TEMA:

KOMUNIKACIJA
Sara Josimović
UVOD:
Komunikacija predstavlja čin prenošenja informacija od pojave do pojave, od mesta do
mesta, od čoveka do čoveka. Komunikacija je važna fizička aktivnost koju čak i nesvesno
sprovodimo u svakom trenutku našegsvakodnevnog života.
Na efikasnost komuniciranja veoma malo utiče sama poruka, odnosno izrečene reči, malo
više glas, a neverbalna komunikacija poput mimike, izraza lica, govora tela... najviše.
Međutim, šta to podrazumeva komunikacija u 21. veku, komunikacija u periodu u kom mi
danas živimo?

KOMUNIKACIJA:
Čovek od kada postoji, svakodnevno iz sebe pokušava da sebe izrazi na sve moguće
verbalne i neverbalne načine, načine koje čak i ne kontroliše njegova svest. Što se toga tiče
komunikacija novih generacija ne razlikuje se od komunikacija zastupljenih pre pojave
telefonskih i računarskih uređaja.
Ljudi čak i zatvoreni sami u sebe, izolovani od ostatka društva uvek govore nešto o sebi.
Kako se društvo razvijalo, razviće mogućih vrsta komunikacija se takođe razvijalo. Danas
smo svedoci tehnologije koja nam komuniciranje čini jednostavnijim i bržim čineći i same
naše živote hitrijim. Svaki vid komunikacije na daljinu ranije je bio nedostižan, te su samim
tim ljudi kada bi dobili priliku za razgovor sa dragim ali distanciranim osobama obraćali više
pažnje na nju i pridavali joj veći značaj. S tim u vezi komunikacija je bivala cenjenija i ljudi su
se jedni prema drugima ophodili znatno drugačije (gledajući u celosti civilizaciju). Danas ljudi
u svojim ubrzanim životima sve shvataju „lično“ i osetljiviji su na grubost nečijih ishitrelih
reči, i to dovodi do najčešćih problema u komunikaciji što utiče na celokupni razvoj društva.
Studije su pokazale da danas čak 57% projekata propada upravo zbog problema u
komunikaciji, ali i da taj procenat svake godine raste. Kako bi smo sprečili ovu poteškoću,
svakako je najbolje rešenje da se svi osvrnemo asertivnoj konunikaciji.
Asertivna komunikacija je način prenošenja misli prilagođen svakom razgovoru – na pravi
način odgovara na potrebe svih sagovornika, te se komunikacija uspešno završava. Naravno
nismo uvek u mogućnosti da izbegnemo ostale oblike komunikacije (agresivni i pasivni) ali
svakako da postoje načini na koje svako od nas može poboljšati svakodnevno komuniciranje.
Neki od tih načina su da pazimo na ton izgovorenog i neverbalnu komunikaciju, da budemo
spremni da razgovaramo dok ne nađemo najefikasnije rešenje, kažemo ne ali i što je
najvažnije budemo kako dobar govornik, tako i dobar slušalac.
Nikome nije prijatno da ga prekidaju u sred rečenice, ili budu u neslušani dok pričaju, ali
nažalost ovo je još jedna od posledica današnjeg načina života koji srećom idalje možemo
promeniti sa malo strpljenja i puno truda.