GENADIJ PETROVIČ MALAHOV

-LEKOVITE SILE-

ISHRANA I
HRANA

Preveo sa ruskog:
MAHMUT ŠEHIĆ

BEOGRAD
2003
 SADRŽAJ

I - FIZIOLOGIJA VARENJA URANE

1.FERMENT1 11
1.1. Pljuvačne žlezde 11
2. ŽELUDAC 13
3. TANKO CREVO 15
3.1. Dvanaestopalačno crevo 15
3.2. Zakržljalo i tanko crevo 15
3.3. Crevni hormonalni sistem 16
3.4. Konstrukcija crevnog zida 19
3.5. Varenje hrane u tankom crevu 20
4. DEBELO CREVO 23
5. IZDVAJANJE PROBAVNIH SOKOVA I NEKE
KARAKTERISTIKE TOG PROCESA 24
6. S1MBIOZNO VARENJE HRANE 26
7. OSTALE KARAKTERISTIKE SISTEMA
ZA VARENJE HRANE 28
8. PREPORUKE ZA NORMALAN
RAD ŽELUDAČNO-CREVNOG TRAKTA 29
8.1. Tečnost treba piti pre jela 29
8.2. Ništa ne treba piti 1-2 časa posle jela 30
8.3. Hranu treba brižljivo žvakati 30
8.4. Ne treba jesti pri jakim emocionalnim uzbuđenjima 31
33
8.5. Treba jesti samo kada ste gladni • • • •
8.6. Treba znalački koristiti simbiozno varenje lirane 34

II - HRANA

3 7
UVOD

1. KAKO SE STVARA HRANA 39

41
2. SASTAV HRANE
41
2.1. Voda
44
2.2. Belančevine
4
2.2.1. Osnovne funkcije belančevina u organizmu 5
4
2.2.2. Potrebe čoveka za belančevinama i kiselinama 6
4
2.3. Inducirana autoliza ^
5
2.4. Specifično dinamičko dejstvo hrane 50 5.1. Klasifikacija hranljivih produkata 136
2.5. Ugljeni hidrati 52 5.2. Kombinovanje hrane 138
2.6. Masnoće 59 5.2.1. Kombinacija kiselina sa škrobom 138
2.7. Vitamini 61 5.2.2. Kombinacija belančevina sa škrobom 138
2.7.1. Supstance slične vitaminima 78 5.2.3. Kombinacija belančevina sa belančevinama 139
2.7.2. Štetnost veštačkih vitamina 80 5.2.4. Kombinacija kiselina sa belančevinama 140
2.8. Enzimi 87 5.2.5. Kombinacija masnoća sa belančevinama 141
2.9. Mineralni elementi 88 5.2.6. Kombinacija šećera sa belančevinama 141
2.10.Mikroelementi 101 5.2.7. Kombinacija šećera sa škrobom 142
2.11. Aromatične materije 104 5.2.8. Ishrana dinjama 143
2.12.Fitoncidi 105 5.2.9. Mleko treba uzimati odvojeno od druge hrane 143
2.13. Organske kiseline 105 5.2.10.Dezerti 144
2.14. Taninske materije (tanini) 106 5.2.11. Kako koristiti belančevine 145
3. UNIŠTAVANJE (UPROPAŠTAVANJE) HRANE 108 5.2.12. Kako koristiti škrob 146
3.1. Voda 108 5.2.13. Kako koristiti voće 147
3.2. Belančevine 109 6. UPOTREBA HRANE U TOKU DANA 149
3.3. Ugljeni hidrati 111 7. PRAKTIČNE PREPORUKE ZA PROBAVU I
3.4. Masnoće (masti) 111 ASIMILACIJU HRANE 156
3.5. Vitamini 112
3.6. Enzimi 113 8. PRELAZAK NA PRAVILNU ISHRANU 158
3.7. Mineralni elementi 113
3.8. Aromatične materije, fitoncidi, organske
kiseline i tanini 114 III - ISHRANA I HRANA - P R A K S A
3.9. Opadanje energetskog potencijala hrane 114
4. ŠTETNE POSLEDICE KUVANEI PREDGOVOR 161
NEPRAVILNO UPOTREBLJENE HRANE 116
4.1. Zubi i kosti 116 1. ŠTA SE PODRAZUMEVA POD
4.2. Želudac 117 PRIRODNOM ISHRANOM ČOVEKA? 162
4.3. Tanko crevo 117 2. ŠTA ĆE SE DESITI SA ČOVEKOVIM
4.4. Debelo crevo 119 ORGANIZMOM KADA IZOSTANE
4.5. Krv 119 ODGOVARAJUĆA ISHRANA? 164
4.6. Jetra, pankreas (gušterača) 119 3. ŠTA TREBA ZNATI O KVALITETU
4.7. Zlezde unutrašnje sekrecije 119 PROIZVODA? KORISNE PREPORUKE 166
4.8. Unutrašnja sredina organizma 120 3.1. Ukus hrane 166
4.9. Energetski potencijal 120 3.2. Oblik i konzistencija 168
4.10. Psiha 120 3.3. Informacija, koja se sadrži u produktima pod
4.11. Rafinisanje hrane 121 uticajemklimeimestaizrastanja 169
4.12. Leukocitoza prouzrokovana hranom 131 3.4. Uticaj hranljivih produkata na organizam čoveka 170
4.13. Nepravilno kombinovanje hranljivih produkata 132 3.5. Preporuke u vezi sa ukusom hrane . . . 171
5. PRAVILNA KOMBINACIJA HRANLJIVIH 3.6. Preporuke u vezi sa oblikom i konzistencijom
PREHRAMBENIH PROIZVODA 136 (gustinom) hrane *^3

7
6
3.6.1. Obnavljanje ćelijskog tkiva bubrega 173
3.6.2. Obnavljanje ćelijske mase jetre 174 I - FIZIOLOGIJA VARENJA
3.6.3. Obnavljanje ćelijske mase srca 174
3.7. Preporuke u vezi sa informacijom, HRANE
sadržanom u produktima ishrane 175
3.8. Preporuke u vezi sa uticajem hranljivih
produkata na čovekov organizam 176
4. INDIVIDUALIZACIJA LIČNE ISPIRANE 180
5. DIJETA BLAŽENSTVA 184
6. PERIODIČNO REGULISANJE PROBAVE 187
7. UPOZORENJE ČITAOCU 191
Parče nasušnog hleba je bilo i ostalo jedan od
8. PRILOZI: 199
najvažnijih životnih problema, izvor stradanja,
1 - Primeri uspešnog izbora lične islirane 201
2-Upitnikzaodredjivanjeproporcijadoša 207 ponekad zadovoljstva, u rukama lekara - snažno
3 - Greške pri prelasku na prirodnu ishranu u praksi 217 sredstvo za lečenje, u rukama neznalice — uzrok
4 - Ishrana i životni vek 225 oboljenja.
5-Dodaci ishrani i načini pripremanja hrane 234
I.P.Pavlov (1904)
9. ZAKLJUČAK 256

Kod svih toplokrvnih životinja, ali i kod čoveka, proces

obrade (probave) hrane je istovetan: u usnoj duplji se hrana
usitnjava i formiraju se hranljive grudvice; u želucu — hrana i
kiselinska denaturacija se skladište (nagomilavaju i talože); u
tankom crevu - nastaje hidroliza pomoću fermenata samog
organizma i fermenata koje sadrži hrana, a potom dolazi do
asimilacije tako prerađene hrane; u debelom crevu - dalja
probava, asimilacija, obrazovanje ekskrementnih masa i
njihova evakuacija.
U svakom od navedenih organa hrana se vari pomoću
fermenata karakterističnih samo za te organe.
U usnoj duplji pomoću vlastitih fermenata obavlja se
probava škroba (početni stadijum).
U želucu hrana se vari pomoću vlastitih fermenata i
autolize (hidroliza luane fermentima, koji se sadrže u samoj
hrani).
U tankom crevu hrana se vari u crevnoj šupljini i pored
zidova creva uz neznatnu simbiozu ostalih fermenata. Pri tom
se koriste vlastiti, ali i drugi fermenti nastali kao rezultat

8 9
autolize. Delimično simbiozno varenje hrane vrši se pomoću 1. FERMENTI
bakterijske flore.
U debelom crevu se daljim procesom vrši uglavnom
simbiozno varenje, koje se delimično obavlja i u crevnoj
šupljini.
Zajedno ti organi mnogo bolje i kvalitetnije probavljaju
liranu, nego pojedinačno. Time se postiže visoka efikasnost i
ekonomičnost rada želudačno-crevnog trakta. Za bolje poznavanje (razumevanje) fiziologije varenja
hrane neophodno je razjasniti pojam fermenta i njegovo
poreklo.
Fennenti ubrzavaju biohemijske procese, imaju strogo
specifičnu efikasnost (kod belančevinaste hrane izdvajaju se
njeni ferment i, kod u g l j e n o - h i d r a t n e - n j i h o v i , i t d . ) ,
nepostojani su na visokoj temperaturi, aktivni su u odredjenoj
sredini (na primer, neki su aktivni u kiseloj sredini, drugi - u
alkalnoj ili neutralnoj).
Ferment i stvaraju (proizvode) sekretorne ćelije, koje su
posebno razmeŠtene u vidu žlezda i u zidovima probavnog
kanala. Sekretorne ćelije iz krvi dobijaju materije koje su im
potrebne za sintezu fermenata. Na njihovu sintezu se troši
energija.
U organizmu se uočavaju dva tipa sekrecije fermenata:
neprekidni i isprekidani. Neprekidni sekret fermenata luči se
po stepenu sinteze. Isprekidani (ritmički) tip vremenski je
r a z v u č e n . U početku sekretorne ćelije iz krvi upijaju
neophodne materije, a zatim nastaje sinteza. Lučenje je
samostalno i prouzrokuje ga hrana koju unosimo. Sinteza
novog obroka sekreta vrši se posle lučenja prethodnog.

1.1. Pljuvačne žlezde

Pljuvačne žlezde luče sekret u usnu duplju. Postoje tri para

pljiivačnih žlezda: zaušnice, podjezične i podčeljusne. One
imaju sledeće aktivnosti:
-sekretornu funkciju,
-izlučivačku funkciju - izlučuju se produkti razmene
materija, i

10 11
 -stvaranje i lučenje u krvi specijalnog hormona, koji stim-
uliše razmenu ugljenih hidrata u organizmu.
Pljuvačka ima alkalnu reakciju (pH = 7,4 - 8,0).
U sastav pljuvačke ulaze: 1) mucin, 2) neorganske
materije, 3) azotne soli, 4) organske materije, 5) izvesna
količina gasova: kiseonik, azot i ugljenična kiselina.
Od fermenata u pljuvačci se nalaze ptialin, koji razlaže
škrob. On se rastvara u želucu pod dejstvora sone kiseline. Fer­
ment lizocim ima baktericidno dejstvo. I.P.Pavlov je govorio
da pljuvačka ima lekovito dejstvo.
Covečji organizam dnevno luči oko litar i po pljuvačke
(kod krupnih domaćih životinja na selu od 40-60 do 120
litara).
Žvakanje pojačava lučenje pljuvačke, pri čemu ako se
hrana više usitnjava veće je izdvajanje pljuvačke. Količina
krvi, koja protiće kroz pljuvačne žlezde, za vreme njihove
aktivnosti, povećava se za 3-4 puta. Zato se za vreme procesa
prostog akta žvakanja može proterati i očistiti kroz te žlezde do
6 litara krvi (tačnije sva lav).
Visok stepen alkalnosti pljuvačke potpomaže
neutralizaciju kiselina, koje se stvaraju za vreme procesa
vrenja ugljenih hidrata.
12
2. ŽELUDAC
Želudac je organ za probavu hrane, smešten u gornjem
delu trbušne duplje, vrlo složene konstrukcije. U njemu se
hrana nagomilava i počinje prvi stadijum hidrolize (kiselinska
denaturacija hrane). Funkcije želuca su višestruke. Na primer,
svako "polje" želuca luči različit sok za varenje hrane. Gornja
krivina želuca brzo luči veoma kiseo sok; donja krivina -
manje kiseo i dugo ga luči; pilorusni deo - neprekidno luči
alkalni sok. Ako se to ima u vidu nije nejasno zašto na gornjem
delu (krivini) želuca najčešće nastaju gnojni procesi i
kancerozni tumori.
Kada nema probave hrane, radi zaštite sluzokože želuca
od vlastite kiseline, luči se sluz, koja ima neutralnu ili slabo
kiselu reakciju.
Dnevna količina želudačnog soka kod čoveka je od 1,5 do
2,5 litara. Pri uzimanju mešane hrane u čoveku se za jedan
obrok hrane izluči od 700 do 800 mililitara soka.
13
 Sadržaj slobodne sone kiseline u želudačnom soku čoveka
je od 0,4 do 0,5 procenata.
Želudac ima važnu motornu fukciju, koja obezbeduje:
1) pretvaranje hrane u himus u pilorusnom delu i
2) njenu evakuaciju u dvanaestopalačno crevo.
U njemu mnogobrojne materije imaju izlučujuću funkciju
(urin, urinska kiselina, kreatinin i druge). Pri oboljenju
bubrega njihovo lučenje se znatno povećava, kako od strane
želuca,tako i od organa za disanje i varenje. Te materije luči
sluzokoža želuca.
Želudac, koštana srž, creva, slezina, jetra su depoi feretina
— belančevinastog jedinjena željeza, koje učestvuje u sintezi
hemoglobina.
Pri progresiji sekretornog procesa u žlezdama želuca
nastaje stiuktumo-morfološka promena, koja u normalnim
fiziološkim uslovima ima reverzibilan karakter.
Sekretoma reakcija želuca zavisi od funkcionalnog stanja
želudačnih žlezda, koje se može menjati ukoliko se organizam
duže vremena nalazi najednom režimu ishrane. Pri tom, dolazi
do promene u vremenu produkcije želudačnog soka i njegovog
kvalitativnog sastava.
Prema tome, promena osteljivosti želudačnih žlezda
uslovljena je jednoličnom ishranom, odnosno duže zadr­
žavanje čoveka na određenom režimu ishrane menja njegovu
visoku nervnu aktivnost. Zahvaljujući tome, organizam
prilagodava rad probavnog trakta i ceo proces probave hrane
na različite režime ishrane, što ima određeni biološki značaj.
Izdvajanje soka u želucu spada u reakcije koje se lako
usporavaju, naročito u početku. Emocije deluju na njega
veoma snažno.
Količina izluČenog soka za vreme probave hrane direktno
je proporcionalna količini unete hrane, ali se pri uzimanju
prekomeme količine hrane ta proporcija narušava.
Mast (salo) smanjuje sekreciju želudačnih žlezda na 2-4
časa, u zavisnosti od količine masti koja se nalazi u hrani.
14
3. TANKO CREVO
3.1.Dvanaestopalačno crevo
Akademik A.M.Ugoljev nazvao je dvanestopalačno crevo
"hipotalamo-hipofiznim sistemom trbušne duplje". U njemu
se stvaraju elementi:
-sposobni da povećaju energetsku razmenu organizma i
-da regulišu apetit.
U dvanaestopalačnom crevu se vrše sledeći procesi:
1. Prelazak sa želudačne na crevnu probavu hrane. U
periodu kada nema probave hrane sadržaj dvanaestopalačnog
creva ima slabo alkalnu reakciju.
2. Probava hrane. Postoje tri osnovna tipa varenja: u
šupljini creva, u membranama i unutar ćelija.
3. Asimilacija i ekskrecija.
4. Kombinacija nekoliko tipova sekrecija, ne samo
spoljašnje nego i unutrašnje (u njoj se otvaraju gušterača, jetra,
vlastite brunerove i liberkonove žlezde).
5. Proizvode se crevni hormoni i biološki aktivne materije,
koje ispoljavajukako probavne, tako i antiprobavne efekte. Na
primer, u sluznici dvanaestopalačnog creva stvaraju se
hormoni: sekretin - podstiče sekreciju gušterače (pankreasa) i
žuči; holecistokinin - stimuliše motoriku žučnog mehura,
otvara žučni kanal; vilikinin - podstiče motoriku dlačica
tankog creva itd.
3.2. Zakržljalo i tanko crevo
Tanko crevo je dugačko oko 6 metara, a njegove žlezde
luče do 2 litra soka dnevno. Opšta površina obloge creva,
računajući i dlačice, je oko 5 m2. To je gotovo trostruko više
od spoljašnje površine tela.
15
 Velika slobodna energija pojavljuje se na granicama
između sredina: voda - vazduli, mast - voda itd. Zahvaljujući
velikoj površini tankog creva u njemu se dešavaju siloviti
procesi, budući daje potreba za slobodnom energijom velika.
Prema mišljenju nekih istraživača, ovde se vrši hladna
termonuklearna sinteza — pretvaranje jednih materija u druge.
Zato se upravo u tankom crevu odvijaju osnovni procesi,
vezani za asimilaciju hrane — šupljinsko i membransko varenje
hrane, a takođe asimilacija (upijanje). Tanko crevo je izuzetno
važan organ unutrašnje sekrecije. U njemu su rasejane ćelije,
koje sintetizuju i luče hormone. Po masi te ćelije ne zaostaju za
masom nakrupnijih endokrinih žlezda! Do sada je u tankom
crevu otkriveno 7 tipova raznih endokrinih ćelija, od kojih
svaka proizvodi odredjene hormone.
3.3. Crevni hormonalni sistem
Tanko crevo ima još i ulogu crevnog hormonalnog
sistema. Fiziološka namena crevnog hormonalnog sistema
(CHS) jeste da reguliše rad želudačno-crevnog trakta i da
obezbedi ne samo efikasniju preradu hranljivih materija u
želudačno-crevnom traktu nego i optimalnu asimilaciju tih
materija u tkivima i ćelijama unutrašnje sredine.
U daljem tekstu biće reČi o vrstama hormona koje stvara
CHS.
1. Seki etin stimuliše sekreciju tečnog dela pankreatskog
soka. Stimulatori sekrecije sekretinasu joni Ho. Sekretin stim­
uliše i insulin.
2. SI olec isto kinin jako stimuliše sekreciju fermenata
gušterače (pankreasa) i kontrakciju žučnog mehura, kao i
motoriku creva.
3. Gastron je stimulator sekrecije sone kiseline iz želuca,
kočenja motorike dvanaestopalačnog creva, zadržavanja
evakuacije sadržaja iz želuca.
4. Glukagon mobilise glikogen jetre, stimuliše disanje
mitohonđrija ćelija jetre.
5. Koherin reguliše crevnu aktivnost.
16
6. Vilikiniii stimuliše kontrakcije dlačica tankog creva.
7. Entcrokinin izaziva sekreciju tečnih i čvrstih kom­
ponenti crevnog soka.
8. Duokriiiin stimuliše lučenje sekreta iz brunerovih žle­
zda dvanaestopalačnog creva.
9. Entcrogastron - faktor u procesu, kada masna hrana
usporava sekreciju sone kiseline iz želuca i guši njenu motornu
aktivnost.
10. Vagogastron usporava želudačnu sekreciju.
11. Bulbogastron usporava sekreciju sone kiseline iz
želuca.
12. Sialogastron - faktor pljuvačke, koji usporava se­
kreciju sone kiseline.
13. Enterooksintin je hipotetički crevni faktor, koji
pobuđuje aktivnost oksintinovih ćelija.
14. Hormon, koji sadrži imunoreaktivnost sličnu soma­
tostatin! - faktor je koji inhibiše oslobađanje hormona rasta.
15. HIP je inhibitor kisele sekrecije.
16. VIP utiče na probavu, sistem srca i krvnih sudova,
disajni sistem, metabolizam, na krv.
17. Motilin stimuliše aktivnost tela želuca.
18. Himodenin stimuliše sekreciju fermenata gušterače
(pankreasa).
19. Bombezin stimuliše kiselu sekreciju želuca, kontra­
kcije žučnog mehura, stimuliše sekreciju gušterače
(pankreasa).
20. Supstancija P. obezbeđuje snižavanje kivnog pritiska
i širenje sudova.
2 1 . Antelon ima protivgnojnu funkciju, jer sprečava nas­
tanak gnojnih rana.
Istraživanja koja su obavljena poslednjih godina pokazala
su da želudačno-crevni trakt stvara hormone, tj. da izvršava
funkciju endokrinih žlezda, a to znači da sam predstavlja
krupnu žlezdu unutrašnje sekrecije. Između hormona, koje on
stvara, ima i takvih koji su tipični za određene moždane
strukture. Zato se uticaj tih hormona oseća u raznim delovima
organizma.
17

Na slici 2. prikazane su zone regulacionog dejstvacrevnih hormona ne samo
unutar želudačno-crevnog trakta ( ) nego i izvan njega ( ).
Pri gladovanju CHS ne funkcioniše, tj. ćelije ne luče hor­
mone, već su prepune njih. Pri tom se štede energetski i
plastični resursi organizma.
Dokazano je da endokrine ćelije želudačno-erevnog trakta
stvaraju takve tipične hipotalamno-hipofiziie hormone, kao
tireotropni hormon i AKTG, a ćelije hipotalamusa i hipofize
proizvode tipičan hormon želudačno-erevnog trakta - gastron.
Na taj način, hipotalamo-hipofizni i želudačno-crevni hormo-
nalni sistemi su u nečemu srodni.
Značaj probavnog trakta kao endokrinog organa postaje
veći sa otkrićem endogenih m o r f i n a - endorfina i enkefalina,
čije su aktivnosti slične morfinu (umanjuje bolove, smiruje).
Oni se stvaraju i lokalizuju ne samo u tkivima mozga nego.i u
želudačno-crevnom traktu.
3.4.Konstrukcija crevnog zida
Zidovi tankog creva su složene grade. Ćelije sluzokože
2
imaju do 4000 izraslina - mikrodlačica. Na 1 m m površine
crevnog epitela ima oko 50-200 miliona mikrodlačica! Kod
čoveka se dužina jedne mikrodlačice približava 1 mikronu, a
njen prečnik je 10-15 puta manji. Najmanje rastojanje između
mikrodlačica je 15-20 nanometara. Na taj način, one stvaraju
dovoljno gustu "četku", koja se naziva četkasta ivica.
Takva struktura ivice ne samo da naglo povećava
asimilacionu površinu enterocita (za 20-60 puta), već
opredeljuje i mnoge funkcionalne osobine procesa, koji se na
njoj odvijaju.
Na slici 3. prikazana je konstnikcija zida tankog creva: 1- glikokaliks,
2- mikrodlačice, 3- membrane, 4- zid creva.
Sa svoje strane površina mikrodlačica je pokrivena
glikokaliksom. On se sastoji iz mnogobrojnih tankih krivu-
davih niti, koje stvaraju dopunski predmembranski sloj i
popunjavaju pore izmedju mikrodlačica. Te niti su produkt
aktivnosti enterocita (crevnih ćelija), -rastu" iz membrane
mikrodlačica, prečnika su 0,025-0,05" mikrona, a debljina
njihovog sloja po spoljašnjoj površini crevnih ćelija je
19
približno 0,1-0,5 mikrona. Na taj način, glikokaliks sa
mikrodlačicama ima ulogu poroznog katalizatora. Značaj
katalizatora se sastoji u tome, što on povećava aktivnu
površinu. Osim toga, mikrodlačice učestvuju u prenosu
materija za vreme procesa rada katalizatora u slučajevima
kada pore imaju približno iste dimenzije kao i molekuli. Pored
toga, mikrodlačice mogu da se skupljaju i otpuštaju u ritmu, 6
puta u minutu, Što povećava brzinu ne samo probave hrane
nego i asimilacije. Uz to kiselinski ostaci glikokaliksa imaju
negativni potencijal. Joni i dipoli - koji ovde prodiru — imaju
određenu orijentaciju. Glikokaliks se karakteriše znatnom
hidrotilnošću i daje prenosnim procesima vektorski
(usmereni) i selektivni (klasifikacioni) karakter. Pored toga,
glikokaliks je dopunska komponenta, koja smanjuje protok
antigena i toksina u unutrašnju sredinu organizma.
3. Selektivna apsorpcija različitih katjona i anjona
(hranljivih materija) na granici faza dovodi do nastajanja
znatnog faznog potencija, pri čemu se molekuli na granici
površine u većini nalaze u orijentisanom stanju, a u dubini - u
haotičnom.
4. Fermenatativni sistemi, koji omogućuju varenje hrane
uz zidove creva, uključeni su u sastav membrane ćelija u vidu
prostorno regulisanih sistema. Otuda ili na odgovarajući način
orijentisani molekuli monomerne hrane, zahvaljujući

3.5. Varenje hrane u tankom crevu

U tankom crevu hrana se vari na sledeći način: unutar

šupljine creva ostvaruju se uglavnom početni stadij umi
hidrolize belančevina, masnoća, ugljenih hidrata i drugih
nutrimenata (hranljivh materija, MS). Na četkastoj ivici se
odvija hidroliza molekula (monomera), u meduetapama. Na
membrani mikrodlačica obavlja se završni stadijum hidrolize
sa naknadnom asimilacijom.
Nijanse varenja hrane u tankom crevu su sledeće:
1.Stanje, u kome se nalazi materija (hranljiva masa), na
granici faza (oko četkaste ivice, u porama glikokaliksa)
razlikuju se od stanja te materije u zapremini (u šupljim creva)
po mnogim simptomima, konkretno po nivo\i energije.
Površinski molekuli hrane, po pravilu, imaju veću energiju,
nego u dubini faze.
2. Organske materije (hrana) smanjuju površinsko napre­ Slika 4 - Da bi se hrana u tankom crevu efikasno varila, količina hranljive
zanje i tako se apsorbuju na granici faza. Stvaraju se povoljni mase treba da bude dobro izbalansirana sa vremenom njenog kretanja duž
celog creva. S tim u vezi probavni procesi i asimilacija hranljivih materija
uslovi za prelazak hranljivih materija iz sredine himusa raspodeljeni su ćelom dužinom lankog creva neravnomerno. Na
(hranljive mase) na površinu creva (crevne ćelije), tj. od odgovarajući način rasporedjeni su i fermenti, koji prerađuju te ili druge
varenja u šupljini creva na membransko varenje hrane. komponente hrane.

20 21
postojanju faznog potencijala, usmeravaju na aktivni centar 4. DEBELO CREVO
fermenata.
5. U završnom stadijumu probave hrane kada se stvaraju
monomeri dostupni bakterijama, koje naseljavaju šupljinu
creva, probava se vrši u ultrastrukturama četkaste ivice.
Bakterije tuda nc prodiru: njihova veličina jc nekoliko
mikrona, a veličina četkaste ivice znatno manja — 100-200 A°.
Četkasta ivica ima funkciju svojevrsnog bakteriološkog filtra.
Na taj način, završne etape hidrolize i početne etape O prolasku i zadržavanju hrane u debelom crevu, više reči
asimilacije odvijaju se u sterilnim uslovima. bilo je u poglavlju "Debelo crevo" - knjiga -Čišćenje
6. Intenzitet membranskog varenja hrane meiija se u širim organizma". U ovom delu osvrnućemo se na opŠta pitanja.
predelima i zavisi od brzine kretanja tečnosti (himusa) u U debelom crevu preovladuju procesi reapsorpcije
odnosu na površinu sluzokože tankog creva. Zbog toga (upijanje, ponovno upijanje). Upijaju se glukoza, vitamini i
normalna motorika creva ima veoma važnu ulogu u održa­ amino-kiseline, koje stvaraju mikrobi, nastanjeni u šupljini
vanju velike brzine varenja hrane uz zidove creva (slika 4.). debelog creva, do 9 5 % vode i elektroliti.
Ako je fermentacioni sloj sačuvan, slabost probavnih kontra­ Prilikom procesa truljenja i vrenja iz debelog creva dolaze
kcija tankog creva ili odviše brz prolazak hrane kroz njega toksini i otrovi, koji truju ceo organizam. Otuda je najvažniji i
slabe varenje hrane uz zidove creva. prvi uslov zdravlja - čistoća debelog creva.
Na slici 4 uslovno su pokazana mesta gde se asimiluju
lazličite materije koje dolaze iz creva.

Masnoća koja se nalazi u hrani, umnogome utiče na

asimilaciju i prihvatanje hranljivih materija u tankom crevu.
To je očigledno ilustrovano na slici 5.

22 23

5. IZDVAJANJE PROBAVN1H SOKOVA
I NEKE KARAKTERISTIKE
TOG PROCESA
U toku dana čovekov želudačno-crevni trakt izluči od 5 do
6 litara probavnog soka.
Pljuvačke - 1 litar, želudačnog soka — 1,5-2 litra, žuči —
0,75-1 litar, pankreatskog soka — 0,7-0,8 litara, crevnog soka -
2 litra. Iz creva se izbacuje oko 150 mililitara! Sva ta masa
vodenog rastvora se apsorbuje, kao što je navedeno u
poglavlju ^Debelo crevo". Pri narušavanju apsorpcije u njemu
pojavljuje se žitka stolica kod čoveka.
Svaki deo želudačno-crevnog trakta, kao što nam je već
poznato, ima svoju funkciju. Ti delovi su međusobno
izolovani specijalnim ventilima. Izolacija je nophodna zbog
toga što u svakom delu postoji vlasita pH sredina. Tako je pH
sredina u usnoj duplji alkalna, u želucu - kisela (kada nema
probave hrane izdvaja se sluz neutralne ili slabo alkalne
reakcije), u dvanaestopalačnom crevu u periodu probave hrane
— neutralna. Tu se još izlučuju žuč i pankreatski sok, koji imaju
alkalnu reakciju, radi neutralizacije kiseline koja dospeva iz
želuca. U periodu između uzimanja obroka hrane sredina u
tankom crevu je slabo alkalna, a u debelom crevu - slabo
kisela.
U svakom od delova vreme zadržavanja hrane je takođe
specifično. U zavisnosti od vrste, hrana se nalazi u usnoj duplji
od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, u želucu od 2 do 4
časa, u tankom crevu od 4 do 5 časova, a u debelom crevu od
12 do 18 časova.
Nastanjenost mikroorganizmima želudačno-crevnog
trakta je takođe različita i specifična. Tako u usnoj duplji
postoji velika količina mikroorganizama, u želucu ih ima vrlo
24
malo, u tankom crevu u periodu kada nema hrane takođe ih
ima malo, u periodu probave hrane oni se naglo razmnožavaju,
a u debelom crevu postoje u ogromnoj količini.
Aktivnosti bakterija u tankom i debelom crevu su
međusobno povezane. Mikroflora je raspoređena duž creva i
od centra creva prema zidovima. Tačnije, u centru šupljine
creva živi jedna vrsta mikroorganizama, pored zidova druga; u
predelu dvanaestopalačnog creva je nastanjena jedna vrsta, u
debelom crevu druga, još niže treća itd.
Uz to, ne treba zaboraviti da crevna mikroflora mora da
bude tako strogo specifična, jer je stvarana i učvršćivana u
toku evolucije.
Prema tome, probavni sokovi, mikroorganizmi i hrana
stvaraju u organizmu enteralnu (unutrašnju) sredinu, koja je
deo ekologije čoveka. Enteralna sredina organizma je nešto
između spoljašnje (vazduh, tlo, tj. sve ono što nas okružuje) i
unutrašnje (krv, međutkivna tečnost) sredine.
Iz navedenog nije teško zaključiti da ne samo enteralna,
nego i unutrašnja sredina organizma prvenstveno zavise od
hrane koja se unosi u organizam (spoljašnje sredine).
U daljem tekstu biće više reci o drugim važnim
karakteristikama, koje se ispoljavaju pri probavi hrane u
zavisnosti od različitih vrsta hrane.
25
 6. SIMBIOZNO VARENJE HRANE

U prethodnim poglavljima govorili smo o ulozi bakterija,

koje žive u želudačno-crevnom traktu za vreme procesa
probave hrane. Razmotrimo to pitanje detaljnije.
U ne tako davnoj prošlosti, naučnici su smatrali da je
bakterijska Hora nepoželjna i u određenom s tepenu štetna.
Akademik A.M.Ugoljev i drugi naučnici dokazali su ne samo - materije za koje se na današnjem stepenu razvoja nauke
da bakterijska flora nije štetna, već da je neophodna za smatra da nisu ni korisne, ni štetne za organizam (indifere­
normalan razvoj fizioloških funkcija organizma. ntne) i
Kao rezultat evolucije razvili su se simbiozni međusobni - toksične materije.
odnosi između organizma domaćina i bakterija, koje Upoređivanje bezmikrobnih životinja sa naseljenim
naseljavaju njegov želudačno-crevni trakt. Između njih se vrši normalnom mikroflorom životinjama pokazalo je da
razmena metabolita (produkata životne aktivnosti), u čiji bezmikrobne životinje imaju veliki broj nedostataka i da ih
sastav ulaze hranljive materije, različite neorganske treba okarakterisati kao bezvredne. Zato je održavanje
komponente, stimulatori, inhibitori, hormoni i druge fiziološki normalne bakterijske flore u organizmu jedan od glavnih
aktivne materije. Bakterijska flora služi kao svojevrsni zadataka optimizacije ishrane i optimizacije života ljudi.
trofostat - obezbeđuje potreban hranljivi odnos materija u
U današnje vreme disbakterioze predstavljaju uzrok
želudačno-crevnom traktu, uništavajući neke suvišne
mnogih oboljenja i odnose se skoro na sve.
komponente hrane i stvarajući nedostajuće produkte. Nije bez
razloga što kod nekih životinja (uglavnom travojeda) masa
bakterijske flore iznosi sedmi deo mase tela životinje.
Bakterijski metaboliti formiraju se iz nekoliko kompo­
nenti:
- hranljive materije, izmenjene mikroflorom;
- produkti životne aktivnosti bakterija;
- balastne materije, izmenjene bakterijskom florom i
- bakterijska flora koju potroši organizam domaćina.
Te četiri grupe (bujice) čine:
- korisne materije (vitamini, nezamenjive amino-kiseline
itd.),

27
26
 7. OSTALE KARAKTERISTIKE
SISTEMA ZA VARENJE HRANE
O početnoj efikasnosti ishrane organizma čoveka može se
suditi na osnovu sledećeg saznanja (činjenice): svaka crevna
ćelija sposobna je da obezbedi hranljivim materijama
3 5
(plastičnim i energetskim) IO - IO drugih ćelija organizma.
Normalno funkcionisanje želudačno-erevnog trakta
vezano je za njegovu neprekidnu regeneraciju. U njemu se
najbrže ljušti epitel. Tako je vreme za obnovu epitela
dvanaestopalačnog creva 1,8 dana, odnosno 2 , 3 % za čas;
crvuljka - 3 dana, odnosno 1,4% za čas; tankog creva - 3-6
dana, odnosno 1,4-07% za čas. Najbrže se obnavlja glikokaliks
od 4 do 10 časova. Takvo obnavljanje glikokaliksa stvara
efekat stalnog čišćenja pora (novi porozni katalizator) četkaste
ivice. Otuda često uzimanje jela, po svemu sudeći, brže ljušti
epitel creva. Uopšte vreme potpunog obnavljanja crevnog
epitela kod čoveka varira od 6 do 14 dana. To je, u stvari, jedan
od odgovora na pitanje: zašto uzdržavanje od hrane u toku
navedenog roka podstiče zarastanje gnojnih rana (čireva) u
želudačno-crevnom traktu.
28
8. PREPORUKE ZA NORMALAN RAD
ŽELUDAČNO-CREVNOG TRAKTA
Budući da poznajemo tehnologiju" želudačno-erevnog
trakta, neophodno je da postupamo shodno tim saznanjma. I
ako su se kod vas ranije uočavali poremećaji u radu
želudačno-erevnog trakta, tada će doći do postepene
normalizacije, a zatim će želudačno-crevni trakt proraditi
normalno. Dakle, praktične preporuke su:
8.1. Tečnost treba piti pre jela
Iz poglavlja o fermentima saznali smo da se na hranu luče
probavni sokovi, koji sadrže fermente. Kada popijemo bilo
kakvu tečnost (mleko, kompot, običnu vodu itd.), ona će
razblažiti i saprati te fermente u organe, koji se nalaze ispod
želudačno-erevnog trakta. Kao rezultat toga hrana će ležati u
želucu, dok organizam ne sintetizuje i ne izluči nove fermente,
ili će neobrađena želudačnim sokovima preskočiti u organe
ispod želuca, gde će se podvrći truljenju i bakterijskom
razlaganju sa naknadnom apsorpcijom tih produkata u
krvotok. Na taj način naša životna snaga se troši na
sintetizovanje dopunskog obroka fermenata i na neutralizaciju
produkata truljenja od nesvarene hrane. Osim toga, sekretorni
aparati želuca i dvanaestopalačnog creva se previše naprežu.
Umesto normalnih 700-800 mililitara želudačnog soka sa
koncentracijom 0,4-0,5% sone kiseline, biće potrebno da
sekretujemo dvostruko više! Zato se tokom vremena u želucu
javlja slabo varenje, smanjena kiselina, gastritis i drugi
poremećaji.
29
 Tečnost brzo prolazi u niže organe, koji izvršavaju svoju
funkciju i imaju svoju pH sredinu. Ta se sredina takode
proizvoljno menja, spira se zaštitni sloj sluzi, i eto prilike za
gnojni proces u dvanaestopalačnom crevu i druge poremećaje
u tom organu.
Zato, pijte te mosti (vodu, sokove, kompot, čaj itd.) na
10-15 minuta p i e jela.
8.2. Ništa ne treba piti 1-2 časa posle jela
U zavisnosti od vrste hrana se zadržava u želucu od 2 do 3
časa, a u tankom crevu od 4 do 5 Časova.
Približno posle 2-4 časa probavili proces dobija snagu u
tankom crevu. Varenje i apsorpcija hranljivih materija vrše se
u određenim zonama tankog creva. Ispijena tečnost odjednom
će proteći kroz želudac i ne samo što će razblažiti probavne
sokove tankog creva, već će sprati i hranljive materije pored
polja" njihovog usvajanja. Kao rezultat toga organizam neće
ništa dobiti, a bakterije iz truleži će se dobro nahraniti.
Gušterača, jetra, kao i žlezde koje se nalaze u tankom
crevu, biće prinuđene da sintetizuju novi obrok sekreta, cipeći
resurse organizma i naprežući se pri tom.
Posle jela bogatih ugljenim hidratima (kaše, hleb itd.)
tečnost se može piti nakon 3 časa, a posle belančevinaste
hrane (meso, riba itd.) nakon 4-5 časova.
Ako je želja da utolimo žed isuviše jaka (naročito u
početnom periodu prelaska na pravilnu ishranu), usta treba
ispirati vodom ili uzimati 2-3 mala gutljaja vode. Prelaskom na
pravilnu ishranu nas više neće mučiti žeđ.
8.3.Hranu treba brižljivo žvakati
To omogućava da se kroz pljuvačne žlezde protera krv i da
se one očiste od toksina i drugih nepotrebnih materija. Ferment
lizocim neutralise njihov štetni uticaj.
Veliki alkalitet pljuvačke omogućava održavanje
normalne kiselo-alkalne ravnoteže organizma.
30
Akt žvakanja pojačava peristaltiku. Ako je hrana
nedovoljno isitnjena, narušava se njena probava ne samo u
šupljini nego i uz zidove creva, a u debelom crevu krupne
čestice hrane postaju dostupne mikroorganizmima, trule i
stvaraju gomile" ekskrementa.
Iz navedenih razloga ne preporučuje se uzimanje tečnosti
za vreme jela. Čak su i drevni mudraci zapazili kakav uticaj
ima uzimanje tečnosti. U ,,Cžud-ši" je zapisano: „Ako pijete
pre jela, za vreme jela i posle toga, vaše telo će biti u nomiali,
shodno tome postaće gojazno ili će smršati".
Drugi savet - dobro žvačite hranu i ničim je ne zali-
vajte.
8.4. Ne treba jesti pri jakim emocionalnim
uzbuđenjima
Umor, bol, strah, tuga, nespokojstvo, depresija, gnev,
upala, groznica i slično utiču na probavne sokove koji prestaju
da se luče. A normalno kretanje (peristaltika) probavnog trakta
se usporava ili sasvim prestaje. Ranije je ukazivano na to da
izdvajanje sokova u želucu spada u lako usporavajuće radnje.
Uz to pri emocionalnim izlivima luči se adrenalin, koji izaziva
polarizaciju membrane na probavnim ćelijama tankog creva, a
to isključuje naš porozni katalizator" - glikokaliks. Hrana
koja se unese u organizam u takvom stanju se ne prihvata, truli,
vri pa otuda proliv i osećaj diskomfora.
S tim u vezi treba se pridržavati sledećih saveta:
a) Šala i smeli tokom jela doprinose opuštanju i
smirivanju. Neka za stolom caruju mir i radost. To treba da
bude glavno pravilo u životu. Jer u to vreme mi gradimo svoje
telo i održavamo zdravlje;
b) ako osećate bol, groznicu, upalu, preskočite jelo -
preskočite onoliko obroka, koliko je potrebno da takvo stanje
prođe;
c) ako osećate emocionalni naboj, bol itd. - preskočite
jedan ili nekoliko obroka hrane, dok se ne smirite;
31
 d) ako ste umorni, pre jela se malo odmorite. Ništa nije
bolje od kratkog odmora ili opuštanja za uspostavljanje
životne snage umornog čoveka.
Ne uzimajte odveć hladnu ili odviše toplu hranu, kao ni
nepoznatu i neobičnu hranu u većoj količini.
Probavni ferment i su aktivni samo pri temperaturi našeg
tela. Ako je hrana hladna ili je previše topla, oni će početi da
dejstvuju tek kada hrana postane normalna, tj. kada poprimi
temperaturu tela. Naročito je štetno uzimati hladna jela i
napitke jer oni gase" probavnu vatru".
t>
Savet - uzimajte napitke i hranu umirene tempera­
ture.
U našem organizmu dejstvuju određeni mehanizmi
adaptacije na hranu. U zavisnosti od kompozicije hrane
(jelovnika, MS) zone apsorpcije ugljenih hidrata, belančevina,
masti i drugih materija mogu postati veće ili manje.
Smatra se da je najvažniji elemenat adaptacije creva na
osobenosti ishrane promena izbora i svojstava fermenata, koji
vrše probavu hrane uz zidove creva.
Promena strukture dlačica, ultrastrukture mikrodlačica i
njihovog međusobnog razmeštaja na četkastoj ivici značajna
je za prilagođavanje crevnih funkcija na različite uslove
ishrane.
Sastav crevne mikroflore takođe se menja u zavisnosti od
naše ishrane.
S tim u vezi naglo se menja i komplet hormona. Već na
nivou crevnog hormonalnog sistema (CHS) moguća su bitna
adaptivna prestrojavanja probavnih procesa.
Sekretomi elementi CHS kontrolišu se ne samo
komponentama himusa, nego i komponentama krvi (onima
koje u osnovi zavise od hrane).
Crevni hormonalni sistem prilikom prestrojavanja utiče
na nervni sistem. Kao rezultat toga kod čoveka se postepeno
formiraju prirodne potrebe za ukusom i hranom: funkcije
organizma se normalizuju i nastaje opšte ozdravljenje.
32
Pored toga, hranom se može menjati, odnosno (tačnije)
menja se karakter čoveka. Tu tajnu znali su Indusi, Kinezi ali i
drugi narodi koji su uspešno koristili hranu da bi ostvarili
potreban uticaj na čovekov karakter.
Savet - nepoznatu hranu uvodite u dnevni obrok
postepeno, a njenu količinu povećavajte malo po malo.
To pravilo se naročito mora poštovati pri prelasku na svež
biljni dnevni obrok.
8.5. Treba jesti samo kada ste gladni
Kada je o ovom pitanju reč odmah ćemo se ograditi.
Prirodni osećaj gladi moramo razlikovati od izopačenog i
patološkog osećaja „da se nešto prožvaće".
Pravi osećaj gladi javlja se samo kada je hrana prošla sve
stadijume probave i usvajanja. Samo se tada koncentracija
hranljivih materija u krvi nešto smanjuje. Ti signali dolaze u
centar za hranu, i mi osećamo stvarnu glad.
Lažni osećaj gladi javlja se kada postoje poremećaji u radu
želudačno-crevnog trakta. Pri pravilnoj ishrani taj patološki
poremećaj nestaje, pod uslovom da smo pre toga dobro očistili
svoj organizam.
Iz istog stava proističe i drugi savet: između jela nema
nikakvih zakuski.
Još su drevni mudraci u „Cžud-ši" pisali:
„Ne srne se... jesti nova hrana ako se ranija nije svarila, jer
one m o g u biti neusklađene i zbog toga se međusobno
posvađati".
Ako nešto stalno žvačemo, naš organizam luči si uz radi
zaštite sluzokože želuca i dvanaestopalačnog creva. Sekretomi
aparat je tada stalno opterećen, naročito ćelije sa isprekidanom
sekrecijom. Uz to, što nije nepoznato, pri varenju hrane ljušti
se epitel sluzokože želudačno-crevnog trakta. Prirodno, pri
čestom jelu taj proces je mnogo intenzivniji, što brže troši
želudačno-crevni trakt.
Savet- jedite samo pri pojavi zdravog osećaja gladi.
 8.6.Treba znalački koristiti simbiozno
varenje hrane
Kao primere negativnog i pozitivnog uticaja mikroflore
razmotrićemo dva slučaja.
a) Negativni uticaj mikroflore
Ako se hrana unosi u organizam u vidu monomera (mleko,
mlečne smese, rastvori šećera, glukoze — u vidu napitaka i
drugih veštačkih jedinjenja), membranska probava hrane kao
zaštitni mehanizam ne funkcioniše, a kao rezultat viška lako
Slika7 - Gornji crtež pokazuje normalni međusobni odnos bakterijske flore i
organizma. Mikroorganizmi dostavljaju organizmu dopunske hranljive
materije, pa je pri lom slrujanje bakterijskih melabolila normalno.
Na slici 7 (donji crtež) prikazan je proces prcovladavanja patogene
mikroflore u crevima, buljenje i vrenje, koji Iirane patogene bakterije, ili se
hrana upotrebljava u vidu monomera, čime predstavlja dobitak za bakterije.
Kao rezultat toga organizam nema dovoljno hrane. Istovremeno ekstremno
se povećava strujanje bakterijskih metabolita - toksina itd. Takvo
konstantno samouovanje podriva našu snagu i izaziva najraznovrsnija
oboljenja. Upravo u tome je kobna suština disbakterioze.
Dok smo mladi naš organizam se bori sa tim. Uzgred, to je još jedan
očigledan primer zastoje pri normalnoj probavi hrane dovoljno 800-1200
kilokalorija, a pri patološkoj ni 3000-3500 kilokalorijanije dovoljno.
prihvatljivih nutrienata (monomera hrane) u šupljini tankog
creva bakterije se nalaze u veoma pogodnim uslovima za
razmnožavanje. To narušava endoekologiju čoveka, uzrokuje
34
gubitak materija u organizmu, između ostalog, i potrebnih i
povećava toksična strujanja (slika 7).
Nepodnošljivost mleka. - Ona se sastoji u naglom ili
potpunom odsustvu fermenata laktaze u crevnim ćelijama.
Disaharid mleka, laktoza razlaže se samo tim fermentom, ako
je u nedostatku laktoza ostaje u međuprostorima želuda­
čno-erevnog trakta postaje dobitak bakterijama.
O sposobnosti bakterija da se razmnožavaju ogromnom
brzinom govore sledeći proračuni mikrobiologa. Hranljive
potrebe jedne bakterije u toku dana, ako njena ishrana nije
ograničena, jednake su potrebama 15-godišnjeg dečaka.
Takvo brzo razmnožavanje bakterija prouzrokuje prodor veće
k o l i č i n e b a k t e r i j s k i h m e t a b o l i t a u unutašnju sredinu
organizma, a posledica toga je trovanje.
Treba istaći da kod ljudi sa istim laktoznim nedostatkom
osetljivost se može ili j a v n o ispoljiti ili može potpuno
odsustvovati. To se objašnjava sledećim uzrocima:
1) različitošću bakterijske flore (kod nekih osoba
bakterijska flora ne stvara toksične metabolite, a kod drugih ih
producira u velikoj količini);
2 )stanjem barijeme funkcije jetre.
Sa starenjem organizma, po pravilu, raste nepodnošljivost
prema mnogobrojnim hranljivim produktima. To je povezano
ne samo sa slabljenjem sinteze različitih fermenata, već i sa
karakteristikama slabljenja funkcija jetrene barijere. Ako još
jednom pročitate poglavlje o jetri uverićete se da je takva
pojava zakonomerni rezultat našeg neznanja.
b) Pozitivni uticaj mi kroji ore
Već je rečeno da kod nekih životnja masa bakterijske flore
može da iznosi sedmi deo opŠte težine tela životinje. Hrana
uneta u organizam već nakon desetak minuta do jednog časa
izaziva aktiviranje i razmnožavanje bakterija, koje naseljavaju
šupljinu želudačno-erevnog trakta i površinu sluzokože creva.
Ispostavlja se, da se mikrollora takođe probavlja i daje koristi
organizam domaćina. Mikrobi, bakterije, kvasci itd., koji Čine
35
normalnu mikrofloru, sačinjavaju izuzetno hranljivu sirovinu.
Belančevina bakterija, kvasca sadrži u sebi sve važnije
II- HRANA
amino-kiseline. U suvoj materiji kvasca može biti od 51-58%
belančevina! Osim toga, unutar tili najprostijih mikro­
organizama sintetizuju se i nagomilavaju mnogi vitamini,
naročito vitamini grupe B i vitamin D. Otuda ti mikrobi za nas
Naš glavni zadatak jeste da poštenu izučavamo
predstavljaju najbolje hranljivo meso. Svako od nas poseduje
činjenice. Mi treba da uvažavamo nauku, kao
vlastiti mesni kombinat. Osnovno je da znamo da ga
istinsko znanje, bez pretpostavki, licemerja,
iskoristimo.
sujeverja, ali sa hrabrošću i poštovanjem.
Normalna mikroflora se veoma povoljno razvija pri
upotrebi sveže biljne hrane, u kojoj se sadrži, pored ostalog, N.K. Rerih
mnogo kiseonika, neophodnog za disanje bakterija. Ako je
hrana kuvana, u njoj je mnogo manje kiseonika. Kao rezultat
toga razvijaju se druge populacije bakaterija, koje koriste
beskiseoničko razlaganje, što ekstremno povećava toksični Uvod
deo njihovog metabolizma. Uz to disbakterioza izaziva
smanjenje aktivnosti fermenata tankog creva i shodno tome Da bi smo saznali šta je korisno i šta stvarno treba da
narušava membransku probavu hrane. j e d e m o , n e o p h o d n o je da se u p o z n a m o sa temeljitim
Navedeni uzroci čine osnovu razvoja disbakterioza: postavkama, koje čine naš život. Prvo, moramo da prihvatimo
1. Nepravilna ishrana - hrana je mnogo promenjena ideje velikih istraživača - K.E.Ciolkovskog, V.I.Vernadskog,
(monomeri), degradirana (termička obrada), nepravilno se A.G.Gurviča i drugih, čiju je suštinu učenja jasno izrekao
upotrebljava. akademik V.Kaznačev: „Živa materija može nastati iz korena,
2. Upotreba antibiotika stvara patogenu mikrofloru, a ali ona postoji sa ustajalom materijom i u Kosmosu prerađuje
normalnu snažno uništava skoro do kraja. bujice energije, pretvarajući se u organizaciju .
3. Oboljenja želudačno-crevnog trakta, a takode avita-
minoza vitamina A.
4. Emocionalni stresovi.
5. „Ne jedite ništa kiselo; ma gde boravili jedite prešan
hleb."
Biblija, knjiga „Izlaz", glava 2.
Tu drevnu zapovest mi redovno kišimo. Kvasac, koji se
sadrži u hlebnim pecivima, ubija nas polako, ali sigurno. On
izobličava našu mikrolloru i pomaže razvoj i tok uporne
disbakterioze.
„... Prvi snimak dobijcn sa neubranog lista sporiša (verbena), drugi - nakon
U ovom pivom delu govorili smo o normalizaciji
Stoje grm sporiša bio iščupan sa korenom i odležao u senei 10 časova, a treći
želudačno-crevnog trakta. U daljem tekstu razmotrićemo je urađen kroz 20 časova". (Iz knjige V.II.Kirlian, S.D.Kirlian „U svetu
sastav produkata ishrane i njihov uticaj na organizam. čudesnih pražnjenja").

36 37
 Istraživanja su pokazala da je živo biće sazdane* od
materije i polja. Pri tom, materija ima posebnu formu - levi
l.KAKO SE STVARA HRANA
zaokret. To je oštra razlika, bez prelaza, između žive -
organske materije i ustajale - neorganske materije, u kojoj su
levi i desni zaokret materije međusobno izmešani (slika 8).
Polje postoji oko svakog živog objekta (prema
savremenom - bioplazma). Ono ima složenu prirodu i nestaje
sa prestankom života. Takvo polje ne postoji oko neorganske
materije. Za Zemlju je Sunce osnovni izvor energije. Tu neiscrpnu
Iz toga sledi najbitniji zaključak: za održavanje i razvoj sunčevu energiju najpre skupljaju biljke procesom fotosinteze
života potrebna nam je hrana bogata materijama koje imaju koja pobuđuje molekule hlorofila. Pri padanju snopa svetlosti
levi zaokret (energetski, MŠ) i koje su ispunjene bioplazmom. na molekul u njemu se aktivira jedan elektron, koji u zavisnosti
Upravo takva hrana smanjuje entropiju (raspad) u živom od spina (okretanja ulevo ili udesno) može da pređe u tripletno
sistemu (organizmu). Ako u hrani postoji materija sa desnim ili u n e k o d r u g o s t a n j e . Sam triplet upija e n e r g i j u
zaokretom ili nema bioplazme - entropija se povećava, a fotosintetičkim aparatom pri postojanju clonora vođonika, koji
životni procesi guše. predstavlja voda. Pod dejstvom svetlosnog kvanta iz vođe i
ugljeničnog gasa sintetizuje se organska materija, pri čemu se
izdvaja slobodni kiseonik:

6 C 0 + 6 H 0 + kvant svetlosti = C H , 0 + 6 0 .
2 2 6 2 6 2

To je energetsko-upijajuća reakcija pri fotosintezi. Sve

naredne hemijske reakcije nastaju kaskadno, prinudno, na
račun težnje elektrona, koji se kreće usled prenosa energije, da
se spusti sa višeg energetskog nivoa. Konačni produkt
fotosinteze je visoko energetski molekul ATF, u kojem se
energija zatvorena u obruč hemijskom vezom i dalje koristi u
svim energetskim reakcijama.
Dalje, u biljci se molekuli ATF koriste za sintezu masti i
ugljenih hidrata, koji su za razliku od ATF (adenozin-
trifosforne kiseline) nerastvorivi i zato ne menjaju osmozni
pritisak ćelija i mogu se ostavljati za rezervu. To i jeste ta
hrana (ili energija - visokoorganizovana energija hemijskih
veza biljnih ugljenih hidrata, masti i belančevina) koju biljke
pripremaju ne samo za sebe nego i za potrebe celog
životinjskog sveta. Pri upotrebi biljaka kaoi hrane u organizmu
se dešava obrnuti proces - raspad energetskih veza biljnih
ugljenih hidrata, masti i belančevina, koji daju energiju za

$8 39
sintezu naših vlastitih specifičnih vrsta ugljenih hidrata, masti,
belančevina itd., to jest za sintezu vlastitih tkiva organizma i
dobijanje energije.
Iz tog procesa usvajanja energije postaje jasno, da se pri
preradi biljnih sirovina u životinjsko tkivo jedan deo te
energije gubi. Ako koristimo životinjska tkiva, mi ih
razlažemo u vlastitom probavnom traktu, a potom iz
komponenti tih tkiva sintetizujemo svoja tkiva, što
prouzrokuje ponovno gubitak energije. Nesunuijivo, da se
samo deo akumuliranog materijala (oko 10 procenata)* prenosi
u sledeću kariku trofičkog (hranljivog) lanca.
Bilo kakva obrada ne samo biljnih nego i životinjskih
produkata, koji menjaju njihovu unutrašnju strukturu
(kuvanje-barenje, usoljavanje, dinstanje, pečenje-prženje,
mariniranje, sušenje, konzerviranje itd.) utiče na pad
energetskog potencijala tih produkata.
O energetskom potencijalu hrane prvi je govorio i pisao
švajcarski lekar M.Birher-Benner 1897.godine, koji je svoja
iskustva i saznanja uspešno primenjivao u praksi. Ipak,
pokazalo se da su još pre mnogo hiljada godina indijski
mudraci - poznatiji kao riše, znali o tome i nazivali su energiju
koja se nalazi u luanljivim produktima „odžasom". U
zavisnosti od toga, da li ima mnogo ili malo odžase, oni su
delili produkte ishrane. Njihovi radovi po svemu prevazilaze
suvremene, pa ćemo se u daljem tekstu uglavnom njima
koristiti.
Biljna i životinjska hrana nisu samo izvor energije i
građevinskog materijala, već i faktor koji obezbeđuje određeni
sastav unutrašnje sredine i koji nosi informaciju iz okolne u
unutrašnju sredinu organizma kako bi ga maksimalno
prilagodio svetu koji ga okružuje.
* Podaci su uzeti iz više knjiga akademika A.M.Ugoljeva.
40
2.SASTAV HRANE
Tako smo došli do sledećeg važnog poglavlja - iz čega se
sastoji naša hrana? Kakvu ulogu igraju komponente hrane u
održavanju normalne životne aktivnosti organizma?
2.1. V o d a
U čovekovom organizmu ima 55-65% vode. U organizmu
odraslog čoveka sa telesnom težinom od 65 kg u prošeku se
nalazi 40 litara vode; od toga oko 25 litara unutar ćelija, a 15 -
u sastavu vanćelijskill tečnosti organizma.
Što čovek više stari to se količina vode u njegovom telu
smanjuje. Primera radi, u telu tromesečnog ploda ima 9 5 %
vode, a kod novorođenčeta već 70%.
Mnogi autori smatraju da je jedan od uzroka starenja
organizma smanjena sposobnost koloidnih materija, naročito
belančevina, da vezuju veliku količinu vode. Voda je osnovna
sredina u kojoj nastaju mnogobrojne hemijske reakcije i
fizičko-hemijski procesi (asimilacija, disimilacija, osmoza,
difuzija, transport i drugi), koji čine osnovu života. Organizam
strogo reguliše sadržaj vode u svakom organu i u svakom
tkivu. Stabilnost unutrašnje sredine organizma, a shodno tome
i određene količine vode, jedan je od glavnih uslova za
uspostavljanje normalnih životnih aktivnosti.
Voda koja se nalazi u našem organizmu, po kvalitetu se
razlikuje od obične vode. Prvo, to je struktuirana voda.
Primenom savremenih preciznih metoda i fizičkim eks­
perimentima došlo se do neverovatnih saznanja. Dokazano je
da voda u kontaktu sa biološkim molekulama ima strukturu
41
leda, tačnije nalazi se u zamrznutom obliku. Te „ledene"
strukture vode su „matrice života", bez kojih je naš opstanak
nemoguć. Njihovo prisustvo omogućava procese važnih
bioiizičkih i biohemijskih reakcija, na primer, prenos energije
od mesta nalaženja do mesta gde je ona potrebna organizmu.
Žive molekule organizma uložene su u ledenu rešetku, kao
u idealnu futrolu napravljenu za njih. Zato je navodnjavanje
biomolekula i njihova stabilnost da drže vodu mnogo veća,
kada voda, koja je sa njima u sistemu, ima strukturu „leda".
U običnoj vodi molekuli se nagomilavaju. Takva „futrola"
ne o d g o v a r a b i o m o l e k u l i m a . Živi m o l e k u l i se t e š k o
razmeštaju između molekula takve vode i zbog toga se jedva
zadržavaju. Da bi voda dobila strukturu „leda" organizam
mora da troši svoju energiju.
Drugo, struktuirana voda, naročito ona koja se sadrži u
živim organizmima, nema simetriju. Bilo koja disimetrija (kao
i struktura) je izvor slobodne energije.
Treće, dokazano je da biološka informacija može da se
pretvori u vodeno-kristalnu strukturu, tj. otkivena je „pamet"
vode. Pri tom, ta pamet je toliko dobro „zapisana" da se može
brisati, ako samo dva-tri puta voda proključa.
Voda, koja ispunjava navedene zahteve, u izobilju se
nalazi u voću i povrću, ali i u sveže isceđenim sokovima iz
povrća i voća.
U povrću i voću ima 70-90% vode, nerastvorljivih
materija 2-8%, a rastvorljivih 7-16%.
U voću i povrću voda se nalazi u slobodnom i vezanom
stanju sa koloidima. Slobodna (struktuirana) voda se nalazi u
ćelijskom soku voća i povrća; u njoj su rastvoreni šećer,
kiseline, mineralne soli i druge materije; ona se lako
odstranjuje sušenjem. U voću i povrću ima više slobodne, nego
vezane vode. Voda, koja se nalazi u čvrstoj vezi sa različitim
materijama (vezana), ne može se od njih odvojiti bez promene
strukture, pa se zbog toga postepeno upija, prema stepenu svog
oslobađanja. Mnogo vode ima u: krastavcu, salati, paradajzu,
tikvicama, kupusu, bundevi, zelenom luku, revenju, Špargli,
kao i u lubenici i dinji. Po pravilu, uzimanje sočnog voća i
povrća zasićuje nas najboljom vodom, pa ne osećamo potrebu
da pijemo običnu ili neku drugu vrstu vode.
42
Najvrednije sastojke sadrži otopljena voda.
Ako naš organizam dobija vodu iz sveže isceđenih
sokova, ili ako koristimo otopljenu vodu one imaju lekovito i
podmlađujuće dejstvo, pa je takvom vodom najbolje gasiti
žeđ.
Mineralne vode su lekovite ne samo po sastavu materija
rastvorenih u njima nego i po informacijama, koje je voda
apsorbovala, prolaskom kroz slojeve zemlje. Neorganske
mineralne materije, rastvorene u vodi, organizam ne prihvata i
izbacuje ih kao strani materijal. Neorganske materije prihva-
taju samo biljke, dok čovek koristi samo one mineralne
materije koje su biljke prethodno preradile.
U „Čžud-ši" srećemo sledeći zapis o vodi: „Voda može
biti kišnica, snežna, rečna, izvorska, bunarska, mineralna i ona
koja se dobija iz drvcta. Prethodne u ovom nizu bolje su od
sledećih. Voda, koja pada sa neba, nema ukusa, ali je prijatna,
zasićuje, prohladna je, laka, slična eliksiru.
Voda, koja se sliva sa snežnih planina, dobra je i tako
hladna, da se na vatri teško zagreva, ali kada predugo stoji u
njoj se stvaraju crvi, rkang-bam i bolesti srca.
Dobra je voda na čistoj zemlji, dostupna suncu i vetru.
Voda iz močvare, voda sa algama, sa korenjem i lišćem,
koja se nalazi u senci drveća, slana voda, u kojoj se kupaju
životinje, prouzrokuje mnoge bolesti.
Hladna voda p o m a ž e kod n e s v e s t i c e , m a m u r l u k a ,
vrtoglavice, povraćanja, žeđi, vrućice, oboljenja žuči i krvi i
kod trovanja.
Prokuvana voda zagreva, potpomaže probavu hrane,
sprečava štucanje, odstranjuje sluz, naduvenost stomaka,
sipnju i svezu čhampu.
Prokuvana voda koja je ohlađena, ne podstiče lučenje
sluzi, odstranjuje žuč, ali sutradan postaje kao otrov, i
pobuđuje sve poroke".
Naši preci su otkrili lekovita svojstva svih vrsta voda u
prirodi i znali su da ih primene u životu.
Pod uslovima normalne temperature i umerenih fizičkih
naprezanja čoveku je dovoljna voda koja se nalazi u salatama i
voću. Ako se nedovoljno koristi biljna hrana, čovek osećažeđ i
43
pije mnogo vode. To nanosi očiglednu štetu, pošto se pojačava Amino-kiseline su organska jedinjenja koja sadrže dve
opterećenje srca, bubrega i ubrzavaju procesi raspada funkcionalne grupe - karboksidnu ( — C O - O H — ) , koja
belančevina. Čak ni kamile u pustinji ne piju vodu kao zalihu, određuje kiselinska svojstva molekula, i amino-grupti
već samo onoliko koliko je potrebno. ( — N H 2 — ) , koja tim jedinjenjima daje osnovna svojstva.
Ako vaš organizam ima potrebu za tečnošću, naročito u U sastav belančevina sa najvećom postojanošću ulazi 20
prelaznom periodu, gasite žed vodom iz navedenih supstanci. amino-kiselina:
Važno je znati i sledeće: potrošnja produkata sa velikim
sadržajem soli natrijuma pomaže zadržavanje vode u
organizmu. Soli kalijuma i kalcij uma, obrnuto, izbacuju vodu. 2.2.1. Osnovne funkcije belančevina u organizmu
Zato se preporučuje ograničena potrošnja soli i produkata koji -
sadrže natrijum, pri oboljenjima srca i bubrega, a povećanje Plastična funkcija. - Belančevine čine oko 15-20%
produkata, bogatih kalij umom i kalcijumom. Pri dehidraciji sirove mase različitih tkiva (masnoće i ugljeni hidrati samo
organizma, obrnuto, treba povećati dozu produkata sa 1-5%)) i one su osnovni građevinski materjial ćelija, organa i
natrijumom, a smanjiti one sa kalijumom i kalcijumom. međućelijskih materija. Zajedno sa mastima (fosfolipidima)
belančevine su kostur svih bioloških membrana, koje igraju
važnu ulogu u stvaranju ćelija i njihovom funkcionisanju.
2.2. Belančevine
K a t a l i t i č k a f u n k c i j a . - B e l a n č e v i n e su o s n o v n a
komponenta svih, bez izuzetka, do danas poznatih fermenata.
Belančevine su složeni polimeri koji sadrže azot i čiji su
Pri tom, proste fermente čine čisto belančevinasta jedinjenja.
m o no meri A-am i no -kise 1 i ne.
Fermenti imaju odlučujuću ulogu u asimilaciji hranljivih
Amino-kiselinski sastav različitih belančevina nije isti i
materija od strane organizma čoveka i u regulaciji svih
predstavlja najvažniju karakteristiku svake belančevine, a
unutarćelijskih procesa razmene.
takođe služi kao kriterijum njegove vrednosti u ishrani.
Ilormonalua funkcija. - Znatan deo hormona po svojoj
prirodi su belančevine. Njima pripadaju insulin, hormoni
Nezamcnjive: Zamenjivc: hipofize, paratireoidni hormon.
1. Izoleucin I. Glicin (glikokol) Funkcija specifičnosti. - Izvanredna raznolikost i
2. Leucin unikatnost pojedinačnih belančevina obezbeđuje individu­
2. Alanin
alnost tkiva i specifičnost vrste.
3. Lizin 3. Serin
T r a n s p o r t n a funkcija. - Belančevine učestvuju u
4. Metionin 4. Glutaminska kiselina transportu preko kivi kiseonika, masnoća, ugljenih hidrata,
5. Feudal anin 5. G lutam in nekih vitamina, hormona i drugih materija. Specifične belan­
6. Treonin 6. Asparaginska kiselina čevine — prenosioci - obezbeđuju transport različitih mine­
7. Triptofan 7. Asparagin ralnih soli i vitamina kroz membrane ćelija i unutarćelijske
8. Val in 8. Argi ni n strukture.
% Histidin (za decu) 9. Prolin U zavisnosti od prostorne strukture belančevine se mogu
podeliti na globularne (njihovi molekuli imaju sferai oblik) i
10. Cistin
jibrilarne (sastoje se iz izduženih končastih molekula). U
11. Tirozin grupu prostih globularnih belančevina spadaju albumini,

14 45

•
globulini, prolamini i glutelini. Albumni i globulini su veoma
rasprosfanjeni U prirodi i čine glavni deo belančevine seruma
krvi, mleka, belanceta kod jaja. Prolamini i glutelini spadaju u
biljne belančevine i susreću se u semenima travarica i žitarica,
stvarajući osnovnu masu lepljivosti. Te belančevine se ne
rastvaraju u vodi. U prolamine spadaju: gliađin pšenice, ženin
kukuruza, gordein ječma. Amino-kiselinski sastav tih belan­
čevina karakteriše se malim sadržajem lizina, a takode
treonina, metionina i triptofana i izuzetno velikim sadržajem
glutaminske kiseline.
2.2.2. Potrebe čoveka za belančevinama i kiselinama
U svetu ne postoje jedinstveni parametri o količini
belančevina i kiselina koje su neophodne našem organizmu,
čak ni za konkretne kategorije stanovništva. Tim više, što mi
znamo o sintezi dopunskih amino-kiselina u debelom crevu,
koje se uopšte ne uzimaju u obzir pri sastavljanju normativa
belančevina.
Kako o toj temi razmišlja A.Čuprun pristalica prirodnih
metoda lečenja moglo se pročitati u članku pod naslovom „Šta
je jeo Papuanac?" objavljenom u novinama „Sovjetska Ru­
sija" 27. novembra 1986. godine:
„Covek raste i njega treba hraniti - činjenica je koja ne
zaliteva poseban komentar. Zato takozvani problem belan­
čevina nije ništa manje važan, nego traženje novih izvora
energije i sirovina... Naučnici iz celog sveta brižljivo izu­
čavaju poznate izvore belančevina: kvasac i plesan, mikro­
skopske gljive i bakterije, alge, micelije viših gljiva i viših
biljaka.
Ali, gle paradoksa: problem belančevina muči svakoga
osim Papuance Nove Gvineje. Zašto? Evo odgovora.
Do sada se smatralo (videti udžbenike o ishrani) da u
svakodnevnom obroku ne srne biti ni malo više belančevina,
nego stoje potrebno organizmu, a za mladog čoveka u razvoju
- čak i više. Papuanci to pravilo uspešno ignorišu tokom celog
života. Naučnici, koji su istraživali njihovu ishranu, bili su
46
zapanjeni: pokazalo se da oni čak ne obezbeđuju belanče-
vinastu ravnotežu, to jest Papuanac unese sa hranom 20-30
grama belančevina, rashodujući je jedan i po puta više! Ne
uzima on valjda iz vazduha nedostajućih 10-15 grama?
Baš tako - uzima ih iz vazduha! Sovjetski naučnici
M.Glejnik 1 S.Pančišina, dajući te podatke u knjizi „Disbak-
terioza creva", navode niz bakterija, koje žive u crevima
svakog čoveka - one su sposobne da fiksiraju azot iz vazduha,
rastvoren u probavnim sokovima, i da iz njega stvaraju
belančevine.
Zašto se to ne dešava kod drugih naroda na planeti?...
Očigledno, čitava stvar je u sastavu hrane. Papuanci se
uglavnom hrane batatom (sladak krompir), koji je bogat
šećerom i škrobom, koji sadrži veoma malo belančevina, tako
da su crevne bakterije prosto prinuđene da koriste atmosferski
azot, pretvarajući ga u amino-kiseline - te ciglice sa kojima
organizam čoveka može da gradi svoje belančevine...".
Kao što se vidi iz članka, ovaj neobični eksperiment izvr­
šila je priroda sama. Papuanci žive na tom dnevnom obroku
više hiljada godina i ne žale se na zdravlje. To je očigledan
primer kako normalna mikroflora igra ulogu pomoćnog
gazdinstva. Ako mi zadovoljavamo potrebe mikroba, oni nas
mogu lako nahraniti. U našem civilizovanom svetu, kada je
asimilacija amino-kiselina zbog termičke obrade smanjena, a
mikrobi se bitno razlikuju od potrebnih, normative belan­
čevina je povećan.
Istraživanja koja su obavljena poslednjih godina dokazala
su da su biološko dejstvo i ispoljavanje anaboličkih (građe­
vinskih) svojstava životinjskih belančevina u organizmu naj­
viši i svestrani pri sledećim odnosima belančevina i vitamina
C. Na svaki gram belančevine 1 miligram vitamina C. Ako se
taj uslov ne ispuni, usvaja se onoliko belančevina, koliko ima
vitamina C, a preostali deo truli i ostaje za hranu patogenoj
mikro flori.
Uopšteno, treba znati da nam je potrebno samo 4%
energije po belančevini. Ona se lako može zadovoljiti biljnom
ishranom, tj. dovoljnom količinom amino-kiselina.
Za ljude koji vole prirodnu ishranu navodi se sastav hrane
koja sadrži visok procenat belančevina.
47
 Najbolja hrana : orasi, semenke, proklijalo zrno, pivski
kvasac.

Dobra hrana : jaja, grašak, bobovi, riba, sir, gljive, sveže

mleko.

Loša hrana : sve žitarice, oljuštene prekrupe, meso,

kuvano i pasterizovano mleko.

Hidroliza belančevina (probava): želudac, creva

(pankreas).
llustrujmo te podatke očiglednim primerima koji ukazuju
na Štetnost upotrebe termički obrađenih mesnih produkata.

2.3. Inducirana autoliza

A.M.Ugoljev opisuje zanimljiv eksperiment: ,,U

prozračnu komom, ispunjenu prirodnim želudačnim sokom
čoveka, smeštene su sirova žaba i žaba podvrgnuta
prethodnoj kratkoj termičkoj obradi. U prvih nekoliko časova
hidroliza u tetivama obrađene žabe odvijala se brže.
Međutim, u naredna dva-tri dana sirova žaba se u potpunosti
rastvorila, dok su se strukture termički obrađene žabe
sačuvale."
To dokazuje da se prirodne belančevine, koje nisu
podvrgnute termičkoj obradi, razlazu mnogo brže i kvali­
tetnije, nego denaturisane (izmenjenog oblika usled termičke
obrade, sušenja, soljenja i si.).
Dokazano je, da sona kiselina želudačnog soka prodire u
ćelije hrane i prouzrokuje raspadanje lizozoma (posebni ćelij-
ski organi). U lizozomima ćelije nalaze se fermenti -
hidrolaze, koji pri dostizanju u njima pH sredine od 3,5 do 5,5
(veoma kisele) razaraju sve ćelijske strukture. Prema tome,
želudačni sok inducira samovarenje hrane njenim fermentima.
Taj mehanizam postoji i kod zveri i kod biljojednih životinja
(slika 9, 10).
48
Slika 10 - Šema degradacije višeslojnog tkiva na račun fermenata
probavnog soka i indueirana autoliza tkiva vlastitim fermentima: a)
intaktno (nedirnuto) tkivo hranljivog objekta; b) postepeno, po slojevima,
razaranje tkiva fermentima probavnog soka; c) brzo razaranje različitih
slojeva tkiva na račun prodiranja induktora vlastitih fermenata ćelije.
Inducirana autoliza se pojačava pri temperaturi od 37 do
40°C. Pod uticajem kiselog želudačnog soka nastaju: prvo,
povećana propustljivost membrane; drugo, promene
aktivnosti proteolitičkih i drugih fermenata; treće, promene
stanja belančevinastih ćelija i tkiva, u stvarnosti, njihova
osetljivost na dejstvo fermenata.
Za razliku od površinskog dejstva probavnih sokova na
hranljivi objekat u slučaju inducirane autolize javlja se
eksplozija tkiva iznutra, pošto se autoliza inducira na celu
debljinu hranljivog objekta. U tom slučaju nastaje hidrolitičko
razlaganje svih ćelijskih struktura.
Dokazano j e , da se oko 50% hidrolize ne vrši fermentima
želudačnog soka, već samog autolizovanog tkiva.
49
 Sve životinje koriste autolitičko varenje h r a n e ,
upotrebljavajući žive objekte (životinje ili biljke), a samo
čovek podvrgava hranu termičkoj obradi,,,poholjšavajuć\ ' j e .
Vlastiti fermenti probavnih sokova naročito su važni za
utilizaciju (iskorištavanje) struktura, lišenih lizozoma
(belančevine vezivnog tkiva, masnoće; polisaharidi - kod
biljaka) velike brzine.
Biohemičar A.Pargetti otkrio je, da prilikom pripremanja
hrane na temperaturi iznad 54°C u bilo kojem vremenskom
trajanju, aktivnost fermenata prestaje, a autoliza postaje
nemoguće.
2.4. Specifično dinamičko dejstvo hrane
Pod specifičnim dinamičkim dejstvom hrane (SDDH)
podrazumeva se pojačana razmena materija posle uzimanja
hrane, u poređenju sa nivoom osnovne razmene. Približno,
15-30 minuta posle uzimanja hrane dolazi do povećane
razmene energije, dostižući maksimum nakon 3-6 časova, i
zadržava se u toku 10-12 časova. Pri tome, različite vrste hrane
na razne načine utiću na to povećanje. Masnoće neznatno
povećavaju razmenu, a ponekad je i koče. Hrana bogata
ugljenim hidratima povećava je za 10-20%, a belančevinasta
još v ^ š e - d o 40%.
Cime je izazvano tako veliko povećanje razmene energije
posle uzimanja belančevinaste hrane? Zbog toga treba znati,
koliko se kod odraslog čoveka potroši hranljivih belančevina
na reprodukciju i zamenu dotrajalih tkiva organizma, a koliko
na potrošnju energije.
Još davno je Rubner eksperimentalno dokazao, da se samo
4%) opŠte razmene energije izdvaja na reprodukciju ili priraštaj
b e l a n č e v i n a , što znači da tkiva m o g u biti prekrivena
belančevinama.
U prošeku to iznosi 30 grama belančevina dnevno po
čoveku. A u 100 grama mesa ima ih 20 grama. Pre nego
odgovorimo na pitanje, kuda odlaze suvišne belančevine,
50
odgovorićemo na drugo pitanje: Šta čovek koristi kao osnovno
gorivo?
Kao osnovni izvor energije čovek koristi ugljene hydrate.
Uprošćeno ih označimo sa Cm ( H 0 ) n . Pri oksidaciji sa
2
kiseonikom Cm ( H 0 ) n + i n 0 = mC02 + n H 0 i dobijamo
2 2 2
111
slobodnu energiju, koju koristimo, a takode ugljen-monoksid
C 0 i vodu H 6 , koji se lako izbacuju iz organizma.
2 2
Molekul belančevine se sastoji iz azota i ugljenih hidrata:
NcCm ( H 0 ) n + m 0 = Nc + m C 0 + n H 0 .
2 2 2 2
Za razliku od ugljenih hidrata i masnoća, azot se u
organizmu ne može skladištiti za rezervu i pojačano se
izbacuje iz organizma. Tako se posle doručka bogatog
belančevinama izbacuje do 50% azota koji smo uneli hranom!
U tom slučaju gubici energije dostižu takve razmere, da do
3 0 - 4 0 % kaloričnosti hrane odlazi na razlaganje azota i
njegovo izbacivanje iz organizma. A kao stoje poznato, glavni
organ, koji izbacuje azot iz organizma jeste bubreg. Zato
bubrege prekoplanski rad bizo istroši.
K a o rezultat reakcije SDDH nastaju ne samo inten­
zifikacija energetske razmene i raspada amino-kiselina (be­
lančevina) nego i promene nivoa glukoze u krvi, poremećaj
vodeno-slanog balansa, promene tonusa krvnih sudova,
angažuju se hormonalni sistemi.
A.E.Braunštajn je uočio da asimilacija i razmena ami­
no-kiselina (belančevina) zahteva znatnu kojičinu slobodne
energije. Pri prolasku kroz organizam svaki atom azota
izaziva raspadanje mnogih molekula ATF i neorganskog
fosfata.
Pri uporedivanju brzina sinteze i raspada belančevina, a
takode kružnog ciklusa azota kod dijeta sa malim i velikim
sadržajem belančevina dokazano j e , da se kod malo
b e l a n č e v i n a s t e dijete intenzitet k r u ž n o g ciklusa azota
smanjuje za 18%. Otuda je vidna uloga SDDH u stvaranju
racionalnih dijeta, a ujedno je i dat odgovor ljubiteljima mesne
hrane, koji je smatraju izvorom energije.
Tih 18%), koje smo uštedeli pri prelasku na malobe-
lančevinasti dnevni obrok, idu na jačanje i lečenje našeg
organizma.
51
 2.5. Ugljeni hidrati
Ugljenim hidratima se nazivaju organska jedinjenja, koja
u svom sastavu imaju dva tipa funkcionalnih grupa: aldehidnu,
ili ketonsku, i alkoholnu. Dmgim recima, ugljeni hidrati su
jedinjenja ugljenika, vodonika i kiseonika, pri čemu vodonik i
kiseonik ulaze u odnosu 2 : 1 , kao u vodi, otuda i njihov naziv.
Životinje i ljudi ne sintetizuju ugljene hidrate. U zelenim
listovima uz učešćše hlorofila i sunčeve svetlosti odvija se niz
procesa između upijanja iz vazduha dioksida ugljenika
apsorbovanja vode iz zemlje (tla). Konačni produkt tog
procesa, koji se naziva asimilacijom, ili fotosintezom, jeste
složeni molekul ugljenika. U njemu je priroda skupila sunčevu
energiju u hemijsku, koja se kasnije oslobađa pri raspadu
ugljenih hidrata u organizmu čoveka.
Ugljeni hidrati se dele na monosaharide, oligosaharide i
polisaharide.
Monosaharidi (prosti ugljeni hidrati) su najprostiji
predstavnici ugljenih hidrata i pri hidrolizi se ne razlazu na
prostija jedinjenja. Za čoveka su najvažniji glukoza, fruktoza,
galaktoza, riboza, đezoksiriboza itd.
Oligosaharidi su složenija jedinjenja, sastavljena iz
nekoliko (od 2 do 10) ostataka monosaharida. Najvažniji za
čoveka su: saharoza, maltoza i laktoza.
Polisaharidi su visokomolekularna jedinjenja- polimeri,
formirani iz velikog broja monosaharida. Dele se na one koji
se vare i one koji se ne vare u želuđačno-crevnom traktu. U
probavne spadaju škrob i glikogen, od kojeg je za čoveka
važna celuloza, hemilceluloza i pektinske materije.
Monosaharidi i oligosaharidi imaju sladak ukus, zbog
čega se nazivaju još i šećeri. Polisaharidi nemaju sladak ukus.
Ako se slast rastvora saharoze uzme za 100%, slast fruktoze je
- 173%, glukoze - 81 %, maltoze i g a l a k t o z e - 3 2 % i laktoze -
16%.
Glukoza je sastavna komponenta iz koje su stvoreni svi
važniji polisaharidi - glikogen, škrob i celuloza. Ona takode
ulazi u sastav saharoze, laktoze i maltoze. Bizo se upija u krv
52
iz ž e l u d a č n o - e r e v n o g trakta, a zatim dospeva u ćelije
organizma, gde se angažuje u procesima biološke oksidacije.
Oksidacija glukoze je u vezi sa stvaranjem znatnih količina
ATF. Glukoza je najlakši i brzo prihvatljiv izvor energije za
čoveka. Za asimilaciju joj je potreban insulin. Uloga glukoze
posebno je važna za CNS, gde je ona glavni izvor oksidacije.
Ona se lako pretvara u glikogen.
Fruktoza je manje rasprostranjena od glukoze i takođe
brzo oksidira. Deo fruktoze se u jetri pretvara u glukozu, ali za
svoju asimilaciju ona ne zahteva insulin. Tim okolnostima, a
takođe znatno sporijom asimilacijom fruktoze u poređenju sa
glukozom u crevima, objašnjava se njena lakša podnošljivost
kod obolelih od šećernog dijatebisa.
Galaktoza ulazi u sastav mlečnog šećera (laktoze). U
organizmu čoveka njen veći deo se u jetri pretvara u glukozu, a
učestvuje i u stvaranju hemiceluloze.
Osnovni hranljivi izvori glukoze i fruktoze su: med, slatko
povrće i voće. Glukoza i fruktoza se sadrže u svim plodovima.
K o d semenkastih plodova preovladava fruktoza, a kod
koštičavih (kajsije, breskve, šljive) - glukoza. Jagode se
karakterišu najmanjim sadržajem saharoze. Količina fruktoze i
glukoze u njima je približno ista.
Monosaharidi neposredno oksidišu do dioksida ugljenika
i vode, dok belančevine i masnoće oksidišu do tih istih
produkata kroz niz složenih međuprocesa. Zahvaljujući nave­
denim svojstvima, monosaharidi su najbrži i najkvalitetniji
izvor energije za procese koji se odvijaju u ćeliji.
Saharoza - Najvažniji hranljivi izvor te materije je šećer.
Dospevajući u organizam ona se pod uticajem kiselina i
enzima lako razlaže na monosaharide. Ali taj proces je moguć
ako upotrebimo svež sok cvekle ili trske. Običan šećer ima
složeniji proces asimilacije.
Laktoza (mlečni šećer) je osnovni ugljeni hidrat mleka i
mlečnih produkata. Njena uloga je veoma značajna u ranom
dečjem uzrastu, kada je mleko osnovni elemenat (sastojak)
ishrane. Pri nedostatku ili smanjenju fermenta laktoze, koji
raščlanjuje laktozu na glukozu i galaktozu, u želudaČno-crev-
nom traktru dolazi do nepodnošljivosti mleka.
53
 Mai to/a (sladni šećer) je meduprodukt razlaganja škroba
i glikogena u želudačno-crevnom traktu. U slobodnom obliku
u hranljivim produktima ona se susreće u medu, sladu, pivu,
patoci i proklijalom zrnu.
Š k r o b je veoma važan dostavljač ugljenih hidrata. On se
stvara i gomila u hloroplastima zelenih delova biljki u obliku
malih zrnaca, odakle procesom hidrolize prelazi u
vodorastvoiijive šećere, koji se lako prenose ćelijskim
membranama i na taj način dospevaju u druge delove biljke, u
semena, u korenje, krtole i drugo.
U organizmu čoveka škrob se iz sirovih biljaka postepeno
raspada u probavnom traktu, pri tom, raspadanje počinje još u
ustima. Pljuvačka u ustima ga delimično pretvara u maltozu.
To je razlog zašto dobro žvakanje hrane i njeno potapanje u
pljuvačci ima izuzetan značaj (podsetimo se pravila da ne treba
piti za vreme jela). U crevima se maltoza hidrolizuje do
monosaharida, koji prodiru kroz zidove creva. Tamo se oni
pretvaraju u fosfate i u tom obliku dospevaju u krv. Njihov
dalji put je put monosaharida.
O kuvanom škrobu mišljenja vodećih prirodnjaka Vokera
i Seltona su negativna. S tim u vezi Voker kaže: „Molekul
škroba ne rastvara se ni u vodi, ni u alkoholu, ni u eteru. Te
nerastvorljive čestice škroba dospevaju u sistem krvotoka, kao
da prljaju krv, stvarajući u njoj svojevrsnu krupu. Krv u
procesu cirkulacije ima tendenciju da se oslobodi te krupe,
određujući za nju mesto skladištenja. Kada se upotrebljava
hranabogata škrobom, naročito belo brašno, otvrdnjuju tkiva
jetre."
O škrobu i njegovoj ulozi u našem zdravlju govorio je
Pavlov. On je slikovito rekao da je to „parče hleba našeg
nasušnog...". Zato ga razmotrimo brižljivo. Možda doktor
Voker zgušnjava boje?
U udžbeniku za medicinske fakultete i više škole
„Higijena isluane" autora K.S.Petrovskog i V.D.Voihanena u
izdanju M.Medicine iz 1982.godine čitamo poglavlje o škrobu
(str. 74). „U dnevnim obrocima hrane čoveka na delić škroba
dolazi oko 80% opšte količine upotrebljenih ugljenih hidrata.
Škrob se po hemijskom sastavu sastoji iz velikog broja
54
molekula monosaharida. Složenost konstrukcije molekula
polisaharida je uzrok njihove nerastvorljivosti. Škrob ima
samo svojstva koloidne rastvorljivosti. Ni u jednom od običnih
rastvarača on se ne razlaže. Izučavanje koloidnih rastvora
škroba je pokazalo da se njegov rastvor ne sastoji iz
pojedinačnih molekula škroba, već iz njihovih primarnih
čestica - micela, koje obuhvataju veliku količinu molekula
(njih je Voker nazvao krupom).
U škrobu se nalaze dve frakcije polisaharida - amiloza i
amilopektin, koji se veoma razlikuju po svojim svojstvima.
Amiloze ima u škrobu 15-25%. Ona se rastvara u topoloj
v o d i ( 8 0 ° C ) , formirajući p r o z r a č n i k o l o i d n i r a s t v o r .
Amilopektin je 75-85% škrobnog zrna. On se ne rastvara u
toploj vodi, ali u njoj nabubri trošeći za to tečnost iz
organizma. Na taj način, pri dejstvu toplom vodom na škrob
stvara se rastvor a m i l o z e , koji je zgusnut nabubrelim
amilopektinom. Dobijena gusta, Iepljiva masa naziva se štirak
- š k r o b n i l e p a k ( t a i s t a s l i k a se u o č a v a u n a š e m
želudačno-crevnom traktu. I što je sitnije mleveno brašno od
kojeg je napravljen hleb itd., škrobni lepak je boljeg kvaliteta.
Škrobni lepak zapušava mikrodlačice dvanaestopalačnog
creva i donje delove tankog creva, isključujući ih iz probave
hrane. U debelom crevu ta masa dehidrira, taloži se uz zidove
debelog creva, formirajući ekskrement).
Pretvaranje škroba u organizmu uglavnom je usmereno na
zadovoljavanje potreba za šećerom. Škrob se postepeno
pretvara u glukozu, posredstvom mnogobrojnih međuoblika.
Pod uticajem fermenata (amilaza, diastaza) i kiselina škrob se
podvrgava hidrolizi sa stvaranjem dikstrina: u početku škrob
prelazi u amilodekstrin, a zatim u eritrodekstrin, ahrodekstrin,
maltoderkstrin.
P r e m a stepenu tih pretvaranja p o v e ć a v a se stepen
rastvorljivosti u vodi. Tako se početno formirani amilodekstrin
rastvara samo u toploj, a erimodekstrin - i u hladnoj vodi.
Ahrodekstrin i maltodekstrin se lako rastvaraju u svim
uslovima. Konačno pretvaranje dekstrina podrazumeva
stvaranje maltoze, koja predstavlja sladni šećer, sa svim
svojstvima disahariđa, a to znači i sa dobrom i astvorljivoŠću u
55
vodi. Dobijena maltoza pod uticajem fermenata pretvara se u
glukozu.
Doista, složeno i dugotrajno. I taj process je lako narušiti
nepravilnom upotrebom vode. Pored toga, naučnici su
nedavno ustanovili da za stvaranje u organizmu 1000
kilokalorija iz 250 grama belančevina ili ugljenih hidrata treba
izrashodovati znatnu količinu biološki aktivnih materija, u
stvari vitamina B, - 0,6 mg, B - 0,7 , B3 (PP) - 6 , 6 , C - 25 mg
2
itd. Odnosno za normalnu asimilaciju hrane potrebni su
vitamini i mikroelementi, zato što su njihova dejstva u
organizmu međusobno povezana. Bez pridržavanja tog uslova
škrob luta, truli, trujući tako i nas. Gotovo svaki čovek
svakodnevno iskasljava skrobastu sluz, koja prepunjava naš
organizam i izaziva beskonačne kijavice i prehlade. Ako pak u
dnevni obrok hrane unesemo samo 20% skrobastih produkata
(a ne 80%) i održavamo odgovarajući odnos biološki aktivnih
materija, mi ćemo, obrnuto, lakše disati i uživati u zdravlju.
Ako se i pored ovih upozorenja ne možete da odreknete
termički obradjenih skobastih produkata (koji se mnogo teže
asimiliraju, nego s v e z i ) , upućujem vas na p r e p o r u k u
H.Seltona:
„Više od 50 godina vegetarijanci su praktikovali upotrebu
škrobne hrane, odnosno velike količine salate iz svežeg povrća
(osim paradajza i druge zeleni). Takva salata sadrži izobilje
vitamina i mineralnih soli."
Osvrnimo se i na drugi važan aspekt tog pitanja. Kakve
škrabaste produkte je najbolje koristiti? U našoj ishrani ima
mnogo hleba, napravljenog od brašna.
Brašno je hranljivi produkt, koji se dobija sitnim
drobljenjem endosperme zrna žitarica sa većom ili manjom
primesom njegovih opni i klica. Kao rezultat toga hemijski
sastav brašna se znatno razlikuje od zrna.
Karakteristična osobina pšeničnog brašna je prisustvo
lepljivosti u njemu, koja se stvara pri pripremanju testa i koja
se uglavnom sastoji iz belančevina. Od fizičkih svojstava
lepljivosti zavise elastičnost, poroznost i zapremina hleba.
A šta su pokazala istraživanja A.M.Ugoljeva kada je reč o
lepljivosti. Pri upotrebi hranljivih produkata, koji je sadrže,
56
narušava se normalna struktura četkaste ivice - dolazi d6
atrofije mikrodlačica. Prirodno, pri smanjivanju mikrodlačica
smanjuje se snaga lermentnog sloja i dolazi do poremećaja
probave hrane uz zidove i upijanja hranljivih materija.
Tako nastaje na jpi imarnija karika u lancu najrazno­
vrsnije patologije. Normalizacija strukture četkaste ivice
nastaje posle lečenja dijetom, oslobođenom lepljivosti.
Ražano brašno se razlikuje od pšeničnog zbog prisustva
sluzi (materija ugljeno-hidratne prirode), a ima i manje
belančevina, više šećera, ne stvara lepljivost. Osim ražanog
brašna lepljivost ne stvara: ovasno, kukuruzno, kao i brašno
od prosa. U svojstvu škrobnih produkata preporučuje se
upotreba prekrupa: od ovsa, prosa, heljde, riže.
Značajno mesto, pored hleba, u našoj ishrani pripada
krompiru. Upoznajmo sastav tog produkta detaljnije.
U sastav krompira ulazi škrob (18-20%). Ali, u krompiru
se sadrži i otrovna materija- solanin. Naročito ga ima mnogo u
stabljikama i lišću gomoljastih biljaka i u jagodama, u
pozelenelim, trulim i proklijalim krtolama (gomoljima), Što
može izazvati trovanje. U zrelim svežim krtolama on se nalazi
u bezvrednim količinama (ali ga ipak ima). Dajemo još
nekoliko interesantnih podataka.
Mladi krompir (do l.septembra): jestivi deo - 8 5 % , ugljeni
hidrati - 17,8%.
Mladi krompir (od l.septembra do l.januara): jestivi deo -
75%o, ugljeni hidrati - 15,8%.
Krompir od l.januara do 1.marta: jestivi deo - 70%,
ugljeni hidrati - 14,7%.
Krompir od 1 .marta: jestivi deo - 60%, ugljeni hidrati -
12,6%.
Kao što se iz ovog kratkog pregleda može videti, krompir
je ipak prosečan produkt, koji je najbolje jesti najduže do
l.januara.
Trudite se da u svojoj ishrani više koristite produkte, koji
sadrže prirodnu glukozu, fruktozu i saharozu. Najveće
količine šećera su u povrću, svežem voću, suvom voću i
proklijalom zrnu.
57
 Hidroliza ugljenih hidrata vrši se u usnoj duplji i u crevima
pomoću fermenata pankreasa (gušterače).
Hranljiva vlakna (celuloza, vlaknasto vezivno tkivo,
hemiceluloza i pektinske materije); njihov drugi naziv -
zastarele (balastne) materije, široko rasprostranjene u biljnim
tkivima. Njihova uloga se svodi na sledeće:
a) formiranje struktura u obliku želea, što utiče na
pražnjenje želuca, brzinu asimilacije u tankom crevu i na
vreme tranzita kroz želudačno-crevni trakt;
b) sposobnost hranljivih vlakana da zadržavaju vodu
(sprečava stvaranje ekskrementa, menja pritisak u šupljini
organa probavnog sistema, elektrolitni sastav i masu fekalija,
povećavajući njihovu težinu);
c) sposobnost vlakana da apsorbuju žučne kiseline i na taj
način utiču na njihovu raspodelu duž želudačno-erevnog trakta
i obratno njihovu asimilaciju, što se bitno odražava na gubitak
stereoida sa ekskrementom i razmenu holesterina u cei ini. Pri
povećanju hranljivih vlakana u dnevnom obroku smanjuje se
nivo holesterina u krvi. To je vezano sa učešćem hranljivih
vlakana u kružnom ciklusu žučnih kiselina. Pri nedostatku
hranljivih vlakana narušava se ne samo razmena žučnih
kiselina (otuda smanjenje hemoglobina u krvi), već i
holesterina i steroidnih hormona;
d) veliki značaj za elektrolitičku razmenu u organizmu i u
želudačno-crevnom traktu imaju katjonsko-razmenjivačka
svojstva kiselih polisaharida, antioksidantni efekat lingina;
e) uticaj hranljivih vlakana na sredinu obitavanja bakterija
u crevima. Probava 50% hranljivih vlakana, koja clospevaju u
creva, realizuje se mikroflorom debelog creva. Hranljiva
vlakna su potrebna za normalno funkcionisanje ne samo
probavnog sistema nego i celog organizma;
f) nedostatak hranljivih vlakana u dijeti može provocirati
rak debelog creva i drugih delova creva. Indikativan je takođe
antitoksični efekat biljnih vlakana. Ona su sposobna da
apsorbuju i izbacuju iz organizma različita jedinjenja,
uključujući ekzogene i endogene toksine, teške metale;
g) arterioskleroza, hipertonija, dijatebis - nedostatak
hranljivih vlakana. U većini zemalja intenzivno se uvode u
prehrambenoj industriji hranljiva vlakna.
58
Uslovno, hranljiva vlakna se mogu podeliti na nežna
(krompir, kupus,jabuke, kajsije i drugi slični produkti), koja se
razlazu i dovoljno asimiluju i na gruba (šargarepa, cvekla i
dr.), koja se slabije asimiluju. Ali, kada probavili trakt zapadne
u krizu i ona će se izvanredno asimilovati.
Najveće promene sa hranljivim vlaknima dešavaju se u
debelom crevu pod uticajem bakterijske flore.
2.6. Masnoće
Termin masnoće poclrazumeva materije koje se sastoje iz
glicerina i masnih kiselina, spojenih eteričnim vezama. U
dostupnijoj terminologiji to su materije u čiji sastav ulaze
ugljenik, vodonik i kiseonik. Po zasićenosti masnim kise­
linama one se dele na dve velike grupe: tvrde masnoće (salo,
svinjska mast, maslac), koje sadrže zasićene masne kiseline, i
tečne masnoće (suncokretovo, maslinovo, orahovo, ulje iz
koštica itd.), koje poseduju uglavnom nezasićene masne
kiseline.
Poluzasićene masne kiseline: linolinska, lanolinska i
arahidonova - spadaju u nezamenjive faktore ishrane, budući
da se one u organizmu ne sintetizuju pa se moraju unositi
hranom. Te kiseline po svojim biološkim svojstvima spadaju u
životno neophodne materije i čak se razmatraju kao vitamini
(vitamin F).
Fiziološka uloga i biološki značaj tih kiselina su više­
struki. Važnija biološka svojstva datih nezasićenih kiselina -
njihovo učešće u kvalitetu strukturnih elemenata u takvim
visokoaktivnim kompleksima, kao što su fosfolipidi, lipopro-
teidi i drugi. Oni su neophodan element u stvaranju ćelijskih
membrana, mielinovih opni, vezivnog tkiva i drugih.
Arahidonova kiselina prethodi stvaranju materija, koje
učestvuju u regulisanju mnogih procesa životne aktivnosti
trombocita i drugih, a posebno prostoglandina, kojima se
pridaje veliki značaj kao materijama sa najvećom biološkom
aktivnošću. Prostoglandini imaju dejstvo slično hormonima,
zbog čega su dobili naziv hormoni tkiva, pošto se oni
59
sintetizuju neposredno iz fosfolipida membrane. Sinteza
prostoglandina zavisi od toga koliko je organizam obezbeđen
tim kiselinama.
Utvrđena je povezanost nezasićenih masnih kiselina sa
razmenom holesterina. One potpomažu brzo pretvaranje
holesterina u folijeve kiseline i njihovo izbacivanje iz orga­
nizma.
Nezasićene masne kiseline ispoljavaju normalizujuće
dejstvo na zidove krvnih sudova, povećavaju njihovu elasti­
čnost i smanjuju poroznost.
Takođe je utvrđena povezanost nezasićenih masnih
kiselina sa razmenom vitamina grupe B.
Pri deficitu nezasićenih masnih kiselina smanjuje se
intenzitet rasta i otpornost na nepovoljne spoljašnje i unu­
trašnje faktore, suzbija se reproduktivna funkcija, nedostatak
nezasićenih masnih kiselina ispoljava uticaj na kontrakcionu
sposobnost miokarda, izazivaju oštećenja na koži.
Masnoće sadrže vitamine koji rastvaraju masti. Živo­
tinjske masti su snabdevene vitaminima A i D, biljne vita­
minom E.
Biljne masti imaju visoko energetsko svojstvo, tj. stvaraju
se fotosintezom u zelenim delovima biljaka, a potom se
skladište u plodovima i semenu. Pri svom razlaganju one
oslobađaju (1 gram - 9 kilokalorija) dvostruko više energije,
nego belančevine i ugljeni hidrati.
Orahovo ulje je izvor dobro asimilirajućih emulziranih
masti. Ako ima dovoljno oraha, nema potrebe dodavati u
dnevni obrok bilo kakve masnoće.
Poželjna je primena masnoća dobijenih hladnim preso-
vanjem. Rafinisanu masnoću, lišenu mikroelemenata i vita­
mina, treba isključiti. Uz to u dobijenoj masnoći - nezasićene
masne kiseline lako oksidiŠu, u masnoći se nagomilavaju
produkti oksidacije, koji izazivaju njeno kvarenje.
Životinjske masti sadrže toksične s m e s e , koje pri
razlaganju dospevaju u organizam. Jer, masno tkivo ne samo
životinja nego i čoveka je taložnik, budući da je u njemu
najmanja razmena materija. Zbog toga ili organizam, da bi se
60
oslobodio toksina, nagomilava u masno tkivo, gde se one
čuvaj u.
Dnevna norma u masnim produktima zadovoljava se sa
25-30 grama zejtina (biljne masti) ili maslaca (putera).
Masnoća se hidrolizuje u dvanaestopalačnom creVti.
2.7. Vitamini
Vitaminima se nazivaju niskomolekularna jedinjenja
organske prirode, koji se ne sintezuju u organizmu čoveka,
dospevaju spolja, u sastavu hrane, nemaju energetska i
plastična svojstva, ispoljavaju biološko dejstvo u malim
dozama.
Vitamini se stvaraju biosintezom u biljnim ćelijama i
tkivima. Većina njih je u vezi sa belančevinastim nosiocima.
Oni se obično ne nalaze u biljkama u aktivnom, nego u
visokoorganizovanom obliku i, prema istraživanjima, koristiti
vitamine u obliku provitamina je najprihvatljivije za orga­
nizam. Njihova uloga se svodi na potpuno, ekonomično i
pravilno korišćenje osnovnih hranljivih materija, pri kojem
organske materije hrane oslobađaju potrebnu energiju.
Na kraju ovog poglavlja u tabeli 1 prikazana je sistema­
tizacija teških poremećaja, koji nastaju usled nedostatka
vitamina.
Skriveni oblici nedostatka vitamina nemaju nikakvih
spoljašnjih manifestacija niti simptoma, ali ispoljavaju nega­
tivni uticaj na radnu sposobnost, opšti tonus organizma i
njegovu otpornost na razne nepovoljne faktore. Posle
preležane bolesti produžuje se period ozdravljenja, a moguće
su i različite komplikacije.
U osnovu klasifikacije vitamina utemeljen je princip
njihove rastvorljivosti u vodi i masnoćama. S tim u vezi oni se
dele na dve velike grupe - vodorastvoljive i rastvorljive
vitamine u masnoćama.
Vodorastvorljivi vitamini učestvuju u strukturi i
lunkcionisanju fermenata.
(.1
 Vitamini koji se rastvaraju u masnoćama ulaze u strukturu
membranskih sistema, obezbedujući
funkcionalno stanje.
Vitamini rastvorljivi u masnoćama:
Vitamin A (retinol)
Provitamin A (karotini)
Vitamin D (kalceferoli)
Vitamin E (tokoferoli)
Vitamin K (filohinoni)
Vodorastvorljivi vitamini:
BI (tiamin)
B2 (riboflavin)
PP (nikotinska kiselina)
B3 (pantonenova kiselina)
B6 (pirodoksin)
B I 2 (cinkobalamin)
Bc (folijeva kiselina)
H (biotin)
N (lipoeva kiselina)
P (bioflavanoidi)
C (askorbinska kiselina)
Materije slične vitaminima:
B j (orotova kiselina)
3
B (pangamova kiselina)
n
B4 (holin)
B8 (inozit)
Bt (kamitin)
Hi (paraaminbenzolna kiselina)
F (polizasićene masne kiseline)
U (S = metilmetionin-sulfat-hlorid)
Vitamin A
On se sadrži samo u produktima životinjskog porekla
(riblja ulja, jetra, žumance, mleko i mlečni proizvodi, buter,
kajmak i sir). U čistom obliku to je kristalna svetložuta
62
materija koja se dobro rastvara u masnoćama. Nepostojanje na
njihovo optimalno dejstvo kiselina, ultravioletnih zraka i kiseonika iz vazduha.
Biljni pigmenti karotinoidi imaju ulogu provitamina A.
Karotinoidi (od latinskog carota - šargarepa) spadaju u
ugljeno-hidratna jedinjenja, koja su u biljkama obično
povezana sa belančevinama.
Karotin se u vitamin A pretvara u zidovima tankog creva i
u jetri.
Fiziološki značaj vitamina A
Vitamin A utiče na razvoj mladih organizama, stanje
epitelnog tkiva, rast i ćelijski razvoj koštanog tkiva i kostiju,
noćni vid. T a k o , adaptacija vida u uslovima različite
osvetljenosti traje oko 8 minuta pri normalnim zalihama
vitamina A i od 30 do 40 minuta - pri njihovom smanjivanju
na pola. Vitamin A učestvuje u normalizaciji stanja i funkciji
bioloških membrana.
U kombinaciji sa vitaminom C on smanjuje lipoidne
taloge na zidovima krvnih sudova i holesterin u krvnom
serumu.
Posebno je vitamin A potreban štitastoj žlezdi, jetri i
nadbubrežnim žlezdama. On je jedan od vitamina koji
održavaju mladost.Na primer, ispitivanja na životinjama su
pokazala da taj vitamin produžava život.
Vitamina A naročito mnogo ima u jetri morskih živih
bića. To je bez sumnje jedan od razloga što su preparati iz jetre
tih živih bića (na primer, kan eks - iz jetre crnomorske ajkule
katrana) veoma skupoceni.
Vitamin A je neophodan za zdravlje ušiju. Njegov
nedostatak može da prouzrokuje usne infekcije i da se odrazi
na mehanizam sluha. On se sa velikim uspehom primenjuje u
alergijskoj terapiji. Dokazano je da se napad groznice o d s e n a
može sprečiti uzimanjem 150000 ME vitamina A. Inostrani
lekari ga nazivaju prvom linijom odbrane od bolesti, što
predstavlja celovitost pokrivki i epitela unutar tela, njihov
normalan rad je prvi uslov zdravlja.
63
 Ispitivanja su pokazala tla mnogi ljudi širom sveta pate od
nedostatka vitamina A. Zbog toga dolazi do usporavanja
reakcija organizma (upozorenje za sportiste). Tako su u
Nemačkoj ispitana 152 Sofera, koji, ili nisu položili ispit za
vozača, ili su imali najveći broj saobraćajnih prekršaja. Njima
se svakodnevno davalo po 150000 ME vitamina A, što je
p r e m a saopštenju Instituta z a p s i h o l o g i j u t r a n s p o r t a ,
prouzrokovalo znatno povećanje nihove vozačke sposobnosti.
Budući daje problem deficita vitamina A veoma izražen u
ćelom svetu tom problemu posvećuje se posebna pažnja. Tako,
u Indiji deci uzrasta od 1 do 5 godina polugodišnje se daje po
110 miligrama vitamina A (200000 ME, ili 40 odraslih normi
odjednom!). Kod dece, koja su dobila dve doze, oboljenja
očiju su smanjena za 7 5 % .
Rezerve vitamina A mogu u jetri biti jednake rezervama
pet stotina dnevnih potreba organizma. On se taloži u jetri u
vidu etera viših masnih kiselina: oleinske, palmitinove i
stearinske, i, možda zbog toga, bez obzira na tako velike
rezerve, ne uočavaju se manifestacije hipervitaminoze.
Napomenimo, da se vitamin A nagomilava u jetri iz karotina,
ali ne iz vitaminske dijete. Medu seoskim stanovništvom
ostrva Java, koje se hrani neobrađenim pirinćem, zelenim
povrćem i voćem, nisu uočeni simptomi nedostatka vitamina
A. Rećju, ti ljudi imaju dovoljno vitamina A, iako se ne hrane
mlekom, prerađevinama od mleka, maslom i jajima.
Potrebe za vitaminom A su 1,5 mg/dan, što se približno
izjednačava sa 5000 ME (1 ME = 0,3 mg), pri čemu se
najmanje 1/3 potreba mora zadovoljiti na račun samog
vitamina A, a 2/3 - na račun B-karotina.
Hipervitaminoza vitamina A susreće se veoma retko, jer
su potrebne izuzetno velike doze, koje se u toku života teško
mogu unetiu organizam. Navedimo jedan od takvih slučajeva:
U engleskom „Tajmsu" objavljena je vest o smrti
naučnika B.Brauna,koji je imao blizu48 godina. U članku pod
naslovom „Dijeta sa šargarepom ubila naučnika" pisalo je:
„Istragom u Krejđonu utvrđeno je daje B.Braun bio pristalica
zdrave hrane. Dnevno je pio po 8 pinti ( pinta - 0,56 litara)
64
soka od šargarepe. Kada je umro bio je potpuno žut. Lekar je
izjavio, daje poznati naučnik umro od trovanja vitaminom A".
Zalihe vitamina A smanjuju alkohol u kivi, kancerogene
uzročnike, bizmut; veliko smanjenje tokom dijete
belančevinama (sa 18 do 3%) smanjuje taloženje ovog
vitamina u jetri više od 2 puta.
Taj vitamin uništavaju kiseonik iz vazduha, kiseline,
ultravioletni zraci, ali i užegla mast.
Važniji izvori vitamina A su: jetra, maslac, pavlaka, sir,
žumance, riblje ulje (masnoća). Pri toplotnoj obradi vitamin A
se znatno uništava.
Karotin
Karotin je nezasićeni ugljeni hidrat. Nalazi se u
plodovima i lišću cvetova, koji imaju narandžasto-žuti pig­
ment. Belančevina vezana sa karotinom veoma je važan faktor
njegove hemijske stabilizacije. U rastvoru, naročito pri
ozračenosti i pristupu kiseonika, karotin se lako raspada.
Fiziološki značaj karotina
Redovnim korišćenjem šargarepe smanjuje se rizik od
kancerogenih oboljenja prouzrokovanih zračenjem ili dimom
cigareta. Deo B-karotina, koji se u organizmu ne pretvori u vi­
tamin A, ima posebnu zaštitnu funkciju. Umerena i redovna
upotreba crvene šargarepe i njenog soka može se preporučit u
kao sredstvo koje smanjuje rizik od prevremenog starenja*.
Pored toga, smatra se da karotin pojačava dejstvo polnih
hormona. Sadržaj karotina u plazmi krvi čoveka varira od 80
do 230 mg% i zavisi od njegovog unošenja hranom.
Kod nekih oboljenja, na primer, ekcema, sadržaj karotina
u krvi iznosi 8-30 mg procentualno. U organizmu čoveka on se
taloži u jetri, srcu, nervnim tkivima, koštanoj srži, semenicima,
testisima, koži - naročito na stopalima i dlanovima.
* Ovu d r a g o c e n u informaciji! o k a r o t m u p r e u z e o s a m iz knjige
M.M.Vilenčika „Biološke osnove starenja i dugovečnosti".
65
 Kao masni rastvor B-karotin je dva puta neaktivniji od
vitamina A.
Izuzetno važan faktor asimilacije karotina je prisustvo
žuči u crevima. Deca ga slabije asimiliraju od odraslih. Kod
izuzetno velikih doza veštačkog karotina asimiluje se 1-2
procenta. Za razliku od vitamina A karotin u velikim dozama
nije toksičan i ne izaziva hipervitaminozu.
O važnosti vitamina A i karotina u našoj ishrani govore
sledeće činjenice. Prema podacima SZO (Svetske zdravstvene
organizacije), od akutnog respiratornog oboljenja (ARO),
kijavice, otitisa, angine, bronhitisa, pneumonije, koji se
javljaju z b o g nedostatka vitamina A, više od million
muškaraca starosti od 40 do 60 godina života postaju invalidi.
Stvaranje pljuvačnog kamenca na zubima, prema mišljenju
većine specijalista, spoljašnji je simptom skrivenih patoloških
p r o c e s a : stvaranje k a m e n c a u jetri i b u b r e z i m a z b o g
narušavanja razmene materija pri regeneraciji sluzokože i
širenje infektivnih oboljenja. Podsetimo se poglavlja o probavi
hrane, u kome je detaljno objašnjeno kako nastaju najrazno­
vrsnija oboljenja, kako se brzo ljušti epitel želudačno-erevnog
trakta, i ako se on u potpunosti ne regeneriše. Tu su i gnojni
čirevi, nevarenje, polipi, kancerogeni tumori...
Uzroka za pojavu deficita vitamina A i karotina ima
mnogo. Navodimo najvažnije: nekvalitetna ishrana, mali
sadržaj u produktima, narušavanje asimilacije ili povećana
potrošnja kod oboljenja, trudnoće, sportskih treninga, kod
dece u periodu intenzivnog rasta od druge do pete godine i
polnog sazrevanja.
U sklopu profilaktike uz doručak redovno treba jesti
salatu, sa dosta Šargarepe, ili piti sok od nje. Tog režima
ishrane pridržavao se Pol Breg. U već nadaleko poznatoj knjizi
„Čudo gladovanja" on je opisao način sopstvene ishrane:
„Približno jedan čas posle toga uzimam moj prvi dnevni obrok
hrane, obično salatu od svežeg povrća u kojoj ima dosta
šargarepe, kupusa i zeleni. Upravo u tim produktima karotina
ima sasvim dovoljno.
Dnevna norma B-karotina je 6000 ME. Rekorderi po
sadržaju B-karotina su: zelje, bundeva, šargarepa i naročito
ulje od oblepihe (hippophae rhamnoides).
Vitamin D
Poznato je oko sedam materija, koje imaju antirahitičnu
aktivnost, od kojih je najvažniji vitamin D. Pri dejstvu na kožu
ultravioletnih zraka stvara se holekalciferon (vitamin D ) iz
3
svog provitamina, koji se sadrži veoma mnogo u koži, koja ima
visoku vitaminsku aktivnost. U biljnim organizmima sadrži se
ergosterin, koji predstavlja provitamin D.
Fiziološki značaj vitamina D
Vitamin D normalizuje asimilaciju iz creva soli kacijuma i
fosfora, potpomaže taloženje u kostima fosfora i fosfata
kalcij uma (tj. učvršćuje zube) i sprečava pojavu rahitisa kod
dece.
Postoje i uputstva o ulozi vitamina D u određivanju niza
svojstava membrane ćelije i subćelijskih struktura, u stvari
njihove propustljivosti za jone kalcij uma i drugih katjona.
Preporučene dnevne doze vitamina D kod odraslih ljudi i
dece starije od 3 godine je 100 ME, dece do 3 godine - 400
ME.
Veliki sadržaj vitamina D je u klicama žitarica, zelenom
lišću, pivskom kvascu, ribljem ulju.Njime su bogata jaja,
maslac, mleko. Provitamin D se sadrži u beloglavičastom
kupusu i u maloj količini - u šargarepi.
Primena vitamina D u lekovite svrhe i kao profilaktika
zahteva predostrožnost budući d a j e on toksičan.
Vitamin E
Drugi naziv vitamina E je tokoferol. Prema biloškom
dejstvu tokoferoli se dele na materije vitaminske i antioksi-
dacione aktivnosti.
Fiziološki značaj vitamina E
Sastoji se u njegovom antitoksičnom dejstvu na
unutarćelijske lipide (masti). Oksidacija unutarćelijskih lipida
uslovljava stvaranje toksičnih materija za ćelije iz iscepanih
nezasićenih masnih kiselina. Oni mogu da naruše funkcije
67
 ćelije i da je zatim potpuno unište. Te toksične materije
neutrališu dejstvo fermenata i vitamina. Vitamin E je tesno
povezan sa stanjem i funkcijom bioloških membrana, a
sprečava i razaranje eritrocita. Važnije svojstvo tokoferola je
njegova sposobnost da povećava taloženje u unutrašnjim
organima vitamina rastvorljivih u m a s n o ć a m a , naročito
vitamina A.
Tokoferoli pomažu aktiviranje procesa sinteze A T F .
Utvrđena je tesna veza tokoferola sa funkcijom i stanjem
e n d o k r i n i h s i s t e m a , naročito p o l n i h ž l e z d a , h i p o f i z e ,
nadbubrežnih žlezda i štitaste žlezde.
Oni učestvuju u razmeni belančevina. Dovoljan nivo
tokoferola pomaže razvoj mišića i normalizuje mišićnu
aktivnost, sprečavajući umor i slabost mišića. Ta njihova
sposobnost široko se primenjuje u sportskoj medicini kao
sredstvo za normalizaciju mišićne aktivnosti u periodu
udarnih treninga.
Naziv tokoferol za vitamin E potiče od grčke reči toko -
potomstvo i latinske reči ferre - donositi. Sam naziv govori o
tome da vitamin E igra važnu ulogu u reproduktivnoj funkciji
organizma. On pomaže normalan tok trudnoće i razvoj ploda i
aktivno učestvuje u procesima stvaranja sperme. Mnogi tvrde
d a j e zaslužan za dugovečnost ljudi.
Dnevne potrebe vitamina E kod odraslih su približno
12-15 mil igrama. Njime su bogata biljna ulja (masti), klice
žitarica (travarica), zeleno povrće.
Vitamin K
Postoji više oblika vitamina K: vitamin K (filohinon), vi­
tamin K (melahinon) i vitaminK. Vitamin K je jedinjenjekoje
se nalazi u prirodi i uglavnom je biljnog porekla.
Fiziološki značaj vitamina K
Vitamin K je dobio naziv od reči koagulacija - što u
prevodu znači zgrušnjavanje. Vitamini iz ove grupe učestvuju
u procesima zgrušnjavanja krvi. Pored toga, ispoljavaju
68
anabolitičko dejstvo učešćem u produkciji ATF, Stoje bitno za
normalno energetsko obezbedenje organizma.
Vitamin K je potreban svakoj ćeliji našeg organizma,
pošto je on veoma značajan za održavanje strukturnih,
funkcionalnih svojstava ćelijskih membrane i organela.
Kod odraslih vitamin K sintetizuje mikroflora creva (do
1,5 mg dnevno), zato su kod njih moguće sekundarne
avitaminoze tog vitamina u crevima ili usled prestanka
njegove sinteze mikroflorom. Najčešći uzroci avitaminoze
vitamina K su oboljenja jetre.
Vitamin K se nalazi u zelenim listovima salate, kupusa,
koprive, lucerke. Pod uticajem sunčeve svetlosti zeleno lišće
biljaka ga sintetizuje. Od mikroorganizama crevnog trakta,
koji sintetizuju vitamin K najveći značaj ima crevni bacil, koji
naseljava debelo crevo.
Vitamin B1
Ovaj vitamin spada u materije koje sadrže sumpor. U
čistom obliku to su bezbojni kristali sa mirisom kvasca, dobro
rastvorljivi u vodi. Pri pečenju hleba njegovi gubici su
1 0 - 3 0 % , ako se ne upotrebljavaju hemijski ili alkalni
usitnjivači.
Fiziološko dejstvo vitamina Bj
Važnija strana biološkog dejstva B\ jeste njegovo učešće u
razmeni ugljenih hidrata. Pri njegovom nedostatku dolazi do
nepotpune asimilacije ugljenih hidrata i taloženja u organizmu
produkata njihove međurazmene - mlečne i pirogrožđane
kiseline.
B] igra važnu ulogu u razmeni belančevina: katalizuje
cepanje karboksilnih grupa i učestvuje u procesima
dezaminacije i pereaminacije amino-kiselina.
Angažuje se u razmeni masnoća, učestvuje u sintezi
masnih kiselina (koje ne dozvoljavaju formiranje kamenca u
jetri i žučnom mehuru). Stimuliše pretvaranje ugljenih hidrata
u masnoće.
69
 Dejstvuje na funkciju organa za probavu hrane, povećava
motornu i sekretornu funkciju želuca, ubrzava evakuaciju
njegovog sadržaja.
Normalizuje rad srca.
Preporučene dnevne doze od 1,3 do 2,6 miligrama (0,6
miligrama na 1000 kilokalorija).
Izvor vitamina Bj su žitarice, koje nisu oslobođene klica,
pivski kvasac i jetra.
Vitamin B
2
Vitamin B spada u flavine - prirodne pigmente povrća,
2
krompira, mleka i drugih produkata. Čist vitamin B je 2
narandžastožuti prašak gorkog ukusa, teško rastvorljiv u vodi,
koji se lako uništava na svetlosti. Kod čoveka B se može
2
sintetizovati crevnom mikroflorom.
Fizio/oš/ti značaj vitamina B 2
Osnovni fiziološki značaj B2 je u njegovom učešću kao
sastavnog dela flavoproteida. Vitamin B , koji se nalazi u
2
organima, 80% se sastoji iz flavoproteida. Dolazeći sahranom,
u zidu creva, a takođe u jetri i ćelijama krvi podvrgava se
prevođenju u aktivno dcjstvujuću materiju - kofermente. Ti
kofermenti su fiksni deo disajnih fermenata. On takođe
učestvuje u fermentativnim sistemima, koji regulišu procese
oksidacije i reprodukcije u tkivima (disanje i njegovo
uvežbavanje).
Važnije svojstvo B je njegovo učešće u procesima rasta,
2 kilokalorija hrane.
on se može razmatrati kao faktor rasta. Vitamin B igra važnu
2 Vitamina PP ima u heljdi, grašku, mesu, proklijalom zrnu
ulogu u razmeni belančevina, ugljenih hidrata i masti. On
najpotpunije stimuliše razlaganje ugljenih hidrata. Prven­
stvena ishrana ugljenim hidratima povećava potrebe za vita­
minom B .2
Ukoliko želimo da se pravilno hranimo najbolje je što više
upotrebljavati kaše. Da bi se sprečili razni poremećaji, kao na
primer, sluzne izlučevine iz nosa i iskašljavanje škrobne sluzi,
70
najbolje je i najefikasnije vitamine grupe B upotrebljavati u
kombinaciji sa skrobastom hranom.
Pri obilnoj masnoj ishrani naglo raste p o t r e b a za
vitaminom B . Vitamin B ispoljava normalizujući uticaj na
2 2
funkciju organa vida. On povećava adaptaciju na tamu,
poboljšava noćni vid i oštrinu vida za boje.
Dnevne potrebe - 0,8 miligrama na 1000 kilokalorija.
Važniji hranljivi izvori vitamina B su: jaja, jetra, heljdina
2
i ovsena prekrupa, proklijala zrna.
Vitamin PP
Po fizičko-hemijskim svojstvima vitamin PP je beo
igličast kristal bez mirisa, kiselkastog ukusa, veoma postojan u
spoljašnjoj sredini.
Fiziološki značaj vitamina PP
Vitamin PP ulazi u sastav grupe fermenata, koji su
prenosioci vodonika, i na taj način učestvuje u reakciji
ćelijskog disanja i u svim reakcijama međurazmene.
Taj vitamin utiče na rad organa za varenje: nornializuje
sekretornu i motornu funkciju želuca (važno za osobe sa
poremećajem želudačne sekrecije i atonije želuca), poboljšava
sekreciju i sastav soka pankreasa (važno za diabetiČare),
normalizuje funkciju jetre, njenu antitoksičnu funkciju,
pomaže stvaranje pigmenta, taloženje glikogena.
Pod uticajem vitamina PP u organizmu se povećava
iskoriŠćavanje biljnih belančevina hrane.
Dnevne potrebe vitamina PP - 6,6 miligrama na 1000
i pivskom kvascu.
Vitamin B 3
U čistom obliku B je žuta tečnost, dobro rastvorljiva u
3
vodi. Postojan je na svetlost, kiseonik iz vazduha, stabilan u
neutralnom rastvoru.
71
 Fiziološki značaj vitamina B 3
Dnevne potrebe vitamina B su od 1,5 do 3 miligrama. Taj
6

Fiziološki značaj je vrlo raznovrstan. Ukazaćemo na vitamin treba da u većoj količini uzimaju trudnice i stariji ljudi
osnovno: reguliše funkciju nervnog sistema i kod kojih je proces starenja u progresiji.
nervno-hranljivih procesa, čiji poremećaj izaziva pojavu Ovog vitamina ima mnogo u pivskom kvascu, jetri,
dermatita i drugih narušavanja. mladom kravljem širu, krompiru, heljdi, grašku, kupusu.
V i t a m i n ^ je povezan sa funkcijom štitaste žlezde: njen
tiroksin je potreban (neophodan) za sintezu koenzima A iz
vitamina B . Utiče na funkciju nadbubrežnih žlezda, pri
3
Vitamin H
njegovom nedostatku nastupa poremećaj sinteze
glikokortikoida. U čistom obliku vitamin H su igličasti kristali, koji se
Dnevne potrebe vitamina B3 su od 5 do 10 mil igrama. dobro rastvaraju u vodi i koji su postojani pri zagrevanju, na
Vitamina B najviše ima u pivskom kvascu, jajima,
3
dejstvo kiseonika iz vazduha i dejstvo lužina i kiselina.
proklijalom zrnevlju.
Fiziološki značaj vitamina H
Vitamin H reguliše funkcije nervnog sistema, uključujući
Vitamin B 6
i nervno-trofičnu funkciju. Postoje podaci o učešću biotina
(vitamin H) u razmeni masti.
Vitamin B je bezbojan kristal, koji se dobro rastvara u
6
Avidni albumen, koji se sadrži u belančevinama jaja, ima
vodi. Do 50% vitamina B se gubi pri sterilizaciji mleka i
6
sposobnost da u crevima stupa u čvrstu vezu sa vitaminom H,
njegovoj obradi na jonskim smolama. formirajući jedinjenje koje se teško čepa. Takav uvezani oblik
biotina organizam ne koristi i ne ispoljava vitaminsko dejstvo.
Fiziološki značaj vitamina B 6 Na taj način, toksikoza, koja nastaje pri unošenju većih
Vitamin B učestvuje u razmeni materija, posebno u
6 količina svežih belančevina iz jaja, služi kao manifestacija
razmeni belančevina i stvaranju fermenata. H-vitaminskog nedostatka.
On ima veliku ulogu u razmeni masti. Pri lečenju Dnevne potrebe vitamina H su od 0,15 do 0,3 miligrama.
dermatita uočen je bolji terapeutski efekat u odnosu na Zadovoljavaju se unošenjem vitamina H hranom i na račun
zajedničku primenu B i nezasićenih masnih kiselina.
6
biosinteze crevnom mikroflorom.
Nedostatak B u dnevnom obroku potpomaže infiltraciju
6
Vitamina H ima najviše u jajima, ovsenoj prekrupi i
masti u jetru. Istraživanja sprovedena na majmunima koji su u
grašku.
dužem periodu dobijali dnevni obrok hrane sa nedovoljnim
sadržajem vitamina B 6 , pokazala su da se kod njih razvija
izražena arteroskleroza sa prvenstvenim oštećenjem Vitamin Bc
koronarnih sudova.
Vitamin B ima veliki značaj u stvaranju krvi. On takode
6 On se nalazi u lišću biljaka, otuda i njegov naziv. U čistom
utiče na funkcije stvaranja kiseline u želudačnim žlezdama. obliku predstavlja pločaste narandžasto-žute kristale, slabo
Visok nivo B u ishrani povećava procenat kiseline i želudačne
6 rastvorljive u vodi i nepostojane na zagrevanje i dejstvo
sekrecije (važno za osobe koje pate od smanjene kiseline). svetlosti.

72 73
 Fiziološki značaj vitamina Bc
V i t a m i n B c , kao i v i t a m i n B , utiče n a s i n t e z u
1 2
nukleinskih kiselina, purina, nekih amino-kiselina i holina.
Zajedno sa vitaminom B nalazi se u hromozomima i
l 2
služi kao važan faktor razmnožavanja ćelija.
Bc stimuliše i reguliše stvaranje krvi, podstiče povećanje
broja leukocita. Pod njegovim uticajem smanjuje se sadržaj
holesterina u serumu krvi.
Dnevne potrebe vitamina Bc su 200 mikrograma. Mali
sadržaj vitamina Bc u produktima ishrane i njegova krajnja
n e p o s t o j a n o s t pri termičkoj obradi bitno otežava
zadovoljavanje potreba u njemu. Nedostajuća količina
dopunjava se na račun sinteze crevnom mikroflorom.
Vitamina Bc najviše ima u: pivskom kvascu, jetri, peršunu
(zeleni), salati, luku-pero.
Vitamin B 1 2
U čistom obliku to je crvena kristalna materija u vidu
iglica ili prizmi bez ukusa i mirisa. Rastvoljiv je u vodi, a svoju
aktivnost gubi pod dejstvom svetlosti.
Fiziološki značaj vitamina B n
Osnovni značaj vitamina B je u njegovom
1 2
antianemičnom dejstvu. Pored toga, on bitno utiče na procese
razmene materija - belančevina, sintezu amino-kiselina,
nukleinskih kiselina, purina.
Kod dece B stimuliše rast i poboljšava njihovo opšte
1 2
stanje (važno za roditelje i decu).
Nemogućnost da organizam iskoristi vitamin B rezultat 1 2
je atrofije žlezdastih ćelija na dnu želuca, koje produciraju
gastromukoprotein, koji je obavezna komponenta za asimi­
laciju ovog vitamina u organizmu. Invazije glista mogu u
potpunosti da liše organizam vitamina B . 1 2
Dnevne potrebe vitamina B su 3 mikrograma. Jedan broj
1 2
lekara tvrdi da ga ima samo u životinjskim produktima: jetri,
skuši, sardinama, atlantskoj haringi, nemasnom mladom
74
kravljem siru, kokošijem mesu, jajima. Prirodnjaci, međutim,
smatraju („Sunčana hrana na vašem stolu") da se vitamin B 1 2
sintetizuje normalnom crevnom mikro florom.
Potrebe za vitaminom B zadovoljavaju se na račun
) 2
njegove sinteze crevnom mikro florom iz kobalta, koji se unosi
hranom.
Neophodno je zapamtiti sledeće: pri upotrebi belog hleba,
u kojem je malo ćelija bitnih za normalan opstanak mikroflore
i u kome ima pekarskog kvasca, sinteza B i se narušava. Kao
2
rezultat toga dobija se slika ko pri ishrani samo biljnom
hranom i hlebom. U biljkama ga nema, a ne možemo ga
stvoriti mikroflorom - jer ga kvasac uništava. Usled toga ne
nastaje ozdravljenje, nego malokrvnost i poremećaj nervnog
sistema. To je jedna od grešaka vegetarijanaca; hleb sa
kvascem treba zameniti presnim hlebom ili, j o š bolje,
monolitnim krupama.
Vitamini grupe B određuju opšte stanje zdrav lja. Ako se
oni unose u dovoljnoj količini, čovekov organizam može da
živi bez životinjskih belančevina, što je naročito važno kod
alergija. Kada su u nedostatku, ostali vitamini gube veći deo
svog značaja i dejstva.
Potpuno snabdevanje vitaminima grupe B obezbedjuje se
uzimanjem hrane, u čiji sastav ulaze zelenolisne biljke,
monolitno zrno, proklijalo zrno, pivski kvasac, orasi.
Vitamin C
U čistom obliku to je bela kristalna materija kiselog ukusa,
bez mirisa, koja se dobro rastvara u vodi.
Osnovna količina (do 70%) vitamina C u biljkama nalazi
se u vidu askorbigena, koji predstavlja vezani oblik vitamina
C, najpostojanijeg na oksidaciju. Prisustvom askorbigena
može se objasniti stabilna vitaminska aktivnost plodova i
povrća.
Iako vitamin C spada u grupu vodorastvorljivih vitamina,
on ima tri individualne osobine, po kojima se bitno izdvaja iz
te grupe:
75
 1) odsustvo u biološkom dejstvu vitaminaC kofermentnih
funkcija, tj. odsustvo fermentnog sistema, u čiji sastav bi vita­
min C ulazio u svojstvu specifične, na cilj u s m e r e n e ,
strukturne komponente datog kofermenta.
2) vitamin C je stalno prisutan u belančevinastom delu
fermentnih sistema (apoferment) i na taj način učestvuje u
sintezi belančevinastog dela svih fermenata, čime se i
objašnjava rasprostranjenost njegovog biološkog dejstva;
3) n e s p o s o b n o s t e n d o g e n e s i n t e z e v i t a m i n a C u
organizmu čoveka.
Fiziološki značaj vitamina C
Biološka uloga vitamina C u organizmu u osnovi je
vezana za oksidaciono-reproduktivno dejstvo.
Vitamin C je posebno interesantan zbog svoje neposredne
povezanosti sa razmenom belančevina. Pri deficitu vitamina C
u organizmu se smanjuje upotreba belančevina, a potreba za
njima se povećava.
Shodno tome, pri nedostatku belančevina, u stvari pri
nedostatku životinjskih belančevina, u tkivima se narušava
normalna reprodukcija dehidroaskorbinske kiseline u
vitaminu C i povećava se potreba za vitaminom C.
Vitamin C igra važnu ulogu u održavanju normalnog
stanja zidova kapilara i zadržavanja njihove elastičnosti. Pri
njegovom nedostatku uočava se povećana lomljivost kapilara i
sklonost ka krvarenju. To se dobro uočava pri čišćenju zuba,
ako desni krvare onda je to upozorenje da se nalazimo u stanju
blage avitaminoze vitamina C.
Velike količine vitamina C u organizmu potpomažu
najpotpunije stvaranje zaliha glikogena u jetri i povećavaju
njenu antitoksičnu funkciju.
Endokrini sistemi (hipofiza, hipotalamus, nadbubrežne
žlezde i druge žlezde), kao i unutarćelijski membranski
sistemi, raspolažu većim količinama i imaju potrebu za
velikim količinama vitamina C. Najbogatiji vitaminom C su
ribozomi i sve druge organele i ćelijske strukture, u kojima se
sintezuju belančevine.
76
Usled nedostatka vitamina C narušava se otpornost našeg
organizma ne samo na infekcije nego i na dejstvo nekih
toksina.
Vitamin C ima neka zaštitna svojstva u odnosu na
pojedine toksične materije: olovo, sumpor-ugljenik, aniline,
nitrozamin i druge.
Vitamin C, kao i vitamin E, blokira stvaranje toksičnih
jedinjenja u organizmu, odnosno on ima antitoksično svojstvo.
Dnevne potrebe su od 60 do 100 miligrama.
Kod pušača se vitamin C veoma loše asimiluje, pa čak i
kada se unosi hranom u potpunim količinama oseća se njegov
nedostatak. Utvrđeno je da degenerisana crevna mikroflora
može da uništi vitamin C u crevima pre njegovog dospevanja u
krv. Ako je hrana dobro obrađena pljuvačkom u ustima, onda
zahvaljujući tome nema gubitaka vitamina C.
Najveća količina vitamina C je u suvom šipku, crnoj
ribizli, šumskoj jagodi, kupusu, mirodiji i peršunu (zeleni).
Vitamin P
Vitamin P objedinjava grupu biološki aktivnih materija -
bioflavanoida. U današnje vreme poznato je oko 500 bio-
flavanoida, i svi su oni produkti biljnog porekla, u životinjskim
tkivima te materije nisu otkrivene.
Biološka svojstva vitamina P i vitamina C imaju mnogo
zajedničkog. Osim toga, uočava se izraženi sinergizam tih
vitamina u ispoljavanju biološkog dejstva.
Fiziološki značaj vitamina P
Osnovna uloga vitamina P se sastoji u njegovom dejstvu
na učvršćavanju kapilara i smanjenju poroznosti zidova krvnih
sudova. Zato vitamin P normalizuje stanje kapilara i povećava
njihovu čvrstoću.
Dnevne potrebe nisu tačno ustanovljene, orijentimo one
su polovina količine u odnosu na vitamin C.
Vitamina P najviše ima u: crnoj ribizli, mahovnici, višnji,
trešnji i ogrozdu.
77
 Vitamin N— fiziološki značaj
On učestvuje u procesima biološke oksidacije. Od drugih
svojstava vitamina N treba istaći da on potpomaže rast i
upotrebljava se u plastičnoj hirurgiji. On ima antioksidaciono
dejstvo u poređenju sa vitaminima C i E. Takode ima izražena
zaštitna svojstva u odnosu na mnogobrojne toksične materije,
naročito u odnosu na soli teških metala (arsenik, živu, olovo i
dr.). Pri tom se stvaraju čvrsti vodorastvorljivi kompleksi, koji
se lako izlučuju urinom. Vitamin N sprečava zamašćivanje
jetre.
Dnevne potrebe vitamina N su 0,5 miligrama. Nalazi se u
kupusu, pirinču i mleku.
Vodorastvorljivi vitamini se sadrže u biljnoj hrani i
organizam ih brzo asimiluje.
2.7.1. Sups tance slične vitaminima
Te supstance objedinjavaju grupu materija koje imaju
mnogobrojna svojstva prisutna u pravim vitaminima, ali koje
ne zadovoljavaju sve potrebe koje se od njih zahtevaju.
Vitamin B 1 3
Vitamin B blagotvorno utiče na funkcionalno stanje
1 3
jetre, ubrzava regeneraciju ćelija jetre. Postoje podaci o tome,
da orotova kiselina ( B ) potpomaže plodnost i poboljšava
13
razvoj ploda.
Dnevne potrebe su od 0,5 do 1,5 grama. Sadrži se u
pivskom kvascu, jetri, mlečnim produktima.
Vitamin B 1 5
Ovaj vitamin je prvi put izdvojen iz jezgra koštica kajsija.
Najvažniji i osnovni fiziološki značaj jeste u njegovim
lipotropnim svojstvima i funkciji donatora pokretnih metilnih
grupa.
78
U perspektivi vitamin B će najviše koristiti sportisti. On
1 5
poboljšava disanje tkiva, povećava iskorišćavanje kiseonika u
tkivima i učestvuje u oksidacionim procesima, stimulišući ih,
pa se u vezi sa tim upotrebljava kod akutnih i hroničnih
intoksikacija.
Dnevne potrebe nisu utvrđene.
Paraaminbenzolna kiselina (PABK)
Ovu kiselinu čine bezbojni kristali, rastvorljivi u vodi.
Fiziološki značaj PABK
Kod životinja zbog nedostatka ovog vitamina nastaju
poremećaji u stvaranju pigmenta (depigmentacija dlake i dr.),
zastoji u rastu, poremećaji hormonalne aktivnosti i drugi.
Dnevne potrebe nisu utvrđene.
Holin
Holin je kristalna materija bele boje, koja se dobro
rastvara u vodi i alkoholu.
Fiziološki značaj holina
Njegovo važnije biološko dejstvo je lipotropno.
Lipotropni efekat holina ispoljava se njegovim učešćem u
sintezi fosfolipida u jetri, obezbeđujući brzo oslobađanje jetre
od masnih kiselina. Pri njegovom nedostatku dolazi do
infiltracije masti u jetru.
Holin utiče na procese razmene belančevina i masnoća,
čineći neškodljivim mnogobrojne materije koje su štetne za
organizam (selen i druge). Veoma je efikasan u profilaktici
arterioskleroze.
Dnevne potrebe nisu utvrđene. Smatra se da je dovoljno
uzimati od 0,5 do 3 grama.
Holina ima najviše u: jetri, jajima, ovsenoj prekrupi,
pirinču, mladom kravljem siru.
79
 Inozit
Inozit ima izražena lipotropna i sedativna svojstva, a
takođe stimulišuće deluje na motornu funkciju probavnog
aparata.
Dnevne potrebe su od 1 do 1,5 grama.
Sadrži se u dinjama, kupusu, šargarepi, krompiru, cvekli,
paradajzu, baštenskim jagodama, a naročito u proklijaloj
pšenici.
Karnitin
Karnitin je neophodan za normalno funkcionisanje mišića
i održavanje njihovog optimalnog fiziološkog stanja.
Dnevne potrebe nisu utvrđene. Smatra se da ga ima
najviše u mesu i mesnim prerađevinama.
Vitamin U
Ovaj vitamin potpomaže zarastanje čira u želucu i
dvanaestopalačnom crevu. Pri tom se normalizuje funkcija
želuca, jer povoljno utiče na njegovu sluzokožu, a stimulišu se
i procesi regeneracije njegovih ćelija. Primenjuje se kod
hroničnog gastritisa. Pri dužoj upotrebi (tokom nekoliko
meseci) ne ispoljava negativni uticaj na stanje jetre (njeno
zamašćivanje), za razliku od metionina.
Dužom toplotnom obradom vitamin U se potpuno gubi.
Ima ga u kupusu, cvekli, peršunu.
2.7.2. Štetnost veštačkih vitamina
Iz navedenog o vitaminima postaje potpuno jasno da
njihova aktivnost umnogome zavisi od belančevinastog nosi­
oca. Bez te druge polovine oni nisu efikasni i uopšte u procesu
80
dobijanja na veštački način iz organskih oblika prevode se u
kristalne, koji su po svojoj suštini već neorganski i u takvom
obliku mi ih ne asimilujemo. Mnogi su se u to uverili na ličnom
iskustvu, uzimajući različite polivitaminske preparate (Un-
devit, Dekamevit i dr.), pri čemu je mokraća imala boju tih
„vitamina". Pri takvom „lečenju" mi preopterećujemo jetru i
bubrege tom neorganikom, narušavamo neophodni balans u
organizmu, unosimo u njega haos umesto regulišuću strukturu.
Ako uzimamo više nego što je potrebno prirodnih vita­
mina, naš prirodni trofostat - bakterije uništavaju i izbacuju
sve s t o j e suvišno. Predoziranje vitamina pri prirodnoj ishrani
je veoma teško ostvariti, a pri veštačkoj veoma prosto. Naža­
lost, lično mi je poznat slučaj da je dete pojelo paketić
veštačkih „vitamina" i umrlo.
Kao primer štetnog dejstva velikih doza veštačkih vita­
mina navešću odlomak iz članka koji je objavljen u časopisu
„Zdravlje":
„O vitaminu C sa velikom sigurnošću se pronosi glas kao
o bezopasnom preparatu. Ipak, poslednjih godina lekari sve
češće uočavaju kod ljudi sporedne reakcije, izazvane preko-
m e m i m dozama tog vitamina. Mnogi ljudi pokušavaju da
jakim dozama vitamina C spreče ili lece akutna respiratorna
virusna oboljenja, grip i neke druge bolesti. Tako uzimaju po
ličnom nahođenju vitamin C u dozama 4-6 ili čak 10 grama
dnevno (!), iako je normalna potreba za njim 100 miligrama.
Naučnici iz gotovo svih zemalja sveta saglasni su u
jednom - uzimanje vitamina C ne povećava otpornost orga­
nizma na prehlade. Štaviše, prekomerne doze vitamina C
pogoršavaju tok nekih infekciono-alergijskih oboljenja, kon­
kretno reumatizma.
Najopasnija posledica maksimalne doze vitamina C je
povećano zgrušavanje kiv i, a rezultat toga je stvaranje tromba.
Dejstvujući razdražujuće na sluzokožu organa želuda­
čno-crevnog trakta, suvišne doze vitamina C izazivaju bolove
u podbratku, gorušicu, mučninu, povraćanje, proliv (velika
činija salate od kupusa, šargarepe, peršuna itd., koja sadrži
mnogo vitamina C, ne izaziva ništa slično). Eto zašto se kod
ljudi koji su obožavaoci „vitaminčića" često komplikuje gas-
81
tritis sa povećanom kiselinom, kao i oboljenje čira u želucu i Naziv
dvanaestopalačnom crevu. Vitamin C, povećavajući količinu vitamina Simptomi nedostatka vitamina
mokraće (urina), ubrzava stvaranje kamenca u bubrezima i
mokraćnom mehuru iz soli oksalne i minske kiseline. D Znojenje
One, koji primaju injekcije B j , lekari, po pravilu, upozo­
2

ravaju da ne treba da uzimaju vitamin C, pošto on može da B 2 Suvoća, pomodrelost usana i ivica na njima - hejlo-
neutralise vitamin B . 1 2 za, naprsline i kraste na uglovima usta - angularni
Oboleli od dijabetesa treba da znaju, da velike doze stomatitis, seborejni dermatitis nosno-usnih skladišta
vitamina C smanjuju stvaranje insulina u pankreasu (gušte­ PP Suvoća i bledilo usana; eritrem nadlanice ruku i
rači) i povećavaju sadržaj šećera u mokraći i krvi. vrata, pertttanje, hiperkeratoza, pigmentacija
U najnovije vreme je utvrđeno da jake doze vitamina C
usporavaju prenos nervno-mišićnih impulsa, zbog čega dolazi B 3 Dermatiti
do jDovećanog zamora mišića, a narušava se i koordinacija
vidnih i motornih reakcija. B 6 Suvi seborejni dermatitis, hejloza, glositis
Iz navedenog se može zaključiti samo jedno: za dobro
zdravlje i njegovo očuvanje koristiti samo prirodne vita­ H Krljušasti dermatitis
mine.
Prema medicinskim izvorima sastavio sam tabelu, koja C Cijanoza usana, ušiju, nokti; bledilo i suvoća kože
ukazuje, na osnovu kojih simptoma se može odrediti koji nam
vitamin nedostaje, a izborom produkata ishrane sa obilnim Kosa
sadržajem nedostajućih vitamina može se otkloniti nedostatak.
A Suvoća i gubitak sjaja kose
Tabela 1
B 3 Gubitak boje kose
KLINIČKI SIMPTOMI NEDOSTATKA VITAMINA*
H Ćelavost

C Orožavanje folikula kose sa pojedinačnim petihijama

Naziv
vitamina Simptomi nedostatka vitamina
Nokti
A Bledilo i suvoća kože, orožavanje folikula dlake,
A Lomljivost i išaranost noktiju_
stvaranje mitisera, sklonost gnojnim oboljenjima
Karotin Ekcem
Oči

* Vitamin A se nalazi, uglavnom, u životinjskoj hrani. T a m o , gde se ne A Konjuktivitis i blefaritis, pojedinačne Bitoove mrlje,
pominje o nedostatku viamina A, treba čitati karotin, pošlo se u našem strah od svetlosti, noćno slepilo
organizmu iz karotina stvara vitamin A.

82
Naziv Naziv
vitamina Simptomi nedostatka vitamina
vitamina Simptomi nedostatka vitamina

B 2 Strah od svetlosti, konjuktivitis i blefaritis Bc Anemija

B 6 Konjuktivitis Z Lomljivost kapilnra, krvarenja

C Krvarenje desni pri sisanju usnama ili pri čišćenju
zuba
Jezik
B 3 Oboljenja arterija stopala
B 2 Suv i blistavo-crven

PP Obložen, otečen, brazdast ili suv, sjajno crven, bolan,

Probavili sistem
sa pukotinama
A Zbog degeneracije sluzokože želudačno-erevnog
Kosti i zubi trakta mogu se pojaviti: diseptički poremećaji,
poremećaji želudačne sekrecije, sklonost ka
D Deformacija grudnog koša i kičme, zubi se drobe gastritisima, kolitisima

B Nedovoljna funkcija probavnih organa, naročito jetre

Disajni sistem i želudačne sekrecije

A Sklonost rinitisima, bronhitisima, pneumoniji PP Crevni poremećaji - uporni neprekidni proliv

D Sklonost oboljenjima disajnih puteva B 3 Stvaranje čireva u crevima, zamašćivanje jetre

B] Sipnja Holin Ciroza jetre, pojava nekrotičkih žarišta u njoj

Bj Zatvor, gubitak apetita

Krv

K Pogoršava zgrušavanje krvi Nervni sistem

B 2 Smanjenje sadržaja leukocita; poremećaji u B, Brzi psihički zamor; oboljenje perifernih nervnih
funkcionisanju kapilara - smanjivanje njihovog završetaka, uglavnom donjih
tonusa

84 85
Naziv Naziv
vitamina Simptomi nedostatka vitamina vitamina Simptomi nedostatka vitamina

PP Neurastenični sindrom (razdražljivost, nesanica, Polna funkcija

potištenost, ukočenost); nervno-mišićni bolovi
A Degeneracija i orožavanje epitela u materici i vagini
B 3 Poremećaji nervnog sistema (grčevi, paraliza, pareze
i dr.); poremećaji nervne atrofije Karotin Slabi aktivnost polnih hormona

B 6 Nervno-psihički poremećaji: depresija, psihičke E Slabi polna funkcija

reakcije, razdražljivost, nesanica, dr.
C Kod opšteg stanja avitaminoze dolazi do razvoja
sledećih patoloških stanja: arterioskleroze, neuroze,
stresa
Holin Narušava se razmena masnoća u nervnom tkivu, jetri,
bubrezima, srčanom mišiću. Nedostatak holina
podstiče rast tumora
Bubrezi
A Degeneracija epitela u samim bubrezima i
mokraćnim kanalima. Otuda su pielitisi, uretritisi,
cistitisi
Opšte stanje
D OpŠta slabost, razdražljivost
E Mišićna slabost
P Opšta slabost
B, Brzo psihičko i fizičko zamaranje, slabost mišića,
zamaranje pri hodanju; pri palpaciji bolovi mišića,
listova nogu
Prevreinena starost
Karotin Prevremena starost, tumori
B 6 Intenzivan razvoj procesa starenja
2.8. Enzimi
Enzimi su složene organske materije, koje se stvaraju u
živoj ćeliji i igraju važnu ulogu katalizatora svih procesa, koji
se dešavaju u organizmu. Oni su belančevinaste prirode, ali se
sastoje iz dve komponente: belančevinastog nosioca
(apoenzim) i aktivnog dela enzima, koji nema belančevinastu
prirodu (koenzim). U aktivni deo spadaju: gvožđe, mangan,
kalcijum, bakar, cink, kao i neki vitamini. Koenzim postaje
aktivan kada se sjedini sa svojim nosiocem - glavnom masom
enzima.
Budući da su belančevinaste materije, enzimi se pri
zagrevanju do 54°C nepovratno koagulišu (zgrušnjavaju) i
gube svoje katalitičko dejstvo. Oni se, takode, lako raspadaju
pod dejstvom kiseonika i svetlosti. Svi procesi razmene
materija: belančevina, ugljenih hidrata, masnoća, vitamina,
minerala - odvijaju se uz sadejstvo enzima. Pri normalnom
atmosferskom pritisku i temperaturi od 37°C u živom

86 87
organizmu li procesi se odvijaju brzo, štedeći veliku količinu
energije.
Ustanovljeno je da postoje srodne veze između enzima,
hormona i vitamina. Poznato je da se avitaminoze i oboljenja
izazvana nepravilnom unutrašnjom sekrecijom, objašnjavaju
narušavanjem enzimskih procesa u organizmu.
Svezom hranom u tanko crevo dospeva 60-80% enzima
bez promene. Međutim, da bi prodrli kroz zidove creva oni se
raspadaju na apoenzime i koenzime i posle dospevanja u krv
ponovo se sjedinjuju, aktivirajući životne procese.
Vitamin E, kojim je zasićena sveza biljna hrana, ima ulogu
zaštitnog faktora enzima.
Kao s t o j e već rečeno, inducirana autoliza je moguća pri
najaktivnijem učešću enzima, što znatno olakšava rad
probavnih žlezda. Kada se enzimi upotrebljavaju u velikoj
k o l i č i n i , u crevima se oslobađa k i s e o n i k . Sloj b o g a t
kiseonikom neophodan je za razvoj zdrave crevne bakterijske
flore, on takođe sprečava razvoj bolesnih bacila.
Kod ljudi, koji se hrane kuvanom i konzerviranom
h r a n o m , često se oseća nedostatak enzima u krvi i u
medućelijskoj tečnosti, životni procesi protiču tromo i
napregnuto. Nasuprot tome, pri ishrani svezom biljnom
hranom životni procesi se odvijaju snažno i ekonomično, u
krvi je mnogo enzima.
2.9. Mineralni elementi
Hrana, koja ne sadrži mineralne soli, iako u potpunosti
zadovoljava sve ostale uslove ishrane, vodi ka uspo­
renoj gladnoj smrti, zato što osiromašuje telo solima
neminovno prouzrokuje poremećaje u ishrani.
F.F.Erisman
O važnosti mineralnih soli govore istraživanja Forestera
još iz 1879.godine. On je hranio pse mesom iz kojeg su
izvučene soli i ustanovio je da oni brže umiru od životinja, koje
potpuno gladuju.
SS
Fiziološki značaj mineralnih elemenata određuje se
njihovim učešćem u:
1) strukturi i funkcijama većine fermentnih sistema i
procesa, koji se odvijaju u organizmu;
2) plastičnim procesima i formiranju tkiva organizma,
naročito koštanog tkiva, gde su fosfor i kalcijum osnovne
strukturne komponente;
3) održavanju kiselo-alkalne ravnoteže u organizmu;
4) održavanju normalnog slanog sastava krvi i učešću u
strukturi njenih sastavnih elemenata;
5) normalizaciji vodeno-slane razmene.
Posebna uloga pripada mineralnim materijama u
održavanju kiselo-alkalne ravnoteže u organizmu (KAR): ona
je neophodna za obezbedenje stabilnosti unutrašnje sredine
organizma.
Kiselo-alkalna ravnoteža obezbeđuje potrebnu
koncentraciju jona vodonika u ćelijama i tkivima,
medutkivnim i međućelijskim tečnostima i prenosi im
osmozna svojstva, neophodna za normalan tok procesa
razmene.
Na održavanje KAR ogroman uticaj ima način ishrane. Pri
tom ishrana različito utiče na KAR u zavisnosti od uzrasta.
Istraživanja, koja su obavljena u Institutu za gerentologiju
AMN SSSR-a (Grigorov J.G., Sineok L.L. i drugi, 1978),
potvrdila su uticaj osobenosti uzrasta i načina ishrane na
sistem KAR. Ona su pokazala da razvoju acidoza (pomeranja
unutrašnje sredine organizma prema kiseloj strani) doprinosi
prvenstvena upotreba životinjskih masti i belančevina, pri
čemu je ta pojava kod starijih ljudi veoma izražena. Uvođenje
ugljenih hidrata izaziva pomeranje KAR prema metaboličkoj
alkalozi (lužinska strana). Na taj način, za stariji uzrast
poremećaj KAR prema kiseloj strani je krajnje neprijatan.
Izučavanje mineralnog sastava hranljivih produkata je
pokazalo, da se neki od njih karakterišu kao dominantni u
sastavu mineralnih elemenata, koji u organizmu izazivaju
elektropozitivne (katjoni), drugi - prvenstveno elektro-
negativne (anjoni) pomake. Otuda hranljivi produkti, bogati
katjonima, imaju alkalnu orijentaciju, a hranljivi produkti,
89
bogati anjonima - kiselu. Uzimajući u obzir važnost održa­
vanja KAR u organizmu i uticaj na njega kiselih i alkalnih
materija hrane, izvršena je podela mineralnih materija
hraljivih produkata na materije alkalnog i kiselog dejstva.
U procesu brižljivih naučnih ispitivanja pokazalo se da su
glavni izvori mineralnih elemenata biljna hrana — voće i
povrće. Pri tom se oni u svežem povrću i voću nalaze u
najaktivnijem obliku i organizam ih lako asimiluje.
Tabela 2
UPOREDNA KARAKTERISTIKA PRODUKATA
ISHRANE PO STEPENU KISELE I ALKALNE REAKCIJE
ORGANIZMA
Oznake usvojene u tablici: 0 - slaba kiselost ili alkalnost;
00 - srednja; 000 - jaka i 0000 - vrlo jaka.

Produkti Kiselost Alkalnost

Mineralni elementi
Kaj sije, sušene _ 0000
Cvekla, sveza — 0000
Alkalni (katjoni): Kiseli (anjoni): Sargarepa - 0000
Celer -
—
0000
0000
Krastavci, svezi
Kalcijum (Ca) Fosfor (P)
Magnezij um (Mg) Sumpor (S)
Smokve, sušene
-
—
0000
0000
Loćika
Kalijum(K) Hlor (Cl)
Jagode — 0000
Natrijum (Na)
Kaj sije, sveže - 000
Žitarice i mahunarke pri raspadanju u želudačno-crevnom
Mahunarke, sveže
- 000
traktu stvaraju produkte sa slabokiselom reakcijom, ali zato
Kupus - 000
one daju mnogo dragocenih hranljivih elemenata i ne stvaraju
Karfiol
- 000
štetne šljake pri metabolizmu, kao produkti životinjskog
Dinja - 000
porekla.
Ribizla
- 000
Produkti životinjskog porekla - meso, riba, ovčji sir,
Maslačak (zelen) - 000
maslo (maslac) i drugi, izuzev kvalitetnog svežeg mleka -
Voće (skoro svo) - 000

stvaraju produkte sa jako kiselom reakcijom. Sličan efekat

Sok limuna, prirodni - 000

imaju - beli hleb, testenine od belog brašna, polirani

Pastrnjak - 000

(obrađeni, MS) pirinač, rafmisani šećer i drugi, slični njima ili

Narandžin sok, prirodni - 000

napravljeni iz sirovina.
Šljive, sušene - 000

Da ne preopteretimo obim knjige informacijama o

Ovsenica
Mleko, neobrano (sveže)
mineralnim elementima, ukazaćemo na biološku ulogu Luk
važnijih minerala sa pozicija pravilne ishrane. Grožđe
Radi praktičnih odgovora na pitanja čitalaca, na osnovu Grožđani sok, prirodni
radova Vokera i Poupa, sastavio sam tablicu sa navođenjem Višnja
kiselosti i alkalnosti produkata (tabela 2). Kupus, crveno-glavičast
- 000
- 000
- 000
- 00
- 00
- 00
— 00

90 91
 Kalcij um

Medu elementima, koji ulaze u sastav našeg tela, kalcijum

zauzima peto mesto posle četiri glavna elementa: ugljenika,
kiseonika, vodonika i azota, a među metalima, koji stvaraju
baze (alkalije) - prvo mesto.
U organizmu se sadrži normalno oko 1200 grama
kalcijuma, 99% te količine koncentrisano je u kostima.
Mineralna komponenta koŠtanog tkiva nalazi se u stanju
neprekidnog obnavljanja. Stalno se odvijaju dva procesa:
resorpcija koštane materije sa ubacivanjem oslobođenog
kalcijuma i fosfora u krvotok i taloženje fosforno-ka-
Icijumovih soli u koštano tkivo. Kod dece koja rastu kostur se
u potpunosti obnavlja za 1-2 godine, kod odraslih za 10-12
godina. Kod odraslog čoveka dnevno se iz koštanog tkiva
izbacuje do 700 miligrama kalcijuma i isto toliko se ponovo
taloži. Otuda koštano tkivo, pored funkcije oslonca, ima ulogu
depoa kalcijuma i fosfora, odakle ih organizam izvlači pri
nedovoljnom uzimanju hranom.
Na primer, pri padu atmosferskog pritiska, da bi sačuvao
ravnotežu, organizam traži više od uobičajenih količina
kalcij uma. Ako nema njegove rezerve u krvi, on ga pojačano
izvlači iz kostiju. Kada proces pređe normu razvija se
patologija, češće kod starijih, i oni govore: ,,Oh, kako bole
kosti! Sprema se loše vreme..."
Kalcijum, takode, neutralizuje štetne kiseline.Što je u
hrani manje produkata, koji daju kiselu reakciju krvi (mesa,
sira, proizvoda od belog brašna, rafiniranog šećera i
životinjskih masti), manja je potreba za kalcij umom i bolje
stanje kostiju i zuba (upozorenje ljudima koji pate od
pokvarenih zuba).
Kalcijum ima bitnu ulogu kao sastavni deo ćelijskog
jezgra. Važna uloga pripada kalcijumu u uspostavljanju
medućelijskih veza i kvalitetnog slepljivanja pri formiranju
tkiva. Moskovski profesor A.Malenkov je ustanovio da
otpornost organizma na kancerogene (maligne) tumore zavisi
od sile spajanja ćelija.

92 93
 N a u č n i c i su uočili j o š dve o s o b e n o s t i u vezi sa
kalcijumom. Dobre rezerve kalcijuma u mladim godinama -
dugi niz godina održavaju organizam mladim. Sto je veća
koncentracija kalcijuma u serumu krvi, veće su šanse
bolesnika da ozdravi.
Na asimilaciju kalcijuma negativno utiče višak u hrani:
fosfora, m a g n e z i j u m a i kalijuma. N e g a t i v n o utiče na
asimilaciju kalcijuma i višak ili nedostatak masti. Pri suvišku
masnoća kalcijum se izbacuje iz organizma u vidu kalcijevih
sapuna.
Neke kiseline (inozitfosforna, oksalna) formiraju sa
kalcijumom čvrsta nerastvorljiva jedinjenja, koja organizam
ne prihvata.U stvari, kalcijum iz hleba, pšenice, ovsa i drugih
žitarica, koje sadrže znatnu količinu inozitfosforne kiseline
nedovoljno se asimilira. A pošto je kod nas osnovni produkt
hleb i proizvodi od brašna (testenine), nije začuđujuće
sveopšte mućenje sa zubima. Kalcijum se ne asimiluje iz
zelja i spanaća.
Do optimalne asimilacije kalcijuma dolazi pri odnosu
kalcijuma i fosfora 1:1,3 (prema nekim podacima 1:1 i 1:1,7) i
odnosu kalcijuma i magnezijuma 1:0,5.
Dnevne potrebe kalcijuma su 800 miligrama (prema
drugim podacima - 1,4 grama). Eksperti S Z O (Svetske
zdravstvene organizacije) su odredili fiziološke potrebe u
kalcijumu na 400-500 miligrama dnevno.
Kao dopuna navešću interesantne podatke iz članka
V.N.Fedina „Šta nam nedostaje?':
„Na Drugom međunarodnom kongresu lekara o uticaju
uslova života i rada na zdravlje ljudi lekari su sa čuđenjem
zaključili da je stanovništvu Evrope, Severne Amerike i
Okeanije malo 900 miligrama kalcijuma dnevno (70-90%
kalcijuma to stanovništvo dobija uzimanjem mleka i mlečnih
proizvoda, tj. prema savremenim dostignućima u
najoptimalnijem načinu ishrane!). U Italiji i Argentini je
dovoljno 650-800 miligrama kalcijuma (50-70% iz mlečnih
produkata), a Japanci, većina Indusa, stanovnici Čilea, UAR,
Turske žive na 300-350 miligrama kalcijuma dnevno, pri čemu
je u njihovom dnevnom obroku mleka samo 10-30%, a ostalo
94
su - žitarice, plodovi, orasi, riba. Kod tih naroda je manje
izlučivanje iz organizma neiskoriŠćenog kalcijuma a veći nivo
njegove asimilacije".
Ispostavlja se da mnogo Šta zavisi od produkata. Kao stoje
već navedeno, treba se pridržavati sledećih uslova: na jon
kalcijuma u plazmi krvi treba da bude 2 jona kalijuma (1:2);
fosfora sa hranom 1:1,5; magnezijuma 1:0,5. U pasteri-
zovanom mleku odnos kalcijuma i fosfora je 1:0,7; kalcijuma i
magnezijuma - 1:0,1; kalcijuma i kalijuma - 1:1. Osim toga,
potrebni su mnogi drugi elementi, ali i vitamini, organske
kiseline, što se gubi u mleku prilikom pasterizacije.
Dakle, mi znamo šta negativno utiće na asimilaciju
kalcijuma u organizmu, a takode znamo produkte, koji su
najbolji za zadovoljavanje potreba organizma u kalcijumu.
Šta se sve može preduzeti da bi se kalcijum potpunije
asimilirao, jer se 70-80% kalcijuma unesenog sa hranom
izbacuje sa ekskrementom, a sa mokraćom još 150-350
miligrama.
1. Prenos kalcijuma u organizam kroz zidove creva vezan
je za gubitak energije., Zbog toga je potrebno zasićivati
organizam kiseonikom i lako svarljivim ugljenim hidratima.
2. Obezbediti organizam vitaminom D i imati zdrave
bubrege. U bubrezima se iz vitamina D stvara materija, koja
transportuje kalcijum u tanko crevo.
3. Izlečiti sluzokožu tankog creva korišćenjem (unosom)
hrane sa dovoljnom količinom karotina. U suprotnom, njegova
degenerisana sluzokoža neće biti u stanju da asimiluje hranu.
4. Pretvaranje kalcijuma potpomažu hrana bogata belan­
čevinama, limunska kiselina i laktoza. Amino-kiseline
belančevina stvaraju sa kalcijumom dobro rastvorljive i lako
asimilujuće komplekse. Istovetan je i mehanizam dejstva
limunske kiseline. Laktoza, podvrgavajući se vrenju, održava
u c r e v i m a nisku vrednost p H , što s p r e č a v a stvaranje
nerastvorljivih fosforno-kalcijevih soli.
Prema tome, treba koristiti sledeću tabelu (tabela 3), u
kojoj su dati podaci o sadržaju kalcijuma u hranljivim
produktima za stvaranje zdravog tela, naročito zuba.
 Maguczijum Tabela 3
PRODUKTI SA NAJPOGODNIJIM ODNOSOM
U o r g a n i z m u odraslog čoveka ima 25 g r a m a KALCIJUMA, FOSFORA, MAGENZIJUMA I KALIJUMA
magnezijuma. On ulazi u sastav diferenciranih viših tkiva, a
njegova maksimalna količina je u mozgu, timusu, Sadržaj u mg na 100 gr Odnos
nadbubrežnim žlezdama, polnim žlezdama, crvenim krvnim P r1 oV i\UliU kA 11 i1 jestivog dela proizvoda
L
zrncima, mišićima. Njegova koncentracija u ćelijama je 3-15 Ca P Mg K Ca:P Ca:Mg Ca:K
puta veća, nego u vanćelijskoj sredini. Magnezij um i kalijum 174 57 227 1:8,2 1:3 1:10
Hleb ražani obični 21
su preovladujući katjoni u ćeliji. Pri učešću magnezijuma 1:9
Hleb pšenični 2. kl. 23 131 51 208 1:7 1:2,8
dolazi do slabljenja mišića, on ima svojstvo da širi krvne
Prekrupa prosa 27 233 83 211 1:9 1:3 1:8
sudove, stimuliše peristaltiku creva i da povećava lučenje žuči.
Pri nedostatku magnezijuma u bubrezima nastaju Pirinač* 24 97 26 54 1:4 1:1 1:2

degenarativne promene i nekrotične pojave, povećava se Heljda (prekrupa

55 298 78 218 1:5,4 1:1,4 1:4
sadržaj kalcijuma u zidovima krupnijih sudova, u srčanim i heljde")
skeletnim mišićima - oni obamiru (koče se), gube elastičnost. 115 329 107 873 1:2,9 1:0,9 1:7
(irašak*
Ljudi, koji žele da postignu elastičnost (gipkost), treba iz
Mladi sir, 1:0,1 1:0,7
korena da preispitaju svoju dijetu unoseći u njen sadržaj 150 216 23 112 1:1,4
mastan***
organski magnezijum.
Svinjetina mesnata 8,0 170 27 316 1:21 1:3 1:39
Inostrani lekari navode podatke da je kod ljudi koji su
12 140 1:4 1:0,2 1:25
umrli od infarkta miokarda sadržaj magnezijuma na delu Jaja, kokošija*
J: 1
«* —•
55 215
oštećenja bio za 40% manji, nego u srcu zdravih ljudi, koji su Krompir Kl 58 23 568 1:6 1:2 1:56
bili žrtva nesrećnih slučajeva. Kupus** 48 31 16 185 1:0,7 1:0,3 1:4
1
Pri nedostatku magnezijuma takode se javljaju: aritmija, 1:1,8 1:0,6 1:6
krastavci* 23 42 14 141
tahikardija (ubrzani rad srca), vrtoglavica, osetljivost na
14 26 20 290 1:1,8 1:1,4 1:20
vremenske promene, brzo zamaranje, nesanica, koŠmarni Paradajz
snovi, teško buđenje. Poslednje se objašnjava time, što rano Jabuke 16 11 9 248 1:0,7 1:0,6 1:15

ujutro nadbubrežne žlezde normalno luče veliku količinu Celer* 63 27 33 393 1:0,4 1:0,5 1:6
hormona, zahvaljujući čemu Čovek zadržava živahnost tokom 51 55 38 200 1:1 1:0,7 1:4
Šargarepa**
dana. Pri deficitu magnezijuma takav vrhunac se dostiže uveče
124 564 198 664 1:4 1:1 1:5
i propraćen je prilivom zakasnele živahnosti, a ujutro se čovek Orasi*
541 103 1100 1:3,6 1:0,7 1:7
oseća slomljenim. Možda je u tome tajna podele na „sove " i Pasulj* 150
„ševe'"} Cvekla** 37 43 43 288 1:1 1:1 1:7

Povećanim sadržajem magnezijuma odlikuju se zelene Lešnik*** 170 229 172 717 1:1,3 1:1 1:4
lisnate kulture, zato što on u hlorofilu ima istu takvu ulogu, kao 58 14 175 1:1,8 1:0,4 1:5
Praziluk** 31
gvožde u hemoglobinu. 1:29
Salata* 77 34 40 220 1:0,4 1:0,5
Prema tome, najbolji izvori magnezijuma su: povrće,
voće, žitarice. •odgovarajući produkt; ** veoma dobar; *** izvanredan
Dnevne potrebe magnezijuma su 400 miligrama.
 Kalijum i natrijum Prema tome, razmotrili smo četiri mineralna elementa
Biogeni elementi kalijuma i natrijuma igraju važnu ulogu alkalnog dejstva. Ti elementi se u znatnoj količini nalaze u
u našem zdravlju. Tako, kalij um, kojeg u organizmu ima oko produktima životinjskog porekla (mesu, ribi, jajima itd.), a
140 grama, od čega se 98,5% nalazi unutar ćelija, utiče na takođe u zrnastim produktima (hlebu, prekrupi, orasima,
unutarćelijsku razmenu i preovladava u ćelijama nervnih i mahunarkama).
mišićnih tkiva, u crvenim krvnim zrncima.
Natrijum preovladava u krvnoj plazmi i medućelijskim Tabela 4
tečnostima. Oba imaju važnu ulogu u održavanju normalnog SADRŽAJ NATRIJUMA I KALIJUMA (u 100 grama)
osmoznog pritiska i učestvuju u stvaranju protoplazme. Oni, NEKIH PRODUKATA 1 NJIHOV MEĐUSOBNI ODNOS
takode, ulaze u sastav pufernih sistema, tj. učestvuju u
održavanju KAR.
Kalijum ima veoma važan značaj za rad mišića, naročito Natrijum Kalijum Odnos
srčanih.On učestvuje i u stvaranju hemijskih predajnika Produkti mg mg Na:K
impulsa nervnog sistema do izvršnih orana. 1:119
Tikvico 2 238
Postoji tesna veza između razmene materija, vode i
Zeleni grašak 2 285 1:142
elektrolita. Kalijum i natrijum imaju kontradejstvo na razmenu
vode u organizmu: kalijum ima diuretični efekat, a natrijum (irašak 33 873 1:23
zadržava vodu (joni natrijuma izazivaju oticanje koloida Krompir 28 568 1:20
tkiva). Hrana bogata kalijumom prouzrokuje p o v e ć a n o 13 233 1:18
Trešnja
izlučivanje natrijuma iz organizma zajedno sa vodom, pri 1:17
Krastavci 8 141
čemu se rastvaraju štetni viškovi soli, koji se stvaraju prilikom
13 197 1:15
r a z m e n e materija. Istovremeno potrošnja hrane bogate Pomorandže
natrij umom u većoj količini prouzrokuje gubitak kalijuma i Kupus, beloglavičasti 13 185 1:14
konzervaciju produkata metabolizma u organizmu. 1 imun 11 163 1:14
Najbolji odnos natrijuma prema kalijumu je 1:20. Pri 275 1:13
Crvena ribizla 21
promeni tog odnosa u korist natrijuma otežava se ćelijsko
M;iii(i:irine 12 155 1:13
disanje i zaštitne sile organizma slabe, a stvaralački procesi u
telu se usporavaju. 1 suprotno, što je veća koncentracija 18 214 1:12
Šljiva
kalijuma, intenzivniji su životni procesi, a zdravlje bolje. Tikva (bundeva) 14 170 1:12
Svakako, sve treba da bude umereno, inače, lečeći se od 14 155 1:11
Kruške
jednih bolesti, možemo dobiti druge. 1:11
Malina 19 224
P r e l a s k o m na pravilnu ishranu na s a m o m p o č e t k u
Crna ribizla 32 372 1:11
moramo upotrebljavati mnogo kalijumove hrane, a posle 2-3
meseca postarati se da se pridržavamo odnosa Na:K - 1:20. 21 200 1:10
Šargarepa
N a v o d i m o t a b e l u o o d n o s u n a t r i j u m a i k a l i j u m a po Kaj sije 30 305 1:10
produktima (tabela 4). Učinite sve da ona postane deo vašeg 26 248 1:9
Jabuke
života i načina ishrane. 1:9
Crni luk 18 175
Dnevne potrebe ovih elemenata su od 3 do 5 grama.
99
98
 Natrijum Kalij lun Odnos Otuda asimilacija organskih jedinjenja fosfora iz hrane zavisi
Produkti
mg mg Na:K od mogućnosti crevnih fosfataza (naziv fermenata) da ih
Paradajz 40 290 1:7 razlazu i obično iznosi 40-70%.
Prekrupa prosa Dnevne potrebe fosfora su od 400 do 1000 miligrama.
28 211 1:7
Produkti sa visokim i povoljnim odnosom kalcijuma i
Heljda, ovas 33 218 1:6 fosfora prikazani su u tabeli 3.
Lubenica, cvekla 16 64 1:4
Sumpor
Fosfor
U organizmu čoveka ima 600-900 grama fosfora, pri čemu S u m p o r je nophodna strukturna k o m p o n e n t a nekih
je njegov glavni deo koncentrisan u kostima. amino-kiselina, a takođe ulazi u sastav insulina i učestvuje u
Fosfora pripada vodeća uloga u aktivnosti CNS njegovom stvaranju. Izvori sumpora su prvenstveno produkti
(Centralnog nervnog sistema). Razmena fosfornih jedinjenja životinjskog porekla.
tesno je povezana sa razmenom materija, konkretno masti i Dnevne potrebe sumpora su oko 1 gram.
belančevina. Fosfor ima važnu ulogu u procesima razmene,
koji se odvijaju u membranama unutarćelijskih sistema i Hlor
mišićima (uključujući i srčani).
Ništa manje važna nije ni uloga organskih jedinjenja Fiziološki značaj i biološka uloga hlora sastoje se u
fosfora u energetskom obezbedenju procesa životne aktiv­ njegovom učešću kao regulatora osmoznog pritiska u ćelijama
nosti. Makroergična jedinjenja fosfora - ATF i kreatinfosfat - i tkivima, u normalizaciji vodene razmene, a takode u
akumuliraju energiju, koja se zatim može upotrebiti za stvaranju sone kiseline u žlezdama želuca.
mehanički (mišićne kontrakcije), električni (prosleđivanje Potrebe za njim se u potpunosti zadovoljavaju na račun
nervnog impulsa), hemijski (biosinteza različitih jedinjenja) i običnih produkata.
elektrohemijski (aktivni transport materija kroz membranu) Ovih sedam elemenata zajedno ulaze u sastav organizma u
rad (aktivnost). većoj količini, zbog čega se još nazivaju makroelementima.
Nema potrebe da navodimo sve funkcije fosfora, budući
da su njegova jedinjenja najrasprostanjenija u organizmu sa 2.10. Mikroelementi
komponentama, koje aktivno učestvuju u svim procesima
razmene. Mikroelementi su široka grupa hemijskih materija, koje su
Kao što je već rečeno, razmena fosfora i kalcijuma je prisutne u organizmu čoveka u veoma maloj koncentraciji, ali
međusobno tesno povezana i narušavanje razmene kod jednog koje se karakterišu izrazitim biološkim svojstvima.
odražava se i na drugom. Zbog toga, sve što se odnosi na U telu čoveka i toplokrvnih životinja pronađen je veliki
asimilaciju kalcijuma, odnosi se u istoj meri i na fosfor. broj elemenata iz periodnog sistema D.I.Mendeljejeva.
Dodajmo, da su kosti najčvršće pri odnosu Ca:P - 1:1,7. Fiziološka uloga za 76 elemenata je već utvrđena, izučavanje
Približno takav odnos je u baštenskim jagodama i orasima. drugih se nastavlja.
Nedostatak fitaze u crevima čoveka onemogućava Mikroelementi se nagomilavaju selektivno u sledećim
asimilaciju fosfora iz fitinske (inozitfosforne) kiseline, u čijem organima: cink - u polnim žlezdama, pankreasu, hipofizi; jod
se obliku nalazi znatan deo fosfora, naročito u žitaricama. - u štitaštoj žlezdi; bakar - u jetri; nikal - u pankreasu; litijum

100 101
- u plućima; stroncijum - u kostima; hrom - u hipofizi, a tu je
još i mangan.
Nema potrebe opisivati mikroelemente, oni su detaljno
predstavljeni u odgovarajućoj stručnoj literaturi.
Navodimo ono što je najhitnije kada je o mikro-
elementima reč - kako njima popuniti organizam. Glavni
izvori mikroelemenata za nas su organska jedinjenja, koja
sintetizuju biljke. Prema savremenim podacima, ona se mogu
nagomilavati u prošeku 21-23 elementa, pri čemu je 20 kod
svih elemenata potpuno isto, ali u raznim odnosima.
Ispostavlja se, da nam svaka biljka daje jedan do dva nova
elementa. Za zadovoljavanje potreba organizma u 80-100 vrsta trava dobićemo sve mikroelemente.
mikroelementima bilo bi nam dovoljno da u dnevnom obroku
imamo 50-60 biljaka, pod uslovom, da znamo gde se i šta
nalazi.
Da bismo u potpunosti dostigli normu mikroelemenata,
trebalo bi u ishrani koristiti oko 100 biljaka. Što ih je više u
jelovniku, veća je verovatnoća da će naše potrebe biti
zadovoljene, a život sigurniji i bolji. Naučnici su utvrdili, da su
čovekovi preci, da bi se zasitili, sakupljali oko 100 biljaka. I u
dnevnom obroku gorštaka-stogodišnjaka narodna mudrost je
sačuvala oko 100 kultivisanih i divljih biljaka.
Postoji nekoliko načina da se zadovolje te potrebe.
Opisaćemo tri najefikasnija.
1. Najprostiji i najdostupniji način da se organizam popuni
mikroelementima - jeste sezonska ishrana. U rano proleće
jesti mladi luk, rotkvice, zelenu salatu, spanać, zelen maslačka
itd. Krajem aprila, početkom maja: baštensku jagodu, Šumsku
jagodu, trešnje, rane krastavce, lekovite trave. Leti - paradajz,
peršun, mirodije, jabuke, kruške, višnje, kajsije, šljive itd.
Ujesen - raznovrsne gomoljaste biljke, trave, bostan itd. Zimi
se treba hraniti tinkturama osušenih trava, gomoljastim
biljkama, sušenim voćem, orasima, medom, proklijalim
zrnom itd.
2. Taj način je složeniji, ali i mnogo efikasniji - to je
ishrana elektrolitima. Rekli su mi da je to učenje lama iz
Tibeta.
102
Mnogi moji poznanici iz Rostova na Donu već više godina
koriste takav način ishrane i veoma se pozitivno izražavaju o
njemu. Meni se taj način takode veoma dopao i bez
dvoumljenja sam ga prihvatio.
Sastoji se u sledećem - sakupljaju se sve biljke (ali ne
otrovne) - nadzemni deo (80-100 vrsta) sa parcele 1,5-2
hektara u toku celog lunarnog meseca.
Kažu da se svi mikroelementi, koji se nalaze na datoj
parceli (1,5-2 ha), u toku lunarnog meseca podižu iz zemlje u
nadzemni deo biljke. Od ranije znamo daje 20 elemenata kod
svih biljaka isto, a da su samo 1-3 različita. Sakupljajući
Sakupljanje obično počinje od mladog meseca. Trave se
sakupljaju u jednu kesu (torbu) 3 dana; zatim u drugu torbu 3
dana itd. Ako se propuste sledeća tri dana, trave treba skupljati
u drugom lunarnom mesecuu ona tri dana, koja ste propustili.
Skupljaju se trave na koje sleću pčele.
Sadržaj svake torbe suši se posebno, a zatim se sastavljaju
trave iz svih tobri i dobro promešaju.
Pripremanje rastvora
Uzeti 3 litra vode i kuvati je približno 45 minuta. Zatim je
ohladiti i 1 litar vode sa vrha izbaciti (crpaljkom) kao i 1 litar sa
dna. Za rastvor uzeti srednji deo - 1 litar.
Prema nekim podacima, gornji i donji deo vode imaju
različite karakteristike i bolje ih je ne koristiti (u gornjem delu
se nalaze mikroskopske primese nafte, a u donjem - taloži
mineralnih soli).
U gazu sipati 2 supene kašike suvih trava i preliti preko
nj ih litar srednjeg dela ohlađene vode. Može se piti sa medom,
Suve trave se mogu iskoristiti tri puta, dva puta ih preliti za
piće, a treći put za kašu. Ako se preliju vrućom vodom, tada se
posle stajanja takođe mogu piti, a mogu se koristiti i za
kupanje.
Ako se od prvog puta iz travne smese sa mikroelementima
budu izdvajali vodorastvorljivi vitamini, pri prelivanju iste te
porcije prokuvanom (vrelom) vodom izdvojiće se vitamini,
koji se rastvaraju u mastima.
103
 3. Treći način podrazumeva redovnu upotrebu cvetnog
praha i drugih produkata evećarstva, bogatih mikroele­
menti ma.
Dok skupljaju med pčele sleću na mnoge cvetove. U
cvetnom prahu biljaka ima posebno mnogo mikroelemenata i
biološki aktivnih materija. Na primer, u medu se sadrže sledeći
mikroelementi: aluminij um, bor, gvožde, jod, kalijum,
kalcijum, silicijum, litijum, magnezijum., mangan, bakar,
olovo, natrjjum, nikal, kalaj (kositar), osmijum, sumpor, titan,
fosfor, hlor, hrom, cink.
U pergi (perga je cvetni prah, koji su pčele preradile) se
nalaze sledeći mikroelementi: barijum, vanadijum, volfram,
magnezijum, molibden, arsenik, kalaj, paladijum, platina,
srebro, fosfor, hlor, hrom, cink, stroncijum.
Prisetimo se daje većina mikroelemenata, koji se sadrže u
produktima pčelarstva, otkrivena u krvi i drugim organima
čoveka. Od 24 mikroelementa krvi 22 ulaze u sastav produkata
pčelarstva.
Proces stvaranja krvi narušava se pri nedovoljnom dotoku
vanadijuma, gvozda, kobalta, bakra, mangana, nikla i cinka.
Bakar, cvetni prah i perga otklanjaju anemiju.
Pridržavanje navedenih saveta omogućava nam da
sačuvamo zdravlje. Podaci o mikroelementima, kao uostalom
o vitaminima i drugim materijama, koji se sadrže u produktima
ishrane, dati su u prilogu 5.
2.11. Aromatične materije
U voću, povrću i začinskim travama postoje aromatične
materije, koje im daju svojevrsni ukus i miris, karakterističan
za sve vrste biljaka. Aromatične materije se većinom nalaze u
onom delu biljaka koji je više pod uticajem sunca i koji je jako
obojen.
One lako isparavaju (što govori o njihovoj vrlo nežnoj
prirodi) i uzbudujuće deluju na miris i ukus. One prirodnim
putem podstiču apetit, pojačavaju izlučivanje probavnih
104
sokova, daju diuretički efekat i posredno sprečavaju razvoj
Štetne mikroflore u crevima.
Aromatičnim materijama (eteričnim uljima) su bogati
plodovi agruma i mnoge vrste povrća - crni i beli luk, peršun,
rotkvice, mirodija, celer, slačica, ren i drugi. One imaju
dezinfekciona i antiseptička svojstva. Unesene u većim
količinama - ispoljavaju razdražujući efekat na bubrege, kao i
na sluzokožu želuca i creva. Izlučujući se delimično iz pluća,
te materije pojačavaju odvajanje sluzi i podstiću njeno
izbacivanje.
2.12. Fitoncidi
U fitoncide spadaju materije, koje usporavaju razvoj ili
uništavaju viruse, bakterije i najprostije gljivice. U
rastvorenom obliku njih ima u raznovrsnom voću i povrću.
Probavili sokovi ih ne menjaju, zbog čega oni ispoljavaju
uticaj na ceo probavni trakt.
Fitoncidima je bogato sledeće voće: pomorandže, limun,
mandarine, drenjine, mahovnica, brusnica, udika, baštenska
jagoda, neke sorte jabuka (antonovka). U povrću ih ima u:
belom i crnom luku, šargarepi, renu, pastrnjaku, repi, crvenoj
paprici, paradajzu i drugom.
Njihova baktericidna i antiseptička svojstva ispoljavaju se
najjače ako se uzimaju svezi.
Upotreba navedenog voća i povrća potpomaže sanaciju
usne duplje, a kod mnogobrojnih oboljenja - i celog
želudačno-crevnog trakta.
2.13.0rganske kiseline
U mnogim vrstama voća i povrća sadrže se organske
kiseline - jabučna, limunska, oksalna, benzolna i druge.
Organske kiseline pomažu alkalizaciju organizma.
Uključujući veliku količinu alkalnih komponenata, one se u
procesu pretvaranja u organizmu oksidišu do ugljene kiseline i
vode, ostavljajući u organizmu znatne rezerve alkalnih
105
ekvivalenata. One utiču na procese probave hrane, javljajući se Protivzapalenjsko dejstvo tanina na sluzokožu creva
kao jaki pobudivaći sekrecije pankreasa i motorne funkcije dovodi do smanjenja njegove sekretorne funkcije i u
creva. određenom stepenu je propraćen antiseptičkim efektom.
U raznim plodovima se sadrže uglavnom jabučna, Od taninskih materija najbolje je proučen tonin, koji
limunska i vinska kiselina. U voću preovladava jabučna ispoljava veoma povoljno dejstvo na creva kod proliva. Zbog
kiselina, u jagodama - limunska, u grožđu - vinska kiselina. toga je plodove bogate toninom (borovnica) najbolje uzimati
Neznatna količina vinske kiseline se nalazi u crvenoj ribizli, natašte. Ako se uzimaju posle jela, oni će ispoljiti samo
ogrozdu, brusnici, šumskoj jagodi, šljivama, kajsijama. U neznatno dejstvo, pošto ga belančevinaste materije iz hrane,
malim količinama u nekim plodovima se nalaze: ćilibarska, vežući se sa toninom, vezuju pre no što on dospe do zidova
mravlja, salicilna, oksalna i benzolna kiselina. Ćilibarska creva.
kiselina se sadrži uglavnom u nezrelim plodovima, ogrozdu,
ribizli, grožđu; salicilna - u šumskim jagodama, malini, višnji;
mravlja - u malini.
Oksalna kiselina se nalazi u neznatnoj količini u spanaču,
zelju, revenju, suvim smokvama. Kod oksahu ije ovo povrće je
kontraindikativno. Oksalna kiselina stvara nepovoljne veze,
koje narušavaju razmenu, naročito soli. Ona se može stvarati u
samom organizmu iz ugljenih hidrata, a takode u procesu
metabolizma oksalne kiseline. U izvesnom stepenu izvor
oksalne kiseline je cvekla (100 miligrama u 100 grama
produkta). Jagode, jabuke, kruške, dunje, drenjine, lišće crne
ribizle, lišće grožđa u vidu tinkture pomažu izlučivanje
oksalne kiseline iz organizma.
Benzolna kiselina se nalazi u brusnici, mahovnici, ona ima
antiseptička svojstva.
Količina organskih kiselina određuje opŠtu kiselost
plodova ili njihovog soka.
Uključivanje u dnevni obrok hrane povrća i voća, bogatog
organskim kiselinama (limun, ribizla, mahovnica, šljiva,
oskoruša itd. - vidi prilog 5), podstiče normalnu probavu
hrane.

2.14.Taninske materije (tanini)

Opor ukus nekih plodova (urma, dunja, drenjina, kruška,

oskoruša, trnjina i drugih) zavisi od prisustva tanina u njima.
Pri zamrzavanju količina tih materija se smanjuje, što plodove
čini manje trpkim i oporim.

107
106

3. UNIŠTAVANJE
(UPROPAŠTAVANJE) HRANE
Bog nam je dao hranu,
a đavo kulinara.
Poslovica prirodnjaka
Ova knjiga je posvećena raznovrsnim materijama, koje
ulaze u sastav hrane. Mi smo upoznali njihov značaj i dejstvo.
Ipak, nameće se sledeće pitanje: da li hranom unosimo sve to
bogatstvo ili se nešto, negde i nekako gubi?
Odgovoru na to veoma važno pitanje posvećeno je ovo
poglavlje.
3.1. V o d a
Pri sušenju biljne hrane ili njenom dužem čuvanju veliki
deo vode se gubi. Čim se biljka otkine ona uvene, a voda
isparava. U ranijem tekstu smo naveli da se voda u biljkama
može nalaziti u dva stanja - slobodnom i vezanom sa
koloidima. Zato se pri dehidraciji voća i povrća menja
struktura materija, koje se vezuju za vodu i one postaju
nepovratno izgubljene za organizam. To se naročito odnosi na
biljne koloide, koji podstiču održavanje mineralnih soli u
rastvorenom stanju.
Pri toplotnoj obradi voda gubi svoju strukturu - što je
krajnje nepovoljno za organizam.
Organizam treba da potroši sopstvenu energiju na njenu
strukturizaciju.
Ne srne se izgubiti iz vida d a j e voda sposobna da u sebi
čuva informaciju i o biljci. Sama za sebe biljka predstavlja
108
skup informacija, koje dospevaju u njenu strukturu iz okolne
sredine. Kakva je to informacija? U strukturama biljke i njenoj
vodenoj sredini zapisuje se informacija od sunca (dan-noć),
godišnjeg doba (intenzitet sunčeve svetlosti), tla, vazduha,
magnetnog polja, zvezda, planeta itd. Upotrebljavajući sočno
povrće i voće, prepuno informativne vlage, mi sa njom
apsorbujemo informaciju o datom mestu, o godišnjem dobu.
Na taj način, stupamo u rezonancu sa tim zemljištem,
maksimalno mu se prilagodavamo i čak stičemo sposobnost da
otuda crpimo energiju. Upravo u tome se sastoji mehanizam
adaptacije i aklimatizacije.
Pry toplotnoj obradi ta informacija se briše ili se, Što je
mnogo češće, izobličava. Kao rezultat toga gubi se ona bliska
veza sa okolnim svetom i mi za njega postajemo stano telo.
Zaključak je da suprostavivši se prirodi (umesto da se
koristimo njenom moći), mi brzo rashodujemo svoju snagu, ne
uklapamo se u njen ritam, i podležemo najraznovrsnijim
bolestima.
Zbog toga treba dobro zapamtiti sledeće - uništavajući
informaciju smeštenu (zapisanu) u vodi (termički, hemijski:
sušenjem, soljenjem, kiseljenjem, konzerviranjem), izobliča-
vajući je, mi uništavamo temelj života. Uništavanjem
struckture vode gubi se energija, koja je sadržana u tim
strukturama.
3.2. Belančevine
Belančevinaste materije se zgrušnjavaju pri temperaturi
od 42 do 45°C. Zgrušavanje (koagulacija) podrazumeva da se
životne veze između pojedinih molekula belančevina, između
belančevina i ostalih materija (ugljenih hidrata, mineralnih
materija, vitamina itd.) kidaju. Kad izgube svoju strukturu
belančevine se mnogo teže vare (videti poglavlje o induciranoj
autolizi).
Kao primer uništavanja belančevina navodimo naš odnos
prema mleku i mesu.
Pri sterilizaciji mleka u većem stepenu uočavaju se neke
promene organskih i bioloških svojstava te namirnice: ono
109
 poprima trajan ukus klivanog, povećava se lepljivost (uništeni
su koloidi, zgusnute su belančevine), smanjuje se sadržaj
vitamina i drugih materija.
Stanje životinja pred ubijanjem tesno je povezano sa
kvalitetom i bakterijskim oplođivanjem dobijenog mesa.
Opasnost od zaraze inficiranim mesom predstavljaju ne samo
životinje sa infektivnim oboljenjima, nego i životinje sa bilo
kojim oboljenjima, a takode premorene, slabe i iscrpljene
životinje.
Nedovoljno oceđeno meso od krvi uvek treba posmatrati
kao potencijalno opasno u odnosu na masovno bakteriološko
oplođivanje.
Sazrevanje mesa je autolitički proces, koji podrazumeva
mnogobrojne hemijske, fizičko-hemijske i koloidne
preobražaje, a koji se dešavaju u mesu pod uticajem fermenata
samog mesa. U procesu sazrevanja autolitičke promene su
uslovljene dužinom dejstva fermenata glikolize. Pri tom,
glikogen mišićnog tkiva, posle mnogobrojnih prelaznih
promena (do toga prirodno dolazi pri gubitku energije) prelazi
u mlečnu kiselinu. Tačnije, dok ćelije imaju kiseonika i
fermenti mogu da deluju, spaljuje se sve stoje energetsko, a
produkti te oksidacije popunjavaju ćelije (u toku života oni se
izbacuju zajedno sa krvlju), dolazi do ogromnog zagušenja
šljakom.
Klanje - to je stres. Hormoni i druge materije, koje su
izdvojene u svakoj ćeliji u toj stresnoj situaciji, ostaju ovde,
raspadaju se, ispunjavajući svaku ćeliju stahom i užasom, koji
je preživela životinja u vreme agonije. Sve se to zapisuje u
vodenim strukturama.* Kao rezultat mi od životinja dobijamo
To što stidno podvlačim značaj informacije zapisane u vodi, nije moja
izmišljotina. Danas se uspešno primenjuje metod lečenja vodom. U
početku se utvrđuje od čega čovek boluje, a zatim mu se daje da pije na
poseban način obrađenu vodu, koja stupa u sadejstvo sa žarištem bolest
i uništava ga. Taj metod je demonstriran i preko televizije. Autor tog
metoda je istakao, da se informacija zapisuje veoma sigurno i da se dugo
zadržava. Ona se može uništiti kada se voda prokuva dva puta u
nekoliko desetina minuta. Setite se obajane vode.
110
ne samo hranljive materije, nego i gomilu šljaka i pečata
agonije, zaostalih u ćelijama.
Biljne belančevine i svež kravlji sir ne sadrže navedene
opasnosti.
3.3. Ugljeni hidrati
Toplotna obrada monosaharida ih uništava već pri
temperaturi od 65 do 80°C, kidajući njihovu kompleksnu vezu
sa mineralnim materijama, vitaminima itd. Oni postaju, grubo
govoreći, mrtvi ugljeni hidrati.
Med, ako ga dovedemo do ključanja, gubi deo svojih
vitamina. Zagrevanje meda iznad 60°C uništava njegove
fermente, isparavaju eterične protivmikrobne materije i
stvaraju se teško rast vorlj ive soli. Pri tome med gubi svoju
aromu i pretvara se u prostu šećernu smesu. Pri jakom
zagrevanju raspada se deo fruktoze i stvara se mravlja i
levulinova kiselina.
Veoma interesantne, ali nepoželjne promene^ dešavaju se
sa zrnom pri njegovom mlevenju u brašno. Sto je finije
mlevenje zrna, u bolji kontakt dolaze čestice škroba sa
kiseonikom iz vazduha i pri tome oksidišu. Oksidisanje
podrazumeva utrošak energije, koja se gubi uzaludno, pošto se
to dešava izvan organizma. Brašno tamni, počinju da ga
izbeljuju, obogaćuju, što još više troši energetski potencijal
brašna i unosi u njega neorganske materije, koje organizam ne
prihvata i koje treba izbacivati, što ponovo zahteva energiju.
3.4. Masnoće (masti)
U osnovi kvarenja masti su promene vezane sa
oksidacijom, koje nastaju pod uticajem različitih fizičkih,
hemijskih i bioloških faktora (dejstvo kiseonika, temperature,
svetlosti, fermenata i drugo).
Pri oksidaciji masti stvaraju seniskomolekularni produkti
razlaganja, aldehidi, ketoni, slobodne kiseline i drugi, koji se
uočavaju kao užegnutost masti (neprijatan miris i ukus).
111
 Pri pregrevanju, kao i pri oksidaciji, kod njih se stvaraju
niskomelekularne masne kiseline, visokoaktivni superoksidni
radikali, hidrosuperoksidi, epoksidi i druge agresivne materije.
Bitne promene nastaju u friteznoj masti pri pripremanju
piroški i drugih testenina. Osim stvaranja agresivnih
superoksida i epoksida, smanjuje se biološka aktivnost
pregrejanih masti. Pri pregrevanju masti (200-250°C) gubi se
linolova kiselina (10-40% u zavisnosti od temperature i dužine
zagrevanja), uništavaju se fosfolipidi i vitamini.
Orasi i semenke (koštice) sadrže najkvalitetniju mast, pri
Čemu je ta mast prirodno povezana sa mineralnim materijama,
vitaminima i drugim elementima. Uz to, mast u semenkama
(košticama) i orasima izvanredno je zaštićena od oksidacije i
sunčeve svetlosti.
3.5. Vitamini
Pri dužem čuvanju vitamini se gube. Spanač posle
dvodnevnog stajanja na mračnom mestu gubi 80% vitamina C.
Krompir posle dvomeseČnog čuvanja gubi polovinu svog
prvobitnog sadržaja vitamina C, a posle 4-6 meseci - dve
trećine.
Rasejana sunčeva svetlost u toku 5-6 minuta uništava do
64% vitamina u mleku!
Ako se povrće i nežno voće drže u vodi, u vodu prelaze
vitamini i soli, koji se sadrže u njima. Tako se dešava sa
vitaminima grupe B , naročito B B i PP.
b 2
Pri biohemijskom načinu kiseljenja postiže se delimična
očuvanost materija i vitamina C.
Ali oni se usled fermentizacije uništavaju, a 50% njih se
pretvara u teČnost.
Kiseli kupus i druge kiseline (turšija), pripremljene sa
manjom količinom soli, imaju prednost u odnosu na sadržaj
vitamina i mlečne kiseline.
Pri sterilizaciji konzervi u hermetički zatvorenim
limenkama, zahvaljujući ograničenoj količini vazduha, visoka
temperatura nanosi manje štete. Ali, i u tom slučaju vitamini
gube svoju aktivnost.
112
Visoka temperatura od 50 do 100°C brzo uništava
vitamine. Već u prvim minutima varenja hrane vitamini se
skoro u potpunosti uništavaju. Pri varenju i pečenju krompira
gubi se oko 30% vitamina C.
Ako je krompir zapržen mašću ili se duže vremena nalazio
u vodi, znatno se uništava vitamin A. Prženje na 150°Cumasti
uništava vitamin E. Pri pasterizaciji mleka u zavisnosti od
dužine trajanja uništava se 25-40% vitamina D, koji nam je
tako neophodan.
Iz toga sledi, da se prvo i u najvećoj količini uništava vita­
min C, a organizam ima potrebu za njegovim stalnim
dotokom. Gubitak vitamina C smanjuje otpornost na
zagrevanje i drugih vitamina, koji su sa njim povezani.
Nedostatak ili potpuno odsustvo vitamina C narušava
nebrojenu količinu procesa, kao i složene odnose sa ostalim
hranljivim materijama.
3.6. Enzimi
Prvi degenarativni proces, kada se biljka otkine jeste
prekid enzimskih procesa. Kao što je ranije navedeno, pri
zagrevanju do 54°C enzimi gube svoju aktivnost. Pri tom
dolazi do isključivanja iz probave hrane inducirane autolize, a
organizam sam preuzima dvostruki rad na varenju hrane. Na
taj način se previše napreže i iscrpljuje svoj sekretomi aparat.
3.7. Mineralni elementi
Termička obrada razara (kida) hemijske veze između
mineralnih elemenata, s jedne strane, i belančevina, ugljenih
hidrata, masti, fermenata itd., s druge strane. Kao rezultat tako
rastrgane mineralne materije pretvaraju se iz organskih u
.
* Ako krompir posle dvomesečnog čuvanja gubi polovinu prvobitnog
sadržaja vitamina, a zatim u procesu varenja još 30%, postavlja se
pitanje, šta ostaje u njemu?
113
neorganske ili se prevode u teško asimilujući oblik. To se
posebno odnosi na elemente, kao što su: kalcijum, gvožde, jod
i drugi.
Kalcijum izmenjenog oblika taloži se u zidovima krvnih
sudova, vezivnom tkivu (žile, tetive itd.). Gvožde se ne može
asimilovati iz kuvanih produkata a kao rezultat nastaje
anemija. Trebalo bi svakoga dana popiti 500 grama sveže
iscedenog soka (jedan deo cvekle i 3-4 dela jabuka), da bi se
nivo hemoglobina znatno povećao. Jod se, takođe, uništava od
duge termičke obrade, što prouzrokuje oboljenja gušavosti,
čak i na mestima, gde ga ima dovoljno.
O tome da se mineralne materije, prevedene u neorganska
jedinjenja, javljaju kao centri za stvaranje kamenca u
bubrezima, jetri i žučnom mehuru, videti u poglavlju o
čišćenjima.
3.8. Aromatične materije, iitoncidi, organske
kiseline, tanini
Pri temnoobradi produkti brzo gube svoju prirodnu boju,
ukus i aromu.
Fitoncidi se pod dejstvom temperature uništavaju i
isparavaju. To se očigledno demonstrira pri toplotnoj obradi
luka - od gorkog on postaje sladak.
Organske kiseline i taninske materije takođe se uništavaju
i gube svoju aktivnost.
3.9. Opadanje energetskog potencijala hrane
Kao što je ranije ukazivano, sunčeva energija prevodi
elektrone materija u pobuđeno stanje, i oko biljke se javlja
intenzivno svetlucanje. To svetlucanje se već posle nekoliko
časova po otkidanju biljke znatno smanjuje (slika 8).
Isparavanje vode iz biljke, takođe, smanjuje potencijalnu
energiju.
114
Kuvanje, zasoljavanje, konzerviranje, odnosno sve što
utiče na promene u strukturi biljke, njen izgled, miris, cvet itd.,
takođe, znatno menja potencijal te biljke.
Isitnjavanje biljke prouzrokuje jaku oksidaciju vazduhom
i svetlošću, što umanjuje njene potencijale.
Prilika je da drukčije pristupimo navedenom problemu. U
jabuci ima 100% energije, koja se dobija pri njenom
spaljivanju. Ako jabuku zagrevamo bez pristupa vazduha, ona
će se ugljenisati pri sledećem spaljivanju daće nam istu 100%
energiju, kao i u svežem obliku. Ali, zašto prećutkujemo
najvažniju stvar - naš organizam nije kalorimetrična peč, već
najsloženiji bioreaktor, koji radi po drugim zakonima.
Organizam prihvata sirovu, svezu jabuku, razlaže je i daje nam
energiju. Ali, da izvuče tu istu energiju iz ugljenisane jabuke
on nije u stanju. Sličan proces se dešava sa hranljivim
materijama- iz lako svarljivog oblika one se pretvaraju u teško
asimilujući.
Umesto zaključka još jednom važna naopomena -
termičkom obradom hrana gubi svoj energetski potencijal,
nestaje njen najdragoceniji deo -bioplazma; struktura hrane se
podvrgava koagulaciji i uništenju, ona već ne može kvalitetno
da izvršava svoje funkcije - belančevina, vitamina, fermenata i
tome slično.
Sa pozicija evolucionizma, takva hrana se spušta (pada)
ceo steopen niže i postaje bliža neorganskoj materiji, gubeći
svoju strukturu i najbolja svojstva. Ona ne može kvalitetno
održavati način života. Taj način života se sastoji iz tri
procesa:
1. Homeostaze - održavanje stabilnosti unutrašnje sredine
organizma.
2. Homeorezisa - stabilnost ubrzanih procesa, koji se
odvijaju u organizmu.
3. Homeomorfoze - održavanje strukturnih konstanti,
funkcionalne mase organa itd.
U sledećem poglavlju osvmućemo se na konkretan uticaj
takve luane na naš organizam.
115

4. ŠTETNE POSLEDICE KUVANE I
NEPRAVILNO UPOTREBLJENE
HRANE
Dosta vam je, ljudi, da se skrnavite nedozvo­
ljenom hranom. Imate žitarice; pod težinom
bogatog bremena sočnih, rumenih plodova,
savijaju se grane drveća; na lozama visi
nabubrelo grožđe; korenje i nežne, ukusne trave
zru na poljima, a druge, grublje, stišavaju vatru i
postaju slađe; čista m/ečna vlaga i mirišljava
saća slatkog meda, koji mirišu aromatičnom
travom - tiaminom, nisu nam zabranjeni...
Ovidije
Budući da smo dosta saznali o probavi hrane, možemo da
sumiramo štetne uticaje degradirane hrane u procesu
termoobrade, rafiniranja, soljenja, mariniranja itd., usled njene
nepravilne upotrebe.
4.1. Zubi i kosti
Kuvana hrana ne pomaže žvakanje, čime se smanjuje
funkcija zuba. Ona ne dezinfikuje usnu duplju, stvarajući
uslove za oboljenja zuba i desni.
Kalcijum iz kuvane hrane se vrlo loše asimiluje, otuda ga
zubi i kosti ne dobijaju u dovoljnoj količini. Za neutralizaciju
kiseline, koja nastaje od metabolizma, kalcijum se uzima iz
kostiju i zuba. Kao rezultat toga zubi se gube, već u 25.
godinama života zdravi zubi su retka pojava. Umesto
belosnežnog, tvrdog emajla vidimo mutne, trule, krnjave zube
za čiji izgled krivimo vodu, uslove života itd., umesto svoje
neznanje zbog nepravilne ishrane.
116
4.2. Želudac
Nedovoljno natopljena u pljuvačci i slabo sažvakana
hrana vrlo malo se hemijski menja (naročito škrob) pre nego
što dospe u želudac. A želudac, kao stoje poznato, nema zube,
otuda je varenje hrane loše.
U kuvanoj hram je nemoguća inducirana autoliza, zbog
čega se hrana dugo zadržava u želucu (leži kao kamen). Zbog
toga se sekretomi aparat želuca prenapreže - otuda
nesvarljivost, smanjena kiselina.
Ako se upotrebljavaju dve vrste raznovrsne hrane, na
primer, belančevinasta i skrobasta (šnicla i krompir), u želucu
nastaje nesvarljiva smesa (videti poglavlje Sastav hrane,
delove o belančevinama i ugljenim hidratima). Belančevine se
vare u želucu i dvanaestopalačnom crevu, a škrob počinje
neznatno da se vari u usnoj duplji, a zatim u dvanaestopala­
čnom crevu (pri čemu kvalitetno i količinski drugim fermen­
tima, nego belančevinasta hrana). Ta nesvarljiva smesa usled
raspadanja produkata zagađuje jetru i dalje preko slabe jetre
čitav organizam, naročito kada postoji portalna hipertonija.
Ako se hrana zaliva slatkim tečnostima, nastaje vrenje
šećera u želucu, stvara se alkohol, koji razara zaštitni sloj sluzi,
koja iznutra oblaže želudac i štiti ga od probavnog uticaja
vlastitih probavnih sokova. Zbog toga nastaju gastritis, čir na
želucu, nesvarljivost (indigestija) itd.
4.3. Tanko crevo
Kuvana hrana sadrži vrlo malo bioregulatora (biljni
hormoni, vitamini, enzimi), odakle proistiće najveće naru­
šavanje - poremećaj crevnog hormonalnog sistema. Mi
gubimo osećaj mere zasićenosti hranom, jedemo ne ono što
treba nego i mnogo više no stoje potrebno. Rastežemo želudac
do ogromnih razmera (4-6 litara), preopterećujemo ceo
probavili aparat i organe za izlučivanje.
117
 Nepravilno podešavanje endokrinih žlezda posredstvom
izopačenog crevnog hormonalnog sistema (videti odgova­
rajuće poglavlje) narušava sve procese bez izuzetka. Na
primer, pri lošem funkcionisanju dvanaestopalačnog creva
menjaju se strukture štitaste žlezde, kore nadbubrežnih žlezda,
ugrožava se insulami aparat pankreasa (gušterače) i
hipofize-hipotalamus.
Zbog toga čovek od samog detinjstva raste nepravilno:
nepravilno se formira skelet, zubi, telo, rad unutrašnjih
sistema, menja se psiha.
Kuvana hrana pomaže razmnožavanje patološke
mikroflore i takode zapušava pore četkaste ivice, naročito
lepljivost belog hleba. Zamašćujući se, mi patimo od
nedostatka potrebne ishrane, sve se tranzituje u debelo crevo.
Piće za vreme jela i posle jela spira kiselo-želudačni sok iz
šupljine želuca u dvanaestopalačno crevo, gde je sredina
alkalna i skida sa njega zaštitnu sluz. Razvija se duodenit, koji
je propraćen kod 80-85% slučajeva oboljenja probavnih
organa. O duodenitu akademik A.M.Ugoljev j e , između
ostalog, rekao:
„Duodenit - upala sluznice dvanaestopalačnog creva.
Veoma rasprostranjen, posebno kod muškaraca. Neprekidno
orošavanje sluzokože dvanaestopalačnog creva naizmenično
što hranom, obilno natopljenom kiselim želudačnim sokom
(meso), što alkalnom tečnošću i pankreatskim sokovima
(masti, škrob), traumatizuje ga".
Loš rad dvanaestopalačnog creva može izazvati
gojaznost, hipotermiju (snižavanje telesne temperature, hladni
udovi), fermentacione promene spektra krvi, metaboličke
poremećaje, pogoršavanje motorne funkcije želudačno-cre­
vnog trakta.
Vitamini i mineralne soli pri upotrebi vode ili druge
točnosti (naročito u većoj količini) od 1,5 do 2 časa posle jela
ne uspevaju da se asimiluju u sluzokoži tankog creva i spiraju
(odlaze) se u donje organe. Otuda vitaminski, mineralni i drugi
nedostaci.
118
4.4. Debelo crevo
O ovom važnom organu našeg organizma bilo je više reči
u poglavlju o čišćenjima, ali ponavljamo najglavnije. Kuvana,
rafinisana i nepravilno kombinovana hrana pomažu razvoj
trule mikroflore. Produkti životne aktivnosti te mikroflore, a
takođe truleži ostataka hrane, asimiluju se u krvotoku i truju
naš organizam. Nastaje zatvor sa svim posledicama: degradira
se sluzokoža debelog creva, što prouzrokuje kolitis, polipe, rak
i mnoga druga proktološka oboljenja.
4.5. K r v
Po pravilu, na supe, čorbe od povrća i druga polutečna jela
ne izdvaja se dovoljno pljuvačke, krv se ne prečišćava kroz
pljuvačne žlezde, ne izdvaja se dovoljno dezinfekcionih
materija. To u prvom redu pojačava izlučujuće dejstvo
dvanaestopalačnog creva, koje pojačano izlučuje toksine koji
cirkulišu u krvi, i prirodno, pri tom se oštećuje.
Kuvana hrana ne daje dovoljno životnih elemenata, a
posledica toga je anemija. Dolazi do pomaka KAR krvi na
kiselu stranu.
4.6. Jetra, pankreas (gušterača)
Jetra ne uspeva da izluči neprihvatljive elemente kuvane
hrane nego se zapušava. Razvija se portalna hipertonija (videti
poglavlje o čišćenju). Nedostaju vitamini, enzimi i druge
hranljive materije, što dovodi do gašenja njene funkcije i
razvoja raznovrsne patologije jetre, a time i celog organizma.
Pankreas takođe smanjuje svoju funkciju, što izaziva
dijabetis i indigestije u tankom crevu.
4.7. Žlezde unutrašnje sekrecije
Njima su potrebna u većoj količini visokoaktivna
jedinjenja, kojih nema u kuvanoj hrani.
119
 4.8. Unutrašnja sredina organizma
Unutrašnja sredina organizma, naročito unutar ćelija,
postaje neodgovarajuća za prirodne konstante. To smanjuje
intenzitet odvijanja životnih procesa u ćelijama. Organizam
slabi i lako je ranjiv za patologiju.
4.9. Energetski potencijal
Pri nedostatku visokoaktivnih materija kod čoveka se
naglo smanjuje tonus, koji postaje mlitav i lenj. Zbog toga on
instinktivno teži najraznovrsnijim stimulatorima, počev od
mesne hrane (ona povećava reakciju SDDH, što se izražava
svojevrsnim duševnim potresom celog organizma, mada ljudi
smatraju da taj produkt daje snagu), jakog čaja, kafe, duvana,
alkohola i narkotika, koji posle stimulacije bacaju organizam
u još veću depresiju.
Primenom tih stimulatora uništavanje organizma ide brzo
— nastaje prevremena starost, polna nemoć, duhovna praznina.
Život se iz najvećeg dara (talenta) pretvara u ograničeno,
besmisleno bitisanje, slično životinji, a vremenom i u
prokletstvo (naročito kada čoveka zaokupe hroniČna
oboljenja).
4.10. P s i h a
Izlaganje o psihi najbolje je ilustrovati navođenjem dva
članka, koji su objavljeni u listu „Komsomolac" 1. aprila
1987.godine.
U prvom članku pod nazivom „Ishrana i karakter"
zapisano je:
Ako je vaš karakter neuravnotežen i ako ste odviše
razdražljivi pri opštenju sa okolinom, najpre promenite svoj
dnevni obrok ishrane i pređite na vegetarijansku hranu. To je
preporuka lekara iz indijskog grada Gvalijar (u državi
Madžja-Pradeš), koji su obavili specijalno istraživanje uticaja
120
različitih hranljivih produkata na čovečji organizam. Dugo
vremena oni su posmatrali ponašanje250 ljudi i zaključili daje
većina ljudi koji se hrane mesom i mesnim prerađevinama
plahovita i agresivna. U isto vreme 90% vegetarijanaca su
mirni i uravnoteženi. Lekari su još utvrdili d a j e životni vek
vegetarijanaca, po pravilu, duži, nego kod ljudi, koji u hrani
koriste mesne produkte. Oni su manje podložni oboljenjima od
raka, srca i krvnih sudova. Prema mišljenju lekara Dž.Singha i
K.Dabasa, vegetarijanski meni (jelovnik) čini čovekov
organizam otpornijim na fizička i neivna naprezanja.
U drugom članku pod nazivom ,,Priroda kriminaliteta"
čitamo:
Prema izveštajima američke štampe, neki psihijatri, koji
izučavaju uticaj naslednih faktora i okoline (lokaliteta, MS) na
sklonost kriminalu zastupaju mišljenje da je kriminalno
ponašanje uvek bolest. Oni se pri tom pozivaju na rezultate
istraživanja. Kod mnogih ljudi, koji krše zakon, uočavaju se
Štetni električni potencijali mozga i disbalans hemijskih
jedinjenja u organizmu. Važna uloga se daje takođe kvalitetu
ishrane. Utvrđeno j e , na primer, da smanjivanje Šećera i
povećanje hranljivih materija u dnevnom obroku smanjuje
kriminalitet i tendencije ka agresivnim dejstvima skoro za
50%. Na osnovu svega naučnici su zaključili da kriminalitet
(prestupništvo) treba lečiti, kao što se lece srčana oboljenja i
rak.
4.11. Rafinisanje hrane
Veoma je važno shvatiti tu rasprostranjenu pojavu, sve
poboljšavati, odvojiti nepotrebno od potrebnog. Da
pogledamo zajedno, do čega dovodi čišćenje i poboljšavanje
produkata.
O ovom pitanju govori najveći autoritet u savremenoj
nauci po pitanjima ishrane i probave hrane A.M.Ugoljev.
„Sredinom našeg veka - kaže ovaj stručnjak - svi su bili
ubedeni d a j e formiranje naučnih predstava o probavi hrane
završeno i da ostaju još samo detalji...".
121
 „Jedna od nada klasične nauke o ishrani... bila je stvaranje
idealne hrane, koja bi se sastojala iz kompleta neophodnih i
spremnih za asimilaciju hranljivih elemenata - u najboljim
proprocijama, bez balastnili, a još više bez štetnih materija,
koje se nalaze u svim produktima ishrane".
„Iz toga slede zaključci da se obična hrana može zame-
niti monomernom (elementarnom), tj. takvom, koja se već u
samom začetku sastoji neposredno iz onih elenie-
nata-monomera, koji se u organizmu stvaraju samo u krajnjem
stadij umu probave hrane i asimiluju se u tankom crevu".
„Šezdesetih godina prošlog veka čuveni američki naučnik
M. Vinitc izveo je sledeći eksperiment. Tokom 19 nedelja on je
21 čoveka podvrgao elementarnoj dijeti bez narušavanja
razmena".
„Sedamdesetih godina... ideje bezbalastne i monomerne
isluane razmatrale su se ozbiljno, konkretno, za korišćenje u
kosmičkim letovima".
„Uz podršku i učešće mnogobrojnih instituta iz Moskve,
Lenjingrada, Latvije izvršili smo proveru eksperimenta
M.Vinitca i utvrdili da već na početku drugog meseca
eksperimenta nastaje deficit belančevina i da je zamena
belančevina ekvivalentnom smesom amino-kiselina efikasna,
ali ne 100%. Pri tom se u crevima postepeno razvija
disbakterioza... Posle izvesnog vremena i sam Vinitc je pri
ponavljanju svojih eksperimenata došao do takvog zaključka".
Prema tome, nauka je priznala svoju grešku, ali su se
posledice njene ideje duboko ukorenile u prehrambenoj
industriji i u udžbenicima o dijetologiji. Ogroman uticaj na
ishranu imaju i ukorenjene navike i tradicije.
Navodimo nekoliko primera kobnih posledica takvih
zamena i poboljšanja.
U naše vreme se uveliko praktikuje zamena majčinog
mleka kravljim ili veštačkim. Ali, danas nam je poznato da u
najranijem periodu života novorođenčeta takva zamena ne
zadovoljava i d a j e čak veoma opasna. Probavili sistem deteta
postepeno sazreva za prelazak na sve grublju hranu. Tako, u
samom početku membrane crevnih ćelija hvataju i dostavlju u
122
unutrašnju sredinu makromolekule hranljivih materija. Ako se
majčino mleko zameni kravljim ili nekim drugim, u unutrašnju
sredinu organizma prodiru strane belančevine-antigeni, pa
novorođenče nema kvalitetnu zaštitu.
Nekoliko dana po rođenju umesto prihvatanja makro-
molekula u membranama ćelija pojaviće se membranska
probava hrane. I tu nastaje druga slika, koja svedoči o bitnim
razlikama između majčinog i kravljeg mleka. U majčinom
mleku se laktoza (mlečni šećer) sadrži u velikoj količini, pri
Čemu jedan njen deo dospeva u debelo crevo, obezbeđujući
pogodnu sredinu za razvoj mlečno-kiselih i drugih korisnih
bakterija. Pri upotrebi kravljeg mleka i mnogih drugih zamena
umesto mlečno-kiselog vrenja nastaju procesi truljenja, što
izaziva konstantno samotrovanje organizma. Ta činjenica, što
je dokazano u velikom broju istraživanja, koja su obavljena u
r a z n i m z e m l j a m a , n a r u š a v a n e s a m o fizički n e g o i
intelektualni razvoj. Pri tom stvaranje toksičnih produkata na
fonu j o š uvek slabih zaštitnih sila o r g a n i z m a izaziva
poremećaje, koji će se ispoljavati ne samo u detinjstvu nego i u
kasnijim godinama.
Neki roditelji počinju rano da dete hrane skrobastom i
mesnom hranom iako njegov probavni trakt još ne može da
razloži i asimiluje te produkte. Fernientacioni sistemi još nisu
formirani, nekih fermenata jednostavno nema, a hrana j e već
tu. Obratite pažnju na decu uzrasta od 2 do 5 godina koja stalno
ispod nosa imaju sluzne izlučevine. Njihova priroda (poreklo,
MŠ) je posledica skrobaste i belančevinaste hrane.
Zatim nastaje šećerna i bombonska epopeja. Ukratko ću
preneti članak akademika N.Judajeva, direktora Instituta
eksperimentalne endokrinologije i hormonske hernije AMN
SSSR pod nazivom „Da li je šećer koristan?" objavljen u listu
„Pravda", ć.marta 1982.godine:
„Ne jednom se dešavalo da nas nekakva novotarija u
početku obraduje, a posle određenog vremena razočara. Slično
se dogodilo i sa šećerom. Posle dužeg i brižljivog izučavanja
posledica njegove primene, naročito u velikim količinama,
dijetolozi mnogih zemalja apelovali su da se smanji upotreba
tog produkta... jer Šećer se ne upotrebljava samo sa čajem i
123
kafom. On se sadrži u bombonama, keksu (biskvitima),
kolačima, bezalkoholnim napicima... Sve puteve unošenja
Šećera u organizam je čak teško predvideti.
Za razliku od tradicionalne čovekove h r a n e (hleb,
prekrupe, meso, mlečni produkti, povrće) šećer predstavlja
čistu hemijsku materiju - saharozu. Kod nas ga dobijaju iz
cvekle, njenom složenom i višestepenom preradom. U
p o s l e d n j e m stadijumu prerade šećer se brižljivo čisti,
podvrgava se kristalizaciji i filtraciji kroz koštani ugalj.
Dobijeni detaljno očišćeni produkt ne sadrži ni vitamine, ni
soli, ni druge biološki aktivne materije, koje se praktično
nalaze u svim produktima biljnog i životinjskog porekla
I ovde treba istaći najvažnije: da bi se tako visokoočišćeni
produkt, kao što je šećer, asimilovao, potrebno je dodati mu
materiju, koja mu omogućava da prodre kroz zidove creva, a
zatim da se krvlju prenese do naznačenog mesta. Izvršivši
navedene funkcije on bi trebalo lako da se izlučuje, zbog čega
je potrebno priključiti drugu materiju. U prirodnoj hrani to
sve postoji, a ovde ne. Zato je naš organizam prinuđen da daje
svoje materije: kalcijum iz zuba - otuda karijes, i mnogobrojne
druge potrebne materije iz krvi, Što prouzrokuje dijabetes.
Postoje mišljenja da posle prekristalizacije šećer ima desni
zaokret umesto levog, a takvu materiju organizam ne prihvata.
Kao rezultat toga mi ga moramo neutralisati i kao strano telo
izbaciti napolje.
Ovo nisu samo reči da bismo nekog preplašili. „Statistički
podaci kazuju da se poslednjih 10-15 godina u svim razvijenim
zemljama uočava zabrinjavajući porast obolelih od dijabetesa.
U SAD on dostiže deset miliona".
Zbog opasnosti po ljudski rod mudri ljudi dijabetes
drukčije zovu bela smrt.
Prema statističkim podacima u Moskvi je sredinom
sedamdesetih godina XIX veka bilo manje od 40 hiljada, a
sadajma 122 hiljade obolelih od ove opasne bolesti.
Šta sve treba znati o masovnom produktu kao što je
brašno. Ono se proizvodi iz zrna. U sastav zrna ulaze: endo­
sperm - 8 5 % (uglavnom škrob); klica - 15% (glavni biološki
aktivan deo zrna); opna - 14%. U klici i opni koncentrisani su
124
vitamini i mineralne materije. Brašno i prerađene prekrupe ne
sadrže opne i klice, pa prema tome ono najbolje i najpotrebnije
što se nalazi u zrnu. S tim u vezi ražano brašno se vitaminizira
vitaminima B (0,4 mg), PP (3 mg na 100 grama brašna);
2
pšenično brašno prve i druge klase - vitaminima Bj (0,4 mg),
B (0,4 mg) i PP (2 mg na 100 grama brašna). O koristi
2
veštačkih vitamina već znamo dovoljno, a takode i da je
takvom produktu potreban ceo snop materija za asimilaciju i
izlučivanje, koje će davati sam organizam. U udžbeniku
„Higijena ishrane" možemo pročitati: „Za povećanje kvaliteta
pšeničnog brašna dozvoljava se dodavanje u brašno hranljivog
dodatka bromata kalijuma, hiposulfita, diamida ugljene
kiseline, superoksida kalcijuma, ortofosforne kiseline i
cisteina". Kada je reč o pekarskom kvalitetu, možemo se
saglasiti sa tim. A gde se potom skladište ti dodaci i kako oni
uopšte utiču na tok životnih procesa, niko ne govori. Kao
rezultat tih dodataka zidovi sudova, tetive postaju drvenasti.
Tako jedna muka izaziva drugu.
U današnje vreme u prehrambenoj industriji seprimenjuje
veliki broj hranljivih dodataka koji poboljšavaju kvalitet
produkta (boje, materije za aromu i ukus i dr.), produžavaju
r o k trajanja ( a n t i m i k r o b n a s r e d s t v a , a n t i o k s i d a n t i ) i
poboljšavaju tehnologiju proizvodnje hranljivih produkata
(stimulatori, usitnjivači testa, fiksatori miglobina i dr.).
Takvom poboljšanju praktično su podvrgnuti svi osnovni
produkti (mleko, brašno, hleb, meso), a upravo su mnogi od
njih toksični! Na primer, nitriti za davanje postojane roze boje
kobasicama; salitra kao konzervans običnom i ovčjem siru
(300 mg na 1 litar mleka). To je dozvoljena norma nitrita - 20
mg na 100 grama mesa (0,02%). Reklo bi se sitnica. Ipak,
prema podacima zapadnonemačkih biologa, čovek u prošeku
za godinu dana pojede 16 puta više hrane, nego što sam teži.
Na kraju krajeva te mikrodoze se za godinu dana skoncentrišu
u snažnu toksičnu bujicu, koju može učiniti bezoopasnom
samo mlad, čvrst organizam, spaljujući pri tom svoju životnu
snagu. Ta ista slika nam pokazuje zašto se treba redovno čistiti
i upotrebljavati prirodne, monolitne produkte ishrane, bez
ikakvih poboljšanja.
125
 U prehrambenoj industriji, kao i u domaćinstvu, uveliko
se primenjuje vrenje. To je proces razlaganja prvenstveno
ugljenih hidrata na prostija jedinjenja sa izdvajanjem energije
pod uticajem nekih mikroorganizama ili iz njih izlučenih
fermenata. Kao rezultat toga ti mikroorganizmi dobijaju
neophodnu energiju za svoju životnu aktivnost i prostija
jedinjenja, koja se koriste za plastičnu razmenu, a takođe
različite produkte, koji imaju ulogu svojevrsnih sredstava u
borbi protiv konkurenata za mesto obitavanja".
U našem organizmu se odvijaju oksidaciono-obnavljajuće
funkcije razlaganja ugljenih hidrata uz pripajanje fosforne
kiseline. Energija koja se pri tom izdvaja skoro da se ne
rasejava, već se akumulira u ATF.
Ali ako su mikroorganizmi rastvorili deo ugljenih hidrata,
ta energija je bespovratno izgubljena za organizam. Upravo
takav gubitak energije dešava se pri pečenju hleba. U osnovi
pripremanja testa leže procesi alkoholnog i mlečno-kiselog
vrenja pomoću kvasca i bakterija, kao i hemijskih usitnjivača.
Energetski potencijal takvog produkta (hleba) mnogo je niži,
nego kod monolitnog zrna.
Ali, dokazano j e , da su produkti raspada ugljenih hidrata
(kao i drugih materija, na primer, belančevina i dr.), sastavljeni
samo od mikroba, često otrovniji za druge i čak u relativno
maloj koncentraciji sprečavaju njihov razvoj. Jedući hleb, mi
pretvaramo svoj želudačno-crevni trakt u bojno polje između
kvasca, koji se sadrži u hlebu, i prirodne mnikroflore. A pošto
hleb počinjemo da koristimo u ishrani vrlo rano, to normalna
mikroflora predstavlja veliku retkost, ona ne odgovara
prirodnim konstantama. Evo odakle nastaju disbakterioze.
Pogubno dejstvo na zdravlje hleba sa kvascem, koji se
pojavio pre gotovo 15000 godina u Egiptu, uočeno je davno.
Neki narodi, da bi se zaštitili od izumiranja, pripremali su
samo prešan hleb i taj običaj su učvršćivali religioznim
dogmama.
Na primer, u „Bibliji", knjiga „Ishod", glava 12 čitamo:
20. „Ništa kvasno ne jedite; na svakom mestu vašeg
prebivanja jedite presni hleb".
To se odnosi i na kiselo-mlečne produkte.
126
,,U današnje vreme sastav p r e v i r a č a , ili m a j e , za
dobijanje kefira - jednog od najpopularnijih u našoj zemlji
produkta ishrane - dobro je poznat: to je belančevina kazein i
prirodno ukomponovana zajednica sledećili mikroorganizama
- mlečno-kiselih streptokoka (previre mlečni šećer laktozu
stvarajući mlečnukiselinu), mlečno-kiselih bacila (daju kefiru
potrebnu konzistenciju i ukus, mlečnih kvasaca (previru
laktozu stvarajući etil alkohol i ugljenični gas)".
Navedena zajednica m i k r o o r g a n i z a m a udruženo
razlaže tako neophodne hranljive materije (laktozu), smanjuje
energetski potencijal datog produkta i popunjava ga mlečnom
kiselinom, etil-alkoholom i ostalim izlučevinama.
Belančevina kazein nam takode priprema iznenađenje. Zbog
nje kod životinja koje žvaču (krava, ovca, koza) rastu vuna,
kopita i rogovi. Mi tako nešto nemamo, i nama je potrebno
mnogo manje kazeina. Uporedenja radi: sumarni sadržaj
kazeina u kravljem mleku je 2,8-3,5%; u mleku severnog
jelena do 8,4%; a u majčinom - do 0,3-0,9%. Takvu količinu
čovek upotrebljava u periodu najburnijeg rasta. Odraslima je
potrebno još manje iz poznatih razloga.
Kazeini su izvanredne sirovine za kuvanje stolarskog
lepka. U našem organizmu taj suvišni kazein lepi kamenac u
bubrezima, sklerotira sudove, stvara čvoruge na nogama.
Povećan sadržaj kazeina u mleku bilo koje životinje (krave,
koze) je osnovni uzrok njegove Štetnosti, naročito kada se
upotrebljava u većoj količini. Sveže, prirodno mleko može se
upotrebljavati samo izuzetno.
Zbog toga što rafinirana i „poboljšana " hrana sadrži malo
vode (šećer, keks, hleb, meso, čokolada, bombone itd.), ona
u m n o g o m e menja pritisak u šupljini organa probavnog
sistema, „ isisavajući" vodu iz organizma. To je razlog zbog
kojeg smo prinuđeni da pijemo, odnosno da zalivamo takvu
hranu. Tako počinje i zatvara se krug poroka: potrošnja hrane,
žeđ, piće, spiranje probavnih sokova, nedostatak hranljivih
elemenata, a u debelom crevu zatvor od loše prerađene
h r a n l j i v e m a s e i truljenje; p o n o v n o pijenje v o d e za
127
razblaživanje već stvorene šljake, koja je iz debelog creva Tabela 5*
dospela u krv. Razultat toga je sve veća debljina koja
deformiše naše okruglo telo slično lopti. SINDROMI, PRVENSTVENO POVEZANI SA
Smatra se da organizam obezbeduje natrijum sa solju. Ali, POREMEĆAJEM U ISHRANI
nije tako. So je neorganska materija koja se veoma loše (prema Haene L., 1979.godina, sa dopunama)
asimiluje u organizmu. Slani proizvodi izazivaju momentalnu
žed. Organizam se trudi da svede na normalupovećan nivo soli
u organizmu i da višak izbaci napolje. U prošeku stanovnik Suvišna ishrana (prekomerna)
SAD koristi 20 puta(!) više soli njego stoje potrebno. U našoj
Ugljenim hidratima, rafini­
zemlji imamo približno istu sliku. Soli ima mnogo u svim Belančevinama
proizvodima: kobasicama, sirevima, turšiji, hlebu itd. ranim škrobom išećerom
Pokušajte da se odreknete soli nedelju-dve dana, a zatim Patogeneza Klinički podaci
probajte da solite hranu kao što ste to ranije činili. Odmah ćete Epidemiološki i klinički po­
uočiti ogroman kontrast i shvatićete da ste se prejeli soli. Ne daci
zaboravite da u što većoj količini upotrebljavate dodatke jelu: Bolesti, poremećaji
zelen, crni luk, češnjak itd. Jer soli ima dovoljno u svežoj Oboljenja srčano-vaskular-
zeleni i biljnim proizvodima. Pored soli, natrijum i hlor se u nog sistema: infarkt miokar-
tim produktima nalaze u najpogodnije obliku za asimilaciju. Oboljenja
da, hipertonija, aterosklero- srčano-vaskularnog sistema,
Kada upotrebljavamo krompir obično ga čistimo od za, varikozno proširenje ve­ hipertonija, ateroskleroza,
ljuske. Ali, treba znati da ljuska krompira ima više vitamina na, tromboza tromboflebitis, embolija,
grupe B, celuloze, gvozda i kalijuma, nego preostali deo. Da bi Oboljenja želudačno-crev­ mikroangiopatija
se sačuvali ti elementi najbolje je krompir kuvati sa ljuskom ili nog trakta: gnojni čirevi,gas-
oljuštiti što tanje. tritis, enteritis, gnojni colitis,
Mnogo se može govoriti o štetnosti rafinisanih produkata. hemoroidi
Navodimo još nekoliko primera i dajemo tabelu kao rezime Bolesti, poremećaji
ovog poglavlja (tabela 5). Apendicitis, holecistitis, pie-
Jedite manje čokolade. lonefritis, prouzrokovani
Do neočekivanih rezultata došli su francuski lekari crevnim bacilom
istražujući pacijentkinje koje su se žalile na česte bolove u Kamen u žuči
Dijabetes
srcu. Te žene su bile prinuđene da priznaju d a j e bez jutarnje Kamen u bubregu
Hiperholesteranemij a
čašice kakaoa ili čokoladnog kolača ceo tekući dan za njih bio Dijabetes
Toksikoza trudnoće
pravo mučenje. I samo redovna, makar i mala štangla Hiperlipidemija
čokolade vraćala im je zadovoljstvo i duševnu ravnotežu. Toksikoza trudnoće
Lekari su utvrdili daje u konkretnom slučaju reč o svojevrsnoj Epilepsija, depresija
narkomaniji, koja, prema njihovom mišljenju, može da Difuzna skleroza
nanese čovekovom zdravlju veću štetu, nego pušenje. Paradentoza

128 129

Ako želite da imate dobro zdravlje, izbegavajte upotrebu
kate, apeluje biolog R.Makkaleb iz Kolorada. Kafa je lišena
hranljivih dragocenosti. Tonini, kojih ima u tom napitku,
otežavaju asimilaciju belančevina, smanjuju sadržaj
dragocenih mikroelemenata u organizmu, takvih, kao što su
gvožde i kalcijum i takođe vitamine grupe B.
Ta informacija se odnosi na sve napitke u kojima se sadrži
kafa: koka-kole, pepsi-kole.
Prema podacima, publikovanim u časopisu „Sajens",
hranljive masti i nitrati su moćni mutageni. Da bi se
neutralizovalo njihovo negativno dejstvo pomažu vitamini E i
C, kojih ima mnogo u zelenim delovima biljaka.
Ne znaju za karijese.
Italijanski stomatolozi., koji su posetili nekoliko
manastira na Tibetu, utvrdili su da žitelji tog podneblja ne
znaju šta je karijes zuba. Pregled sto pedeset stanovnika
manastira dao je zapanjujuće rezultate: 70% tih ljudi, čak i
staraca, nije imalo nijedan pokvaren zub, kod ostalih je karijes
bio veoma ograničen. Uzrok takve pojave je u režimu ishrane.
Tibetski monasi ne koriste šećer i ne jedu meso. Njihova
tradicionalna h r a n a - j e č m e n e lepinje, maslac od mleka jaka,
tibetski čaj i voda. Leti se u jelovnik uključuju repa, šargarepa,
krompir i pirinač u manjim količinama.
130
4.12. Leukocitoza prouzrokovana hranom
Unošenje hranljivih materija u želudačno-crevni trakt
pored ishrane treba razmatrati i kao alergijsku i toksičnu
agresiju.
Radi neutralizacije tih štetnih pojava, osim epitelijalnog
sloja, koji deli enteralnu (unutašnju sredinu creva) i unutrašnju
sredinu organizma, postoji još moćniji leukocitarni sloj
3
(milion limfocita na 1 m m ) .
Suština leukocitoze prouzrokovane hranom svodi se na to,
da kada hrana dodiruje nepce, u zidovima creva brzo se
koncentrišu leukociti radi sprečavanja mogućeg štetnog
uticaja hrane. Takva mobilizacija traje 1-1,5 čas i zatim se
prekida, ali pri višestrukom dnevnom ponavljanju (uzimanje
jela 3-4 puta) iscrpljuje organizam. Pored toga, leukociti
nemaju drugu zaštitnu funkciju. Evo gde se krije jedan od
primarnih uzroka slabosti u suprotstavljanju prehladama i
drugim akutnim resapiratornim oboljenjima (ARO).
Ipak, pokazalo se da sveza biljna hrana, nasuprot tome,
sprečava leukocitoze prouzrokovane hranom. Ta pojava, koja
se ranije smatrala normalnom - fiziološkom, u današnje
vreme, obratno, govori o njenoj sveopštoj nepravilnoj upo­
trebi.
Na sprečavanje leukocitoze prouzrokovane hranom
p o m o ć u s i r o v e biljne h r a n e prvi j e u k a z a o naš nau-
čnik-bakteriolog Kušakov. Kasnije je laboratorijskim ista-
živanjima utvrđeno da hrana sa kiselom pH sredinom, kao i
slabo kiseli napici izazivaju leukocitozu (kuvana i na drugi
način obrađena hrana, po pravilu, ima kiselu reakciju, to se
odnosi i nakiselo-mlečne produkte); alkalna i neutralna hrana i
napici (sveza biljna hrana, koja ima alkalnu reakciju) ne
izazivaju leukocitozu. Još bolje, leukocitoza prouzrokovana
hranom može se sprečiti ako se uzima sveza biljna hrana
(salate) u većoj količini pre uzimanja kuvane. Upravo tako
postupa Pol Breg: „Ja sam postavio pravilo da prvo napravim
salatu jer smatram da treba da naviknemo svoj organizam da
opaža samo prirodnu hranu. Većina ljudi počinje trpezu supom
ili buljonom, a neki sendvičem ili hlebom. Prema mom
131
mišljenju to je potpuno pogrešno, pošto upravo sveza hrana na
početku trpeze stimuliše izlučivanje probavnih sokova, budući
da je sirovo povrće bogatije prirodnim stimulatorima. To je
neophodno za pravilnu probavu. Zato insistiram na tome da na
početku svakog obroka jedete sveže povrće, a posle nekoliko
godina takve ishrane osetićete da vaš organizam ne prihvata da
počne jelo na drugi način".
Pridružujem se preporukama velikog prirodnjaka i doda­
jem da time odstranjujemo leukocitozu prouzrokovanu hra­
nom i stvaramo uslove za induciranu autolizu. Takav redosled
uzimanja hrane ekonomiŠe našu snagu, pri tom dosta veliku,
koja se koristi za očvršćenje organizma i produžavanje života.
4.13. Nepravilno kombinovanje hranljivih produkata
Ovo poglavlje ću početi vrlo interesantnom informacijom
o hranljivim produktima i njihovoj povezanosti sa razno­
vrsnim oboljenjima.
Engleski naučnik E.Noks upoređivao je uzroke smili kod
ljudi između 55-64 godine života u 20 različitih zemalja — 17
evropskih zemalja, Kanadi, SAD i Japanu - koji su u svojoj
ishrani koristili različite produkte hrane.
Poredio je 58 hranljivih produkata sa uzrocima smrti kod
70 različitih oboljenja.
Na osnovu temeljitih istraživanja utvrdio je da nema
apsolutno korisnih ni apsolutno štetnih produkata, iako je
analiza dobijenih međusobnih veza pokazala da su određene
grupe produkata ishrane vezane za konkretne grupe oboljenja.
Prekomema potrošnja svih vrsta mesa predispozicija je za
difuznu sklerozu, ishemijske bolesti srca, samoubistvo, rak
debelog creva, rak mlečne žlezde i leukemiju. Po štetnosti
mesu su slični rafinirani šećer, mleko, jaja i životinjska mast
(salo, špek, masne mlade itd.).
Potrošnja zrnastih p r e d u k a t a p r e d i s p o z i c i j a j e z a
epilepsiju, peptički gnojni čir, cirozu jetre, hronični nefitis,
kao i za rak grla, usne duplje, probavnog kanala i želuca,
tuberkulozu pluća. Zrnastim produktima u razmatranom planu
je slično povrće, voće, mahunarke, orasi i riba.
Prekomema potrošnja vina prouzrokuje cirozu jetre, rak
usne duplje i grla.
Prekomema potrošnja piva prouzrokuje difuznu sklerozu i
rak debelog creva.
Potrošnja tvrdih masti povezana je sa smrtnošću od raka
mlečne žlezde, raka krvotoka, raka debelog creva i difuzne
skleroze.
Pri izučavanju oboljenja probavnog trakta pokazalo se, da
se karakter povezanosti između potrošnje produkata i obo­
ljenja menja od gornjih delova probavnog trakta prema
donjim. Oboljenja gornjeg dela probavnog trakta (zaključno sa
želucom) vezana su za potrošnju niskokaloričnih produkata,
uglavnom povrća, dok su istovremeno oboljenja donjih delova
povezana sa potrošnjom visokokaloričnih produkata (mahom
životinjskog porekla).
Dozvoliću sebi da prokomentarišem E.Noksa i da iznesem
lična zapažanja.
Kada je o mesu reč kao da je sve jasno iz prethodnih
poglavlja. O žitaricama (zrnastim produktima) treba da
raspravljamo detaljnije.
Istraživanja su obuhvatila zemlje gde se žitarice koriste za
pravljenje hleba i drugih proizvoda od brašna. O štetnosti
brašna, lepljivosti i kvascu bilo je dosta reči. Dodajem, bez
dovoljne količine vitamina (naročito grupe B) pekarski proi­
zvodi se ne podvrgavaju varenju, nego vrenju i bakterijskom
razlaganju sa stvaranjem alkohola i drugih produkata polu-
raspada. Otuda nastaju gnojni čirevi, ciroza jetre, rak usne
duplje, grkljana, probavnog kanala i želuca, kao i od
prekomerne upotrebe vina. O česticama škroba, dospelim u
krvotok, i o štetnosti skrobaste prekrupe za jetru i bubrege
takođe je bilo dosta reči.
Pređimo sada na povrće i voće. Zašto oni izazivaju ta
oboljenja? Zašto u tekstu ,,Ishrana i karakter" indijski lekari
* Ovaj statistički materijal uzeo sam iz knjige L.A.Gavrilova: „Može li
čovek da živi duže?"
133
tvrde, da vegetarijanstvo čini ljude otpornim na fizička i umna Ne mogu se zajedno koristiti riba i mleko, mleko i plodovi
opterećenja i produžava njihov život? Gde je istina, ko je u sa drveća.
pravu? U pravu su obe strane, a istina je da se u svim Jaja i riba ne odgovaraju jedno drugom.
evropskim zemljama voće koristi kao dezert, tj. jede se posle Supa od graška (pasulja) sa šećerom od trske i d a r
glavnih obroka. U Indiji i drugim žarkim zemljama voće i
(kiselo-mlečni proizvod sličan kefiru, koji se upotrebljava na
povrće čine poseban obrok hrane. A čitava pometnja je u
Tibetu).
nepoštovanju malog uslova: voće i povrće se vare u tankom
Ne smeju se na ulju od slačice pržiti gljive.
crevu, oni napuštaju želudac vrlo brzo.
Ne može se mešati piletina sa kiselim mlekom.
Kod Evropljana se dobija sledeća slika: isitnjeno voće ne
Ne odgovaraju podjednaki delovi meda i ulja (biljne
može da prođe u tanko crevo, jer se u želucu već nalaze hleb,
masti).
meso ili dinga jela, koja se prvo moraju obraditi u želucu.
Ne srne se jesti kisela hrana sa mlekom, niti nova hrana,
Počinje razlaganje voća sa stvaranjem alkohola, sirćetne
kiseline, duoksid-ugljenika - jer je želudac za to pravi raj. Ne dok se prethodna nije svarila, jer se one mogu pokazati
zaboravite kako mi pravimo koktel. Isitnimo voće, jagode, nepodudarne i međusobno štetne.
sipamo na primer, u posudu i ostavimo ih na toplom tamnom Neuobičajena i hrana koja se ne pojede na vreme takođe je
mestu, gde počinje vrenje. Rezultat te nakaradne upotrebe - otrov".
dva dragocena produkta pretvaraju se u otrov, koji izaziva već
navedena oboljenja. A sada razgovarajmo o tome kako hranu pravilno
Salate od povrća, takođe, treba poznavati kako bismo kombinovati, da bismo iz nje izvukli maksimalnu korist.
umeli da ih kombinujemo na pravi način i da proizvode
udružimo prema njihovoj sličnosti, a ne prema razlici.
Iz navedenog sledi moj zaključak: materijal koji je skupio
E.Noks ne ilustruje štetnost produkata ishrane, već naše
neznanje da ga pravilno upotrebimo. Bez poznavanja
pravilnog kombinovanja hranljivih produkata besmisleno je
pristupati lečenju pomoću ishrane i govoriti o korisnosti ili
štetnosti hrane.
Izvori podele i dobrog kombinovanja hranljivih produkata
vode nas u daleku prošlost. Sta je o toj temi zapisano u
,,Čžud-ši":
„Ako uzimate nepodudamu vrstu hrane, to je potpuno isto
kao da ste pripremili otrov.

Da je stvarno tako, svedoči sledeće: Kada se škrob i šećer podvrgnu

vrenju, oni se razlazu na dioksid ugljenika, sirćetnu kiselinu, alkohol i
vodu - materije, izuzev vode i ugljenične kiseline, nepogodne za
upotrebu, rečju otrove. Kada se belančevine raspadaju, one se razlazu
na sumporvodonik, indol, skatol, fenol - najjače otrove. Te otrove treba
neutrahsali i zatim sa mokraćom izbacili. Masti se od nepravilne
probave hrane užegnu, u njima se stvaraju kancerogene materije.

134 135

5. PRAVILNA KOMBINACIJA
HRANLJIVIH PREHRAMBENIH
PROIZVODA
Krajem XIX i početkom XX veka u laboratoriji I.P.Pavlo­
va izvedeni su interesantni eksperimenti o fiziologiji probave
hrane. Rezultat tih eksperimenata bio je da se na svaku vrstu
hrane (hleb, meso, mleko itd.) izlučuju različiti probavili
sokovi i po količini i po kvalitetu. Pri tom takvo izlučivanje
počinje već u usnoj duplji i produžava se duž celog probavnog
trakta (pljuvačka, želudačni sok, pankreatski sok, ž u č ,
probavili sokovi tankog i debelog creva, a takode i mikroflora).
O b r a d a i p r o b a v a s v a k e v r s t e h r a n e o b a v l j a j u se u
odgovarajućem delu probavnog trakta i traju određeno, za sve
specifično, vreme. Na primer, voće se vari u tankom crevu, a
meso se prvo 2-3 časa obrađuje u želucu, a zatim u tankom
crevu. Pokazalo se da kod srodnih vrsta hrane dolazi do
raznovrsnog, prema mnogim parametrima, lučenja probavnih
sokova. Na primer, najjači probavni sokovi izlučuju se na
mleko u poslednjem času probave, a na meso - u prvom. Sve to
ukazuje na odviše finu tehnologiju asimilovanja hrane, čije se
narušavanje momentalno kažnjava.
Te naučne radove Pavlovljeve škole krajem dvadesetih
godina prošlog veka uspešnoje primenjivao u praksi američki
lekar-prirodnjak Herbert Selton. Oko 100000 veoma bolesnih
ljudi prošli su kroz njegovu školu Zdravlja , demonstrirajući
čuda u ozdravljenju. Zbog važnosti pitanja, izložiću što
preglednije stavove i eksperimente velikog specijaliste u
oblasti kombinovanja produkata H.Seltona.
5.1. Klasifikacija hranljivih produkata
Dabi čitalac mogao pravilno da shvati kako se međusobno
kombinuju hranljivi produkti, ponovićemo još jednom njihovu
klasifikaciju.
136
Neke produkte ćemo svrstati istovremeno i u belančevine i
u škrob, ali neka vas to ne zbunjuje, jer oni stvarno sadrže i
mnogo škroba i mnogo belančevina.
Belančevine
Veliki procenat belančevina imaju sledeće namirnice:
orasi (većina), sve žitarice, pasulj, suvi grašak, soja, jaja,
pečurke. Svi mesni produkti, rakovi, riba. Sir, mladi kravlji sir.
Semenke suncokreta, patlidžani, mleko (niskomolekularne
belančevine).
Ugljeni hidrati
Najviše ugljenih hidrata ima u: škrobu, šećeru, sirupu i
slatkom voću.
Škrobovi su: sve žitarice, sušene mahunarke (osim soje),
sušeni grašak (pasulj), sve vrste krompira, kesten, kikiriki,
tikvice, bundeva.
Šećeri i sirupi: žuti i beli Šećer, mlečni šećer, razna slatka
(džemovi), pekmezi, sirupi itd., med.
Umereno skrobasti
Karfiol, cvekla, šargarepa, bela repa.
Slatko voće
Urme (datule), smokva, suvo grožđe, suva kajsija, sušena
kajsija, grožđe, suva šljiva, japanska jabuka (kaki), sušene
kruške i jabuke slatkih sorti.
Masnoće (masti)
Maslinovo ulje, ulje od suncokreta, kukuruzno ulje i
maslac (buter). Većina oraha. Salo. Masno meso. Vrhnje
(slatka pavlaka), kisela pavlaka.
Kiselo voće
Veliki deo kiselina daje kiselo voće. Glavno je sledeće:
pomorandže, grejfrut, nar (mogranj), limun, kiselo grožđe,
kisele šljive, kisele jabuke, paradajz.
137
 Polukiselo voće
Sveže smokve, slatka višnja, slatke j a b u k e , kruške,
breskve, kajsije, borovnica, ribizla, baštenska jagoda.
Beskrobno i zeleno povrće
Ovde spada svo sezonsko povrće, nezavisno od boje
(zeleno, crveno, žuto, belo itd.). Glavni medu njima su: loćika,
celer, cikorija, maslačak, kupus, lišće repe, spanač, kiselo zelje
(kiseljak), lišće cvekle, luk, repa, patlidžani, krastavci,
keleraba, peršun, špargla, češnjak, slatka paprika, rotkvica.
Dinje
Jedu se dinje svih sorti.
Navešćemo jednu za drugom moguće kombinacije hrane i
prokomentarisati ih pojedinačno sa tačke gledišta probave
hrane. Odgovarajuća informacija biće veoma korisna čitaocu
koji razmišlja.
5.2. Kombinovanje h r a n e
5.2.1. Kombinacija kiselina sa škrobom
Kiseline koje luče navedeni produkti uništavaju ferment
ptialin, koji razlaže škrob. Zato nije dopuštena kombinacija
kiselina i škroba.
Otuda pravilo - jedite kiseline i š k r o b u različito v r e m e .
5.2.2. Kombinacija belančevina sa škrobom
Slobodna sona kiselina u koncentraciji 0,003% dovoljna
je da bi se prekinulo dejstvo fermentakoji razlaže škrob. Dalje,
čak i neznatno povećanje kiselosti ne samo da zustavlja taj
proces, već i uništava ferment.
Kada jedete hleb, u želucu se luči malo sone kiseline. Sok,
izlučen na hleb, ima skoro neutralnu reakciju. Kada je škrob iz
138
hleba probavljen, u želucu se luči mnogo sone kiseline da bi se
probavile belančevine iz hleba. Dva procesa: probava škroba i
probava belančevina - ne odvijaju se istovremeno. Obrnuto,
sekrecije se vrlo precizno regulišu u odnosu na sastav i
momenat početka lučenja za zadovoljavanje raznovrsnih
potreba materija složenog sastava. To je odgovor onima koji
prigovaraju protiv pravilne kombinacije hrane na toj osnovi,
da s a m a p r i r o d a kombiiiuje različite hranljive materije u
jednoj istoj hrani. Između probave hranljivog produkta, ma
kakav bio njegov sastav, i probave smese različitih produkata
postoji velika razlika. Za jedan produkt, koji predstavlja
kombinaciju škroba sa belančevinom, organizam može lako da
p r i l a g o d i svoje s o k o v e (u o d n o s u na j a č i n u i v r e m e
izlučivanja) prema hranljivim potrebama tog produkta. Ali,
kada pojedete dve vrste hrane sa različitim, čak može se reči
suprotnim probavnim zahtevima, takvo prilagođavanje soka je
nemoguće. Ako se hleb i meso jedu zajedno, umesto skoro
neutralne sredine želudačnog soka, izlučenog u prva dva časa
probave, neminovno se izlučuje jako kiseo sok, i probava
škroba se naglo prekida. Sa fiziološke tačke gledišta nikada se
ne srne ispustiti iz vida, da se prvi stadijumi probave škroba i
belančevina obavljaju u suprotnim sredinama. Škrob zahteva
alkalnu reakciju i obrađuje se u usnoj duplji i dvanaesto-
palačnom crevu. Belančevine zahtevaju kiselu sredinu u
želucu, a zatim se obrađuju potpuno drugim fermentima u
dvanaestopalačnom crevu, u odnosu na škrob.
Otuda pravilo - jedite ugljene h i d r a t e i belančevine u
različito vreme.
To znači da kaše, hleb, krompir i druge vrste škroba treba
uzimati odvojeno od mesa, ribe, jaja, sira, mladog krvljeg sira,
oraha i druge belančevinaste hrane.
5.2.3. Kombinacija belančevina sa belančevinama
Dve belančevine različitog karaktera i sastava u
kombinaciji sa drugim probavnim faktorima zahtevaju razli­
čite promene probavne sekrecije i različito vreme izlučivanja
139
 radi efikasne asimilacije. Na primer, po dejstvu najjači sok
izlučuje se na mleko u poslednjem času probave, a na meso - u
prvom. Ako se probavili proces na odgovarajući način ne
menja, belančevinasta hrana neće bili kvalitetno s varena. To je
nemoguće postići kada se pojedu dve različite belančevine u
jednom obroku. Zato kombinacije kao Što su: meso i jaja, meso
i orasi, meso i sir, jaja i mleko, jaja i orasi, sir i orasi i tome
slično, ne treba praviti.
Otuda p r a v i l o - j e d i t e samo jednu koncentrisanu belan-
čevinastu h r a n u u jednom obroku.
5.2.4. Kombinacija kiselina sa belančevinama
Aktivan rad na razlaganju složenih materija na prostije,
koji se obavlja u želucu i predstavlja prvi stadij um probave
belančevina, vrši se pod dejstvom fermenta pepsina. Pepsin
dejstvuje samo u kiseloj sredini, u alkalnoj njegovo dejstvo
prestaje. Zeludačni sok menja svoj sastav od skoro neutralnog
do jako kiselog u zavisnosti od hrane, koja u njega dospeva.
Kada se pojedu belančevine, zeludačni sok je kiseo, pošto
treba da obezbedi pogodnu sredinu za probavu pepsina i
induciranu autolizu.
Zbog toga što je pepsin aktivan u kiseloj sredini, ljudi
prave greške, smatrajući da unošenjem kiselina sa belan­
čevinama, samim tim pomažu probavu belančevina. Suštinski
je obratno, te kiseline zadržavaju izlučivanje želudačnog soka.
Lekovi i voćne kiseline remete zeludačni sok, uništavaju pep­
sin i smanjuju njegovu sekreciju. Zeludačni sok se ne izlučuje
pri prisustvu kiseline u ustima i želucu. I.P.Pavlov je očigledno
pokazao nepovoljan uticaj kiselina na probavu, ne samo
voćnih nego i kiselina konačnog produkta fermentizacije
(kiselog mleka). Voćne kiseline zadržavaju izlučivanje želu­
dačnog soka, ometaju probavu belančevina i kao rezultat toga
izazivaju truljenje.
Normalni želudac izlučuje sve kiseline, koje su potrebne
za probavu belančevina sa određenom koncentracijiom
pepsina. Bolestan želudac može da izluči odviše mnogo
140
kiseline (povećana kiselost) ili nedovoljnu količinu kiseline
(smanjena kiselost). U bilo kom slučaju potrošnja kiselina sa
belančevinama ne pomaže probavu. Ne prelivajte meso ni
sirćetom, ni narovim sokom itd.
5.2.5. Kombinacija masnoća sa belančevinama
Masnoće ispoljavaju usporavajući uticaj na sekreciju
želudačnog soka, prisustvo masnoća u želucu zadržava sekre­
ciju želudačnog soka, koji se izlučuje na naredni obrok hrane,
koja se pod drugim uslovima lako asimiluje.
Prisustvo masnoća u hrani smanjuje količinu sekrecije za
izazivanje apetita, koja se luči u želucu, smanjuje količinu
hemijske sekrecije i aktivnost želudačnih žlezda, smanjuje
količinu pepsina i sone kiseline u želudačnom soku i može da
smanji skoro za dva puta zeludačni tonus. Takvo usporavajuće
dejstvo može da traje dva.i više časova. Drugim recima, takvi
produkti, kao pavlaka, maslac, biljna ulja (masti), masno
meso, kisela pavlaka (kajmak) itd., ne smeju se upotrebljavati
u istom obroku sa orasima, sirom, jajima, mesom. S tim u vezi
treba istaći, da ti hranljivi produkti, koji obično sadrže unu­
trašnju masnoću (orasi, sir, mleko), zahtevaju više vremena za
probavu, nego belančevinasti produkti, koji je ne sadrže.
Otuda p r a v i l o - j e d i t e masnoće i belančevine u različito
vreme.
Dobro je poznato da obilje zelenog povrća ima kon-
tradejstvo na usporavajuće delovanje masnoća. Zato, ako
upotrebljavamo masnoće sa belančevinama, možemo otkloniti
njihov nepovoljan efekat na probavu belančevina uzimanjem
sa njima velike količine zelenog povrća.
5.2.6. Kombinacija šećera sa belančevinama
Svi Šećeri - industrijski, sirupi, slatko voće, med i tome
slično-zaustavljaju i remete (koče) sekreciju želudačnog soka
i motoriku želuca. To proističe otuda što se oni vare u crevima.
Ako ih jedemo posebno, oni se ne zadržavaju dugo u želucu
141
nego brzo prelaze u creva. Sa drugim produktima (belan­
čevinama, škrobom) oni se dugo zadržavaju u želucu, dok se
ne svari ostala hrana, podvrgavajući se b a k t e r i j s k o m
razlaganju.
Otuda pravilo - jedite šećere i belančevine u različito
vreme.
5.2.7. Kombinacija šećera sa škrobom
Probava škroba obično počinje u ustima i pri određenim
uslovima produžava se neko vreme u želucu. Šećeri se ne
podvrgavaju probavi u ustima i želucu, već samo u tankom
crevu. Kada se šećeri upotrebljavaju sa drugom hranom, oni se
određeno vreme zadržavaju u želucu, očekujući, dok se ne
svari druga hrana, zbog čega imaju tendenciju vrlo brzog
vrenja u uslovima toplote i vlage, koji postoje u želucu. Takav
način ishrane garantuje kiselu fermentaciju vrenja.
Žele, pekmez, slatko, voće, bombone, Šećer, med, patoka,
sirupi itd., koji se dodaju u piroške, kolače, hleb, keks, kaše,
krompir i tome slično, izazivaju vrenje.
Milioni ljudi koji redovno jedu za doručak kašu sa
šećerom pate od povećane kiseline (gorušice, podrigivanja i
dr.). Slatko voće sa škrobom takođe izaziva vrenje. Hleb u
kome ima suvog grožđa, urini (datula) itd., tako popularnog
medu pristalicama „zdrave hrane" je dijetetska gadost.
Mnogi smatraju da ako se umesto šećera upotrebljava med,
može se izbeći vrenje, ali to nije tačno. Med sa vrućim
piroškama, sirup, slatko sa hlebom, palačinka i tome slično
garantuju vrenje. Ima razloga za pretpostavku da prisustvo
šećera sa škrobom narušava probavu škroba. Kada se šećer
stavi u usta, on izaziva obilno lučenje pljuvačke, ali ona ne
sadrži ptialin (feiment, koji razlaže škrob u usnoj duplji), pošto
ptialin ne reaguje na Šećer. Ako se škrob kombinuje sa
šećerom, medom, slatkim, to će sprečiti adaptaciju pljuvačke
za probavu škroba. Naknadne posledice toga mogu prou­
zrokovati nelučenje ptialina na škrob i poremetiti njegovu
probavu. Kao rezultat toga dobija se da produkti, koji su sami
od sebe zdravi, često postaju štetni, kada ih sjedinjuju sa njima
142
neodgovarajućim drugim produktima. Na primer, hleb i
maslac,pojedeni zajedno, ne izazivaju neprijatnosti, ali ako im
se dodaju med, šećer i slatko - mogu prouzrokovati bolest,
zato što će se šećer prvi asimilovati, a pretvaranje škroba u
šećer se usporava. Smesa šećera sa škrobom izaziva vrenje i
svu naknadnu štetu.
Otuda pravilo - jedite škrob i šećer u različito vreme.
5.2.8. Ishrana dinjama
Mnogi ljudi se žale da im dinje nanose štetu i da imaju
alergiju na njih.
Dinje su toliko zdrave i tako lako svarljiva hrana da i
najlošija probava može sa njima lako da izađe na kraj.
Ali, zašto uzimanje dinja izaziva ozbiljne patnje? Dinje se
ne vare u želucu nego u crevima. Propisno pojedene one se
zadržavaju u želucu nekoliko minuta, zatim prelaze u creva.
Ali, ako se koriste sa hranom, koja se duže vreme obrađuje u
želucu, one se zadržavaju u njemu. Pošto su isitnjene i
smeštene na toplom mestu, brzo se razlazu uz stvaranje velike
količine gasova i drugih štetnih materija, izazivajući ozbiljne
poremećaje u probavi.
Otuda pravilo - jedite dinje odvojeno od druge hrane.
Dinje treba jesti odvojeno od druge hrane, odnosno
najbolje je da se čitav obrok sastoji samo od dinja. H.Selton je
probao da se hrani dinjama zajedno sa slatkim voćem i
pokazalo se da nema nikakvih razloga da ih ne jedemo
zajedno, ukoliko to želimo.
5.2.9. Mleko treba uzimati odvojeno od druge hrane
U prirodi postoji pravilo da mladunče bilo koje životinje
uzima mleko odvojeno od druge hrane. Tačnije, u ranom
periodu života mladunčad sisara ne koriste drugu hranu, osim
mleka. Zatim dolazi vreme kada uzimaju mleko i drugu hranu,
ali nezavisno jedno od drugih. Na kraju, kada se odbiju od
143
mleka, oni ga više nikada ne uzimaju. Mleko je h r a n a m l a ­
dunčadi, pa za njim nema potrebe po završetku normalnog
perioda othranjivanja. Mi skoro celog života ostajemo
mladunčad! Zahvaljujući prisustvu belančevina i masnoća u
mleku ono se loše kombinuje sa drugom hranom, osim kiselog
voća. Prvo što se dešava sa mlekom kada dospe u želudac, jeste
da se zgrušnjava, stvarajući mlad sir. Zgrušano mleko obavija
čestice druge hrane u želucu i izoluje ih od dejstva želudačnog
soka. To sprečava varenje tih čestica sve dok se zgrušano
mleko ne probavi.
Otuda pravilo - uzimajte mleko odvojeno od d r u g e
hrane.
Pri hranjenu dece mlekom mogu im se davati sveže
iscedeni voćni sokovi, razredeni sa vodom, a posle pola časa
davati mleko. Voće mora da bude kiselo.
5.2.10. Dezerti
Dezerti se jedu na kraju jela, obično kada se čovek zasiti.
U njih spadaju: kolači, piroške, sladoled, slatko voće itd. Oni
se loše kombinuju skoro sa svim vrstama hrane, pa su zbog
toga beskorisni i nepoželjni.
Otuda pravilo - izbegavajte dezerte.
Ako treba da pojedete parče kolača, pojedite ga sa što više
salate od svežeg povrća. Potom preskočite obrok.
Ohlađeni dezerti, kao što su sladoled, hladna mineralna
voda itd. stvaraju drugu prepreku za probavili proces - ta
prepreka je hladnoća. Ranije smo već govorili o štetnosti
hladnoće za probavu hrane - feimenti hrane su aktivni pri
temperaturi od 37°C. Zato se hladna lirana prvo zagreva, a
zatim vari. Pri tom se rashlađuju organi naslonjeni na želudac,
što pogoršava njihovo snabdevanje krvlju, izazivajući hladni
spazam.
Naravno, E.Goks se nije upuštao u takve pojedinosti. Za
njega je najhitnije bilo ono Što je na površini - krivi su
144
produkti. Međutim, nama je jasno da smo sami krivi zbog
sopstvenog neznanja, jer stvaramo trulo đubrište iz produkata
u sebi.
Prelazak na pravilnu ishranu zdravih i bolesnih, slabih i
jakih, starih i mladih uticao je odmah na poboljšanje zdravlja
kao r e z u l t a t olakšavanja r a d a , koji izvršavaju probavni
organi.
Na taj način se obezbeđuje bolja probava hrane, ishrana i
smanjeno trovanje.
5.2.11. Kako koristiti belančevine
Sa belančevinastim produktima svih vrsta najbolje se
kombinuju produkti bez škroba i sočno povrće: spanač, botva
cvekle (botva - stabljike i lišće gomoljastih kultura), kupus,
botva repe, sveže zelene mahune, sve vrste svežih tikvica, luk,
celer i drugo povrće bez škroba.
Sledeće povrće je loša kombinacija sa belančevinama:
cvekla, repa, tikva, šargarepa, keleraba, bela repa, mahune,
grašak, krompir, a takođe raznorazne prekrupe. Mahunarke i
grašak same od sebe predstavljaju kombinaciju belančevina sa
škrobom i njih je bolje jesti kao škrob ili kao belančevine u
kombinaciji sa zelenim povrćem bez drugih belančevina i bez
drugih vrsta škroba.
N a v e d e n i j e l o v n i k , p r i m e r a r a d i , sadrži p r a v i l n u
kombinaciju belančevinaste hrane. Belančevinastu hranu je
najbolje jesti za večeru bez kiselina i biljnog ulja (masti), a
takode bez masnih umaka (sosova). Količine su individualne i
ne mogu se propisati.
Salata iz povrća Salata iz povrća
Skuvano meso Mladi sir
Salata iz povrća Salata iz povrća
Orasi Kuvani grašak ili
pasulj
145
Salata iz povrća Salata iz povrća škroba (na primer, kaše, hleba i krompira u jednom obroku)
Mesni kotleti Kajgana, kuvana jaja obavezno dovodi do prejedanja (prezasićenosti) tim mate­
rijama. Smatra se da je najbolje (to se naročito odnosi na
Salata iz povrća Salata iz povrća ishranu bolesnika) ograničiti upotrebu škroba na jednu vrstu u
Zelene tikvice Botva repe ili spanać obroku.
Sašlik (ražnjići) Dinstovana piletina Varenje škroba počinje u ustima, zato moramo brižljivo
Befstroganov ili kunić da žvaćemo kako ne bismo gutali škrobnu hranu. Ona se mora
jesti lagano kao da se pije. Pljuvačna probava se dugo produ-
Iz navedenog se uočava da velika salata obavezno prati žava u želucu, ako pravilno pojedemo škrob. Preporučuje se
uzimanje bilo kojih belančevina, a takode skrobaste hrane. uzimanje skrobaste hrane tokom dana. Ona mora biti suva, a
Doktor Selton ističe važnost salate za bilo koju vrstu dijete. kaše tvrdo kuvane. Salate sa škrobom se mogu upotrebljavati,
Zato ću navesti njegove preporuke za spravljanje takve salate. kao stoje navedeno. Bolje je izabrati salatu iz povrća sa malo
„Salata treba da se sastoji iz kombinacije prostog povrća škroba: šargarepe, cvekle itd., a najbolje je napraviti salatu
bez ikakvih umaka ili sosova. Nema potrebe da se salata sitno koja ima 4 0 % kupusa, 30% Šargarepe, 20% sveže ili obarene
secka i da joj se dodaju ingredienti (dodaci). cvekle, a zatim mirodija, peršuna i drugog. Fermenti i
Navodimo približne sastojke salate. One nam mogu vitamini, kojih ima u povrću sa malo škroba, dobro će doći da
poslužiti kao osnova za pravljenje vlastitih salata: se škrob svari. Jede se individualno od svake količine.
1/2 glavice salate (loćike), celer, kupus;
1/2 glavice salate, celer, paradajz; Salata od povrća Salata od povrća
1/2 glavice salate, kupus, paprika (slatka); Cvekla Šargarepa
1/2 glavice salate, francuski endivijum i paradajz; Krompir u bilo kom obliku Kuvani pirinač sa
kupus, krastavci, rotkvica. maslacem
Radi ukrašavanja može se dodati grančica ili list peršuna,
crvena (slatka) paprika (aleva paprika) itd. So nije potrebna, Salata od povrća Salata od povrća
pošto u salati ima dovoljno raznih organskih soli. Salate treba Šargarepa Bilo koja tvrdo
da budu jednostavne, i sa što manjom količinom ingre- Pečena tikva kuvana kaša
dijenata".
U srednjem pojasu Rusije zbog klime i uslova života Salata od povrća Salata od povrća
osnovu salate treba da čini kupus, a ostalo povrće u zavisnosti Obarena šargarepa Obarena cvekla
od sezone: celer, rotkvice, pastrnjak, krastavci, paradajz, Luk, cvekla Hleb monolitni sa
slatka paprika, peršun, maslačak itd. Dvopek maslacem

5.2.12. Kako koristiti škrob 5.2.13. Kako koristiti voće

Prirodnjaci savetuju da se koristi jedan škrob (jedna vrsta Zajedno sa orasima (koji sa botaničke tačke gledišta
kaše, bez hleba) ne samo zato što postoji protivrečnost tih takode spadaju u voće) i zelenim povrćem, plodovima korenja,
produkata, već i zbog toga što upotreba dve ili više vrsta voće predstavlja idealnu hranu za čoveka.

146
 Ishrana voćem pruža nam mnoga zadovoljstva. Ali, voće
treba jesti odvojeno od drugih produkata. Uzroke, zbog kojih
ga treba tako jesti, naveli smo ranije.
Voće se ne srne jesti između obroka hrane, jer to znači da
se unose u želudac ili tanko crevo u vreme kada se tamo vrši
probava prethodnih produkata. Rezultat toga je narušavanje
probave. Zato je najbolje upotrebljavati ga kao poseban obrok
hrane. Može se jesti i 20-30 minuta pre jela: za to vreme ono će
uspeti da prođe do tankog creva i da se prevari.
Pri ishrani bolesnika voćem H.Šelton je došao do
zaključka, daje bolje davati slatko i vrlo kiselo voće u različito
vreme. Šećer,med i drugi slatkiši nisu poželjni sa grejfrutom.
Sledeći jelovnik sadrži pravilnu kombinaciju voća i
preporučuje se kao voćni doručak, ali bez dodatka šećera u
njega. Za hranu se može koristiti sezonsko voće. Treba ga jesti
u količinama individualnim za svako voće:
Višnje, kajsije.
Višnje, kajsije, šljive.
Breskve, kajsije.
Jabuke, grožđe, čaša kiselog mleka.
U proleće i leto ukusna salata se može pripremiti od
sezonskog voća: Šljiva, kajsija, višanja, trešanja, salate-loćike,
celera.
148
6. UPOTREBA HRANE U TOKU DANA
Ako poznajemo fiziologiju probave hrane, neće biti teško
da racionalno raspodelimo obroke raznovrsne hrane u toku
dana.
Ujutro, kada je organizam odmoran, nemamo posebne
potrebe za dotokom energije. Pored toga, mi znamo da hrana u
organizmu izaziva reakcije specifičnog dinamičkog dejstva i
da ne predaje svoju energiju odmah, već posle određenog
vremena. Otuda ujutro treba uzimati hranu koja se lako
asimiluje uz minimum reakcije SDDH. Najprihvatljivija hra­
na je voće i sveže iscedeni sokovi od voća i povrća.
Škrobnu hranu je poželjno uzimati za ručak zato što je za
njenu probavu i asimilaciju neophodno mnogo više energije,
nego za voće. Proces probave se protegne na 3-4 časa. Osim
toga, skrobasta hrana nam daje osnovnu energiju, koju ćemo
koristiti u drugoj polovini dana. Voće je bogato lako
asimilujućim šećerima, koji nam veoma brzo daju energiju i
dobro je za jutarnji obrok.
Belančevinastu hranu je poželjno uzimati uveče, zato Što
se ona vari duže od 4 časa i potrebna nam je za kompenzaciju
struktura, koje su se raspale u toku dana pa ih treba obnoviti.
Proces probave belančevina izaziva najveće pomeranje SDDH
i, prirodno, treba da se obavi u mirnoj situaciji - najpogodnije
vreme je od 6 do 8 časova uveče. Time više, što u to vreme
procesi u organizmu prelaze od raspada energetskih i
plastičnih struktura na njihovu sintezu.
Jednostavno i fiziološki logično.
Veoma je interesantno uporediti savremene preporuke
prirodnjaka sa drevnim savetima indijskih lekara. U Ajuverdi*
* Ajuverda - drevna nauka koja izučava život.
149
ishrana u toku dana je usaglašena sa ritmom prirode. Drevni
mudraci su zapazili da se tokom 24 časa naizmenično sme­
li j uju tri perioda, po 4 časa svaki. Prvi period - spokoj (po
indijskom Kapha), drugi - energetske aktivnosti (Pitta), i
treći period - motorne aktivnosti (Vata). Ti periodi su u
prvom redu povezani sa sunčevom aktivnošću. Period Kapha
(počinje izlaskom sunca) od 6 do 10 časova. Po pravilu, jutro je
mimo. Na fiziološkom nivou organizma to se ispoljava
mirnoćom i težinom tela. Period Pitta traje od 10 do 14 časova
i karakteriše se visokim položajem sunca. U to vreme smo
posebno gladni i kod nas je najjača (po analogiji sa suncem)
vatra probave. Period Vata traje od 14 do 18 časova. Sunce je
usijalo zemlju i zagrejalo vazduh. Od toga nastaje kretanje
vazduŠnih masa, podiže se vetar i sve počinje da se kreće —
leluja se drveće, trava, voda itd. Na fiziološkom nivou to je pe­
riod motorne aktivnosti, najveće radne sposobnosti. Dalje se
nastavlja ponavljanje: od 18 do 22 časa Kapha; od 22 do 2
časa noću Pitta; od 2 do 6 časova ujutru Vata. U tom ritmu živi
ceo svet životinja i biljaka. Takva aktivnost uočava se ne samo
kod dnevnih nego i kod noćnih životinja.
Polazeći od tih pretpostavki, Ajuverda daje sledeće savete
u vezi sa ishranom u toku dana:
1. Treba ustati u periodu Vata (motorne aktivnosti) nešto
ranije od 6 časova ujutru (prema lokalnom vremenu). To će
učiniti da ceo dan budete aktivni. Ako ustajete u periodu
Kapha (mirnom) - b i ć e t e čitav dan inertni.
Čim ustanete, popijte čašu tople vode. Vata pojačava rad
naših creva i pomaže evakuaciju sadržaja debelog creva.
2. Kada malo ogladnite - pripremite voćni doručak.
3. U periodu Pitte (naročito od 12 do 14 časova), kada je
probavila vatra najjača, pojedite najveću količinu jela. Po
logici stvari - to treba da bude skrobasta hrana sa povrćem,
koja daje maksimum energije. Zatim sedite, poželjno na
petama i dišite kroz desnu n o z d r v u - što će još više razbuktati
vašu probavnu vatru. Iza toga treba 5-10 minuta prošetati.
4. U završnom periodu Vata - početkom Kapha (18-20
časova) laka večera - pred zalazak sunca. Sunce se spušta i
150
probavila vatra se gasi. U tom periodu se preporučuje malo
belančevinaste hrane, da bi se popunila potrošena struktura
tela, i što više povrća, da bi se sve asimilovalo. Posle večere se
treba ponašati isto kao i posle ručka.
Iz navedenog teksta se nesumnjivo može zaključiti da se
s a v r e m e n a ispitivanja, i p r e p o r u k e drevnih mudraca
podudaraju skoro u svemu, iako su ijedni i drugi išli potpuno
različitim putevima do otkrića i saznanja.
Sličnu preporuku o tome kako se hraniti u toku dana daje
Pol Breg i naš praktičar-prirodnjak Suren Avakovič Arakeljan.
Prvi obrok hrane - Treba jesti samo pri jakom osećaju
gladi, posle fizičkih vežbi - trčanja, bizog hodanja, rada po
kući itd. Ne zaboravite na čuvenu krilaticu Pola Brega:
„Doručak treba zaraditi". Hrana treba da se sastoji od voća ili
suvog voća u zavisnosti od sezone. Možete se zasititi
prirodnim medom, naravno, nezavisno od drugih produkata.
Drugi obrok hrane — Taj obrok treba uzeti pri jakom
osećaju gladi i u njemu mora biti dosta povrća uz dodatak ulja
(biljne masti), ali može i bez njega. Ne zaboravite najviše do
100 grama masnog se menja suncokreta, konoplje, sezama i
drugih oraha.
Treći obrok hrane - Ako za to ima potrebe, taj obrok
treba da se sastoji iz sezonskog ili suvog voća. Ako toga nema
može se popiti sveže isccdcn sok od povrća ili odstajao čaj od
lekovitih trava.
Sve u svemu, dnevna količina hrane ne treba daje veća od
1500 grama.
Biljne kaše obavezno jesti ujutru ili uveče do 19 časova.
Čak se i u „Bibliji" tom pitanju poklanja posebna pažnja.
U knjizi „Ishod", glava 16, tačci 12 zapisano je: „... uveče ćete
jesti meso, a ujutru se zasitite hlebom".
Prema tome, ne samo drevni mudraci nego i savremeni
naučnici kada je o ishrani reč za doručak preporučuju laku
h r a n u , za ručak - s k r o b a s t u i o b i m n u , za v e č e r u -
belančevinastu sa povrćem. Dopuštene su razne varijante i
dopune u zavisnosti od tradicije, navika, klimatskih uslova,
podneblja.
 Veoma važno pitanje jeste - koji je odnos između kisele i
alkalne hrane dopušten u toku dana? Ako se to pitanje
zapostavi efekat ishrane će biti veoma mali.
Ni za koga od nas nije tajna da se organi našeg tela hrane
preko krvi. U zavisnosti od hrane krvotok može da se menja
prema kiseloj i alkalnoj sredini. Kisela sredina krvi nosi u sebi
energetske materije i nadoknađuje gubitke. Alkalna sredina
obezbeđuje formiranje našeg organizma, kostiju, nerava i
mišića, održava fizičko i umno zdravlje, podstiče imunitet
organizma.
Većina prirodnjaka navodi sledeće proporcije za te dve
sredine: 50-60% alkalna i 50-40% kisela.
Primera radi, Pol Breg smatra daje sledeći odnos kisele i
alkalne hrane idealan: petinu svakodnevnog obroka hrane
treba da čine belančevine (biljnog i životinjskog porekla);
drugu petinu skrobasta hrana (neoljuštene žitarice i prekrupe,
prirodni sokovi i šećer — med, suvo voće), nerafinisana ulja
(masti); treću petinu hrane treba da čine povrće i voće, sveže i
pravilno pripremljeno. U procentualnom odnosu takva dijeta
treba da obuhvati: 60% - voća i povrća; 20% - belančevina; 7%
- proizvoda od škroba; 7% - prirodnih šećera i 6% - masnoće.
Indijski jogisti određuju kvalitet krvi po boji, vadeći je iz
želuca u čistom obliku posredstvom specijalnog metoda
Dhouti. Postoje razlike u boji između čiste i nečiste krvi.
Prema njihovom mišljenju , najčistija krv Sattvik treba da
bude 60-70% alkalna. Takvakrv preovladava kod ljudi koji su
zdravi (indirektno na to ukazuje čist roze jezik i blistavo roze
vežnjača očiju). Ako se alkalna proporcija smanji do 50-60%,
takva krv se zove Radžasik, tj. krv slabijeg kvaliteta. Takva
krv dominira kod ljudi koji su skloni svim bolestima ili
konstantno poboljevaju. Prekomerno kiselu krv jogisti
nazivaju T a m a s i k - najlošija po kvalitetu. Takva krv teče u
telima hronično bolesnih ljudi.
Zato se jogisti pridržavaju alkalne dijete i navedenih
proporcija.
Nešto specifičniji je pristup svakodnevnim proporcijama
h r a n e M a k r o b i o t i č a r a - d a l e k o i s t o č n i h n a r o d a . Reč
„makrobiotika" u prevodu znači umetuost dugog življenja.
152
NaveŠću standardni režim makrobiotičke ishrane, koji
preporučuje specijalista u toj oblasti Mikio Kuši.
1. Svaki obrok hrane najmanje 50% mora se sastojati iz
žitarica u zrnu, pripremljenih na razne načine. Žitarice su
monolitni pirinač, pšenica, monolitni hleb, prekrupa.
Iz prethodnog teksta nam je poznato da potrošnja ugljenih
hidrata izaziva težnju kiselo-alkalne reakcije da prede u
alkalnu sredinu, odnosno očišćene prekrupe, poliranog
pirinča, brašna - u kiselu sredinu. Otuda postaje jasno da se
makrobiotičari pridržavaju pravilnog odnosa hrane prema
najvažnijem parametru, ali drugim sredstvima.
2. Svakoga dana treba pojesti 5% supe miso i supe tamari
(1-2 male čašice). Njihov ukus mora da bude blag. Unosite u
dnevnu ishranu nekoliko vrsta povrća, morske trave, žitarica i
mahunarki. Što češće kombinujte i menjajte te produkte.
Miso je zasoljena biljna pasta na bazi soje, bogata lako
asimilirajućim proteinima i fermentima, koji podstiču varenje
hrane, vitaminom B itd. Miso se dobija kao rezultat dužeg
1 2
vrenja (2-3 godine).
Tamari je prevrela i zasoljena čorba od povrća na bazi
soje i pšenice. Upotrebljava se u malim količinama kao
dodatak drugoj vrsti supa (čorbi) i povrću.
3. Oko 20-30% svakog obroka hrane treba da čini povrće:
2/3 - skrivanog na različite načine, isprženog, zapečenog u
rerni i 1/3 - svežeg u salatama, obrađenog kuvanjem ih
barenjem.
Pri tome obrada vatrom treba da bude minimalna, pošto
povrće posle takve obrade postaje još zelenije.
4. Oko 10-15% svakodnevnog jela treba da se sastoji iz
mahunarki i morskog kupusa. Dajte prednost grašku, sočivu
(jer oni lece). Umereno ih začinjavajte tamarijem i morskom
solju.
Morski kupus je unikatni produkt, u kome se sadrže skoro
svi mikroelementi. On jedini pomaže popunjavanje rezervi
mikroelemenata koji se retko sreću.
5. Jednom ili dva puta nedeljno može se jesti riba u
manjim količinama, belo meso (krtina).
153
 Za dezert se može uzimati voće, jednom ili dva puta ne- se neprimetno uništava, a naročito stradaju zubi. Tako se, kod
deljno, sveže, osušeno, kuvano - uvek u manjim količinama. neupućenih sirovojeda (ljudi koji jedu sirovu hranu) zubi
Četvrtinu ili kriškicu odjednom. veoma brzo rasklimaju. O pridržavanju tog uslova više reči u
Ova tačka ukazuje na veoma oprezno uzimanje belan­ sledećem tekstu.
čevinaste hrane životinjskog porekla. Utisak je da su oni Prilika je da konkretnije raspravimo koliko hrane treba
odavno znali o reakcijama SDDH. pojesti za jedan obrok. H.Šelton savetuje da treba jesti prema
Tako mala količina voća i tako retko upotrebljenog ništa individualnim potrebama, a drugi autori smatraju da treba
loše ne može da izazove. ustajati od stola sa osećajem blage gladi. Jednu zanimljivu
Sosovi miso i ta mari su ukusni i korisni dodaci hrani. poslovicu o tome čuo sam od pisca V.G.Cerkasova. On je
Oni su bogati vitaminima i fermentima, što omogućava da se govorio: „Ako si ustao iza stola sa slabim osećajem gladi -
uspeŠno vare i da se brzo zrnasti produkti asimiluju. Ne najeo si se. Ako osećaš, da si se za stolom najeo - znači prejeo
zaboravite d a j e za dobijanje 1000 kalorija iz hrane potrebno si se. Ako osećaš, da si se za stolom prejeo - otrovao si se".
rashodovati isto toliko vitamina B] B i drugih. Zato su oni
2
Interesante su i preporuke jogista.
instinktivno i izabrali ta dva produkta, koji su bogati njima. 1. Čista, slatka i neljuta hrana, koja je ukusna i prijatna,
Od svih preporuka koje daju makrobiotičari nejasan je treba da napuni polovinu želuca - Stoje poznato kao umerena
punkt (tačka) 3. Zašto oni poklanjaju povrću dva puta manju ishrana (Mitahara).
pažnju nego što se to čini u prirodnjačkoj i jogističkoj kuhinji? 2. Polovina želuca treba da bude popunjena hranom,
P r v o , Japanci koji se uglavnom i pridržavaju makrobio- četvrtina- vodom. Druga četvrtina ostaje slobodna za kretanje
tičkih principa, žive na obali mora. Koristeći morske plodove i i stvaranje gasova.
proizvode - morski kupus i drugo, oni unose dovoljno
mikroelemenata, pa nema potrebe za velikim količinama
salate od povrća.
Drugo, uočeno je nešto veoma korisno za naš organizam -
treba jesti produkte, koji kao da nas skupljaju i šire. Prisetite
se poglavlja Mikroelementi, dela o kalijumu i natrijumu.
Kalijum se nalazi unutar ćelija, a natrijum u vanćelijskoj
tečnosti - oba su alkalni elementi. Ali, pri uzimanju hrane
bogaste kalijumom (koju čini uglavnom voće i povrće),
pojačavaju se unutarćelijski procesi i iz organizma se izbacuje
tečnost. Na nivou ćelije to se odražava skupljanjem ćelijskih
membrane, što pogoršava njihove funkcije. Kod hrane bogate
natrij umom (koju uglavnom čine prekrupe, šargarepa, koren
maslačka), zadržava se voda u organizmu. Na ćelijskom nivou
dolazi do bubrenja membrane, što pogoršava funkcionisanje
ćelija. Pomak ne samo u jednu stranu nego i u drugu stranu
prigušuje životne procese i zato je nepoželjan. Potrebna je
zlatna sredina, a pokazalo se da norme makrobiotičara
* Odlomak sam uzeo iz knj ige Borisa Saharova „ Velika tajna ", koji citira
odgovaraju tom uslovu. Ako se taj uslov ne poštuje organizam starujogističku mudrost iz „ Gheranđa Samhita".

154 155
 se snabdeva vitaminima i fermentima, koji se uništavaju pri
7. PRAKTIČNE PREPORUKE ZA toplotnoj obradi. Ne treba zaboraviti da mi asimilujemo ono­
PROBAVU I ASIMILACIJU HRANE liko hrane, za koliko imamo dovoljno vitamina i fermenata.
Bez toga se hrana pretvara u polulabrikat koji nas truje.
Pravilno kombinujte hranljive produkte.
To će vam omogućiti probavu dobrog kvaliteta i valjanu
asimilaciju hrane od koje telo ima maksimalnu korist.
Nepravilna kombinacija hrane podriva našu snagu i uništava
ceo ž e l u d a č n o - c r e v n i trakt. U v a ž a v a j t e tehnologiju
Budući da poznajemo tehnologiju probave i asimilacije produkata, ne zahtevajte od probavnog sistema nemoguće.
ovog ili onog produkta, ostaje nam da se toga pridržavamo. Te Pravilno upotrebljavajte hranu u toku dana.
preporuke dopunjuju prethodne i omogućavaju nam da još više To će vam omogućiti da uvek budete u formi i da u bilo
ojačamo zdravlje. koje vreme dana i noći ispoljite visoku umnu i fizičku radnu
Uzimajte hranu bogatu bioplazmom, i to samo organsku. sposobnost.
Takva hrana ima najbolji energetski potencijal. Sve Pridržavajte se odnosa kisele i alkalne hrane unete u
strukture u njoj su potpune i neiskvarene. Amino-kiseline, organizam.
vitamini, šećeri, enzimi, mineralne materije nalaze se u
To će vam omogućiti da se uvek držite na grebenu
najaktivnijem stanju. U takvoj hrani moguća je inducirana
zdravlja, a ne da se survavate na ovu ili na onu stranu.
autoliza, koja omogućava da se uštedi oko 50% probavne
energije. Uzimajte više sveže biljne hrane, a toplu i na drugi
način prerađenu svedite na minimum.
Potrudite se da uzimate monolitnu hranu.
U monolitnoj luani (produktima ishrane) nalaze se svi
elementi potrebni kako za asimilaciju, tako i za njeno
izbacivanje. Vaši materijalni resursi tela tako se neće trošiti.
S t o j e manje rafinisane hrane, bolje je zdravlje i život duži.
Kao osnovno „gorivo" koristite hranu bogatu ugljenim
hidratima.
Prisetite se reakcije SDDH. Hrana bogata ugljenim
hidratima ih povećava za 10-20, a belančevinasta - do 40%.
Pri pravilnoj ishrani nama su dovoljne belančevine iz biljaka,
višak belančevina podriva našu snagu.
Neka vaše prvo jelo bude salata
To će vam omogućiti da odstranite leukocitozu prouzro­
kovanu hranom, da neprekidno popunjavate alkalne rezerve
organizma, a takođe da održavate potrebnu kvantitativnu i
kvalitativnu koncentraciju mineralnih elemenata u telu i da
stvarate uslove za dobru probavu kuvane hrane. Kuvana hrana

157
156
 8. PRELAZAK NA PRAVILNU
ISHRANU
Svaki nagli prelazak na neuobičajenu hranu odražava se
na naš lični osećaj. Jer, sada nam je poznato, da organizam za
nove, neobične produkte ishrane (proklijalo zrno, sveže
povrće, voće itd.) treba da izdvoji i specifične fermente, kojih
skoro da nema. U želudačno-crevnom traktu treba da se razvije
druga mikroflora. Prestrojava se crevni, hormonalni sistem,
menjaju se navike u ukusima i potreba za hranom. Treba da
nastupi prestrojavanje celog organizma, što se odražava ne
samo na njegovu fiziologiju, već i na čovekovu psihu.
Prirodno, taj proces je vremenski razvučen. Osim toga, mnogi
sistemi imaju veliku inertnost, zbog čega treba poznavati i
uvažavati fiziološke mehanizme, koji su u osnovi tih procesa.
Na primer, većina prvih doseljenika iz Španije u Ameriku
umrla je ne mogavši da se prilagodi novoj hrani. Ta tema
izvanredno je obrađena u filmu „Kristofor Kolumbo".
Uz to treba znati da se pri prelasku na pravilnu ishranu sa
naše uobičajene - izvitoperene — događa čitav niz
prestrojavanja u organima i sistemima koji se ispoljavaju kao
oboljenjske krize. To uvek treba imati na umu i ne plašiti se.
Krize samo ukazuju da ste na pravilnom putu, jer posle takvih
kriza organizam se podiže na viši zdravstveni nivo.
Kao što je praksa pokazala, fermentni sistemi želuda­
čno-crevnog trakta se na novu hranu prilagođavaju za 3-12
meseci. Crevni hormonalni sistem ima veliku inertnost, njemu
je za prelazak na novu vrstu hrane potrebno 1-2 godine.
Promena navika u ukusima, ponašanju i psihi čoveka zahteva
još više vremena - od 2 do 3 godine. Približno za tri godine svi
ti mehanizmi dobijaju potrebnu snagu i savršeno rade.
Kriterij umi za normalan rad želudačno-crevnog trakta su
sledeći:
158
1) pri uzimanju soka od cvekle mokraća nema boju cve-
kle, što ukazuje na normalno stanje epitela želudačno-crevnog
trakta;
2) stolica postaje laka i creva se prazne 2-3 puta dnevno,
što ukazuje na normalnu motoriku želudačno-crevnog trakta;
3) konzistencija fekalija u vidu polumeke „kobasice", bez
zadaha i bez parčića povrća, voća itd. u njoj , ukazuje na
normalno usisavanje vode u debelom crevu. Odsustvo mirisa i
parčića povrća svedoči o razvoju pravilne mikroflore;
4) postepeno se menjaju navike i potrebe zabranom. Posle
1-3 godine prestaćete da koristite normalnu hranu, jer ćete na
sebi osetiti kako ona negativno deluje na ceo organizam.
Na koji način i kako preći na novu vrstu hrane. Postupak je
sledeći:
- p r v o , treba promeniti redosled uzimanja hranljivih
produkata: tečnosti pre jela, voće pre jela, prvo jelo - salata,
drugo jelo - ili sa ugljenim hidratima, ili sa belančevinama, ali
samo jedno;
- drugo, isključiti sve štetne produkte, rafinirane i
stimulatore tipa kafe, čaja, kobasice, torte itd.;
- treće, počnite da menjate obrok sirove (sveže) i kuvane
hrane u korist sveže. Polako privikavajte svoj organizam na
svezu hranu. Počnite da pijete po 100-200 grama sveže
iscedenih sokova od povrća i voća. Povrće u početku obarite, a
zatim ga sve manje i manje podvrgavajte toplotnoj obradi i na
kraju se potrudite da ga uzimate što češće u svežem obliku.
Upotrebljavajte ga naizmenično: jednom obareno, drugi put
sveže;
- četvrto, postepeno (20-50 grama) unosite u svoj dnevni
obrok sveza biljna jela: proklijalu pšenicu, raskvašene
prekrupe, divlje jestive plodove i trave. Kaše potapajte više, a
varite manje.
Na isti način postupajte i sa ostalim: zamenite doručak
uzimanjem voća; ručak sastavljen od supa, čorbi, hleba i mesa
zamenite čašom sveže isceđenog soka, svežim ili malo
obarenim povrćem i kašama; večeru od prvih i drugih jela,
čajeve zamenite salatom i orasima.
159
 U zavisnosti od sezone može se priređivati „dan bašten-
skih jagoda", „dan jabuka", „dan grožđa", „dan dinja",
„dan lubenica" itd.
Ako se pridržavate tog režima ishrane, postepeno i
neprimetno izmenićete navike za ukuse. Hrana, koja vam se u
početku činila neukusnom, čak nepodnošljivom, postaće
prijatna i poželjna.
Prema tome, čitav sadržaj drugog dela Lekovitih sila
može se svesti na jednostavna i dostupna pravila:
1. Jedite, kada ogladnite.
2. Polovinu vaše svakodnevne hrane treba da čini sveza,
sirova biljna hrana.
3. Tečnosti i voće uzimajte pre jela ili pripremajte od njih
poseban obrok hrane.
4. Dobro sažvaćite i smekšajte hranu pljuvačkom. Zato
jedite polako dok se hrana ne pretvori u kašu. Sokovi takođe
treba da budu natopljeni pljuvačkom, što znači da ih treba piti
u manjim gutljajima.
5. Neka vaše prvo jelo bude salata od povrća, prema
sezoni (lišće, korenje, plodovi - salata trijada); poželjno je da
drugo j e l o takođe, prema sezoni b u d e sastavljeno o d
belančevinaste ili skrobaste hrane.
6. Sirovu biljnu hranu, kao i druga jela, pripremajte nepo­
sredno pre upotrebe.
7. Odustanite od veŠtačkih i rafiniranih produkata (suho­
mesnatih proizvoda, torti, keksa, šećera itd.). Ne
upotrebljavajte nikakve stimulatore: čaj, kafu, alkohol.
160
III
ISHRANA I HRANA - PRAKSA
PREDGOVOR
Prethodni deo ove knjige omogućio nam je da razmotrimo
proces probave hrane. Mi sada znamo kako da upotrebljavamo
hranu da bi iz nje izvukli maksimum koristi i da svom
organizmu načinimo minimum štete.
Ali, apsolutno ništa ne znamo kakvi kriterij umi su u
osnovi s e z o n s k e i s h r a n e , k a k o p r i l a g o đ a v a t i ishranu
uzimajući u obzir godine života (proces starenja, MS) i, na
kraju, kako da individualizujemo vlastitu ishranu.
Posle izučavanja dijetologije makrobiotike, Ajuverde,
Čžud-ši itd., a takođe primenjujući u praksi te preporuke, autor
je otkrio mnoge pojedinosti bez čijeg saznanja bi preporuke iz
prethodnog dela knjige doživele neuspeh.
Da ne bismo proste ljude z b u n j i v a l i i s t o č n o m
terminologijom, navodim najvažnije postavke tih nauka
svojim recima u obliku pitanja i odgovora.
161
 41 vrsta lekova!). Ako se pođe od prirodnih osobina čove-
1. ŠTA SE PODRAZUMEVA POD kovog organizma njegovu prirodnu ishranu čini: voće, povrće,
PRIRODNOM ISHRANOM ČOVEKA žitarice, mahunarke, plodovi i korenja, jagode, med, jestive
trave i gljive; na početnoj etapi razvoja čovekovog organizma
majčino m l e k o (ali ne životinja) i kasnije, sa malim
odstupanjima, mleko životinja i jaja ptica.
Najpogodnije mesto za život čoveka su suptropi (rejon
Sredozemnog mora), gde su nastale prve civilizacije. Rase­
ljavanje ljudi na sever dovelo je do prilagođavanja njihove
Probavni sistem čoveka tokom milenijuma prilagodavao probave na drugu vrstu hrane što je u suštini prisilna mera.
se za preradu i asimilaciju određenog kruga prirodnih Pojavila se vrsta dopunskih mehanizama za asimilaciju
produkata. To se ispoljilo na formiranje zuba; dužinu i masu životne hrane (na primer, Eskimi piju mast od foke - tuljana) i
probavnog trakta; na osobenosti, računajući i ogranke - želuca, izbacivanje metabolita, koji nisu svojstveni čoveku kao biću.
creva itd., imajući u vidu njegovu unutrašnju konstrukciju, Sva ta prilagođavanja su se odrazila na zdravlje, ne nabolje.
sredinu, probavne fermente, bakterijsku floru i mnogo toga
drugog. Kao rezultat toga osobenosti probave hrane i načini
dobijanja hrane odrazili su se na oblik našeg tela.
Dokazano je da zahvaljujući hrani mi ne samo što formi­
ramo svoje telo, već uz njenu pomoć stvaramo u telu i u svakoj
ćeliji najpogodniju životnu sredinu. Tako se završni proces
probave vrši neposredno u svakoj ćeliji, gde se iz ugljenih
hidrata stvara voda, ugljenični gas i slobodni elektroni, tj.
stvara se energija. Voda nam daje sredinu u kojoj se odvijaju
životni procesi: koncentracija ugljenične kiseline u vodi služi
kao regulator aktivnosti fermenata, a slobodni elektroni
predstavljaju mišiće, koji cepaju ugljene hidrate i iz njih
oslobađaju energiju itd.
Posle obavljenog posla svi suvišni produkti treba lako da
se izbace iz organizma. Sistemi za izbacivanje su u procesu
evolucije bili prilagođeni za odstranjivanje iz organizma
određenih metabolita.
Ako čovek ne želi da shvati tu očevidnu činjenicu, onda ni
o kakvom zdravlju ne može biti reči, bez obzira na mnogo
novca, najsavremenije preparate itd. Primera radi, kćerka
milijardera Onazisa, umrla je u trideset sedmoj godini života.
Prilikom obdukcije, u njenom telu je pronađen veliki broj
supstanci koje su poticale od tableta za spavanje, tableta za
mršavljenje i mnogih drugih (na njenom stočiću je pronađena

162 163

2. ŠTA SE DOGAĐA SA ČOVEKOVIM
ORGANIZMOM KADA IZOSTANE
ODGOVARAJUĆA ISHRANA?
Ako u ishrani preovladava hrana životinjskog porekla:
meso, riba, mleko, jaja itd., naš organizam je prinuđen da
dopunski gradi moćan aparat za neutralizaciju i da ulaže
ogromne napore za njegovo održavanje.
Evo glavnih elemenata borbe sa štetnim dejstvom
životinjskih belančevina:
a) Naša mikro tlom u debelom crevu ima životinjske ćelije
(tj. mikroorganizme) koje, prerađujući biljnu sirovinu
stvaraju KISELU SREDUNU i dopunski hrane organizam
kiselim produktima prerade.
Ako u organizam dospe sirovina životinjskog porekla
(meso, jaja, mleko i si.), prvenstvo u razvoju imaju biljne ćelije
(tj. dijametralno suprotni mikroorganizmi), zbog čega u
organizam dospevaju strašni otrovi koji stvaraju uslove za
razvoj i rast vegetativnih organizama - polipa, raka, plesni itd.
Verujemo da je posle ovoga jasna sva štetnost Boloto-
vljevih preporuka o zakiseljavanju organizma hranom živo­
tinjskog porekla. On nije shvatio jednostavnu činjenicu da se
zakiseljavanje obavlja koncentracijom ugljeničnog gasa,
koji se dobija u svakoj ćeliji od ugljeno-hidratne ishrane
(kašama), a ne belančevinastim zagađenjem, kao što je
preporučivao.
b) Obilje belančevina u organizmu stvara uslove za
povećanje lepljivosti koloidnih pihtija (krvi, limfe, proto-
plazme ćelija) i njihovo pretvaranje u kserogel. Otuda su slična
zgrušnjavanja u krvi - tromb; u žuči i mokraći - žučni i
mokraćni kamenac; u tkivima mozga i srca - insulti i infarkti; u
vezivnom tkivu - kostobolja (giht) itd.
164
c) Da li ste ikada imali prilike da otopite otpad od gvozda u
gvozdenom kotlu? Pri takvom topljenju istope se i gvožde i
kotao. To je grubo, ali očigledno objašnjenje zašto kod mačke
ceo želudačno-crevni trakt iznosi 2,8% od telesne težine, a kod
čoveka 1,8% (pri tom, relativna dužina probavnog trakta kod
čoveka je veća).
Divlje životinje pri varenju svežeg mesa koriste indu­
ciranu autolizu, koja pomaže probavu hrane u želucu za 50%,
pa prema tome i smanjuje štetno dejstvo na zidove želuca.
Čovek, po pravilu, unosi u organizam termički obrađeno meso,
pa inducirane autolize nema. Otuda jačina kiselih sokova treba
da bude velika, a vreme prerade dugo. Zaključke izvedite
sami.
Ako se upotrebljavaju rafinirani, dehidriram produkti:
hleb i peciva, krompir, šećer, slatko i druge ukusne poslastice,
one u prvom redu dehidriraju organizam, usisavajući vodu iz
želudačno-erevnog trakta radi svog rastvaranja i pretvaranja u
koloidni rastvor. To izaziva zgruŠavanje krvi, otuda - osećaj
žedi. Zato mi takvu hranu obavezno zalivamo, što remeti
probavu. Zbog toga što takva hrana predstavlja koloidne
rastvore, koji u početku nemaju dovoljan potencijal, takav
stimulans (podsticaj) svaka micelija hrane dobija u organizmu,
a on gubi deo svog potencijala. Dalje, upijajući se u krv, ti
koloidi je čine lepljivijom. Kao rezultat toga menjaju se
karakteristike svih koloida organizma (lepljivost, potencijal,
čistoća) u negativnom smislu.
Fermenti našeg organizma prilagođeni su za sadejstvo sa
prirodnim česticama šećera, škroba itd., a sa izmenjenim, koji
su izgubili svoju strukturu oni to ne čine na pravi način. Eto
odakle se stvara velika količina kamenja, peska, sluzi, koji
suzbijaju životnu aktivnost organizma i prevode unutrašnju
sredinu iz kisele u alkalnu - truleću. Iz takvih ljudi se iz želuca
i creva oseća zadah truleži. Prirodno, to se ispoljava i na
ponašanje čoveka, pa se rađaju manijaci i sileđije.
165
 3. ŠTA TREBA ZNATI 0 KVALITETU
PROIZVODA? KORISNE PREPORUKE
Čitava nauka o proizvodima hrane p o č i v a na dva
kiiterijuma-količini kalorija i njenom molekularnom sastavu
(belančevine, masnoće, vitamini, minerali itd.). Drevni dije-
tolozi su u tom pogledu bili mnogo fleksibilniji. Oni su uzimali
u obzir: ukus hrane, jačinu dejstva hrane na organizam, oblik i
konzistenciju produkata, boju hrane, informaciju o parame­
trima hladnoća - toplota i vlaga - suvoća, informaciju o
produktu pod uticajem klime i lokaliteta, promenu svojstava
produkata kao rezultat termičke i drugih obrada. Poznavanje
svih tih osobenosti omogućavalo im je da hranu koriste kao
lek, a lek kao hranu.
Poslednja otkrića u fizici umnogome su potvrdila pravil­
nost tih uticaja, a američki lekari A j u v e r d e - mahariši sa uspe-
hom praktikuju tu drevnu nauku, dajući joj savremenu
interpretaciju. Razmotrimo zajedno te osobenosti, tako da se
mogu koristiti za ozdravljenje organizma.
3.1.Ukus hrane
Ukus lnane govori o posebnim svojstvima energije, koja
postoji u njoj. Jezik, kao organ ukusa , omogućava nam da tu
energiju raspoznamo. Energija, sazdana u produktu, može
blagotvorno da utiče na našu životnu aktivnost, naročito kada
nema dovoljno energije datog oblika, i obrnuto, da koči
životnu aktivnost pri njenom višku.
Klasična Ajuverda razlikuje šest osnovnih ukusa: sladak,
kiseo, slan, gorak, ljut i opor (trpak).
166
Sladak ukus je najjači po lekovitoj sili, jer očvršćava i
povećava snagu tela, pomaže varenje sokova tela i ima izvesnu
sposobnost da stvara toplotu.
Kiseo ukus ima osvežavajuće dejstvo, pobuđuje apetit,
pomaže usitnjavanje i varenje hrane, pomaže zadržavanje
tečnosti u organizmu, otvara zapušenja i čini creva prohodnim.
S l a n u k u s i m a p r o č i š ć a v a j u ć a s v o j s t v a , izvlači
zaglavljeno, zapušeno, odstranjuje plesan, podstiče apetit,
izaziva lučenje pljuvačke i želudačnih sokova, hladnim
produktima daje svojstva zagrevanja organizma.
Gorak ukus poboljšava probavu hrane i apetit, zagreva
telo i stimuliše izbacivanje tečnosti iz njega, otvara vaskule
(krvne sudove), ima razređujuće i rastvarajuće cvojstvo,
pojačava procese cirkulacije u telu, podstiče čišćenje Šupljina
tela.
Opor ukus ima isušujuća svojstva: suši gnoj, krv, žuč;
pomaže zarastanje rana, poboljšava ten, jako rashlađuje.
Posle prolaska hrane kroz probavili trakt njen ukus se
menja. Tako produkti slatkog i slanog ukusa postaju slatki;
kiselog - kiseli; gorkog, oporog i ljutog - gorki. Na taj način,
od šest p r i m a r n i h u k u s a u o r g a n i z m u stvaraju se tri
sekundarna.
Produkti koji stvaraju sekundarni slatki ukus, podstiču
očvršćavanje, porast mase tela. Višak slatkog stvara sluz,
dovodi do debljanja i smanjenja toplotnih sposobnosti
organizam. Na intelektualnom nivou to se izražava kroz
ravnodušnost i apatiju.
P r o d u k t i koji s t v a r a j u s e k u n d a r n i k i s e o u k u s ,
povećavaju toplotnu, intelektualnu i probavnu sposobnost
organizma. Višak kiselog ukusa pogoršava sastav krvi,
prouzrokuje gnojne čireve, razdražljivost kože, gorušicu.
Čovek lako postaje plahovit i agresivan.
Produkti koji stvaraju sekundarni gorak ukus, podstiću
čišćenje organizma, stimulaciju životnih procesa i vode ka
mršavljenju. Višak gorkog ukusa može da istroši snagu tela i
da dehidrira organizam. U čovekovoj psihi to prouzrokuje
česte pojave bezrazložnog straha i nepotrebnog uzbuđenja.
167
 Mi smo klasičnoj Ajuverdinoj šemi dodali još dva ukusa:
trpak - sličan oporom, koji zgrušava i hladi sokove; bezu-
kusan - koji vlazi, razmekšava i opušta.
3.2. Oblik i konzistencija
.. Otkrićem kvantne teorije realnosti (teorije relativiteta,
MS) za svaki materijalni objekt postao je jasan značaj oblika i
konzistencije. Najjednostavnije, iza svakog materijalnog obje­
kta je tanana, fina materijalna sila, koja im na kvantnom nivou
(čestica hiljadama puta manja od elektrona) daje oblik koji one
imaju. Promena krakteristika tog nivoa prouzrokuje promene
oblika na predmetu. Prirodno, to se odnosi i na produkte
ishrane.
Otuda proističu zanimljiva teoretska shvatanja, potkre-
pljena životnim iskustvom. Ako u bilo kom čovekovom orga­
nu nedostaju vlastita fina materijalna svojstva, tada oni
pozajmljeni od biljaka ili životinja moga da se obnove.
Znajući to još su stari mudraci predložili sledeću klasi­
fikaciju:
1. Delovi biljke koji su podudarni sa čovekovim orga­
nima:
Koren - pol, želudac biljke.
Stablo - odgovara kičmenoj moždini.
Grane - odgovaraju nervima.
Lišće - odgovara plućima.
Cvetovi - predstavljaju lokalizaciju viška snage (mesto
organa za reprodukciju).
Hlorolil - odgovara krvi.
Sok - odgovara energiji, koja cirkuliše kroz nerve i
pretvara se u moždane impulse, seme i druga tkiva.
Seme - naročito u periodu rasta biljaka, odgovara
duhovnoj energiji (Senj - na kineskom ili Kundalini - na
indijskom).
2. Delovi biljaka koji pomažu lečenje određenih bolesti
Korenje leci bolesti kostiju.
168
Stablo leci bolesti mesa (mišića, MŠ).
Grane lece bolesti krvnih sudova (vaskula) i žila.
Kora leci bolesti kože.
Lišće leci bolesti „šupljih organa " (želudac,žučni mehur,
tanko i debelo crevo, mokraćni mehur, semenici).
Cvetovi lece organe za osećaje (Čulne organe, MS).
Plodovi lece „čvrste organe" (srce, pluća, jetru, slezinu,
bubrege).
3. Raspoređivanje pozitivne i negativne energije
Vrh biljke je na pozitivnom potencijalu, a korenje na
negativnom. Deo biljke oko same zemlje ima uravnotežena
svojstva (mesto dodira pozitivnog i negativnog potencijala).
Plod je na pozitivnom, a krtola (gomolj) na negativnom
potencijalu. Na samom plodu strana gde je peteljka ima
negativni, a strana prema cvetu - pozitivni potencijal.
Analogija sa životinjama je još prostija: srce odgovara
srcu, j e t r a - j e t r i itd.
Ako bismo detaljnije govorili o svojstvima konzistencije
p r o d u k a t a , tada b i l a k o ć a , o š t r i n a , s u r o v o s t , s u v o ć a ,
p o k r e t l j i v o s t , rasejavanje i blistavost o m o g u ć a v a l i da
organizam bude lakši, pokretljiviji, da smanji težinu.
Lakoća, masnoća, vlažnost, tečnost, prodornost, sve što
ima jak miris i ljutinu - povećava toplotne, probavne i
intelektualne sposobnosti.
T e ž i n a , m a s n o ć a , gustina, lepljivost, pokretljivost,
usporenost i mutnoća-potpomažu očvrŠćivanje tela, stimuliŠu
hormonalni sistem.
Naravno, preopterećenje organizma produktima prve
grupe dehidrira telo; druge - kvari krv; treće - luči previše
sluzi. Sve treba daje umereno.
3.3. Informacija, koja se sadrži u produktima pod
uticaj em klime i mesta izrastanja
Svaka biljka usvaja informacije sa onog mesta, na kome je
izrasla. To znači, ako je mesto suviše toplo, biljka se bori sa
tim stvarajući u sebi suprotna - hladna, vodena svojstva (na
primer, lubenice, dinje lisnato povrće, plodovi sa drveća,
jagode i si.).
Ako biljka treba da podnese nepovoljne - hladne uslove,
ona se bori sa tim stvarajući u sebi suprotna- topla, masna svo­
jstva Jna primer, žitarice, orasi, seme, plodovi-korenje itd.).
Čovek koji koristi produkte kraja u kome živi, postupa
veoma mudro. Pomoću svojstava produkata on se bori sa
nepovoljnim spoljašnjim uslovima. Tako, spoljašnjoj letnjoj
vrućini on suprotstavlja rashladna, vodena svojstva biljnih
produkata: krastavaca, paradajza, kupusa, jagoda, ostalog
voća, lubenica. 1 obrnuto, zimi, upotrebljava žitarice, orahe,
seme i plodove-korenje biljaka, suvo voće (pri sušenju voće
dobija topla svojstva) u svežem i nedovoljno termički obra­
đenom obliku, tj. tople, on suprotstavlja hladnoći i suvoći.
Sveje to bilo zapaženo u narodnoj mudrosti i čvrsto je ušlo
u naš način života. Leti prednost dajemo kvasu, okrošku (kiseo
ukus dobro drži u organizmu vodu), svežoj salati, pijemo pro­
hladne napitke. Zimi postupamo obrnuto, pijemo tople čajeve i
odvare trava, kompote od suvog voća, upotrebljavamo jake
čorbe od povrća, supe, obareno povrće, kaše u toplom stanju.
Zato, ako je hrana monolitna, minimalna termička obrada,
pravilna upotreba i usklađenost - prolaze kao Što treba. I obra­
tno, ako se čovek, na primer, koji živi u Voronježu, zimi pri­
država režima uzimanja sveže (sirove) hrane - mnogo koristi
limun iz Egipta, jede sveže salate, povrće iz staklene bašte,
stvara zalihe jabuka i tome slično - on time podstiče pojačano
hlađenje organizma, remeti individualni mehanizam borbe
pomoću produkata sa nepovoljnim klimatskim uslovima. Zato
nije neobično što se u telu javljaju zimogrižljivost, slaba pro­
bava, tromost peristaltike, ispunjenost tela vodom i izlučevine
u vidu veoma tečne sluzi iz nosa.
3.4. Uticaj hranljivih produkata na organizam čoveka
Iz iskustva znamo da kada pojedemo neku hranu, ne
osećamo nikakvo negativno dejstvo, ako pojedemo drugu -
možemo trenutno da umremo. Polazeći od toga, drevni lekari
su razlikovali četiri stepena sile dejstva.
170
Ako čovek, kada uzme neku hranu (materiju), ne oseti
nikakve efekte njenog dejstva (a to znači da ga ona ne zagreva,
ne hladi, ne suši, ne vlazi itd.), taj produkt (materija) se naziva
uravnotežen.
Ako hrana ima izvesno dejstvo, tada uslovno govore, da se
sila njenog dejstva nalazi u I stepenu.
Ako produkt zadejstvuje bilo svojom toplotom, hladno­
ćom, suvoćom, vlagom itd., ali ne ispolji štetan uticaj na orga­
nizam, to govori, daje sila njegovog dejstva dostigla II stepen.
Ako produkt ispolji otrovno dejstvo, skoro toliko da ubije,
to će biti III stepen.
Polazeći od te klasifikacije, produkte sa uravnoteženim
dejstvom čovek koristi kao hranu; produkte l i II stepena
koristi za korekcije protiv nepovoljnih godišnjih doba i u borbi
sa blažim poboljevanjem (slabošću); produkte i materije III i
IV stepena koristi samo kao lekovita sredstva u slučaju težih
poremećaja, koji zahtevaju jake kontrakorekcije.
U prilogu dajemo spisak najkorisnijih produkata, uzevši u
obzir njihova svojstva i sile dejstva.
Poznajući svojstva produkata, dopunimo evropsku nauku
o ishrani najdrevnijim preporukama.
3.5. Preporuke u vezi sa ukusom hrane
1. Želite da povećate telesuu toplotu. Onda je najbolje da
u jednoj trpezi imate namirnice koje sadrže: a) ljuto-kiseo ukus
ili b) kiseo-slan ukus. Kombinacija ukusa pod a) pored
povećanja toplote tela podstiče mršavljenje; p o d b ) obrnuto -
povećanje težine, uglavnom vode u organizmu.
2. Ako želite da vaše telo postane čilo i lako, odnosno da
srmšate i budete pokretljiviji, koristite namirnice: a) gorko-lju-
tog ukusa, b) kiselo-ljutog ukusa. Pri tom varijanta pod a)
odstraniće si uz iz tela, a varijanta pod b) - povećati toplotnu
sposobnost organizma (pojačati imunitet, poboljšati probavu i
intelektualnu oštrinu).
171
 3. Ako želite da pojačate suvoću u telu (da odstranite si uz
i šlajm) koristite namirnice sa sledećim ukusima: a) gor-
ko-oporim, b) ljuto-oporim, c) Ijuto-gorkim ukusom. Pri tom u
varijanti pod a) zajedno sa suvoćoin povećavaju se hladna
svojstva, s t o j e dobro leti. U dve poslednje varijante, obrnuto,
dodaće se toplote, stoje dobro za hladno godišnje doba ili za
one, kojima je stalno hladno.
4. Ako želite da ohladite organizam koristite produkte sa:
a) slatkim ukusom, ili b) gorko-oporim ukusom. U prvom
slučaju se možete popraviti, u drugom - smršati.
5. Ako želite da dobijete na težini (da postanete masniji)
koristite namirnice sa: a) slano-slatkim ukusom, ili b) sla-
tko-kiselim ukusom. U prvom slučaju možete nakupiti uglav­
nom masno tkivo, u drugom povećati mišiće.
Ako se normalno osećate, postarajte se da u svakodnevnoj
trepezi imate produkte, koji sadrže svih šest ukusa, ne dajući
prednost nijednom od njih. Takva upotreba hrane harmonično
će stimulisati vašu energiju.
Usled kulinarske obrade u nekim slučajevima produkti
mogu promeniti ukus. Na primer, prvobitno ljut ukus luka,
posle barenja ili kuvanja postaje sladak. Imajte to uvek na
umu.
Sladak, kiseo i slan ukus ispoljavaju na organizam,
uglavnom, anaboličko dejstvo. Gorak, opor i ljut - kataboličko
dejstvo.
Hrana, u kojoj preovladava gorak ili ljut ukus, podstiče
povećanje energije organizma. To treba da koriste osobe sa
sniženim kivnim pritiskom, koje pate od slabe cirkulacije krvi
u mozgu. Sličnu hranu je dobro primenjivati i kao sredstvo za
povraćanje radi čišćenja organizma od sluzi.
Hrana, koja ima sladak i slan ukus, smanjuje energiju or­
ganizma. Otuda je slična hrana (morski kupous) dobar prirodni
purgativ.
Ako hrana kiselog ukusa podstiče prohodnost creva, opori
ukus - obratno, izaziva spazme probavnog kanala i čini creva
nedovoljno prohodnim.
172
3.6. Preporuke u vezi sa oblikom i konzistencijom
(gustinom) hrane
3.6. J. Obnavljanje ćelijskog tkiva bubrega
Jedan čas pre odlaska u saunu treba pojesti 50-100 grama
kuvanog bubrega od životinje (najbolje svinjskog, pošto je
sastav mikroorganizama kod svinje blizak čoveku), a na 10-15
minuta pre ulaska popiti pola čaše do 1 čašu kvasa ili čaja za
znojenje. Ako se koža slabo znoji, treba je isprati čajem od
baguljnika (ledum palustre). Ova biljka spada u familiju
vreska, cveta u maju-junu, cvetovi beli, ponekad roze boje, sa
pet listića i u grupi po 16-25 cvetova, kao kišobran (MŠ).
Kvas koji izaziva znojenje, pravi se na sledeći način: na 3
litra protijeve vode uzeti 1-2 čaše maline (može slatko od
malina), 1 čašu šećera, 1 čajnu kašiku kisele pavlake. Sve
pomešati i ostaviti da vri uz pristup kiseonika 10-15 dana. Taj
kvas izbacuje radionukleotide. On sadiži sredinu zahvaljujući
kojoj se radionukleotidi teže jedine, stvarajući pri tome sul­
fide. Sa svoje strane oni pomažu izlučivanje znoja, pošto se ne
zadržavaju u organizmu. Kvas treba da se pije pre odlaska u
saunu.
Čaj za znojenje se priprema na ovaj način: u lončetu
vode, kada proključa, kuvati 1-3 minute supenu kašiku korenja
baguljnika ili dve supene kašike lišća od breze. Može se
koristiti cvet od lipe ili zove.
Mehanizam obnavljanja ćelijske razmene u bubrezima je
sledeći: pri dobrom izlučivanju znoja bubrezi se odmaraju,
vrućina saune (pare) stimuliše ćelijsku razmenu, a u krvi se
sadrže materije analogne bubrezima plus kvantni nivo bubrega
životinje. Sumarno, svi ti faktori podstiču snažan rehabili-
tacioni efekat.
Preporučuje se da se izlučivanje znoja podstiče što je
moguće duže. Zato ga ne prekidajte tuširanjem i kupanjem u
bazenu. Rashladujte se postepeno, a istuširajte se toplom
vodom tek kada prestane znojenje.
173
 3.6.2. Obnavljanje ćelijske mase jetre
Metodologija je približno ista kao kod obnavljanja
ćelijskog tkiva bubrega, ali ipak, postoje razlike. Pre saune
pojedite 10—100 grama svinjske jetre. Potom uzimajte čaj za
preznojavanje i dobro se oznojite u parnom kupatilu. Posle
jakog znojenja, osušite se brisanjem i namažite kožu mlečnom
surutkom, pomešanom s medom, ili potkožnim svinjskim
salom, odnosno ribljom maŠću (uljem). Koža će sve to odmah
apsorbovati. Za to vreme jetra se odmara, a organizam koristi
ishranu kroz kožu (kao u unutarutrobnom stadij umu). Posle
toga popijte čašu odvara od plodova šipka (50-80 jagoda na 3
litra vode). Nakon 15-20 minuta posle hranjenju organizma
kroz kožu treba se istuširati toplom vodom. Jetra se reha-
bilituje sporije od bubrega, zato treba tri puta dnevno proći istu
proceduru u toku dva meseca.
3.6.3. Obnavljanje ćelijske mase srca
Na jedan sat pre polaska u parno kupatilo pojedite 50-100
grama skuvanog srca od životinje.
Na 15 minuta pre ulaska u kupatilo ispijte kvas za srce,
koji se priprema na sledeći način:
Na 3 litra protijeve vode 1 čaša sivog žutica (ili gorocveta,
durdevka, strofanta, žalfije), 1 čaša šećera, 1 čajna kašičiea
kisele pavlake. Sve to treba podvrgnuti prirodnom vrenju na
toplom mestu dve nedelje dana (15 dana). Jedna doza kvasa -
oko 14 čaše. Posle parenja neka vas fizioterapeut dobro
izmasira. Za vreme masaže srce se odmara. Takvih ili sličnih
10-20 terapija znatno će ojačati vaše srce.
Dopunske preporuke za rehabilitaciju srca su sledeće:
svakodnevno upotrebljavajte 0,1 gram praška od sivog žutica.
Gorčina te trave stimuliše stvaranje insulina u pankreasu
(gušterači), koji, cepajući složene masti i šećer, obezbeđuje
ishranu srca. U tom periodu izbegavajte prženu biljnu
masnoću.
174
Navedene drevne preporuke usavršio je Bolotov, ali u
njima nema bioritmološke komponente, koja bitno utiče na
efikasnost tih rehabilitacionih terapija. Uz to autor je mnogo
uprostio navedeno, što ćemo objasniti u jednoj od narednih
knjiga Lekovite sile, posvećenoj bioritmologiji i stvaranju
vlastitog sistema lečenja.
3.7. Preporuke u vezi sa injformacijom, sadržanom u
produktima ishrane
1. Hranite se monolitnim produktima, koji se gaje u
regionu vašeg mesta prebivališta.
2. Hranite se povrćem, voćem, žitaricama, orasima itd. U
vreme kad oni potpuno sazru. To se posebno odnosi na povrće
i voće. Van sezone ne jedite veštački odgajane (krastavac,
paradajz itd.), sačuvane (svež kupus, sveže zamrznute jagode,
sačuvane jabuke, kruške itd.) i uvezene produkte iz zemalja sa
žarkom klimom (pomorandže, mandarine, limuni, gejpfruti
itd.).
3. Toplotna obrada, sušenje na suncu, pripremanje uz
dodatke (začine) daju hrani topla svojstva. Najbolje je to
koristiti u kasnu jesen i zimi.
Alpinistima nije bilo jasno, zašto oni, penjući se na
planine, od svih produkata prednost daju salu. Zbog toga, što
njihov organizam, boreći se sa suvom i hladnom planinskom
klimom, mast koristi protiv sušenja organizma, a so mu daje
toplotu, koju oduzima okolna hladnoća. Približno tako hrane
se i Tibetanei, koristeći kao hranu masni napitak - tibetski čaj.
Drevni mudraci su odavno savetovali da treba uzimati
samo hranu, odnosno one produkte, koji sazrevaju u odre­
đenom godišnjem dobu i odgajaju se u mestu u kome živimo.
Na primer, čemu nas je učio Isus Hristos („Jevandelje
sveta Isusa Hrista od učenika Jovana"):
„ . . . hranite se svim onim, što se nalazi na Božjem stolu -
plodovima drveća, zrnom i korisnim travama, mlekom
životinja i pčelinjim medom. Sva ostala hrana - delo je ruku
Satane, vodi grehu, bolestima i smrti! Kada bogata hrana, koju
175
nalazite na stolu kod Boga, da vašem telu Snagu i Mladost -
bolest nas neće dotaći. I stvarno, sa Božjeg stola je stari
Mafusail uzimao svoju hranu, i ako i vi budete radili to isto,
obećavam vam, da će vam Bog Života dati takode, kao i
patrijarhu, dug život na ovoj Zemlji.
Početkom meseca Hiar (maj) jedite raž; u toku meseca
Šivan (juni) - pšenicu, najsavršeniju od trava, koja daje zrno.
Uradite tako, da vaš celodnevni hleb bude napravljen od
pšenice. Da bi Gospod mogao da se pozabavi vašim telom u
mesecu Tamiuz (juli) hranite se kiselim plodovima, da bi vaše
telo smršalo i iz njega otišla (pobegla) Satana. U mesecu Ab
(avgust) treba da jedete smokve, bogate sokovima, a u mesecu
Zljud (septembar) skupljajte grožđe. Neka vam njegov sok
bude napitak. U mesecu MarkeŠvana (oktobar) skupljajte
slatko grožđe, koje je osušio Anđeo Sunce (suvo grožđe), da bi
vam ono okrepilo telo, pošto u njemu obitavaju Anđeli
Gospoda.
Kada je o travama reč - hranite se njima u toku meseca Ti­
bet (decembar), da biste očistili svoju krv od svih vaših
grehova. 1 u toku decembra počnite da pijete mleko životinja,
jer zbog toga Gospod daje travu na poljima svim životinjama,
koje daju mleko, da bi one svojim mlekom dopunjavale
čovekovu hranu. A u mesecu Sebat (januar), kada ostane višak
od svega što ste skupili, dozvolite Anđelu Suncu da za vas
osuši sve voće. Hranite se njime zajedno sa košticama badema
(zrnima badema) u toku svih tih meseci, kada na drveću nema
ploda.
Jer, uistinu vam govorim, blaženi su oni, koji jedu samo
hranu sa stola Gospoda, a izbegavaju gadosti Satane".
3.8. Preporuke u vezi sa uticajem hranljivih produkata
na čovekov organizam
Sa godinama života varenje našeg organizma postepeno
slabi. Tako se u zrelim godinama sa tugom sećamo da smo u
mladosti jeli sve odreda i da smo se divno osećali. Sada samo
što nešto pojedemo ili se za praznik prejedemo - odmah
176
osećamo muku u želucu, težinu u ćelom telu, komplikacije
hroničnih oboljenja.
Najdrevnija nauka o zdravlju čoveka - Ajuverda - smatra
da je loša probava Inane - glavni izvor bolesti, a dobra se
hvali kao zalog zdravlja. Mudraci Ajuverde voleli su da
ponavljaju da će čovek sposoban da na pravi način asimiluje
hranu, imati koristi i od otrova, jer se pri lošoj probavi hrane
može umreti i od najbolje hrane.
Shodno Ajuverdinim shvatanjima, u organizmu čoveka
postoji probavna vatra (agni). Ako ta vatra blještavo gori
(kao u mladosti), hrana se dobro vari, bez toksičnih ostataka
(po Ajuverdi - ama). Ćelije tela dobijaju sve stoje neophodno,
i organizam je u celini zdrav. Ako se vatra postepeno gasi,
hrana se ne vari u potpunosti, pojavljuje se mnogo toksičnih
otpada (ama) i čovek je već predisponiran za sve bolesti.
Da bi se regulisala ugašena probavna vatra i da bi se dalje
održavala, bilo je predloženo mnoštvo recepata. Deo sličnih
recepata zasnovan je na svojstvima nekih biljaka i materija da
raspaljuju probavu u našem organizmu. Hiljadugodišnja
praksa je pokazala da to najbolje od svega obavljaju biber i
crvena paprika, kardamon, cimet, karanfilić, slaČica (senf ),
ren, dumbir, kao i so i istopljeni maslac. Po jačini zagrejanog
dejstva ti produkti se izjednačavaju sa 11 i 111 stepenom. Otuda
uzimanje manje količine navedenih produkata pre jela, za
vreme jela i posle njega otvara apetiti i pojačava probavne
sposobnosti organizma. Obnovivši oštećenu probavu, čovek
uspostavlja normalno zdravlje. Eto zašto su se ranije začini
(mirodije) u Evropi cenili kao zlato. Navedene produkte je
najbolje da koriste u kasnu jesen i zimi stariji ljudi i osobe sa
lošom probavom.
Boris Vasiljevič Bolotov na savremen način preporučuje
da se koriste stare, bolesne, oštećene ćelije s ciljem da se
poveća odnos mladih - zdravih ćelija. Stare i slične ćelije
takode spadaju u a m a - t o k s i n e , i od njih se treba osloboditi pre
nego Što one upropaste naše zdravlje. Novijim istraživanjima,
zasnovanim na odbijanju (refleksiji) i upijanju svetlosti u kožu
čoveka, otkriveno je da: u uzrastu do jedne godine procenat
starih ćelija ne prelazi 1%, kod desetogodišnjeg uzrasta
177
prosečni procenat se kreće u granicama 7-10%, u pedesetoj
g o d i n i taj p r o c e n a t j e 4 0 - 5 0 % . A k o b i s m o t o rekli
jednostavnije, čovek od 50 godina živi samo na 50-60% svojih
mogućnosti, tačnije onoliko koliko je u organizmu ostalo
mladih ćelija. Otuda je prirodna težnja da se poveća procenat
mladih ćelija, a da se smanji procenat starih.
Ali, kako to uraditi? Belančevine ćelija cepaju se
ferment i ma - pepsinima koji se stvaraju u želucu. UpivŠi se u Posle toga smanjujte svakoga dana po 0,5 kašičica, tako da
krv zajedno sa želudačnim sokom, materije slične pepsinima desetog dana uzmete količinu kao i na početku - 0,5 čajne
rastvaraju stare, bolesne ćelije koje je napao rak i ćelije kašičice.
organizma koji prouzrokuju oboljenja, ne dirajući zdrave, jake Ako primenimo do kraja navedenu šemu dijete, naša
ćelije. probavna vatra doći će na normalu. Pri tom u toku navedenog
Da bi se povećala količina izlučenih pepsina u želucu, vremena (čak i posle toga) ne upotrebljavajte produkte sa
Bolotov preporučuje (kao i drevni Grci) da se 30 minuta posle jakim rashladnim svojstvima: ledenu vodu, sladoled, ohlađeno
uzimanja hrane, koja se već delimično podvrgla varenju, na mleko, sveže zamrznute jagode, voće i tome slično.
vrh jezika stavi otprilike gram kuhinjske soli. Zatim, stvorenu Navedena dijeta sa đumbirom posebno odgovara starijim
pljuvačku ispljunuti. ljudima, kod kojih se prirodno ugasila probavna vatra. Ta
Kao rezultat dejstva soli refleksno i obilno izlučuje se dijeta se ne preporučuje mladim ljudima i ljudima srednjeg
želudačni sok, koji sadrži sve neophodne elemente za uzrasta, kod kojih je poremećaj u probavi izazvan drugim
uništavanje starih ćelija. Ali, to je samo jedan mehanizam i uz uzrocima. Za njih se primenjuju drugi metodi. Ali, pre nego
to drugostepeni. Glavno je ono što smo već opisali. So u što pristupimo njegovom opisu, treba upoznati ličnu konsti­
prevodu znači sunce. Otuda, ona posredstvom ukusa stimuliše tuciju čoveka i samo uzimajući to u obzir davati preporuke.
vatru probave, tj. aktivnost fermenata našeg organizma, a
oni, sa svoje strane, aktivno razlazu staro i nepotrebno.
Umesto soli možete koristiti navedene zagreva juće produkte.
Za to je naročito efikasan đumbir.
Lekari ajuverdisti preporučuju da se za poboljšanje
probavnih sposobnosti organizma primenjuje specijalna dijeta
sa đumbirom.
U manjoj emajliranoj ili keramičkoj posudi pomešati
četiri supene kašike d u m b i r o v o g praška sa o č i š ć e n i m
topljenim maslom (otprilike 10-150 grama). Mešajte dotle,
dok se ne dobije kompaktna masa, poklopite posudu i stavite
na hladno mesto.
Smesu uzimati pomalo svakoga dana pre doručka.
Doručak je poželjno kombinovati iz sledećih produkata: čaj od
trava u toplom stanju, malo obarenog povrća (obavezno toplo)
i bilo kakvu vruću kašu. Dijetu od dumbira treba koristiti
prema sledećoj šemi:

178

4. INDIVIDUALIZACIJA LIČNE
ISHRANE
U„ Velikoj medicinskoj enciklopediji" autor je nailazio na
stidljive aluzije o povezanosti individualne konstitucije i
hrane, a opširnije podatke o tome (potvrđene suvremenom
fizikom) pronašli smo samo kod drevnih ajuverdista.
Učenje ajuverdista o individualnoj konstituciji i među­
sobnoj povezanosti celog sveta, zasnovano je na tri životna
principa (prema indijskom - doše): sluzi, žuči i vetra (prema
indijskom K a p h a , Pitta, Vata).
U skladu sa najnovijim istraživanjima u fizici, iza naše
fizičke realnosti (tela) je fina materijalna realnost (kvantno
polje), koja je odgovorna za davanje oblika živom organizmu,
sposobnosti za stvaranje tooplote i za sve cirkulame procese,
koji se zbijaju u svakom organizmu. Iz toga proističe da je
životni princip (doša) Sluzi odgovoran za održavanje oblika
našeg tela (kostiju, mišića, tetiva, endokrinog sistema, čijim
lunkcionisanjem se ta svojstva održavaju u potrebnom obliku).
Životni princip Žuči odgovoran je za sve toplotne
sposobnosti našeg organizma (termoregulaciju, probavu,
oštrinu intelekta, imunozaštitu, aktivnost metabolizma u
celini).
Životni princip Vetra odgovoran je za brzinu odvijanja
najrazličitijih procesa u organizmu i njihovu cirkulaciju, za sva
kretanja unutar organizma (cirkulaciju unutrašnjih tečnosti:
krvi, limfe itd., brzinu obnavljanja tkiva, izbacivanje kamenja i
peska, kretanje hrane kroz probavni kanal, brzinu mišljenja,
rokove pojave menstruacije, dužinu trudnoće itd.).
Naš organizam, u stvari, predstavlja kombinaciju ta tri
principa, koja nastaju pri začeću, odnosno čine ga kombinacija
majčinih i očevih životnih principa. Pri tom, životni princip
180
Vetra nema u telu nikakvih materijalnih elemenata i on
prouzrokuje suvoću i hladnoću. Životni princip Žuči u telu
predstavljen je tečnostima, elementima koji daju ljutinu,
gorčinu (žuč, zeludačni sokovi).* Životni princip Sluzi
predstavlja sve materijalne tvorevine u telu i prouzrokuje u
organizmu hladnoću, sluz i vlagu.
Iz navedenog je jasno da ako u čovekovom organizmu
preovladavaju životni principi (procesi) Vetra, takav čovek je
malog ili visokog rasta, suvonjav, stalno mu je hladno, ima
slabu probavu, plašljiv je. Ako preovladavaju životni procesi
Žuči, takav čovek ima osrednju telesnu građu, dobru probavu,
prosed je ili ćelav, nikada mu nije hladno i ima veoma oštar
um. Ako preovladava životni princip Sluzi, takav čovek ima
čvrst skelet, pokriven je mišićima, sklon je gojaznosti, pati od
usporene probave, ne voli vlažno vreme, sklon je depresijama.
Ali, ni kod jednog čoveka ti principi nisu strogo određeni nego,
naprotiv izmešani, pa sam predložio, na osnovu drevnih
ajuverdinih posmatranja, upitnik, koji omogućava da upoznate
svoju individualnu konstituciju i da, imajući u vidu njene
osobenosti, prilagodite svoju ishranu. U prilogu, koji se odnosi
na individualizaciju, moći ćete samostalno da odredite
parametre svojih životnih principa. Na ovom mestu važno je
da se daju najprostiji orijentiri, koji ukazuju na to da su se kod
vas zbog nepravilne ishrane, načina života i mišljenja
p r e k o m e r n o pobudili životni principi i p r o u z r o k o v a l i
specifične poremećaje, koje pomoću ishrane možemo dovesti
u normal u.
Dakle, ako je Vetar na normali - telo je lako, ispunjeno
energijom, creva rade pravilno i regularno, mišljenje je
izoštreno, svi fiziološki procesi imaju svoj ritam, odvijaju se
blagovremeno (san, menstruacija, trudnoća, orgazam kod
muškaraca i žena).
Ako postoji višak navedenog životnog principa, čovek je
preuzbuđen, mišljenje haotično, nesređeno, pamćenje loše, a
varenje praćeno čas zatvorom, čas prolivom. Takvom čoveku
U organizmu se stvara toplota.
181
 je stalno hladno, svi ritmični procesi su poremećeni (nesanica,
odsustvo redovnog menstrualnog ciklusa, prevremeni porođaj,
izobličena dužina trajanja polnog akta ka skraćivanju itd.).
Ako je Žuč na normali - telo je toplo, probava i
asimilacija hrane normalni, raspoloženje poboljšano, um brzo
ulazi u suštinu problema, sve fiziološke funkcije: imunitet ,
metabolizam, jačina orgazma su na normali. Koža je zdrava i
lepa.
Višak životnog principa Žuči ispoljava se gorušicom,
gnojnim čirevima u želucu i dvanaestopalačnom crevu, preko-
mernim znojenjem sa neprijatnim mirisom, ospamajpo telu,
suvoćom u nozdrvama, smanjenom imuno-zaštitom. Covek te
konstitucije je lako razdražljiv, večito nezadovoljan i zajedljiv
u odnosu sa ljudima koji ga okružuju.
Ako je Sluz na normali - organizam je neobično otporan
na oboljenja, polna aktivnost se dugo zadržava i sve nastupa na
vreme; zglobovi su elastični, masne naslage optimalne;
pamćenje dobro.
Preuzbuđenost ovog životnog principa (doše) dovodi do
služenja celog organizma, smanjivanja toplotnih sposobnosti,
a to, sa svoje strane, izlaže organizam infekcijama i tumorskim
oboljenjima. Telo se previše deblja i otiče od tečnosti. Probava
je usporena. Na polnu funkciju se to odražava prevremenom
frigidnošću, produženim i hledim polnim aktom. Čovek gubi
interes za život, intelekt mu slabi.
Budući da poznajemo osobenosti svog organizma i
svojstva produkata hrane, možemo svesno, izborom namirnica
dobrog kvaliteta pojačati ili smanjiti životne principe (doše),
ostvariti najpovoljnije balansiranje i naći se na vrhuncu
zdravlja.
Mehanizam dejstva hrane na životne principe (doše) je
sledeći: na ćelijskom nivou iz hrane se stvara voda (koja od­
ređuje životnu sredinu), ugljenični gas (reguliše pH sredinu, a
preko nje aktivnost svih fermenata organizma) i belan­
čevinaste materije (sa kojima se ostvaruju svi životni procesi;
fennenti, nncelije itd.). Tada će različiti produkti ispoljavati
svoj specifični uticaj na trima navedenim parametrima.
Razmotrimo taj uticaj na konkretnim primerima.
182
Na smanjenje tečnosti unutar ćelija organizma utiče
hrana gorkog, ljutog i oporog ukusa (sveže voće, povrće sa
povećanim sadržajem kalijuma, antagonisti natrijuma); laka i
čvrsta po konzistenciji (suvo voće); hladna i suva po
svojstvima (dvopek) i uz to upotrebljiva u maloj količini. Sve
to sumarno zgušnjava koloide organizma. Ako čovek ima
izrazit konstitucioni tip Vetra (Vata), tj. sklon je gubitku
tečnosti a hrani se navedenom hranom, takvom hranom
zaradiće mršavost, zimogrižljivost, zatvor, tešku pokretlji­
vost.
Na povećanje tečnosti unutar ćelija organizma utiče
hrana slatkog, kiselog i slanog ukusa (prekrupe, mleko, sirevi,
turšija, tj. produkti koji sadrže natrijum); teška, meka po
k o n z i s t e n c i j i ( k i s e l a p a v l a k a , m l a d sir); p r o h l a d n a i
vodnjikava po svojstvima (mleko), koja se može koristiti u
većoj količini. Sve to sumarno pomaže zadržavanje vode u
organizmu, navodnjavanje tečnih sredina organizma škrobom
i belančevinama, odnosno izluČevinama sluzi.
Ako se čovek koji ima izrazit konstitucioni tip Sluzi
(Kapha), a uz to sklon zadržavanju vode i gojenju, bude
hranio navedenim produktima, on će se ubrzo ugojiti, ali i
izgubiti toplotne sposobnosti i dobru probavu.
Na povećanje toplote unutar organizma, a posredno i na
povećanje metabolizma utiče hrana sa ljutim, slanim i
kiselim ukusom (začini, turšije, kisele namirnice); laka i
masna po konzistenciji (pečena svinjetina); vruća i suva, a
takode masna po svojstvu (prženi krompir na ulju od
suncokreta); koja se upotrebljava bez mere. Sumarno to
dovodi do prekomernog stvaranja žuči (posredno ukazivanje
na povećanje raspada eritrocita krvi), koja pregoreva krv,
limfu itd.
Ako čovek sa izrazitom konstitucijom Žuči (Pitte)
upotrebljava takvu hranu, ona će pobuditi njegova toplotna
svojstva, što će se ispoljiti suvoćom u nozdrvama, gorušicom,
osipanjem po koži, prevremenim starenjem ili ćelavošću.
U prilogu je dat pregled produkata, koji povećavaju ili
smanjuju životne principe (doše) Vetra, žuči i sluzi.
183

5. DIJETA BLAŽENSTVA
Na kraju krajeva sva naša ishrana u s m e r e n a je na
održavanje najpogodnijih životnih uslova u ćeliji. Kada smo
tako izbalansirali svoju ishranu da ćelije ne dehidriraju, ne
služe, a unutar njih ništa ne pregoreva, ostvaruje se idealni
metabolizam, na osnovu kojeg se iz pravilno asimilovane
hrane dobija fina materija, koju ajuverdisti nazivaju odžas. Što
se više unutar ćelija stvara odžasa, više se signala blaženstva i
sreće šalje u mozak. Kao rezultat toga čovek oseća lakoću u
telu, životnu bodrost, optimizam, zadovoljstvo posebne vrste.
Stvaranje odžasa pomaže, najpre, dobru probavu, koja se
sastoji u pravilnom redosledu upotrebe produkata ishrane i
njihovoj kombinaciji. Namirnice moraju da budu sveže i
prepremljene na blagoj vatri, a hrana se mora odmah pojesti.
Krug produkata koji se koriste odnosi se na prirodne, a ne na
veštačke i rafinisane.
Ako se obratimo ajuverdistima, oni takvu ishranu
nazivajuj Čistom (sattvičkom) i preporučuju da u njoj bude
prisutno svih 6 ukusa u izbalansiranom međusobnom stanju;
za jedan obrok uzimali su hranu u umerenoj količini (prema
njihovim preporukama idealno bi bilo kada bi čovek dnevno
jeo onoliko hrane, koliko može da stane u njegove dve šake);
da pije izvorsku (protijevu) vodu i da upotrebljava produkte u
najsvežijem stanju (odmah sa grane ili sa vatre). Uz to hrana bi
trebala da bude lagana, da se lako vari i da smiruje.
Sattvička (prirodna) ishrana obuhvata sledeći krug
namirnica: očišćen istopljeni maslac; voće i povrće koje
uspeva u određenom području i godišnjem dobu, kao i sokove
od njih; monolitne prekrupe i mahunarke, posebno pirinač i
pšenicu; orahe i semenke prema mestu b o r a v k a ; med;
protijevu vodu. Pored toga, oni preporučuju da se za hranu
koristi kravlje mleko, ali kao poseban obrok hrane ili u
184
kombinaciji sa kašama od testa (s tačke gledišta pravilne
probave to je bezuspešna preporuka).
Od davnina ajuverdisti su navedenu hranu preporučivali
svima koji su želeli da imaju dobro zravlje, dug život, bistru
glavu i fizičku snagu.
Svu ostalu hranu, koja sadrži malo odžasa, sprečava
normalan tok života, oni su delili na dve vrste: radžas i tamas.
U r a d ž a s h r a n u spadali su sledeći produkti: meso, riba,
jaja, so, paprika (biber), gorčica, sve kiselo ili vruće, čaj, kafa,
kakao, rafinirani šećer, začini.
U t a m a s p r o d u k t e spadali su: govedina, svinjetina, luk,
češnjak, duvan, užegnuta, odstojala, nečista, dva puta
pripremana (podgrevana) hrana, svi opijajući produkti i
jekovi.
Sledeći odlomak koji smo uzeli iz knjige „Bhagavatgitc"
pomoći će nam da bolje shvatimo sve o čemu smo govorili.
„Hrana koja daje dug život, harmoniju, snagu, zdravlje,
radost i spokojstvo mora da bude - ukusna, masna , hranljiva,
prijatna i poželjna za Sattva-čoveka.
Gorka, kisela, slana, previše vruća, ljuta, gruba hrana, koja
izaziva pečenje i bolest, poželjna je za Radžas-čoveka.
Stara, bezukusna, pokvarena (odvratnog mirisa), odstojala
preko noći, preostala od ranog jutra (pomešana sa ostacima
jutarnjeg jela) i nečista hrana, korisna je za Tamas-čoveka."
U zaključku ovog stava još nekoliko ajuverdičkih pravila.
Hrana koja ne daje odžas: meso ptica (živine), riba, jaja,
sir, teška i masna hrana, davno pripremljeno jelo i industrijska
hrana (bombone, keks itd.), pripada hrani sa odviše kiselim i
slanim ukusom, alkohol i nikotin razaraju odžas i sprečavaju
njegovo lučenje iz druge hrane, prejedanje uopšte.
Maksimalno dobijanje odžasa postiže se:
1) ishranom svezom hranom prema sezoni i teritoriji gde
živimo;
2) uzimanjem većeg dela dnevnog obroka za ručak, kada
je probavna v a t r a najintenzivnija.
Treba večerati pre zalaska sunca i malo da bi se hrana
asimilovala pre spavanja. Doručak treba da bude najlakši
obrok hrane u toku dana;
185
 3) uzimanjem hrane svakog dana u isto vreme, ali tek
pošto osetite glad. Nikakve užine između jela ne može biti;
4) izbegavanjem uzimanja hrane noću. To narušava
cirkulaciju energije unutar organizma.
Ako pogedate na bioritam rada organizma, videćete, da se
energija u probavnim organima nalazi: ujutro - u želucu, u
podne - u tankom crevu, uveče ona odlazi u bubrege, a potom
u sasvim druge organe, koji nisu apsolutno povezani sa
probavom. Upotreba hrane noću narušava taj ritam, jer deo
energije mora biti prebačen u probavne organe. Ako toga nema
u dovoljnoj meri vi odlazite na spavanje sa nesvarenom
hranom, koja podstiče stvaranje ami (sluzi) u organizmu;
5) negativne emocije nanose štetu probavi. Zato jedite
sami ili sa ljudima, koje volite i poštujete;
6) pre jela i posle toga zahvalite majci prirodi za njene
darove i cenite ih kao što cenite sebe.
186
6. PERIODIČNO REGULISANJE
PROBAVE
Budući da smo mnogo saznali o čišćenju i pravilnoj ishra­
ni, osvrnućemo se na obnavljanje želudačno-crevnog trakta.
To se naročito odnosi na starije osobe. Od čega početi?
1.- Od čišćenja debelog creva. - Čišćenje ovog organa
daće sledeće probavne rezultate:
a) krv će se očistiti od toksičnih produkata, koji parališu
ćelije želudačno-crevnog trakta - nema ni sekrecije, ni
peristaltike;
b) kad obnovimo kiselu sredinu i uspostavimo normalnu
mikrofloru u debelom crevu, obnovićemo imunitet, koji će šti­
titi naš organizam od tumora i drugih neprijatnosti. Mikroflora
će tako dopunski iz biljne sirovine stvarati vitamine, ami-
no-kiseline i sve druge elemente koji se ne usnose hranom.
Samim tim, naš organizam će postati manje zavisan od hrane
koja dolazi spolja. Da bi to došlo što pre i ostalo zauvek -
odreknite se hleba sa kvascem.
2 - Obavezno očistiti jetru. - Kada dobro očistimo jetru
(otprilike 5-7 puta), samim tim normalizujemo sve vrste
razmene u organizmu. Ako čovek odmah ne pređe na hranu
bogatu vitaminima, mineralima i tome slično i ne jede je
posebno, on nije u stanju da odjednom asimiluje svo to
bogatstvo, koje prolazi kroz naš organizam kao kroz cev. I
obratno, čista jetra asimiluje iz minimuma maksimum.
Druga osobenost čišćenja jetre ispoljava se u norma­
lizaciji venoznog krvotoka. Krv, zapljuskujući želudac, creva,
gušteraču (pankreas) itd., dostavlja do njih hranljive materije,
kiseonik. Ako se to obavi kako treba, stvara se dovoljno
probavnih sokova, epitel želudačno-crevnog trakta se valjano
obnavlja,zaštitne sluzi ima dovoljno. Ako postoji makar i mali
187
zastoj krvi, navedeni procesi se usporavaju, mnogo više, nego
što je izražen zastoj. Zato, ako se jetra ne očisti na odgovara­
jući način, ne može se očekivati od želudačno-crevnog trakta
naglo poboljšanje u radu, a u pojedinim slučajevima to je
sasvim beskorisno. Još jednom ističemo, j e t r a - glavna žlezda
našeg organizma - povezuje sve njegove funkcije. Ako nije
normalizovan njen rad, uzaludno je računati na dobro
obnavljanje radne sposobnosti celog organizma.
3 . - Maksimalno olakšati rad želudačno-crevnog
t r a k t a . — Ta postavka se sastoji iz mnogih potpitanja.
l)Jedite u mirnoj situaciji i bez žurbe.
2) Pridržavajte se pravilnog redosleda upotrebe hranljivih
produkata uzimajući u obzir njihovu međusobnu usklađenost.
3) Jedite samo kada ogladnite. Zaboravite na užine između
glavnih obroka hrane.
4) Po mogućnosti hranite se prirodnom (sattva) hranom. U
svim slučajevima u početku koristite jela od voća ili povrća
(svezu salatu, blago obareno povrće, sveže kuvani boršč itd.), a
posle toga samo 1-2 međusobno usaglašena produkta.
5) Prirodna hrana treba da odgovara godišnjem dobu, da
uspeva na teritoriji gde živite i da se koristi u skladu sa vašom
i n d i v i d u a 1 n o m k o n s t i t u c ij o m.
Ispunjavanje svih navedenih tačaka omogučiće vam da
preporodite svoj probavili sistem. Cilj ove knjige i jeste da
razjašnjava, produbljuje i argumentuje te postavke.
Dajemo još nekoliko korisnih preporuka:
a) P r e p o r u k e za osobe kod kojih je veoma n a r u š e n r a d
p r o b a v n o g sistema. -
Kod nekih ljudi je varenje toliko poremećeno i oslabljeno
da želudac ništa ne može da svari.
Posle čišćenja debelog creva i jetre oni moraju da koriste
mono-dijetu, tj. da za jedan obrok jedu samo jedan proizvod.
Pri tom taj produkt mora da sadrži dovoljno vlastitih fermenata
za samovarenje, odnosno sposobnost inducirane autolize. Na
početku takve rehabilitacije tome najbolje odgovaraju sveže
isceđeni sokovi od povrća, posebno šargarepe, a nešto slabije
voćni. Čim sokovi počnu normalno da se asimiluju i pojavi se
188
prirodni apetit, treba koristiti blago obareno povrće ili sveže
salate. Ujutru, natašte, obavezno treba pojesti 1-3 kašike
proklijalog zrna, a pre jela piti gorke napitke. Kasnije, posle
salata, treba pojesti manju količinu monolitnih kaša. Zatim se
može primenjivati đumbirna dijeta, posle koje se prelazi na
individualnu prirodnu ishranu.
b) P r e p o r u k e za podešavanje p r o b a v n e „ v a t r e " u
s k l a d u sa individualnom konstitucijom. -
Skoro kod svih ljudi periodično se uočava poremećaj u
probavnom sistemu. Tome doprinosi žurba u jelu, zakuske
između jela, uzimanje hrane preko noći. Sve se to ispoljava
neprijatnim simptomima: gorušicom, lošom probavom, gubi­
tkom apetita, zatvorima ili prolivom, odsustvom interesa za
hranu, suvišnom ili nedovoljnom težinom tela.
Čim se pojave ti simptomi, treba uspostaviti prirodni ritam
probave. To je korisno za probavu hrane, čak i ako nemate
problema sa tim.
Lica sa konstitucijom V e t r a mogu podešavati ritam
probave jednom mesečno. Sa konstitucijom Žuči dvaput
mesečno (stoje poželjno raditi pri napadu gorušice). Za lica sa
konstitucijom Sluzi poželjno je i korisno da to rade jednom
nedeljno.
Metod podešavanja ritma probave i njene jačine zahteva
od vas tri dana i sastoji se u sledećem: Prvi dan umereno
p o j e d i t e , izbegavajte različite začine i druge materije
(alkoholne napitke), koje stimulišu apetit. Pred spavanje
uradite klistir čišćenja (može i urinom) i rano idite da spavate.
Da biste pravilno podesili probavni ritam i jačinu probave,
treba da se uzdržavate odjela u toku celog dana. Poželjno je za
to vreme piti samo protijevu vodu u toplom stanju.,
Pošto lica sa konstitucijom Vetra i Žuči teško podnose
uzdržavanje od hrane (što su za njih neprijatni simptomi), oni
mogu da popiju sveže isceđen sok slatkog ukusa ili da pojedu
supenu kašiku meda i popiju čašu tople vode. Posle toga treba
malo da prilegnu. Ako takvih ekstremnih stanja nema kod vas,
bavite se bilo kakvom aktivnošću i ostanite na protijevoj vodi.
Ne pijte kisele sokove, jer oni stimulišu apetit.
189
 Lica sa konstitucijom Sluzi toga dana mogu ništa da ne
piju - što će im prijati pri raspaljivanju i podešavanju probavne
vatre.
Sledećeg dana posle gladovanja treba da omogućimo
probavi da uspostavi normalan ritam. Radi toga popijte ujutru
čaj od trava (svaki tip konstitucije ima svoje trave) i pojedite
malo vruće kaše. Ne zaboravite: kafa, čaj, cigarete narušavaju
ritam probave i čine cilj nedostupnim.
Potom ništa nemojte jesti do podneva. Pred ručak ispijte
čašu sveže iscedenog soka, pojedite salatu (zimi sveže
pripremljen boršč ili obareno povrće), potom kašu ili meso
(ako ne možete bez njega). Za ručkom treba da se zasitite, ali
ne i da preopteretite želudac.
Do večere ne treba ništa da jedete. Večerajte rano, na 3-4
časa pre spavanja da bi hrana uspela u potpunosti da se svari.
Izbor produkata ishrane za večeru treba da odgovara vašoj
konstituciji. Za one koji su skloni prejedanju, najbolje je da
ponove doručak.
Posle uspostavljanja prirodnog ritma probave i njene
jačine, pratiće vas prirodni osećaj gladi - malo pojedite ujutru,
glavno jelo za ručak a večera neka bude lagana. Trudite se da
uvek obedujete u isto vreme, što će dopunski stvoriti uslovni
refleks za jelo.
Tako nam postaju jasne različite preporuke: gladovati
jedanput nedeljno po 24 časa (prema mišljenju Brega), suvo
gladovanje u toku 42 časa (prema mišljenju Ivanova) itd.
A u t o r i tih p r e p o r u k a i n t u i t i v n o o d a b r a l i s u z a s e b e
najpovoljniji režim, od toga su imali olakšanje i počeli su da ga
preporučuju svima redom bez uzimanja u obzir individualne
konstitucije. Imajte na umu biblijsku zapovest: „Ne stvaraj
sebi idola".
190
7.UPOZORENJE ČITAOCU
Knjiga o čovekovoj ishrani koja je pred vama jedna je od
najsavršenijih od svih koje postoje u svetu i namenjena je
širokom krugu čitalaca. Ona objedinjava poslednja evropska
dostignuća u oblasti ishrane i probave hrane sa istočnim
učenjima o individualnoj konstituciji.
Dakle, šta su neki autori ugradili u osnovu sistema ishrane,
koji preporučuju?
1) Pavlov nas uči da se na svaki hranljivi produkt za vreme
probavljanja izlučuju vlastiti probavili sokovi, koji se obraduju
pod raznim uslovima (kiselini ili alkalnim), u raznim delovima
probavnog trakta i u različito vreme. Otuda, dva istorodna
produkta međusobno ometaju pravilnu asimilaciju i varenje.
2) Ugoljev nas uči o prirodnoj ishrani, probavi i mikro-
flori, kao i o crevnom hormonalnom sistemu. U kompri­
miranom obliku to znači da prilagođavamo svoj organizam
okolnoj sredini pomoću produkata hrane.
Ako su oni izgubili svoju vrednost industrijskom obradom
ili na neki drugi način prilagođavajte se tehnološkom procesu,
ali se uvek pitajte da li vam je to potrebno? Bez uzimanja u
obzir tog uslova pokidaćete hranljive veze, koje vas spajaju sa
svetom koji vas okružuje.
3) Učenje o akupunkturi glasi - svi fennenti u orga­
nizmu aktiviraju se i rade na bazi slobodnih elektrona. A oni
dospevaju u organizam uglavnom na račun disanja i kretanja.
Zato ako se čovek malo kreće i najsavršenija ishrana doneće
mu malo koristi.
Iz ovog učenja proističe druga postavka - energija
cirkuliše po organima tela određenim redosledom. Kada se
energija nalazi u bilo kom organu, on ispoljava svoju najbolju
191
radnu sposobnost. 1 pokazuje se da je probava hrane kod
čoveka prirodno prilagođena toj cirkulaciji. Ujutru je aktivan
želudac, u podne tanko crevo. Potom energija odlazi iz
probavnih organa. Ako je čovek navikao da se uveče najede,
njegov organizam ne može valjano da preradi hranu, a rezultat
toga je stvaranje mnogobrojne šljake (kamenja, peska itd.).
4) Učenje o unutarćelijskom metabolizmu glasi - iz
ugljenohidratne hrane unutar ćelija se stvaraju voda (životna
sredina), ugljenični gas (regulator pH sredine, a shodno tome,
aktivnosti fermenata unutar ćelije) i slobodni elektroni (tj.
energija). Kalijum, koji se nalazi u hrani, podstiče izbacivanje
vode iz organizma, i obrnuto natrijum je zadržava. Voće i
povrće spadaju, uglavnom, u kalijevu hranu, a prekrupe u
n a t r i j u m o v u . Zato je potrebna ravnoteža pri upotrebi
n a v e d e n i h produkata. Učenje makrobiotičara upravo i
uspostavlja takvu ravnotežu upotrebom oko polovine povrća i
voća, a ostalo u obliku prekrupa.
5) Učenje o svojstvima produkata ishrane i indi­
vidualnoj konstituciji čoveka iz Ajuverde. Kada koristimo ta
znanja, mi ne samo da individualizujemo ishranu, već i
namenski regulišemo funkcije organizma.
6) Učenje o čišćenju organizma, omogućava nam da
brzo normalizujemo varenje hrane i kivotok, a shodno tome, i
zdravlje uopšte. Bez prethodnog čišćenja organizma kod
mnogih ljudi se ništa sa ishranom, a s tim u vezi ni sa
zdravljem, neće postići.
Ako uzimajući u obzir navedene pozicije razmotrimo
najpopularnije preporuke u našoj zemlji dijetologa H.Šeltona,
videćemo da su one zasnovane na učenju Pavlova i na
prirodnoj ishrani (prirodnjaci preporučuju monolitne produkte
koji uspevaju u mestu gde živimo) i na čišćenju organizma
(gladovanjem). Medu 6 opisanih tačaka tri su najefikasnije.
Ipak, ostale su nam sledeće tri, koje omogućavaju da iz hrane
iscedimo maksimum.
Za bolje razumevanje slabih mesta učenja H.Šeltona
navodimo odlomak iz njegove knjige „Ortotrojija".
Da li je hrana, korisna za vas, štetna za mene?
192
Da li je pravilno da hrana koja je korisna za jednog
čoveka, bude štetna za drugog? Zastoje voda hrana za jednog,
a otrov za drugog? A kalcijum? Fosfor? Natrijum?
(Zapažanje autora: odmah se oseća pristup ortodoksalne
medicine - raščlaniti sve na sastavne delove, zanemarujući
njihovu celinu. Pri takvom pristupu zaboravlja se da hrana na
nas d e j s t v u j e e n e r g e t i k o m u k u s a , k o n z i s t e n c i j o m i
informacijom.)
Niko ne postavlja tako apsurdne zahteve. Produkti koji su
korisni za jednog i otrov za drugog, nikada ne dospevaju u krv
kao takvi. Oni se cepaju u procesu asimilacije i prodiru u krv u
vidu amino-kiselina, monosaharida, masnih kiselina, minerala
i vitamina.
(Zapažanje autora: da, ali pre nego što dospeju u krv, oni
će već dejstvovati na životne principe organizma energetikom
svojih ukusa.)
Svako od nas počinje život kao oplođeno jajašce, ali ide
jedinstvenim putem evolucije, iako je rođen sa istim brojem i
vrstama organa i njihovim istim funkcijama. Kod ljudi postoje
iste žlezde i sistemi asimilacije, bolje rečeno svi smo sazdani
od istih hemijskih elemenata podjednake proprocije. Svako od
nas luči isti broj i vrste probavnih sokova i iste probavne
fermente.
(Zapažanje autora* da, mi počinjemo život potpuno isto,
samo u različitim uslovima. Svaki čovekov organizam treba da
se njima prilagođava. Kao rezultat toga prilagođavanja neki
sistemi funkcionišu punom snagom, drugi se gase. Sve se to
odražava na organima za probavu hrane. Rezultat toga je da
neki ljudi mogu da žive u surovim uslovima severa, da se hrane
ribom, tuljanovom mašću, a drugi u tropskim i da se lnane
bananama i urmama (datulama). Ako bi ova Šeltonova tvrdnja
bila istinita, rani doseljenici iz Evrope u Ameriku nije trebalo
da umiru u velikom broju zbog loše probave. Njihov gas-
tro-intestinalni trakt jednostavno nije mogao da se adaptira na
lokalne produkte. Nasuprot tome, starosedeoci su živeli bez
takvih problema.)
Sve ukazuje na to da smo sazdani na osnovi istih principa,
da imamo istu ili sličnu konstituciju, jednake prohteve u
193
 ishrani i da smo stvoreni za asimilaciju i korišćenje istih vrsta i
tipova produkata.
(Zapažanje autora: zbog toga što svaki čovek ima ličnu
kombinaciju životnih principa, on na račun hrane teži da
podstakne slabe doše, a jake da smiri. Otuda prohtevi ne
mogu biti isti, oni su strogo individualni.)
Ako bismo posmatrali život i njegove zakone onakvima,
kakvi su u stvarnosti onda bi nam postalo jasno: da ono stoje
najbolje za jednog, dobro je za sve, ono s t o j e štetno za jednog
- štetno je za sve.
(Zapažanje autora: nažalost Selton te zakone idealizuje,
u životu je sve mnogo složenije. Ako je voće i povrće najbolje
jelo za čoveka koji živi u tropskim predelima - neka se njime
hrane Eskimi, koji žive na krajnjem severu. Međutim, znamo
da to nije moguće, jer Eskimi daju prednost proizvodima
lokalnog porekla: narendano meso, tuljanova mast itd.)
Selton je problem čovekove ishrane sveo samo na
fiziološku probavu hrane. Pri tom, on se oslanjao na zastarela
shvatanja - snabdeti organizam svim neophodnim, negirati
ulogu (iz neznanja) mikroflore u stvaranju dopunskih hran­
ljivih materija, na račun kojih se vrši pravilna ishrana čoveka
najprostijim produktima. On nije shvatio razlike u konstituciji
ljudi, a iz toga hranljive osobenosti svakog čoveka posebno.
On je zatvorio oči pred očiglednim razlikama u ishrani raznih
naroda sa različitih strana sveta. Njegove preporuke u ishrani
najbolje odgovaraju državi Teksas, u kojoj je živeo i gde je
lečio ljude. Slepo prenoseći njegove pouke i saznanja u Rusiju,
zemlju sa drugom klimom i drugim osobenostima probave
hrane činimo veliku grešku.
Za razliku od Seltona, Mahariši Ajuverde, koji se
oslanjaju na svojstva produkata i individualnost ishrane,
negiraju mnoge postavke fiziologije probave hrane. Navodimo
odlomak iz knjige Dipaka Copra „Idealnozdravlje " u izdanju
štampanje „Drvo života", Moskva, 1992.godina.
„Dok se pripremate za ručak, zamolite da vam donesu
čašu tople, a ne ledene vode i popijte je u malim gutljajima.
Umesto salate pojedite tanjir vruće supe, nemojte se odricati
hleba, masnoća i dezerta, prvenstveno toplog (kolač od jabuka
194
neuporedivo je bolji od sladoleda, koji svojom hladnoćom
otežava probavu hrane kod ljudi tipa Vetra)."
(Primedba autora: slična preporuka Šteti probavi hrane, a
shodno tome, i ćelom organizmu iz sledećih razloga:
1.- Tanjir vruće supe - kuvana hrana, koja prouzrokuje
leukocitozu, podriva leukocitnu zaštitu.
2.- Hleb sa supom samo se potapa, ali se ne obraduje
pljuvačkom. To otežava njegovo dalje varenje.
3 . - Kvasac iz hleba narušava mikro floru i dovodi do
disbakterioze.
4.- Ako se ne odreknete masnoće i pojedete 30-50 grama,
to će usporiti vaše varenje. U želucu će se dugo osećati težina.
5.- Dezert posle jela u vidu kolača od jabuka izvlači, kao i
hleb, iz organizma mineralne soli i vitamine za svoju
asimilaciju, zgruŠava koloide krvi. Jabuke, budući da nisu
prošle u tanko crevo, počinju da vriju i kvare svu probavu.
Ali, te preporuke će biti pravilne ako se uzme u obzir
fiziologija probave hrane i individualna konstitucija i ako se
pridržavamo sledećeg redosleda:
1.- Treba popiti čašu tople vode (bolje kompota).
2.- Dobro je pojesti tanjir blago obarenog povrća ili
boršča, u kome je više povrća a manje vode.
3.- Treba pojesti toplu kašu sa masnoćom (onima koji vole
meso dovoljno je parče kuvanog mesa).
Nažalost, sličnih preporuka je danas sve više i više. Budite
upućeni u sve tajne pravilne ishrane i uzimajte ono što je
najbolje i najprihvatljivije za vas. Lično sam od Šeltona uzeo
pravilnu kombinaciju hranljivih produkata, a od Ajuverde
učenje o svojstvima produkata i individualnoj ishrani. Kao
rezultat te sinteze moje učenje o čovekovoj ishrani ima dosta
pristalica u evropskoj i azijskoj dijetologiji. Može se još
mnogo govoriti o ishrani, otkrivati njene tajne, paradokse itd.,
ali je bolje ponuditi konkretne preporuke žiteljima Rusije.
1. Jedite produkte koji rastu (a ne one koji se uvoze) u
vašem regionu. Izuzetak su začini.
2. U letnjem periodu više koristite povrće, voće, jagode. U
zimskom periodu suvo voće, med, obareno povrće, a takode
195
 boršČ, šči od njega, tople kaše, orahe. Ljudi, koji su se navikli
na mleko i meso, mogu da koriste i te produkte, ali umereno.
3. P r o d u k t e ishrane birajte imajući u vidu ličnu
konstituciju (vidi prilog). Poželjno je da u jednom obroku
hrane imate polovinu voća i povrća (ne samo svežeg nego i
barenog), a ostale treba da čine kaše. Odrecite se hleba sa
kvascem, ali redovno jedite 1-2 kašike proklijalog zrna.
4. U toku dana luanite se u skladu sa svojim aktivnostima.
Pridržavajte se pravilnog redosleda korišćenja produkata
ishrane i njihove međusobne podudarnosti.
5. Periodično Čistite svoj organizam i podešavajte probavu
hrane. Poželjno je da to radite u dane posta.
Potvrdimo konkretnim primerom preporuke za prirodnu
rehabilitaciju o rgan i zrna.
A.V. iz grada Stari Oskol u pismu koje mije uputio, kaže:
„Bolujem od dijabetesa 7 godina i gljivičastog ekcema 5
godina. Od 15.marta 1992.godine počeo sam da se lečim
urinoterapijom. Urin upotrebljavam unutra 3 puta dnevno, a
ukuvanim urinom masiram telo jednom dnevno. Sve se odvija
kao stoje opisano."
Na kraju pisma A.V. me je zamolio da mu dam još neke
savete. Preporučio sam mu da se odrekne hleba i da temeljito
očisti jetru.
U sledećem pismu A.V. me obaveštava:
„Od marta 1992.godine isprao sam debelo crevo jedanput,
dva puta sam isprao jetru, sproveo trodnevno gladovanje,
produžavam da uzimam tri puta dnevno urin.
Ekcem se leci vrlo sporo: na dlanovima rukuje uglavnom
izlečen, na stopalima nogu je sve gore stanje.
U prošlom pismu savetovali ste mi da se odreknem hleba.
I da li samo hleba? Mogu li da jedem zemičke i vekne? Ili da
prestanem da j e d e m sve: lileb, zemičke, vekne? Ako je
odgovor pozitivan za koje vreme? Jer u potpunosti se od
hlebnih proizvoda čovek ne srne da odrekne.
Bio sam u parnom kupatilu i posle njega sam se osećao
predivno, tj. 5 godina se nisam kupao, jer bolujem od ekcema.
Tablete za dijabetes ne uzimam od lS.inafta ove godine, a
ekcem lečim samo urinoterapijom. Osećam se dobro."
190
Savetovao sam mu da se u potpunosti odrekne hleba, da ga
zameni kašama i da redovno čisti svoj organizam. U trećem
pismu datiranom 14.julal992.godine A.V. mi piše:
„Opisaću rezultate svog lečenja urinoterapijom od
15.marta 1992.godine. Četiri puta sam se lečio gladovanjem:
dva puta po 2 dana i dva puta po 3 dana. Od 1 .juna uzimam urin
po 5-6 puta dnevno i isključio sam iz lnane hleb i produkte od
brašna (testenine). Od poslednjeg pisma 2 puta sam pročistio
debelo crevo, 5 puta sam pročistio jetru, jednom isprao bu­
brege odvarom od korena šipka, pio sam protijevu vodu.
Hranim se kašama, salatama, krompirom.
K a o r e z u l t a t l e č e n j a u r i n o t e r a p i j o m i z l e č i o sam
hemoroide i čini mi se dijabetes, tj., simptomi dijabetesa kod
mene se više ne ispoljavaju (znojenje, slabost, suvoća u ustima
i div). Gljivični ekcem i dalje imam, ali samo na tabanima."
Četvrto pismo poslao m i j e 9.septembra 1992.godine. U
njemu kaže:
„Dodao sam proklijalo zrno nataŠte, redovno sam stavljao
obloge sa ukuvanim urinom na stopala nogu. Mesec dana
nisam jeo hleb, zemičke, kao ni testenine, a sproveo sam i
jednonedeljno gladovanje. Stopala nogu su se skoro očistila od
krasti, a dalanovi ruku su ponovo potpuno čisti."
U zaključku, savetujem vam da bolje osluškujete svoj
organizam posle upotrebe svake hrane. Analizirajte te osećaje.
Isključujte produkte koji posle upotrebe izazivaju u vašem
organizmu neprijatne osećaje. Redovno čitajte savete iz ove
knjige o ishrani. To će vam pomoći da naučite pravilno da se
hranite, promenićete svoje navike u ukusima.
Autor ovih redova postupao je tako, jer to za njega niko
drugi ne može uraditi. Kao rezultat dugogodišnjeg posmatra-
nja samog sebe zaključio sam da mi najviše odgovara umerena
upotreba jela sa preskakanjem večere, tj., dva puta dnevno.
Prvo jelo približno od 10 do 11 Časova. Ručak oko 16-17
časova. Pred spavanje čaj od trava. Od hrane mi najviše prijaju
salate od povrća i bareno povrće, vegetarijanski boršči, a moje
glavno jelo su kaše i hleb od proklijalog zrna. Orahe jedem, ali
se ne zasićujem njima. Spremam kaše u vidu pilava sa
povrćem (šargarepa, luk i dr.) što mi veoma odgovara.
197
Ponekad natašte koristim sveže mleko. Voće mi prija leti,
trudim se da popijem što više sveže iscedenih sokova od
jabuke sa cveklom ili od šargarepe. Pijem protijevu vodu,
odvar od pelina, odvare od drugih trava. Suvo voće sa kiselim
ukusom mi ne godi - odmah mi se skupljaju usta. Uživam
samo u slatkom voću: suvom grožđu, suvim kajsijama, mada
nešto rede. Rečju, to je i sva moja ishrana. Umesto mesa pijem
vlastiti urin nekoliko puta dnevno. Na samoosećanje se ne
žalim, ako se malo prejedem - popravljm se vrlo brzo.

8. P R I L O Z I

198 199
 Prilog broj 1

PRIMERI USPEŠNOG IZBORA

LIČNE ISHRANE

Najmarkantniji primer individualnog pogotka u svoje

doše je Porfirij Kornejevič Ivanov.
Sa pozicije doša on predstavlja kombinaciju Pitta -
Kapha. Na došu Pitta ukazuje njegova seda kosa i odlična
probava. Prema kazivanju očevidaca, on je posle dužeg
gladovanja seo za sto i jeo je sve što se na njemu našlo: boršč,
krompir itd. Takav izlazak iz gladovanja za njega je bio
normalan. Na došu Kapha ukazuje divovska telesna grada
(snažan kostur), ranije odbolovana angina (nagomilavanje
sluzi).
Polazeći od toga, za njega su idealna bila ledena tuširanja,
koja smiruju došu Pitta, česta gladovanja i trčanje koji su mu
pomagali da dovede u sklad došu Kapha. Pri tom, kombinacija
tih doša omogućavala mu je da dobro podnosi ne samo
h l a d n o ć u (jer Pitta daje toplotu) nego i glad (Kapha
omogućava da se podnosi odricanje od hrane i druge tegobe).
Pol Brag je takode uspešno primenjivao individualni
zdravstveni program. Odnos doša kod njega bio je približno
isti kao kod Ivanova - Pitta-Kapha. Pivo, on je čovek sede
kose, što ukazuje na Pitta. Drugo, preležao je tuberkulozu
pluća, stoje simptom dizbalansa doše Kapha.
U svojoj dijeti Pol Breg je izbegavao namirnice koje
stvaraju sluz: mleko i mlečne produkte, masti, škrob, da ne bi
izbacio iz ravnoteže došu Kapha. Ljubav prema gladovanju i
fizičkim vežbama takode su doprineli tome.
Aleksandar Aleksandrovič Mikulin - akademik,
konstruktor avionskih motora, ima više od 90 godina. O tajni
dugog života u svojoj čuvenoj knjizi „Aktivna dugovečnost"
on piše:

201
 „Do pedesetog rođendana živeo sam kao i većina ljudi i
nisam pridavao poseban značaj fizičkoj kulturi. Ipak, kada sam
teško oboleo i našao se u bolnici, kod mene se javila želja da
analiziram složenu konstrukciju čovekovog organizma.
Pročitao sam sijaset knjiga o tome, što mi je omogućilo da
razradim svoj s i s t e m . . . Taj sistem mi je omogućio da
savladam bolesti, prestanem da starim i da sačuvam radnu
sposobnost za sve godine, koje su preda mnom uključujući i
vreme u kome živim."
O svom dugom životu on je još zapisao:
„Ni moja majka, ni otac, ni drugi bliski rođaci nisu se
isticali dugovečnošću. A menije ipak 90 godina. Kao što vidite
ja sam čio, produžavamn da radim, sačuvao sam svežinu
stvaralačke misli. To stanje objašnjavam isključivo time što
sam pre 50 godina konačno shvatio da ne smem da živim
stihijski, da se moram baviti vežbanjem i sportom, da se ne
smem prejedati, niti uzimati alkohol ili pušiti. Redovno se
pridržavam tih principa, a zatim se ineresujem za problem
povećanja životne sposobnosti organizma i kao naučnik i kao
i nženj er-ko as t rukt or.
Tako je i nastala moja knjiga „Aktivna dugo'večnost"... sa
podnaslovom „Moj sistem borbe sa starošću". Ipak, nikada ne
insistiram na šlepom pridržavanju mojih saveta. Svaki čovek
ima vlastite navike, osobenosti, temperament. To znači da i
način života treba da bude individualan."
Napisao je prave reci - treba da bude individualan.
Smatrao j e , kao i svi vodeći prirodnjaci, da je dovoljno
ćelijama stvoriti takve uslove spoljašnje sredine u kojima nove
ćelije nastale kao rezultat de ljenja neće izgubiti mlada
kvalitetna svojstva svojih srodnika.
Još nekoliko kratkih opaski o njegovoj ishrani. On je
davao prednost presnim lepinjama bez kvasca, jer kvasac
izaziva vrenje u crevima i guši neophodnu mikrofloru.
Životinjske masnoće zamenio je biljnim uljima (masnoćama).
Umesto mleka pio je kiselo-mlečne produkte. Kuvano meso i
ribu jeo je u umerenoj količini, a povrće i kaše mnogo više.
Smatrao je da je korisno da pije 7-8 čaša tečnosti „za
razblaživanje krvi". Mesni buljon je izbacio, upotrebljavao
202
je odstajali čaj šipka. So i Šećer je uzimao u malim količinama,
dao je prednost medu.
Posle čitanja knjige doktora Zamliatta „Institucija
odvojene ishrane" probao je da se odvojeno hrani. Rezultat je
bio zapanjujući. Otuda su se pojavili višak snage, bodrost,
životni optimizam, podmlađeno, blistavo, rumeno lice. Ali,
zatim je pojeo pirošku sa mesom i kod njega se pojavila toliko
jaka reakcija pročišćavanja da su ga jedva ispumpali u bolnici.
Čini mi se da tu još nešto nedostaje za pravilno razumevanje.
Da li se čišćenje podudarilo sa trenutkom narušavanja
odvojene ishrane, ili su se drugi faktori nakalemili na to, ne
znam ali da neko tako nastrada zbog narušavanja harmonije u
organizmu - u svojoj praksi nisam doživeo. Mikulin je jeo
veoma malo i samo kada je bio izuzetno gladan. Gladovao je
jednom do dva puta godišnje po sedam dana.
Sa pozicije doša, on je takođe Pitta-Kapha. Na glavi nema
kose - Pitta, oboljenja sa visokom temperaturom, takođe
simptom Pitta. On je krupan čovek - simptom Kapha. Ne
poznajući svoje proporcije doša, on je za sebe intuitivno
odabrao navedena sredstva za uravnoteženje doša. Tako je
umerena ishrana, izbegavanje masnog, upotreba meda i
kiselo-mlečnih produkata dovodila u ravnotežno stanje došu
Kapha.
Gladovanje je pomoglo da se usklade ne samo Kapha,
nego i Pitta, s t o j e podsticala još i upotreba 7-8 čaša tečnosti
dnevno.
Ako su ova tri primera bila iz života čoveka, lekara i n-
aprosto mudrog čoveka, tri sledeća primera odnose se na
druge oblasti.
Nekada prvi reket na svetu Ivan Lencll - osam puta je
pobeđivao na turnirima „Velike kacige". Trostruki je šampion
otvorenih prvenstava Francuske i SAD i dvostruki prvak
A u s t r a l i j e . O d n e o je p o b e d e na 87 t a k m i č e n j a kupa
„Gran-pri". U svojoj sportskoj karijeri zaradio je više od 15
miliona dolara.
Ivan Lendl ima jaku volju i velike radne kvalitete. Trenira
6 puta nedeljno po 4-5 časova svakoga dana. Da bi bio
203
sposoban za takvo opterećenje, pored talenta i volje potrebno
mu je još ponešto. A to ponešto je - individualna ishrana.
Navodimo odlomak iz članka „Takav je racionalni Ivan
Lendl".*
Pivu veliku pobedu izvojevao je 1984.godine, kada je
pobedio U „maratonskom" meču i osvojio prvo mesto na
otvorenom prvenstvu Francuske. Ogromni uspesi potpuno su
ga opustošili. Sledeća dva i po meseca Lendl se osećao toliko
loše da nije mogao da trenira više od 15 minuta neprekidno. Na
lekarskom pregledu utvrđeno je daje uzrok njegove slabosti
j a k a ishrana koja mu je podigla nivo holesterina.
„Još su me roditelji kritikovali što se sve vreme hranim u
„Mekdonaldsima", što pijem mnogo koka-kole i gutam druge
štetne produkte. Kao svaki mlad čovek, nehajno sam im
odgovarao: „Ma šta vi znate? Ja bolje znam šta mi prija". Samo
za vreme igara sa velikim preopterećenjem shvatio sam, da su
moji roditelji bili u p r a v u " .
Od tada ovaj šampion živi na dijeti Roberta Haasa, koja
strogo ograničava upotrebu belančevina i nameće pridržavanje
čvrstog plana treninga. „On izgleda kao atleta, koji je sposoban
da pretrči na Olimpijskim igrama razdaljinu od 1500 metara —
rekao je čuveni Džon Njukomb. Doduše, ostao mu je vučji
izgled lica, ali je postao vitkiji i okretniji".
Sa pozicije doša Ivan Lendl predstavlja mešoviti tip
Vata-Pitta. Telo mu je vitko, pokreti brzi - simptomi Vata.
Prisetite se odlomka iz ,,Čžud-Ši" o karakteristikama ljudi
Pitta. Izoštren um, ohol, po navikama sličan demonima -
„vučji izraz lica", gordost - najkarakterističnije crte Pitta.
Ivan Lendl je jednostavno ishranom uravnotežio svoje
Vata-Pitta, jer je odbacio namirnice koje su ga izbacivale iz
ravnoteže. Belančevinasti produkti uglavnom utiču na došu
Pitta jer dovode organizam do pregrevanja zbog reakcije
SDDH, što znatno umanjuje izdržljivost.
Idol svetske estrade Majki Džekson u detinjstvu je bio
„debeljuca". Zatim j e , prema ličnom kazivanju, izbacio
produkte, koji goje, i postao je onakav, kakvim ga znamo -
Časopis „Eho planete" broj 27, 1989.godina.
204
neobično dinamičan i pokretan. Njegovo telo je u skladu sa
ritmom njegove muzike.
Kod Majki Džeksona preovlađavaju close Vata-Pitta. A
njihove drevne karakteristike su: ljudi Vata vole pesmu, igru,
muziku, veselje. Na Pitta ukazuje svetao ten, neobična oholost
i želja da ostanu mladi čitavog života. Majki Džekson je
vegetarijanac - jede voće, povrće, koji ne dozvoljavaju
pobuđivanje doše Kapha. Ta ishrana je - jedan od uzroka, koji
mu omogućavaju da u potpunosti potvrdi svoje kavalitete.
Pred nama je još jedan primer neobično jake ličnosti — ^4/-
bert Ignjatenko. Visok, vitak, crne talasaste kose, pokreti
savršeno usklađeni i brzi. On je svetski rekorder u brzom
pamćenju ogromnog broja informacija. Po odnosu doša to je
Vata-Kapha (brzina pamćenja kombinuje se sa čvrstoćom). Za
sebe je odabrao najbolju varijantu balansiranja doša.
.Budući da gladuje jednom nedeljno 24 časa, smiruje
Kaphu. Klisitirima pre gladovanja i uz joga vežbe „nauli",
smiruje suhu došu Vata. Limunov sok koji dodaje vodi za
klistiranje stimuliše najslabiju došu Pitta. Primenjuje odvojenu
ishranu. Taj program je pronašao za sebe pre 14 godina, Sada
ima 46 godina, a izgleda kao mladić od 16 godina. Rumen u
licu, blistavih očiju, crne talasaste kose bez ijedne sede vlasi,
on pleni sve oko sebe živahnošću i blagonaklonim pristupom
životu i ljudima. Kad god ga pogledam lično se uverim u snagu
prirodnih lekovitih sila, pravilne ishrane i odnosa prema
okolini. Na osnovu svojih zapažanja nehotice sam zaključio da
su ljudi sa doŠama Pitta Kapha sposobni da akumuliraju i
analiziraju svoje iskustvo. Upravo, ljudi takve konstitucije
stvaraju duhovne i materijalne vrednosti čovečanstva. Odnos
Vata-Pitta čini ljude sposobnim da se ispolje u aktivnostima
koje traže dinamiku i pokret - sport, estrada. Ti ljudi vole da na
sebe privuku pažnju, što je za posao kojim se bave prirodno.
Drugi odnosi doša daju i druga ponašanja i naklonosti.
Navedeni primeri očigledno pokazuju koliko je važna
p r a v i l n a ishran. Svaki čovek može najjednostavnijim
postupkom da postigne uravnoteženost svojih doša i da se
potpuno realizuje u ličnom životu. Uravnotežene doše će vas
same voditi putem, koji je najpogodniji, jer nam omogućavaju
da uspostavimo svoju vezu sa Jedinstvenim Poljem, iz kojeg
proističu sve naše težnje i intuicije koje se u svemu realizuju
preko nas. Kada se taj proces realizacije ničim ne izobličava, Prilog broj 2
čovek živi u harmoniji i raduje se životu.
UPITNIK ZA ODREĐIVANJE
PROPORCIJA DOŠA

I - Spoljašnje osobine

VATA
1. Tankokošćat, suvonjav čovek.
2. Šaka tanka, na dodir hladna i suva.
3. Pokreti brzi, hod lagan, vazdušast.
PITTA
1. Srednja telesna grada; kosa rida, svilenkasta ili proseda,
ćelavost.
2. Šaka osrednja, na dodir topla, prijatna.
3. Pokreti uravnoteženi, hod normalan.
KAPHA
1. Širokokošćat i gojaznosti sklon čovek.
2. Šaka široka, na dodir hladna i vlažna.
3. Pokreti gipki, usporeni, hod bez žurbe.

II - Fiziologija tela

VATA
4. Procesi se odvijaju brzo.
5. Bez obzira na normalnu ishranu, teško se goji i ima
probleme sa probavom hrane.
6. San brz, površan.

PITTA
4. Procesi u telu teku impulsivno: čas brzo, čas sporo.
5. Probava dobra, ali ako na vreme ne jede oseća se
razdraženim.
6. San normalan, ispunjen sanjanjem.

206 207
 KAPHA
4. Procesi u telu spori.
5. Bez obzira na lošu ishranu, goji se i teško gubi težinu.
6. Spava više od 8 časova, san spokojan.
III - Psihologija i umne sposobnosti
VATA
7. Meni su svojstveni entuzijazam i živost.
8. Brzo shvatam informaciju i brzo je zaboravljam.
9. Ljudi me smatraju velikom pričalicom - „torokušom".
PITTA
7. Trudim se da budem tačan i organizovan.
8. Informaciju pamtim različito: povremeno vrlo dobro, a
povremeno sa teškoćom („ne ulazi u glavu").
9. Mogu lako da se naljutim zbog sitnica.
KAPHA
7. Teško se odlučujem na raznovrsne poduhvate.
8. Informaciju usvajam teško, ali je zato dobro pamtim.
9. Spokojan i nerazdražljiv (teško izvesti iz takta).
IV - Prvenstvena ishrana, godišnja doba i podnošenje
bolesti
VATA
10. Topla, masna, voli mnogo da jede.
11. Slabo podnosi hladno godišnje doba; zimi koža
postaje suva.
12. Užurbanost, mršavost, suvoća kože, zatvori, artritis.
PITTA
10. Prohladna, jedem umereno.
11. Loše podnosim vrućinu, leti se brzo umaram.
12. Patim od različitih upala propraćenih temperaturom:
gorušice, čira na želucu, uznemirenosti i razdražljivosti.
208
KAPHA
10. Topla, suva, nemasna, jedem malo.
11. Uznemirava me kišno vreme, naročito vlažno godišnje
doba.
12. Gojaznost, depresija, osećaj hladnoće u telu, bledilo
kože, kijavica i šlajm.
Napomena: Ocenjivanje se vrši po svim pitanjima i za
sve tipove doša (MS).
Ocene po petobaliiom sistemu:
0 - karakteristika nije za vas,
1 - nešto kod vas ima,
2 - ima, ali slabo,
3 - srednje izraženo,
4 - dobro izraženo,
5 - ta karakteristika je kod vas najbolje izražena.
Upišite ocene, koje smatrate da vam odgovaraju. Zatim
posebno saberite ocene doše Vata, Pitta i Kapha i pogledajte,
koja doša ili doše sumarno preovladavaju. Ako je suma jedne
doše veća za 10 ocena od najbliže, ona kod vas preovladava i vi
pripadate monodošnom tipu; ako su sume dve doše približno
jednake, spadate u dvodošni tip; ako su sve tri približno iste, vi
ste uravnoteženi tip.
REGULISAJNJE DOŠA POMOĆU ISHRANE
Polazeći od prethodnog, možemo pristupiti regulisaju
doša. Regulisanje doša sa svoje strane dovodi u poredak
fiziološke funkcije, koje one kontrolišu.
1. Dijeta i hrana, koje se preporučuju pri pobuđivanju
d o š e V A T A ili kada ta doša p r e o v l a d a v a u n a š e m
organizmu.
Opšte. n a p o m e n e : preporučuje se upotreba toplih,
kompaktnih, mekih produkata i napitaka, masne hrane. Pieo-
209
vladavajući ukusi u hrani su: sladak, slan i kiseo. Možete jesti
dok se ne zasitite.
Prekrupe: pririnač, pšenica, proklijala pšenica, lan u
zrnima.
Mlečni produkti: svi mlečni produkti.
Zaslađeni produkti: crni sirup, med, šećer od trske,
prirodni sirupi.
Biljne masnoće: sve vrste.
Voće: sve slatko voće, dinje, lubenice.
Povrće: podvrgnuto slaboj termičkoj obradi (dinstanje,
kuvanje - koje se mora dobro pripremiti), cvekla, šargarepa,
špargla, mlad krompir, krastavci, dinstani luk, maslačak,
loćika.
Orasi: sve vrste.
Začini: luk, češnjak, dumbir, cimet, biber, kardamon, kim,
so, karanfilić, zrna slačice.
Hrana životinjskog porekla: guska, patka, riba, rakovi,
konjetina, piletina, ovčetina, jaja, morski produkti.
Supe: supa od suvog brašna, supa od koprive, supa od
češnjaka, mesni buljon.
Trave i drugo: slad, muškatni orali, ferula, kleka, visoki
devjasi (omari), sofora,zova (bazak), malina, bor, cvetovi
šipka, slez.
Dopunske preporuke za tip Vata. Oni osećaju naglo
smanjivanje energije u drugoj polovini dana. Treba popiti čaj
od navedenih trava, naročito slada.
Dijeta i hrana koje povećavaju došu VATA
Opšte napomene: laka dijeta ili gladovanje, suvi produkti,
hladna hrana. Preovlađujući ukusi: gorak, opor i ljut.
Prekrupe: ječam, kukuruz, proso, heljda, raž, ovas.
Zaslađeni produkti: izbegavati sve.
Mlečni produkti: izbegavati sve.
Biljne masnoće: izbegavati sve.
Voće: suvo voće, j a b u k e , kruške, nar, m a h o v n i c a ,
masline.
210
Povrće: sve povrće uzimati u sirovom stanju - kupus,
krompir, grašak, loćiku, spanač, perŠun, celer i pasulj.
Orasi: izbegavati sve.
Začini: paprika.
Životinjski produkti: govedina, svinjetina, kunić.
Supe: od graška.
Trave i drugo: šlemnik, žutikovina, Bungeova paprika,
lincura, žalfija, ljutić, kora od hrasta i žir (želud). Pivski
kvasac, mumije i mošus.
2. Dijeta i hrana, koje se preporučuju pri pobuđivanju
doše PITTA ili kada ta doša preovladava u našem orga­
nizmu.
Opšte napomene: prohladna, prvenstveno tečna hrana i
napiei. Ukus prvenstveno sladak, gorak i opor.
Prekrupe: pšenica, proklijala pšenica, ovas, ječam, beli
pirinač.
Mlečni produkti: mleko, maslac, pretopljeni maslac.
Zaslađeni produkti: svi, osim meda i crnog sirupa.
Biljne masnoće: sveže ulje od maslina i suncokreta.
Voće: slatko voće, raskvašeno suvo voće i kompot od
njega, dinje, lubenice.
Povrće: tikva (bundeva), krastavci, krompir, kupus,
loćika, mahuranarke, peršini: koren i zelen.
Začini.'Koriandar, cimet, kardamon, fenhelj (foeniculum
vulgare - porodica celera), biber (u maloj količini), češnjak,
mirodija.
Životinjska hrana: piletina, ćuretina, belance od jaja.
Trave i drugo: Šlemnik, žalfija, krupnolista čemerika,
zmajeva glava, termopsis, cvetovi i plodovi šipka, pelen
metlasti; jabukov sok, čaj od nane (mente), hladna voda,
ohlađena prokuvana voda i posebno pivski kvasac.
Dijeta i hrana koje povećavaju došu PITTA
Opšte napomene: vruća, suva hrana sa preovlađujućim
kiselim, slanim i ljutim ukusima.
Prekrupe: kukuruz, proso, raž, tamni pirinač.
211
 Mlečniprodukti: kiselo-mlečni proizvodi, sir, mlaćenica,
kisela pavlaka (vrhnje).
Zaslađeni produkti: med, crni sirup (sirup od borovnice i
si., MŠ).
Biljne masnoće: bademovo ulje, sezamovo, kukuruzno i
užegnuto ulje (mast).
Voće: grejpfrut, kisele pomorandže, dunja, oblepiha
(hippophae rhamnoides), limun, drenjina i ostalo voće kiselog
ukusa.
Povrće: ljuta paprika, rotkvica, paradajz, cvekla, luk
(isprženi luk ima suprotna svojstva).
Začini: dumbir, kim, karanfilić, so, seme celera i slačice,
biber, dugačka paprika (feferonka, MS).
Orasi: badem, kikiriki.
Životinjska hrana: govedina, žumance od jaja , mast i
crveno meso, ovčetina, riba, morski produkti.
Supe: supa od koprive, supa od rotkvica.
Trave i drugo: maslačak, slez, seme nara, air (acorus cala­
mus), ferula, kafa.
Treba zapamtiti, da telo od viška luane Pitta može dobiti
kiselinu.
3. Dijeta i hrana koje se preporučuju pri pobuđivanju
doše K A P H A ili kada ta doša preovladuje u našem
organizmu.
Opšte napomene: topla, laka hrana i napici. Ukus - gorak,
ljut, opor. Trudite se da se ne zasitite.
Prekrupe: ječam, kukuruz, proso, heljda, raž, ovas.
Mlečni produkti: mleko sa malo masnoće, svež maslac,
surutka od sira.
Zaslađeni produkti: med.
Biljne masnoće: užegla mast (ulje).
Voće: jabuke, kruške, nar, mahovnica, grožđe, urma, du­
nja, oblepiha.
Povrće: rotkvica, krompir, šargarepa, kupus, luk, patli­
džani, zeleno povrće, loćika, tikva (bundeva), celer, spanač,
peršun, mahunarke, grašak.
212
Začini: svi začini, osim soli.
Životinjska hrana: piletina, ovčetina,jaja, kobasica.
Trave i drugo: slad, pelen, bor, kiseli devjasil, seme nara,
stipsa, nišađor.
Dijeta i hrana koja povećava došu KAPHA
Opšte napomene: obilna, masna hrana, hladni produkti i
napici. Preovladujući ukus hrane - sladak, slan i kiseo.
Prekrupe: pirinač, pšenica, ovas, lan (semena).
Mlečni produkti: mleko, sir, kiselo-mlečni produkti,
mlaćenice, pavlaka (vrhnje), kisela pavlaka i maslac.
Zaslađeni produkti: svi, osim meda.
Biljne masnoće: sve, a takode koštana srž i mast.
Voće: slatko voće, lubenice, dinje itd.
Povrće: paradajz, krastavci, slatki krompir, rotkvica, repa
i sve ostalo Širokolisno povrće.
Orasi: svi.
Začini: so.
Životinjska hrana: govedina, svinjetina, kobasica, guske,
patke, riba, rakovi, piletina.
Supe: mesni buljon, supa od graška, supa od koprive.
Treba zapamtiti da prestimulacija Kapha prouzrokuje sluz
u telu, naročito u gornjem delu t e l a - plućima i nosnoj duplji.
Budući da ste uz pomoć upitnika odredili kome tipu
pripadate: monodošnom, dvodošnom ili meŠovitom, odaberite
odgovarajuću dijetu i namirnice. Ako preovladava Kapha,
opredelite se za prvu varijantu, a hranu iz druge varijante
uključite samo po potrebi.
Isto važi za Vata i Pitta - uzmite prvu varijantu, a drugu
koristite po potrebi.
Ako pripadate uravnoteženom tipu, tada u istoj meri
koristite sve što se odnosi na Vata, Pitta i Kapha.
Ali, u praksi su ne samo monodošni nego i uravnoteženi
tipovi, srećom vrlo retki jer mahom preovladuju mešoviti.
Razmotrimo takav slučaj na mom primeru.
Prema upitniku, moje ocene su raspoređene na sledeći
način:
213
 I - Spoljašnja obeležja 1. pitanje 2
2. „ 2 Kapha
1. pitanje 5 3. „ 2
2
- » 5 Vata
3. „ 4 IV - Prvenstvena hrana, godišnje doba, podnošenje
bolesti
1. pitanje 4
2
- » 0 Pitta 1. pitanje 5
3- „ 2 2. „ 4 Vata
3. „ 3
1. pitanje 0
2
- » 0 Kapha 1. pitanje 3
3- „ 0 2. „ 2 Pitta
3. „ 3

II-Fiziologija tela 1. pitanje 2

1. pitanje 3 2. „ 1 Kapha
2
- » 4 Vata 3. „ 3
3- „ 2
Ukupno: Vata - 45, Pitta - 38, Kapha -16.
1. pitanje 4
2
- » 4 Pitta
3- „ 4 Ako bi sve to izrazio u procentima (sabiranjem 45 + 38 +
16 = 99, skoro 100), ispada da u svakodnevnom jelovniku
1. pitanje 2 treba da koristim 4 5 % produkata smirujuće dijele Vata; 3 8 % -
2
- » 0 Kapha Pitta i 1 6 % - K a p h a .
3- » 2 Ako bih to izrazio u sekundarnim ukusima, dobio bih -
4 5 % slatkog, 3 8 % - kombinovanog ukusa od primarnih:
slatkog, gorkog i oporog (u sekundarnom to će biti 19%
III - Psihologija i umne sposobnosti slatkog i 19% - kiselog) i 16%) - gorkog. Naravno, postoje i
neke nijanse, ali polazeći od simptoma pobuđivanja doša, vi ih
1. pitanje 4 možete lako regulisati i postići potreban balans.
2
- « 3 Vata Procenat toplote ili hladnoće hrane, izračunava se na
3- „ 3 sledeći način: 45%> + 16% = 61%o treba da čini toplo jelo. Jer,
doše Vata i Kapha su hladne i mogu se lako pobuđivati od
1. pitanje 4 hladne hrane, a 3 8 % prohladna - za uravnotežavanje doše
2
- " 4 Pitta Pitta. Približno se, takođe, može odabrati hrana i prema
3- „ 4 drugim pokazateljima: koliko prekrupe, tečnosti i salata.

214 215
 Regulisanje treba početi od preovladavajuće doše ili doše
Vata (pošto je ona glavna za sve), a zatim regulisati ostale.
Prilog broj 3
Ako ništa ne postignete regulisanjem, potrudite se da u
toku dana hranom unesete svih šest ukusa. Posle 3-4 nedelje
sve počinje da se izjednjačava.
Kriterij um da ste neophodnom ishranom i ukusom GREŠKE PRI PRELASKU NA PRIRODNU
pogodili u došu, biće prestanak simptoma pobuđivanja te
ISHRANU U PRAKSI
doše, dobro samoosećanje i bolje raspoloženje posle jela. Ako
niste pogodili, vama se spava, osećate nezadovoljstvo,
teskobu, a takode simptomi pobuđene doše se ne smanjuju.
Radi tačnijeg pogađanja u došu postarajte se da u jednom Covek je sposoban za velika dela. Eto zašto
obroku upotrebljavate podudarne produkte prema osobinama
treba da želi da izmeni oblik svoje prirode i da
(toploti, masnoći itd.) i prema njihovim sekundarnim ukusima.
njenu disharmoniju pretvori u harmoniju.
Nemojte zaboraviti ni evropske preporuke o uzimanju tečnosti
i voća.
I.I.Mečnikov

Prvi slučaj. - Žena, koja je imala problema sa zdravljem,

pročitala je Šeltonovu knjigu i prešla na sirovi dnevni obrok.
Pošto nije dobila željene rezultate, odlučila je da se vrati na
uobičajenu ishranu, ali je umrla od iscrpljenosti. Trebalo joj je
oko tri meseca da se vrati na uobičajenu ishranu. Gde su uzroci
takvom stanju?
Prvo, dnevni obrok od povrća bio je za nju potpuno
neuobičajen. Podsetite se rečenice iz ,,Cžud-ši": „Neuo­
bičajena hrana je takođe otrov". Prema savremenim shvata-
njima, fermentacioni sistemi probavnog trakta trebali su da se
prilagode na probavu nove, kvalitativno različite hrane od
prethodne. Prirodno, taj proces zahteva određeno vreme. Zbog
toga se u početku hrana jednostavno nije varila, niti se
asimilovala.
Drugo, kod nje nije bila pročišćena jetra, zato čak i ono,
što se asimilovalo, nije prolazilo kroz jetru, već je išlo uokolo.
H r a n a koja nije prošla obradu u jetri strana je našem
organizmu. Kod prljave jetre uvek postoji skrivena portama
hipertonija, koja dovodi do zastoja krvi u želucu, slezini,

216 217
gušterači (pankreasu), tankom crevu, što predstavlja kočnicu
za sintezu novih probavnih sokova.
Treće, mikroflora creva takode treba da se preusmeri na
novu vrstu hrane, što takode zahteva vreme.
Četvrto, budući da nije postigla željeno, ona j e pokušala
da se vrati na uobičajenu hranu, ali su se za to vreme fer-
mentativni sistemi na neki način prilagodili novoj vrsti hrane,
a odvikli su se od stare. Sumarno, trebalo bi se već privikavati
na staru hranu i ponovo se prilagođavati.
Dok je trajalo to prilagodavanje na novu i obrnuto na staru
hranu, organizam se toliko iscrpio, da nije podneo taj
eksperiment.
Staje trebalo uraditi? Prvo pročistiti debelo crevo i jetru i
postepeno preći na novu ishranu, isključujući u početku
najštetnije produkte: meso, masti, beli hleb, keks itd., ovaj
prelazak obično traje 1-2 godine! I vi ćete tek na kraju osetiti
da vaš želudačno-crevni trakt probavlja sirovu biljnu hranu, a
ne izbacuje iz sebe u isitnjenom obliku kroz čmar.
Drugi slučaj. - Mlada žena, previše nervozna, prestala je
da uzima hranu. Samo što je probala da guta sažvakanu hranu,
kod nje se pojavio spazam probavnog kanala. Nikakvo lečenje
nije pomoglo. Tokom nekoliko meseci ona se hranila
maslacem i sirovim jajima i pila dosta tečnosti. Takva
jednostrana ishrana prouzrokovala je kod nje jaku iscrpljenost
(izgledala je kao „olinjala mačka"). Posle serije ispiranja
debelog creva i prelaska na svezi biljni dnevni obrok sa
uzimanjem veće količine svežih sokova od povrća (uglavnom
od šargarepe, do 1 litra), brižljivog žvakanja, počela je brzo da
se popravlja i već posle 2 meseca je „letela", čudeći se nagloj
promeni. Creva, koja su ranije radila jedanput u tri-šest dana,
počela su normalno da rade.
To je tako na nju uticalo d a j e odlučila da u potpunosti
pređe na sirovu hranu i ishranu sokovima. Ipak, posle tri
meseca, počela je da uočava da više nema onu lakoću, kao
ranije. Dalje, creva su prestala da rade regularno, telo je
postalo nekako teško, „vodnjikavo". Ona je počela da
upotrebljava purgative prirodnog porekla, da smanjuje ishranu
218
-javljala se gorušica. Približno posle godinu i po dana počeli
su da joj se kvare zubi (krunio se emajl), telo je bilo otečeno i
„vodnjikavo". Njena radna sposobnost se naglo smanjivala,
počela je da se zamara, postala je nestabilna i plačljiva. Čak i
nekoliko čišćenja jetre, koja su obavljena kasnije, nisu ništa
dala.
Gde je uzrok svemu tome? Režim ishrane te žene naj-
tipičniji je primer nepridržavanja principa Inj-Jan. U početku
je ona bila veoma Jan - mršava, nervozna. Posle obavljenih
čišćenja i promene ishrane, koja je počela aktivno da alkališe
jako zakiseljeni organizam, ona ga je dovela na normalu
(stanje ravnoteže između Jau-Inj naziva se Den). Dobila je
novu snagu, jedrije zdravlje. Postoje produžila da se pojačano
hrani svežim sirovim namirnicama, naročito kiselim voćem,
ona je prevela svoj organizam na injsku stranu. Mi već znamo
da većina voća i povrća (naročito kiselog ukusa) čine Inj. Kao
rezultat toga kod nje su se zagušile janske funkcije organizma,
na što su ukazivali sledeći simptomi: zatvor, „vodnjikavost
tela", krunjenje zubnog emajla, brzo zamaranje, setno stanje
uma. Organizam je spontano počeo da traži janske produkte,
zato se kod nje pojavljivala gorušica na te produkte.
Da bi otklonila slične pojave, bilo je potrebno da
uravnoteži produkte Inj i Jan, Inj - voće, povrće, Jan - kaše,
meso, stoje ona na kraju i počela da radi.
Treći slučaj. - Većina ljudi posle čišćenja debelog creva,
jetre i odvojene ishrane oseća se dobro, izbavlja se od svih
bolesti. Ali, ujutru ili u toku dana oni neprestano kašljucaju,
smrću i tome slično. Staje uzrok tome?
Očigledno da se takvi ljudi ne pridržavaju pravila
balansiranja produkata. Za dobijanje 1000 kilokalorija iz 250
grama belančevina ili ugljenih hidrata treba rashodovati
znatnu količinu biološki aktivnih materija: vitamina Bi - 0,6
mg , B - 0,7 mg, B - 6,6 mg, C - 25 mg itd.
2 3
Po pravilu, u običnim biljnim produktima ishrane (kupus,
šargarepa, voće itd.) sadrži se ne takva već veća količina
vitamina grupe B, A i D. Mikroflora creva j e , takode,
ograničena u proizvodnji potrebnih vitamina, tim više Što neki
219
misle da ako ne jedu meso, jaja i mlečne proizvode da su tada
vegetarijanci i da mogu da jedu kaše, hleb, masnoće itd. do
zasićenosti. Avaj, dobija se sledeća slika - mi asimilujemo
tačno onoliko hrane koliko u njoj ima vitamina i fermenata.
Preostali deo se taloži na zidovima debelog creva kao talog, na
kome se produžava razmnožavanje patogene mikroflore, a
drugi deo se upija u krvotok i taloži se po ćelom organizmu,
prepunjava ga i izbacuje kao si uz preko disajnih puteva.
C e s t o stvaranje g a s o v a p o s l e j e l a ukazuje na taj
nedostatak.
Kako se boriti sa stalnim iskaŠljavanjem i curenjem nosa?
Narodna medicina odavno koristi hranljive dodatke, koji u
izobilju sadrže i mineralne materije, i vitamine, i mnogo toga
drugog. Najprihvatljiviji medu hranljivim dodacima su pivski
kvasac i proklijalo zrno, koji su veoma bogati vitaminima.
Ispijajući natašte 100-200 grama pivskog kvasca, mi unapred
snabdevamo organizam svim što mu je neophodno. Zatim,
kada se pojavi osećaj gladi, počinje uobičajeno jelo - salate,
kaše itd., koje se znatno bolje asimiliraju.
Četvrti slučaj.- Opisani efekat nedostatka prirodnih
vitamina i mineralnih materija često prouzrokuje gorušicu.
Organizam osećajem gladi signalizuje nedostatak određenih
materija. Čovek jede svoj standardni dnevni obrok - salatu od
kupusa sa nekoliko vrsta začina, zeleni, dve-tri vrste prekrupe i
ne dobija ono Što mu je potrebno. Organizam mu ponovo
osećajem gladi signalizuje da u krvi nema određenih materija.
Čovek ponovo jede i tako bez kraja. Ili, kada oseti daje to ono
što mu treba (stimuliše slabiju došu), on se prejeda. Po pravilu,
posle takve gorušice on se oseća loše, okrivljuje sebe zbog
neuzdržanosti, gladuje danima, a nekada i duže. Zatim ponovo
ide standardni skup produkata (sačinjen od sveže prirodne
hrane), novo nezadovoljstvo - gorušica (žgaravica, MŠ) itd.
Kada organizam dobije sve što mu je potrebno, neće se
javljati osećaj gorušice. Ako želite to da postignete koristite
više dodataka i sveže iscedenih sokova od povrća.
Peti slučaj. - Neki ljudi smatraju da su oni normalno
prešli na prirodnu ishranu, uzimajući pri tome 2-4 puta
220
nedeljno hleb sa kvascem. Posle nekoliko godina takvog reži­
ma dnevnog obroka oni su sa zaprepaštenjem utvrdili da pate
od anemije. Kako se to dogodilo kada su se pravilno hranili?
Jednostavno, pekarski kvasac sprečava da crevna mikroflora
sintetizuje vitamin 13 , a svežim povrćem on se ne unosi.
12
Za otklanjanje anemije najbolje je potpuno izostaviti
proizvode koji sadrže pekarski kvasac (sve vrste peciva), a u
svoj dnevni obrok uvesti što više namirnica bogatih vitaminom
B12 uz njegovu pravilnu upotrebu.
Šesti slučaj. - Žena je samostalno prešla na sirovi dnevni
obrok. Osetila je veliko poboljšanje i osećala se odlično. To je
trajalo oko 10 godina. Organizam se za to vreme očistio,
prestrojio i postao je mnogo osetljiviji, nego stoje bio ranije.
Povremeno, u kontaktu sa ljudima, pri promeni godišnjeg
d o b a ona se osećala loše. To je objašnjavala svojom
povećanom osetljivošću, a da bi je otupila ponekad je koristila
mesne i druge produkte. Takav postupak potpuno ju je
uravnotežio i sve je bilo normalno. Kako protumačiti taj
fenomen?
Sve je u došama, one ispadaju iz ravnoteže pri emocio­
nalnom uzbuđenju i menjaju svoje aktivnosti pri promeni
godišnjih doba. Instinktivno ta žena je za sebe izabrala
produkte, koji uravnotežuju pobuđene doše. Savet koji smo
naveli odnosi se na ljude koji su postigli napredak u ishrani.
Prisetite se doša i na vreme ih regulišite.
Na taj fenomen je ukazivao Pol Breg, govoreći da
ponekad uzima meso kada mu organizam to traži. On je tako
razvio svoju osetljivost, da tačno zna, kojom vrstom hrane
može najbolje da uravnoteži svoje ponašanje u konkretnoj
situaciji.
Pažnju na to skreće i naš ljubitelj sirove hrane Aleksandar
Čuprun, u radu „Naučite da se hranite". Taj uravnotežujući
produkt za njega su cvetni prah i sokovi od povrća, koji
izvanredno popunjavaju mikroelementni sastav organizma.
Sedmi slučaj. - Muškarac srednjih godina odlučio je da
prede na prirodnu hranu. On se očistio i počeo postepeno da
221
 povećava dnevni obrok sirove hrane, na račun druge hrane.
Posle izvesnog vremena kod njega je počeo da izlazi šlajm
kroz nos i iz pluća. On nije bio bolestan, Šlajm je neprekidno
izbacivao nekoliko dana. To mu je dosadilo i on se vratio
prethodnoj hrani, pa je lučenje šlajma prestalo. Zatim se
ponovo opredelio za sirovu hranu, ali se lučenje šlajma
ponovilo. Kada se vratio na režim prethodne ishrane, on više
nije želeo da eksperimentiše.
Sta je uzrok tome? Naš organizam je prepun sluzi,
posebno vezivno tkivo. Sirova biljna hrana, koja ozdravljuje
unutrašnju sredinu organizma, pojačano izbacuje iz nje šljaku
sa mesta njihovog skladištenja. Sve to odmah dospeva u krv,
odakle se izbacuje kroz pluća i nos kao sluz i mutna mokraća.
Ako u tom periodu uzimate ponovo kuvanu hranu, ona prekida
taj proces i sline nestaju. Organizam ponovo prelazi na pro­
gram p r e t r p a v a n j a nesvarljivog, da bi očistio krv.
Takvo lučenje šlajma može trajati godinu i više dana,
mada ne u tako velikim količinama kao na početku. Imajte na
umu d a j e to lekoviti proces i da na taj način svoj organizam
čistite.
U nekim slučajevima nastaje toliko obilno izlučivanje
šljake, da ga prate burne pročišćavajuće reakcije - povišena
temperatura, proliv, povraćanje, ospe na k o ž i . Izlazak
hroničnih oboljenja iz organizma, takode, se ispoljava u vidu
lekovitih kriza - komplikacija tih bolesti sa njihovim
naknadnim nestankom.
Otuda je vrlo važno da znate šta se sa vama dešava, da se
ne plašite toga i da ni u kom slučaju ne odustajete od
odabranog režima, nego da pomognete svom oganizmu -
gladovanjem ili smanjenjem dnevnog obroka.
Ovde se odvija vrlo interesantan proces. U zavisnosti od
vašeg zdravlja i oboljenja, organizam pri pravilnoj ishrani
skuplja dopunsku snagu, koncentriše šljaku i štetne materije
(ranije unesene lekove) na bilo kom mestu, a zatim ih jakom
reakcijom čišćenja izbacuje napolje. Taj proces traje nekoliko
godina. Nemojte to zaboraviti. Polu Bregu je trebalo pet
godina strogog režima ishrane i gladovanja da bi se živa -
sastavni deo leka kalomelj - koji je on uzimao u detinjstvu,
222
prikupila iz celog organizma i skoncentrisala se u debelom
crevu, a zatim u trenutku krize izašla napolje.
Kod mene je lek galazolin izlazio iz gajmorovih sinusa 6
godina posle sprovodenja prirodne dijete. Sline su bile tečne
(žitke), kao voda, i zaudarale su na galazolin. To se kod mene
desilo dva puta. Prvi put kriza čišćenja je trajala oko četiri
dana, a drugi put, posle tri meseca, oko tri dana.
Na krize čišćenja ukazivali su mnogi vodeći prirodnjaci:
Pol Breg, Herbert Šelton, Suren Arakeljan, Žorž Osava.
Iskoristite ih kao putokaz na putu ozdravljenja,.
U dopuni ovom prilogu opisaćemo simptome, koji
ukazuju na proces ozdravljenja.
Sok od cvekleje najbolji indikator o tome da lije i koliko
je zdrav naš želudačno-crevni trakt.
Ako posle uzimanja dve supene kašike sveže iscedenog
soka od cvekle vaša mokraća posle izvesnog vremena ima boju
cvekle, znači d a j e vaš želudačno-crevni trakt u lošem stanju,
on je blago rečeno slab. Ako se ne boji, sve je u najboljem redu.
Razmotrimo staje narušeno, koje barijere postoje u našem
organizmu, ako mokraća poprima boju cvekle. Iz šupljine
želudačno-crevnog trakta sok cvekle se upija u krvotok, a
otuda dospeva u jetru. Dalje kroz jetru ili mimo nje krv se
raznosi po ćelom organizmu... Dakle, jetra radi slabo, ako se u
krvi nalazi mnogo obojenih čestica. Dalje, krv prolazi kroz
bubrege, koji rade kao filteri, ostavljajući sve stoje potrebno u
krvi, a nepotrebno izbacuju iz organizma. Zato i bubrezi ne
funkcionišu na pravi način.
Prema tome, sok od cvekle je pokazatelj zdravstvenog
stanja glavnih organa: želudačno-crevnog trakta, jetre i
bubrega. Ponekad, zahvaljujući primeni soka od cvekle može
se kontrolisati tok ozdravljenja navedenih organa., U početku
će se mokraća farbati izrazito jako. Potom, prema stepenu
ozdravljenja organizma, pojačane primene terapije sokom,
pravilne upotrebe namirnica boja će slabiti, a posle 6-9 meseci
potpuno će nestati.
Osim soka od cvekle, postoje i mnogi drugi pokazatelji o
tome da li ste na pravom putu ishrane. Navedimo neke od njih:
223
 1. - Oslobađajući se bremena toksina i šljaka, čovek Prilog broj 4
prestaje da oseća svoje telo i oseća se zadivljujuće lako i
poletno.
2. - Podiže se umna i fizička radna sposobnost; glava je ISHRANA I ŽIVOTNI VEK
sveza i bistra, nestaje zamora, manje vremena je potrebno za
san. Poboljšavaju se elastičnost, sluh, vid, čulo mirisa. Brže
zaceljuju rane (bez gnojenja). Organizam postaje otporan na
različita oboljenja, posebno na prehlade.
3. - Oči postaju čiste i sjajne.
4. - Jezik se čisti od raznih naslaga, što se vidi po lepoj
roze boji.
Razuman čovek juri ne za onim stoje prijatno,
5. - Koža je čistija, manje je mitesera i bubuljica. Nestaje nego za onim što ga spašava neprijatnosti
neprijatan miris iz kože. Ostaje vrlo malo lučenja iz bronhija i
nosa.
Aristotel
6. - Treba ukazati na još jedu etapu čišćenja. Kada
organizam dobije snagu, približno kroz godinu-dve, iz ušiju se
Mnoge interesuje pitanje: može li se načinom ishrane
luče sumporni čepovi. Odjednom, neočekivano, za 2-4 meseca
produžiti život? Praksa je dala potvrdan odgovor.
iz ušiju izlazi mnogo sumpora.
Ipak, za početak navodimo primer iz života pčela. Pčelinja
7. - Moguća je i sledeća vrsta čišćenja - naprsne koža na
matica živi oko 6 godina, a pčele radilice samo 30-35 dana, tj.
petama ili na risovima nogu, na dva mesta odjednom. To traje
životni vek pčelinje matice je približno 65 puta (!) veći. Glavni
dosta dugo, 2-6 meseci.
uzrok tome je u ishrani. Pčelinju maticu hrane matičnim
8. - Brže rastu kosa i nokti na prstima i uz to njihov izgled
mlečom, a pčele radilice ga dobijaju samo na početku života, a
je lepši i zdraviji.
zatim se hrane nektarom cvetova i m e d o m . Primer je
upečatljiv.
U Bibliji je opisan patrijarh Maf'usail koji je živeo blizu
900 godina, tj. živeo je 12-13 puta duže od običnog čoveka.
Maf'usail se hranio prirodnim produktima: medom od divljih
pčela i akridama (sušenim zrikavcima).
Navedimo i nekoliko primera koji su bliži nama. Iz
brošure Grigorija Zaharoviča Pichelaura „Rasti do sto
godina... " saznajemo kako se hrane stogodišnjaci na Kavka­
zu: Njihova ishrana se razlikuje i najčešće zavisi od toga gde ti
ljudi žive - na morskoj obali, u ravnici ili na planinskom delu
Kavkaza. Dugovečni starci su sami došli do pravila da se treba
hraniti produktima područja gde žive. Kao Što nam je poznato,
to podstiče maksimalno prilagođavanje čoveka svom mestu
boravka. Na njega mnogo manje ispoljava rušilački uticaj, jer

224 225
je on čestica tog rejona. Zato kod njih ostaje višak energije,
koja se troši na učvršćivanje njihovog organizma.
Svi dugovečni ljudi jedu umereno. Većina ih je suvonjava.
Sledeći važan momenat jeste da se produkti podvrgavaju
kulinarskoj obradi u svežem stanju, bez prethodnog čuvanja u
frižideru. Vruća jela se koriste odmah posle pripremanja, što
isključuje prekomerni gubitak vitamina. Osobenošću ishrane
treba smatrati upotrebu prirodnih produkata iz svoje bašte ili sa
okućnice.
Prisutna je upotreba hrane bogate odžasom (biopla-
zmom), koji se gubi pri čuvanju (prisetite se svetlucanja
listića).
U ishrani ne bi smela da postoje predjela b o g a t a
ekstraktnim materijama. Primera radi, buljon - ekstrakt lešine
- nas truje. Proces trovanja mi shvatamo kao stimulaciju.
Žitelji K a v k a z a meso jedu uglavnom k u v a n o . Umesto
pšeničnog hleba koriste mčadi (kukuruzne lepinje) i gonio
(kačamak). Nama je već poznato da pšenični hleb stvara
lepljivost, koja kvari naš porozni r e a k t o r - glikokaliks, a
ovseno, kukuruzno i brašno od prosa ga nemaju.
Ti ljudi upotrebljavaju kiselo-mlečne produkte, koji sti­
mulišu došu Pitta tj. stalno održavaju p r o b a v i m v a t r u .
Na stolu dugovečnih ljudi uvek ima svežeg povrća u vidu
salata, sveže zeleni: kress-salata, koriandar, ekstragon,
mirodija. Time održavaju normalnu mikrofloru creva, što je
veoma važno. Pored kultivisanih sorti povrća jela pripremaju
od divljih biljaka, bogatih vitaminima i mineralnim solima.
Jela pripremljena od tih biljaka imaju dobru fermentacionu
sposobnost, što povećava funkcionalne sposobnosti probav­
nog sistema u starosti. A to je već pismena primena inducirane
autolize radi olakšavanja probave hrane.
Dugovečni ljudi Karabaha uzimaju u sirovom i kiselom
stanju više od 200 vrsta jestivog bilja - eto od koga treba učiti.
Jer što se više mineralnih elemenata upotrebljava u svežem
stanju, to je bolje za organizam i njegovo stabilno zdravlje.
Dugovečni ljudi koriste malo šećera, ali zato uzimaju
prirodni med i jedu grožđe. „Prema njihovim recima, prirodni
med i grožđe su veoma korisne namirnice za pravilno varenje
226
hrane". Time oni održavaju došu Pitta - odgovornu za
probavu, i pridržavaju se preporuka o monolitnosti produkata
- ništa ne izgubiti od rezervi organizma na asimilaciju i
izbacivanje produkata.
Interesantna je i nacionalna navika upotrebe ljutih začina
- j e r u našem životu hronično nam za stimulaciju doše Vata
nedostaje gorak ukus i sekundarni ukus posle varenja. Mi se
prezasićujemo produktima, koji daju sladak sekundarni ukus:
hleb, prekrupe, meso, otuda preuzbuđujemo došu Kapha,
stalno kašljemo i patimo od zatvora.
Treba piti samo čistu izvorsku vodu. lzbegavajte masnu
hranu, jer se ona loše vari i ubrzava proces starenja - poručuju
stogodišnjaci. Oni jedu obično 3-4 puta dnevno, ali se pritom
ne prezasićuju. Pridržavaju se principa „ m i t a h a r a " - najbolja
je umerenost u jelu.
,,U dnevnom obroku hrane karabahskih dugovečnih ljudi
posebno mesto zauzimaju plodovi duda". Od njih kuvaju
sirup, koji piju sa čajem. Taj napitak se smatra korisnim pri
gubitku snage (stanje vrlo Inj). Čini se daje sve prosto, dud je
janski produkt, i oni sa njime janizuju.
Umesto čaja za varenje koriste šipak, cvetove lipe, gloga i
nane (mente). Ponovo naglašavam: „Karakteristično je da oni
(večiti starci) vole voće, posebno jagode".
Predsednik japanske asocijacije „Prirodna medicina"
profesor K.Morisita smatra da ishrana starih Japanaca ima
mnogo zajedničkog sa ishranom dugovečnih ljudi sa Kavkaza.
Prestareli Japanci daju prvenstvo povrću. Dnevni obrok
njihove ishrane čine jestive divlje trave, morske alge, riba,
prirodni med, različiti začini itd.
Šta se može pročitati o tome u knjizi L.A.Gavrilova
„Može U čovek duže da živi? " Ispostavilo se daje najefikasnije
ograničavanje upotrebe kalorija (energije) ako se pridržavamo
dijete bogate vitaminima i mineralnim materijama. Ogra­
ničavanje dnevnih kalorija na 50 i 25 procenata produžava
život više nego dvostruko. Ti podaci su dobijeni eksperi­
mentima na životinjama, a nama je iz života kavkaskih
stogodišnjaka već poznato da se oni hrane upravo tako -
 hranom koja ima malo kalorija, ali veliku biološku aktivnost.
Ovo je dokaz da se praksa i teorija međusobno potvrđuju.
U knjizi je opisana i ishrana abhaskih dugovečnih ljudi,
koju ćemo u daljem tekstu porediti sa ishranom karabahskih
d u g o v e č n i h ljudi. Prožđrljivost, n e u m e r e n o s t u j e l u i
alkoholna pića ti narodi su oduvek osuđivali. Rafinirani šećer
upotrebljavaju skoro dva puta manje, nego što se to
preporučuje. Bombone i slatko jedu 1-2 puta nedeljno. Do
dvadesetih godina XX veka Abhazi su upotrebljavali med.
Jako malo znaju o vezi između masnoća i smrtnosti od raka
mlečne žlezde (raka dojke, MŠ), debelog creva i krvotoka.
Abhazi ne vole odviše masna jela. Koriste vrlo malo soli i
skoro d a j e ne uzimaju u čistom obliku. „Ipak njihova hrana
nikako ne postaje od toga presna i neukusna, pošto skoro sve,
do svežih dinja, jedu sa adžikom - ljutim i aromatičnim
začinom u vidu paštete, čiju četvrtinu sačinjava crvena pa­
prika, a ostalo sušena i zelena mirodija (začini), češnjak i male
količine soli. Uzgred, crvena paprika smanjuje sadržaj opštih i
neutralnih lipida, a takođe holesterina u jetri, što može imati
važan značaj pri profilaktici srčano-vaskularnih oboljenja."
Ako se tome pristupi sa pozicije doša, ispostavlja se da ljut
ukus janizira naš organizam i ne dozvoljava da se pobudi doša
Kapha, ali održava došu Pitta (probavim vatru), koja spaljuje
sluz.
Sta ti ljudi jedu? Glavno svakodnevno jelo Abhazaje kaša
- kačamak (pura), koja se u današnje vreme priprema iz
kukuruznog brašna (u prošlosti su je pripremali iz prosa)".
Dakle, oni ponovo koriste produkte, lišene lepljivosti. „Osim
toga, od kukuruznog brašna oni prave presne lepinje, ili
č u r e k c , koji Abhascima zamenjuju hleb. Posebno je sit i
hranljiv čurek, zaslađen medom, ili napunjen sirom ili
orasima...
Velika upotreba ugljenih hidrata na račun biljnih
produkata, a shodno tome, i visok sadržaj u hrani celuloze i
pektinskih materija - važna je osobenost ishrane dugovečnih
ljudi".
Neki čitaoci mogu da prigovore, ali zar nije domovina
š a š l i k a - Kavkaz. Abhasci jedu isključivo sveže meso sa dosta
228
zeleni, tj. u najboljoj kombinaciji za njegovu asimilaciju.
Nepojedena hrana se daje stoci i nikome ne pada na pamet da
podgreva gostu ne samo jučerašnju večeru nego i tek ohlađeno
jelo.
Interesantne podatke navode Nikolaj Agadžanjan i
Aleksej Katkov u knjizi „ Rezerve našeg organizma " o dugo-
večnim ljudima, koji žive u dolini Hunza. „Tridesethiljadito
stanovništvo tog raja ne zna za bolesti. Prosečan životni vek
Hunza je 120 godina!"
„Hunze su vegetarijanci. Leti se hrane svežim voćem i
povrćem (tačnije, onim koje uspeva u sezoni), zimi - kajsijama
osušenim na suncu i proklijalim zrnevljem, ovčjim sirom.
Dnevna kaloričnosl Hunze iznosi u prošeku 1933 kkal i sadrži
oko 50 grama belančevina, 36 grama masnoća i 365 grama
Ugljenih hidrata.
Škotlandski lekar Mak Karrison živeo je u neposrednoj
blizini doline Hunza 14 godina. On je utvrdio da je dijeta
glavni razlog dugovečnosti tog naroda. Ako se čovek hrani
nepravilno, od bolesti ga neće spasiti ni planinska klima. Zato
nije začuđujuće, što susedi Hunza, koji žive u istim klimatskim
uslovima, pate od najrazličitijih oboljenja. Njihov životni vek
je dva puta kraci.
Mak K a r r i s o n , po povratku u E n g l e s k u , izveo je
interesantne ekperimente na velikom broju životinja. Neke od
njih su se hranile obićnom hranom londonske radničke
porodice (beli hleb, haringa, šećer-ralinada, konzervirano i
kuvano povrće). U toj grupi su počele da se javljaju najra­
znovrsnije čovečje bolesti. Druge životinje su se nalazile na
dijeti Hunza i za vreme čitavog eksperimenta bile su potpuno
zdrave.
Zanimljivo je da su Hunze, za razliku od susednih naroda,
po spoljašnjosti vrlo slični Evropljanima. Prema mišljenju
istoričara, osnivači prvih zajednica Hunza bili su trgovci i
vojnici iz vojske Aleksandra Makedonskog, koji su se naselili
u tim krajevima za vreme pohoda po brdskim dolinama reke
Ind".
Prema tome, i Evropljani mogu da žive dugo, ako se
pravilno hrane. Biološki dragocena ishrana: sveže voće i
229
povrće, zimi proklijala zrna, osušene kajsije omogućavaju „Ako uzmemo daje glavni razlog koji ljudima produžuje
svima da žive mnogo duže. Kod stanovnika Hunza postoji život - upotreba u hrani malo obrađenih pođukata, tada bi se
jedna dopadljiva poslovica: „Žena Hunza nikada neće poći za jedna od osobenosti navedene tablice dugovečnih ljudi -
svojim dragim tamo, gde ne rastu kajsije." Očigledno, starac pretežno muškarci - mogla objasniti sledećom Činjenicom.
Mafusail nije ih bez razloga jeo. Žena najčešće nije pratila muža u planinu, nego je ostajala kod
N e o b i č a n i po m n o g o čemu j e d i n s t v e n je č l a n a k kuće uz ognjište i, prirodno, koristila se civilizovanijim
I.J.Arhipova „Super dugovečnost: možda je stvar ipak u metodima pripremanja hrane, što j e , verovatno, i skraćivalo
dnevnom obroku?" (časopis „Hernija i život"), u kojem autor njen vek". Nije bez razloga govorio drevnogrčki filozof
zaključuje d a j e uloga ishrane dominantna za dug život. Posidonije Rodosski: „Svaki čovečji organizam treba da bude
Navodimo interesantnu tabelu, koja sadrži podatke o sam sebi kuvar".
dugovečnim ljudima - rekorderima. Prisetimo se inducirane autolize, koju je otkrio akademik
A.M.Ugoljev- 50% energije štedi se na probavi hrane, a ako je
Godine Mesto hrana prirodna i neobrađena, probavlja se na račun vlastitih
Ime i Prezime Profesija fermenata. Smatramo, da upravo taj faktor u znatnoj meri
života življenja
doprinosi produženju života.
Lerikskij Navedimo insteresantnu belešku „Recept dugovečnosti".
Širali Mislimov 168 rejon - Čobanin U njoj smo pročitali: „Grupa kineskih naučnika je nekoliko
Azerbejdžan godina istraživala problem dugovečnosti. Gerontolozi su
Mahmud temeljno i svestrano izučavali način života i ishranu 37000
ii u
148 sunarodnika - muškaraca i žena - koji su imali više od 100
Ej vazov
godina... Sakupljen je bogat materijal koji je naučnicima
Medžid Agaev 140 u
pomogao da izvedu određene zaključke i da formulišu
preporuke.
Džerbrailski
Sirin Gasanov 150 H Hrana mora da bude maksimalno nekalorična, da sadrži
rejon
što manje masnoća i životinjskih belančevina i s t o j e moguće
Azerbejdžan
više povrća, voća i jela sa velikim sadržajem gvozda".
Čarli Smit 131 SAD Gonič stoke Sa mnogim postavkama se ne mogu suglasiti, ali kada o
tome govore brojke, hteo ne hteo, zamisliš se i upitaš da li se
stvarno pravilno hranim?
„... Stočarsko stanovništvo tih krajeva u bliskoj prošlosti A sada konkretno, šta je od produkata koristio svaki
se hranilo, pre svega, mlečnim i biljnim namirnicama. Osim dugovečni čovek.
toga, čobani, koji su vodili polunomadski način života, nisu ih
pripremali kao ostali seljaci: na primer, u seljačkoj kući su 1. Žitelj Srbije - 119-godišnja Ema Begović - čitavog
obično prokuvavali mleko nezavisno od toga, što će od njega života se uglavnom hranila kozjim mlekom i produktima od
potom spremati jela, a pastiri su prolazili bez vatre. Autor
podvlači: prastarci su mu pričali da su osnovu njihove hrane 2. Sirin Gasanov, živeo 150 godina, uzimao je jestive
činile namirnice, pripremane na najprimitivniji način". trave, jagode, plodove divljeg drveća i grmove, zrna, med,

230 231
vlastito kiselo mleko, mlad kravlji sir, maslac i druge vrste Sve ukazuje na to da su ovi ljudi pomoću tih omiljenih
sireva. produkata uspevali da uspešno uravnoteže doše.
3. Sirali Mislimov, 168 godina, hranio se sirom, voćem, Pored toga, oni su koristili posebne hranljive dodatke, koji
povrćem, hlebom od krupno mlevenog brašna, medom. Pio je su im omogućavali da popune mikroelementarni sastav tela i
mleko i izvorsku vodu, a poslednjih godina života čaj od isto tako da uravnoteže doše. Ti ljudi, i ne znajući, idealni su
sledbenici prirodne ishrane, jer se pridržavaju svih meha­
cvetova različitih biljaka.
nizama asimilacije hrane Inj-Jan čime uravnotežuju doše.
4. Medžid Agaav živeo je 140 godina. Pored ostalog jeo je
šašlike od ovčetine u polusirovom stanju.
5. Ban Salii Muali, stanovnik sultanata Oman, navršio 150
godina. Jede često, ali u manjini obrocima. Prvenstvo daje
divljači, medu i hlebu.
6. Paulo de Sa, Portugalac, navršio je 105 godina. U
ishrani se nije posebno ograničavao, obožava limun. Lekoviti
sok tih p l o d o v a , p r e m a njegovim r e c i m a , j e e l i k s i r
d u g o v e č n o s t i . Treba napomenuti da je limun kod nas
nedozreo i d a j e zbog toga kiseo.
7. Gjnlli Rzaeva, Azerbejđžanka, ima 124 godine. Pije
„firmeni" (koji sama sprema) napitak bodrosti, pripremljen od
planinskih trava po starinskim receptima.
8. Said Abdul Mabud, iz doline Hunza, 160 godina.
Njegovu ishranu čini dnevni obrok ostalih stanovnika Hun­
za...
9. Zoc Aga, Turčin, 156 godina. Hranio se bajatim crnini
hlebom, posnim mesom, zrelim maslinama, urmama i drugim
vrstama voća i povrća. Osim vode pio je još Čaj od nane
(mente). Nije upotrebljavao maslac i nikada nije jeo više od
dva jaja nedeljno.
10. Li Lunk-jun, stanovnik Tibeta, živeo je ni manje ni više
nego 252 godine. Skupljao je u planinama lekovite trave.

Meni svakog dugovečnog čoveka jasno govori da su

koristili monolitne produkte, uglavnom voće i povrće. Osim
toga, svaki dugovečnik prvenstvo daje omiljenim produktima.
Na primer, Ema Begović - kozjem mleku, Medžid Agaev -
šašliku od ovčetine, Ben Salii Muali - divljači, medu i hlebu,
Paulo de Sa - limunu, Gjuli Rzaeva — vlastitom „ l u m e n o m "
napitku.

233
232

Prilog broj 5
DODACI ISHRANI I NAČINI PRIPREMANJA
HRANE
Budući da smo saznali više o ishrani dugovečnih ljudi
zaključili smo da ogroman značaj u našoj ishrani igraju dva
faktora: izbor zdrave hrane, koja zadovoljava z a h t e v e
konkretnog organizma (uzimanje u obzir Inj-Jan i uspo­
stavljanje ravnoteže doša), i način kulinarske obrade, koja
maksimalno zadržava sve žive elemente.
I - DIJETALNA JELA, prema receptu
M. Birher-Bennera
1. Jelo od jabuka
Pomešati i jesti u svežem stanju: 1-3 isitnjene jabuke, 1-2
supene kašike razmekšanih pahuljica ovsa, sok iz polovine
limuna, 1 supenu kašiku zgusnutog mleka, pčelinjeg meda ili
voćnog želea.
2. Jelo od jabuka i šargarepe
Pomešati i jesti u svežem stanju: 1-3 isitnjene jabuke, 1-2
supene kašike razmekšanih pahuljica ovsa, 1-2 supene kašike
narendane šargarepe, sok iz polovine limuna (može se
zameniti sajabukovim sirćetom, prim.G.Malahova), 1 supena
kašika zgusnutog mleka (bolje meda, G.M.), 1-2 supene kašike
narendanog badema. Umesto jabuka može se uzeti suva šljiva.
3. Jelo od s uvi li šljiva
Pomešati i jesti u s v e ž e m stanju: 2 0 0 - 3 0 0 g r a m a
razmekšanih i od koštica oslobođenih suvih šljiva, 1-2 supene
kašike razmekšanih ovsenih pahuljica, sok od pola limuna, 1
supenu kašiku zgusnutog mleka.
234
4. Jelo od jagoda
Pomešati i jesti u s v e ž e m stanju: 200-300 grama
izgnječenih j a g o d a (borovnica, malina, kupina, šumska
jagoda), 1-2 supene kašike razmekšanih ovsenih pahuljica, sok
od pola limuna, 1 supenu kašiku zgusnutog mleka.
Smesa mora biti pripremljena neposredno pred uzimanje
hrane. Prilikom pripremanja treba prethodno brižljivo
meŠajući sjediniti razmekšane žitarice (ovsene pahuljice, MS)
sa zgusnutim mlekom i limunovim sokom, a zatim tome dodati
jabuke i sve zajedno promešati.
II-PIVSKI KVASAC
Kvasac je mikroskopski jednoćelijski bezhlorolilni biljni
organizam, koji pripada klasi gljiva. Fermenti koji se sadrže u
kvascu, ubrzavaju vrenje ili oksidaciju različitih organskih
jedinjenja, prvenstveno ugljenih hidrata. U ćelijama kvasca
nagomilavaju se različite rezervne materije: polisaharidi,
glikogeni, fosforno jedinjenje volutin (kompleks ribonu-
kleinske kiseline i polifosfata), masnoće i lipidi (ergosterin -
provitamin D). Većina kvasaca veoma dobro se razmnožava u
kiselim sredinama (pH - 5,4-5,8) pri temperaturi od 25-28'C.
Kao izvor azotaste ishrane kvasca služe amonijačne soli (u
nekim slučajevima nitrati), amino-kiseline, peptoni. Belan­
čevine kvasca sadrže sve važnije amino-kiseline. Ćelije kvasca
sintetizuju u znatnim količinama nukleinske kiseline, purinske
i piramidinske baze, a takode su bogate vitaminima. Zato se
kvasac može primenjivati kao dragocen hranljivi produkt,
dopunski izvor belančevina, vitamina grupe B i D, mineralnih
materija.
Kvasac je veoma važan izvor vitamina D. Njegov sadržaj
u kvascu dostiže od 0,6 do 2% suvog ostatka! Zato se kvasac
m n o g o koristi u vitaminskoj industriji za proizvodnju
preparata vitamina D.
U sastav masnoća kvasca ulaze palmitinska (75%) i
stearinska (25%) kiselina.
235
 Za pojačanje b e l a n č e v i n a s t e i v i t a m i n s k e ishrane P i v s k i k v a s a c (hemijski s a s t a v suve m a t e r i j e , u
preporučuje se slecleća dnevna količina kvasca: suv i - do 25 procentima)
grama; presovani - do 100 grama; u vidu paste - do 50 grama;
pitki - do 500 grama. Belančevinaste materije 51-58
Masnoće 2 - 3
Pitki kvasac se Za vreme Velikog otadžbinskog rata Ugljeni hidrati 25 - 30
(Drugi svetski rat, MS) pripremao iz pšeničnog ili ražanog Pepeo (lužina) 8,1 - 9,1
brašna. Šesnaest kilograma brašna na 100 kilograma pitkog Sadržaj vitamina grupe ,,B" u pivskom kvascu (u mg na 1
kvasca. Sadržaj suvih materija u pitkom kvascu je 13-15%, gram suve materije)
kiselost 6-8%. Ukus mora biti svež, specifičan za kvasac, sa Bj 60-125
malo gorčine (stimuliše Vata došu), ali ne kiseo, boja kvasca - B 2 21-80
žućkastosiva. PP 1 5 0 - 830
B 0 25 - 4 0
Pripremanje napitka od kvasca. - Produkti za jedan Folijeva kiselina 19-22
obrok (porciju): voda - 300 grama, crni hleb - 15 grama, Pantonenska kiselina 42 - 200
netermofilni presovani pekarski kvasac - 50 grama. Biotin 0,8
Način pripremanja: hleb narezati i prosušiti dok ne Piimena kvasca je indikativna (efikasna) pri lečenju
porumeni. Dvopek preliti vrelom vodom i ostaviti da odstoji 3 obolelih, koji imaju potrebu za povećanim unošenjem
dragocenih belančevina i vitamina grupe „B"> pri oboljenju
časa. Nastoj procediti, 45 grama kvasca razblažiti u nastoju,
želudačno-erevnog trakta (čirevi, gastritis, kolitis, entero-
staviti na Šporet i zagrejati do temperature od 70'C, posle čega
kolitis), smanjenju tonusa organa želudačno-erevnog trakta i
smesu ohladiti do sobne temperature, dodati j o š 5 grama
pri suzbijanju sekrecije probavnih žlezda. Tačnije, to je idealni
kvasca i ostaviti da odstoji na toplom mestu 8 časova. U gotov
produkt za stimulaciju doše Pitta - probavne vatre.
napitak dodati šećer (med) prema ukusu.
Povo/jno dejstvo pivskog kvasca: poboljšanje apetita i
Ako postoje mogućnosti, bolje je upotrebljavati pivski
samoosećanja, gojenje; normalizacija sekrecije želuca, pobolj­
kasač, jer ima svoje prednosti u odnosu na one koje smo šanje motorne funkcije želudačno-erevnog trakta (doše Vata),
opisali. povećanje njihovog tonusa.
Simptomi nepodnošljivosti kvasca: podrigivanje (reci­
div), pojava osećaja težine u predelu podbratka, naduvenost
II-l. Primena pivskog kvasca u hčcnju stomaka, ponekad proliv.
Da se to ne bi događalo, najpre treba očvrsnuti probavili
On se prepisuje za unutrašnju upotrebu kod različitih trakt sokovima od povrća, a zatim ujutru natašte pomalo piti
infektivnih oboljenja, furunkuloze, dijabetesa, kožnih obolje­ kvasac. Posle toga jesti samo kada se pojavi jak osećaj gladi.
nja, želudačno-crevnih oboljenja i dezinfekcije vagine. Ako se ti uslovi ne poštuju nastaje njihova nepodnošljivost.
Utvrđeno je da su tečni pivski kvasci jaki pobuđivači Kontraindikacije: oboljenje bubrega, kostobolja (gilit)
sekrecije želudačnih žlezda; poboljšavaju sekreciju gušterače itd. Napominjem da ako bubrezi normalno rade kvasac ih
(pankreasa) i sekreciju crevnih žlezda; poboljšava se upijajuća održava, mokraća se mnogo bolje filtrira posle uzimanja
sposobnost tankog creva. pivskog kvasca.

236 237
 III - P R O D U K T I PČELARSTVA 5. Med stimuliše rad srčanih mišića, obezbeduje jetru,
dejstvuje kao laksativ i diuretik, utiče kontrazapaljenjski na
I. M e d . - O vrednosti tog produkta i njegovoj primeni kod sluzokožu želuca i creva.
dugovečnih ljudi dosta znamo. Sve te osobine stavljaju med na posebno mesto. Med je
Po spoljaŠnjosti med je sličan sirupu. Izvučen iz saća, on koncentrat suncevihu zraka, koje nam daju energiju i
se brzo kristaliŠe. Stoje u medu manje vode, on je gušći. dugovečnost. Zato ga upotrebljavajte redovno, ali u skladu sa
Med, koji ima više fruktoze je tečniji, a oceđeni med koji vašim doŠama.
ima mnogo saharoze je gušći. Ali ako se med kristalizuje, to 2. Matični mleč. - To je sekret žlezda za gutanje i
govori o njegovom dobrom kvalitetu. Jedan litar meda teži oko delimično gomjoviličnih žlezda mladih pčela radilica od 5 do
1420 grama. Pri temperaturi većoj od 40°C med gubi svoja 14 dana života. Spoljašnošću podseća na želatinsku masu boje
svojstva. Treba ga čuvati u hermetički zatvorenoj i od svetlosti mleka. Veoma jako deluje na infekcije. Kao što samo rekli,
zaštićenoj posudi (na taj način zadržavaju se aromatične zahvaljujući posebnim svojstvima matičnog mleča, život
materije i ne kvare se ferment i) na temperature od 5 do 10°C. pčelinje matice je 60 puta duži, nego obične pčele.
Dugo čuvanje meda štetno utiče na njegov kvalitet - smanjuje
enzimsku aktivnost.
Sastav matičnog mleča:
Naučnik S.Mladenov je utvrdio, da se u medu čuvaju
hranljiva i lekovita svojstva biljaka, sa kojih se on skuplja, i da
Voda 24,5%
svaka vrsta meda ima specifična terapeutska svojstva. Tako,
Opšti azot 4,58%
kod oboljenja disajnih puteva preporučuje se planinski med,
Opšti protein 30,62%
med sa dušicom, tamjanom, lipom; kod oboljenja probavnog i
Opšti sumpor 0,38%
crevnog aparata (trakta, MŠ) - stepski (livadski, MŠ), sa
Opšti fosfor 0,67%
nanom, tamjanom i dušicom; kod srčanih oboljenja - sa
Pepeo (lužina) 2,34%
lavandom, stepskom nanom (mentom), šumski. Najbolji med
Dekstroza 11,7%
kod oboljenja bubrega je kestenov, od raznih poljskih trava
(livadski, MS) i kultura sa plodovima. Saharoza 3,35%
Etarski ekstrakti 15,22%
Prema tome, terapeutska vrednost meda određuje se
mnogobrojnim faktorima: Pored toga, u matičnom mleču su otkriveni vitamini B , ,
1. Prirodom šećera - asimiluju se bez prethodne obrade, B , B , B , B , folijeva kiselina, PP, H; nukleinske kiseline —
2 3 6 I 2

bolje od drugih produkata. RNK i DNK, biostimulatori. Prisustvo gamaglobulina obja­

2. Prisustvom cvetnog praha i matičnog mleča u medu,
bez obzira na njihove homeopatske (slične) doze.
3. Dejstvom antibiotika iz tela pčele. P o r e d toga,
antibakterijska svojstva meda objašnjavaju se time što se u
vodorastvorljivom delu meda nalazi ferment inhibin, pomoću
kojeg se vrši oksidacija glikoze u glukorinsku kiselinu sa isto­
vremenim izdvajanjem superoksida vodonika, koji pogubno
dejstvuje na mikroorganizme.
4. U medu su uočeni skoro svi mikroelementi.
šnjava protiwirusni, protivmikrobni i antitoksični efekat. Tu
je amino-kiselina, jedna od osnovnih komponenti kolagena.
Kolagen je vezivno tkivo organizma, na koje se pričvršćuju
sve radne ćelije. Od kvaliteta tog tkiva uglavnom i zavisi naše
zdravlje i dugovečnost. Do takvog zaključka došli su
H.L.Lamberti i L.G.Keneho, na osnovu specijalnih istra­
živanja.
Zbog toga što je teško dostupan matični mleč se prime-
njuje vrlo retko.

238 239
 3. Propolis. - To je produkt biljnog porekla, koji proiz­ Način pri mene. - Propolis iako neškodljiva materija, ima
vodi sama pčela. Reč propolis potiče od grčke reci pro - veoma jaka svojstva. Suviše velike doze mogu da izazovu
ispred i polis - tvrđava, grad. razdraženost usne duplje. Zato je najbolje da se na njega
On ima dvostruko poreklo: predstavlja smolasti ostatak postepeno privikavamo u toku 3-4 dana. Svakodnevno
(talog) primarne faze probave cvetnog praha i drugo - pčele ga uzimanje 1 -3 grama , ako se dobro sažvaće - daće bolje i efi­
skupljaju sa pupoljaka drveća: topole, jove i drugih. kasnije rezultate. Ništa manje nije važno ni da i upotrebu
Po svojoj konzistenciji on predstavlja smolu, koja se propolisa, posle postizanja lekovitog efekta, postepeno sma­
sastoji iz mnoštva različitih materija. Smole i balzama ima u njimo tokom 8-14 dana.
propolisu oko 55%, voska - 30%, eterskih masti - 10%, Kod infekcije mokraćnih kanala, bubrega, karlice, pros­
tate, genitalija uzimanje sa hranom 5-10 grama propolisa
cvetnog praha - 5%. Te komponente su bogate vitaminima i
dovodi do izlečenja.
mikroelementima. Smolaste i balzamaste materije propolisa
Narendani propolis se koristi kod paradentoze preko noći.
sadrže cimetni alkohol (špiritus), cimetnu kiselinu, tanine,
desetak korisnih materija sadrži cvetni prah. Otkrivenje sekret
4. Cvetni prah. - To je veoma dragocen hranljivi doda­
pljuvačnih žlezda pčela. Ukus propolisa je gorak (stimuliše
tak, koji snabdeva organizam prirodnim vitaminima i mine­
došu Vata). Miris - sladunjav. Pčele skupljaju propolis od 10
ralnim elementima.
do 16 časova.
Propolis Štiti pčelinji roj od virusa i bakterija. Rastvor
Hemijski sastav cvetnog praha (prema Luvou i Kajasu)
suvog propolisa u vodi i ispiranje grla njime - sprečava i leČi
upale; kod očiju - leci konjuktivitis. Ispiranje propolisom
Voda 3-4%
primenjuje se kod oboljenja uha, nosa, oboljenja, koja
Obnavljanje šećera 20 - 40%
prouzrokuju virusi i bakterije u predelu glave. Propolis ima Neobnavljanje šećera 0 - 20%
sposobnost da pojačava komplementarnu aktivnost seruma Masnoće 1 - 20%
krvi i sadržaj gamaglobulina. Anestezirajuće dejstvo propolisa Belančevine 11-35%
ne zaostaje iza kokaina i novokaina. Propolis koji se dodaje Amino-kiseline 10 — 4 5 %
hrani - daje dobre rezultate pri oštećenju mokraćnog aparata, Pepeo (lužina) 1-7%)
dejstvuje na balans hormona. Primenjuje se kod hroničnih Vitamini sve grupe
želudačnih oboljenja i upala bubrega. Antibiotik prisutan
Navodimo interesantan primer upotrebe propolisa. Jedan Faktor rasta prisutan
bolesnik posle operacije je uzimao propolis i popravio se 20
kg. Posle pola godine prestao je da uzima. Posle 7-8 meseci Amino-kiseline koje se sadrže u cvetnom prahu
ponovo je oboleo - maligno oboljenje gušterače (pankreasa). (u procentima)
Lečio se bez rezultata. Počeo je ponovo da uzima propolis. Arginin 4,4-5,7
Zdravlje se obnovilo. Sada jede i pije sve. U profilaktičke Histidin 2,0-3,5
svrhe svakodnevno uzima sa hranom po pola kašičice Izoleucin ,5-5,8
propolisa. Odmah se vidi daje taj bolesnik uspešno počeo da Leucin 6,7-5,8
stimuliše propolisom svoju najslabiju došu Pitta — odgovornu Lizin 5,9-7,0
za probavu hrane. Metionin 1,7-2,4

240 241
Fenilalanin 3,7 - 4,4 c) prouzrokuje brzo dobijanje težine i podstiče ozdrav­
Treonin 2,3 - 4,0 ljenje obolelih,
Triptofan 1,2-1,6 d) povoljo dejstvuje na nervni sistem, naročito u slučaju
Valin 5.5-6,0 depresije i nesanice; predstavlja važno euforično sredstvo,
e) ima antibakterijska svojstva, a posebno je koristan za
Vitamini i hormoni koji se sadrže n cvetnom prahu (u mg) lečenje kolitisa sa anomalijama crevne flore.
Tiamin 5,75-10,8 Uzimanje doza zavisi od ličnog osećanja obolelih i
Riboflavin 16,3-19,2 zdravih ljudi. Preporučuje se od 2,5 grama dnevno do 20
Miocin 98-210 grama u nekim slučajevima.
Piridoksin 0-9
Pantotenova kiselina 3-51
Biotin 0,1-0,25 IV - PRIPREMANJE ZRNA
Folijeva kiselina 3,4-6,8
Laloflavin 0,2 - 1,7 Opšta pravila za pripremanje kaša od bilo kojih prekrupa
su sledeća: prethodno potopiti prekrupu na 2-3 časa. Zatim
Vitamin A: prisustvo karotinoida - strukture provitamina A prosuti vodu, nasuti svezu vodu i kuvati samo u vodi. Ona
bez pigmenata. treba da proključa, a posle skinuti sa vatre i dobro umotati radi
parenja. Zatim, prema ukusu dodati masnoću, zasladiti (što
Vitamin B 2 16,3-19,2
nije poželjno) ili zasoliti, što takode ne preporučujemo.
VitaminC 152-640
Kaše se mogu praviti i na odvarima iz trava, što im daje
Vitamin D 0,2-0,6
posebno pikantan ukus i lekovitost. Zbog toga je prekrupu
Vitamin E 0,1-0,32
poželjno potopiti na 12 časova. Zatim se u platnenoj vrećici, a
Igozitol 30-40
može i bez nje, zavaruju trave, voda se izliva, a odvar se doliva
na prekrupu. Dovodi se do ključanja i ostavlja da odstoji,
Vitamin B i faktori rasta.
I 2
takode umotan. Zatim se prema ukusu dodaju masnoća ili
Prema istraživaču Gregorijanu i njegovim saradnicima, u
drugi aditivi.
cvetnom prahu je otkriveno 27 elemenata: natrijum, kalijum, Kada je prekrupa gotova, može se u tiganju na ulju
nikal, titan, vanadijum, hrom, fosfor, cikoi ijum, berilijum, bor, ispržiti: luk, šargarepa i drugo povrće. Prženje se priprema dok
cink, olovo, srebro, arsenik, kalaj, galijum, stroncijum, luk ne izgubi gorčinu. U gotovo prženje, a njega može biti
barijum, uran, silicijum, aluminijum, magnezijum, mangan, mnogo, dodati kašu i dobro promešati. Isključiti šporet i
molibden, bakar, kalcijum, željezo. ostaviti da se malo ohladi. Uzimati u toplom stanju. Veoma je
Cestica cvetnog praha ima gorak ukus (stimuliše došu korisna za osobe sa pobuđenom došom Vata.
Vata).
Uticaj cvetnog praha na čovečji organizam je višestruk: Zrno kuvauo na pari
a) reguliše crevne funkcije obolelih od zatvora ili hronične Mogu se uzeti bilo koja monolitna zrna, ali se najčešće
diareje (proliva), koristi pšenica. Čašu zrna, prethodno brižljivo opranog, sipati
b) u slučaju anemije brzo povećava količinu hemoglo­ u termos, preliti sa 3-4 čaše ključale vode (najbolje je uzeti
bina, destilovanu vodu) i ostaviti da odstoji najmanje 3-4 časa.

242 243
Zatim vodu izliti, zrna sipati u tanjir, prema ukusu dodati
maslac, med ili bilo koje druge začine i jesti posle salate.
Ovo jelo je veoma korisno za ljude kod kojih preovladava
doša Vata.
Ako nemate termos postupak se može uraditi u običnoj
tegli. Samo je čvrsto umotajte i stavite u celofansku kesu.
Ovaj način pripremanja ne zahteva neki napor, naročito,
ako ujutro niste gladni. Teglu možete da ponesete sa sobom i
da jedete na radnom mestu kada osetite glad.
Potopljenu monolitnu pšenično zrno
Zrna se isperu i preliju hladnom vodom tako da ih voda
prekrije. Posle 24 časa suvišnu vodu odliti, a zrna staviti u
frižider. Pripremljena na taj način, mogu se upotrebljavati
uzastopce 3-4 dana. Pre upotrebe se mogu malo podgrejati, uz
dodatak putera, meda i drugog.
Osim ovog postupka zrna se mogu preliti hladnom vodom
i držati samo preko noći. Ujutro se mogu jesti.
Pripremljena na taj način pšenična zrna se preporučuju za
odrasle i decu sa zdravim zubima. Takva zrna pobuđuju naše
čulo ukusa i podstiču lučenje pljuvačke. Pored toga, pobuđuju
ceo probavili sistem i olakšavaju defekaciju, upijajući otrove u
crevima, a ispoljavaju i baktericidno dejstvo.
Proklijala pšenična zrna
Pšenična zrna se peru i stavljaju u tanjir, na čijem dnu je
prostrta tkanina, namočena u toploj vodi. Odozgo se zrna
prekrivaju istom takvom mokrom tkaninom. Tanjir se ostavlja
na temperaturi 22-23°C i s vremena na vreme vlazi gornja
tkanina, dok zrna ne proklijaju.* Pri dužini klice 1-1,5 mm
registruje se maksimalna biološka vrednost zrna.
Pripremljena na takav način zrna su bogata vitaminima,
naročito grupe B i E, fermentima, mikroelementima (nalaze se
u opni), i uz to pri probavi belančevina pšenice stvaraju se
posebne materije - endorfini. Sve te materije su neophodne za
formiranje svih ćelija čovečjeg tela i za jačanje psihe.
Na laj način se pripremaju svi osini i zrnasti produkti: kukuruz, raž itd.
244
Navodimo interesantan deo iz zapisa lekara-jogiste
gospođe Smit: „Veliki eksperimentalni rad, koji je izveden
tokom 20 godina, u potpunosti potvrđuje efikasnost stimula-
cionog dejstva proklijale pšenice - tog prirodnog eliksira
života - na koordinaciju razvoja čovečjeg organizma bilo kog
uzrasta, na regulisanje i obnavljanje životno važnih procesa,
na optimizaciju razmene materija i stabilizovanje nervnog
sistema".
U mnogim slučajevima pri uvođenju u dnevni obrok
proklijalih zrna rezultati lečenja mnogobrojnih ozbiljnih
oboljenja prevazišli su svaka očekivanja (pri tom se uzgred
obnavljala oštrina vida, koordinacija pokreta, boja i gustoća
kose, očvršćivali su zubi itd.).
Prema mojim saznanjima, kod ljudi bilo kog uzrasta posle
1-2 nedelje dolazilo je do vidljivog poboljšanja celokupnog
zdravstvenog stanja, a zatim je nastupalo potpuno izlečenje.
Treba istaći da se pri tom uočavala potpuna otpornost na
oboljenja od prehlade.
Interesantno je istaći paralelu sa člankom Vladimira
Lagovskog „Za tajnom Gagule" (časopis „Priroda i čovek",
broj 3, 1989.godine). U njemu se govori o obnavljajućem
materijalu - životinjskim embrionalnim ćelijama, koje se
uvode u organizam posredstvom operacije. Mi uvodimo biljne
embrionalne ćelije na prirodan način - kroz usta. U oba slučaja
efekat je vidljiv.
Proklijala zrna postaju meka, kao da su kuvana na pari.
Škrob se u njima pretvara u sladni šećer, Što u potpunosti
olakšava probavu (jer prvo treba škrob da pretvorimo u šećer).
Zato je proklijalo seme - najbolje za probavu i najlekovitije od
svih zrnastih jela. Naročito se preporučuje onima kod kojih je
smanjeno lučenje pljuvačke. Proklijala zrna pšenice su najjači
stimulator doše Kapha.
Dajemo još nekoliko recepata za pripremanje lekovitih
jela od proklijalog zrna.
Lekovite kaše i kiselj pripremaju se na sledeći način: na
12-24 časa pre spravljanja jela od proklijalog zrna (prema
proračunu 50-100 grama po čoveku) njega proklijavaju na
245
navedeni način. Zatim ga isprati i samljeti na mašini za meso.
Dodati po ukusu med, maslac ili druge začine. U zavisnosti od
toga, koliko je dodato, dobija se kaša ili kiselj. Ni kaša ni kiselj
se ne smeju kuvati.
Pšenicu<»-biljna smesa
Lično sam napravio originalni lekoviti recept od
pšenično-biljne smese.
a) Proklijalo zrno samljeti u mašini za meso. Toj smesi
dodati samljevenu svezu šargarepu (može se koristiti aparat za
cedenje soka), cveklu, koren celera, maslačka, pastrnjaka,
peršuna i drugih jestivih kultivisanih i divljih biljaka, koje se
koriste u ishrani. Sve to dobro promešati sa samlevenim
proklijalim zrnom, kome se dodaje malo meda.
Ukus ove smese se menja u zavisnosti od komponenata,
što omogućava da se selektivno utiče na doše. Menjajući biljke
i birajući ih u skladu sa oboljenjima možemo namenski
dejstvovati na svoje brže izlečenje. Na primer, ako koristimo
koren i zelen maslačka sa samljevenom pšenicom, ta smesa će
pomoći da se brzo oporavimo od fizičkih opterećenja i da
okrepimo ceo organizam. Ako koristimo peršun, šargarepu i
zrna, tada ćemo izlečiti bubrege itd.
Ta smesa je veoma korisna zimi i u rano proleće. U tom
periodu uz samljeveno proklijalo zrno dobro je dodati
razmekšano (u vodi) suvo voće: kajsije, jabuke, kruške,
grožđe, ali i šargarepu, cveklu i drugo povrće i trave. Takva
smesa ima veoma interesantan, svojevrstan ukus. Njom se
mnogi ljudi zasite već posle 3-5 kašika.
b) Smesa se priprema na sličan način, ali se umesto meda
dodaje maslac. Maslac se preporučuje za dobijanje neslatkih
smesa. U tom slučaju se koriste gorke,opore trave itd.
Obe smese se mogu pripremati jednom nedeljno, a jesti
prema potrebi. U svakom slučaju nedelju-dve dana ona je isto
tako lekovita kao na početku. Ja sam je rado uzimao za
doručak, ručak i kad god bih ogladnio. Na sebi i kod drugih
uočio sam bolju probavu, efikasniji rad creva, povećanu radnu
sposobnost i potenciju.
246
Pašteta od divljih jestivih trava
Uzimaju se trave: kopriva, list maslačka, bokvica,
detelina, podbel, manžetka (alchemilla vulgaris, u narodu
poznata kao - grudna trava, MŠ), glavnica, lišće i cvet lipe,
lišće breze i maline i druge. Što više biljaka tim bolje. Uz to
dadati malo grančica sremze (divlje trešnje) jer daje miris
badema. Sve to isprati i samleti na mašini za mlevenje mesa.
Slatka pašteta. - Sve trave pomešati sa medom. Takva
pašteta se može čuvati u frižideru mesec dana, a ako se zatvori
poklopcem i duže.
Slana pašteta. - Sve n a v e d e n e trave pomešati sa
suncokretovim uljem ili korejskim sosom. Tu paštetu možete
kombinovati sa lukom i drugom zeleni za sendvič.
Čajna kašičica takve paštete, ako se uzme pre jela,
obezbediće nas dnevnom dozom mikroelemenata i vitamina.
Zimi ta pašteta se može pripremati od suvih trava. Trave
se isitne, potope (najbolje u destilisanoj vodi, da u nju prede što
više materija), a zatim se mešaju sa medom ili maslacem.
Oladije od travnatog brašna
Jestive trave se osuše kao za pripremanje paštete iz trava.
Zatim se isitne do konzistencije brašna. U njega se dodaje
obično pšenično brašno (za čvrsto spajanje) i peku se lepinje i
oladije.
„Crna ikra"
Suvi morski kupus preliti vodom da nabubri. Zatim dodati
suncokretovo ulje, isprženi luk i sitno narendan češnjak. Sve to
namazati na hleb sa maslacem. Dobija se zadivljujuće ukusno
jelo, koje ukusom podseća na crnu ikru.
Pripremanje salata
Poželjno je pripremati salate od povrća u skladu sa
sezonom. Pošto su za nas salate glavno i obavezno jelo, odnos
prema njima treba da bude poseban. Salate su glavni nosioci
prirodnih hranljivih materija. Da bi se što potpunije zado-
247
voljile potrebe organizma, neophodno je da jedemo salate,
koje se sastoje od korenja, lišća i plodova biljaka. Takve salate
(nazivaju se još „trijadama") bogate su mikroelementima, koji
se sadrže u korenju-plodovima povrća (cvekli, šargarepi,
celeru), celulozom i hlorofilom, koji se sadrže u lišću biljaka
(peršun, kupus), vitaminima, enzimima, pigmentima,
strukturisanom vodom, koja se nalazi u plodovima (krastavci,
paradajz).
Kako znalački koristiti salate? Prva 2-3 meseca ne treba
obraćati posebnu pažnju na izbor povrća od kojeg se pravi
salata. Glavni zadatak u tom periodu jeste alkalizacija
organizma i formiranje potrebne mikroflore. Zato se koristi
povrće koje sadrži visok procenat alkalnih elemenata i
strukturisane vode.
Tokom sledećih 3-6 meseci treba birati povrće imajući u
vidu odnos lnj-Jan, da bi se stimulisale injanske i janske
funkcije organizma i postigla njihova usaglaŠenost.
Dalje, izborom ukusa od povrća, začina, majoneza
regulišu se doše. Kadaregulišemo doše već neznatno menjamo
osećaj ukusa u zavisnosti od godišnjeg doba (sezone), ličnog
stanja i postižemo stabilno održavanje kvaliteta zdravlja. Ne
zaboravite, da biste stimulisali jednu slabu došu, u salati se
biraju biljke sa jednim ukusom posle probave. Ako u salati
budete upotrebili povrće sa različitim sekundarnim ukusima,
neće biti nikakve stimulacije.
Povrće ne treba seckati suviše sitno, jer se kvari u dodiru
sa vazduhom.
Neophodno je da znamo i koji začini idu uz salate.
Dobar ukus salate se dobija kada sveže izrezani kupus
m a l o p o s o l i m o , prelijemo limunovim sokom (može se
upotrebiti limunska kiselina), dobro promešamo rukama i
naseckamo zelen.
Majonez sa jabukovim sokom
Supenu kašiku istucanih oraha, supenu kašiku zejtina
(ulja), 3 supene kašike jabukovog soka.
Orahe samleti ili istucati u drvenoj posudi dok se ne dobije
kompaktna masna kašica. Naliti zejtin i stalno mešati dok se ne
248
dobije glista smesa, koju treba začiniti sokom od kiselih
jabuka.
Majonez sa jabukovim i limunovim sokom
Supenu kašiku mlevenih oraha, supenu kašiku zejtina, 2
supene kašike jabukovog soka, supenu kašiku limunovog
soka.
Priprema se kao i majonez sa jabukovim sokom.
Majonez sa limunovim sokom
Supenu kašiku mlevenih oraha (može badem ili lešnik),
supenu kašiku zejtina, limunov sok. Priprema se na isti način
kao i majonez sa jabukovim sokom.
Majonez sa semenoin od suncokreta
Za 6 porcija: 100 grama očišćenog semena od suncokreta,
1 decilitar zejtina, po 1 supena kašika paradajza-pire,
limunovog soka, narendanog luka, sitno nastrugane kore od
jednog limuna.
Očišćeno seme samleti i istucati u drvenoj ili porculanskoj
posudi dok se ne stvori žitka kašica. Dodati u nju paradajz pire
i narendani luk. Stalno i dugo mešajte dobijenu smesu, uz
dodavanje u nju zejtina - u početku kap po kap, a zatim više da
bi se dobio gusti majonez. Začiniti ga sokom i istruganom
korom od limuna.
Majonez od mladog sira
Sto grama mladog sira, 1,5 supena kašika zejtina, 2 režnja
češnjaka, 1 supena kašika mleka, malo slatke aleve paprike,
peršun.
Mladi sir dobro izmutiti drvenom kašikom i postepeno
sjedinjavati sa zejtinom i mlekom. Začiniti dobro narendanim
češnjakom i iseckanim listom peršuna.
Majonez sa mladim sirom
Za 6 porcija: 1 žumance, 1 decilitar zejtina, 50 grama
mladog sira, 1 supena kašika sitno narendanog luka, slatka
aleva paprika.
 Mladi sir izmutiti drvenom kašikom. Kada se dobije
ravnomerna masa sjediniti ga sa posebno pripremljenim
majonezom odžumanceta i zejtina. Začiniti alevom paprikom
i lukom. Servirati za doručak.
Sa ovim majonezom se mogu pripremati sendviči,
ukrašeni palčićima slatke crvene paprike i k r a s t a v a c a ,
listićima peršuna.
Sos sa limunovim sokom za salatu
Dve supene kašike zejtina, po 1 supena kašika limunovog
soka i narendanog luka, 1 čajna kašičica meda.
Dobro izmutiti zejtin, sok i luk i dobijenim sosom preliti
salatu.
Slatki sos sa limunovim sokom za salatu
Tri supene kašike zejtina, 2 supene kašike limunovog
soka, po 1 čajna kašičica meda i isitnjenih listova peršuna.
Zejtin, limunov sok i med dobro izmešati. Dodati isitnjeni
peršun. Ovaj sos odgovara zelenoj salati.
Sos sa mirodijama za salatu
Dve supene kašike zejtina, 1 supena kašika limunovog
soka, po jedna čajna kašičica meda i isitnjenog zeleniša
mirodije.
Zejtin, sok i med dobro promešati. Sjediniti sa isitnjenom
mirodijom (može se zameniti zelenišem celera, ekstragona,
prazilukom ili drugim povrćem).
Paradajz sos za salatu
Sto pedeset grama paradajza, 2-3 supene kašike kisele
pavlake (kiselog mleka), 1 supena kašika limunovog soka, po
1 čajna kašičica meda i narendanog luka.
Dobro sazreli paradajz oprati, očistiti ga od ljuske i
narendati ili izmiksirati. Sjediniti sa dobro izmučenom
kiselom pavlakom, limunovim sokom, medom i narendanim
lukom.
250
Orahov sos za salatu
(Prva varijanta). Četiri supene kašike samlevenih oraha, 2
režnja češnjaka, I supena kašika limunovog soka (može se
zameniti sokom od mahovnice, limunskom kiselinom, tj.
nečim kiselim).
Orahe samleti, a zatim istucati u drvenoj ili porculanskoj
posudi dok se ne dobije kompaktna masna kašica. Narendati u
kašu češnjak, sjedinit sa orasima i začiniti limunovim sokom.
(Druga varijanta). Po 1 supena kašika isitnjenih oraha,
zejtina i limunovog soka.
Orahe samleti i istucati u drvenoj ili porculanskoj posudi
(avanu) dok se ne stvori masna kašica. Postepeno dohvati
limunov sok, a zatim i zejtin. Ako se dobije gusta masa, malo
razredi ti vodom.
Sos od šargarepe sa renom za salatu
Sto grama šargarepe, 1-2 supene kašike meda, 1 supena
kašika limunovog soka, 1 čajna kašičica prirodnog narendanog
rena, kisela pavlaka.
Čistu šargarepu sitno narendati, dodati med, pomešan sa
limunovim sokom, i ren. Razblažiti kiselom pavlakom do
potrebne gustoće.
Sos od kisele pavlake za salatu
Sto grama kisele pavlake, po 2 supene kašike isitnjene
zeleni za začin (zeleno pero luka, češnjak, mirodija, peršun,
celer i dr.).
Kiselu pavlaku mutiti da se dobije ravnomerna masa.
Dobijenu smesu sjediniti sa limunovim sokom, zejtinom i
iseckanom zeleni.
Sos sa medom za salatu
Supenu kašiku limunovog soka, 1-2 supene kašike meda.
Sa medom postepeno sjediniti limunov sok, neprestano
mešajući. Ako je dobijeni sos kiselkast, po želji se može dodati
1 supena kašika zejtina.
251
 Sos trijada
Uzima se jedno žumance, supena kašika meda i zejtina.
Sve to se dobro pro mesa i sipa u salatu. Ta količina dovoljna je
za jednu porciju. Dobija se izvanredan ukus, naročito u salati
sa kupusom i šargarepom.
Sos sa celerom
Dve supene kašike zejtina, po 1 supena kašika limunovog
soka, meda, narendanog celera (korena-ploda).
Zejtin, limunov sok i med dobro izmutiti, a potom dodati
celer. Ako koristite zelen celera, treba je sitno izrezati i istucati
u drvenom avanu tako da se dobije kašica.
Sos sa začinima
Sok iz 60 grama kiselih jabuka ili trpke dunje, 60 grama
očišćenih oraha, 30 grama pornešanih začina (peršun, slatka
aleva paprika, čubar, mirodija, zelen celera, kim).
Začine kombinovati po ukusu s tim što se moraju
prethodno sitno iseckati ili istucati. Tome dodati kiseo sok i
mlevene orahe. Postaje još ukusnije ako se sos namaze na
kriščice svežeg povrća.
Sosovi sa brašnom
Ispržiti suvo brašno do boje zlata. Posebno ispržite luk na
suncokretovom ulju. Sve pomešajte. Ovom sosu se dodaje
malo prodinstanih tikvica, šargarepa i cvekla. To ovom povrću
daje izvanredan ukus.
Prema tome, dodajte navedene sosove i majoneze u salate
i jedite sa apetitom. Možda ćete na osnovu predloženog
napraviti svoj kulinarski specijalitet - sos ili majonez,
svejedno.
Adžika
Pet delova slatke paprike, 5 delova paradajza, 1 deo ljute
paprike, 1 deo češnjaka, 5 delova zejtina. Sve dovesti do
ključanja, poklopiti i zamotati.
252
V - JELA KOJA PREPORUČUJE
A RAKE L JAN S.A.
Hleb po Arakeljanu
Uzeti kilogram brašna druge klase, 100 grama zejtina, 100
grama meda, čašu vode. Od takvog testa napraviti lepinje i peći
ili (sušiti) u rerni na temperaturi 45-48°C. Takav hleb ne sadrži
nikakav kvasac, i on podseća na jermenski lavaš (pogaču,
MŠ). Sve ćelije u takvom hlebu su žive. Posle pripremanja
zamotati ga u celofan i čuvati u frižideru.
Antistresni preparat
„Antistresni preparat" je poseban hranljivi dodatak, koji
povoljno utiče na organizam, naročito u vreme gladovanja.
Preporučujemo sledeći recept: na kilogram čovekove
težine uzima se 0,01 gram hranljive limunske kiseline
(limuntosa, MŠ), 0,01 mililitar ekstrakta (nastoja) nane, 2
grama prirodnog meda i 2 mililitra vode. To je normativ za 6
dana. Ako je vaša težina, na primer, 80 kg i gladujete 3 dana,
uzmite 0,4 grama limunske kiseline, 0,4 mililitra ekstrakta
nane (mente), 80 grama meda i 80 mililitara vode. Podelite to
na 3 dela i uzimajte jednom dnevno.
Fiziološka uloga svake sastavne komponente je sledeća:
Limunska kiselina je jedina kiselina koja se u organizmu
sjedinjuje sa kalcijumom. Limuno-kiseli kalcijum je unikatna
ž i v o t n o važna so sa alkalnim svojstvima. Pri njenom
rastvaranju oslobađaju se fosfor i kalcijum, koji se talože u
koštanim šupljinama. Kod obične ishrane približno 6 0 %
fosfora i kalcijuma - životno neophodnih materija - struji kroz
organizam.
Postoji j o š jedno karakteristično svojstvo limunske
kiseline. Ona je rezultat koji se postiže u procesu probave
hrane. Sjedinjujući se sa ATF, kiselina „gori", oslobađajući
energiju. Ako je odmah unesemo u organizam skraćujemo
njen rad i činimo hranu veoma efikasnom. Jednostavno, ako
pijete rastvor meda sa limunskom kiselinom, ni o kakvom
gladovanju ne može biti reči - dobijate odličnu ishranu , pri
čemu sami sebe oslobađate od probave hrane.
253
 Limunska kiselina, kada se sjedini sa aminima, stvara brašnom od heljde, staviti na tanjir, prekriti slojem narendanih
aminolimunsku kiselinu sa negativnim električnim poten­ kiselih jabuka. Dobićete kolač koji zasićuje.
cijalom (nabojem). Od 21 nezamenjive amino-kiseline samo 4. Sameljite raskvaŠeno sočivo i grašak, dodajte orahe,
tri imaju negativnu energiju. Za organizam je posebno luk, češnjak, zelen, zejtin i tu masu oblikujte kao kotlet.
dragocena aminolimunska kiselina.
Ako nemate limunsku kiselinu, možete koristiti limun. Vama će verovatno biti interesantno da čujete mišljenje
Iscedeni sok iz ploda sadrži 10% limunske kiseline. Dakle, za Arakeljana o sirovoj (svežoj) hrani.
6 dana na kilogram težine biće vam potrebno 0,1 mililitar „Hrana od sirovog voća i povrća stimuliše razmenu
limunovog soka. materija, poboljšava rad svih organa, čisti organizam od
O medu već dovoljno znamo. Dodajmo još da je med štetnih ostataka, povećava otpornost, stabilizuje imune
pomešan sa limunom svima poznat narodni lek. sisteme, povećava rezistentnost, snagu i predstavlja glavni
Bolje je koristiti otopljenu vodu jer će efekat biti jači. faktor zdravlja i duge mladosti."
Nana (menta) je interesantna biljka, koja zahvaljujući
svom specifičnom ukusu, stimuliše došu Vata. Kao rezultat se
dobija sledeća slika: med stimuliše došu Kapha, limunska
kiselina - Pitta i nana - Vata. Tačnije, taj produkt uravno-
težava i izjednačava sve tri doše - otud je i njegov lekoviti
efekat.
Arakeljan savetuje da se u vodu doda malo sode (prema
proračunu 1 gram na 3 litra). Soda sa limunskom kiselinom -
svima dobro poznato penušavo piće, umnogome izdvaja
ugljeniČni gas — koji nam je takode potreban.
Ovaj dodatak (antistresui preparat) se može upotre­
bljavati ne samo tokom gladovanja nego i običnim danima po
30 grama dnevno. U tom slučaju proračun se ne mora vršiti
prema vlastitoj težini, već se jednostavno uzme sok od tri
limuna ili čajna kašičica limunske kiseline, 250 grama meda,
čajna kašičica ekstrakta nane sa strukom (prodaje se u apoteci)
i svemu tome doda litar otopljene vode.
Preporučujemo još nekoliko originalnih jela po recep­
tima Surena Avakoviča:
l.Ovsenu prekrupu rastvoriti vodom, zaslađenom m e ­
dom. Dodati joj zejtin, vanilu i to dobro izmutiti. Taj žitki
koktel nije samo najukusniji nego i najjači.
2. U sok šipka nadrobiti luk, rotkvicu, kupus, šargarepu,
krastavac, peršun, mirodiju (količinu odredite sami).
3. Proklijalu pšenicu, čija klica ne srne da bude veća od 1-2
mm, i limun sa korom samleti na mašini za meso. Zamesiti sa

254 255
 9. Z A K L J U Č A K Poštovani čitaoci!
U prodaji se nalazi kompletna biblioteka Lekovite sile, Genadija
Petroviča Malahova, koja sadrži sledeće knjige:
1. ČIŠĆENJE ORGANIZMA
2. ISHRANA I HRANA
O temi koju smo ovom knjigom ovlaš dotakli može se 3. J A Č A N J E ORGANIZMA U STARIJEM DOBU
uvek i mnogo govoriti. Pokušali smo 4. URINOTERAPIJA
da iznesemo ono što je glavno i što odgovara svima. 5. OSNOVNA ZNANJA O ŽIVOTU I ZDRAVLJU
Opisali smo mehanizme probave i istakli značaj sadejstva (biosinteza, bioenergetika, bioritmologija čoveka)
hrane sa organizmom, koji kod svihljludi dejstvuju nezavisno 6. METODI POVEĆANJA LJUDSKE
od njihove volje. Osim toga, pokazali smo da je funkcija BIOENERGIJE I BIOSINTEZE
ishrane najdrevnija od svih koje su poznate. Bolje rečeno, od 7. UTICAJ OKOLINE NA ČOVEKOVO
toga šta i kako jedemo, dobij amo i sekundarne funkcije - ZDRAVLJE i
krvotok, disanje, motornu aktivnost. 8. GLADOVANJE
Unutrašnja sredina organizma, u prvom redu zavisi od
Iz biblioteke Osnovi zdravlja, Genadija Petroviča Malahova, u
kvaliteta i količine unete hrane, Što menja naše raspoloženje,
prodaji su knjige
karakter, socijalnu aktivnost... Zato, ako normalizujemo
ishranu, normalizovaćemo i sve proizvode toga - krvotok, 1. ŽIVOT BEZ PARAZITA
disanje, motorne i umne sposobnosti. Kao što smo primerima 2. ZDRAVLJE MUŠKARCA
iz života i prakse pokazali, sveza biljna hrana, bogata bio- 3. SVE O ZATVORIMA - OPSTIPACIJAMA
plazmom (odžasom), prirodnim strukturama, pravilno upotre- KOD LJUDI
bljena i kombinovana, jednostavno obrađena i individualno
odabrana u zavisnosti od godišnjeg doba i vlastitih doša — U pripremi za izdavanje iz biblioteke Osnovi zdravlja:
omogućava da se održe sva tri procesa u organizmu: homeo-
1. ONKOLOŠKA OBOLJENJA - Lečenje i profilaksa
staza, homeorezis i homeomorfoza na najvišem nivou. Zato
narodnim sredstvima.
umesto zaključka nekoliko pouka. Pomoću pravilne ishrane
možemo postići dobro zdravlje i duboku starost. Pored ovih knjiga u prodaji se nalazi knjiga ENCIKLOPEDIJA
Ima još mnogo pitanja koja traže odgovore. U novim ČIŠĆENJA ORGANIZMA u kojoj su obuhvaćeni svi autori koji
knjigama i novim izdanjima tragaćemo za odgovorima i na su se bavili ovom problematikom.
ova pitanja: kako pomoću drugih sredstava dejstvovati na
organizam, kako stimulisati njegove skrivene rezerve i zašti­ Sve informacije o knjigama možete dobiti na telefone:
tne sile, ali i na druga. IGP "Prometej":
U narednim knjigama pokušaćemo i da ukažemo na vezu
011/31-931-13; 011/604-751 (i fax); 064/26-99-143
između našeg zdravlja i fizičkih vežbi, disanja, gladovanja i
drugih sredstava, koja povećavaju životni potencijal čoveka i Mahmut Šehić:
dovode do savršenstva njegovo zdravlje i sposobnosti. 011/154-475 (i fax); 011/319-49-48; 064/329-01-50;
063/396-860
256