekih
ranijih modela ink-jet štampača, štampani materijal je bio sklon razmrljvanju, ali za
poslednjih nekoliko godina došlo je do ogromnih poboljšanja u tehnologiji proizvodnje
mastila. Mastilo bazirano na ulju ne predstavlja baš najbolje rešenje ovog problema zato
što bi nametnulo mnogo višu cenu za održavanje hardvera. Proizvođači štampača
ostvaruju neprekidni napredak u razvoju vodootpornih mastila, ali su rezultati ink-jet
štampača i dalje slabi u poređenju sa laserskim. Jedan od glavnih ciljeva proizvođača ink-
jet štampača je da razviju mogućnost štampanja na gotovo svakoj podlozi. Ovde je tajna u
tehnologiji proizvodnje mastila, i najveći broj proizvođača će ljubomorno čuvati svoje
formule. Kompanije kao što su Hewlett-Packard, Epson I Canon ulažu velike sume novca
u stalno poboljšavanje pigmenata mastila, otpornosti na svetlost i vodu i pogodnosti za
štampanje na mnoštvu različitih podloga. Današnji ink-jet štampači koriste tonere
bazirane na malim molekulima (manjim od 50nm) za tirkizna, purpurna i žuta mastila.
Oni poseduju visoki sjaj i širok spektar boja, ali nisu dovoljno otporni na svetlost i vodu.
Pigmenti, koji su bazirani na većim molekulima (od 50 do 100 nm), su otporniji na vodu i
ne blede, ali i dalje ne mogu da postignu spektar boja koji imaju toneri i nisu prozirni. To
znači da se pigmenti trenutno koriste samo za crno mastilo. Buduća istraživanja će se
usredsrediti na stvaranje CMY mastila otpornih na vodu i svetlost, koja će biti bazirana
na manjim molekulima pigmenta.

9. Papir

Većina ink-jet štampača najnovije generacije zahteva visokokvalitetni papir sa

premazom ili sjajni papir za dobijanje štampe fotografskog kvaliteta, što može da bude
veoma skupo. Jedan od osnovnih ciljeva proizvođača ink-jet štampača je štampanje učine
nezavisnim od podloge, a njegovo ostvarenje se obično meri kvalitetom štampe
postignutim na običnom papiru za kopiranje. Ovo se u mnogome poboljšalo tokom
poslednjih nekoliko godina, ali su premazani I sjajni papir i dalje potrebni da bi se
postigao potpuni fotografski kvalitet boja. Neki proizvođači štampača, kao Epson, čak
imaju svoj vlasnički papir koji je optimizovan za upotrebu uz njihovu piezoelektričnu
tehnologiju. Ink-jet štampači mogu da postanu skupi kada Vas proizvođači vežu za svoje
vlasničke proizvode. Papir koji proizvode nezavisne kompanije je mnogo jeftiniji od
onog kojim Vas direktno snabdevaju proizvođači štampača, ali se on obično oslanja na
svoja univerzalna svojstva I retko koristi prednosti individualnih karakteristika određenih
modela štampača. Veliki broj istraživanja ide u smeru proizvođenja univerzalnih tipova
papira koji su optimizovani specijalno za ink-jet štampače u boji. Papir PLUS Colour Jet,
koji je proizvela firma Wiggins Teape, je papir sa premazom specijalno namenjen ink-jet
tehnologiji, a Conqueror CX22 je osmišljen za poslovna dokumenta štampana crnim
mastilom i posebnim bojama, I optimizovan je kako za ink-jet, tako i za laserske
štampače. Grundiranje papira traži način da poboljša kvalitet ink-jet štampe na običnom
papiru tako što priprema podlogu da primi mastilo sa agensom koji vezuje pigment za
papir, smanjujući time povećavanje i razmrljavanje tačaka. Veliki napori se ulažu u
pokušaj da se ovo postigne bez izlaganja dramatičnom smanjenu performanse - ukoliko

13
ovo donese rezultate, jedna od glavnih prepreka za široku upotrebu ink-jet tehnologije će
biti otklonjena.

10. …O RECIKLIRANJU KERTRIDŽA ZA INK-JET ŠTAMPAČE…

Ink-jet tehnologiju štampe je predstavio HEWLET-PACKARD 1988. i od tada je

to najbrže rastući segment računarske industrije. Predpostavka je da je u ovom trenutku u
upotrebi imedu 40 i 70.000.000 Ink-Jetova u svetu. Glavni stimulativni faktor velikog
rasta su mali trošak nabavke štampača, otisak teksta blizak laseru i izvanredan kvalitet
otiska u boji. Troškovi po odštampanoj stranici se krecu od 0,04 EUR za tekst do 2.5
EUR za fotografije formata A4. Iako prizvođači, u svakom uputstvu navode da se
istrošeni ker tridži ne mogu ponovo koristiti, praksa u svetu je
pokazala da to nije tačno. Naime većinu kertridža je moguće
uspešno reciklirati, čime se troškovi štampe svode na 20-30% od
gore navedenih. Naravno, osnovni razlog za takve tvrdnje
proizvođača je zarada. Kupite jeftin štampač od tridesetak evra koji
divno radi, odštampate par desetina listova i fotografija i spoznate
da ste potrošili mastilo (jer u kertridžu koji se dobija sa štampačem
se obično isporučuje 30-50% mastila od količine koju dobijete u
naknadno kupljenom). Pozovete prodavca, ili firmu od koje ste
kupili štampač i, kada saznate da za novi komplet kertridža treba
da izdvojite 80-120% cene štampača shvatite da ste jeftino kupili
slona, ali da on mnogo jede i da ne možete da ga hranite. Mnogi
vlasnici Ink-Jetova su skeptični prema reciklaži kertridža zbog opravdanog straha da
kvalitet mastila ne odgovara specifikaciji glave štampača, pa se povećava mogućnost
kvarova i zagušenja mlaznica. Neki od vlasnika Ink-Jet štampača su pokušali sami da
dopunjavaju kertidže svojih štampača različitim kitovima za dopunu sumnjivog kvaliteta,
kakvih je na tržištu veliki broj. Prodavci takvih kitova ne snose nikakvu odgovornost za
kvalitet, a kao reference navode neke od americkih priozvođača mastila,a neki čak i tvrde
da su to originalna mastila kojima prozvođač štampača puni kertridže. Kao posledica toga
mnogi su, posle muka i peripetija, isflekane okoline, prljavih ruku i predinfarktnog stanja
ako štampač ne radi, odustali od punjenja i štampač sada skuplja
prašinu u nekom budžaku ili samo zauzima dragoceno mesto na
random stolu ili, u najboljem slučaju odštampa po neki list jer je "to
skupo". SmileINK je uveo drugaciji pristup reciklaži kertridža.
Posledica višegodišnjeg iskustva je ono što nas razlikuje od drugih -
GARANCIJA. Kertridži reciklirani u SmileINK -u su garantovano
funkcionalni, jer se svaki pre isporuke korisniku, pere, čisti
ultrazvukom, vakumira, a zatim puni, testira i pakuje. Naravno
postoje i kertridži koji se iz odredenih razloga ne mogu ponovo
puniti, ali se korisnik o tome blagovremeno obavesti. Cena ovako
recikliranih kertridža je 20-30% cene novog, a strogo se vodi računa o
broju reciklaže sa svaki tip, jer on nije beskonačan. Za one koji ne
veruju u prednosti reciklaže, SmileINK nudi i kompatibilne kertridže sa EPSON i
CANON InkJet štampače koji zadovoljavaju najviše standarde kvaliteta, a cena im je 30-

14
40% niža od originalnih. Svima koji se ustežu od štampanja interesantnih tekstova, dragih
fotografija, omiljenih web-stranica ili važnih e-mail poruka poručujemo: "ŠTAMPAJTE
SLOBODNO, TO VIŠE NIJE SKUPO

11. Literatura:

http://www.elitesecurity.org/t196195-0#1232923#1232923
http://www.casperink.com/Zanimljivosti1.htm
http://static.elitesecurity.org/uploads/1/4/1407744/Seminarski%20rad.doc.
http://www.cet.co.yu/CETcitaliste/ClanakDetaljno.aspx?ClanakID=336
http://www.smileink.co.yu/reciklaza.htm
http://www.kombib.co.yu/saveti.php?o=24&s=63

15