ДА СЕ НЕ ПЛАШИТЕ РАЗЛИКА КОМУНИКАЦИЈА И ТОЛЕРАНЦИЈА

Људи различитих карактера се такође рађају на овом свету са одређеним наслеђем и

касније развијају различите квалитете. Свака особа у себи носи добар осећај толеранције и
способност да комуницира са људима око себе без страха од разлика међу њима.
Толеранција и комуникација међу људима, били они слични или не, треба да иду руку под
руку. Комуникација је, у ствари, одржавање неке врсте везе, разговора, контакта са
личношћу и суштином другог. Толеранција долази као резултат ове комуникације међу
људима. То је та спремност и способност човека да поштује и поштује друга мишљења,
ставове, начине размишљања и судове који су другачији од његових. Толеранција и
комуникација су заступљенији међу образованијим људима јер је образовање вежба у
проналажењу разлика. Образована особа уме да комуницира и да буде толерантна према
другима, ценећи њихове различитости.
Разлике међу људима су толике у погледу националности, вере, друштвене припадности,
расне боје... Овде се поставља питање зашто се плашимо ових разлика. Гледајући
унаоколо у овом свету сиромаштва, тишине и страха од изласка напоље да не будете
опљачкани, претучени или чак разнесени у следећој равни, онда су ове разлике најмања
наша брига. У стара добра времена, човек је човеку био брат, а не непријатељ, само зато
што је био другачији. Људи, живећи мирније и сигурније, имали су стрпљења и жеље да
комуницирају и буду толерантнији и стрпљивији према својој врсти. Данашња нервозна
времена су разлог зашто нам је све мање стало до осећања, потреба и проблема других.
Заокупљени сопственим мислима и идиосинкразијама, заборављамо да будемо љубазни,
да комуницирамо, да будемо толерантни. А колико мало човеку треба? Лепа реч, минут
пажње, разумевање! Не дајемо много, али откључавамо доброту, доброту и осмех других.
Лоша ствар је што смо данас ми људи заиста заборавили да треба да комуницирамо једни
са другима и да помажемо једни другима. Ако погледамо живот широм света, видећемо да
се особа уроњена у свакодневни живот суочава са бројним бирократским и међуљудским
проблемима и на крају очајава због баналности и монотоности свог постојања, и постаје
непријатељски расположена према онима око себе. Тако толеранција према њему остаје у
другом плану, почиње да открива мане и разлике у другим људима. Заборављам шта значи
бити толерантан према другима, показивати добра осећања и емоције, храбро гледати
напред и обраћати више пажње на вредне ствари у животу.
Чак и најјача веза између родитеља и деце је ужасно лабава данас јер су две стране
различите, као две стране новчића, из различитих времена и различитих генерација. Где је
нестало време када су мајка или отац били најбољи пријатељ њиховог детета?!
Где је нестала комуникација, где је однос изгубљен и зашто би разлике у карактеру и
начину размишљања зауставиле породичну комуникацију. Не плашимо се разлика!
Сазревање толеранције у нашим умовима, хајде да схватимо да свако има свој начин
виђења и комуникације, хајде да покушамо да изгладимо ове разлике међу нама.
Друга врста комуникације у којој можемо пронаћи и многе разлике и толеранцију је
пријатељство. У таквим односима између различитих карактера, различитих начина
размишљања и различитих мишљења, не треба заборавити да су и Ја и Други на свој начин
у праву. Ето, начин на који можемо цивилизовано да комуницирамо и изгладимо настале
разлике јесте да будемо толерантни, јер шта друго, ако осим разумевања, међусобно
поштовање и љубав не јачају пријатељство!
Морамо научити да комуницирамо са својим родитељима, са пријатељима, са људима,
било да су друге расе, друштвене припадности или националности, и комуникацијом са
њима покушати да отупимо ове наводно непремостиве разлике. И заправо, шта је
другачије?! Па сваки човек спава, једе, шета, иде на посао, користи аутобус... без обзира да
ли је сиромашан или богат, бео или црн! Комуникација и толеранција су две кључне речи
кроз које ћемо моћи да превазиђемо и да се не плашимо разлика међу нама!
Где је нестао свет? Где ће човечанство стићи услед својих негативних поступака и мисли?
Да ли је неопходно да се уништавамо било каквим разликама и предрасудама? А тако мало
нам треба да живимо у магацину! Будимо само добри! Будимо толерантни! Хајде да
комуницирамо! Да покажемо разумевање и хуманост према другима! Не плашимо се
разлика! Имајмо воље за компромисе! Пренесимо добро даље!