ФАКУЛТЕТ ЗА КУЛТУРУ И

МЕДИЈЕ
БЕОГРАД
ПРЕДМЕТ:
УПРАВЉАЊЕ ИСТРАЖИВАЊЕМ И РАЗВОЈЕМ
 ПРОЈЕКАТ

САЈБЕР НАСИЉЕ
 САДРЖАЈ
• Увод...............................................................................................................................5
• Шта је сајбер насиље...................................................................................................6
• Шта све спада у сајбер насиље...................................................................................8
• На који начин се сајбер насиље разликује од малтретирања лицем у лице........10
• Како препознати жртву сајбер малтретирања.........................................................11
• “Кетфишинг”...............................................................................................................14
• Проблемско стабло....................................................................................................17
• SWOT анализа............................................................................................................18
• Упитник.......................................................................................................................20
• Резултати упитника....................................................................................................21
• Закључак.....................................................................................................................23
• Извор информација...................................................................................................24
 УВОД
• Време у каквом живимо је такво да смо постали поприлично отуђени једни од других.
Живи се брзо а породице проводе мање времена заједно него некад јер родитељи много
више раде, понекад и по више послова, а када дођу кући обично су преморени и нису у
стању да комуницирају са децом онолико колико би било пожељно. Покушаће да
компензују своје неприсуство у њиховим животима куповином уређаја попут телефона,
таблета и сл деци већ од најранијег периода. Често се воде логиком да су њихови
малишани безбеднији код куће, док играју игрице или четују са другарима него да су
негде на улици не слутећи да разни “предатори” могу вребати с друге стране екрана.
• Велики број деце данас је компјутерски писмен више него многи старији али то не значи
да су свесни свих опасности које вребају нити довољно зрели да реагују одговарајуће.
Постоје многи начини да се неко злоупотреби онлајн а знатижељно дете које тек открива
свет интернета увек је интересантна мета.
• Две појаве које су највише забрињавајуће последњих година а тичу се најмлађих и
њиховог коришћења интернета јесу Сајбер насиље као и тзв “Кетфишинг”.
 Шта је сајбер насиље?
• Насиље преко интернета (сајбербулинг) представља ситуације кад је дете или тинејџер
изложено нападу другог детета, тинејџера или групе деце, посредством интернета или
мобилног телефона.
• Сајбер злостављање на интернету престигло је употребу дроге, тинејџерску трудноћу и
проблеме конзумирања алкохола као главне изворе бриге родитеља. Једно истраживање у
Канади анкетирало је родитеље који имају барем једно дете у узрасту од осам до 16 година.
Резултати су показали да је 48 посто родитеља забринуто углавном за сајбер злостављање, а
иза су тинејџерска трудноћа (44 посто), употреба дроге (40 посто) и алкохола (38 посто).
• Млади се често удружују у групе да би заједно понижавали друге особе. Међувршњачко
насиље путем интернета укључује подстицање групне мржње, нападе на приватност,
узнемиравање, ухођење, вређање, несавестан приступ штетним садржајима те ширење
насилних и увредљивих коментара. Може укључивати слање окрутних, злобних, каткад и
претећих порука, као и креирање интернет страница које садрже приче, цртеже, слике и
шале на рачун вршњака.
• Такво насиље се, надаље, односи и на слање фотографија својих колега те тражење
осталих да их процењују по одређеним карактеристикама, односно да гласају за особу
која је, на пример, најружнија, најнепопуларнија или најдебља у школи. Деца каткад на
одређеној популарној интернет страници траже од осталих да наведу особу коју
највише мрзе те да о њој напишу неколико речи, а све с циљем да жртву осрамоте
пред што већим бројем људи. Насиље на интернету укључује и "проваљивање" у туђе
е-маил адресе те слање злобних и неугодних садржаја другима.
• Насиље међу вршњацима све чешће се односи на неколико облика комуникације,
укључујући звук, слике, анимације и фотографије. Електронско насиље се најчешће
изводи облицима комуникације у којима идентитет починитеља може бити скривен.
Недостатак социјалних и контекстуалних назнака, као што су говор тела и тон гласа,
може имати мноштво учинака: нема опипљиве, афективне повратне информације о
томе да ли је понашање преко интернета проузроковало штету другоме.
• Анонимност починитељима насиља преко интернета даје осећај да некажњено могу не
поштовати социјалне норме и ограничења, што резултира већ наведеним понашањем.
 Шта све спада у сајбер насиље?
• Увредљиви текстови и мејлови
• Постављање порука или слика
непријатног садржаја
• Имитирање других на интернету
• Искључивање других на
интернету
• Таговање неприкладних слика
на интернету
• Неприкладне дискусије
Данас се у много чему померају границе, па тако нешто што је
тинејџерима пре двадесетак година било табу тема, данас је
друштвено прихватљиво у све млађем узрасту.
Честа је ситуација да нека девојка подели фотографију, али љубавна
веза се, на жалост, заврши и дечко проследи слику даље или неки
пријатељ дође до његовог телефона и подели слику са осталима.
На који начин се сајбер насиље разликује
од малтретирања лицем у лице?
Мада је сајбер малтретирање слично малтретирању лицем у лице,
оно се ипак разликује на следеће начине:
• Насилник може имати осећај да је анониман
• Може се догађати у сваком тренутку и тешко га је избећи
• Инвазивно је, можеш бити на мети и кад си код куће
• Може допрети до великог броја особа – лако је поделити садржај
са групама или га поставити на јавне форуме, где може постати
трајан
Како препознати жртву сајбер
малтретирања?
• попуштање у успеху у школи и смањена интеракција са околином, повећана
изолованост и одбацивање вршњак(ињ)а
• негативан однос према школи и избегавање одласка у школу – што понекад
доводи до великог броја изостанака
• све веће устезање од учествовања у редовним школским активностима,
укључујући и разговоре на часу
• погоршање физичког здравља и поспаност
• негативна представа о себи
• повлачење у себе, депресиван и анксиозан изглед, честе промене
расположења, плакање наизглед без разлога
• самоубилачке мисли
Ask.fm
 “Кетфишинг”
Израз Кетфиш је у енглеском језику усвојен тако да означава особу на
друштвеним мрежама која користи личне информације других људи,
претварајући се да је нека друга особа. Ове особе користе разне методе како
људи са којима су у контакту не би посумњали у истинитост њиховог постојања.
Ово је, после насиља од стране вршњака, друга, вероватно још опаснија претња
деци на интернету. На друштвеним мрежама свако може да отвори налог и да
се представи како жели. Преузимање туђих садржаја с интернета законски се не
може регулисати тако да су чести случајеви лажних профила са туђим
фотографијама и подацима који имају за циљ да намаме наивне. Намере особа
које се крију иза таквих профила могу бити различите али када је реч о онима
које контактирају малолетнике у највећем броју случајева реч је о педофилима
или неким једнако злонамерним људима. (трговина белим робљем и сл)
Док је на једној страни интернет донео нову сферу комуникације,
информисања и едуковања, на другој страни отворено је огромно
поље за манипулацију, злоупотребу и припремање терена за
чињење кривичних дела.
• “Деца, пре него што крену да користе
интернет, нису упозната са свим
опасностима. Свакако да се друштвене
мреже користе за лако ступање у контакт
са непознатим особама. Педофили су по
својој нарави дуготрајни, не раде ништа
преко ноћи. Они ослушкују све, од тога у
каквим околностима дете живи. Ако дете
навија за неки клуб, и педофил навија за
исти, слуша исту музику, воли исту храну.
Ако је дете у свађи са родитељима, одмах
се ставља на страну детета”

Саша Живановић, стручњак за

високотехнолошки криминал
 Проблемско стабло

Недовољна “интернет
писменост” како деце
Недовољна
тако и родитеља и
информисаност и Непостојећи или
просветних радника.
заинтересованост неадекватни и лоше
Другим речима
родитеља за онлајн примењени закони
неспособност да се
активности њихове деце
препознају потенцијално
опасни садржаји
 SWOT анализа
Снаге:
• Почело је ефикасније едуковање
деце и родитеља
• Укључили су се медији
• Јавне личности данас популарне
код деце (јутјубери, певачи и др)
причају о позитивним и негативним
странама интернета
Слабости:
• Медијска као и компјутерска
неписменост људи на овим
просторима
• Непостојећи закони или
непримељиви закони
 SWOT анализа
Могућности:
• Наставак едукације деце
• Промене у законима као и у
образовним системима
• Побољшање квалитета живота свих
чланова друштва
Претње:
• Наивност деце
• Недовољна мотивисаност и
заинтересованост просветних радника за
ова питања
• Лоша комуникација родитеља и деце
• Лоша финансијска ситуација - родитељи
су често приморани да раде много (чак и
више послова) само да би решили
основна егзистенцијална питања. Деца
бивају препуштена сама себи, неретко
изопштена и из друштва па се окрећу
виртуелним животима и пријатељима
 Анкетирали смо 12 особа старости од 14 до 28 година да бисмо
сазнали нешто више о њиховим интернет навикама а ово су била
питања за њих:
https://forms.gle/PUz2ewsXx7duLRgv5
1. Да ли активно користите бар једну друштвену мрежу?
2. Да ли су Ваше фотографије и лични подаци јавни?
3. Да ли Вас је икада неко вређао или називао погрдним именима путем интернета?
4. Да ли Вам је неко претио путем интернета?
5. Да ли сте некад примили нежељени садржај у инбокс (порнографија и сл)
6. Да ли сте некада блокирали некога на друштвеној мрежи?
7. Да ли је неко некад употребио Ваше фотографије без Вашег пристанка?
8. Да ли сте се икада упознали уживо са неким кога сте знали само преко интернета?
9. Ако сте на претходно питање одговорили са да, да ли је то била особа са фотографија?
10. Да ли сте претходно обавестили некога да идете да се упознате са том особом?
11. Да ли сте се Ви или неко кога познајете некад лажно представили на интернету?
 Резултати упитника
1. На питање Да ли активно користите бар једну друштвену мрежу? од 12 испитаних 10 је
рекло ДА а њих двоје је рекло НЕ.
2. На питање Да ли су Ваше фотографије и лични подаци јавни? од 12 испитаних 6 је
рекло ДА а 6 НЕ.
3. На питање Да ли Вас је икада неко вређао или називао погрдним именима путем
интернета? од 12 испитаних 6 је рекло ДА а 6 НЕ.
4. На питање Да ли Вам је неко претио путем интернета? од 12 испитаних двоје је рекло
ДА а њих 10 је рекло НЕ.
5. На питање Да ли сте некад примили нежељени садржај у инбокс (порнографија и сл)
од 12 испитаних њих 8 је рекло ДА а 4 НЕ. Занимљиво (и очекивано) је да су све особе
које су одговориле са ДА женског пола.
6. На питање Да ли сте некада блокирали некога на друштвеној мрежи? од 12 испитаних
11 је рекло ДА а једна особа НЕ
7. На питање Да ли је неко некад употребио Ваше фотографије без Вашег пристанка? од
12 испитаних њих троје је рекло ДА а 9 НЕ.
• 8. На питање Да ли сте се икада упознали уживо са неким кога сте знали само преко
интернета? од 12 испитаних њих 9 је рекло ДА а троје је рекло НЕ.
• 9. На питање да ли је то била особа са фотографија? од 9 особа које су рекле да су се
упознавале овим путем њих 7 је рекло ДА а двоје је рекло НЕ.
• 10. На питање Да ли сте претходно обавестили некога да идете да се упознате са том
особом? од 9 особа које су рекле да су се упознавале овим путем њих 6 је рекло ДА а троје
је рекло НЕ.
• 11. На питање Да ли сте се Ви или неко кога познајете некад лажно представили на
интернету? од 12 испитаних 5 је рекло ДА док је њих 7 рекло НЕ.
 Закључак
• Иако су млади данас много информисанији и спретнији у коришћењу
интернета него пре десет или двадесет година и даље је потребно причати
са њима, радити на побољшању комуникације, како вршњачке, тако и унутар
породица и образовних установа. Као што сви знамо, деца су најрањивија
група и самим тим најлакша за разне видове манипулација. Данас на
интернету постоји много више штетних садржаја и злонамерних особа него
икад пре (и тај број се свакодневно увећава) а немогуће је регулисати
законом многе аспекте интернета стога је све претходно наведено обавезно
уколико се очекује здрава и светлија будућност наредних генерација.
 Извор информација
• ИНЦЕСТ ТРАУМА ЦЕНТАР – БЕОГРАД, носилац Кампање Савета
Европе „1 ОД 5“ за Србију, Tagged, 2013
• http://www.medijskapismenost.net/dokument/Elektronsko-nasilje-
sta-je-i-kako-ga-izbeci
 Прилози
• https://tijana.rs/ko-je-savrsena-zrtva/
• https://www.youtube.com/watch?v=fg-LhgZLB8M