ИЗ УГЛА ПСИХОЛОГА – ИЗ ИНТЕРНЕТ ЧЛАНКА ПОЛИТИКЕ

Говор тела нас одаје

Кроз покрете, изразе лица, гестикулацију рукама, интонацију и јачину гласа шаљемо хиљаде
порука без употребе речи

Онлајн комуникација и употреба заштитних маски само су неке од околности које пажњу изнова
скрећу на важност порука које размењујемо на невербални начин – кроз положај и покрете тела,
изразе лица, гестикулацију рукама, интонацију и јачину гласа.
Свакодневно, на улици, у продавници или превозу, свако од нас шаље и одговара на више хиљада
порука без употребе речи. Такве поруке у понашању брзо опажамо јер усмеравају одговоре на
питања како се неко односи према другима и начину на који види себе.
Подржавањем садашњости креира се будућност
Суочен са све бржим темпом живота, ипак, савремени човек се више усредсређује на речи, док
невербално често превиђа у процесу примања и слања порука. Управо та околност доприноси
многим неспоразумима и чак њиховом прерастању у сукобе.
Невербалне поруке
О сложености и значају невербалне комуникације говори и интересовање веома различитих
научних дисциплина. Почев од 1872. године, када је Чарлс Дарвин објавио прву научну студију
невербалне комуникације, ова област је предмет изучавања психологије, биологије, социологије,
антропологије, археологије и лингвистике. Касније, антрополог Грегори Бејтсон запазио је да
еволутивно старија, невербална комуникација током еволуције није једноставно замењена
вербалном, већ се упоредо с њом развија и даље постајући комплекснија и богатија.
Психолози и социолози процењују да се између 65 и 94 одсто наше комуникације одвија без
употребе речи. Социјални антрополог Едвард Т. Хол сматра да је око 60 процената наше укупне
комуникације невербалано. Међутим, када је реч о преношењу искључиво емоција, невербално
пренете поруке достижу чак 99 процената.
Примери преношења порука невербалним путем су разноврсни. Свим родитељима је познато
врпољење детета у столици када би пре било на неком другом месту и радило нешто угодније.
Положај тела одражава општи мишићни тонус и стога је узбуђеном човеку тешко да се опусти, а
оном ко се досађује тешко је да одржи телесну живахност. Код одраслих се очигледни покрети
који указују на неугодност смањују, али не нестају. Посебно у ситуацијама из којих бисмо радо
побегли.

Невербалне поруке су суштинске компоненте комуникације и у процесу поучавања. Тајна

успешних наставника великим делом налази се управо у њиховој невербалној комуникацији с
ученицима. Њима је добро познато да познавање стручне материје није једино битно за
успешност предавања, односно да је поред тога шта ће рећи на предавању у учионици, важно и
како ће то учинити. Наставницима који су омиљени међу ђацима познато је да пажњу треба
обратити на изразе лица и контакт очима, гестикулирање, положај тела, гласовне знаке као што је
интонација и употреба хумора. Они контактом очима испољавају интересовање за друге и
одређују смер комуникације.
У предаваче који праве контакте очима публика има више поверења. Такође, осмех преноси
поруке пријатељства и топлине па су наставници који се чешће смеше оцењени као пријатнији и
приступачнији, а ученици уче више. Успешни наставници знају и то да се сувише гестикулације
током предавања обично опажа као нестимулативно, док повремено климање главом указује на
подршку и разумевање ђака.
Положај тела током предавања такође је важан. Усправно али не и круто држање, благо нагнуто
напред шаље пријатељску поруку, док гледање у под или окретање леђа треба избегавати. Пажњу
је потребно обратити на знаке неугодности као што су ритмички покрети руку или ногу,
непријатно зурење и често премештање ногу. Тад се препоручује интензивнији контакт очима и
пружање прилике ученику да се изрази.
Омиљени наставници свесни су тога да динамична предавања имају бољи учинак па је пожељно
варирати јачину, ритам и тон гласа у складу са садржајем градива. Супротно, предавачи чији је
говор монотон опажени су као мање занимљиви и ученици слабије уче. На предавању смех се
често превиђа и чак обесхрабрује. Међутим, као реакција на одговарајући хумор, смех доприноси
смањењу тензије и стреса како код ученика, тако и код предавача. Поред тога, утиче и на
стварање пријатељске климе која подстиче учење.
Добра комуникација
У основи потребе за развијањем невербалних вештина и климе која унапређује учење и памћење
налазе се три главна разлога. Први се тиче бољег примања и разумевања порука ученика, други –
слања порука које могу побољшати учење и трећи – веће опажене психолошке блискости између
предавача и ученика.
Ови примери потврђују колико је улога невербалног у процесу комуникације непроцењива,
поготову данас када за квалитетну комуникацију има све мање времена. Боље разумевање
невербалне комуникације, уз речи, помоћи ће нам да уобличимо значење порука које примамо и
шаљемо, умањити шансе за неспоразуме, допринети бољој комуникацији и односима.