ŠTAMPAČI

Istorija
Prvi štampač je nastao davne 1938 godine, i osmislio ga je Čester Karlson. Bio je baziran na
procesu suve štampe zvanom elektrofotografija, poznatiji pod nazivom Zeroks (Xerox). Posle
toga prvi brzi printer je osmišljen 1953. i koristio se na takozvanom UNIVAC računaru.Prvi
pravi laserski štampač zvani EARS razvijen je u Xerox-ovim labaratorijama 1969. a kompletiran
je 1971. Prema Xerox-ovim podacima, prvi Xerox 9700, koji je pušten u prodaju, bio je direktni
potomak, EARS-a. Nakon toga se IBM uključuje u trku 1976. a istorija razvoja ih vodi do
početka '90-ih godina, kada su kroz kompaniju HP (Hjulet Pakard) i popularnim modelom
LaserJet 4, ušli u masovnu upotrebu. Smatra se da je od tih godina postao kućni ili kancelarijski
uređaj, jer pre toga su samo retki mogli priuštiti sebi tako nešto.U svetu inkjet štampe je stvar bila
poprilično slična. 1976. godine je izmišljen prvi inkjet štampač, ali je tek 1988. ponovo kroz HP
postao dostupan običnim smrtnicima. Sa cenom od 1000$ prvi takozvani DeskJet je stigao na
tržište. Na našem tržišu se sada može kupiti HP DeskJet po ceni od 50$ sa višestruko boljim
performansama i mogućnostima u odnosu na model iz '88. Tok razvoja i upotrebe ovih štampača
je jasan, a njihova pojava u domaćinstvima i kancelarijama je svakodnevica.Još sredinom '70.
velike kompanije su shvatile potencijal inkjet štampača i od tada radile na njihovom razvoju. Cilj
je bio napraviti jeftinu mašinu koja daje vrhunski kvalitet otiska. Gledajudi rezultate tačno30
godina kasnije, vaše kolege su se lično mogle uveriti da se na Fespi 2006. (FespaDigital
2006)upravo to i desilo. Na hiljade različitih modela, napravljenih od strane više desetina
različitih proizvođača su bile izložene i svakog sekunda dokazivale tu činjenicu. Sada davne,
1994. godine u Beogradu, je prvi model na našem tržištu Epson StylusColor, pljucnuo prve kapi
boje, i ostavio svoj otisak. Počela je revolucija.

Tehnologija
Od 1995. pa sve do danas, praktično 10 godina se radilo na razvoju inkjet štampača velikog
formata.Želja za prenošenjem fotografije ili reklame na veliki format je oduvek postojala, a druga
skupa rešenjasu navela proizvođače inkjet štampača da se pozabave ovim problemom. Jako brzo
su se pojavili ploteri velikog formata, koji su mogli da crtaju ili štampaju linije u jednoj ili više
boja. Današnji vodeći predstavnici te grupe jesu upravo Graphtec Cutting Plotter-i. Još od 1949.
godine Graphtec je razvijao merne instrumente koji su mogli da plotuju (ispisuju) poput olovke.
Od tuda i kreće priča sa plotovanjem i od 1978. razvijaju inteligentne plotere.
Nakon toga krede razvoj inkjet štampača velikog formata i to sa velikim uspehom. Ista
tehnologija jesamo usavršena i primenjena na velikom formatu. Problemi su nastajali sa izborom
materijala, visokom cenom glava i mastila, i tržištem koje nije bilo upudeno u novonastalu
situaciju. Trajnost mastila na vodenoj bazi i njegova postojanost na spoljašnjim uslovima, pod
uticajima vode i sunca je bila toliko niska da je štampa praktično bila neupotrebljiva. Ukoliko bi
pokušali da stave trajnije mastilo na bazi jakih razređivača u štampač, ili bi se glave zapušile ili bi
ih razređivač bukvalno istopio. Razvijajući nove glave i nova mastila, krajem '90-ih godina,
dobijena su rešenja u vidu izuzetno skupih mašina, sa izuzetno visokom cenom delova,
eksploatacije i sveukupna priča je bila jako skupa. Ulažući milione dolara u razvoj upravo
tehnologije trajnih mastila nastao je takozvani solvent koji je mogao sarađivati sa novim
glavama. Kvalitet štampe je bio daleko lošiji nego kod njihove starije braće koji su koristili
mastilo na vodenoj bazi. Konica, Xaar, Epson i ostali, danas lideri u svetu digitalne štampe,
mukotrpno su radili na razvoju novih sistema i novih glava koje bi izašle u susret tržištu. Samo

1
nekoliko godinakasnije zahuhtala kolona je stigla sa obiljem rešenja za širi krug korisnika. Glave
su štampale sve kvalitetnije, u sve višim rezolucijama, i uskoro dostigle zadovoljavajuće
kvalitete. Sa cenama od oko100.000$ bile su dostupne onima koji su želeli da ulažu u digitalnu
štampu. Upravo ti ljudi su stvorili prvi, neophodni zamajac, pa je ta tehnologija stigla i do nas.
"Jefitini" štampači velikog formata sa dalekog istoka su preplavili tržište početkom 21. veka i
postali uobičajeni.

Štampač
Štampač predstavlja standardnu izlaznu jedinicu koja izlazne podatke iz računara transformiše i
prikazuje ih u papirnoj formi. U zavisnosti od tehnologije i načina rada postoje različite vrste
štampača.Prema ciklusu štampanja, dijele se na:
 serijske, koji štampaju jedan znak u jednom ciklusu,
 linijske, koji štampaju jedan red u jednom ciklusu, i
 stranične, koji najprije pripreme a zatim odštampaju jednu cijelu stranicu.
Prema načinu štampanja, dijele se na:
 elektromehaničke ili udarne, koji znakove na papiru formiraju udarom u papir preko trake
natopljene bojom, i
 nemehaničke ili bezudarne, čiji princip rada se zasniva na elektrostatičkom,termičkom ili
piezolektričnom principu, kao što je slučaj sa termičkim, laserskim I štampačima sa
ubrizgavanjem tinte.
Najznačajnije karakteristike štampača su kvalitet štampe i brzina rada.Kvalitet štampe određen je
rezolucijom koja se označava u jedinicama DPI, što predstavlja broj tačaka po inčukoje štampač
može da kontroliše pri generisanju otiska. Standardno, kreće se od 300-600 dpi kod inkjet
štampača, te 1200 dpi kod laserskih. Brzina rada se izražava u broju odštampanih strana u
minuti.S obzirom da se danas najviše koriste laserski i ink jet štampači, u nastavku de biti
objašnjenisa više detalja.
 matrične štampače,
 laserske štampače i
 štampače sa mlaznicama (ink-jet).

Matrični štampači
Matrični štampači su mehanički. Kod njih glava za štampanje udara iglicama (pin) preko trake
(ribbon) koja ostavlja otisak na papiru. Glava za štampanje se sastoji od 9,18 i 24 iglice. Brzina
štampe kod ovih štampača izražava se u broju odštampanih znakova u sekundi (cps - characters
per second) izavisi od štampača i od kvaliteta štampe koji se izražava u DPI (dots per inch - broj
tačaka po inču) i najčešde je 75 dpi. Otisak je crno beli.Prednost ovih štampača je: robusnost,
niska cena štampe i potrošnog materijala. Nedostaci ovakvih štampača su: mala brzina štampe,
bučnost, loš kvalitet otiska. Matrični štampači su serijski elektromehanički štampači koji se danas
sve manje koriste.Njihova upotreba uglavnom se ograničava na masovna štampanja u poslovnim
aplikacijama koje uglavnom štampaju znakovne podatke, bez (ili sa malo) grafike.Sačinjavaju ih
slijededi dijelovi:
ROM i EPROM u kojima su smješteni već formirani znakovi.Glava za štampanje sadrži 9 ili 24
iglice postavljene na tačno određenom odstojanju I usmjerene ka papiru. Glava se kreće po
osovini postavljenoj pod pravim uglom u odnosu nakretanje papira i pomjera duž jednog
štampanog reda. Iglice glave se aktiviraju pomoću elektromagneta, udaraju u traku sa bojom i

2
ostavljaju otisak na papiru.Glavni nedostaci ovih štampača su velika buka pri radu, mnogo
mehanike i nizak kvalitet.

1.sl. Matrični štampač

Laserski štampač
Laserski štampač ima izvor laserskog zraka koji menja intezitet u zavisnosti od dobijenog
signala. Laserski zrak osvetljava foto osetljivi valjak koji je pokriven jednakim nabojem. Kad je
valjak izložen laserskom zraku, naboj na valjku se menja, što deluje na toner ( prah koji se koristi
za štampanje) koji se prenosi na papir i tako nastaje slika. Ovi štampa štampaju kolor otisak.
Prednost ovih štampača je kvalitet otiska (rezolucija 1200 dpi) i brzina štampe (najčešde 20-30
ppm). Nedostaci ovih štampača su: visoka cena štampača i visoka cena potrošnog materijala
(papira i tonera). Prvi laserski štampač proizvela je kompanija Hewlett-Packard 1984. godine.
Ovaj tip štampača postao je brzo popularan zahvaljujući visokom kvalitetu i relativno maloj ceni.
Spada u grupu nemehaničkih straničnih štampača.Osnovni delovi laserskih štampača su:
 mikroprocesor,
 ROM memorija, koja sadrži definisane znakove (fontove),
 RAM memorija, u koju se smiješta sadržaj stranice koja se štampa,
 aluminijumski valjak presvučen elektroosjetljivim materijalom,
 laserska dioda koja emituje laserski zrak,
 ogledala koja usmjeravaju laserski zrak na valjak,
 šestougaona prizma koja pomjera laserski zrak po cijeloj dužini valjka,
 sočiva koja fokusiraju laserski zrak,
 spremnik elektroosjetljive boje u prahu (toner),
 kaseta za papir,
 sistem za prihvatanje i transport papira,
Sistem za zagrijavanje i sušenje boje otisnute na papiru.Prvi laserski štampač bazirao je svoj
princip rada na tehnologiji rada fotokopir aparata, s tim daje kod laserski štampača izvor
svjetlosti bio laser.Kada PC proslijedi štampaču sliku koju treba odštampati, prvi posao kojeg
štampač treba daobavi je da je transformiše iz niza signala dobijenih PCa u bitmap - matricom
tačaka koje činesliku. Ovu funkciju obavlja interni mikroprocesor štampača, što rezultuje slikom
koja se smještau RAM memoriju štampača.Osnovni elemenat štampača je mali rotirajući valjak
presvučen materijalom koji omogućava zadržavanje elektrostatičkog naboja. Inicijalno, cijeli
valjak je pozitivno nalektrisan. Laserski zrak skenira duž površine valjka, te selektivno vrši
negativno naelektrisanje tačaka na površini valjka - one tačke na kojima treba da bude otisak
postaju negativno nelektrisane. Širina valjka odgovara širini papira na kojem će se štampati slika,

3
svaka tačka na valjku odgovara tačci na papiru.Laserski zrak je usmjeren prema centru valjka.
Ima ulogu da osvijetli ona mjesta na kojima treba da bude otisak. Šestougaona prizma, koja
stalno rotira, skreće laserski zrak po cijeloj dužini valjka. Jedna stranica prizme usmjerava
laserski zrak duž jedne linije. Kada se nova stranica prizme nađe ispred zraka, usmjerava ga na
početak reda. Istovremeno, valjak se obrne za određeni stepen i praktično započne štampanje
nove linije. Valjak pri obrtanju prolazi kroz toner koji se lijepi za valjak na onim mjestima koja
su obrađena laserskim zrakom. Toner je veoma fini crni prah koji je pozitivno naelektrisan, tako
da biva privučen negativno naelektrisanim tačkama na površini valjka. Stoga, nakon punog
okreta valjka, površine valjka sadrži cijelu sliku sa selektovanim crnim tačkama. Na taj način,
kada se valjak okrene za cio krug, ispišu se sve linije i dobija se cijela stranica.
Pored valjka, na kojem je formirana slika, na vrlo malom rastojanju prolazi papir, ali ga ne
dodiruje. Naelektrisani toner prelazi na papir formirajući sliku. Papir zatim prolazi kroz sistem
zasušenje koji trajno učvršćuje toner zagrijavajući ga do 200 stepeni Celzijusa. Poslije štampanja
valjak se očisti i spremi za štampanje nove stranice.

2.sl. Laserski štampač

Štampači sa mlaznicama
Štampači sa mlaznicama (ink-jet) imaju glavu za štampanje u kojoj se nalaze ketridži (posude sa
mastilom) koji pod pritoskom izbacuju zagrejano mastilo i prskaju ga po papiru. Prilikom dodira
sa papirom mastilo se hladi i stvrdnjava. Prednost ovakvih štampača je visoka rezolucija, brzina
štampe, niska cena štampača. Nedostaci ovakvih štampača su: visoka cena potrošnog materijala (
visoka cena po otisku). Iako su inkjet štampači bili raspoloživi i u osamdesetim godinama, njihov
masivan ulazak na tržište dešava se devedesetih godina što je omogućilo padanje njihove cijene,
stoga je ova vrsta štampača postala optimalan izbor za "home" korisnike. Bez sumnje, inkjet
printeri su doživjeli zavidan uspjeh kasnih devedesetih. Najprije su se proizvodili samo inkjet
štampači kojisu ispisivali crnom bojom (kasnih osamdesetih), a zatim su masivno prihvaćeni
inkjet štampači koji štampaju u boji. Kako je krajem devedesetih počela padati cijena kolor
laserskih štampača,ova prednost inkjet štampača polako je počela gubiti na značaju. Prednosti
inkjet štampači su slijedeće:dobar kvalitet štampe, relativno niska cijena, bezšumnost u radu,
dobar kvalitet štampanja grafike, jednostavna konstrukcija, mala potrošnja energije, male
dimenzije i težina, što ih čini pogodnim za korištenje uz prenosive kompjutere.Razvoj inkjet
štampača usmeravao se ka razvoju fotografskog kvaliteta štampa, te im se ipak zadržala pozicija

4
na tržištu.S druge strane, iako su generalno jeftiniji od laserskih štampača, inkjet štampači su
mnogo skuplji za održavanje:

3.sl.Štampač sa mlaznicama (ink-jet)

4.sl.Catridge

Catridge
Catridge se mora mijenjati mnogo češe nego toneri kod laserskih štampača, za štampanje
fotografija mora se koristiti specijalni, jako skup papir. Ako poredimo cijenu jedne odštampane
stranice, inkjet štampač je skuplji oko deset puta u odnosu na laserski.InkJet štampači, kao i
laserski, spadaju u grupu štampača koji koriste neudarni metod štampanja. Tinta u različitim
bojama se raspršuje iz štrcaljke na papir i na taj način se formira slika. Glava za štampanje kreće
se horizontalno po papiru pomoću motora koji je pomjera s lijeva na desno i obratno, pomoću
drugog motora papir se pomjera u vertikalnim koracima. Da bi se povećala brzina rada, u jednom
prolasku s lijeva na desno, glava ne štampa piksel po piksel, nego vertikalni red piksela - jednu
vertikalnu traku.Postoji više različitih tipova tehnologija koje se koriste kod ovih štampača, ali
najčešća je "dropon demand" (DOD) tehnologija - mala količina tinte direktno se raspršuje na

5
papir kroz uske štrcaljke: kao kada bismo slavinu za vodu otvorili i zatvorili 5,000 puta u
sekundi. Količina tinte koja se ispusti iz štrcaljke određena je upravljačkim softverom štampača
(driver), koji određuje kada će i koliko štrcaljka ispustiti tinte.U zavisnosti od toga kakva se tinta
koristi i kako se prebacuje na papir, razlikujemo slijedeće varijante ovih štampača:

Štampači sa stalnim mlazom,

imaju stalno aktivan mlaz tinte i u trenutku kada treba odštampati neki znak, stvori se
električno polje koje skrene mlaz na određeno mjesto na papiru. Kada prestane djelovanje
električnog polja, tinta se vraća u rezervoar.Karakteriše ih dobar kvalitet štampanja, ali i
vosoka cijena.

Štampači sa tečnom tintom

formiraju sliku od tačaka. Svaka tačka na papiru nastaje iz jednog mlaza tinte. Iznad papira se
nalaze štrcaljke sa tintom i kada treba otisnuti tačku, tinta se ubrizgava na papir. Tinta se može
ubrizgati korištenjem piezoelektričnogefekta kojim se tinta potiskuje (pumpa) iz štrcaljke ili
pomoću minijaturnih grijača(termalni inkjet štampači) koji zagrijavaju tintu do tačke vrenja,
što dovodi do stvaranja mjehurića koji onda predstavlja potisnu silu.

Štampači sa amorfnom tintom

-rade na principu topljenja tinte. Tinta je na sobnoj temperaturi u agregatnom stanju između
čvrstog i tečnog. Tokom rada štampača, tinta se stalno zagrijava i topi. Istopljena tinta se po
potrebi istiskuje piezoelektričnim ili termodinamičkim putem. Kada tinta dođe na papir, ona se
naglo, na sobnoj temperaturi,ohladi i očvrsne, čime se izbjegava razlijevanje tinte po
papiru.Termalna tehnologija je najrasprostranjenija. Da bi se tinta mogla izbaciti iz štrcaljke
koristi se zagrijavanje tinte. Tri su osnovne faze, koje su predstavljene na slici. Zagrijavanjem
tinte,formira se mjehurić tinte, sve dok ga pritisak ne prisili da se rasprsne i udari na papir.
Tinta u vidu mjehurića koja je ubrizgana na papir se zatim hladi zajedno sa glavom za
štampanje, a rezervoar štrcaljke se puni novom količinom tinte da bi se nadoknadila istisnuta.

3D ŠTAMPAČI
Štampači” koji stvaraju 3D predmete i monitori koji imaju sposobnost 3D prikaza imaju za cilj da
nas uvedu u treću dimenziju i nov način interakcije s računarom

Slika 14 Modeli 3D štampača

Savremena informatička industrija preduzima obimna istraživanja u smeru razvoja softvera I
hardvera koji bi trebalo da prevazine postojeća ograničenja i da korisnicima donese znatno veći

6
nivo upotrebljivosti, nove mogućnosti i mnogo više vizuelnih doživljaja. Najlogičniji smer
razvoja predstavlja koncept 3D grafičkog interfejsa, ali takone postoje I različiti projekti koji
imaju za cilj stvaranje perifernih uređaja koji na neki način implementiraju principe 3D
računarstva. U današnje vreme ovakvi uređaji ne postoje samo kao laboratorijski modeli, već su
neke od ideja pretvorene i u konkretne proizvode, i to, naravno, prilično skupe. Monitori koji
imaju sposobnost 3D prikaza, „štampači” koji stvaraju 3D predmete, specijalne LCD naočari,
rukavice sa senzorima predstavljaju samo nekoliko konkretnih proizvoda koji imaju za cilj da nas
uvedu u treću dimenziju i novi način interakcije s računarom. Najinteresantniji periferni uređaj
nove generacije računara bi svakako mogao biti 3D štampač. Zapravo, ovakvi uređaji postoje već
izvesno vreme. Koriste se u industriji, veoma su skupi, a njihovi korisnici su obično inženjerska
odeljenja velikih kompanija. Ovi 3D štampači koriste različite tehnologije „štampanja”, bolje reći
kreiranja predmeta od polimera ili sličnih materijala. Predmeti dobijeni na ovaj način u većini
slučajeva nemaju nikakvu upotrebnu vrednost, već se koriste kao prototipi, modeli koji
olakšavaju vizuelizaciju, razumevanje, testiranje i dalji razvoj proizvoda, a ponekad služe i za
puko fasciniranje klijenata. U današnje vreme ovi urenaji su postali tako dobri da čak mogu da
kreiraju 3D modele u boji i sa pokretnim delovima. Svakako, još uvek smo daleko od toga da
nam ovakav uređaj kreira klip za automobil koji možemo odmah da ugradimo, ali ni tako nešto
uskoro neće biti nemoguće. Već se vrše istraživanja o proširenju mogućnosti 3D štampača i
očekuje se da će oni uskoro biti u mogućnosti da „odštampaju” konkretne elektronske
komponente i uređaje: mali radio uređaj, daljinski upravljač itd.

Slika 15 Slika odštampana na 3D štampaču

I postojeći 3D štampači su dovoljno fascinantni, a postoji nekoliko tehnoloških procesa koje
različiti proizvodi koriste u praksi:
1. Stereolitografija je proces pri kojem se koriste fotoosetljive smole tretirane laserom,
pričemu se predmeti kreiraju sukcesivnim nanošenjem materijala, sloj po sloj. Ova
tehnologija proizvodi precizne modele sa većim izborom materijala.
2. Selektivno lasersko sinterovanje je tehnologija koja koristi čestice fotoosetljivog praha
sinterovane laserom. Pri ovom procesu se predmeti takone formiraju sloj po sloj, verni su

7
 modelu sa ekrana i dugotrajni, ali ne izgledaju baš atraktivno. Upravo zbog upotrebe
lasera,ovaj proces možda u najvećoj meri podseća na klasične laserske štampače.
3. Fuziono modeliranje nanošenjem je proces u kojem rastopljena plastika ili materijali koji
podsećaju na vosak bivaju brizgani, formirajući sloj po sloj modela koji se stvara.
Ovajtehnološki proces 3D štampanja je za sada jedini koji daje modele upotrebne
vrednosti I solidne izdržljivosti
4. Z Corp trodimenzionalno štampanje takođe stvara predmete od čestica materije koja biva
prskana sloj po sloj. S obzirom na to da se bazira na ink-džet tehnologiji, prednost ovog
postupka je što daje modele u boji, a proces je brz i jeftin.

Kada predmeti izanu iz štampača, njima se mora pažljivo rukovati jer su 50 procenata
porozni. Prema potrebi, njihova veća trajnost i izdržljivost može da se postigne kroz postupak
impregnacije u kojem mogu biti upotrebljeni različiti voskovi, smole, poliuretanske materije
idrugo.