Komunikacija danas

Komunikacija je svakodevni deo našeg života. Ona predstavlja razmenu misli ideja,misli,
saznanja,informacija između 2 ili više osoba. Komunikacija se danas svodi i na govor tela a ne samo
govor reči. Komunikacija je danas takođe nauka koja se proučava na višim nivoima i veliki značaj.

Način na koji komuniciramo sa ljudima oko nas, način na koji se ponašamo dok pričamo stavra sliku o
nama, koja može biti i dobra i loša. Slika koju danas stvaramo nije ni približno ista slici koju je
komunikacija nekad stvarala. Danas veliki deo komunikacije uzima razgovor na internetu. Razgovor na
internetu je ponekad pozitivna, ali po istraživanjima ima više negativnih nego pozitivnih stvari. Razgovor
na internetu može stvoriti sliku o vama koja potpuno nije istinita ili čak može vama stvoriti sliku o
nekome koja nije uopšte takva. Danas je komunikacija otišla do granica gde osoba sa kojom razgovarate
na internetu nije ni stvarna ili je drugačija od one koja je zapravo u stvarnosti. Takođe ovo stvara krizu
granica između onong što je stavrno i onog što nije i u većini slučajeva stvara krizu stvarnog identiteta.
Novi način komunikacije, i cela nova realnost menja sve oko nas: nas same, ljude oko nas, naš odonos
prema svetu.....

Današnja virtuelna komunikacija prilično utiče i na mentalno zdravlje populacije danas. Virtuelni odnosi,
virtuelni prijatelji, virtuelna kominikacija, sve dublje ulaze u našu intimu i naš unutrašnji prostor i
ispunjavaju ga virtuelnim sadržajima. Posledice su gubitak autentične bliskosti, privatnosti, gubitak
socijalnih veština. Razmenjujemo misli i osećanja virtuelnim putem, čestitamo rođenja, godišnjice braka i
rođendane, izjavljujemo saučešće, svađamo se i raskidamo preko poruka. Koristimo virtuelne alatke jer
nam je lakše da na taj način nego uživo, kažemo ono što mislimo i osećamo, ili još češće, ono što ne
mislimo i ne osećamo. Uz emotikone sve prolazi. Preko poruka je tako lako biti posvećen, ljubazan,
prisan, govorljiv, biti prijatelj. Tako odnosi postaju površni, a mi postajemo usamljeni i neretko prazni.
Postajemo izolovani i otuđeni.

Drštvene mreže mogu da imaju negativan uticaj na samopouzdanje usled negativne percepcije sebe u
poređenju sa drugima. Na ličnim profilima drugih sve je sjajno, divno, glamurozno, svi su uspešni, mladi,
lepi, bogati. Svi imaju srećne brakove, prelepu decu, srećne porodice. Putuju i dele fenomenalne
fotografije egzotičnih predela sa osmesima od uva do uva. Nema mana, nema problema. U porođenju sa
takvim “savršenstvima”, razvija se doživljaj sopstvene neadekvatnosti, kako fizičke, tako i emotivne,
intelektualne, socijalne, ekonomske. Osećamo se tužno, nezadovoljno. Izolacijom, usamljenošću, niskim
samopouzdanjem i samopoštovanjem, otvara se prostor za depresivne i anksiozne poremećaje.

Komunikacija nastavlja da trpi promene i da se prilagođava zahtevima, pa je ovih dana komunikacija

poprimila svoju najnoviju formu - drušvene mreže. Činjenica je da komunikacija nikada neće biti ista i da
će verovatno njen put biti samo preko interneta, ali kao I za ostale stvari vremenom će specifičnost I
lepota starog načina komunikacije pasti u zaborav, a internet će ostati deo komunikacije kao I svega
danas.