Odgovori na pitanja

1. Ulazni uredjaji : tastatura, miš, digitajzer(grafički tablet), skener, fotoaparat, čitač bar koda...
2. Izlazni uređaji: monitor, štampači, automatski crtač(ploter), zvučnici, slušalice.
3. Vrste monitora prema načinu prikaza slike: CRT, LCD, LED, GPD.
4. Karakteristike monitora sa katodnim cevima CRT: kod njih slika nastaje udarom elektronskog mlaza u
fosforescentni zaslon ekrana tako da tačka koja je udarena zasvetli; Brzim kretanjem elektronskog
mlaza I čestim obnavljanjem njegovog prelaza preko ekrana dobija se slika. Savremeni monitori daju
vrlo kvalitetnu sliku, ali su zbog veličine katodne cevi glomazni I troše puno električne enrgije kao I
što nisu pogodni kao prenosni računar.
5. Karakteristike monitora sa tečnim kristalima LCD: monitori ne kreiraju sliku emitujući svetlost; Kod
njih se menja refleksija svetlosti od površine na različitim delovima ekrana, tako da se svetlost u
manjoj ili većoj meri reflektuje ili apsorbuje; slika se zbog toga različito vidi iz različitog ugla; glavana
prednost je što troše malo el. Eng. I pogodni su za prenosne računare.
6. Karakteristike monitora sa gasnom plazmom GPD i u kom obliku se najčešće viđaju: sastoje se od
minijaturnih sijalica napunjenih gasom, poslaganih u mrežu između dve staklene ploče. Dva druga
staklena zaslona sadrže električne provodnike poređane u redove. Provodnici u zaslonima su pod
pravim uglom tako da čine mrežu. Ovi provodnici povezani su sa svakom od minijaturnih sijalica.
Svaka sijalica u mreži zasvetli određenim intenzitetom na osnovu dobijenog signala u preseku njenih
provodnika čime se formira slika na ekranu; imaju širok raspon boja I veoma svetao ekran; najčešći
oblik ovih monitora je tzv. Plazma Tv.
7. Veličina monitora izražava se u inčima.
8. Vrste memorija: keš ( cache) , ROM i RAM.
9. Kapacitet memorije je količina memorije koju može da koristi elektronski uređaj izražava se u
bajtovima (kilobajtima, megabajtima)
10. ROM – statički deo memorije koji može samo da se čita. Ona se ne gubi nakon što se računar isključi.
Koristi se za skladištenje programa koji su često potrebni(npr. Uputsva za pokretanje računara pri
uključivanju).
11. RAM - najveći deo memorije i u nju korisnik može da upisuje sadržaj i da ga čita. U njoj se za vreme
rada računara nalaze program I podaci sa kojima računar radi I kada se računar isključi podaci se
gube I takođe ima ograničeno vreme pristupa podacima.
12. Keš memorija – brza memorija koja se nalazi u samom ili pored procesora. Ima mnogo duže vreme
pristupa podacima od RAM memorije i zato se često koristi. Za rad nad ovom memorijom po prvi put
prvo se podaci traže iz RAM memorije a tek drugi put u samoj keš memoriji, I ova memorija ima
veoma mali kapacitet 1MB.
13. BIOS – upravljački softver ugrađen u lični računar I on se prvi izvršava prilikom paljenja računara.
14. Jednice spoljnih merorija su: sa direktim pristupom i sa sekvencijalnim pristupom.
15. Hard disk se sastoji od više ploča premazanih magnetnim materijalom koje su postavljene na istoj
osovini, brz je I ima veći kapacitet. Kod izbora diska bitno je znati brzinu prenosa podatatka,
kapacitet I srednje vreme pristupa podacima.
16. CD – primenom laserske tehnologije nanose se zapisi na površinu i tako se opet primenom laserske
tehnol. Identifikuju neravnine na disku I tako se čitaju podaci. Kapacitet im je oko 640- 700 MB.
DVD – radi istom tehn. kao I CD samo što ima mnogo veći kapacitet od 4.7 GB do 8.5 GB.
17. Flesh memorija ili USB disk ima svoj poseban USB priključak na računaru. Ponaša se kao hard disk
kada se priključi na računar I postoje razni modeli sa raznim kapacitetima. Jedan je od najkorišćenijih
načina za prenos podataka među korisnicima zbog svoje pristupačnosti tj veličine….
18. Memorijske kartice su jedan od najzastupljenijih I najprimenljivih uređaja za prenos podataka, na
zahtevaju napajanje I imaju primenu u mnogim uređajima.
19. Karakteristike mikroprocesora: to je integrisano kolo koje prihvata digitalne podatke, obrađuje ih i
prema instrukcijama smešta u memoriju; sastoji se od aritmetičko logičke jednice I kontrolne
jedinice I registara.
20. MIPS je jedinica za izražavanje brzine procesora tj. Milion instructions per second.
21. Dužina procesorske reči je broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obrađuje unutar procesora.
reči mogu biti dužine 8, 16, 32, 64 bita.
22. Radni takt učestalost imulsa koje generiše sat. Meri se u MHz i GHz.
23. Interni keš je keš memorija koja se nalazi u samom procesoru.
24. Štampači se dele na 3 osnovne grupe zasnovane na tehnologijama koje koriste: matične, laserske i
štampače sa mlaznicima( ink – jet).
25. Opšte karakteristike štampače su da su to izlazne jedinice za pravljenje tekstualnih i grafičkih
dokumenata.
26. Karakteristike matičnih štampača: rade po principu pisaće mašine, najstariji su, imaju glavu
štampača koja ima iglice i tako ostavlja trag na papiru, jednostavni su, jeftini kao i njegovi delovi,
takođe su i spori i bučni.
27. Karakteristike laserskih štampača: koristi se eng. Laserskih zraka koji imaju svoj poseban izvor, toner
im je crni prah koji se pomoću naelektrisanja prenosi na papir koji se zatim izlaže velikim temp, na
ovaj način rada rade mašine za fotokopiranje, tipična rezolucija je 1200 dpi a kod starih je 600 i 300
dpi. Brzina štampanja je u broju strana po min što je oko 12 do 16, brzo štampaju imaju dobru
rezoluciju i dobar konrast ali imaju visoku cenu i samog štampača i potrošnog materijala.
28. Karakteristike štampača sa mlaznicima: rade na sličan način kao i matični, nemaju glavu nego cevčice
koje pritiskom izbacuju zagrejano mastilo, broj cevčica određuje kvalitet otiska( prosečan br. cevčica
48), imaju veliku rezoluciju, dobar kontrast, brzi su ali ne brži od laserskih,tihi pri radu, imaju znatno
bolji izgled grafike i nisku cenu, jednina mana je velika cena otiska po stranici.
29. Ploteri su specijalni uređaji za štampanje crteža. Koriste se za štampanje crteža većih od A3 formata.
Dele se na vektorske I rasterske. Vektorski sus a perima a rasterski su fotoploteri, elektrostatički
termalni, njih u poslednje vreme nazivaju štampačima.
30. Računarski virusi su mali program koje prave hakeri da bi štetili drugim računarima.
31. Virusi se mogu pokrenuti na 2 načina: nesvesnim postupkom korisnika ili automatski u određeno
vreme nakon što je izvršen određeni uslov.
32. Virusi su podeljeni u 4 kalse: Boot sektor, File infector, Macro virusi(Mini programi), Internet ili E-
mali virusi.
33. Ciljevi autora virusa su: brzo širenje virusa, teško identifikovanje virusa, i da odbrana od virusa bude
što komplikovanija.
34. Faze životnog veka virusa: faza spavanja, faza propagacija, faza trigerovanja i faza izvršavanja.
35. Virusi paraziti su virusi koji zarazuju neki izvršni program, gde su dodani u samu strukturu nekog
programa kako bi se njihov kod izvršio prvi i kako bi poremetili tok tog programa.
36. Virusi crvi su rač programi koji kopiraju samog sebe sa jednog na drugi računar. Koriste se
prenošenje virusa ili za zamenu postojećih datoteka trojanskim konjima. Njima za pokretanje nije
potreban korisnik i zato se razlikuju od običnih virusa.
37. Virus Trojanski konj je program koji se najčešće prenosi na ciljani računar kao nevidljivi dodatak uz
neki drugi program, a zatim dolazi do njegovog aktiviranja. Prenose se kopiranjem programa,
skidanjem stvari sa interneta i otvaranjem datoteka u el. pošti. Mogu da brišu podatke i da se
povezuju sa drugim računarima sa liste e pošte i šalju im određene info kao i neke napade na dati
računar.
38. Računarski software se deli na 3 značajne grupe programa: sistemski, programski i aplikativni.
39. Softverska licenca – prvani dokument kojim je regulisano korišćenje i distribucija sofwarea.
40. Osnovna prava koja softverska licenca sadrži su: - omogućava krajnjem korisniku dozvolu da koristi
jednu ili više kopija nekog softvera na takav način da štiti sva prava autora i - daje Vam zakonsko
pravo na instaliranje, upotrebu, pristup, prikazivanje, pokretanje ili na drugi način interakcije s
određenim softverskim programom.
41. Tipovi licenci računarskog softvera: - Vlasnička (proprietary) komercijalna licenca
- Shareware
- Freeware
- Open source (softver otvorenog koda)
- Adware, abandonware (napušteni softver), privatni softver