LEAP Banja Luka

Локални еколошки акциони план (ЛЕАП) за Бања Луку
Бања Лука, Децембар 2009. године
1
ПРЕДМЕТ: ЛОКАЛНИ ЕКОЛОШКИ АКЦИОНИ ПЛАН ГРАДА

БАЊА ЛУКА
ИНВЕСТИТОР: ГРАД БАЊА ЛУКА
НОСИЛАЦ ПРИПРЕМЕ: ОДЈЕЉЕЊЕ ЗА СТАМБЕНЕ И КОМУНАЛНЕ

ПОСЛОВЕ И ПОСЛОВЕ САОБРАЋАЈА У
АДМИНИСТРАТИВНОЈ СЛУЖБИ ГРАДА БАЊА
ЛУКА
ДОНОСИЛАЦ ПЛАНА: СКУПШТИНА ГРАДА БАЊА ЛУКА
НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ: ИНСТИТУТ ЗА ГРАЂЕВИНРСТВО „ИГ“ Д.О.О.

БАЊА ЛУКА
РАДНИ ТИМ: Др Чедомир Бурлица, дипл.инж.шум.

Небојша Кнежевић, дипл.инж.технол.
Љубинка Антић Моравац, дипл.инж.технол.
Миленко Пливчевић, дипл.инж.зжс.
Жељка Стојановић, дипл.инж.пољоп.
Чедомир Погарчић, дипл.инж.грађ.
Наде Радовић, дипл.инж.ел.
Саша Дуновић, дипл.инж.технол.
Синиша Цукут, дипл.инж.технол.
Бојана Ивић, дипл.инж.шум.
Велибор Комленић, дипл.инж.зжс.
Борис Баџа, дипл.инж.арх.
Милан Тешановић, дипл.инж.саобр.
Миле Тица, дипл.инж.геол.
Директор
____________________
Др Ђорђе Лајшић, дипл.ецц.
2
САДРЖАЈ
1. УВОД ...................................................................................................................................................... 7

1.1. РАЗЛОЗИ ИЗРАДЕ ЛЕАП-А..................................................................................................... 11
1.2. ЦИЉЕВИ ИЗРАДЕ ЛЕАП-А ..................................................................................................... 12
1.3. МЕТОДОЛОГИЈА ИЗРАДЕ ЛЕАП-А ...................................................................................... 13
2. ОПШТИ ПОДАЦИ О БАЊА ЛУЦИ.............................................................................................. 15
2.1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ....................................................................................................... 16
2.2. СТАНОВНИШТВО .................................................................................................................... 18
2.3. КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ........................................................................................ 22
2.3.1. Температура ваздуха ............................................................................................................. 22
2.3.2. Ваздушни притисак ............................................................................................................... 26
2.3.3. Радијација ............................................................................................................................... 27
2.3.4. Инсолација (Осунчаност)...................................................................................................... 28
2.3.5. Облачност ............................................................................................................................... 28
2.3.6. Кретање ваздушних маса ...................................................................................................... 29
2.3.7. Влажност ваздуха .................................................................................................................. 31
2.3.8. Плувиометријски режим ....................................................................................................... 32
2.3.9. Снијег и сњежни покривач ................................................................................................... 34
2.4. КАРАКТЕРИСТИКЕ РЕЉЕФА ................................................................................................ 35
2.5. ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ........................................................................................... 37
2.6. СЕИЗМОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ .................................................................................. 39
2.7. ХИДРОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ..................................................................................... 43
2.7.1. Ријека Врбас ........................................................................................................................... 43
2.7.2. Ријека Врбања ........................................................................................................................ 44
2.7.3. Ријека Сутурлија .................................................................................................................... 45
2.7.4. Ријека Црквена ....................................................................................................................... 45
2.8. ПРИВРЕДНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ НА ПОДРУЧЈУ БАЊА ЛУКЕ .............................................. 47
2.9. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ И КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКО НАСЛИЈЕЂЕ ................................ 53
БАЊА ЛУКЕ ............................................................................................................................... 53
2.9.1. Отоманска и аустроугарска власт (од XVI до XX вијека) ................................................. 56
2.9.2. Ослобођење и савремено доба (XX вијек) .......................................................................... 57
2.9.3. Културно наслијеђе ............................................................................................................... 59
3. СТРУЧНА ПРОЦЈЕНА СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У ГРАДУ БАЊА ЛУКА ............. 61
3.1. ОПШТА ДЕФИНИЦИЈА ПО ОБЛАСТИМА РАДА ............................................................... 62
3.2. ИСТОРИЈАТ ПРОБЛЕМА, ИНТЕНЗИТЕТ, КАРАКТЕРИСТИКЕ И ТРЕНДОВИ .............. 64
3.3. ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ......................................................................... 67
3.3.1. Воде......................................................................................................................................... 70
3.3.1.1. Ријека Врбас ................................................................................................................................ 70
3.3.1.2. Ријеке Врбања, Сутурлије и Црквена ........................................................................................ 75
3.3.2. Ваздух ..................................................................................................................................... 78
3.3.3. Бука ......................................................................................................................................... 89
3.3.4. Земљиште ............................................................................................................................... 98
3.3.5. Отпад .................................................................................................................................... 111
3.3.6. Саобраћај .............................................................................................................................. 112
3.3.7. Испитивање мишљења јавности......................................................................................... 114
3.4. ИЗВОРИ ЗАГАЂЕЊА .............................................................................................................. 122
3.4.1. Извори загађења воде .......................................................................................................... 122
3.4.2. Извори загађења ваздуха..................................................................................................... 124
3.4.3. Извори загађења земљишта ................................................................................................ 126
3.5. ОПИС УЗРОЧНИКА ЗАГАЂЕЊА ......................................................................................... 128
3.5.1. Загађење ваздуха.................................................................................................................. 128
3.5.2. Загађење земљишта ............................................................................................................. 133
3.5.3. Загађење вода ....................................................................................................................... 136
3
3.6. УТИЦАЈ НА ЉУДСКО ЗДРАВЉЕ ......................................................................................... 139

3.6.1. Загађивачи ваздуха и здравље ............................................................................................ 139
3.6.2. Загађивачи земљишта и здравље ........................................................................................ 140
3.6.3. Загађивачи воде и здравље ................................................................................................. 141
3.7. УТИЦАЈ НА ЕЛЕМЕНТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ................................................................ 143
3.7.1. Утицај на ваздух .................................................................................................................. 143
3.7.2. Утицај на воду...................................................................................................................... 144
3.7.3. Утицај на земљиште ............................................................................................................ 145
3.7.4. Утицај на флору и фауну .................................................................................................... 147
3.8. УТИЦАЈ НА КВАЛИТЕТ ЖИВОТА ...................................................................................... 150
3.9. ПРИЈЕДЛОГ РЈЕШЕЊА.......................................................................................................... 155
3.9.1. Мјере заштите воде ............................................................................................................. 156
3.9.2. Мјере заштите ваздуха ........................................................................................................ 156
3.9.3. Мјере заштите земљишта .................................................................................................... 158
3.9.4. Уклањање чврстог отпада ................................................................................................... 159
4. ВИЗИЈА ЗАЈЕДНИЦЕ .................................................................................................................... 161
5. ОДРЕЂИВАЊЕ ПРИОРИТЕТНИХ ОБЛАСТИ РАДА У ОКВИРУ ЛЕАП-А .................... 166
5.1. ВОДА: УПРАВЉАЊЕ ВОДНИМ РЕСУРСИМА .................................................................. 167
5.1.1. Снабдијевање водом за пиће .............................................................................................. 167
5.1.1.1. Планови за снабдијевање водом за пиће ................................................................................. 170
5.1.2. Дренажа бујичних токова ................................................................................................... 175
5.1.3. Третирање, прикупљање, дренажа и пречишћавање канализације на територији града ....
............................................................................................................................................... 176
5.1.4. Пречишћавање индустријских вода ................................................................................... 178
5.1.5. Потоци, ријеке, језера-чишћење корита од крупног и ситног отпада............................. 180
5.2. ВАЗДУХ: УПРАВЉАЊЕ КВАЛИТЕТОМ ВАЗДУХА, БУКА ............................................ 182
5.2.1. Контрола аерозагађења у граду Бања Лука насталог као резултат јавности и јавних
услуга .................................................................................................................................... 183
5.2.2. Контрола емисија у ваздух ................................................................................................. 187
5.2.3. Бука ....................................................................................................................................... 192
5.2.3.1. Мапирање буке .......................................................................................................................... 192
5.2.3.2. Утицај буке на здравље становништва .................................................................................... 193
5.3. ЗЕМЉИШТЕ: ЗАШТИТА ЗЕМЉИШТА ............................................................................... 197
5.3.1. Мониторинг квалитета земљишта...................................................................................... 197
5.3.2. Надзор и контрола средстава која се користе у заштити пољопривредних производа . 200
5.3.3. Контрола употребе средстава за заштиту биља и производњу здравствено безбједне
хране ..................................................................................................................................... 201
5.3.4. Контрола експлоатације земљишта ................................................................................... 205
5.3.5. Санација подручја која су некада биле депоније .............................................................. 208
5.4. ОТПАД: УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ...................................................................................... 210
5.4.1. Уклањање дивљих депонија ............................................................................................... 210
5.4.2. Процјена стања постојеће депоније и идентификација проблема на истој .................... 211
5.4.3. Идејно-пројектно рјешење збрињавања депонованих отпадних гума............................ 213
5.4.4. Рјешење за селективно прикупљање чврстог отпада ....................................................... 214
5.4.5. Могућност рециклаже ......................................................................................................... 215
5.4.6. Смањење количине отпада – отпад није смеће ................................................................. 216
5.5. ШУМЕ: УПРАВЉАЊЕ И ЗАШТИТА ШУМА...................................................................... 219
5.5.1. Стање шума у Бања Луци ................................................................................................... 219
5.5.2. План пошумљавање голети ................................................................................................ 221
5.5.3. План праћења здравственог стања шума ........................................................................... 222
5.5.4. План редовне контроле и надзора у области управљања шумама .................................. 223
5.5.5. Пројекат дугорочне санације у области заштите шума ................................................... 224
5.5.6. Санација постојећег стања и изградња нових пјешачких, трим и бициклистичких стаза
на излетиштима.................................................................................................................... 227
5.5.6.1. Излетишта у Бања Луци ........................................................................................................... 227
5.5.6.2. Бициклистичке стазе у Бања Луци........................................................................................... 228
4
5.6. УПРАВЉАЊЕ ПРОСТОРОМ ................................................................................................. 230

5.6.1. Узурпирање зелених површина у сврху градње ............................................................... 232
5.6.2. Усклађивање урбанистичког и просторног плана града са потребама и жељама
становништва са зеленим површинама ............................................................................. 236
5.7. ПРИВРЕДА И ЖИВОТНА СРЕДИНА, ЈАВНО ЗДРАВЉЕ ................................................. 245
5.7.1. Редовна контрола бактериолошке исправности Врбаса и Врбање ................................. 245
5.7.2. Систем редовног информисања о здравственој исправности намирница ...................... 246
5.7.3. Редован мониторинг здравственог стања становништва и благовремено информисање
јавности ................................................................................................................................ 246
5.7.4. Провођење превентивних хигијенско-епидемиолошких мјера на подручју Општине . 247
5.7.5. Провођење редовног и квалитетног санитарно-еколошког надзора ............................... 248
5.7.6. Усклађење регулативе у области заштите здравља становништва по препорукама
Свјетске здравствене организације .................................................................................... 248
5.8. ЕЛЕМЕНТАРНЕ НЕПОГОДЕ ................................................................................................ 250
5.8.1. Програм заштите и спашавања од поплава ....................................................................... 251
5.8.1.1. Активности усмјерене на побољшање стања у систему заштите од поплава ...................... 252
5.8.2. Програм заштите и спашавања од пожара ........................................................................ 254
5.8.2.1. Задаци усмјерени на остваривање плана активности за побољшање спровођења мјера заштите
и спасавања од пожара ................................................................................................................... 256
5.8.3. План акције прикупљања наоружања и минскоексплозивних средстава ....................... 257
5.8.4. Покривеност цијеле територије Града системом за противградну заштиту .................. 260
5.9. ЖИВОТНА СРЕДИНА И САОБРАЋАЈ ................................................................................. 263
5.9.1. Утицај саобраћаја на аерозагађење .................................................................................... 263
5.9.2. Организација локалног транспорта .................................................................................... 265
5.10. ЛОКАЛНО УПРАВЉАЊЕ ЕНЕРГИЈОМ .............................................................................. 268
5.10.1. Начело одрживог развоја ............................................................................................... 268
5.10.2. Одрживи развој и енергија ............................................................................................. 269
5.10.3. Алтернативни извори енергије ...................................................................................... 276
5.11. МЈЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И ЕКОЛОГИЈА ................................................................................. 279
5.11.1. Мјесне заједнице и њихов утицај на побољшање заштите животне средине ........... 279
5.12. МЕДИЈИ И ЕКОЛОГИЈА ........................................................................................................ 281
5.12.1. Контакти с јавношћу и локалним информативним средствима ................................. 282
5.13. НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И ЕКОЛОГИЈА................................................................. 283
5.13.1. Утицај и помоћ НВО на подизање еколошке свијести и њихов допринос екологији ....
.......................................................................................................................................... 283
5.14. ЕКОЛОШКА ЕДУКАЦИЈА .................................................................................................... 284
5.14.1. Подизање нивоа свијести јавности ................................................................................ 284
5.14.2. Информативне и образовне активности у предшколским и школским установама . 284
5.14.3. Организовање еколошких скупова, изложби и предавања ......................................... 285
6. АКЦИОНИ ПЛАНОВИ ЗА ПРИОРИТЕНЕ И ОСТАЛЕ ОБЛАСТИ .................................... 286
6.1. АКЦИОНИ ПЛАН ЗАШТИТЕ ВАЗДУХА ОД ЗАГАЂЕЊА ИЗ СТАЦИОНАРНИХ И
МОБИЛНИХ ИЗВОРА ................................................................................................................. 287
6.1.1. Развијање система управљања квалитетом ваздуха на локалном нивоу........................ 287
6.1.2. Смањење нивоа загађења ваздуха као последица саобраћаја у ширем центру града.... 288
6.1.3. Смањење нивоа загађења ваздуха као последица рада градске топлане и индивидуалних
кућних ложишта ................................................................................................................................. 290
6.1.4. Смањење нивоа загађења ваздуха као последица рада индустрије ................................ 292
6.2. АКЦИОНИ ПЛАН СА АСПЕКТА ЗАШТИТЕ КВАЛИТЕТА ВОДЕ ЗА ПИЋЕ................. 294
6.2.1. Побољшање цјелокупног система водоснабдијевања и квалитета воде за пиће ........... 294
6.3. АКЦИОНИ ПЛАН ЗАШТИТЕ ПОВРШИНСКИХ ПРИРОДНИХ ВОДА ОД
ЗАГАЂЕНОСТИ ..................................................................................................................................... 299
6.3.1. Управљање квалитетом вода .............................................................................................. 299
6.3.2. Заштита вода од загађења комуналним отпадним водама ............................................... 300
6.3.3. Заштита вода од загађења индустријским отпадним водама........................................... 305
6.3.4. Мониторинг квалитета вода ............................................................................................... 306
6.4. АКЦИОНИ ПЛАН ЗА ПОВЕЋАЊЕ ПОШУМЉЕНОСТИ И НИВОА ЗЕЛЕНИЛА .......... 307
6.4.1. Заштићен и увећан шумски фонд ....................................................................................... 307
6.4.2. Уређене зелене површине ................................................................................................... 311
5
6.5. АКЦИОНИ ПЛАН ЗА УПРАВЉАЊЕ ОДЛАГАЊЕМ КОМУНАЛНОГ ИНДУСТРИЈСКОГ,

ОПАСНОГ И БОЛНИЧКОГ ОТПАДА ....................................................................................... 313
6.5.1. Смањење утицаја комуналног чврстог отпада на животну средину ............................... 313
6.5.2. Смањење утицаја индустријског отпада на животну средину ........................................ 317
6.5.3. Смањење утицаја медицинског отпада на животну средину........................................... 318
6.6. АКЦИОНИ ПЛАН ЗА ПОЗИТИВНА УРБАНИСТИЧКА РЈЕШЕЊА И МОГУЋНОСТИ 320
6.6.1. Забрањене намјене у простору ........................................................................................... 320
6.6.2. Правила за изградњу објеката ............................................................................................ 323
6.6.3. Правила за парцелацију, регулационе и грађевинске линије .......................................... 326
6.6.4. Правила за архитектонско обликовање и услови за кретање лица са посебним потребама
............................................................................................................................................... 327
6.7. АКЦИОНИ ПЛАН ЗА СМАЊЕЊА НИВОА КОМУНАЛНЕ БУКЕ .................................... 330
6.7.1. Смањење утицаја комуналне буке на животну средину .................................................. 330
6.8. АКЦИОНИ ПЛАН АНАЛИЗЕ ЛОКАЛНЕ ЗАКОНСКЕ РЕГУЛАТИВЕ И МОГУЋНОСТИ
РАЗВОЈА ................................................................................................................................... 334
6.9. АКЦИОНИ ПЛАН ОЧУВАЊА БИОЛОШКЕ РАЗНОВРСНОСТИ ..................................... 337
6.10. ПРОЦЈЕНА НИВОА ЕКОЛОШКО-ТУРИСТИЧКЕ ПОНУДЕ ГРАДА .............................. 341
6.11. АКЦИОНИ ПЛАН ЗАШТИТЕ ЗЕМЉИШТА ОД ЗАГАЂЕНОСТИ И МОГУЋНОСТИ
ПРОИЗВОДЊЕ ЗДРАВЕ ХРАНЕ ........................................................................................... 343
6.11.1. Увођење стратегије одрживог развоја у пољопривреди.............................................. 343
6.11.2. Унапрјеђење примјене ђубрива и пестицида на пољопривредном земљишту ......... 347
6.11.3. Унапрјеђење управљања животном средином на сточарским фармама.................... 349
6.11.4. Обезбјеђење довољне количине здравствено исправних животних намирница....... 350
6.12. ПРОЦЈЕНА УТИЦАЈА НАЧИНА ДРЖАЊА ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА НА ПОЈАВУ
ЗООНОЗА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА .................................................................................... 352
6.13. ПРОЦЈЕНА СТАЊА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ СЕРИЈЕ СТАНДАРДА ISO 14000 НА
ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БАЊА ЛУКА ..................................................................................... 354
7. SWOT АНАЛИЗЕ ............................................................................................................................. 357
7.1. ЛОКАЛНИ ПРИРОДНИ УСЛОВИ ......................................................................................... 358
7.2. ЉУДСКИ ПОТЕНЦИЈАЛ ....................................................................................................... 359
7.3. ТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ........................................................................................ 360
7.4. ЕКОНОМСКИ ПОТЕНЦИЈАЛ ............................................................................................... 361
8. ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................................................. 362
6
1. УВОД
РАЗЛОЗИ ИЗРАДЕ ЛЕАП-А
ЦИЉЕВИ ИЗРАДЕ ЛЕАП-А
МЕТОДОЛОГИЈА ИЗРАДЕ ЛЕАП-А
7
УВОД
У последњих десет година, у нашем окружењу десиле су се промјене од глобалног и
регионалног значаја на свим подручјима људске дјелатности: политичком,
технолошком, економском, образовном и др. Карактер стања и односа у којима
живимо, такви су да су нас у последњих десет година, углавном, удаљавали од
матице глобалних промјена што је имало за посљедицу заостајање наше земље на
свим поменутим подручјима.
Стога је императив свих активности у нашој земљи да се учини све да се прекине

пропадање и заостајање и покрене процес одрживог развоја.
- Прво и најважније јесте информисање и упознавање са искуствима из нашег

ближег и даљег окружења и стицање потребних знања за планирање и вођење
сопствене акције.
- Друга битна ставка је међусобно повезивање те планирање и вођење акција
изласка из кризе и
- трећа ставка је да се у реализацији наших акција повежемо са међународним
организацијама и обезбједимо све видове потребне подршке - искуства,
обуку, литературу, средства и др.
Појам одрживи развој први пут се помиње на конференцији Уједињених Нација о

заштити животне средине и развоју (UNDCED), која је познатија као "Земаљски
самит", а одржана је јуна 1992. године, у Рио де Жанеиру (Бразил).
Земаљски самит сматра се успјешним у тој мјери што је по први пут повезао питања
развоја и заштите животне средине. Осим тога, резултат представља успостављање
процедура и усвајање неколико важних докумената од којих се издваја Агенда 21.
Агенда 21 је један од кључних докумената усвојених на Земаљском самиту и

представља декларацију о намјерама и обавезивање на одрживи развој у двадесет
првом вијеку (што се види и из самог наслова). На око 500 страница налази се 40
поглавља: од теме сиромаштва до сјече шума, од теме здравства до питања отпада.
Новитет у односу на друге документе Уједињених Нација представља изричито
признавање улога "битних групација", као што су жене, млади и предузетници. Од
1992. године, па надаље, конференције Уједињених Нација почеле су да све више
рачунају на инпут ових групација у своје програме, за разлику од претходне праксе
која је искључивала све актере осим националних влада и неколико фаворизованих
"посматрачких" организација.
Једно од поглавља Агенде 21 о битним групацијама је и поглавље о улози локалних

власти. Са свих страна свијета, разна тијела наглашавала су њихову кључну улогу у
конкретној примјени "одрживости" на локалном нивоу. Из овога је и произашла
препорука дата у 28. поглављу - да локалне власти треба да се консултују са
становништвом у погледу осмишљавања стратегије за стварање Локалне Агенде 21.
Нажалост, било је потребно неколико година да се појави било каква смјерница о
томе шта би ово требало да подразумијева и шта конкретно треба предузети, па се
тако, у прво вријеме, само неколицина пионира прихватила овог посла. Данас, многи
локални савјети раде у складу са принципима Локал Агенде.
8
Сваки од процеса има своје карактеристике, обиљежен је локалним условима,

укључујући ту и јавно мњење, географске услове (урбане и руралне области, на
примјер, разликују се по својим недостацима), који се узимају у обзир при доношењу
одлука, што важи и за политичке ставове, као и за проблеме ресурса. Ипак, од
почетка је било јасно да поред локалних постоје и неки општи фактори који морају
бити дио сваког појединачног ЛА 21 процеса:
¾ Локал Агенда није само стратегија заштите животне средине. План

одрживости мора укључити и рјешавање социјалних и економских питања.
¾ Локал Агенда мора укључити цијело друштво - или у најмању руку највећи
могући пресјек скупова, са свим расположивим ресурсима.
¾ Око Локал Агенде мора се створити консензус - заједнички напори наспрам
превазиђеног модела супротстављених интереса.
¾ Први корак је прикупљање информација о локалним условима и локалним
приоритетима - откривање правих жеља и потреба људи.
¾ Даље, акције је потребно идентификовати. Ниједна организација ни
друштвена структура не може имати монопол на добре идеје.
¾ Важно је наћи начине да се измјери напредак, како бисмо знали да наша
залагања имају резултате.
Управо, израда ЛЕАП-а на првом мјесту треба да допринесе одрживом развоју у

локалној средини што објашњава повезаност са претходно изнесеном дефиницијом
Локал Агенде 21.
Одрживи развој је развој у правцу задовољавања потреба садашњих генерација

не угрожавајући могућност будућим да задовоље њихове потребе чији је
концепт одрживог развоја била идеја водиља на Земаљском самиту.
Иако до сада није представљена опште прихваћена дефиниција одрживог развоја, у

ширем смислу се може рећи да одрживи развој представља генерално усмјерење, а
не неприкосновену листу задатака. Одрживи развој тежи да створи „бољи свијет“,
балансирајући социјалне, економске и факторе заштите животне средине, имајући у
виду потребе садашњих људи, али и оних нараштаја који ће доћи послије њих. Стога
је несебичност једна од кључних теза одрживог развоја.
Осим тога, битно је истаћи да су основне карактеристике свих земаља у транзицији,

односно земаља које су крајем 80-их и почетком 90-их прешле из комунистичког у
вишестраначки систем, велике економске и друштвене промјене.
Босна и Херцеговина, као земља у транзицији, има снажну потребу за стварањем

јасне стратегије развоја. Начела одрживог развоја, свакако, морају бити темељ такве
оријентације, јер само то отвара пут ка Европској Унији и економском развоју на
овим просторима.
Проблеми који се јављају као пратећа појава код земаља у транзицији су

незапосленост, неликвидност, висока инфлација, трговачки дефицит, затварање
предузећа, велике социјалне разлике и незадовољство, те лош предузетнички
менталитет.
9
Тек 1994. почиње благи економски раст у неким транзицијским земљама. Важан
чинилац у овом прелазном периоду је приватизација. Ту настају велики проблеми
због вишка радника што је посљедица презапошљавања у социјализму, затим
бирократија, неспособност државе као власника, корупција и неликвидност
предузећа. Земље у транзицији окрећу се ЕУ као главном трговачком партнеру
(Русија губи на важности), али се испољава проблем у томе што економски
развијеније земље ЕУ владају и диктирају развој мањих транзицијских Земаља.
Босна и Херцеговина као земља у транзицији заостаје у процесу преструктурирања,
приватизације и важних реформи, а остаје и највећи проблем незапослености.
Узроке можемо тражити у рату, корупцији и лошој политици вођеној 90-их година.
Задњих година привреда и економија се полако опорављају, улаже се у велике
пројекте, а биљежи се и све већи раст БДП-а, што све заједно чини добар предуслов
за улазак у Европску Унију.
Град Бања Лука, као административни, трговински, здравствени, образовни и

културни центар сматра се економски најпривлачнијим подручјем у Босни и
Херцеговини и Републици Српској, што има за посљедицу густу насељеност
подручја. Културно-образовни концепт регије стварају Народни музеј, Народно
позориште, Народна и универзитетска библиотека, културни центар Бански двор,
Архив, Дјечије позориште, Умјетничка галерија.
Бања Лука се простире на површини већој од 15 000 ha коју насељава око 220 000
становника, од којих преко 75% живи у ужем градском подручју.
Осим тога, град Бања Лука у посљедње вријеме се суочава са проблемом убрзане
градње која оставља посљедице на животну средину и здравље људи.
Имајући у виду све претходно изнесене чињенице те да је такво стање дугорочно

гледано неодрживо, указала се потреба за пажљивијим планирањем и изналажењем
начина за постизање економског развоја уз максимално очување природних ресурса.
Наиме, еколошки одржив економски развој се може постићи само планским

приступом рјешавању проблема, те постављањем циљева који неће дозволити даље
нарушавање квалитета животне средине. У складу с тим, развијена је и методологија
израде локалног еколошког акционог плана која нуди нови приступ у планирању и
провођењу заштите животне средине.
10
1.1. РАЗЛОЗИ ИЗРАДЕ ЛЕАП-А
Локални еколошки акциони план представља развојно-плански документ који на

основу процјене стања животне средине, утврђених еколошких проблема и
приоритета, те дефинисаних акција доприноси унапређењу стања животне средине
подручја за који се он израђује.
У складу са наведеним, град Бања Лука је покренуо иницијативу за израду Локалног

еколошког акционог плана (ЛЕАП-а). Израда ЛЕАП-а је базирана на међународним
и домаћим искуствима, те методологији за израду Локалног еколошког акционог
плана (ЛЕАП).
Разлози због којих је град Бања Лука приступио изради ЛЕАП-а су следећи:
подстицање развоја партнерских односа на локалном нивоу и одговорности

цјелокупне заједнице, што би обезбиједило институционалну комуникацију и
комуникацију на регионалном и државном нивоу,
повећање нивоа информисаности грађана о еколошким проблемима и
њиховом значају на подручју града Бања Лука,
укључивање грађана у доношење и спровођење политике планирања заштите
животне средине,
обезбјеђење израде секторских планова који ће уважити сва развојна питања
и изналажење оптималног рјешења за друштвену заједницу,
више стручности у креирању политике у области заштите животне средине,
рационално искориштавање доступних природних ресурса и идентификација
угрожених вриједних природних подручја,
утврђивање локалних приоритета у заштити животне средине,
подстицање доношења економски и еколошки уравнотежених одлука на
локалном нивоу у усмјеравању активности и напора које воде ка унапређењу
садашњег стања у области животне средине;
стварање предуслова за унапређење и очување животне средине у смислу
јачања организационих, кадровских и финансијских елемената.
Осим тога, јасно дефинисана стратегија заштите животне средине у ЛЕАП-у ствара
основу за привлачење финансијских средстава (повољне кредитне линије, улагања,
донације итд.) за будуће рјешавање конкретних еколошких проблема.
Уједно, процес израде и провођења ЛЕАП-а је изванредна прилика за повећање јавне

свијести и школовање властитих кадрова из области заштите животне средине.
Израду ЛЕАП-а треба искористити и као могућност да се на локалном нивоу
промовише и предложи успостава таквих организационих и економских темеља,
који би омогућили спровођење начела одрживог развоја.
11
1.2. ЦИЉЕВИ ИЗРАДЕ ЛЕАП-А
Основни циљ израде ЛЕАП-а је израда стручне процјене стања животне средине на
територији града Бања Лука, а затим обезбјеђење плана дјеловања на локалном
нивоу који ће омогућити унапређење и очување квалитета животне средине, на тај
начин да буду задовољене потребе садашњих генерација, а да се при томе не
угрожава могућност да и будуће генерације буду у ситуацији да задовоље своје
животне потребе.
Као приоритетни циљеви израде ЛЕАП-а за града Бања Луку издвајају се следећи:
идентификовање и рангирање проблема животне средине у односу на људско

здравље, екосистеме и квалитет живота,
подизање свијести јавности о еколошким проблемима на локалном нивоу и
промовисање значајнијег учешћа јавности у рјешавању ових проблема,
интегрисање политике заштите животне средине у политику свих сектора,
стварање основе за повезивање са сличним програмима већих или мањих
административно политичких заједница,
рационално усмјеравање постојећих средстава на приоритетне проблеме у
области заштите животне средине,
идентификовање најважнијих природних ресурса у смислу дугорочног
економског развоја на локалном нивоу,
утврђивање реалних могућности за реализацију појединих активности,
повезивање рада свих служби на локалном нивоу које се на било који начин
интегришу у заштити животне средине.
12
1.3. МЕТОДОЛОГИЈА ИЗРАДЕ ЛЕАП-А
Методологија израде ЛЕАП-а за град Бања Лука заснована је на оригиналној

методологији развијеној за државе Централне и Источне Европе (CIE) од стране
Института за одрживе заједнице (Montpelier, Vermont, USA) и Регионалног центра за
животну средину за Централну и Источну Европу (REC-Sent Andreja, Мађарска).
У складу са методологијом израде локалних еколошких акционих планова, Град

Бања Лука је донио Одлуку о приступу изради Локалног еколошког акционог плана.
Основни циљеви ове методологије су:
1. Побољшати стање животне средине у заједници кроз спровођење конкретних

и исплативих стратегија акције;
2. Промовисати јавну свијест о и одговорност за проблеме животне средине и
уважити учешће јавности за стратегије акције и инвестиције;
3. Уважити могућности локалних власти и невладиних организација да руководе
и спроводе еколошке програме, укључујући њихову способност да придобију
финансијску помоћ националних и међународних институција и донатора;
4. Промовисати сарадњу између грана, представника локалне власти,
невладиних организација, научника, пословних људи и омогућити им да
заједно раде на рјешавању проблема заштите животне средине;
5. Препознати, процијенити и утврдити еколошке приоритете за акцију,
засноване на вриједностима средине и научним подацима;
6. Израдити ЛЕАП који садржи посебне акције за рјешавање проблема и
промовисање визије заједнице.
Методологија израде ЛЕАП-а обухватила је следеће:
- ИДЕНТИФИКАЦИЈА ПРОБЛЕМА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Спроведена је јавна анкета о проблемима у животној средини у циљу прикупљања

информација и креирања еколошког профила града, формирања радног тијела
ЛЕАП-а, визије заједнице и идентификовања листе проблема животне средине града
Бања Лука.
1. ОДРЕЂИВАЊЕ ПРИОРИТЕТНИХ ЦИЉЕВА У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ
Утврђена је листа проблема и превођење истих у циљеве, а истовремено су изабрани

критеријуми за вредновање циљева.
2. ИЗРАДА АКЦИОНИХ ПЛАНОВА ЗА ПРИОРИТЕТНЕ ЦИЉЕВЕ
Дефинисане су активности за приоритетне циљеве са носиоцима активности,

роковима и процјеном буџета. Дефинисан је Акциони план за приоритетне циљеве.
13
3. НАЦРТ ДОКУМЕНТА
Град Бања Лука је донио Одлуку о Нацрту ЛЕАП-а за град Бања Лука и упутио га на
јавну расправу у трајању од 30 дана од дана усвајања ове Одлуке (Одлука о
утврђивању ЛЕАП-а града Бања Лука број ____________________од ___________.
године)
4. ЛЕАП ДОКУМЕНТ
Град Бања Лука је донио Одлуку о доношењу ЛЕАП-а за град Бања Лука као општег
акта којим се уређује јачање капацитета у заштити животне средине (Одлука о
доношењу ЛЕАП-а града Бања Лука број __________________од ____________
године)
Методологија израде ЛЕАП-а је олакшала јавности избор и утврђивање

приоритетних проблема из области заштите животне средине и потреба локалне
заједнице. Осим тога, ЛЕАП је омогућио изградњу капацитета и јачање еколошке
свијести становништва у смислу ефикасног и одрживог односа према проблемима у
области животне средине, како би били укључени у ЛЕАП за град Бања Лука.
Након објављивања огласа о јавном надметању за избор најповољнијег понуђача за

израду ЛЕАП-а за град Бања Лука, као најповољнији понуђач за реализацију овог
пројекта одабран је Институт за грађевинарство ИГ д.о.о. Бања Лука.
Процес израде ЛЕАП-а је трајао 10 мјесеци (октобар 2008. – јули 2009. године) и
организован је на демократским принципима уз потпуну транспарентност, приступ
свим информацијама, те уз укључивање свих релевантних учесника са подручја
града Бања Лука (представника општинских органа власти, здравственог,
образовног, пословног и невладиног сектора, те медија).
14
2. ОПШТИ ПОДАЦИ О БАЊА ЛУЦИ
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
СТАНОВНИШТВО
КАРАКТЕРИСТИКЕ РЕЉЕФА
ГЕОЛОШКЕ И ПЕДОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
ХИДРОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
ПРИРОДНИ РЕСУРСИ И ЕКОНОМСКА ПОДРУЧЈА БАЊА ЛУКЕ
ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ И КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКО НАСЉЕЂЕ БАЊА

ЛУКЕ
15
2.1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
Бања Лука је највећи и главни град Републике Српске и други по величини у Босни и
Херцеговини. У данашњој политичко-територијалној организацији Републике
Српске, која се састоји од општина и градова, град Бања Лука (раније општина)
највећа је политичко-територијална јединица са 1.239 km² површине и представља
политички, административни, финансијски, универзитетски и културни центар
Републике Српске.
Бања Лука се налази у сјеверозападном дијелу Републике Српске. Смјештена је на

44° 57" сјеверне географске ширине и 17° 11" источне географске дужине.
Максимална удаљеност крајњих, јужне и сјеверне тачке територије града је 55 km, а
западне и источне тачке је 40 km.
Град лежи у долини ријеке Врбас у тектонској ували правца сјевероисток-југозапад.

Прецизније, како територија града Бања Лука има правоугаони облик у правцу
сјевер-југ, тако источни дио града припада сливном подручју ријеке Врбаса, а
западни, мањи дио града припада сливу ријеке Гомјенице. Ријека Врбас се на
удаљености од око 50 km сјеверно од Бање Луке улијева у ријеку Саву.
Слика бр. 1 Положај града Бања Лука у регији
16
Бања Лука је практично смјештена у пограничној зони са Републиком Хрватском, на

централном мјесту западнокрајишких општина Републике Српске тако да граничи са
општинама: Градишка, Лакташи, Челинац, Кнежево, Мркоњић Град, Рибник, Оштра
Лука и Приједор са којима је повезана квалитетном мрежом локалних, регионалних
и магистралних путева.
Осим тога, подручје града Бања Лука је укључено у жељезнички и у авионски

саобраћај. Жељезничка пруга Бања Лука – Добој – Тузла, повезана је са пругом
Београд – Бар и пругом Сарајево – Плоче, што омогућава везу са бившим
југословенским републикама, а преко Загреба и Марибора и са централном Европом.
Пред рат је изграђен аеродром, који испуњава све услове за међународни саобраћај и
убудуће ће представљати ваздушну дестинацију, важну за јужну Европу.
Бања Лука се, пратећи ток ријеке Врбас, развијала низводно, а стамбена насеља која
су се градила послије Другог свјетског рата и земљотреса до којег је дошло 1969.
године, развијала су се у ширину према брдима која окружују Бања Луку.
Средишњи дио града лежи на надморској висини од 163 m и окружен је терцијарним

брежуљцима. Према различитим геоморфолошким, геолошким и хидрографским
особинама које су значајне за локацију постојећих и будућих цјелина града, подручје
Бање Луке се може подијелити на 4 цјелине: равно дно котлине, алувијалне терасе,
брда која окружују котлину и Динарске планине на југу. На југозападу подручја се
уздиже планина Мањача, а на југоистоку планина Чемерница. Највиша тачка
теритоприје Града је Голи Вис на 1339 m – врх планине Чемерница.
17
2.2. СТАНОВНИШТВО
Према посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, Бања Лука

имала је 195.692 становника, распоређених у 54 насеља. Национални састав по
насељеним мјестима према попису из 1991. године приказан је у табели број 1.
Апсолутну етничку већину чинили су Срби, Хрвати и Муслимани, док су релативну

етничку већину чинили Срби и Хрвати.
Табела бр. 1 Национални састав становништва града Бања Лука, по насељеним

мјестима, према попису из 1991. године
Насељено мјесто Укупно Срби Хрвати Муслимани Југославени Остали
Агино Село 1,106 1,077 2 2 5 20
Бања Лука 143,079 70,155 15,700 27,689 22,645 6,890
Барловци 624 26 570 6 14 8
Бастаси 493 167 1 300 5 20
Бистрица 1,703 1,651 3 6 32 11
Бочац 1,685 1,670 1 1 3 10
Борковићи 976 947 2 0 1 26
Бронзани Мајдан 1,019 529 19 420 31 20
Церици 169 3 161 0 1 4
Чокори 182 181 0 0 0 1
Дебељаци 1,073 73 894 2 46 58
Добрња 130 130 0 0 0 0
Драгочај 2,578 478 1,890 21 141 48
Дракулић 319 262 36 4 15 2
Дујаковци 330 329 0 0 0 1
Голеши 827 820 0 0 2 5
Ивањска 4,577 1,095 3,306 6 118 52
Јагаре 1,269 1,172 3 54 33 7
Кмећани 458 441 7 0 5 5
Кола 2,241 2,212 0 1 18 10
Кола Доња 757 741 1 0 7 8
Крмине 980 973 1 0 0 6
Крупа на Врбасу 1,858 1,826 7 1 14 10
Куљани 1,207 283 773 3 73 75
Локвари 325 322 0 0 0 3
Лусићи 339 338 1 0 0 0
18
Љубачево 663 652 2 0 6 3

Мелина 1,260 1,248 3 1 5 3
Мотике 2,009 941 944 10 80 34
Обровац 1,046 1,012 21 0 0 13
Павићи 607 607 0 0 0 0
Павловац 1,522 1,377 26 7 39 73
Перван Доњи 672 664 2 1 1 4
Перван Горњи 467 466 0 0 1 0
Пискавица 3,798 3,729 15 1 27 26
Понир 60 60 0 0 0 0
Пријаковци 576 482 50 9 30 5
Пријечани 840 151 583 4 77 25
Прњавор Мали 309 276 4 0 17 12
Радманићи 0 0 0 0 0 0
Радосавска 514 493 3 0 5 13
Рамићи 1,035 633 344 0 42 16
Рекавице 2,679 2,487 128 1 49 14
Славићка 985 967 0 0 5 13
Стратинска 730 311 412 0 5 2
Стричићи 464 458 0 0 6 0
Суботица 163 163 0 0 0 0
Шарговац 1,313 136 1,098 7 34 38
Шимићи 1,516 8 1,493 0 0 15
Шљивно 0 0 0 0 0 0
Верићи 1,237 1,225 2 0 8 2
Вилуси 239 239 0 0 0 0
Залужани 561 17 518 1 10 15
Зеленци 123 123 0 0 0 0
УКУПНО 195,692 106,826 29,026 28,558 23,656 7,626
Период рата карактеришу велике миграције, много људи долази и одлази из града.
Према најновијим подацима у Бања Луци је од 220 000 становника око 65 000
избјеглих и расељених лица.
19
Табела бр. 2 Демографска карта града Бањалуке

Година Број становника Број запослених радника
1895. 13 566 -
1939. 32 000 -
1969. 75 000 30 000
1971. 158 736 35 320
1981. 183 618 58 840
1991. 195 139 60 040
220 000
1999. избјегла и расељена лица 65 000 45 729
домицилно становништво 155 000
Табела бр. 3 Показатељи нивоа развијености Града

Ред. Година Година Индекс
Елементи
Број 1990. 1999. 4:3
1. Број становника 206 600 220 000 106,5
2. Насељеност (бр. становника/km2) 167,7 178,6 106,5
3. Број запослених лица 63 131 45 729 72,4
4. Степен запослености 30,6 20,8 68,0
5. Број незапослених лица 13 857 20 404 147,2
6. Степен незапослености 6,7 9,3 138,8
7. Број пензионера 19 981 25 561 127,9
8. Просјечна мјесечна зарада по раднику
487 216 44,4
у ДЕМ
9. Број државних предузећа 154 419 272,1
10. Број ванпривредних установа 94 135 143,6
11. Број приватних предузећа 168 1 262 7,51 х
12. Број самосталних радњи 3 678 4 777 129,9
13. Степен коришћења индустријских 78,2 20,5 26,2
капацитета
14. Извоз у мил. ДЕМ 290,4 26,9 9,3
15. Увоз у мил. ДЕМ 225,0 30,1 13,4
16. Број ученика и студената 37 235 36 122 97,0
16.1. - Основно образовање 23 755 17 780 74,8
16.2. - Средње образовање 11 600 11 842 102,1
16.3. - Високо образовање 1 880 6 500 345,7
17. Број телефонских прикључака 38 224 50 102 131,1
Бања Лука је у задњих сто година имала једну од најдраматичнијих демографских

промјена у Републици Српској. Највећа имиграција у Бања Луку прије рата се
догодила након земљотреса 1969. године, кад су се у Бања Луци изградила многа
стамбена насеља у склопу генералне реконструкције града. Поред тога око 25.000
Срба и Црногораца је досељено у Бања Луку у склопу селидбе војне администрације
ЈНА 1991. године град Бања Лука је и даље била етнички измијешан град са
већинским српским становништвом.
20
Промјена броја становника по пописима:
Година Број становника

1895. 13.566
1939. 32.000
1969. 75.000
1971. 91.736
1981. 103.618
1991. 105.139
1999. 120.000
2004. 220.000 (процјена)
До 1992. године Бања Лука је била снажан привредни центар у земљи, са 63.000
запослених и развијеном привредном, те посебно индустријском структуром.
Национални доходак пер цапита износио је 1.850 УС $, а стопа запослености 32,6%.
Привредни развој града био је заснован на развоју индустрије, уз доминацију
секундарног сектора, у којем је било ангажовано 54% укупног броја запослених.
Посљедице четворогодишњих ратних дејстава нису мимоишле ни привреду Бања

Луке, која је увелико у фази стагнације. Пропуштена је нова технолошка генерација.
Инсталирана опрема, усљед вишегодишњег застоја, доживљава и економско и
технолошко застаријевање. И најзад, изгубљене су традиционалне
спољнотрговинске везе, значајни купци и тржишта.
21
2.3. КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Бања Лука лежи на половини између екватора и Сјеверног пола у појасу умјерено
топлог поднебља. Пространа завала је удаљена од Јадранског мора 202 km, а од
Атлантика 1 650 km ваздушном линијом, те је због тога њена клима изложена више
континенталним климатским утицајима Сјеверне и Источне Европе. Овоме у прилог
иду и карактеристике рељефа односно отвореност према низијама на сјеверу и
истоку. На основу претходно наведеног може се закључити да је клима Бања Луке
умјерено континентална са утицајима панонског појаса.
Климатски услови неког подручја могу се сагледати кроз детаљно посматрање и

анализу свих метеоролошких елемената од којих су најзначајнији: радијација,
температура ваздуха и површине земље, ваздушни притисак, правац и брзина вјетра,
влажност ваздуха и величина испаравања, облачност и трајање сунчевог сјаја,
падавине и сњежни покривач.
2.3.1. Температура ваздуха
Средња вриједност температуре ваздуха је основни показатељ вриједности

термичких односа. Поред географске ширине и надморске висине на средње
мјесечне температуре знатан утицај имају и продори топлих ваздушних маса са југа,
те продори хладних ваздушних маса са сјевера.
На следећем графикону се може видјети дневни ход температура за Бања Луку у

2008. години (подаци Републичког хидрометеоролошког завода Бања Лука):
ИЗВОР: хттп://метео.метео-рс.цом/климаанализебл.хтмл
Графикон бр. 1 Дневни ход температуре у Бања Луци за 2008. годину
Графикон број 2 даје приказ просјечних декадних температура у Бања Луци у 2008.
години.
22
0
C
Графикон бр. 2 Просјечна декадна температура у Бања Луци током 2008. године
Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода Бања Лука највише

мјесечне температуре ваздуха за период мјерења од 1949.-2008. године измјерене су
у мјесецу августу 1957. године и мјесецу јулу 2007. године 41,4 °C. Најниже
мјесечне температуре ваздуха за период мјерења од 1949.-2008. године измјерене су
у мјесецу фебруару 1956. године -27 °C (Графикон 4).
Преглед највиших и најнижих мјесечних температура измјерених у периоду од

1949.-2008. године може се видјети на следећем графикону:
0
C
Графикон бр. 3 Највише мјесечне температуре ваздуха у Бања Луци за период
1949-2008 године
23
0
C
Графикон бр. 4 Најниже температуре ваздуха у Бања Луци за период 1949-2007.
На следећем графикону се може видјети упоредни приказ просјечне температуре

ваздуха у Бања Луци у односу на просјечне температуре ваздуха измјерене у 2008.
години.
0
C
Графикон бр. 5 Просјечне мјесечне температура ваздуха (оC) Бања Луке
Табеларни приказ средњих мјесечних температура и средњих мјесечних температура

за 2008. годину дат је у табели број 4.
24
Табела бр. 4 Средње мјесечне температуре ваздуха (°C) Бања Луке,

1930. – 1990. и 2008. године
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Год.
ср. мјесечне температуре
-0,2 2,1 6,3 11,1 15,9 19,5 21,1 20,8 16,2 11,1 6,2 1,6 10.9
ваздуха (°C)
ср. мјесечне температуре
2,3 5,4 7,9 12,6 17,6 21,5 22,4 22,2 15,7 13,6 8 4.4 12.8
ваздуха за 2008. годину (°C)
На основу података из табеле бр. 4 се може закључити да је средња годишња

температура ваздуха 10,9 °C. Такође се види да је најхладнији мјесец јануар (-0,2 оC),
а најтоплији јул 21,1 оC. Температуре у априлу и октобру су изједначене.
Анализа је показала да је присутно одређено одступање десетогодишњег просјека

температуре ваздуха од нормале, што се може видјети на следећем графикону:
Графикон бр. 6 Одступање десетогодишњег просјека (1998.-2007.) годишње
температуре ваздуха од нормале (1961.-1990.) у Бања Луци
25
Графикон бр. 7 Просјечан број љетних, тропских, мразних и ледених дана у Бања
Луци
Ледених дана у просјеку је мало, а регистровани су у јануару, фебруару, новембру и

децембру. Ледени дани се најчешће јављају у јануару (8). Љетњих дана је највише у
јулу и августу, а јављају се од априла до октобра. Број тропских дана који се јављају
од маја до септембра је 31, а најчешћи су у јулу и августу (11).
Тропске ноћи се јављају од маја до септембра, просјечно се јави осам тропски ноћи.
Овакав распоред љетњих и тропских дана условљен је општом циркулацијом топлих
ваздушних маса. Три љетња мјесеца су са изразитом високом температуром изнад 20
о
C. Током године јави се шест мјесеци са температуром вишом од средње годишње
(10,9 оC) и око 180 дана са температуром испод 12 оC.
2.3.2. Ваздушни притисак
Ваздушни притисак је у директној вези са температуром ваздуха, као и различитим

врстама кретања ваздушних маса. Повишење и снижење ваздушног притиска зависи
од термичког и динамичког фактор а као и надморске висине. Кретање вриједности
ваздушног притиска у Бања Луци за период од 1930-1990 године приказано је на
следећем графикону:
На основу података представљених у графикону 8 за посматрани период од 1930.-

1990. године може се закључити да је највиши ваздушни притисак од 1002.4 Mb
измјерен у јануару кад је и најнижа температура у току године. Термички фактор је
изразит током зимских мјесеци када стационира локални антициклон. Најнижи
притисак је током априла и љета, што је посљедица пролаза чистих депресија и
високих љетњих температура. Годишње колебање ваздушног притиска је релативно
мало (износи 7.1 Мb), а резултат је јачег стационираног антициклона током зиме и
утицаја депресије током прољећа и љета.
26
Kretanje vrijednosti vazdušnog pritiska po mjesecima
1200
1000 Vazdušni
pritisak
Vazdušni pritisak
800
600
400 Srednji
godišnji
vazdušni
200 pritisak
0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
M je se c
Графикон бр. 8 Кретање вриједности ваздушног притиска у Бања Луци за период
1930-1990. године
2.3.3. Радијација
Као основни покретач свих животних процеса на земљи радијација односно енергија
Сунца представља изузетно битан климатски фактор. Глобално зрачење се мјери
релативно кратко, а представља збир директног сунчевог зрачења и дифузног
(небеског) зрачења.
Табела бр. 5 Средње мјесечне вриједности глобалног зрачења у Ј cm2/дан за

Бања Луку, 1930-1990. године
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
ср. мјесечне
вриједности
глобалног зрачења 339.3 696.8 1125,9 1515.9 1885.9 2083.7 2218.2 1876.7 1412.9 896.4 484.2 328.1
Највећа вриједност глобалног зрачења забиљежена је у јулу 2218.2 Ј cm2/дан, а

најмања у децембру 328.1 Ј cm2/дан. Средња годишња вриједност глобалног
зрачења је 1243.6 Ј cm2/дан. Вриједности дифузног и директног зрачења за два
екстремна мјесеца су дате у следећој табели:
Табела бр. 6 Радијација у јулу и децембру као екстремним мјесецима

Дифузно Директно Глобално
VII XII VII XII VII XII
895.9 187.0 1187.8 141.0 2083.7 328.1
27
Наведени подаци показују да је радијациони биланс током свих мјесеци у години

позитиван с тим што љетње вриједности прелазе 1800 Ј cm2/дан, док зимске
позитивне вриједности утичу директно на трајање зимског покривача.
2.3.4. Инсолација (Осунчаност)
Дужина трајања сунчевог сјаја зависи од географске ширине, годишњег доба,

облачности, експозиције мјеста, отворености хоризонта и других фактора.
Табела бр. 7 Просјечно трајање сијања сунца изражено у часовима за

период 1962-2007. године
Просјечно
трајање
сијања
59 81 133 160 213 233 274 242 182 129 70 45 1821.4
сунца (h)
Како се види највише

сунчаних часова се јавља
у јулу и то 274 h када је
осунчаност преко 9.0
часова дневно, а најмање
у децембру, 45 или 1.5
часова дневно. Овако
мали број сунчаних
часова је резултат велике
облачности 8.0 и појаве
конвективне облачности и
велике количине
аероседимената. Изразит
прелаз у осунчаности
карактеристичан је за
ИЗВОР: хттп://метео.метео-рс.цом/климаанализебл.хтмл прелаз из фебруара у март
Графикон бр. 9 Графички приказ сијања сунца у Бања и октобра ка новембру
Луци за период од 1962.-2007. године мјесецу.
Осунчаност је скоро два пута мања у фебруару и новембру у односу на март и

октобар. Годишња сума осунчаности се смањује од 1971. године као посљедица
нагле урбанизације и развоја индустрије односно повећања емитовања
аероседимената.
2.3.5. Облачност
Облачност је у директној вези са кретањем депресија односно антициклона.

Облачност има директан утицај на Сунчево зрачење и Земљино израчивање.
28
Како се може видјети из табеле 8, средња годишња облачност је 9,6 при чему се
максимална јавила у децембру 12, а минимална у јулу и августу 6.
Табела бр. 8 Средње мјесечне облачности за Бања Луку

Ср.
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII год.
Средња
мјесечна 14 11 11 10 8 7 6 6 8 9 12 13 9.6
облачност
Шест мјесеци током године је испод просјечне годишње облачности. Крива средње
мјесечне облачности има правилан ток. Зимски мјесеци су са изразитом облачношћу,
а јесен је с мање облачности од прољећа.
Графикон бр. 10 Графички приказ просјечног броја облачних, ведрих и дана с маглом
и средња мјесечна влажност за Бања Луку
2.3.6. Кретање ваздушних маса
Струјање ваздушних маса је посљедица неједнаког ваздушног притиска. На правац

вјетрова утиче рељеф земљишта, а бањалучка котлина има одређене специфичности
које директно утичу на честине вјетрова.
На следећем графикону може се видјети максимални дневни удар вјетра у Бања

Луци:
29
Графикон бр. 11 Максимални дневни удар вјетра у Бања Луци
Графикон бр. 12 Ружа вјетрова 1930-1975. г.
На основу руже вјетрова из шеснаест праваца може се видјети да је доминантан

правац вјетрова током године запад-сјеверозапад (WNW). Сјеверни вјетрови дувају
више зими и доносе хладно и суво вријеме, док јужни вјетрови дувају током љета
доносећи топло вријеме и падавине. Највећа учесталост вјетрова је у јануару, а
највиша тишина је у августу. Дневни вјетрови су слабог интензитета, док су вечерња
струјања много јача. Фен и динарски фен честа су појава и то најчешће у фебруару и
марту. Преовладавајуће тихо вријеме током године посљедица је карактеристика
циркулације ваздуха у котлини, гдје су ваздушна струјања готово каналисана
правцем пружања ријечних токова у котлини. Вјетрови ријетко прелазе брзину 15
m/s, а максимална брзина вјетра забиљежена 22.11.1977. године је 22 m/s односно
132 km/h.
30
Графикон бр. 13 Часовна ружа вјетрова
2.3.7. Влажност ваздуха
Овај климатски фактор је од изузетног значаја јер директно утиче на образовање

облачности, падавине и стварање магле. Максимална влажност је током децембра
кад су највеће магле и облачност док је најмања релативна влажност у априлу и
љетњим мјесецима. Октобар је влажнији од марта. На следећем графикону може се
видјети да се јављају два минимума и то у априлу и јулу, те изразит максимум у
децембру.
Табела бр. 9 Средња мјесечна и годишње релативна влажност ваздуха (%)

Бања Луке, 1949-1990. г.
ср. 80 75 76 72 73 74 73 76 81 82 82 86 76
31
Srednja mjesečna relativna vlažnost vazduha
140
120
Relativna vlažnost vazduha
100
80 Srednja
mjesečna
količina
60 padavina
40
20
0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Mjeseci
Графикон бр. 14 Средње мјесечне релативне влажности ваздуха (%) Бања Луке за
период од 1949-1990. године
Као општи закључак може се извести да влаге има довољно у свим мјесецима током
године.
2.3.8. Плувиометријски режим
Плувиометријски режим има елементе маритимног и континенталног утицаја. На

следећем графикону је дат приказ годишње суме падавина и средње годишње
температуре у Бања Луци за период од 1961-2008. године:
Табела бр. 10 Средње мјесечне количине падавине, Бања Луке, 1930-1990. године
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Сума
ср.
мјесечне
74.1 65.2 83.2 85.2 108.0 125.4 71.8 60.5 73.2 110.5 108.9 83.0 1049.3
количине
пад.
Укупна годишња количина падавина износи 1049.3 mm, што даје просјечну мјесечну
количину од 87.4 mm.
Највише падавина јавља се у јуну 125.5 mm, а то је резултат утицаја циклоналне

активности. Пљускове током прољећа и љета изазивају локалне депресије.
Минималне падавине су током зиме, што је посљедица продора сувих и хладних
маса ваздуха са сјевера. Јављају се два максимума у јуну и октобру и два минимума
падавина у фебруару и августу.
32
Графикон бр. 15 Годишња сума падавина и средња годишња температура у Бања

Луци
Анализа количина падавина током топлијег (524.1 mm) и хладнијег дијела године
(425.2 mm) указује на равномјерност падавина у ова два периода што је посљедица
географског положаја.
Падавине се током љета најчешће излучују у облику јаких пљускова, а није риједак
случај да се само у току једног љетњег дана излучи и преко половине мјесечних
падавина. Кише и снијега има током године довољно. Просјечно мјесечно падне 87.4
mm кише, а распоређене су током године тако да највише одговарају биљном
свијету.
Srednja mjesečna količina padavina u odnosu na srednju

mjesečnu relativnu vlažnost vazduha
140
120 Relativna
Relativna vlažnost vazduha
vlažnost
100 vazduha
80
60
Srednja
40 mjesečna
količina
padavina
20
0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Mjeseci
Графикон бр. 16 Средња мјесечна количина падавина у односу на средњу мјесечну

релативну влажност ваздуха Бања Луке за период од 1949-1990. године
33
Средњи број дана са падавинама већим од 1.00 mm показује да је највише дана са

слабом кишом и знатним падавинама у децембру, а најмање у августу и септембру
(7). На годишњем нивоу количина падавина износи 115, а на просјечно по мјесецу
9.5.
Број дана с маглом током године је 53, с том што их је највише у децембру, а
најмање током љетњих мјесеци. Грмљавине су најчешће у јуну и јављају се
просјечно 6 дана, док се током године ова појава јавља 37 дана. Први дани с мразом
јављају се половином октобра а посљедњи половином априла. Просјечан број дана у
години с градом је 4.4, а може се јавити у мају или нешто рјеђе у јуну, јулу и априлу.
Годишње суме киша и њихов распоред по мјесецима омогућују нормалан
вегетациони период, те обављање прољетне и јесење сјетве и жетве.
2.3.9. Снијег и сњежни покривач
Снијег је редовна зимска појава и пада од новембра до маја. Средњи датум с првом
појавом снијега је 20.XI, а први дан са сњежним покривачем је 28.XI у години.
Посљедњи дан с појавом снијега је 3.V, а са сњежним покривачем 16.III у години. На
следећем графикону се може видјети да је максимална висина сњежног покривача
забиљежена у јануару (55 cm), а минимална у октобру (2 cm). Просјечан број дана са
сњежним падавинама у јануару је 17, док је максималан број дана забиљежен у
јануару 31.
Графикон бр. 17 Висине сњежног покривача у Бања Луци
Сњежне падавине се јављају најчешће у јануару, фебруару и марту, док у априлу,

новембру и децембру снијег више пута пада, често се отапа и релативно мало
задржава. Сњежни покривач најпостојанији је током децембра. Сњежних падавина је
довољно при чему је изражена њихова корисна функција (влага и азот који повољно
утичу на биљни свијет, као и његове друге функције.
34
2.4. КАРАКТЕРИСТИКЕ РЕЉЕФА
Град Бања Лука смјештен је у сјеверозападном дијелу Републике Српске и са

сусједним општинама чини једну географску цјелину.
Бања Лука је од Сарајева удаљена 240 km, од Загреба 200 km, а од Београда 320 km.
Са овим градовима је повезана квалитетним друмским саобраћајницама,
жељезницом, а од 1998. и ваздушним путем.
Општа карактеристика овог подручја у орографском смислу је постепено издизање

рељефа, од савске котлине на сјеверу, према југу. На сјеверу, на ниском
брежуљкастом рељефу, истичу се планине Мотајица, Просара, Козара, а између њих
смјештено је Лијевче поље, надморске висине 90-100 m. Централни дио терена, гдје
је дијелом смјештен град Бања Лука, уз друге ниже планине заузимају и планине
Мањача и Осмача, Између јужних падина Козаре и сјеверних падина Мањаче,
односно источних и сјевероисточних дијелова Мајданске планине, смјештена је
приједорско-омарска долина.
На рељефној слици подручја града Бања Лука се може издвојити неколико цјелина,
које се просторно углавном поклапају са цјелинама дате геолошке подлоге или са
више њих које имају сличне рељефне карактеристике.
Подручје равничарског дијела, захвата равница бањалучког поља и долине притока

Врбаса и Сане (Врбања, Гомјеница, Бркалос и др.), на надморској висини око 150 m.
Квартарне наслаге иловача, глина, силикатни пијескови и шљункови (терасе изнад

Гомјенице и Драгочаја) су благо таласасти терени, који представљају прелаз из
долинског у брдски терен.
Подручје побрђа (150-600 m): Црног врха, Бјељевине, Бехремагинице, јужне падине
Козаре и Пискавице граде стијене дијабаз-кречњачке формације. То је простор
брдског појаса, лако набораног рељефа, који је услов за образовање доминантних
киселих смеђих земљишта. Сански палеозоик Стрмца и Вилуса граде рожњаци,
пјешчари и серпентинске стијене, који условљавају јако изражене, а понегдје и
екстремне орографске прилике. Развој земљишта и распоред земљишних типова има
исте законитости као и земљишта настала на стијенама дијабаз-рожњачке
формације.
Под утицајем површинских вода, на теренима са матичним супстратом од

серпентинита, нарочито је изражено стварање јаруга и стрмих ријечних корита. За
разлику од серпентинита, пјешчари и рожњаци су отпорнији на вањски утицај, па
подручја са таквим подлогама имају благо изражене орографске карактеристике, са
доста мањих падина.
Рељеф кредног флиша, који на подручју града Бање Луке заузима велике површине
(Старчевица, Хан Кола, Голеши, појас уз Врбас до Крупе, Борковићи), је претежно
представљен благо заталасаним падинама, мјестимично испресијецаним стрмим
увалама Сутурлије и Крупе.
35
Силикатни и силикатно-карбонатни предјели јаче изломљеног рељефа су претежно

прекривени шумама или ливадама и пашњачким површинама, док су они са мање
стрмим рељефом, на којима су обично и дубока земљишта, под пољопривредним
културама.
Код силикатних терена треба истаћи значај елемената рељефа (експозиција, нагиб и
др.) и њихов утицај на педогенезу, појаву ерозије и распоред вегетације.
Подручје планинских масива (400-1236 m): Осмаче, Тисовца, Чемернице и Мањаче,

на јужном дијелу града, грађено је од кречњачких и доломитних формација.
Поменуте предјеле одликује присуство елемената макро, мезо и микро рељефа (коте,
гребени, увале, долови, вртаче). Треба истаћи да неки дијелови подручја имају
изражене одлике крашког микрорељефа тј. присуство мањег или већег броја вртача.
При томе се мисли на већи број вртача на заравнима Репушњаче и Тавањка на
Мањачи. То је такозвани богињави рељеф. Богатству кречњачког рељефа треба
додати кањоне Врбаса и Сутурлије.
Једре доломите, који заузимају највеће пространство на Мањачи, одликују елементи

макро-рељефа и мезо-рељефа, док је појава вртача углавном везана за доломите који
у себи имају релативно висок садржај CaCO3 (кречњачки доломити око села
Локвари). Вртаче су плиће или мање у односу на кречњачке. Треба поменути
значајне површине тријаских доломита, рељефно уклопљених у флишној маси
средњег дијела простора града (Хан Кола, Бистрица} на којима се налазе реликтне
црвенице, са алохтоним прашкастим материјалом.
Разноликости рељефа бањалучког простора треба додати појаву благо заталасаних

заравни, смјештених између кречњачко-доломитних брда Мањаче и Змијања
(Стричићко поље, Добрињско поље и друга мања поља). То су котлине и долине,
испуњене иловачама и глинама, те силикатним шљунком и дробином.
36
2.5. ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Различитост геолошких подлога и њихове старости је одлика подручја града Бања

Лука. Палеозојски пјешчари и шкриљци су најстарије стијене подручја и пружају се
у виду већег хомогеног комплекса, западно од тока Гомјенице (Бронзаног Мајдана).
Изразито набран рељеф је условио образовање дистричног камбисола, као
доминантног типа на овом матичном супстрату.
Термо-тријаски кварцни пјешчари и конгломерати (Пискавица, Вилуси) су матични

супстрат дистричних камбисола и сирозема, јако киселих земљишта.
Тријаско-јурски рожњаци и глинци (Ивањска, Пискавица планина) и дијабаз-

рожњачке стијене, рожњаци, глинци, грауваке (јужне падине Козаре, Црни Врх) су
заступљени као већи комплекси. У простору дијабаз-рожњачке формације присутна
су већа тијела везаних прашкастих седимената и мања дијабаза (Пријечани). Због
нешто блажег рељефа, на поменутим стијенама осим хомогених дистричних
камбисола присутне су и земљишне комбинације са илимеризованим земљиштима.
На силикатима, које карактерише изломљен рељеф, јављају се углавном дистрични

камбисоли. Нешто већа тијела серпентинита су разбацана по падинама Козаре и на
простору Црног Врха, а већи комплекс серпентинисаног перидотита се простире
источно од насеља Врбање. За серпентинисане перидотите је важно истаћи појаву
(нпр. серпентинофита), биљака које су везане за перидотите.
Верфенски пјешчари и глинци граде већа тијела југозападно од Бронзаног Мајдана и

на простору Вилуса. Пјешчари су богати кварцом, а шкриљци лискунима. Флишни
комплекс на подручју града има велико пространство, а значајно је да су то
углавном пољопривредне површине, погодне за узгој највреднијих култура.
Подручје бањалучког флиша је дио велике сарајевско-зеничко-бањалучке зоне.
На основу састава и старости серија издвојено је више флишева и пакета, од јурско-

кредног до еоценског. Састав серија чине стијене: лапорци, пјешчари, конгломерати,
брече и лапоровити кречњаци. Зависно од компоненти у матичном супстрату настају
дистрични или еутрични камбисоли, затим долази до појаве двослојних земљишта и
комбинације еутричних смеђих и илимеризованих земљишта.
На миоценским лапорима и глинама, у условима хидроморфизма благоталасастих

терена, образовале су се смонице (Рамићи, Драгочај). Комбинација смеђих
земљишта и рендзина образовала се на партијама лапора са лапоровитим кречњаком.
Значајне површине делувијално-пролувијалних наноса, формираних на јужним и

југоисточним странама Козаре, прекривене су оброначним псеудоглејом, а на
терасама дуж Врбаса терасним псеудоглејом.
Алувијуми су различитог механичког састава: најчешће су шљунковити, рјеђе

пјесковити са муљем. Издвојени су карбонатни и бескарбонатни флувисоли.
Једри кречњаци су широко распрострањени на Мањачи, Тисовцу и Осмачи.

Старости су од доњо-тријаске до миоценске.
37
Могу да се јаве са доломитима или са рожњацима, туфитима. Одликује их низак

проценат нераствореног остатка, најчешће испод 1%.
У креди су издвојени банковити и танкоплочасти кречњаци, које одликује слабија

карстификованост. Важна одлика ових кречњака је појава стјеновитости, као
компоненте у земљишним комбинацијама типа "мозаик" и као фактора који утиче на
производност кречњачких земљишта, у смислу смањења продуктивне површине.
Због проводљивости воде, кречњаци повећавају сувост, што има утицаја на појаву
одређене вегетације (ксеротермне заједнице).
Мозаичан распоред еволуционе серије кречњачких земљишта је основна одлика

једрих кречњака, као посљедице подземног рељефа, којег изазива крашка
хидрологија.
Доломити граде велике комплексе на Мањачи, на простору Змијања, све до потока

Пискавице, затим на Старчевици и Осмачи. Јављају се као једри, који су доминантни
по пространству (Мањача) и као кристаласти. Доломити се спорије растварају, а
значајна одлика им је одсуство стјеновитости. На једрим доломитима се образују
органоминералне црнице, у комбинацији са смеђим земљиштима.
На кристаластим доломитима настају рендзине, које су често једини тип земљишта

на већем простору. И црнице и рендзине су најчешће под пашњацима, јер се ради о
плитким земљиштима, с тим што су колувијални варијетети погодни за узгој
кромпира високог квалитета.
38
2.6. СЕИЗМОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ1
Подручје Медитерана, у које спада и наша земља, је сеизмички један од

најактивнијих региона у свијету. Већи дио територије бивше Југославије, у
прошлости, био је изложен катастофалним земљотресима. Многи градови и насеља
били су изложени њиховом деструктивном дејству више пута.
На основу инжењерскосеизмолошких проучавања, проведених непосредно послије

земљотреса 1969. године, на ширем подручју Бања Луке, као и инструменталних
података о сеизмичким карактеристикама тла и прорачуна очекиваних убрзања тла,
од стране Института за земљотресно инжењерство и инжењерску сеизмологију из
Скопља 1970. године, урађена је карта сеизмичке микрорејонизације Бања Луке.
Слика бр. 2 Карта сеизмичке микрорејонизације Бања Луке
1
Земљотреси бањалучког региона, др сци Драго Тркуља, ванр.професор, 2 допуњено издање,
Графомарк, Лакташи, 2004 године
39
На карти сеизмичке микрорејонизације издвојене су сеизмичке зоне које се одликују

слиједећим карактеристикама:
a) Зона VII0 МSK сеизмичког интензитета са маx. убрзањима тла: а = 80 cm/s2 и

коефицијентом сеизмичности Kc = 0,03.
То су стрми терени изграђени од флишних творевина и доломитних кречњака преко

којих леже делувијалне наслаге. На основу извршених инструменталних
истраживања констатовано је, да се предоминантна периода осциловања тла у овој
зони креће у границама од 0,10 до 0,12 с.
b) Највећи дио градског подручја захвата зона VIII0 МSK сеизмичког

интензитета, који је усвојен као основни сеизмички степен за градско
подручје.
Ову зону изграђују алувијални, алувијално-пролувијални и делувијални шљункови,

суглине и неогене лапоровите глине.
Добивена максимална убрзања тла износе а = 140 cm/s2, a коефицијент сеизмичноси

Kc = 0,04, а предоминантна периода осциловања тла је 0,28 до 0,34 s.
У овој су зони издвојени терени са сеизмички неповољним карактеристикама, у

западном дијелу, то су терени Петрићевца, а у јужном дијелу терени Старчевице и
Веселог Бријега.
c) Зона са сеизмичким интензитетом VIII ½0 МSK, захвата сјеверозападни дио

градског подручја до жељезничке станице и Бањалучког поља, затим дио
Борика, Кумсала, подручје Врбање са Адом и два мања подручја испод
Петрићевца и друго од Српских топлица према Лаушу. Добивена максимална
убрзања тла износе а = 190 cm/s2, коефицијент сеизмичности Kc= 0,05, а
предоминантни период осциловања тла је од 0,15 до 0,23 s.
На основу синтезе сеизмогеолошких карактеристика ширег подручја уз дефинисање

геолошких и тектонских карактеристика, утврђено је да је овај терен у геолошком и
тектонском погледу веома сложен и да у његовој изградњи учествују: палеозојске,
мезозојске, терцијарне и квартарне творевине.
Проучавања сеизмолошких геофизичких и сеизмотектонских карактеристика ужег и

ширег подручја, указују на то даје његова сеизмичност у тјесној вези са најновијом
тектонском еволуцијом, односно са расједима који се контрастно манифестују у
рељефу, или је везана за деформације које су условљене поремећајима у дубини
Земљине коре, а не манифестују се тако маркантно на површини. У сваком случају,
диференцијални неотектонски покрети дуж маркантних расједа, који издвајају
крупне морфоструктурне блокове и геолошке цјелине и убудуће ће представљати
генераторе земљотресних жаришта.
40
Основне карактеристике сеизмичности, дефинишу се на основу података о

догоденим земљотресима на бањалучком подручју и података о земљотресима из
удаљенијих жаришта која окружују ово подручје и остварују на њему значајне
сеизмичке ефекте. На основу тих података израђене су карте епицентара земљотреса
које на прегледан начин дају њихов просторни распоред. Наведени подаци
послужили су за издвајање појединих сеизмогених подручја са максималним
магнитудама.
Резултати сеизмолошких проучавања указују на то да на изучаваном подручју

највеће сеизмичке ефекте остварују земљотреси из локалног бањалучког жаришта, у
коме се јављају у серијама:
- Прва серија догодила се у деветнаестом вијеку, а најјачи земљотрес био је

1888.године, интензитета 7° МSK скале, магнитуде М = 5,2.
- Друга серија везана је за земљотрес из 1935.године, интензитета 7° МSK
скале, магнитуде М = 5,0.
- Трећа серија везана је за земљотрес из 1969.године интензитета 9° МSK
скале, магнитуде М = 6,6.
- Четврта серија догодила се 1981.године, земљотрес интензитета 7°- 8° МSK
скале а магнитуде М = 5,6.
Резултати инструменталних сеизмолошких проучавања накнадних бањалучких

земљотреса из 1969.године указују на постојање једног крупног сложеног локалног
земљотресног жаришта на површини око 1000 km2 на дубини до 25 km. На
дубинском пресјеку жаришта бањалучког подручја јасно се уочава раздвајање
жаришта на два дијела. Лијеви (западни) дио жаришта иде до дубине од 25 km и
десни (источни) дио до дубине 8 km.
Истраживањима жаришта бањалучког подручја и проучавањима његових физичких

карактеристика утврђена је двојност процеса за лијеви и десни дио жаришта и
механизам помака у жаришту бањалучких земљотреса.
При анализи дијаграма учесталости земљотреса и дијаграма тока сеизмичке

активности уочава се тенденција пада сеизмичке активности непосредно послије
догођеног главног земљотреса. Но, у појединим временским интервалима присутни
су и токови јаке сеизмичке активности. Резултати анализе сеизмичке активности
указују на то да се највећи дио акумулиране енергије, у огњишту земљотреса,
ослободио преко накнадних земљотреса-афтершокова, у времену од 400 дана.
Послије овог времена наступило је (до 1981.године) стање нормалног сеизмичког
режима бањалучке жаришне зоне које карактерише појава већег броја земљотреса
слабих интензитета и 1-2 земљотреса (годишње) интензитета Iо = 5° МSK скале,
магнитуде М = 3.6.
У 1981. години долази до наглог повећања сеизмичке активности, појавом

разорног земљотреса интензитета Iо = 7 - 8° МSK скале, магнитуде М = 5.6. Послије
серије накнадних земљотреса успоставља се поново нормалан ток сеизмичке
активности који се одвија у бањалучком подручју до данас.
41
Проучавањима инжењерско-геолошких, хидрогеолошких и инжењерско-

геофизичких карактеристика терена утврђено је да се терен одликује сложеним
литолошким својствима, са честим промјенама у вертикалном и хоризонталном
правцу.
Појаве термалних и термоминералних вода у бањалучком подручју: Српске Топлице,

Слатина, Лакташи и др. такође су везане за сложени геолошки структурни склоп
терена. Са промјенама сеизмотектонске активности везане су промјене у
температурном и минералошком саставу термоминералних вода, чиме се потврђују
утицаји земљотреса на хидродинамички режим подземних вода и постојање узрочне
везе између сеизмичности и термоминералних вода на бањалучком подручју.
Методом сеизмичке импеданце тла извршене су анализе и физичко-механичких

карактеристика тла, утицаја подземних вода и утицаја резонантних услова терена на
интензитет дејства земљотреса.
На основу проведених анализа добијени су укупни прираштаји интензитета

земљотреса за карактеристичне геотехничке моделе тла. Разлика у прираштајима
степена сеизмичког интензитета код појединих модела креће се од 0,34 до 1,14
степени МCS скале.
Методом одређивања утицаја тла на основу регистрација земљотреса на локацијама

Српске Топлице, Петричевац, Ступница и Врбања добијене су извјесне вриједности
прираштаја степена сеизмичког интензитета. Добијени резултати, указују на знатно
повећање степена сеизмичког интензитета (MCS) на локацијама Врбања (0,89),
Ступница (0,62), Петрићевац (0,96) у односу на еталонску локацију Српске Топлице.
Перманентна опасност од катастрофалних земљотреса, који се релативно често

догађају на ширем бањалучком подручју, указује на неопходност, да са превентивом
против штетног дјеловања земљотреса треба започети још у фази просторног и
урбанистичког планирања и пројектовања и то узимајући у обзир конкретне
сеизмичке услове подручја локација на којима се граде објекти а уз примјену
основних принципа инжењерске сеизмологије и земљотресног инжењерства
садржаних у законској нормативи и техничкој регулативи сеизмичке превентиве.
Израда студија и карата, пре свих сеизмичке микрорејонизаеије као подлоге за

планирање и пројектовање, представља један од најрационалнијих облика и метода
сеизмичке заштите.
42
2.7. ХИДРОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Бања Лука је смјештена на обалама Врбаса, на мјесту гдје ова ријека губи особине
планинске ријеке и улази у низију на свом путу ка ушћу у Саву. Већи дио подручја
Бање Луке припада сливу Врбаса, а мањи дио на западу сливу ријеке Гомјенице.
Врбас тече средином града и на ужем градском подручју прима притоке Сутурлију,
Црквену и Врбању.
2.7.1. Ријека Врбас
Бања Лука је подигнута са обје стране ријеке Врбас, на мјесту гдје ова ријека из
својих клисура, тјеснаца и кланаца губи особине горске ријеке и улази у низију кроз
коју прави свој пут ка ушћу у Саву. Врбас тече средином града и на градском
подручју прима притоке: Сутурлију, Црквену и Врбању, а 50 km сјеверно од Бања
Луке улијева се у ријеку Саву.
На свом путу ријека Врбас усијеца композитну долину, пролазећи кроз Скопљанску
котлину, Виначку клисуру, Јајачку котлину, кањонску долину Тјесно, бањалучку
котлину, а доњим током преко своје макроплавине Лијевче поље.
Површина сливног подручја ријеке Врбас је око 6000 km² а дужина главног тока је
256 km. Врбас извире под планином Зец (обронак Вранице), на коти 1700 mnm, а
улијева се у Саву код Српца на коти од 95 mnm. Врбас има 36 директних притока
дужих од 10 km, а најзначајније ријеке на сливу су Врбања дужине 85.3 km, Угар
44.9 km и Плива 29 km. Просјечан пад корита 80-90 cm/km док је просјечан протицај
93-94 m³/s.
Ријеку Врбас карактеришу три основне цјелине:
Горњи ток, од извора до града Јајца, стрми падови и релативно мали протицај,
са особинама планинског тока. Квалитет воде од I до II класе.
Средњи ток, од Јајца до Бањалуке, дубоки кречњачки кањон са наглашеним

падом корита. Квалитет воде од I до II класе.
Доњи ток, од Бањалуке до ушћа, тече кроз алувијалну равницу.

Карактеристике равничарске ријеке, мали пад и меандри. Квалитет воде од II
до III класе.
Ријека Врбас је богата рибама као што су пастрмка, липљен, младица и уз природно
окружење пружа изврсне услове за спорт и рекреацију. Простор кањона Тјесно који
се налази на само 12 km од центра Бањалуке, одликује се чистом водом II категорије,
богатим и разноликим биљним и животињским свијетом, те природним
ријеткостима због чега је и заштићен Рјешењем Завода за заштиту споменика и
културе БиХ из 1955. године.
Врбас има и специфичан чамац на овим просторима под називом «дајак», који је
добио име по мотки која служи за гурање чамца.
43
2.7.2. Ријека Врбања
Врбања извире на планини Влашић, а улијева се у Врбас у Бања Луци. Ово је

релативно мала и топла ријека, али пуна дубоких вирова.
Слика бр. 3 Ријека Врбања
Врбања је ријека која протиче кроз три Босанске општине. Дужина ове ријеке је око
70 km и највећим дијелом протиче кроз општину Котор-Варош.
У горњем току је права планинска ријека са много брзака, док при доласку у сам
град Котор-Варош прелази у ријеку са много вирова који су веома погодни за
риболов са пловком на шкобаља, мрену, плотицу и клена.
Највећи дио своје воде Врбања добија од својих притока од којих се могу издвојити
следеће:
Крушевица је притока Врбање која се улијева код села Масловаре, нешто низводније
наилазимо на притоку која носи има Цврцка, у самом граду Котор Варош у Врбању
се улијева Јакочанска ријека, у општини Челинац са Врбањом се спаја притока
Јошавка. Ова ријека је веома богата рибом као што је: поточна пастрмка, липљен,
младица, клен, шкобаљ, мрена и плотица.
44
2.7.3. Ријека Сутурлија
Ријека Сутурлија својим током и својим сливним подручјем налази се на подручју

југозападно од Бање Луке, а само ушће у ријеку Врбас као лијеве притоке налази се у
насељу Српске Топлице (Горњи Шехер), на надморској висини од 159 m.
Извор се налази код насеља Голеши, на висини од 390 m, док основ сливног
подручја представља Дедића точак брдо на надморској висини од 466 m.
Према Водопривредној основи (1987. године), слив ријеке Сутурлије има површину
од 67.53 km2, а средњи проток од 1.48 m3/s.
На извору је измјерен проток од Q=0,014 m3/s, односно 14 l/s.
Специфични проток слива је qсп=22.42 l/km2.
Најдужа путања у сливу Сутурлије износи lsl=21.0 km. Највиша кота терена у сливу
Сутурлије је Hмаx=484 м, тако да је денивелација те тачке-коте и ушћа dHsl=325м.
Из података о висинским разликама тачака-кота у сливу и дужине тока ријеке и

крајње - највише тачке слива добијају се падови:
Пад слива: lsl =15,5‰

Пад тока: lто=17,5‰
Укупна дужина тока Сутурлије је 18.35 km, а генерални смјер тока је запад - исток,
који се локално мијења.
Сутурлија на свом току прима више притока, а најзначајније су: Ријека, Голешица,
Грабешинац, Драгојевића поток и Грубајића поток
2.7.4. Ријека Црквена
Водоток Црквена се улијева у ријеку Врбас у мјесту Бања Лука, ниже централне
градске пијаце. Извире испод врха Клупе (433 m), одакле тече у правцу југоистока до
Врбаса. У доњем току протиче кроз центар града.
Површина слива износи 22 km2 ,а дужина главног тока 11,5 km. Максимални проток
износи 92 m3/s. Просјечни пад корита, рачунајући од изворишта до ушћа, је 2,18%.
У сливу водотока Црквене доминирају процеси спирања, док је појава дубинске

ерозије изражена на појединим дионицама главног тока, а већим дијелом у
притокама.
Просјечна годишња продукција наноса износи 8.103 m3.
45
Штетно дјеловање овог водотока састоји се у плављењу нижих приобалних дјелова

терена. До сада су на овом водотоку извршени сљедећи радови:
- у доњем току низводно од улице Крајишких бригада до ул. Ђуре Данчића

израђена је затворена регулација.
- Узводно од ул. Крајишких бригада у дужини 5300 m изведена је отворена
регулација.
Да би се отклониле штете које узрокује овај водоток предвиђени су радови уређења

слива већ усвојеним Инвестиционим програмом (1969.године).
Поток Црквена са десне стране прима 4 притоке. Оне често угрожавају пут Бања
Лука – Бронзани Мајдан и дио насеља у њиховој близини. Неки од њих (Плоча п,
Талијанов п.,) су већ регулисани.
Слика бр. 4 Ријека Црквена
46
2.8. ПРИВРЕДНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ НА ПОДРУЧЈУ БАЊА ЛУКЕ
У претходном друштвено-економском систему Бања Лука је била привредни,

образовни и културни центар тадашње Босанске крајине. Крајем осамдесетих година
је дошло до економског заостајања Бањалуке за осталим регионалним центрима
БиХ, што се одразило и на цјелокупно подручје регије. Негативне посљедице таквих
тенденција су смањење броја становника и економске емиграције из регије. По
попису становништва из 1991. год. Бања Лука први пут није имала позитиван
миграциони салдо. Распадом Југославије и стварањем Републике Српске, Бања Лука
је преузела функције главног града ентитета, што је, између осталог, опредијелило и
правац њеног привредног развоја.
Основна карактеристика садашњег привредног развоја Бањалуке јесте смањење

економске активности и радикална промјена привредне структуре града у односу на
предратни период, која се огледа у великом смањењу учешћа производних
дјелатности у оствареној запослености и приходима. У периоду транзиције дошло је
до престанка рада индустријских капацитета који су носиоци техничко-технолошког
прогреса и развоја, као што су електронска индустрија, машиноградња и хемијска
индустрија.
С друге стране, дошло је до значајног повећања удјела услужних дјелатности,

нарочито трговине и друштвених дјелатности (државна управа, здравство,
образовање, наука, култура), прије свега због чињенице да је Бања Лука политички,
образовни и финансијски центар Републике Српске.
У прилог напријед наведеном говори и чињеница да је број запослених у 1990. год.

на подручју општине износио 63.287 радника, док тај број у 2006. год. износи 58.224,
што је за 8% мање. Процјена је да на урбаном подручју број радних мјеста износи
око 57.200.
Поредећи податке о броју запослених и незапослених који укупно износи 77.000

лица са процијењеним бројем активних становника (приближно 43% укупног
становништва) који приближно износи 80.000 јавља се разлика од око 3.000 лица
који нису нигдје евидентирани, а претпоставка је да је барем трећина ових лица
запослена у неформалном сектору привреде (сива економија). Из овога произлази да
је запосленост на урбаном подручју већа од регистроване и да према процјени
износи приближно 58.200 радника, што је за око 5.000 мање у односу на предратни
период.
Стопа запослености (у односу на радно способно становништво које према процјени

броји 134 145 лица) износи 42,6% и знатно је већа у односу на Републику Српску,
чији степен запослености износи 22,7%.
Промјене у секторској структури привреде се најбоље виде на примјеру структуре

запослености.
Из следеће табеле је видљиво да је у услужним дјелатностима запослено 73,7%, а у

производним дјелатностима 26,3% укупног броја запослених на подручју Бањалуке.
47
Табела бр. 11 Структура запослености Бањалуке у 1990. и 2005. године

Индекс
Сектори 1990. 2005.
(2005/1990)
Примарни сектор (пољопривреда, шумарство,
1,1 0,8 73
рударство)
Секундарни сектор (прерађивачка индустрија,
грађевинарство, производња и снабдијевање 49,9 25,5 51
електричном енергијом, гасом и водом)
Терцијарни сектор (саобраћај, трговина, туризам,
угоститељство, финансијске и остале пословне 33,6 39,7 118
дјелатности)
Квартарни сектор (друштвене дјелатности) 15,4 34,0 221
Број незапослених се повећао са 13.500 у 1990. год. на 20.485 лица у 2006. год. У
следећој табели је приказана привредна структура урбаног подручја Бањалуке у
2006. год. На основу финансијских извјештаја предузећа које прикупља АПИФ.
Међутим, и ове податке требало би узети с резервом.
У Бања Луци је сједиште великих предузећа из области снабдијевања електричном

енергијом (Електропренос БиХ, а.д. и Електрокрајина, з.д.п.) и телекомуникација и
пошта (Телекомуникације РС, а.д. и Српске поште, а.д.) који своју дјелатност
обављају на територији Републике Српске, а сви финансијски подаци се у АПИФ-у
воде према мјесту сједишта, а не по радним јединицама.
Тако да ови недостаци донекле искривљују слику привредне структуре Бањалуке.
Табела бр. 12 Привредна структура урбаног подручја по секторима у 2006. године

У% Капитал Приходи
Примарни 3,7 0,6
Секундарни 43,1 25,1
Терцијарни 40,5 68,9
Квартарни 2,7 5,4
Укупно 100 100
Носилац привредног развоја Бањалуке јесте терцијарни сектор, односно трговина

која ствара скоро 50% укупних прихода, док је на другом мјесту саобраћај и везе са
14% (следећа табела).
Табела бр. 13 Привредна структура урбаног подручја по дјелатностима у

2006. године
У% Капитал Приходи
Пољопривреда и шумарство 3,6 0,5
Рударство 0,1 0,1
Индустрија 12,2 12,8
Енергетика 28,6 8,5
Грађевинарство 2,2 3,9
Трговина и занатство 12,4 47,5
Угоститељство и туризам 1,1 0,5
Саобраћај и везе 16,9 14,1
48
Финансијске и остале пословне дјелатности 10,0 6,8

Друштвене дјелатности 12,7 5,4
Укупно 100 100
Просторна организација привредних дјелатности

На подручју града Бања Лука површине привредне намјене заузимају 541,71 ha, што
представља 2,95% укупног урбаног подручја. У следећој табели је приказана
структура привредних површина према преовлађујућим дјелатностима које се на
њима обављају, при чему доминирају површине производне намјене са учешћем од
65%, од чега на индустријску намјену отпада 53,41 % површина привредне намјене.
Табела бр. 14 Структура површина привредне намјене према дјелатностима

Намјена Површина Структура
(у ha) (у %)
Производна намјена (индустрија) 289,35 53,41
Производна намјена (искориштавање минералних 62,82 11,60
сировина)
Сервиси и складишта 63,52 11,73
Пословна намјена 115,19 21,26
Пословна намјена-трговачки комплекси 10,83 2,00
Укупно 541,71 100,00
Учешће привредних површина у обухвату 2,95
Укупна запосленост на урбаном подручју износи око 57.200 радника, од чега у

индустријским зонама 5.542, у производним погонима 6.236 и осталим дисперзним
површинама 45.422 радника.
Извор: Нацрт Урбанистичког плана Бања Луке 2008. – 2020.

Графикон бр. 18 Структура површина привредне намјене према дјелатностима
49
Табела бр. 15 Број запослених на површинама привредне намјене на урбаном

подручју
Производне и пословне површине Број запослених
1990. 2006.
Сјеверозападна зона 1.500 990
Источна зона 16.000 4.552
Производни погони 19.000 6.236
Дисперзне површине (производне, пословне и стамбено- 26.787 28.387
пословне) (45.422)2
Укупно 63.287 40.165
(57.200)3
Претходна табела показује изузетно велико смањење броја запослених у

производним зонама, а нарочито у источној зони и производним погонима, у односу
на предратни период. Процјењује се да је број запослених у производним погонима
смањен за 3 пута, у источној зони за 3,5 пута. Све је то посљедица великог пада
индустријске производње, а самим тим и запослености.
С друге стране, запосленост у пословним и стамбено-пословним зонама се повећала

за 70%, што је посљедица великог раста и развоја услужних дјелатности.
Табела бр. 16 Површине привредне намјене и густине запослености у 2006. године

Површина Број Густина
Производне и пословне површине
(у ha) запослених запослености
(запослених/ha)
Сјеверозападна зона 92,20 990 11
Источна зона 249,65 4.552 18
Производни погони 35,4 6.236 176
Дисперзне површине (производне,
217 45.422 209
пословне и стамбено-пословне)
Претходна табела показује недовољну искоришћеност сјеверозападне и источне

зоне.
Просјечна густина запослености у сјеверозападној зони износи 11, док у источној

зони износи 18 запослених/ha. При густини запослености од 50 запослених по
хектару, која се сматра минималном, ове зоне би могле примити 11.550 радника.
Урбанистичким планом града Бањалуке из 1975. год. развој привредних дјелатности

се усмјерио у три облика просторне дистрибуције и то: у индустријским зонама, у
стамбеним зонама дисперзно и у градским центрима интегрално.
Производне дјелатности (индустрија и грађевинарство)

Урбанистичким планом, просторни размјештај производних дјелатности
(индустрија, грађевинарство, производно занатство) је усмјерен у двије индустријске
зоне и то сјеверозападну и источну зону, као и у оквиру стамбених зона дисперзно.
2
У предузећима која су предале финанцијске извјештаје АПИФ-у
3
Процијењени број радних мјеста
50
Источна индустријска зона је обухватала простор ушћа Врбање у Врбас, од насеља

Врбање до Предграђа и заузимала је површину од 810 ha. Нето површина ове зоне,
намијењена изградњи индустријских капацитета је износила 384 ha, од чега су
постојећа индустрија и складишта заузимали 144 ha, тако да је за проширење
производних дјелатности планирано 240 ha нето површине индустријске зоне.
Индустријски капацитети (Инцел, Јелшинград, Витаминка, Врбас, Аутопревоз, Нова

сировина итд.) данас заузимају површину од 250 ha, што износи 65% планиране нето
површине ове зоне. У периоду од 1975. до 1991. год. изграђени су индустријски
капацитети на површини од 106 ha, што значи да је реализовано 44% планираног
проширења. Источна индустријска зона је могла да прими око 27.000 радних мјеста,
1992. год. у тој зони је било запослено око 16.000 радника, док је у 2006. год. било
евидентирано око 4.500 радних мјеста, што представља 16% планираног броја
радних мјеста.
Сјеверозападна индустријска зона је обухватала простор између жељезничких

станица Залужани и Рамићи, са обје стране жељезничке пруге, површине 495 ha, док
је нето површина намијењена изградњи индустријских капацитета износила 200 ha.
Данас, индустријски капацитети (Синтетик, Унис-ХВТ, Микроелектроника,
Хемофарм) заузимају површину од 92 ha, што износи 46% планиране нето површине
ове зоне. Сјеверозападна зона је могла да обезбиједи 14.700 радних мјеста, 1992. год.
је било запослено 1.500 радника, док је у 2006. год. било 990 радних мјеста, што
представља мање од 7% планираног броја радних мјеста.
Урбанистичким планом је било предвиђено задржавање постојећих индустријских

капацитета који су лоцирани унутар стамбених зона, као што су Руди Чајавец,
Фабрика дувана, Глас, Фабрика обуће Босна, Мљекара, Фруктона итд., с тим да се
временом, зависно од интереса предузећа, као и потреба града, ти капацитети
измјесте у индустријске зоне града и дисперзијом у шире подручје регије.
Међутим, планирани концепт измјештања индустријских капацитета из стамбених

зона није реализован.
Услужне дјелатности
Урбанистичким планом из 1975. год., функције трговине, занатства, угоститељства и
туризма су у просторном смислу биле размјештене унутар стамбених зона и у
градским центрима.
Планирано је да се изгради 120.000 m² трговинског простора, те да се запосли 9.200

радника. Не постоји тачан податак колико данас износи површина трговинских
објеката, међутим претпоставка је да је планирана површина реализована. У 2007.
год. у трговини је било запослено 11.084 радника.
Планом је предвиђена мрежа туристичко-угоститељских објеката: хотела, мотела,

туристичких насеља и домова. Предвиђена је изградња смјештајних капацитета са
укупно 8.500 лежаја, од чега 2.500 хотелског типа, а остало у комплементарним
објектима. У 2007. год. смјештајни капацитети су износили 1.041 лежај, односно 712
лежаја у хотелима, што значи да је реализација планираних капацитета износила око
14%, а у хотелским објектима око 28%.
51
У оцјени реализације Урбанистичког плана из 1975. год. треба да се посматрају два

периода и то: период до 1992. год. и период од 1992. год. па до данас. Период до
1992. год. карактерише наглашена индустријализација, неразвијеност услужних
дјелатности и спречавање развоја приватног сектора, што се у простору
рефлектовало кроз централизацију индустријских (индустријске зоне) и пословних
објеката.
Период од 1992. год. па до данас карактерише с једне стране, заустављање

индустријске производње уз губитак тржишта и технолошко заостајање усљед рата,
разних санкција и блокада, затим спор процес приватизације који није успио да
опорави производне дјелатности, док је с друге стране значајно повећано учешће
услужних дјелатности у структури остварених прихода и запослености.
Просторне посљедице оваквог развоја су:
- нерационално коришћење земљишта у индустријским зонама и локацијама,

- застарјелост индустријских објеката и опреме због недовољног прилива
инвестиција,
- пропадање комуналних инфраструктурних објеката,
- повећање пословних површина,
- повећана изградња пословних објеката,
- уситњеност пословних објеката,
- децентрализација пословних објеката као позитивна одлика.
52
2.9. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ И КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКО НАСЛИЈЕЂЕ

БАЊА ЛУКЕ
У овом граду и његовој околини преплитале су се различите културе, обичаји и

утицаји што је оставило трага на архитектури појединих дијелова града, али и на
великом броју културно-историјских споменика као свједока различитих епоха и
људског стваралаштва.
О Бања Луци за вријеме средњовјековне босанске државе

остало је мало записа, иако је то било врло бурно вријеме, не
само по отпорима и самоодржању, већ и снажнијем развоју
занатства, трговине и примјетном културолошком помаку.
Писало се народним језиком глагољицом и босанчицом.
Исписано је на десетине повеља и даровница. Културна
баштина је обогаћена књигама, лијепо украшеним
орнаментима и минијатурама. Бања Лука, или боље решено
подручје садашње Бањалуке, живјело је свој живот под
влашћу Хрватиница у подручју Доњи краји у Жупи Земљаник.
На домак садашње Бањалуке, у њезиној непосредној близини налазили су се, један до
другог, стари босански градови. Врбаски град (Врбас), Звечај и Гребен на лијевој обали
Врбаса, мало даље Бочац, а насупрот Гребену, Земљаник на десној обали Врбаса.
Најстарији међу њима, колико је до сада

познато, је стари град Гребен код Крупе на
Врбасу, који се по први пут спомиње 1192.
године. Овом утврдом су владали племићи из
породице Хрватиница, а повеље из 1374 и 1375.
године казују да је у граду Гребену постојао
фрањевачки самостан и да су из њега вођене
преписке с римским Папом Пијом II, што се
закључује из историјских списа "Ацта Боснае"
од Фермендзина. Нешто касније спомиње се
Врбаски град, чија локација није тачно утврђена.
Врбаски град, по неким изворима по први пут се
спомиње као тврђава 1295. године, а био је
својина бана Радослава, док се по другим
спомиње 1244. године.
Међутим, сачуване су двије повеље сачињене у
Врбаском граду: једна 26.12.1320. године, а
друга око пола године касније, 12.05.1321.
године. Ипак војвода Хрвоје Вукчић-Хрватиниц
није свој дворац имао ни у Врбаском граду, ни у
Гребену, нити у утврђеном граду Земљанику
(који се спомиње 1287. године, а налазио се на
десној обали Врбаса, низводно од Гребена), већ
у Звечају.
53
Остало је непознато да ли је Дијак Бутко управо у Звечају написао чувени Хрвојев

мисал и украсио га са 12 лијепих композиција. О постојању Врбаског града, поред
споменутих повеља, објављених у Codex diplomaticus и писмо Хрвоја Вукчића
упућене краљици Барбари, супрузи краља Сигисмунда. У њему Хрвоје Вукчић, као
доказ своје вјерности краљу, нуди Врбаски град, али и град Козару (Св.Мартин),
основану 1344. године који се налазио у Жупи Сана.
На жалост, о културном насљеђу из тог раздобља мало се зна, иако постоје

даровнице и повеље, писма и књиге, записи из раздобља босанске државности и
мада и у околини Бањалуке, односно Босанској Крајини постоји и висе стотина
стећака, о којима нема помена ни у једној од бројних публикација и научним
дјелима. Стога, обрада стећака и темељан преглед свих видова писмености из тог
раздобља, у којима сигурно има досад непознатих података о приликама у овим
крајевима у средњовјековном раздобљу, треба очекивати да ће открити много тога
непознатог и тако освијетлити живот ових крајева и Бањалуке у раздобљу прије
доласка Турака у ове крајеве.
Утврђено је, међутим, да је у средњем вијеку на подручју садашње Бањалуке

постојала "јака утврда са знатнијим трговиштем и фрањевачким самостаном у
подножју" коју по први пут под именом спомињу 4. фебруара 1494. године
(Монумента Хунгариае хисторица-Дипломатариа; вол XЛ, Будапест 1915.) у исправи
угарско-хрватског краља Владислава II Јагеловица. Гдје се налазила та Бања Лука,
којој је кастелан био Јурај Микулашић, то је био предмет дугих расправа. Бања Луку
су једни смјештали на ушће Врбање, други на мјесто старог града Кастела, трећи у
Горњи Шехер, док су четврти Бања Луку поистовјећивали са Врбаским градом, иако
је у турско-угарском уговору из 1519. године, посебно назначен град Бања Лука, а
посебно Врбаски град.
Поред других вијести о граду

Врбасу важно је истаћи да је
након пада Јајца 1527. године
заповједник Врбаског града
Андрија Радатовић, видјевши да
се не може одбранити од Турака,
запалио тврди град и варош и
срамотно побјегао. О мјесту гдје
је овај град лежао постоји више
теорија. Није искључена
могућност, да је овај град Врбас
лежао на територији данашњег
Доњег Шехера и изградњом овога
да је нестало трага старом граду
Врбасу, који се спомиње у
познатом турско-угарском
уговору од 1519. године.
Дакле, није спорно да је Бања Лука постојала на мјесту садашњег Горњег Шехера.
Годинама су се распознавали остаци старог града код моста преко рјечице
Сутрурлије.
54
Осим тога, турски географ и полихистор Хаџи Калфа (Цатиб Целебија), из

седамнаестог вијека, за тај град записао да је узет од невјерника, а то управо
потврђује да је постојао у предтурско доба.
С друге стране, у закладници босанског санџакбега Софи Мехмед-паше из 1554.

године, у данашњем Горњем Шехеру, посебно се спомиње тврђава Бања Лука, затим
Подграђе под њом, док се именом касаба назива насеобина с обје стране Врбаса. Ова
закладница је оставила још један драгоцјен податак о лоцирању некадашње
Бањалуке.
Наиме, у њој се говори о тржишту с обе стране цесте на десној обали Врбаса, на
којем се врши продаја земаљских производа.
Дакле, ова закладница Софи Мехмед-паше непобитно казује да је у Горњем Шехеру

била Бања Лука у којој су главни објекти били стари град, затим "Подгрирађе"
(Подграђе), "касаба" и "трговиште". Али и у Доњем Шехеру, у предтурском
раздобљу, постојало је, по свему судећи, једно насеље. На то упућују имена брда
Лауш и рјечице Црквене, а по усменој предаји ту се налазила црква Светог Људевита
Лајоса (отуд и име Лауш), а постојало је на брду Лауш и католичко гробље на којем
су биле зидане гробнице како грађана тако и фрањеваца.
Подаци из предтурског доба такође указују на то да су становници Бањалуке, која се

у то вријеме налазила у јајачкој бановини и била уз Јајце најутврђенији град у
долини Врбаса, (Бања Лука и Јајце највише су одолијевали турском продирању), за
вријеме турског пустошења у овим крајевима, 1494. и 1495. године добивали помоћ
од хрватско-угарског краља Владислава II. Када је пало Јајце, пала је и Бања Лука.
Вјероватно је утврда Стари град (који Хаџи Калфа назива Горњи град, иако се у
народу и исправама спомиње као Стари град), пала неоштећена у руке Турака.
Пошто је утврда била на мјесту с којег се могао вршити надзор над обје ријеке,
Врбас, Сутурлију и цесте, Турци су у њу увели своју посаду са диздаром који је био
потпуно самосталан. Неизвјесно је када су Турци ову утврду напустили, али многи
држе да је то морало бити до краја седамнаестог вијека. Закладница Софи Мехмед-
паше, која је похрањена у Вакуфској дирекцији у Сарајеву, један је од најврједнијих
докумената о историји Бањалуке у првим годинама турске окупације. Прије него је
Софи Мехмед-паша пренио столицу босанског санџак-бега из Сарајева у Бања Луку
1533. године, Горњи Шехер, као мјесто с традицијом и околним брдима која су у
потпуности задовољавала "право на видик" (поглед на ријеку са сваког прозора)
стамбене зграде су почеле ницати изнад Врбаса и Сутурлије. Одлука Софи Мехмед-
пасе о премјештању сједишта санџака увелико поспјешује јачање Горњег Шехера
(Бањалуке) и одвија се "ужурбаним корацима". За нешто преко 100 година градње,
све до упада аустријских чета 1688. године под водством Лудвига Баденског, Горњи
Шехер је много измјенио свој изглед. Софи Мехмед-паша, како у закладници стоји,
подигао је бројне објекте и уствари, је ударио темеље развитку најстаријег
бањалучког насеља.
Захваљујући њему, поред џамија саграђен је читав "мали град". Горњи Шехер је
добио први дрвени мост преко Врбаса (који је спајао двије обале од Цареве џамије -
на лијевој, до Софи Мехмед-пашине џамије-на десној обали Врбаса, коју је због
омање јаме коцкастог облика у унутрашњости народ прозвао Јама џамијом.
55
Подигао је и три млина: један приобални са два камена, а два на лађама са појединим
каменом.
Изненадни упад аустријских трупа 1688. године у Горњи Шехер означио је, добрим
дјелом, крај једног успјешног раздобља. Аустријске трупе, приликом повлачења,
запалиле су или порушиле многа здања. Нестало је горњошехерске чаршије и
дућана, млинова и моста, хамама и џамија. У каснијем раздобљу нешто је
обновљено, али никада није добило свој првобитни изглед. Становници Бањалуке
нису напустили своју најстарију насеобину и из тог најуспјешнијег раздобља развоја
Горњег Шехера остало је као неписани закон "право на видик", право на поглед на
ријеку, који се поштовао у овом крају приликом градње зграда, како комшија
комшији не би заклонио видик на ријеку.
У раном турском раздобљу, у којем је образована прва бањалучка чаршија

оријенталног типа, средиште Горњег Шехера, које је било посебна махала, добило је
име Хунцарија, односно Царева махала (јер се, углавном налазила око Цареве
џамије), затим је по штављачима коже у Врбасу, махала низводно Врбасом од ушћа
Сутурлије добила име Табаци (ширењем се махала подијелила на Горње и Доње
Табаке), док је низводно од Табака, по војводи Кубадаги, шефу полиције, који је
имао посједе и у Хунццараји, а по џамији коју је Кубадага подигао, новообразована
махала добила име Кубадугина.
На другој страни Горњег Шехера, уз стару римску цесту, која је водила према
Мркоњић граду и према римској постаји Ламатис (Шљивно), изнад Хунцарије,
узводно у брду, настала су насеља - махале Граб и Џаферагина, по оснивачима
џамија. Убрзо Осман шах (у писаним изворима Осман Хан), други познати
бањалучки санџакбег, оснива и своју махалу, након чега долази до оснивања махала
Каландерија (Сиљкова) и Ситарија. Десета, вјероватно најстарија махала у Горњем
Шехеру, јер су бање биле познате од давнина, налазила се на десној обали Врбаса у
предјелу бања и по њима је добила име Илиџа. У насељу Илиџа до прије тридесетак
година, постојао је јединствени споменик мусала какве су Турци одмах по доласку у
насеља знали подизати, умјесто џамија, јер није изискивала големе новце и вријеме
(по неким предањима била је то мусала подигнута у част Султана Сулејмана ИИ,
који је наводно у њој клањао на повратку послије опсаде Беча).
2.9.1. Отоманска и аустроугарска власт (од XVI до XX вијека)
Турци Османлије су освојили Бању Луку 1521. године. У периоду од 1579. до 1587.
године Ферхат-паша Соколовић је изградио чаршију на идеалном простору за развој
насеља, на ушћу ријеке Црквене у Врбас. Тада је подигнуто 216 јавних грађевина, од
којих су најпознатије: Џамија Ферхадија, караван-сарај, око 200 занатских и
трговачких дућана, те хамбари за жито. Године 1583. Бања Лука је постала
сједиште Босанског пашалука, што је била све до 1639. године.
У својих 500 година постојања Бања Лука је била поприште многих сукоба. У
вријеме аустријско-турских ратова била је више пута пустошена, а њено
становништво побијено или растјерано. Нарочито је значајна битка која се водила
око бањалучке тврђаве 1773. године у којој су обје стране претрпиле велике губитке.
56
Бању Луку су поред војничких похода пустошиле и велике епидемије куге, од којих
је највећа била она између 1813. и 1816. као и чести разорни земљотреси.
Крајем турске владавине град је имао 1.126 кућа од којих су 103 биле у српској
вароши.
Године 1878. Бању Луку је окупирала Аустро-Угарска. Иако је за вријеме турске

власти била административни центар регије, Бања Лука је аустроугарску окупацију
дочекала као заостало оријентално насеље са мање од 10.000 становника. Под новом
влашћу град је значајно напредовао.
Добио је нове саобраћајнице, водовод, канализацију, електричну расвјету, а

развијале су се и привреда и трговина. Жељезничким путем се извлачило дрвно
богатство, које се пласирало даље у све крајеве „Двојне монархије“.
Крајем турске владавине град је

имао 1.126 кућа од којих су 103 биле
у српској вароши. Овај период
бањолучке прошлости обиљежио је
и Васа Пелагић, управник
Српскоправославне богословије,
прве средње школе у Босни.
Пелагић је за школске потребе и
ради ширења просвјете у народу
штампао 1867. године у Београду
„Руковођу за српско-босанске,
херцеговачке, старосрбијанске и
македонске учитеље“.
За вријеме аустроугарске владавине отворена је и гимназија („Велика реалка“),

фабрика дувана и дрвопрерађивачко предузеће „Босна холц“.
Најзначајнији Бањолучанин тог времена је свакако писац и народни трибун Петар

Кочић, рођен у оближњим Стричићима на планини Мањачи, који је оставио велики и
трајни печат у културном и политичком животу овог краја, као и у српској
књижевности уопште.
2.9.2. Ослобођење и савремено доба (XX вијек)
За почетак Првог свјетског рата везана је једна занимљивост. Наиме, по

објављивању рата Србији, Аустро-Угарска је у Бањој Луци похапсила све виђеније
Србе и оптужила их за велеиздају. Слободу за њих је успио да издејствује Алфонсо
XИИИ, тадашњи краљ Шпаније, и то преко своје мајке, Марије Кристине, која је
била поријеклом са аустријског двора. Захвална Бања Лука и данас има улицу у
самом центру града која носи име овога владара. Аустро-Угарска власт у Бањој Луци
окончана је уласком српске војске у град 21. новембра 1918. године.
57
У доба Краљевине Југославије град се

убрзано развијао, поготово за вријеме
управе енергичног и предузетног Бана
Светислава Тисе Милосављевића, првог
бана тадашње Врбаске бановине. Тада су
изграђене зграде Хипотекарне банке, Банске
управе, Банског двора, Соколског дома,
Хигијенског завода, Народног позоришта
Врбаске бановине и цркве Свете тројице,
која је срушена у њемачком бомбардовању
(данас храм Христа спаситеља). Отворен је
велики број нових школа, Етнографски
музеј Врбаске бановине, изграђен је градски
мост, те подигнут Градски парк. Све то је
утицало и на процват културног живота
Бање Луке.
Напредак града зауставио је Други свјетски рат и њемачко бомбардовање 9.

априла 1941. са великим разарањима, а потом и савезничко бомбардовање 1944. У
Другом свјетском рату Бања Лука је била у оквиру Независне Државе Хрватске.
Многе српске и јеврејске породице су протјеране, а неке од њих су завршиле
у концентрационом логору Јасеновац. Некада бројна јеврејска заједница (углавном
Сефарда) у Бањој Луци готово сасвим је нестала.
Најтежи ударац у послијератном периоду (СФРЈ)

граду је задао катастрофални земљотрес 1969.
године, након којег град коначно добија свој
препознатљиви изглед и значај. Година 1969. дубоко
је урезана у историју града и свијест становништва.
Најразорнији удар погодио је град 27. октобра 1969.
године. Почело је у ноћи 26. октобра у 2.55 ч. јаким
„претходним ударом“; подрхтавање се наставило до
8.53 ч. када је град погодио земљотрес јачине 8°
Меркалијеве скале, односно 6° Рихтерове скале с
епицентром у самом центру града (гдје се данас
налази зграда робне куће „Боска“). Захваљујући
правовременим мјерама, број људских жртава је
сведен на минимум (15 погинулих, а близу 1.000
рањених). Материјална штета је била огромна.
Укупно је оштећено 112 привредних организација,
36.267 станова, 131 школска зграда, сви објекти
културе, социјалне заштите, јавних служби.
Медицински центар је до темеља срушен. Привреда
је претрпјела значајне губитке. Након земљотреса је
дошло вријеме велике обнове града, када је
изграђено мноштво нових објеката и стамбених
насеља.
58
Припадници "Поглавниковог тјелесног сдруга" (Павелићеве гарде) и

VIII усташке бојне (батаљона), починили су у зору 7. фебруара 1942. у бањолучким
насељима Дракулић, Шарговац и Мотике, један од највећих злочина на простору
тадашње Независне Државе Хрватске. У овом масакру хладним оружјем је убијено
око 2.300 Срба, већином стараца, жена и дјеце. Починиоце овог покоља предводио је
натпоручник (капетан) Јосип Мислов у пратњи петрићевачког жупника, фратра
Вјекослава Филиповића.
Порушен и осиромашен, град је ослобођен 22. априла 1945. Године 1961. на

оближњем Бањ брду подигнут је споменик у знак сјећања на неколико хиљада
крајишких бораца који су погинули у Другом свјетском рату.
За вријеме ратног сукоба на подручју БиХ (1992 – 1995) у Бањој Луци није било
директних дејстава, али је дошло до значајних промјена у националној структури
становништва. У град је дошао велики број избјеглих и расељених Срба, а из њега је
исто тако избјегао велики број Хрвата и Бошњака. Поред тога, овај период
бањолучке историје обиљежио је још један трагичан догађај. Од 22. маја до 19.
јуна 1992. године у Клиници за дјечије болести у Бањој Луци умрло је 12
новорођенчади. Свима је кисеоник за инкубаторе био неопходан.
Због прекида коридора кроз Посавину према Србији, усљед свакодневних борби,
била је онемогућена достава кисеоника копненим путем, којим је Бања Лука до тада
била снабдијевана. Једина могућност допремања кисеоника била је ваздушним
путем, али је на снази била забрана летења изнад БиХ. Авион са боцама кисеоника је
на батајничком аеродрому неколико дана чекао посебно одобрење за полијетање
од Савјета безбједности. Упркос бројним апелима за помоћ, ово одобрење никада
није стигло.
Оснивањем Републике Српске, град Бања Лука је постао њена највећа територијално
политичка јединица и де факто главни град у којем су сједишта свих републичких
институција. Подручје града се данас простире на површини од 1.239 km² коју
насељава око 250.000 становника од којих преко 75 % живи у ужем градском
подручју. Културно-образовном концепту града и региона печат дају Народни музеј,
Народно позориште, Народна и универзитетска библиотека, културни центар Бански
двор, Архив, Дјечје позориште, Умјетничка галерија, тринаест средњих школа и
четрнаест високошколских установа.
2.9.3. Културно наслијеђе
У вријеме Краљевине Југославије, односно управе Бана Милосављевића, бањолучко

стваралаштво афирмише познате креаторе и аниматоре у области културе, који
постављају највриједнија остварења на културну позорницу града.
Народно позориште и Етнографски музеј основани су исте, 1930. године. Први

управник Музеја био је чувени сликар Шпиро Боцарић. У почетку осмишљен као
етнографски, музеј с временом повећава фонд историјске и архивске грађе. Име
Душана Митровића заузима почасно мјесто у позоришним аналима.
59
Био је управник првог позоришног ансамбла који се састојао од десетак глумаца,

међу којима су били Вјекослав Афрић и Владо Зељковић.
Недуго затим отворена је Народна библиотека, која сада има обиљежја народне и
универзитетске библиотеке. Поред фонда од 250.000 књига библиотека располаже и
са 3.500 уникатних примјерака књига велике вриједности.
Дјечије позориште је почело с радом 1960. године, а последњих година и ДИС —

Позориште младих.Ту је и дјечији студио глуме "Рода", као и новоосновано Градско
позориште "Јазавац".
Осим у Музеју савремене умјетности Републике Српске, дјела познатих мајстора

могу се видјети и у галерији „Терзић“. Концерти, изложбе, промоције и други
културни садржаји углавном се одржавају у Банском двору.
Најпознатије и најугледније културне манифестације у Бањој Луци су Кочићеви

сусрети, Светосавска академија, Ђурђевдански фестивал и Фестивал градске и
народне музике, Театарфест, Сајам књига, Демо-фест, Краткофил-фестивал кратког
филма, Дани Владе С. Милошевића и др. Филмска остварења се емитују у биоскопу
„Палас“ и мултиплексу „Козара“.
У Бањој Луци се сваке године одржавају двије вишедневне манифестације:

„Бањолучке љетне игре“ и „Љето на Врбасу“.
У области културно-умјетничког аматеризма најактивнија су следећа друштва и

удружења: „Веселин Маслеша“, „Пелагић“, „Чајавец“, српско пјевачко друштво
„Јединство“, дјечји хор „Врапчићи“ и друга.
60
3. СТРУЧНА ПРОЦЈЕНА СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

У ГРАДУ БАЊА ЛУКА
ОПШТА ДЕФИНИЦИЈА ПО ОБЛАСТИМА РАДА
ИСТОРИЈАТ ПРОБЛЕМА, ИНТЕНЗИТЕТ, КАРАКТЕРИСТИКЕ И

ТРЕНДОВИ
ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
ИЗВОРИ ЗАГАЂЕЊА
ОПИС УЗРОЧНИКА ЗАГАЂЕЊА
УТИЦАЈ НА ЉУДСКО ЗДРАВЉЕ
УТИЦАЈ НА ЕЛЕМЕНТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
УТИЦАЈ НА КВАЛИТЕТ ЖИВОТА
ПРИЈЕДЛОГ РЈЕШЕЊА
61
3.1. ОПШТА ДЕФИНИЦИЈА ПО ОБЛАСТИМА РАДА
Локални еколошки акциони план (ЛЕАП) је процес у којем се путем процјене

проблема животне средине, постављања приоритета и утврђивања акција, ствара
документ на основу којег се у каснијим фазама врши реализација дефинисаних
активности у области заштите животне средине на локалном нивоу. ЛЕАП као
документ је отворен и подлијеже сталним ревизијама и допунама.
Код израде ЛЕАП-а најважнија чињеница је да се он изграђује као процес, који треба
омогућити да сви партнери трајно и активно преузму активну улогу и властити
дио одговорности за рјешавање, односно за спрјечавање настанка проблема.
Укључивање свих партнера (појединаца, државне и локалне управе и самоуправе,
привреде, науке, образовања, итд.), у процес израде и одлучивања треба омогућити
слободним протоком информација, афирмацијом партнерства и подизањем свијести.
Процес израде Локалног еколошког акционог плана за град Бања Лука треба на
првом мјесту да допринесе одрживом развоју у локалној средини при чему је
потребно укључити цијело подручје, односно сва села и засеоке. Укључивање свих
становника града Бања Лука у процес израде ЛЕАП-а је обезбијеђено дјеловањем
мјесних канцеларија и заједница, односно спровођењем анкете на нивоу мјесних
заједница која је обухватила проблематику заштите животне средине на предметној
ужој територији. На овај начин грађани су били у прилици да изнесу евентуалне
проблеме из области животне средине или рјешења за исте.
Слика бр. 5 Шема израде ЛЕАП-а
62
Ова фаза у процесу израде ЛЕАП-а за град Бања Лука је од значаја јер подстиче
локалну заједницу да преузме дио одговорности и бриге за стање животне средине.
Начин израде и провођење ЛЕАП-а се мора прилагодити третираној средини, при

чему треба посебно водити рачуна о чињеници да је ЛЕАП производ за третирану
средину, односно производ третиране средине те да се он првенствено базира на
кадровским, организацијским и материјалним условима третиране средине и у
потпуности се мора прилагодити тим факторима, при чему се многобројне грешке
и заблуде могу избјећи коришћењем искуства из других средина.
Израда ЛЕАП-а представља сложен процес. Самој изради ЛЕАП-а претходи

упознавање што већег броја учесника с разлозима, фазама и циљевима његове
израде. Процес израде ЛЕАП-а обухвата више фаза које се међусобно надовезују
једна на другу и које обухватају:
Доношење одлуке о изради ЛЕАП-а;

Идентификацију партнера;
Информисање јавности;
Процјену стања животне средине уз идентификацију и евалуацију проблема;
Одређивање приоритета;
Израду акционог плана за приоритетне области.
63
3.2. ИСТОРИЈАТ ПРОБЛЕМА, ИНТЕНЗИТЕТ, КАРАКТЕРИСТИКЕ И

ТРЕНДОВИ
Крај XX вијека је и поред видних предности и олакшица донио и тамну страну

техничког напретка - поремећај односа човјека с природом и нарушавање
екосистема планете Земље.
Наиме, у доба велике индустријализације западних држава битан је био искључиво

економски учинак, док је екологија била потпуно занемарена. Тек када су настали
озбиљни проблеми у облику киселих киша и велике количине ситних честица у
ваздуху, западне земље су почеле придавати одређен значај екологији и то само код
рјешавања тренутно видљивих проблема.
Нажалост хомоцентрични систем по којем сва природна добра служе само

искориштавању од стране људи још је присутан у свјетској филозофији, иако се мора
признати како се све више наглашава и екоцентрични систем са полазиштем у
екосистему, односно укупности живих и неживих организама на земљи.
Највећа загађења на свијету настају због фосилних горива. Модерно друштво данас
је незамисливо без бензина, нафте и угљена који доминирају индустријским
свијетом. Алтернативни извори енергије, ако се и користе, користе се само у богатим
земљама које тако настоје спријечити односно умањити загађење у властитој земљи
и то често на рачун сиромашних држава у чија подручја се пребацују „прљаве“
индустрије, а они сами немају ни довољно средстава ни довољно знања у области
екологије, већ зависе од застарјелих загађујућих технологија богатијих земаља.
До каквих промјена еколошких чинилаца је дошло може се видјети на основу

чињенице да је преко 34 000 биљних врста и 5 200 животињских врста широм
свијета пред потпуним изумирањем, што значи да је текућа глобална брзина
изумирања око 20 000 врста годишње. Статистике показују да свакој четвртој врсти
сисара на Земљи пријети истребљење, а пред изумирањем је око 50 % биљних врста.
Најновији извјештај Ливинг Планет Репорт за 2009. годину главног међународног
тијела за праћење живота на планети тврди да једној четвртини свих врста сисара на
планети, једној осмини свих врста птица на планети, једној трећини свих врста
водоземаца на планети и скоро свим биљкама пријети потпуни нестанак.
Промјене које су се десиле пратећи технолошку револуцију значајно су се одразиле

и на климатске промјене. На следећем графикону евидентан је пораст временских
катастрофа у последњих 40 година изражен у милијардама долара губитака на
десетогодишњем нивоу:
64
Извор: Специјализовани међународни сервис за праћење стања животне средине УНЕП/ГРИД-

Арендал
Графикон бр. 19 Пораст временских катастрофа у последњих 40 година
Пораст броја свих катастрофа као што су одрони, земљотреси, екстремне

температуре, поплаве, најезде инсеката, вулканске ерупције и др. може се видјети на
следећем графикону.
На претходном графикону евидентан је пораст броја катастрофа за анализирани

период од 100 година односно за период од 1900. до 2000. године за чак до 430 пута.
Тренутно су највећи загађивачи на свијету становници USA, Кине, Исланда,

Норвешке, Британије, Француске, Немачке, Јапана, Канаде. Загађење у технолошки
најразвијенијим земљама се само на први поглед не види јер се каналише на начине
и на мјестима која нису видљива или се извози. Република Српска у времену
транзиције као потрошачко друштво, попут осталих "богатих" грађана убрзано
мијења природне ресурсе, за безвриједне, "статусне" ствари, доприносећи
драстичном уништавању и загађењу.
За почетак рјешавања еколошких проблема потребна је једна глобална акција, јер

појединачне акције нису и не могу бити довољне на глобалном плану. Модерне
технологије би се морале користити на начин који би омогућио хармоничност
између екологије и индустрије што значи да би нагласак требао бити на употреби
енергетских извора који најмање загађују животну средину. Модерне технологије
уколико се правилно усмјере могу се позитивно искористити у спречавању
еколошких катастрофа, надзору над угроженим животињама, спречавању настанка
еколошких катастрофа и цјелокупном развоју екосистема.
65
Извор: Специјализовани међународни сервис за праћење стања животне средине УНЕП/ГРИД-

Арендал
Графикон бр. 20 Пораст броја свих катастрофа
Такође је пријеко потребна и одговарајућа законска подршка која би требала у стопу

пратити развој нових технологија допуштајући употребу оних технологија које или
уопште немају или имају минималне негативне посљедице на природу, односно
животну средину.
66
3.3. ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Проведена анализа постојећег стања на подручју града Бањалуке дала је општу

слику стања животне средине посматрајући поједине сегменте, њихову међусобну
повезаност и условљеност као што су вода, тло, ваздух, те негативни утицаји који се
манифестују у већем или мањем обиму као што су отпадне воде, емисије честица
гасова у ваздух, девастација земљишта, појава буке и чврсти отпад.
Сви претходно наведени облици негативног утицаја су настали усљед одређених

антропогених активности.
Док су поједине перформансе животне средине као што су квалитет ваздуха, вода,
ријека и шума у много бољем стању него у ранијем ратном и послијератном периоду
усљед смањеног капацитета индустријске производње, други елементи животне
средине као што су отпад, отпадне воде, мине, немогућност коришћења
пољопривредног и шумског земљишта и друго, су у много лошијем стању, посебно у
поређењу са неким европским градовима.
Бања Лука је у данашње вријеме град пред којим су, када је у питању животна
средина, бројни изазови и велики захвати у простору: изградња хидроенергетских
објеката у ширем окружењу града, изградња термоелектране-топлане на подручју
града, ревитализација и развојно-програмска усмјерења индустрије, изградња и
реконструкција саобраћајне, техничке и комуналне инфраструктуре, а пред градом
су стратешка опредјељења у развоју урбаних и социјалних функција града.
Како су на територији града Бања Лука предвиђени велики захвати у простору

очекивано је да може доћи до конфликта око питања промјене намјене простора.
Конфликт долази као посљедица различитих схватања која је најбоља намјена датог
простора, да ли потреба реално егзистира, те да ли се потреба може најбоље
задовољити градњом баш таквог објекта и баш на том простору.
Демографски развој града Бања Лука се одвијао у промјенљивим и нестабилним

политичким и друштвено-економским условима што је битно утицало на природни
прираштај становништва и његове виталне карактеристике, а још више на
миграциона кретања и укупни миграциони салдо.
Динамика раста становништва један је од бољих показатеља проблема заштите

животне средине у овом граду. Раст становника захтијева раст привредних
активности (пољопривреда, индустрија, саобраћај, трговина и др.), али и свих других
људских активности, потреба, жеља, прохтјева, потрошње енергије, ресурса,
узурпације природе, што је повећало и загађеност и деструкцију животне средине.
Нагли пораст града и својеврсна демографска експлозија у граду захтијевала је већи

обим коришћења природе. Очит је примјер индивидуална стамбена градња у
периферној зони града коју није пратила одговарајућа инфраструктура, посебно
канализациона мрежа.
Број становника града Бања Лука је удвостручен у периоду 1948. до 1991. године,
што је истовремено утицало на промјену удјела сеоског и урбаног становништва.
67
На урбаном подручју, које заузима само 8,2 % укупне површине града живи преко
3/4 становништва града и то указује на апсолутну концентрацију становништва у
урбаном, и демографско пражњење у осталом дијелу града. На овај начин
достигнути високи степен урбанизације има и низ негативних посљедица, а, и прије
свега, депопулацију на околном руралном простору.
Одлика постдејтонске Босне и Херцеговине је одлив кадрова што није мимоишло ни

град Бања Луку. Нови приступ очувању животне средине захтијева овладавање
новим технологијама и знањима, а Бања Лука је суочена с дефицитом младих,
обучених кадрова.
Једна од битних компоненти за стање животне средине је становање и стамбена

градња. Не улазећи у исцрпну анализу структуре и стамбених услова у Бања Луци,
нужно је нагласити да су миграције становништва биле значајна детерминанта
стамбене политике у граду. Посебно треба нагласити миграције село–град, велики
број избјеглица и стамбене проблеме у граду. Посљедице таквог стања најчешће су
видљиве у неконтролисаној, спонтаној, односно бесправној градњи, а понегдје и
узурпацији земљишта. Посљедице по животну средину већ су видљиве: загађивање
површинских и подземних вода, загађивање ваздуха (емисија чађи и дима из кућних
ложишта), девастације шумског фонда и смањење ораничних површина, појава
клизишта и путна ерозија.
Битан показатељ постојећег стања животне средине на територији града Бања Лука
је структура привреде и ниво развијености носећих сектора. У структури привреде је
била доминантна улога индустрије. Практично, све до почетка грађанског рата, у
Бања Луци је преовладавала тежња за привлачењем нових индустријских капацитета
и програма, чак и оних који се не одликују високим технологијама и проблематични
су са аспекта заштите животне средине (црна металургија, неки капацитети хемијске
индустрије). Посљедице рата су довеле до тога да су неки капацитети и програми
заустављени, без већих изгледа да се покрену и ревитализују (производња целулозе
и папира, хемијска влакна, ауто опрема, војна електроника и неки други). Овако
изнуђеним догађајима знатно су побољшане еколошке прилике.
Бања Лука и њена регија немају довољно енергетских извора за потребе града и
околине, па преостали дио неопходне енергије (струје) преносе мрежом из
Херцеговине, путем технолошки неодговарјућих далековода, што је праћено
високим губицима, ниским и нестабилним напонима на крајњим тачкама и честим
прекидима.
Надаље, Бања Лука спада у оне градове који су се врло рано опредијелили за
даљинско централно гријање, па је након земљотреса 1969. године изграђена градска
топлана, која је и данас основни капацитет градског гријања.
Стратегијом развоја електропривреде Републике Српске до 2020. године, предвиђена

је изградња Термоелектране – Топлане Бања Лука, снаге 135 мегавата електричне и
256 мегавата топлотне енергије. Пројектом је предвиђено да локација за
термоелектрану буде Медено поље или Дебељаци, југоисточно од града, око пет
километара ваздушне линије од градског језгра. Скупштина града Бања Лука
прихватила је план изградње, али са приједлогом да се одреди друга локација.
68
Саобраћајна структура је битно обиљежје валоризације неког простора, али и стална,

озбиљна пријетња по животну средину. Са становишта путне мреже и угрожености
животне средине много је више проблема унутар градског подручја него на
магистралним саобраћајницама. Хронична загушеност градских улица показује да
овај град није пројектован за велики број аутомобила, чији издувни гасови и бука
угрожавају квалитет животне средине.
Под загађењем ваздуха се подразумијева свака физичко-хемијска, радиолошка и

биолошка промјена у саставу и стању атмосфере проузрокована људском
активношћу која превазилази границе адаптабилних физиолошких реакција и
пратећег биолошког амбијента. Бања Лука спада у ријетке градове, гдје се врши
континуирано мјерење загађења.
Према доступним подацима проблем на територији града Бања Лука је и интензитет

буке који је изнад дозвољеног нивоа. Наиме, мјерења су показала да у четири
најпрометније бањалучке саобраћајнице, ниво буке током дана прелази границу од
70 децибела, док је дозвољени дневни ниво у тој зони 45 децибела. На градску буку
не утиче само употреба звучних сигнала возила већ и брзина вожње, путна подлога и
многи други фактори.
Постојећи земљишни фонд на подручју Бањалуке угрожен је са више аспеката

угрожености: ерозијом, грађевинским радовима, употребом минско-експлозивних
средстава, а ту је и присуство отпадних материја (отпад који није подложан брзом
распадању, несагориви отпад, кабасти предмет, отпаци из хемијске индустрије) и као
посебна категорија, медицински отпад.
Када је у питању медицински отпад, у Бања Луци постоји реална опасност по

животну средину. Медицинским отпадом се тренутно лоше управља и унутар
здравствених установа, а и на депонијама. Потенцијална опасност за изазивање
заразе до нивоа епидемије, као посљедица лоше праксе, изузетно је висока.
С аспекта загађења вода треба напоменути да сва насељена мјеста узводно од

Бањалуке канализационе отпадне воде испуштају директно у ријеку Врбас. У
бањалучком насељу Зелени вир отпадне воде из око 500 домаћинстава завршавају у
ријеци Врбањи као крајњем реципијенту. Ријека Врбања је крајњи реципијент
садржаја из око 1.500 канализационих цијеви на дужини од око 45 километара.
На подручју града Бања Лука, према подацима из "Водовода" Бања Лука, има 17
званичних извора отпадних вода који се изливају у Врбас, те се "не зна колико има
оних нелегалних".
Подземне воде, као дио укупног фонда вода града заштићују се од загађености која
се појављује углавном преко неисправних септичких јама и преко оштећења на
градској и индустријској канализационој мрежи. У току је реализација пројекта
проширења градске канализационе мреже и стварања услова за укидање локалних
септичких јама што представља један од начина заштите подземних вода.
69
3.3.1. Воде
На предметном подручју се налази већи број водотока различитих по величини,

положају дужини тока, утицају који остварују на животну средину и начину
коришћења. У односу на наведене различитости издваја се ријека Врбас са
припадајућим притокама, односно сливом која уједно представља најдоминантније
водно тијело на анализираном подручју Бања Луке.
Идентификоване су сљедеће значајније притоке ријеке Врбас у границама

анализираног простора: Врбања са својим притокама, Швракава, Сутурлија, Широка
ријека, Иваштанка, Црквена и више мањих бујичних и повремених потока.
Да би се могла дати прецизна слика стања квалитета водотока неопходно је имати

егзактне податке различитих параметара за дужи временски период, односно вршити
континуирано праћење вриједности одговарајућих параметара на основу којих би се
могао дефинисати ниво квалитета водотока.
3.3.1.1. Ријека Врбас
Пројектним задатком за израду овог документа дефинисани су тачни мјерни

профили ријека Врбаса, Врбање, Сутурлије и Црквене на којима су у периоду од 10
мјесеци континуирано узимани узорци воде који су затим подвргавани обимним
физичко-хемијским анализама у овлашћеној лабораторији за воде.
У току израде Локалног еколошког акционог плана за Град Бања Луку, (у мјесецу
октобру `08, децембру `08, фебруару `09, априлу `09 и јуну `09) извршили смо
узорковање и анализу по једног узорка воде ријеке Врбас са следећих локација:
1. Локација (''нулто стање'') – десна обала Врбаса, Јагаре,

2. Локација – десна обала Врбаса, адреса Симе и Илија Партала 2,
3. Локација–десна обала Врбаса, српске Топлице, Врућица
4. Локација-лијева обала Врбаса, код Зеленог моста, испод колектора (50-100 m)
5. Локација-лијева обала Врбаса, прије Ребровачког моста,
6. Локација-лијева обала Врбаса, висећи мост код Витаминке,
7. Локација-десна обала Врбаса,Пивара, десетак метара прије плавог моста код
Пиваре,
8. Локација-лијева обала Врбаса, висећи мост у Залужанима, прије моста 5-10 m
Овим узорковањем и испитивањем воде ријеке Врбас обухваћено је 15 km тока

ријеке Врбас, а локације су удаљене једна од друге око 2-5 km, исто тако вода ријеке
Врбас је анализирана кроз сва четири годишња доба.
70
Слика бр. 6 Локација Јагаре, Сигурна Куће Слика бр. 7 Локација – десна обала Врбаса,
адреса Симе и Илија Партала 2,
Слика бр. 8 Локација–десна обала Врбаса, Слика бр. 9 Локација-лијева обала Врбаса, код
српске Топлице, Врућица Зеленог моста, испод колектора (50-100 m)
Слика бр. 10 Локација-лијева обала Врбаса, Слика бр. 11 Локација-лијева обала Врбаса,
прије Ребровачког моста, висећи мост код Витаминке
71
Слика бр. 12 Локација-десна обала Слика бр. 13 Локација-лијева обала Врбаса,

Врбаса,Пивара, десетак метара прије плавог висећи мост у Залужанима, прије моста
моста код Пиваре, 5-10 m
Одабиром одговарајућих мјерних профила и упоређивањем добијених података

могуће је анализирати утицај који урбано подручје испољава на водотоке.
ЗАКЉУЧАК:
Класа квалитета водотока је дефинисана на основу Уредбе о класификацији вода и
категоризацији водотока (Сл. Гласника РС 42/01). На основу проводених мјерења
током читаве календарске године и наведене уредбе, ријека Врбас према овој
категоризацији спада у другу категорију водотока, или према Нормативним
дефиницијама еколошког статуса квалитета ријека и језера има ДОБАР СТАТУС.
Воде са ДОБАРИМ СТАТУСОМ карактеришу општи елементи такви да вриједности

елемената биолошког квалитета показују врло мало одступање које је резултат
људске активности, али су одступања мала у односу на непоремећене услове.
Биолошки елементи таквих вода су такви да вриједности елемената биолошког

квалитета врло мало одступају од непоремећених услова као посљедица људских
активности; постоји блага промјена састава и абунданце таксона фитопланктона,
макрофита и фитобентоса,као и фауне бентичких бескичмењака, зоопланктона и
риба у односу на тип специфичне заједнице; промјене не указују на убрзан раст алги,
макрофита и фитобентоса као резултат неповољног поремећаја равнотеже
организама у водотоку или физичко-хемијском квалитету воде и седимента; може се
појавити слабо повећање фреквенције и интензитета цвјетања тип-специфичног
планктона; однос поремећаја осјетљивих према неосјетљивим таксонима и ниво
диверзитета бескичмењака показује благо одступање од нивоа специфичног типа;
под антропогеним утицајем на хидроморфолошке и физичко-хемијске елементе
старосна структура рибље заједнице показује знаке поремећаја и у неким
случајевима и одсуство репродукције и развоја појединих врста, као и изостанак
неких старосних група.
Сви хидроморфолошки елементи конзистентни су са достигнутим вриједностима

елемената биолошког квалитета.
Физичко-хемијски елементи таквих вода су такви да температура, pH, алкалитет,

кисеоник, садржај укупних минералних материја и садржај нутријената не прелазе
граничне вриједности дијапазона који обезбјеђује функционосање тип-специфичног
екосистема и постизање вриједности наведене за елементе биолошког система.
72
Специфични приоритети полутанти су у концентрацијама које не прелазе

вриједности стандарда квалитета остали специфични полутанти су у
концентрацијама које не прелазе вриједности стандарда квалитета.
Посматрајући параметре квалитета воде ријеке Врбас по локалитетима, прије града,

кроз град и на излазу из града лако се могу уочити утицаји које град има на овај
водоток.
Погоршање квалитета воде ријеке Врбас низводно од „зеленог“ моста и великог

испуста градске канализације у ријеку, затим низводно од Витаминке и Пиваре је
више него очигледно. Ово су само локалитети на којима је погоршање воде ријеке
Врбас најочигледније, јер и на осталим мјерним профилима је примјећено
погоршање квалитета воде како се иде низводно кроз град и низводно од града.
У следећој табели представљене су класе квалитета појединачних параметара који су

анализирани по мјесецима и локалитетима и то тако да је у зависности од броја
мјерења у току календарске године, (у мјесецу октобру `08, децембру `08, фебруару
`09, априлу `09 и јуну `09), за свако мјерење дефинисана класа датог параметра
(примјер: 1/1/1/2/1, представља пет мјерења у току године при чему вриједност
параметра за свако појединачно мјерење задовољава нпр. 1 прву класу водотока у
прва три и задњем мјерењу, док у четвртом задовољава одредбе који дефинишу
другу класу водотока).
У оквиру овог рада представљене су класе квалитета појединачних параметара који

су анализирани по мјесецима и локалитетима због једноставности приказа. Из истог
разлога нису приказани „сирови“ резултати анализе сваког узорка који је узет у
сврху анализирања, јер би то значаило значајно повећење обима овог документа,
пошто је из ријеке Врбас узето и анализирано укупно 40 узорака, а у сваком узорку
је анализирано 26 параметара квалитета воде.
Из истог разлога на исти начин су приказани квалитети вода мањих водотока на

подручју града.
73
Табела бр. 17 Класе квалитета ријеке Врбас на дефинисаним локалитетима у октобру, децембру, фебруару, априлу и јуну 2008. и 2009.
године
ПАРАМЕТАР АНАЛИЗЕ Јагаре Новоселија Српске Зелени Ребровачки Витаминка Бањалучка Залужани
Топлице мост мост пивара
КЛАСЕ КВАЛИТЕТА по мјерењима
pH вриједност 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1
Укупни остатак испарења g/m3 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/2/1/1/1 1/2/1/1/1 2/3/1/1/1 1/2/1/1/1
Укупне суспендоване материје g/m3
5/5/5/4/4 4/5/3/3/3 5/5/5/4/4 5/5/5/4/5 5/5/5/4/5 4/5/5/4/5 5/5/5/4/5 5/5/5/4/5
Електропроводљивост воде µ/S/cm 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1
3
Растворени кисеоник g/m 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1
% засићења 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/2 1/1/1/1/1
Хемијска потрошњу кисеоника HPK
gО2/ m3 4/3/3/2/2 5/3/3/2/2 4/5/5/3/2 5/3/5/3/4 4/5/4/3/3 3/5/5/3/3 3/3/4/4/4 5/3/5/4/4
Биохемијска потрошњу кисеоника
1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/2/1/1 1/4/3/2/3 1/3/2/2/2 1/3/3/2/2 1/4/2/2/2 1/5/3/3/3
BPK5, gО2/m3
Тврдоћа воде gCaCO3/ m3 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1
3
Концентрација сулфата, g/m 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1
Концентрација жељеза, Fe, µg/m3 1/2/1/1/1 1/2/1/1/1 1/2/1/1/1 3/2/1/1/1 1/2/1/1/1 1/2/1/1/1 1/3/1/1/1 1/2/1/1/1
Конц. мангана, Mn, µg/m3 1/1/2/2/2 1/1/2/2/3 1/1/3/3/2 2/1/2/2/3 1/1/2/2/2 1/1/2/2/2 2/1/3/2/2 1/1/3/3/3
3
Укуп. присутност фосфора P, g/m 3/2/2/2/2 3/4/2/2/2 3/5/2/2/2 5/3/4/3/2 3/5/3/3/3 4/4/4/4/2 4/4/4/5/5 4/3/5/5/5
Концентрација уља и масти, µg/m3 1/1/1/1/1 1/1/1/-/1 1/1/1/1/1 2/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1
3
Конц. нитритног азота, g/m 2/3/2/2/3 2/3/2/2/3 1/3/2/2/3 4/3/3/3/3 2/3/2/2/3 2/3/3/4/4 3/4/3/3/4 3/3/3/3/4
3
Конц. нитратног азота, g/m 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1
3
Конц. амонијачног азота, g/m 1/2/1/1/1 1/2/1/1/1 1/2/2/3/1 1/2/4/3/3 1/2/2/2/3 1/2/1/2/2 2/2/4/2/2 1/2/1/2/2
74
3.3.1.2. Ријеке Врбања, Сутурлије и Црквена
Пројектним задатком за израду овог документа дефинисани су тачни мјерни

профили ријека Врбаса, Врбање, Сутурлије и Црквене на којима су у периоду од 10
мјесеци континуирано узимани узорци воде који су затим подвргавани обимним
физичко-хемијским анализама у овлашћеној лабораторији за воде.
У току израде Локалног еколошког акционог плана за Град Бања Луку, (у мјесецима
новембру `08, јануару `09, марту `09, мају `09 и јулу `09) извршили смо узорковање
и анализу по једног узорка воде ријека Сутурлија и Црквена и два узорка воде ријеке
Врбања са следећих локација:
РИЈЕКА ВРБАЊА
⇒ Локација 1 – наранџасти мост у Чесми, 10 м испод моста,
⇒ Локација 2 – плажа Зелени вир,
РИЈЕКА СУТУРЛИЈА
⇒ Локација 3 – Ушће ријеке Сутурлије у Врбас, прије моста,

РИЈЕКА ЦРКВЕНА
⇒ Локација 4 – Карађорђева улица бр. 1, иза куће, код рампе, изнад покривеног
дијела.
Слике бр. 14 Локација 1 – Наранџасти мост у Чесми, 10 м испод моста, ријека Врбања
Слике бр. 15 Локација 2 – Плажа Зелени Вир, ријека Врбања
75
Слике бр. 16 Локација 3 – Ушће ријеке Сутурлије у Врбас, прије моста
Слике бр. 17 Локација 4 – Карађорђева улица бр. 1, иза куће, ријека Црквена
ЗАКЉУЧАК:
Класа квалитета водотока је дефинисана на основу Уредбе о класификацији вода и
категоризацији водотока (Сл. Гласник РС 42/01). Према Члану 29. ове Уредбе
изворишта свих водотока, притоке водотока који су категорисани у члану 28. ове
Уредбе, а који нису обухваћени тим чланом сврставају се у прву категорију чије воде
треба да имају ВИСОК СТАТУС квалитета дефинисан одредбама ове Уредбе.
Према томе воде са ВИСОКИМ СТАТУСОМ карактерише то да не постоји или је

врло мало изражен антропогени утицај на промјену вриједности физичко-хемијских,
хидроморфолошких елемената квалитета у односу на потпуно непромијењене
услове, вриједности биолошких елемената квалитета одговара типу воде под
непоремећеним условима или су они само незнатно промијењени.
Биолошки елементи таквих вода су такви да је таксономски састав и абунданца

фитопланктона у ријечним водама (просјечна биомаса за језера) зоопланктона,
макрофита и фитобентоса, као и фауна бентичких безкичмењака и риба потпуно или
скоро потпуно одговарају непоремећеним условима, цвјетање планктона јавља се са
учесталошћу и интезитетом у складу са тип-специфичним физичко-хемијским
условим; однос осјетљивих таксона безкичмењака према неосјетљивим, као и ниво
њиховог диверзитета не показује знаке промјена у односу на непоремећене услове
ове осјетљиве врсте риба специфичне за вид водотока су присутне; репродукција и
развој појединих врста нису поремећени.
76
Хидроморфолошки елементи таквих вода су такви да су:
¾ Ријеке: Количина и динамика тока, као и веза са подземним водама одржавају

потпуно или скоро потпуно непромијењене услове; континуитет тока није
поремећен и омогућава несметану миграцију акватичних организама и
седимента; изглед корита, супстрат, структура и услови приобалних зона
одговарају непоремећеним условима.
¾ Језера: количина и динамика тока, ниво, вријеме задржавања воде и веза са

подземним водама,показују потпуно или скоро потпуно непоремећене услове;
варијације дубине, количине и структуре супстрата, као и структура и услови
језерске одговарају у потпуности или су близу непоремећених услова.
Физичко-хемијски елементи таквих вода су такви да вриједности физичко-хемијских

параметара потпуно или скоро потпуно одговарају непоремећеним условима;
температура, pH, алкалитет, режим кисеоника, садржај укупних минералних
материја и садржај нутријената не показују знаке антропогеног утицаја и налазе се у
дијапазону који карактерише непоремећене услове.
Специфични приоритетни полутанти су испод границе детекције најбољим

аналитичким техникама.
Остали специфични полутанти су унутар вриједности које карактеришу у

непоремећене природне услове.
Ријека Врбања према Нормативним дефиницијама еколошког статуса квалитета

ријека и језера има ВИСОК СТАТУС, али јој се тај статус треба признати условно,
јер је и она реципијент скоро свих непречишћених отпадних вода општине Котор
Варош, Челинца и насеља Врбања.
За потребе израде овог документа радили смо узорковање и анализу воде ријеке
Врбања на двије локације узводно од насеља Врбања и низводно од тог насеља да би
се евентуално видјели утицаји овог насеља на овај водоток што смо и постигли јер се
на основу тих резултати може уочити погоршање појединих параметара квалитета
воде ове ријеке након проласка кроз ово насеље, што је и конкретан доказ дијела
антропогених утицаја на овај водоток.
Стање ријеке Сутурлије је доста боље и њој се може условно признати да има воду
која према Нормативним дефиницијама еколошког статуса квалитета ријека и језера
има ВИСОК СТАТУС, и ако је на појединим мјестима и она реципијент
непречишћених отпадних вода, али број домаћинстава која гравитирају њеном сливу
је мали, па су и ови утицаји су мали.
У ријеци Црквеној већ одавно нема никаквог живота јер је ова ријека претворена у
канал који је реципијент скоро свих одпадних вода и велике количине отпада насеља
Лауш. Према критеријумима за одређивање категорије водотока овај водоток је ван
сваке категорије.
77
У следећој табели представљене су класе квалитета појединачних параметара

параметра који су анализирани по мјесецима и локалитетима и то тако да је у
зависности од броја мјерења у току календарске године, (у мјесецу новембру `08,
јануару `09, марту `09, мају `09 и јулу `09), за свако мјерење дефинисана класа датог
параметра (примјер: 1/1/1/2/1, представља пет мјерења у току године при чему
вриједност параметра за свако појединачно мјерење задовољава нпр. 1 прву класу
водотока у прва три и задњем мјерењу, док у четвртом задовољава одредбе који
дефинишу другу класу водотока).
Табела бр. 18 Класе квалитета воде ријека Врбање, Сутурлије и Црквене на

дефинисаним профилима у новембру, јануару, марту, мају и јулу 2008. и 2009. године
ВРБАЊА СУТУРЛИЈА ЦРКВЕНА
ПАРАМЕТАР АНАЛИЗЕ Зелени Ушће Ушће Кружни
Вир Инцел ток
КЛАСЕ КВАЛИТЕТА по мјерењима
pH вриједност 2/1/1/2/1 2/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1
Укупни остатак испарења g/m3 1/1/1/1/1 1/1/5/1/1 1/1/1/1/1 5/3/3/4/3
Укупне суспендоване материје g/m3 4/5/-/4/4 5/4/-/2/5 4/4/-/2/3 5/5/-/4/5
Електропроводљивост воде µ/S/cm 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 3/3/1/3/1
g/m3 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 5/3/1/5/5
Растворени кисеоник
% засићења 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 5/4/1/5/5
Хемијска потрошњу кисеоника
3/3/1/3/3 3/3/5/3/3 3/3/2/5/3 5/5/3/5/5
HPK gО2/m3
Биохемијска потрошњу кисеоника
1/1/1/1/1 1/1/5/1/1 1/1/1/1/1 5/3/3/1/4
BPK5, gО2/m3
Тврдоћа воде gCaCO3/ m3 1/1/3/2/1 1/1/1/2/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1
Концентрација сулфата, g/m3 1/-/1/-/- 1/-/1/-/- 1/1/1/-/- -/-/1/-/-
Концентрација жељеза, Fe, µg/m3 1/1/3/1/1 2/2/4/1/1 1/2/3/1/1 2/3/3/5/3
Конц. мангана, Mn, µg/m3 1/2/2/2/1 1/2/5/2/1 1/3/2/2/1 5/4/2/5/3
3
Укуп. присутност фосфора П, g/m 1/3/1/1/1 2/4/2/1/1 1/2/2/4/1 5/5/3/4/5
Концентрација уља и масти, µg/m3 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 5/5/1/1/1
3
Конц. нитритног азота, g/m 2/3/5/4/3 3/4/5/3/3 3/3/5/2/2 4/5/5/4/4
3
Конц. нитратног азота, g/m 1/2/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1 1/1/1/1/1
3
Конц. амонијачног азота, g/m 1/2/3/2/1 1/3/3/2/3 2/1/3/2/1 5/5/4/2/5
3.3.2. Ваздух
Ниво квалитета ваздуха на урбаном подручју Бањалуке детерминишу различити

географски, климатски, метеоролошки и други фактори.
Очувано природно стање и здрава околина највреднији су ресурси неког простора уз

нагласак на чињеницу да је потреба за чистим ваздухом најважнија човјекова
животна потреба.
78
Чист ваздух, тј. ваздух природних карактеристика, основни је елемент здравља, а

сваки поремећај природних особина и својстава ваздуха, може довести до
нежељених промјена или поремећаја функције организма. Уз то, загађење ваздуха
значајно утиче на осталу живу али и неживу природу те радом створене вриједности.
Квалитет ваздуха густо насељених подручја сматра се у данашње вријеме једним од

основних проблема заштите ваздуха. Ово стога јер је на таквим подручјима највећи
број становништва изложен најчешће највећој и најразноврснијој емисији
загађујућих супстанци у ваздух.
Истраживања и праћење квалитета ваздуха у урбаним и индустријским подручјима

је један од првих задатака ка рјешењу, у већини земаља свијета, присутног проблема
аерозагађења. Проучавање и праћење квалитета ваздуха има за циљ контролу и
смањење садржаја штетних супстанци у њему.
За ту сврху данас се користе аутоматске мониторинг лабораторије, опремљене

савременим дигиталним уређајима, намјењеним мјерењима концентрације гасовитих
полутаната у ваздуху.
Мониторинг квалитета ваздуха у Републици Српској је обавеза дефинисана законом

и подзаконским актима, посебно Правилником о граничним вриједностима
квалитета ваздуха (Службени гласник РС 39/05). Правилником су утврђене граничне
и циљне вриједности квалитета ваздуха, те индикатори планирања квалитета
ваздуха. Овај Правилник је такође дефинисао садржаје одређених материја у
ваздуху, те сам квалитет ваздуха.
На подручју Републике Српске праћење квалитета ваздуха је прво започело у Бањој

Луци осамдесетих година прошлог вијека када су рађене анализе сумпордиоксида
(SO2) и чађи (црног дима). Временом се број анализираних параметара проширио на
азотне оксиде (NO, NO2 и NOX), угљен моноксид (CО) и лебдеће честице.
У циљу утврђивања квалитета ваздуха у Граду Бања Лука, одјељење за стамбено

комуналне послове Града на четири локације у граду, врши континуирана мјерења
концентрација основних полутаната у ваздуху.
У току мониторинга аерозагађености мјере се концентрације основних полутаната у

ваздуху и то: CО, SO2, NO, NO2, NOX, PM10 и Чађ.
Наведена мјерења врше се са четири аутоматске мјерне станице, чија је

конфигурација мјерних уређаја у складу са Европским Нормативима (EN) за
поједина мјерења и то:
o SO2 Анализатор за који је са стандардом EN 14212 предвиђена метода

мјерења ултраљубичаста флуориметрија,
o NO, NO2 и NOX Анализатор за који је са стандардом EN 14211 предвиђена
метода мјерења хемилуминисценција,
o Чађ и ЛЧ 10 Анализатор за који је са стандардом EN 12341 предвиђена
гравиметријска метода мјерења,
o CО Анализатор за који је са стандардом EN 14626 предвиђена метода мјерења
Инфрацрвена спектроскопија.
79
Мјерења квалитета ваздуха овим мјерним станицама врше се на четири локације и

то:
a) СТАНИЦА БРОЈ 1
- Насеље Паприковац – Електропријенос, РЈ Бања Лука 3
b) СТАНИЦА БРОЈ 2
- Насеље Обилићево – фабрика обуће „Бема“,
c) СТАНИЦА БРОЈ 3
- Насеље Борик – Водовод, а.д. Бања Лука
d) СТАНИЦА БРОЈ 4
- Насеље К.Вијенац – ремонтни завод Космос (у 2009. ова станица је измјештена у
центар града).
Слика бр. 18 Локације аутоматских имисоних мјерних станица
Оцјена квалитета ваздуха на предметном подручју се може дефинисати на основу

сљедећих измјерених вриједности :
80
Табела бр. 19 Квалитет ваздуха у граду Бања Луке у 2008. години

Мјерна Мјерни Просјечна годишња Класа квалитета
станица параметри концентрација у 2008. години, ваздуха
C (µg/m3)
CО 1528 II
SO2 17.383 I
NO 8.593 -
Паприковац NO2 17.187 I
NOX 25.996 -
Чађ 19.076 I
Прашина 28.71 I
CО 1226 II
SO2 17.682 I
NO 11.542 -
Кочићев
NO2 18.149 I
Вијенац
NOX 29.676 -
Чађ 19.275 I
CО 949 I
SO2 21.836 I
NO 5.729 -
Обилићево NO2 16.971 I
NOX 22.729 -
Чађ 18.207 I
CО 1824 II
SO2 24.033 I
NO 12.743 -
Борик NO2 22.401 I
NOX 35.216 -
Чађ 20.561 I
Класификација квалитета ваздуха је дата према Одлуци о заштити ваздуха од

загађења на подручју општине Бања Лука (Сл. Гласник општине Бања Лука број
13/89).
Поредећи податке добијене мјерењем имисионих концентрација полутаната у

ваздуху у Граду Бања Лука у току 2008. године са граничним вриједностима
дефинисаним у Одлуци о заштити ваздуха од загађења општине Бања Лука може се
закључити следеће:
CО У временском интервалу од 01.01. до 31.12.2008. године посматрајући средње

годишње концентрације угљенмоноксида на анализираним локалитетима
може се закључити да средње годишње концентрације поменутог полутанта
сврставају ваздух анализираних подручја у зону угроженог подручја (друга
класа квалитета ваздуха), осим локалитета насеља Обилићево у ком се ваздух
може сматрати чистим (прва класа квалитета ваздуха).
81
Извори угљенмоноксида антропогеног поријекла су обично смјештени у

урбаним и индустријским зонама. Према томе, гушће насељене локалитете са
интензивнијим саобраћајем, као и функционалним индустријским
постројењима карактеришу двије највеће вриједности средње годишње
концентрације поменутог полутанта у вриједности од 1824 и 1528 µg/m3
(насеља Борик и Паприковац). Најнижа средња годишња концентрација
угљенмоноксида, у вриједности од 949 µg/m3, је регистрована на подручју
локалитета насеља Обилићево. Максималне вриједности су забиљежене у
зимском периоду (када је грејна сезона најинтензивнија, а и метеоролошки
услови не погодују смањењу аерозагађења).
Управо су насеља са великом густином стамбених објеката, а тим и великом

густином индивидуалних ложишта, насеља са интензивнијим саобраћајем,
као и функционалним индустријским постројењима главни извори
угљенмоноксида.
SO2 Током 2008. године, посматрајући средње годишње концентрације

сумпордиоксида на анализираним локалитетима, ваздух на подручју града се
може сматрати чистим (прва класа квалитета ваздуха).
Значајније разлике, у вриједностима средњих мјесечних концентрација

поменутог полутанта на појединим локалитетима, нису забиљежене
(просјечне мјесечне концентрације детерминишу прву класу квалитета
ваздуха).
Разлог лежи у чињеници да значајан дио некадашњих индустријских

мегапостројења (која су већим дијелом главни произвођачи сумпордиоксида)
није у функцији, или ради минималним капацитетом. Преостала ложишта која
су у функцији чине концентрацију овог загађивача повећаном у зимском
периоду – периоду интензивног ложења, (насеља Борик и Обилићево).
Вриједност од 17.383 µg/m3 је најмања средња годишња концентрација
забиљежена на подручју локалитета насеља Паприковац, док на локалитету
насеља Борик вриједност од 24.033 µg/m3 даје епитет «најзагађенијег» са
аспекта присутности сумпордиоксида.
Извори сумпордиоксида на локалитетима са детектованом максималном

концентрацијом на подручју града су различите врсте горива која се користе у
саобраћају и индустријским ложиштима и великом броју индивидуалних
ложишта.
ЧАЂ На основу праћења загађености ваздуха на подручју четири локалитета града

Бања Луке (Обилићево, Паприковац, Кочићев Вијенац и Борик), у
временском интервалу од 01.01. до 31.12.2008. године, те адекватних
прорачуна, може се закључити да квалитет ваздуха, са аспекта присутности
чађи (црног дима), се разликује на посматраним локалитетима, а нарочито се
разликује у зимском и љетном периоду (најмања просјечна годишња
концентрација чађи је износила 18.207 µg/m3, на територији локалитета
Обилићево, а максимална просјечна годишња концентрација поменутог
полутанта је забиљежена на локалитету Борик, у вриједности од 20.561
µg/m3).
82
Генерално гледано, концентрације честица чађи, чији је основни извор

(недовољно) изгарање фосилних горива, у «урбанијим» дијеловима града су
доста високе – нарочито у току грејне сезоне, о чему свједоче забиљежене
високе просјечне мјесечне концентрације црног дима на подручју Борика у
току зимских мјесеци. Значи, крајњи закључак је да квалитет ваздуха (према
средњим годишњим концентрацијама чађи за поједине локалитете) варира од
зоне са незнатно загађеним, чистим ваздухом до зоне угроженог подручја.
Извори загађења са чађи су саобраћај и индустријска ложишта и велики број

индивидуалних ложишта услед недовољног изгарања фосилних горива.
ЛЧ10 У временском интервалу од 01.01. до 31.12.2008. године, посматрајући

средње годишње концентрације лебдећих честица, на анализираним
локалитетима, може се закључити да средње годишње концентрације
поменутог полутанта сврставају ваздух анализираних подручја у зону са
незнатно загађеним, чистим ваздухом (прва класа квалитета ваздуха).
Извори лебдећих честица су антропогеног поријекла и обично су смјештени у

урбаним и индустријским зонама. Према томе, гушће насељене локалитете са
интензивнијим саобраћајем, као и функционалним индустријским
постројењима карактеришу двије највеће вриједности средње годишње
концентрације поменутог полутанта у вриједности од 32.544 и 31.265 µg/m3
(насеља Борик и Кочићев Вијенац).
Ниже и уједначене средње годишње концентрације лебдећих честица, у
вриједности од 28.71 и 28.603 µg/m3, су регистроване на подручју локалитета
насеља Паприковац и Обилићево.
Значајније разлике, у вриједностима средњих годишњих концентрација

поменутог полутанта на појединим локалитетима, нису забиљежене
(просјечне мјесечне концентрације детерминишу прву класу квалитета
ваздуха).
NO2 У току 2008. године, према прикупљеним резултатима мјерења, тј. на основу
средњих годишњих концентрација азотдиоксида анализираних локалитета
града Бања Луке (насеља Обилићево, Борик, Кочићев Вијенац и Паприковац),
може се закључити да је ваздух на територији града Бања Лука незнатно
загађен, чист ваздух (прва класа квалитета ваздуха).
Средње годишње концентрације поменутог полутанта се крећу у распону од

22.401 µg/m3 (на локалитету Борик) до 16.971 µg/m3 (локалитет насеља
Обилићево). Већи антропогени извори загађивања овим полутантом нису
заступљени, па према томе не постоји ни значајнија разлика у вриједностима
просјечних концентрација забиљежених на четири тачке мреже мониторинг
станица. Наравно, одређена разлика у вриједностима постоји у зимском и
љетном периоду.
83
Поред редовног мониторинга, који се континуирано проводи на територији града

Бања Лука, за потребе израде овог документа, покретном еклошком лабораторијом
смо сваки мјесец (9 мјесеци), по десет дана у мјесецу вршили континуирано 24-
часовно мјерење квалитета ваздуха на територији мјесних заједница Града Бања
Лука.
Локације за мјерење аерозагађења у руралном дијелу територије Града су биле:
1. Залужани, уз главну собраћајницу, на локацији основне школе „Јован Дучић“ у

Залужанима,
2. Карађорђева улица, послије Кожаре,
3. Врбања, на локацији плаже „Зелени Вир“,
4. На локацији МЗ Хан кола,
5. На локацији планине Мањача, у непосредној близини регионалног пута Чађавица
– Бања Лука,
6. На локацији МЗ Крупа на Врбасу, општина Бања Лука,
7. На локацији насеља Карановац, у непосредној близини регионалног пута Бања
Лука – Кнежево,
8. На локацији МЗ Врбања, општина Бања Лука,
9. На локацији депоније Рамићи.
Слика бр. 19 Покретна еколошка лабораторија на локацији ОС Јован Дучић Залужани
Слике бр. 20 Покретна еколошка лабораторија на локацији у насељу Лауш
84
Слика бр. 21 Покретна еколошка лабораторија на локацији плаже „Зелени Вир“ у Врбањи
Слике бр. 22 Покретна еколошка лабораторија на локацији МЗ Кола, општина Бања Лука
Слике бр. 23 Покретна еколошка лабораторија на локацији планине Мањача
Слике бр. 24 Покретна еколошка лабораторија на локацији МЗ Крупа на Врбасу, општина Бања Лука
85
Слике бр. 25 Покретна еколошка лабораторија на локацији насеља Карановац
Слике бр. 26 Покретна еколошка лабораторија на локацији МЗ Врбања, општина Бања Лука
Табела бр. 20 Квалитет ваздуха у мјесним заједницама у вријеме израде ЛЕАП

Просјечна десетодневна
Мјерни Класа
Мјерна станица концентрација,
параметри квалитета
C (µg/m3)
CО 1689 II
Залужани, уз главну SO2 22.024 I
саобраћајницу, на локацији NO 6.957 -
основне школе NO2 14.021 I
„Јован Дучић“ NOX 20.978 -
у Залужанима Чађ 22.824 II
CО 1927 II
SO2 28.657 I
NO 13.248 -
Карађорђева улица, послије
NO2 22.587 I
Кожаре на Лаушу
NOX 35.835 -
Чађ 28.638 II
Прашина 43.657 II
CО 462 I
Врбања, на локацији плаже SO2 10.084 I
„Зелени Вир“ NO 2.657 -
NO2 16.971 I
86
NOX 19.628 -
Чађ 16.147 I
CО 528 I
SO2 12.678 I
NO 3.247 -
На локацији
NO2 9.647 I
МЗ Хан кола
NOX 12.894 -
Чађ 12.467 I
CО 247 I
На локацији планине Мањача, SO2 8.411 I
у непосредној близини NO 1.784 -
регионалног пута Чађавица – NO2 8.278 I
Бања Лука NOX 10.062 -
Чађ 6.278 I
CО 909 I
SO2 13.698 I
NO 6.377 -
На локацији
NO2 10.854 I
МЗ Крупа на Врбасу
NOX 17.231 -
Чађ 14.964 I
CО 1328 II
На локацији насеља SO2 21.941 I
Карановац, у непосредној NO 13.219 -
близини регионалног пута NO2 23.698 I
Бања Лука – Кнежево NOX 36.917 -
Чађ 20.561 I
CО 1108 II
SO2 18.677 I
На локацији МЗ Врбања, NO 10.332 -
општина Бања Лука NO2 19.865 I
NOX 30.197 -
Чађ 18.611 I
CО 1896 I
SO2 27.985 I
NO 15.617 -
На локацији депоније Рамићи NO2 25.964 I
NOX 41.581 -
Чађ 27.969 II
Прашина 49.641 II
87
Поредећи податке добијене мјерењем имисионих концентрација полутаната у

ваздуху у руралном дијелу града Бања Лука, не територијама мјесних заједница
града у току 2008. и 2009. године са граничним вриједностима дефинисаним у
Одлуци о заштити ваздуха од загађења општине Бања Лука може се закључити
следеће:
CО Посматрајући средње десетодневне концентрације угљенмоноксида на

анализираним локалитетима може се закључити да средње десетодневне
концентрације поменутог полутанта локалитете насеља Залужани, Лауша,
Врбање и Рамића сврставају ваздух анализираних подручја у зону угроженог
подручја (друга класа квалитета ваздуха), док су локалитети плаже „Зелени
Вир“, Хан Кола, планине Мањача и Карановца локалитети на којима се
ваздух може сматрати чистим (прва класа квалитета ваздуха).
Извори загађења овим полутантом на предметним подручјима су велика

густина стамбених објеката, а тим и велика густина индивидуалних ложишта
и интензиван саобраћај.
SO2 На основу добијених вриједности концентрација сумпордиоксида у овом

периоду мерења можемо закључити да се ваздух у руралном дијелу града
Бања Лука може сматрати чистим (прва класа квалитета ваздуха), са
становишта присутности овог полутанта, јер средње десетодневне
концентрације ни на једном од локалитета нису прелазиле границе ИИ класе
квалитета ваздуха дефинисаним у Одлуци о заштити ваздуха од загађења
општине Бања Лука.
ЧАЂ На основу праћења загађености ваздуха на подручју ових девет руралних

локалитета града Бања Луке, у временском интервалу од 10.10.08 до
20.06.2009. године, те адекватних прорачуна, може се закључити да квалитет
ваздуха, са аспекта присутности чађи (црног дима), се разликује на
посматраним локалитетима тако просјечне десетодневне концентрације овог
полутанта ваздух локалитета Залужана, Лауша и Рамића сврставају у ИИ
класу квалитета ваздуха, док су сви остали локалитети, локалитети на којима
се ваздух може сматрати чистим (прва класа квалитета ваздуха).
Исто као и код угљен моноксида извори загађења ових насља овим
полутантом су индивидуална ложиша и интензиван саобраћај.
ЛЧ10 Посматрајући средње десетодневне концентрације лебдећих честица, у

временском интервалу од 10.10.08 до 20.06.2009. године на анализираним
локалитетима, може се закључити да средње десетодневне концентрације
поменутог полутанта сврставају ваздух анализираних подручја у зону са
незнатно загађеним, чистим ваздухом (прва класа квалитета ваздуха), осим
локалитета насеља Лауш и Рамићи гдје је ваздух, према концентрацији овог
полутанта у границама друге класе квалитета.
Извори загађења ваздухом у насељима су првенствено отворене, асфалтиране

и бетониране површине и површине са оштећеним слојем вегетације, које су
извор дифузног загађења прашином као и саобраћај који помаже сам процес
дифузног загађења са саобраћајница.
88
NO2 Према прикупљеним резултатима мјерења, тј. на основу средњих

десетодневних концентрација азотдиоксида анализираних руралних
локалитета града Бања Луке може се закључити да је ваздух у околини града
Бања Лука незнатно загађен, чист ваздух (прва класа квалитета ваздуха),
према средњој десетодневној концентрацији овог полутанта овог полутанта.
3.3.3. Бука
Проблематика комуналне буке у склопу ЗАШТИТЕ И УНАПРЕЂИВАЊА

ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ заузима значајно мјесто. Комунална бука је увијек
представљала веома важан проблем у животној средини са којим се човјек суочавао
и тежио да њом управља и да је контролише. Комунална бука се дефинише као бука
коју стварају сви извори буке на отвореном простору:
саобраћај (друмски, жељезнички и авио),

грађевинске машине (извођење јавних радова),
индустрија,
машине за кућну употребу,
спортске активности,концерти, забавни паркови, аларми ...
Урбана средина је последњих деценија оптерећена буком, која се повећава у

просјеку 10 ÷ 12 dB годишње. Градску буку сачињава хаотични збир звукова који
потичу од различитих и многобројних извора, а који се међусобно разликују по
висини, интензитету и трајању.
Највећи узрочник комуналне буке је саобраћај са око 80 %, а остали извори као што
су индустрија, угоститељски објекти, улична бука различитог поријекла и бука у
домаћинствима су заступљени у мањој мјери.
Комуналну буку је тешко систематизовати, пратити и проучавати, јер потиче из

различитих извора и веома је промјењива.
За контролу комуналне буке веома често није било разумијевања, прије свега због
недовољног познавања ефеката које бука може да изазове на човјека.
Бука је описана као звук без прихватљивог музичког квалитета, или као непожељан
звук. Бука настаје неправилним вибраторним треперењем чврстих тијела, течних и
гасовитих флуида, чије се осцилације преносе до нашег уха. Људско ухо не открива
све звукове. Оно је способно да прими спектар звука од око 16 до 20 000 Hz. Звучне
таласе мање од 16 Hz човјек не чује (спадају у област инфразвука, а региструју се као
потреси-вибрације). Фреквенције веће од 20 000 Hz човјек, такође, не чује – оне се
називају ултразвуком. Ухо човјека не прима подједнако све таласне дужине звучног
спектра. Најбоље се чују звуци таласних дужина којима одговарају фреквенције
између 500 и 4 000 Hz.
С индустријализацијом долази и до велике миграције становништва у градове, због

чега се јавља недовољан плански развој градова. Саобраћај се такође интензивно
развија, долази до веће примјене техничких апарата, што има за последицу повећање
броја бучних извора, како у радној тако и у животној средини.
89
Бука се углавном може подијелити на индустријску (настаје у току рада пнеуматског

алата, преса, мотора, компресора и сл.) и градску или комуналну буку. Градска бука
потиче највећим дијелом од саобраћаја.
Потом, значајно мјесто у стварању градске буке заузимају звучни сигнали, као и
бука у становима и другим објектима која потиче од употребе разних техничких
апарата. Комунална бука је временски недетерминисана, по типу најчешће
дисконтинуална, што је од изузетног значаја за часове одмора, јер на
дисконтинуалну буку не постоји навикавање.
Бука може довести до оштећења слуха (прскање базиларне мембране, прскање бубне
опне, али је много чешће смањење слушне осјетљивости због дужег излагања средње
високој и високој индустријској буци – професионално губљење слуха). Излагање
буци може да утиче на говорну комуникацију, што доводи до слабљења пажње.
Забиљежено је да бука може да изазове пад обима и ефикасност рада, као и замор
поред већ постојећих здравствених тегоба које немају везе са посљедицама по слух.
Податак који се највише користи при објективном мјерењу буке је укупни ниво буке
и изражава се у dB. Укупни ниво буке не даје информацију о расподјели
компонената буке нити о томе како човјек реагује на конкретну буку. Да би се
резултати могли употребити извршена је стандардизација по препоруци IEC
(International Electrotehnical Commission) 1973 године, када су одређене четири
тежинске криве предвиђене за мјерење нивоа буке у dB и то ¨А¨, ¨Б¨,¨Ц¨ и ¨Д¨. Оне на
одређен начин дају мањи или већи значај појединим фреквенцијама или опсезима
фреквенција, усклађујући тиме њихово дејство на човјека са осјетљивошћу органа
чула слуха на звук. Мјерење нивоа буке врши се у dB, а резултат се приказује
помоћу четири тежинске криве: dB(А), dB(Б), dB(Ц), dB(Д). Када је у питању орган
чула слуха, осјетљивости уха на поједине фреквенције тонова одговара крива ¨А¨
мјерних инструмената буке. Због тога се класификација буке према нивоима
интензитета врши по овом критеријуму, а добијене вредности се изражавају у dB(А).
Утврђено је да су високе фреквенције опасније за слух и нервни систем од ниских.

Сматра се да бука јакости испод 90 децибела, с фреквенцијом од 1000 Hz не изазива
никакве штетности, међутим уколико се повећа фреквенција буке између 60 и 70 dB,
може изазвати сметње. Како се фреквенција повећава штетност буке је изразитија, па
су нпр. фреквенције од 1000 до 5000 Hz , зоне - најштетнијих фреквенција.
Први степен интензитета чини бука од 30 до 60 dB (А), која се углавном добро

подноси и само код изузетно осетљивих особа може изазвати лакшу узнемиреност.
Други степен чини бука јачине од 65 до 90 dB (А) код које се јављају сметње од
стране неуровегетативног система, а одражавају се на слух и цео организам. Дуже
експонирање овој буци доводи код осетљивих особа до трајних оштећења слуха.
Трећи степен чини бука од 90 до 110 dB (А) која је обично праћена и вибрацијама.
Она код велике већине људи за релативно кратко вријеме изазива тешке
неуровегетативне сметње и прогресиван губитак слуха.
90
Четврти степен чини бука од 110 до 130 dB (А) коју човјек не може дуго да издржи,
пошто изазива брзе неуроциркулаторне сметње и губитак слуха. Ако је бука изнад
130 dB(А) оштећења слуха су практично тренутна.
Ради поређења може се нагласити да тихи разговор изазива буку од 40 dB, а гласан и
до 80 dB. Бука од 30 до 60 dB изазива немиран сан, а више од 60 dB буди. Бука од 60
до 90 dB нагло повећава замор и смањује концентрацију, а осетљиве особе
доживљавају физиолошке промјене.
Према Правилнику о дозвољеним границама интензитета звука и шума («Службени

лист» СР БиХ број 46/89) у сљедећој табели су приказани дозвољени нивои вањске
буке.
Табела бр. 21 Дозвољени нивои вањске буке

Највише дозвољени нивои вањске буке
(dBА)
Подручје
Намјена подручја Еквивалентни нивои
(зона) Вршни нивои
Lеq
дан ноћ L10 L1
болничко, љечилишно
I 45 40 55 60
туристичко, рекреацијско,
II опоравилишно 50 40 60 65
чисто стамбено, васпитно-

образовне и здравствене
III 55 45 65 70
институције, јавне зелене и
рекреационе површине
трговачко, пословно, стамбено и
IV стамбено уз саобраћајне коридоре 60 50 70 75
пословно, управно, трговачко,

V занатско, сервисно 65 60 75 80
индустријско, складишно, сервисно

VI и саобраћајно подручје без станова 70 70 80 85
НАПОМЕНА: 1.) у смислу овог правилника дан је од 06:00 до 22:00, а ноћ од 22:00 до 6:00 сати.
2.) вршни нивои L10 и L1 су они нивои буке, који су прекорачени у трајању од 10%
односно 1% укупног времена мјерења, односно периода дан или ноћ
За потребе израде овог плана, у складу са дефинисаним пројектним задатком

извршено је мјерење нивоа комуналне буке. На наведеним локацијама извршено је
снимање дневне и ноћне буке, односно урађено је 24-часовно мјерење нивоа буке на
свакој локацији.
Локације на којима је извршено мјерење буке:
1. Клинички центар на Паприковцу

2. Хирургија (круг старе болнице)
3. Завод за рехабилитацију др „Мирослав Зотовић”
4. Ул. Краља Петра И Карађорђевића (код Боске, код Народног позоришта)
5. Ул. Крајишких бригада (раскрсница код Чајевца, раскрсница код Његошеве)
91
6. Булевар Војводе Петра Бојовића (раскршће с Булеваром Војводе Ж. Мишића,

раскршће са Булеваром Војводе С. Степановића)
7. Жељезничка станица
8. Аутобуска станица
9. Основна школа „Иво Андрић”
10. Основна школа „Иван Горан Ковачић”
11. Основна школа „Георгиј Стојков Раковски”
12. Основна школа „Бранко Чопић”
13. Дјечији вртић „Плави чуперак”
14. Дјечији вртић „Наша дјеца”
15. Дјечији вртић „Јежева кућица”
16. Хотел „Босна”
17. Хотел „Ђукић”
18. Хотел „Дамјан”
19. Хотел „Фиренца”
20. Дворана „Борик”
21. Дворана „Обилићево”
22. Парк „Петер Кочић”
23. Парк „Младен Стојановић”
Слике бр. 27 Бука мјерена на локацијама: Паприковац, дворане Обилићево
Слике бр. 28 Бука мјерена на локацијама: Круг старе болнице, паркови Петер кочић и Младен Стојановућ
92
Слике бр. 29 Бука мјерена на локацији: Завод за рехабилитацију „Мирослав Зотовић“
Слике бр. 30 Бука мјерена на локацијама: Улица К.П. I Карађорђевића (код Боске, код Позоришта)
Слике бр. 31 Бука мјерена на локацијама: Улица Крајишких бригада (раскршће код Чајевца, Његошеве)
93
Слика бр. 32 Бука мјерена на локацијама: Булевар П. Бојовић (раскршће са Ж. Мишића и С. Степановића)
Слика бр. 33 Бука мјерена на локацијама: Жељезничка станица, Аутобуска станица
Слика бр. 34 Бука мјерена на локацијама: О.Ш. „И.Г.Ковачић“ и О.Ш. ''Георгиј Стојков Раковски''
94
Слика бр. 35 Бука мјерена на локацијама: О. Ш. ''Иво Андрић'' и О.Ш. ''Бранко Ћопић''
Слика бр. 36 Бука мјерена на локацијама: Центар за предшколско васпитање и образовање „Плави
чуперак“ и „Наша деца“
Слика бр. 37 Бука мјерена на локацијама: Центар за предшколско васпитање и образовање „Јежева
кућица“
95
Слика бр. 38 Бука мјерена на локацијама: Хотели Фиренца и Дамјан
Слика бр. 39 Бука мјерена на локацијама: Хотел Босна и мотел Ђукић
Табела бр. 22 Вриједности дневног и ноћног нивоа буке на територији града у

периоду израде ЛЕАП-а
Локације мјерења Измјерене вриједности Граничне вриједности

Леq Леq
dB(А) dB(А)
Клинички центар дан 57 дан 45
Паприковац ноћ 41 ноћ 40
дан 58 дан 55
Дворана Борик
ноћ 46 ноћ 45
дан 57 дан 55
Дворана Обилићево
ноћ 47 ноћ 45
дан 63 дан 45
Круг старе болнице
ноћ 45 ноћ 40
дан 61 дан 55
Парк „Петар Кочић“
ноћ 51 ноћ 45
Парк „Младен дан 60 дан 55
Стојановић“ ноћ 46 ноћ 45
Завод за рехабилитацију дан 57 дан 50
„Мирослав Зотовић“ ноћ 42 ноћ 40
96
Ул. Краља П. I дан 67 дан 60

Карађорђевића код Боске ноћ 56 ноћ 50
Ул. Краља П. I дан 69 дан 60
Карађорђевића код ноћ 55 ноћ 50
Позоришта
Ул. Крајишких бригада дан 71 дан 60
код Чајевца ноћ 58 ноћ 50
Ул. Крајишких бригада дан 70 дан 60
раскршће са Његошевом ноћ 56 ноћ 50
Булевар Петра Бојевића дан 69 дан 60
раскршће са Ж. Мишића ноћ 55 ноћ 50
Булевар Петра Бојевића дан 68 дан 60
раскршће са ноћ 54 ноћ 50
С.Степановића
дан 63 дан 70
Жељезничка станица
ноћ 51 ноћ 70
дан 72 дан 70
Аутобуска станица
ноћ 69 ноћ 70
дан 67 дан 55
О.Ш. Иво Андрић
ноћ 45 ноћ 45
дан 62 дан 55
О.Ш. И.Г. Ковачић
ноћ 41 ноћ 45
дан 64 дан 55
О.Ш. Г.С. Раковски
ноћ 42 ноћ 45
дан 63 дан 55
О.Ш. Бранко Ћопић
ноћ 46 ноћ 45
Дјечији вртић „Плави дан 61 дан 55
Чуперак“ ноћ 47 ноћ 45
Дјечији вртић „Наша дан 59 дан 55
дјеца“ ноћ 44 ноћ 45
Дјечији вртић „Јежева дан 64 дан 55
кућица“ ноћ 48 ноћ 45
дан 65 дан 60
Хотел Босна
ноћ 53 ноћ 50
дан 69 дан 60
Хотел Ђукић
ноћ 55 ноћ 50
дан 60 дан 60
Хотел Дамјан
ноћ 50 ноћ 50
дан 65 дан 60
Хотел Фиренца
ноћ 53 ноћ 50
Мјерења нивоа буке на локацијама које се налазе у ужем центру града, показују да су
прекорачења нивоа буке повећана и да се крећу у границама од 5 до 17 dB (А), у
дневним терминима, и од 4 до 12 dB (А), у ноћним терминима. На повећани ниво
буке у ужем дијелу града, у дневном периоду највећи утицај је имао висок
интензитет саобраћаја, поготово употреба технички неисправних возила, употреба
звучних сигнала аутомобила, лоша путна подлога.
97
У ноћним терминима на ниво буке поред саобраћаја имају утицај и угоститељски

објекти. Прекорачења нивоа буке била су изражена у јутарњим часовима у периоду
од 06 – 09, затим у послије подневним часовима у периоду од 15 – 18 часова, кад је
повећана фреквенција саобраћаја, те у вечерњим и ноћним часовима у току рада
угоститељских објеката од 22 - 02 часа.
Мјерења дуж главних саобраћајница показују да су измјерени нивои буке већи од

дозвољеног, како дању тако и ноћним терминима,а прекорачења нивоа буке се крећу
у границама од 5 до 14 dB (А), у дневним терминима, и од 4 до 12 dB (А), у ноћним
терминима, а то је прије свега одраз интензивног саобраћаја који се одвија у на овим
саобраћајницама (и овде је присутан проблем употребе технички неисправних
аутомобила, неприлагођене брзине возила, употребе звучне сигнализације, лоше
путне подлоге). Поготово се истичу саобраћајнице источни и западни транзит на
којима се одвија висок интензитет саобраћаја (велики број камиона и аутобуса) како
у дневном тако и у ноћном периоду, тако да су мјерења у ноћном термину висока за
тај период мјерења.
Оно на шта треба скренути пажњу да су мјерења нивоа буке код опоравишних,
васпитно – образовних, рекреационих и јавних површина показала да је измјерени
ниво буке изнад дозвољених граничних вриједности.
Један од најчешћих узрочника буке у урбаним дијеловима града Бања Лука је лоша
комбинација пословно-стамбеног простора, при чему субјекти (најчешће
предузетници) захваљујући скраћеном поступку за добијање рјешења за обављање
дјелатности, дајући лажну изјаву, добијају могућност да у непосредној близини
стамбених објеката, обављају дјелатности које узрокују прекомјерну буку.
Ово се дешава и из разлога што се при издавању потребне документације за

пословно-стамбене или пословне објекте који се налазе у непосредној близини
стамбених објеката, не поштује законска обавеза и често се не прописује ниво
дјелатности која се може обављати у таквим просторима, већ се простор одређује као
„пословни".
3.3.4. Земљиште
Формирање и развој великог броја различитих типова земљишта на подручју града

Бања Лука резултат су шароликости педогенетских фактора посматраног простора, а
прије свега рељефа и богате хидрографије, климе, геолошке подлоге, вегетацијског
покривача, а нарочито утицаја човјека.
Подјела земљишта извршена је у односу на 2 категорије: долинска и бреговита, а

класификација на типове у односу на званичну класификацију Ћирић, Шкорић,
Филиповски.
Долинска тла. Распростирање ове групе типова земљишта везано је за рељеф

терена, односно све водотоке истраживаног подручја (Врбас, Врбања, Црквена,
Широка ријека, Драгочај…).
98
Најзначајнији тип земљишта из ове групе је флувисол са својим карбонатним и

бескарбонатним подтипом. Ријеч је о најплоднијим типовима земљишта на нашем
подручју, која се од давнина користе за потребе интензивне пољопривредне
производње.
Потребно је нагласити да су ова земљишта, нарочито у посљедње вријеме, угрожена

у контексту претварања у грађевинско земљиште, без адекватног третмана
површинског хумусног слоја.
На земљишта типа флувисола надовезују се семиглејна земљишта, као

најзаступљенији тип тла у обухвату Плана. Ријеч је о земљишту такође високе
продуктивности које се и данас користи за интензивну пољопривредну производњу.
На подручју Куљана, Новаковића и Вујиновића развила су се псеудоглејна и

еуглејна тла која су значајно мање продуктивности од поменутих типова тла. На
поменутим земљиштима заправо је највећим дијелом изграђен град (осим насеља на
брежуљцима), чиме су формирана земљишта типа урбосола, односно типова
земљишта са потпуно измијењеном земљишном структуром.
Бреговита тла. На западном, брежуљкастом дијелу обухвата, најзаступљенији тип

земљишта је смоница (вертисол), који представља одлично тло за гајење воћарских
култура.
Сва до сад поменута земљишта са аспекта коришћења углавном представљају

грађевинско и пољопривредно земљиште.
На карбонатним супсратима Старчевице развила су се земљишта типа

калкокамбисола, док су се на вишим зонама и некречњачким супстратима развила
дистрична смеђа земљишта. У источном дијелу обухвата, односно обронцима Црног
врха (у ширем смислу) развила су се земљишта типа дистричног камбисола и
лувисола, док су се у зони Врбање развила еутрична смеђа земљишта.
За потребу сагледавања земљишних ресурса са аспекта њихове употребне

вриједности кориштена је карта употребне вриједности земљишта (1985. године),
гдје је извршена категоризација пољопривредних земљишта према употребној
вриједности од I до VIII категорије. Према овом извору, најквалитетнија земљишта (I
категорије), издвојена су у долинама Врбаса и Врбање, са највећом цјелином ове
групе уз некадашње корито Широке ријеке у Буџаку.
Земљишта друге категорије сконцентрисана су, такође, уз обале Врбаса и Врбање и у

зонама са неповољнијим водним режимом (Врбања, Ада).
Земљишта III категорије сконцентрисана су на сјеверу обухвата (Куљани, Залужани),

док су фрагменти земљишта IV категорије констатовани по обронцима Црног врха
са истока и шире зоне Шарговца са запада.
99
Највећу површину заузимају земљишта V-VIII категорије. Ту спадају земљишта на

нагибу већем од 20% или земљишта на мањим нагибима, ако су јаче изражена друга
ограничења као што су: плиткоћа земљишта, каменитост, стјеновитост и сл. и она
нису погодна за обраду, него су то пашњаци или шумски комплекси. Ова земљишта
преовладавају у југозападном, јужном и југоисточном дијелу обухвата.
Развој индустрије и повећано коришћење хемијских средстава у пољопривредној

производњи може имати као посљедицу повећање количине тешких метала у
земљишту, што може имати негативан утицај на живи свијет у земљишту, а самим
тим и на процесе педогенезе, усљед чега долази до смањења употребне вриједности
земљишта. Велики број тешких метала је приступачан за биљке гдје се након
апсорпције исти уводе у ланац исхране, чиме се њихова штетност још више
повећава.
У контексту наведеног, проведена су детаљна теренска истраживања чији су

резултати приказани у монографији, Основа заштите, коришћења и уређења
пољопривредног земљишта града Бања Лука – монографија, Проф. др. Михајло
Марковић са сарадницима, Пољопривредни факултет Универзитет у Бања Луци,
Бања Лука 2006. године.
Ако се погледају основна хемијска својства испитиваних земљишта на подручју

града Бања Лука (која су презентована у оквиру ове монографије) може се запазити
велика варијабилност у погледу како pH-вриједности тако и садржају калцијум
карбоната, хумуса, укупног азота, те лакоприступачног фосфора и калијума.
Понашање појединих елемената у земљишту условљено је низом чинилаца. Једна од

најважнијих хемијских својстава земљишта, која највише утиче на усвајање
биогених елемената из земљишта гајеним биљкама, је реакција средине (pH).
Подаци из следеће табеле показују да је, на територији града Бања Лука, за

супституциону киселост (pH у 1М KCl), на узорцима земљишта узетим током 2003. и
2004. године, измјерена просјечна вриједност 5,02, док је минимална вриједност
износила 3,50, а максимална 7,09, без обзира на типове земљишта када се посматрају
сви анализирани узорци земљишта за супституциону киселост, узети из
површинског, хумусно-акумулативног хоризонта, свих земљишта на подручју које
покрива град, уочава се да се највећи број испитиваних узорака налази у класи јако
киселих до киселих земљишта (76,11 % од укупне површине града). То се може
видјети поређењем добијених вриједности са вриједностима у сљедећој табели, о
класификацији земљишта на основу pH-вриједности, као и на наредном графикону.
Табела бр. 23 Површина земљшта у односу на идентификацију према

супституционој реакцији земљишта
Површина
Класа земљишта према Површина
Реакција у 1М HCl земљишта
pH у 1 М KCL земљишта у ha
у%
< 4,50 јако кисело 58.971 47.60
4,51 -5,50 кисело 35.328 28.51
5,51 -6,50 слабо кисело 22.564 18.21
6,51 -7,20 неутрално 6.729 5.43
7,20-8,20 алкално 307 0.25
100
Графикон бр. 21 Површина земљишта (у ha) на подручју града у односу на кфасе

према супституционој реакцији земљишта
На основу ових резултата о реакцији земљишта града Бања Лука, може се закључити
да сувишна киселост представља лимитирајући фактор биљне производње. У циљу
отклањања сувишне киселости, неопходно је примијенити мелиоративну мјеру
калцизације земљишта, односно у земљиште уносити кречне материјале (мљевени
кречњак, доломит и др.).
Овако утврђена pH-вриједност и њихов распоред по класама, у складу је са

садржајем CaCO3, гдје је минимална измјерена вриједност нула, средња вриједност
је 0,85 %, а максимална 20,86 %.
Не узимајући у обзир овај екстрем максималног садржаја, може се констатовати да

земљишта града Бања Лука спадају у највећем проценту у бескарбонантна (преко 80
%), а врло мали број испитиваних узорака у слабо карбонатна земљишта, што је лако
закључити поређењем добијених вриједности са наредном табелом, о класификацији
земљишта према садржају CaCO3.
Табела бр. 24 Класификација земљишта према садржају CaCO3

Садржај CaCO3 у % Класа земљишта према садржају карбоната
0 бескарбонатно
0-5 слабо карбонатно
5-10 средње карбонатно
> 10 јако карбонатно
Када је у питању садржај органске материје (хумуса) у испитиваним земљиштима,

једног од битних састојака земљишта, који је носилац плодности и фактор који утиче
на низ других особина земљишта (физичких, хемијских и биолошких) он је
незадовољавајући.
101
Посматрајући резултате наведене у следећој табели уочава се да средња вриједност

садржаја хумуса, добијена анализом свих узорака, без обзира на тип земљишта,
износи 3,41 %. Минимално утврђен садржај износио је 0,14 %, а максималан 7,08 %.
Више од 45 % испитиваних узорака се убраја у слабо до врло слабо хумозна
земљишта, а наредних 38 % у средње хумозна.
Када се посматрају сви анализирани узорци земљишта за садржај хумуса, узети из

површинског, хумусно-акумулативног хоризонта, свих земљишта на подручју које
покрива град и поређењем истих са класама обезбјеђености земљишта хумусом јасно
се уочава да је највећи број испитиваних узорака у класи средње до слабо хумозних
земљишта.
Нешто веће количине хумуса утврђене су код типова земљишта црница, рендзине, а
и у неким испитиваним узорцима еутричног смеђег земљишта, те алувијума
карбонатног. Оно што је забрињавајуће за успјешну биљну производњу, јесте
чињеница да су управо земљишта на равнијим теренима, на мањим надморским
висинама и дубљег физиолошки активног профила, у сјеверном дијелу града,
сиромашнија у хумусу.
Табела бр. 25 Површина земљишта у односу на класе обезбјеђености земљишта

хумусом
Површина
Садржај хумуса Класа земљишта према Површина
земљишта
у% садржају хумуса земљишта у ha
у%
< 1,00 врло слабо хумозна 353 0,29
1,01 – 3,00 слабо хумозна 42.775 34,52
3,01 – 5,00 средње хумозна 53.947 43,54
5,01 – 10,00 јако хумозна 20.160 16,27
> 10,00 врло јако хумозна 6.662 5,38
Графикон бр. 22 Површина земљишта (у ha) на подручју града у односу на класе

према обезбјеђености земљишта хумусом
102
У циљу подизања садржаја органске материје на задовољавајући ниво, а тиме и

обезбјеђења предуслова за интензивирање биљне производње, на овим земљиштима,
потребно је интензивирати агротехничке мјере, које доприносе очувању органске
материје – хумуса у земљишту, те примјенити мелиоративну мјеру хумизације
земљишта, што се може постићи уношењем органских ђубрива у земљиште
(стајњака), те заоравањем жетвених остатака и увођењем у плодоред крмних култура
– легуминоза.
Ово је посебно важно јер би увођење у плодоред крмних култура – легуминоза

омогућило и бржи развој сточарске производње.
Наредни испитивани Фактори плодности земљишта су садржај биогених елемената,

у њему. Испитиван је садржај неких макро и микроелемената, који имају највећу
важност када је у питању плодност земљишта, а ту се прије свега мисли на садржај
лакоприступачног фосфора и калијума од макроелемената, те Cu, Zn, Mn и Co од
микроелемената.
Садржај лакоприступачног фосфора кретао се између минималних 1,00 mg/100 g до

максималних 59,40 mg/100 g земљишта. Средња вриједност за све испитиване узорке
земљишта износила је 6,05 mg/100 g земљишта.
Ако се добијене вриједности, за све систематске јединице земљишта, заступљене на

подручју града, о садржају лакоприступачног фосфора, упореде са класификацијом
земљишта о садржају лакоприступачног фосфора јасно се види да је око 95 %
узорака у класи врло сиромашних земљишта, од чега је чак преко 86 % узорака у
класи екстремно сиромашних у лакоприступачном фосфору земљишта, са мање од
2,50 mg P2О5/100 g земљишта, посматрајући узорке свих типова анализираних са
земљишта.
Табела бр. 26 Површина земљишта у односу на класе обезбјеђености

лакоприступачним фосфором
Класе садржаја
Садржај Al-P2О5 Површина Површина
лакоприступачног
mg/100 g земљишта земљишта у ha земљишта у %
фосфора у земљишту
< 2,50 екстремно низак 107.645 86,88
2,50 – 5,00 врло низак 9.951 8,03
5,01 – 10,00 низак 4.771 3,85
10,01 – 15,00 средњи 659 0,53
15,01 – 25,00 оптималан 536 0,43
25,01 – 40,00 висок 269 0,22
> 40,00 врло висок до штетан 66 0,05
Највећа варијабилност у садржају овог параметра утврђена је код еутричног смеђег

земљишта и кретао се од 1,50 до 59,4 mg/100 g P2О5, те код алувијума,
бескарбонатног, од 1,90 до 41,40 mg/100 g земљишта. Код осталих испитиваних
узорака земљишта узетих на различитим типовима земљишта садржај овог елемента
био је у највећем проценту у класи врло сиромашних до екстремно сиромашних
земљишта.
103
Закључује се забрињавајућа чињеница о тако високом проценту земљишта у класама

екстремно ниског и врло ниског садржаја фосфора, што представља један од
најизраженијих лимитирајућих чинилаца интензивирања биљне производње на
њима. То је у веома уској вези и са израженом киселошћу земљишта. У таквим
условима фосфор се јавља у биљкама неприступачним облицима. Да би се то
ограничење отклонило, поред калцизације неопходно је примијењивати и
мелиоративну фосфатизацију земљишта.
Обезбјеђеност испитиваних земљишта лакоприступачним калијумом, много је

повољнија у односу на садржај лакоприступачног фосфора. Поређењем резултата из
следеће табеле са класификацијом, гдје су дате граничне вриједности за овај
елеменат може се констатовати да је највећи број испитиваних узорака у класи
средње обезбеђености (31%). Иза ње долази класа оптималне обезбјеђености (30 %
узорака), затим високе (20 %), па ниске (12 %), итд. Средња вриједност, за све
типове земљишта, наведене у следећој табели износила је 21,23 mg/100 g земљишта,
најнижа 5,90 а највиша 109,00 mg/100 g лакоприступачног калијума. Слично
фосфору, највећи садржај утврђен је на еутричном смеђем земљишту, али и
дистрично смеђем, рендзини смоници и црници.
Међутим, посматрањем добијених резултата, за све систематске јединице земљишта,

заступљене на подручју града о садржају лакоприступачног калијума и њиховим
поређењем са класификацијом земљишта о садржају лакоприступачног фосфора
добија се нешто другачија слика. Скоро 60 % испитиваних узорака земљишта
припадају класама сиромашним до врло сиромашним у овом елементу, 21 % има
средњу обезбијеђеност, а само 16 % оптималну.
Утврђени садржаји лакоприступачног фосфора и калијума указују на могућност

рационалне потрошње минералних ђубрива, преко избора одговарајућих
формулација ђубрива, имајући у виду њихов садржај у дотичном земљишту, те
захтјеве гајених биљака.
Табела бр. 27 Површина земљишта у односу на класе обезбјеђености

лакоприступачним калијумом
Класе садржаја Површина
Садржај Al-К2О у Површина
лакоприступачног земљишта
mg/100 g земљишта земљишта у ha
калијума у земљишту у%
<5,00 врло низак 2.850 2,30
5,01 – 10,00 низак 70.246 56,70
10,01 – 15,00 средњи 26.510 21,40
15,01 – 25,00 оптималан 19.324 15,60
25,01 – 40,00 висок 4.460 3,60
40,01 – 50,00 врло висок 297 0,24
> 50,00 штетан 211 0,17
Узорковање и анализа земљишта
На широј територији града Бања Лука током израде Локалног Еколошког Акционог
Плана је извршено узорковање и анализа 24 узорка земљишта.
104
У зимском периоду године узет је по један композитни површински узорак

земљишта, са дванаест локација, од чега је 8 узорака узето у урбаном дијелу града
док су 4 узорка узета у руралном дијелу града, како слиједи:
УРБАНИ ДИО ГРАДА: РУРАЛНИ ДИО ГРАДА:
1. Локација Инцел 1. Подручје села Стричићи

2. Локација Парк Петар Кочић 2. Село Доња Пискавица
3. Локација Парк Младен С. 3. Насеље Карановац
4. Клинички центар Паприковац 4. Депонијa Рамићи
5. Локација поред западног транзита
6. Локација код Витаминке
7. Локација код плаже Абација
8. Локација код Пиваре
Слике бр. 40 Локација 1 – Инцел
Слике бр. 41 Локација 2 – Парк „Петар Кочић“
105
Слике бр. 42 Локација 3 – Парк ''Младен Стојановић''
Слике бр. 43 Локација 4 – Клинички центар на Паприковцу
Слике бр. 44 Локација 5 – Поред „Западног“ транзита
Слике бр. 45 Локација 6 – Код Витаминке
106
Слике бр. 46 Локација 7 – Плажа „Абација“, код „Зеленог моста“
Слике бр. 47 Локација 8 – Код „Бањалучке Пиваре“
Слике бр. 48 Локација 9 – Подручје села Стричићи
Слике бр. 49 Локација 10 – Подручје села Доња Пискавица
107
Слике бр. 50 Локација 11 – Подручје насеља Карановац
Слике бр. 51 Локација 12 – Поред депоније Рамићи
На истим локацијама је у љетном периоду године узет по један дубински

композитни узорак земљишта за анализу.
Физичко – хемијска анализа наведених узорака обухватила је следеће параметре:

o pH у води o Активни калијум
o pH у KCl o Укупни цинк
o Механичку структуру o Укупни бакар
o Органску структуру o Укупни манган
o Проценат хумуса o Укупно гвожђе
o Укупни азот o Укупна количина олова
o Активни фосфор o Укупна количина кадмијума
Како у БиХ, а тако ни у Републици Српској још увијек није донешен правилник о
заштити пољопривредног земљишта од онечишћења штетним материјама, у овом
раду су кориштене граничне вриједности сусједних земаља, Србије, Хрватске и
директиве Европског вијећа.
Под штетном материјом се подразумијева свака материја која се у пољопривредном

земљишту нађе у концентрацији која привремено или трајно доводи у питање
његову основну улогу повољног станишта за културно и природно биље. У штетне
материје спадају тешки метали и потенцијално токсични елементи (Cd, Hg, Мо, Аs,
Cо, Ni, Cu, Pb, Cr и Zn), те полициклични ароматски угљоводоници. Штетне
материје су и материје које се уобичајено уносе у пољопривредно тле, али због
нестручне примјене у непримјереним количинама, у криво вријеме или на
неприкладним земљиштима, могу проузроковати штете по околину.
108
Табела бр. 28 Физичко-хемијски квалитет земљишта на урбаној територији града Бања Лука у периоду израде ЛЕАП-а
УЗОРЦИ
УРБАНИ ДИО ГРАДА
Редни број
Паприковац
вриједност4
Парк Петар
Стојановић
Јединица
Клинички
Витаминка
Параметри анализе
Гранична
Западни
Абација
Младен
транзит
Пивара
центар
Плажа
Инцел
Кочић
Парк
зима љето зима љето зима љето зима љето зима љето зима љето зима љето зима љето
1. pH у води pH - 6,89 6,86 7,16 7,04 6,81 6,84 5,84 5,88 7,13 7,33 6,91 7,02 7,19 7,30 6,32 6,45
2. pH у KCl pH - 5,59 5,56 5,86 5,74 5,31 5,34 4,54 4,58 5,53 6,03 5,31 5,72 5,89 5,80 4,72 4,85
3. Укупни азот mg/kg - 0,86 0,76 0,92 0,94 0,88 0,92 0,42 0,36 1,12 1,10 0,63 0,77 1,1 0,99 0,16 0,14
mg/
4. Активни фосфор (P2О5) - 1,2 1,12 1,10 1,09 1,07 1,10 0,66 0,66 2,2 2,24 2,3 2,36 3,2 3,0 0,68 0,65
100 g
mg/
5. Активни калијум (K2О) - 8,3 7,6 10,2 10,3 13,4 12,8 8,12 8,02 12,8 13,2 14,2 16,1 15,1 14,8 3,2 3,0
100 g
6. Укупни цинк mg/kg 300 84,0 80,2 92,0 92,8 94,0 93,6 233,0 230,2 79,8 80,3 44,3 40,6 17,8 18,3 36,8 40,1
7. Укупни бакар mg/kg 100 23,8 21,4 57,3 56,8 43,0 42,4 65,0 63,2 22,0 22,3 14,0 12,7 12,6 13,9 42,4 44,3
8. Укупни манган mg/kg - 218 186 344 338 360 355 420 4410 118 116 202 200 116 120 932 1032
9. Укупно гвожђе mg/kg - 32,0 32,5 31,0 28,6 34,0 34,3 38,0 37,1 20,0 22,5 16,0 14,8 26,6 30,1 44,8 48,2
10. Укупна количина олова mg/kg 100 26 19,3 33 32,2 42 38.2 30,0 23,8 18,0 17,6 10,0 11,3 13,2 10,6 18,4 15,6
Укупна количина
11. mg/kg 3 0,85 1,01 0,98 1,05 1,7 1,46 1,4 1,6 0,6 0,48 0,94 1,10 0,86 0,94 0,64 0,66
кадмијума
12. Проценат хумуса % - 1,2 1,12 1,5 1,3 1,3 1,3 0,8 0,76 1,3 1,25 0,86 0,94 0,70 0,65 0,55 0,54
Честице пијеска 2,0 –
13. % - 82,15 83,09 10,7 11,2 54,8 54,3 56,3 57,2 42,3 43,6 79,5 76,6 80,9 83,5 15,6 16,8
0,06 mm
Честице праха 0,06 –
14. % - 9,63 10,15 69,4 67,9 38,2 38,8 37,4 36,4 54,8 55,2 16,6 19,4 17,2 15,6 64,3 64,8
0,002 mm
Честице глине < 0,002
15. % - 6,76 19,9 20,9 7,0 6,9 6,3 6,4 2,9 1,2 3,9 4,0 1,9 0,9 20,1 18,4
mm
Поредећи вриједности добијене анализама земљишта љетњих и зимских узорака са граничним вриједностима можемо закључити да сви
узети узорци имају у себи дозвољене, испод граничне вриједности штетних материја.
4
Службени гласник Републике Србије, бр. 11/90
109
Табела бр. 29 Физичко-хемијски квалитет земљишта на руралној територији града Бања Лука у периоду израде ЛЕАП-а
УЗОРЦИ
РУРАЛНИ ДИО ГРАДА
вриједност5
Пискавица
Карановац
Редни број
Стричићи
Параметри анализе
Гранична
Депонија
Јединица
Рамићи
Доња
зима љето зима љето зима љето зима љето
1. pH у води pH - 6,88 6,94 6,96 7,05 6,97 6,89 7,02 7,10
2. pH у KCl pH - 5,58 5,64 5,66 5,75 5,57 5,39 5,72 5,80
3. Укупни азот mg/kg - 0,88 0,85 1,10 1,05 0,99 1,10 1,3 1,5
Активни фосфор mg/
4. - 1,4 1,6 3,2 2,8 2,8 3,10 4,3 4,8
(P2О5) 100g
Активни калијум mg/
5. - 19,2 19,8 21,4 20,3 20,6 22,4 26,2 27,4
(К2О) 100g
6. Укупни цинк mg/kg 300 28,3 26,8 24,1 22,4 18,7 19,3 22,0 21,2
7. Укупни бакар mg/kg 100 32,6 31,0 36,2 38,1 29,4 26,6 31,1 30,3
8. Укупни манган mg/kg - 415 420 338 330 341 336 313 308
9. Укупно гвожђе mg/kg - 21,4 24,4 19,1 20,6 11,3 10,5 17,2 16,5
10. Укупна количина олова mg/kg 100 4,4 4,0 6,6 5,9 12,4 9,12 19,5 20,2
11. Укупна количина кадмијума mg/kg 3 0,41 0,50 0,52 0,61 0,69 0,72 1,6 1,2
12. Проценат хумуса % - 1,7 1,5 1,9 1,6 2,02 1,8 0,92 0,98
13. Честице пијеска 2,0 – 0,06 mm % - 12,0 13,9 9,8 10,2 11,4 12,6 7,3 5,5
14. Честице праха 0,06 – 0,002 mm % - 81,4 83,1 83,9 82,4 83,3 82,8 63,3 64,3
15. Честице глине <0,002 mm % - 6,6 3,0 6,3 7,4 5,3 4,6 29,4 30,2
Поредећи вриједности добијене анализама земљишта љетњих и зимских узорака са граничним вриједностима можемо закључити да сви
узети узорци имају у себи дозвољене, испод граничне вриједности штетних материја.
5
Службени гласник Републике Србије, бр. 11/90
110
3.3.5. Отпад
На локалитету Рамићи налази се дјелимично уређена, регионална, санитарна

депонија на коју се врши депоновање прикупљеног чврстог отпада са предметног
подручја.
Покривеност урбаног подручја прикупљањем и одвозом комуналног чврстог отпада

износи око 90 %. Прикупљање се врши помоћу металних контејнера запремине, 1,1,
3,2, 3,4 и 5 m3 као и канти запремине 110 l. У ужем урбаном дијелу врши се
селективно прикупљање пластике, стакла и папира. Количина прикупљеног чврстог
комуналног отпада износи 174.240 тона (2002. године). Осим комуналног чврстог
отпада, на предметном простору се продукује цца 830 тона медицинског отпада од
чега је цца 225 тона опасног медицинског отпада.
Проценат становништва које користи услуге прикупљања, превожења и депоновања

различитог отпада износи приближно 92 %. У плану је постепено покривање
непокривених руралних подручја редовним и систематским прикупљањем и одвозом
отпада.
У неколико мјесних заједница на подручју Града у току је замјена старих контејнера

новим, запремине 2,4 и 3,2 кубних метара. Нови контејнери ће бити постављени у
мјесним заједницама Булевар, Борик, Кочићев Вијенац, Паприковац и Старчевица.
Град је у набавку 60 нових контејнера уложио 112.000 КМ.
На ужем градском подручју Бање Луке ће, такође, бити постављено и 50 нових
контејнера запремине 1,1 кубних метара, као и 30 контејнера запремине 5 кубних
метара, што ће свакако допринијети чистоћи града, по чему је Бања Лука
препознатљива у региону. Вриједност ових контејнера износи 60.000 КМ.
Надлежна организација за управљање отпадом је „Чистоћа“ А.Д. Отпад се депонује

на регионалну депонију Рамићи у складу са стратегијом управљања чврстим
отпадом за Босну и Херцеговину, смјерницама датим Студијом о управљању
чврстим отпадом за регију Бања Лука и Правилником о начину и условима одвоза и
одлагања отпада, Град Бања Лука јуни 2006.
На предметном простору егзистира више привредних субјеката чија је основна

дјелатност откуп и продаја секундарних сировина (црни и обојени метали, папир), од
којих је најзначајније предузеће Нова сировина, те се одређена количина отпада
сортира и врши се његова рециклажа.
У околини града, на мјестима гдје су некада биле дивље депоније, уз главне путене
правце у сеоским подручјима постављено је око 150 великих контејнера запремине
од 5 m3. Захваљујући овој мјери (постављања великих контејнера), појачаном
надзору инспекцијских служби на тим подручјима и редовном пражњењу тих
контејнера нису евидентирани случајеви поновног обнављања тих депонија.
Међутим, обиласком територије града и на основу сазанања еколошких инспектора

Града идентификовали смо и већи број мањих дивљих депонија које угрожавају
животну средину и здравље људи, а које нико не санира нити се са тих локалтитета
уклања отпад.
111
Дивље депоније које су идентификоване на територији града а које су још увијек

активне су на следећим локалитетима:
- Пут на Доња Кола, прије скретање за Баралиће, са лијеве стране,

- Поред локалног пута за Љубачево, с лијеве стране пута, прије скретања за
Гвере и Вученовиће,
- Пут за Шарговац, прије скретања за Гагуле, са лијеве стране пута,
- Жуте зграде, ул. Раковачких рудара, Др Живка Њежића и Васе Видовића,
- Раковачке баре – Дракулић, преко пута мјесне заједнице,
- Карановац, Геокоп и ГП Крајина, код асфалтне базе Пут, а.д.
- Бистрица (Јанковића Брдо), на 12 километру регионалног пута за Бронзани
Мајдан,
- Мотике, парцела земљишта к.ч. 36//159 К.О. Мотике, уписано у ЗК 489,
- Павловац, парцела земљишта к.ч. 478/12 и 478/13 К.О. Павловац и сусједне
парцеле,
- Сарачица – засеок Блажевац,
- Сарачица – засеок Лукајићи,
- Сарачица – засеок Михајловићи.
3.3.6. Саобраћај6
Урбанистички план Бањалуке из 1975. године је дао квалитетне основе за

усмјеравање развоја града, али су грађански рат и транзиција утицали да планирани
концепти нису довршени, па је управо недовршеност саобраћајног система његова
основна карактеристика у постојећем стању. Само разумијевајући елементе на
којима је основни саобраћајни концепт постављен у Урбанистичком плану из 1975.,
године могуће је на прави начин извршити анализу стања у саобраћајном систему
Бањалуке данас. Поред тога што је дошло до великих демографских промјена у
граду, дошло је и до промјене друштвеног система, прерасподјеле привредних
активности у граду, дугогодишњег застоја у развоју града изазваног грађанским
ратом и бројних других промјена које су имале утицаја на развој саобраћајног
система града. Бања Лука је данас град са 186 312 становника, главни град и
административни центар Републике Српске, те универзитетски центар са око 15 000
студената.
Из свих тих разлога су многе ствари које су планиране Урбанистичким планом

Бањалуке из 1975. године остале недовршене и управо су то тачке на којима би
требало наставити развој саобраћајног система Бањалуке. Довршетак источног и
западног транзита, Булевара цара Душана, изградња планираних саобраћајница на
правцу исток-запад, моста у наставку улице Васе Пелагића, изградња робно-
транспортног центра и многа друга рјешења, која су планирана прије више од
тридесет година, су основ на коме би требало наставити развој саобраћајног система
града и уска грла, због чијег непостојања данас постоје проблеми у саобраћајном
систему.
6
Урбанистички план Бања Луке 2008. – 2020. године, Нацрт, Стање организације, уређења и
коришћења простора, III Инфраструктура, Урбанистички завод Републике Српске, Бања Лука, мај
2009. године
112
У Бања Луци је тренутно регистровано близу 56000 аутомобила што даје степен
моторизације од 301воз/1000ст или један аутомобил на 3,32 становника. Као што
видимо из овог податка, у просјеку свако домаћинство у Бања Луци посједује
аутомобил. Просјечна старост аутомобила је 17,2 године.
Предвиђа се наставак раста степена моторизације, али у знатно мањој мјери од оне
која је забиљежена у протеклом периоду, тако да се у циљном периоду очекује
степен моторизације од 1,1 возила по домаћинству или око 63000 регистрованих
аутомобила (према демографској прогнози), односно 120.884 возила према
планираним максималним капацитетима града.
Истраживања вршена у граду у посљедњих неколико година показују да је обим

спољних путовања вишеструко мањи од обима унутарградских путовања у Бања
Луци и да је њихов карактер претежно изворно - циљни и усмјерен ка Бања Луци.
Релативни односи дистрибуције путовања по анкетним мјестима јасно осликавају да
је укупан обим даљинског саобраћаја путничким аутомобилом мали, јер просјечно
више од 70% путовања је усмјерено ка граду и општини Бања Лука, а путовања у
Федерацију БиХ и сусједне земље ни на једном анкетном пункту заједно не прелазе
7% укупног обима саобраћаја на сваком пункту појединачно.
За теретни саобраћај, Бања Лука је значајан циљ путовања и то за око 50%

анкетираних возача камиона и у односу на саобраћај индивидуалним возилима однос
спољних путовања се мијења у корист транзитних путовања, посебно према
даљинском саобраћају, који теретним возилима у недостатку планираног аутопута
оптерећује уличну мрежу Бањалуке, а прије свега западни транзит.
Иако Урбанистички план Бањалуке из 1975. године даје квалитетне основе и

упутства за усмјеравање развоја града, друштвена и социо-економска превирања у
којима се нашао цијели регион утицала су да планирани концепти нису довршени.
Такође, поред Урбанистичког плана, потребно се осврнути и на Студију саобраћаја
урађену 1971-1974. године, као помоћ Уједињених нација, од стране познате
консултантске фирме SWECO из Шведске, али и на Аналитичко - документациону
основу Урбанистичког плана из 1993. године. Међутим, чињеница је да се низ
планерских претпоставки на којима је развој града заснован, измијенио у значајној
мјери, што је извршило битан утицај на Бања Луку данас.
Урбанистичким планом из 1975. године предвиђен је концепт линеарног града са

концентрацијом у централном дијелу и правцем протезања југ – сјевер од Горњег
Шехера и Врбање до Залужана и Рамића. У складу с тим, предвиђен је и развој
саобраћајне мреже у којој доминирају: на западном ободу града планирана траса
аутопута 'сјевер –југ' који је требало да повеже Бања Луку, преко Градишке, са
аутопутем 'Братства – јединства' на сјеверу и да омогући везу ка југу, источни и
западни транзит као примарне лонгитудинале, те низ попречних веза – трансверзала
које су требале да изведу теретни и транзитни саобраћај из центра града.
Управо ово условило је да мало планских елемената буде и остварено:
- За аутопут чија је изградња планирана Урбанистичким планом Бањалуке из 1975.

године до данас није урађена ни техничка ни планска документација. Коридор
аутопута је дефинисан на мањем дијелу који се налази у два регулациона плана.
113
- Траса источног транзита у цјелини је недовршена.

- Западни транзит је недовршен и на појединим дионицама – јужни дио трасе,
фунционише у профилу са само двије саобраћајне траке.
- Изграђен је само један број планираних трансверзала, неопходних веза између
источног и западног транзита.
- Друга планирана обилазница - обилазница кроз Чесму – представља везу између
магистралног пута Приједор – Бања Лука и магистралног пута Бања Лука – Добој
и планирана је као примарна саобраћајница Рамићи – Врбања (дио пута првог
реда Приједор – Добој). До данас та веза није изведена.
- Примарне саобраћајнице имају по двије траке по смјеру или су недовршене, што
јасно илуструје да основни концепт уличне мреже није реализован.
- Одступање од линеарног концепта развоја града и концентрација становништва
управо на потезу исток – запад.
- Недостатак паркинг простора.
- Несразмјерност у односу планиране и изведене мреже бициклистичких и
пјешачких линија је очигледна и потреба да се планови сведу у реалне оквире је
основно планерско начело у XXI вијеку.
- Планирани капацитети терминала жељезничког и аутобуског саобраћаја,
задовољавају тренутне потребе, док робни терминали планирани Урбанистичким
планом из 1975. године нису изграђени.
Нереална су очекивања да ће се основни концепт мреже изградити брзо и лако,

напротив, биће потребно уложити значајне напоре да се корак по корак, са јасним
приоритетима у изградњи, концепт уличне мреже постави тако да омогући правилно
функционисање саобраћајног система у цјелини.
Као приоритет у реализацији основног концепта мреже треба да буде истакнута

изградња сљедећих саобраћајница и то хронолошким редом како су набројане:
- Реконструкција и проширење улице Ивана Горана Ковачића

- Реконструкција и проширење улица Светог Саве, Вука Караџића и Ранка
Шипке
- Довршетак источног транзита
- Изградња моста у продужетку улице Васе Пелагића и споја са
продужетком Булевара цара Душана
- Довршетак западног транзита
- Продужетак сјеверног крака Гундулићеве улице до споја са источним
транзитом
- Изградња новог моста на мјесту постојећег Зеленог моста, као и
реконструкција улице Гаврила Принципа до споја са источним транзитом
- Изградња аутопута и брзих путева представља инвестицију која је
дефинисана на нивоу Просторног плана Републике Српске, тако да Град
Бања Лука не може самостално доносити одлуке о динамици њихове
реализације.
3.3.7. Испитивање мишљења јавности
У току периода израде ЛЕАП-а за Град Бања Луку аутори су спровели испитивање
ставова и мишљења јавности, путем јавне анкете.
114
У склопу припрема за израду ЛЕАПА састављена је анкета помоћу које су јавно

анкетирани грађани, свих мјесних заједница града Бања Лука, о ставовима и
проблемима у области заштите животне средине на територији града Бања
Лука. При прављењу анкете вођено је рачуна о њеном обиму (тј. о броју питања која
треба поставити, о ограниченом времену које грађани желе да посвете одговарајући
на једну анкету), начину презентације (тј. кориштење отвореног или затвореног типа
питања), броју учесника у анкети (тј. формирању тзв. репрезентативног узорка како
би одговори што реалније приказали ставове за цјелокупну заједницу), као и о
каснијем начину анализе и представљању анкете. Извођач ЛЕАП-а је креативно
осмислио садржај и облик летка, прихватљив за информисање шире популације.
Преко 2000 летака дистрибуирали смо на јавна мјеста, канцеларије мјесних
заједница и кућне адресе с циљем добијања повратних информација за квалитетну
израду ЛЕАП-а.
У оквиру спроведене анкете посебно су размотрени следећи проблеми:
бука, канализационе отпадне воде,

депоније комуналног отпада, квалитет ваздуха и
индустријске отпадне воде, квалитет воде у каналима, ријеци
или језеру.
Као потенцијални загађивачи животне средине на територији одређене мјесне

заједнице у обзир су узети:
индустрија, канализација,
занатство, комунални отпад,
мала привреда, саобраћај и
пољопривреда, ложишта за гријање.
Урађене попуњене анкетне листиће грађани су враћали путем поште (бесплатно,

поштарина је била плаћена) или су их убацивали у за то намјењене и видљиво
означене кутије на мјестима дистрибуције (углавном у канцеларијама свих мјесних
заједница града). Након сакупљања свих анкетних листића прегледом смо
установили да је њих 237 правилно попуњених и могу се сматрати репрезентативним
узорком јер представљају мишљење грађана из свих мјесних заједница града.
115
Узорак грађана који су попунили анкету представља 48 % грађана старости између

25 и 50 година и 36 % грађана старости између 50 и 65 година живота. Од тога 53 %
испитаника има завршену вишу школу или факултет, а 40 % средњу школу или
гимназију.
46 % испитаних грађана сматра да је садашње стање животне средине на подручју

града Бања Лука задовољавајуће, 25 % сматра да је незадовољавајуће, 17 % грађана
мисли да је лоше и само 8 % сматра да је добро.
Испитани грађани су као главне загађиваче животне средине означили: 1. саобраћај

(62,03 %), 2. канализацију (51,48 %), 3. комунални отпад (43.04 %) и 4. ложишта за
гријање (40,93 %) што је видљиво и следећег дијаграма.
116
Испитани грађани сматрају да се рјешавањем проблема из области заштите животне

средине тренутно највише баве административне службе града (42,62 %) и јавна
комунална предузећа која раде по налогу града (52,32 %), док скоро 20 % грађана
сматра да се тим проблемом нико не бави.
Као одговор на питање да ли су задовољни нивоом информисаности на теритроији

града/мјесне заједнице чак 41 % испитаних грађана је истакло да није, док само 8 %
да је задовољно.
117
Као главни проблем у области животне средине на територији града/мјесне

заједнице, највећи број или 60 % грађана сматра да су то лоши локални путеви,
стазе, недостатак паркинга, затим 42 % грађана сматра да је то бука, 36 %
канализационе отпадне воде и 35 % квалитет ваздуха.
118
У случају да имају лично неки од проблема везаних за животну средину грађани би

се прво обратили мјесној заједници (36,29 %) и градској инспекцији (29,96%), па тек
онда административним службама града (16,46 %).
Више од пола испитаних грађана (50,36 %) је упознато са неким од циљева

стратегије развоја града/мјесне заједнице, док њих 61,18 % сматра да је општини
потребна нова стратегија развоја.
Као одговор на питање шта треба да буде основа за будући развој града/мјесне
заједнице грађани истичу: производњу еколошки чистих производа, туризам и
индустрију.
Само 4,64 % испитаних грађана сматра да је садашњи развој града/мјесне заједнице

усклађен са њиховим потребама, 36,71 % сматрада да јесте углавном, 29,11 % сматра
да је веома мало, док 19,93 % сматра да није ни мало.
73 % испитаних грађана не зна неку невладину организацију или удружење које се

активно бави питањима заштите животне средине на територији града/мјесне
заједнице.
Грађани се углавном информишу о стању животне средине на територији

града/мјесне заједнице из дневних новина (31 %), док чак 78 % сматра да је потребно
више информација о стању животне средине на територији града/мјесне заједнице.
119
Чак 92 % испитаних грађана сматра да је потребно веће директно учешће грађана у

доношењу одлука о животној средини, док их је 61 % спремно да се добровољно
укључи у рад на рјешавању неких од градских еколошких проблема, њих 25 %
неодлучно и само се њих 14 % није спремно да се укључи у рад на рјешавању неких
од градских еколошких проблема што се може видјети и с следећег дијаграма.
Као проблеме које би требало прве рјешавати на територији града и мјесних

заједница испитани грађани на првом мјесту истичу лоше локални путеве, стазе,
недостатак паркинга, проблеме везане за комуналне отпадне воде и проблеме везане
за буку, што се може видјети на следећем графику.
120
121
3.4. ИЗВОРИ ЗАГАЂЕЊА
Загађења у граду Бања Луци као и у другим градовима, посљедица су општих

притисака на околину од стране домаћинстава, производње и потрошње свих облика
енергије у стационарним или мобилним изворима, индустрије, разноврсних
стационарних или мобилних активности, те комуналног и технолошког отпада.
Извори загађења се сврставају у двије категорије:
• тачкасти и
• нетачкасти (расути, дифузни) извори загађења.
Тачкасти извори загађења се

јављају када се загађујуће материје
директно испуштају кроз
цијеви/канале у реципијенте (ријеке
и језера). Примјер оваквог загађења
је испуштање отровних хемикалија
директно у водоток путем
цјевовода. Нетачкасти извори
загађења се јављају када се
загађујуће материје испирају у
водотоке, нпр. када ђубрива са
поља одлазе у водоток спирањем
пољопривредне површине. Слика бр. 52 Извори загађења вода
Док се прва категорија извора може лако пратити и контролисати, друга представља
расути извор загађења, који је теже открити и с њим се борити.
3.4.1. Извори загађења воде
Најучесталији извори онечишћења вода су отпадне воде домаћинства и индустрије

чији је крајњи реципијент ријека Врбас. Осим тога до загађења површинских и
подземних вода може довести и употреба средстава за заштиту биља у
пољопривреди. Посљедице онечишћења природних вода изазивају поремећаје у
екосистемима, загађеност природних водотока, губитак питке воде, губитак
прихватљивих извора хране и др.
Основни показатељи за оцјену штетних учинака на водени екосистем су:

а) токсичност на водене организме.
б) брзина и степен биолошке разградљивости,
ц) биолошка акумулација у организмима.
Према доступним подацима и теренским радом, идентификовано је 25 локација

испуштања већих количина санитарних отпадних вода у ријеку Врбас.
122
Укупно оптерећење ријеке Врбас које производи анализирани простор износи сса
400.000 ЕБС са учешћем од 250.000 ЕБС санитарних отпадних вода и 150.000 ЕБС
индустријских отпадних вода (подаци су преузети из Извјештаја о загађивачима
ријеке Врбас од подручја захвата за Водовод са тачним називом загађивача из
канализације и по другом основу са Програмом санације загађивача, број 09-338-
сл./08 од 13.05.2008. године, Одјељење за инспекцијске послове, Водна инспекција).
Количина отпадних вода износи око 2,5 m3/s.
Анализом доступних података може се закључити да се негативан утицај предметног

простора на водотоке ријека Врбаса и Врбање претежно огледа у загађењу водотока
са отпадним водама, при чему санитарне отпадне воде фекалног поријекла имају
доминантнији утицај од загађења са индустријским отпадним водама.
Осим испуштања отпадних вода различитог поријекла директно у ријеку Врбас,

Врбању и остале мање водотоке који се улијевају у Врбас и Врбању, присутна је и
појава недозвољеног одлагања чврстог отпада различитог састава на обале водотока
и у саме водотоке.
Један дио мањих водотока има дјелимично каналисане и уређене токове. Већи дио
водотока је неуређен, обрастао шибљем, те се на обалама одлаже комунални и
индустријски отпад (папир, стакло, олупине возила, разни уређаји, амбалажа
хемијских препарата за заштиту биља, угинуле животиње, садржаји септичких јама и
остало).
На територији града Бања Лука не постоји континуирани систем контроле и праћења

квалитета вода у водотоцима, а самим тим и адекватна статистичка база података,
осим на ријеци Врбас на локалитету Делибашино село, али је оно ван града.
Канализационим системом је дјелимично покривено урбано подручје града

Бањалуке, при чему се комуналне и индустријске отпадна воде одводе у ријеку
Врбас, Врбању и мање водотоке присутне на предметном подручју. На предметном
простору не постоји изграђен централни систем за прераду отпадних вода. Одређена
количина индустријских отпадних вода се третира у постројењима за третман
отпадних вода, а један дио се путем канализације директно испушта у реципијент.
Изграђена постројења за третман индустријских отпадних вода у оквиру појединих
индустријских погона се налазе у лошем функционалном стању, те сама технологија
третмана отпадних вода не задовољава у потпуности одговарајуће критеријуме.
Узимајући у обзир претходно наведено може се констатовати да престанак или

значајно смањене привредне активности, поготово некадашњих већих привредних
субјеката (Чајавец, Инцел, Синтетик) има за посљедицу да индустријске отпадне
воде представљају мањи дио укупних отпадних вода града Бањалуке. Са друге
стране, ширење стамбених насеља, при чему канализациони систем није пратио
развој насеља, довело је до повећања оптерећења простора са комуналним отпадним
водама.
Непостојање централног уређаја за пречишћавање отпадних вода са подручја града

Бања Лука, при чему се отпадне воде одводе до ријеке Врбас без претходног
третмана, представља најзначајнији и најизраженији негативни утицај на
површинске водотоке.
123
3.4.2. Извори загађења ваздуха
Бројност, разноврсност, временска и просторна распоређеност загађења емитованог

у ваздух на подручју града Бања Лука, уз превладавајуће или посебне метеоролошке
факторе, главни су показатељ квалитета ваздуха у Бања Луци или простору око
Бањалуке. Загађење ваздуха на посматраном подручју највећим дијелом потиче од
енергетике, саобраћаја, индустријских процеса.
Чињеница је да је на територији града Бања Лука евидентан пораст броја становника

у послијератном периоду који је неизбјежно пратио и пораст броја аутомобила
односно повећана концентрација саобраћаја. Емисије из аутомобилских мотора
представљају највећи извор угљенмоноксида и неметанских угљоводоника, односно
заједно са енергетским изворима највећи извор азотових оксида гдје учествује са око
35-40 % емисије.
Извори негативног утицаја на квалитет ваздуха у најширем смислу се могу

класификовати на:
⇒ Линијски извори загађења ваздуха

Под линијским изворима загађења најчешће се могу сматрати локалне, градске,
регионалне и магистралне саобраћајнице. Утицај на квалитет животне средине се
огледа у повећаној концентрацији продуката сагоријевања моторних горива и
емисији насталих полутаната у непосредној зони саобраћајница, повишен ниво буке,
неадекватан начин одвођења контаминираних атмосферских падавина са коловоза
(различита уља и масти), те одлагање комуналног отпада уз саму саобраћајницу. На
подручју града Бањалуке је регистровано 55000 моторних возила, а дужина мреже
саобраћајница износи око 290 километара.
⇒ Површински извори загађења ваздуха

Више мањих (по капацитету) појединачних извора емисије полутаната насталих као
продукт сагоријевања различитих врста горива за потребе добијања топлотне
енергије за загријавање објеката који се налазе на одређеном простору у ширем
смислу представљају површинске изворе загађења ваздуха. Са постојећег система
даљинског загријавања обезбјеђује се тренутно око 25 – 30 % потреба за топлотном
енергијом док се остали дио надокнађује помоћу мањих котловница и уређаја за
загријавање.
⇒ Тачкасти извори загађења ваздуха

Већи појединачни извори (по капацитету) емисија штетних материја у ваздух
представљају тачкасте изворе загађења ваздуха.
У оквиру анализираног простора најзначајнији тачкасти извор загађења представља

постројење за производњу топлотне енергије предузећа Градска топлана.
Инсталисани капацитет Топлане Бања Лука износи 232 мегавата, при чему се за
погонски енергент користи мазут. Годишња потрошња мазута износи 24600 тона.
124
Поред градске топлане, као великог тачкастог загађивача ваздуха, на територији

града Бања Лука постоји велики број индивидуалних котловница и ложишта која
користе најразличитије врсте горива, често са великим удјелом сумпора што
директно доприноси повећају концентрације сумпордиоксида и чађи у ваздуху, што
је карактеристично изражено у зимском периоду.
Када се ради о тачкастим загађивачима на подручју града посебно се истиче проблем

„дивље градње“ и значајног повећања индивидуалних стамбених објеката са
релативно густом градњом (насеља Паприковца, Мотике, Куљани, Залужани,
западни дијелови Лауша).
Посебна карактеристика загађивача ваздуха, али и воде из насеља је загађивање

честицама. Овоме доприноси посебност насеља која се огледа у томе да имају
огромне површине прекривене чврстим материјалом (асфалт, бетон, камене коцке,
цријеп и сл.) на којима се таложе честице загађујућих супстанција из ваздуха. Како
су ове честице слабо везане, кретање аутомобила и људи доводи до њиховог сталног
уситњавања, што обезбјеђује њихову лаку покретљивост и повећање концентрације
у ваздуху.
Специфичан облик загађења ваздуха са становишта здравља људи представља полен

биљака присутних на анализираном простору. Полен биљака је један од
најзначајнијих алергена у ваздуху, који се вјетром преноси на велике раздаљине.
Због свог специфичног хемијског састава поленова зрна изазивају алергијске
реакције (бронхитис, коњунктивитис, астма) код великог броја људи.
Оријентационо, од 20 до 25% популације је угрожено овим алергенима. Огромна
продукција поленових зрна, као и ширење полена вјетром омогућују да се поленова
зрна пренесу на удаљеност од 10-100 километара. Количина полена је концентрација
цјелокупног полена (или једне појединачне врсте, као што је нпр. коров амброзије) у
ваздуху у одређеној области у одређено вријеме. Изражава се бројем зрна полена на
м3 ваздуха за 24 часа. Временски период током којег се врши континуирано узимање
узорака дефинисан је од стране Међународног удружења за аеробиологију (IAA). У
локалним климатским условима овај период започиње око 1. фебруара (вријеме
почетка цвјетања лијеске и јохе) и траје до првих дана новембра (завршетак цвјетања
пелина и амброзије), укупно 24 биљне врсте. Амбросиа артемисиифолиа је врста која
изазива највеће алергијске реакције код осјетљивих људи.
За потребе праћења концентрације поленских алергена у ваздуху на подручју града

Бањалуке је инсталисан уређај за мјерење концентрације полена у ваздуху на
локацији Пољопривредног института у Бања Луци.
Концентрација саобраћаја, поред тога што има негативан утицај на садржај издувних
гасова у ваздуху, такође се негативно одражава на ниво буке у животној средини.
Спроведена мјерења током 2008. године (Институт заштите, екологије и
информатике) у четири најпрометније бањалучке саобраћајнице, показала су да
ниво буке током дана прелази границу од 70 децибела, док је дозвољени дневни ниво
у тој зони 45 децибела. Приликом мјерења буке у рејону старе болнице, у центру
града, забиљежено је да се ниво буке дневно креће од 69,4 до 71,3 децибела, а у
вечерњим часовима, кад је дозвољени ниво до 40 децибела, ниво буке се креће од 69
до 69,7 децибела.
125
3.4.3. Извори загађења земљишта
Загађење земљишта посљедица је употребе вјештачких гнојива, спаљивања биомасе,

илегалног и непрописног одлагања отпада, примјене заштитних средстава при
складиштењу и чувању пољопривредних производа и др.
Иако се тешки метали у одређеним концентрацијама природно налазе у земљишту

јер воде поријекло од матичне стијене, односно супстрата на којем је земљиште
настало, није ријетка појава да се на површинским хоризонтима земљишта могу наћи
и тешки метали који нису геохемијског већ су најчешће посљедица сагоријевања
фосилних горива, индустрије, примјене агрохемикалија, атмосферске депозиције и
др.
Неадекватно и недозвољено одлагање чврстог отпада продукује додатно заузимање

површина, те путем процједних загађених вода врши додатни негативни утицај на
дубље слојеве земљишта, а самим тим и на квалитет тла. На подручју града Бања
Лука у претходном периоду је евидентирано постојање 5 дивљих депонија које су до
данас уклоњене и рекултивисане. У складу са „Стратегијом управљања отпадом у
БиХ” комунални отпад из цијеле регије Бања Лука се одлаже на регионалну
депонију Рамићи.
На широј територији града Бања Лука као један од извора загађења јављају се и
домаћинства, гдје поред породичних домаћинстава долазе и разни објекти и
институције, административне установе, трговинске радње, објекти услужне
дјелатности и сл.
Размјере загађења које ће се јавити као посљедица поменутог извора, зависе од врсте
сировина и материјала које чланови домаћинстава користе у свакодневном животу.
Процес аероседиментације загађујућих честица (продукти сагоријевања фосилних

горива за потребе производње топлотне енергије и саобраћаја) додатно нарушава
квалитет тла.
Табела бр. 30 Процијењена просјечна концентрација тешких метала (mg/kg/год) у

тлу (банкине или насипи) пута ширине до 3 m од асфалта у зависности
од фреквенције саобраћаја
Интензитет
Концентрације Pb Концентрације Cd Концентрације Zn
саобраћаја
(mg/kg/год) (mg/kg/год) (mg/kg/год)
аутомобила/дан
< 1000 < 40 <4 < 50
1000 – 2000 40 – 80 4–6 50 – 80
2001 – 3000 80 – 120 6–9 80 – 110
110 – 130
3001 – 4000 120 – 150 9 – 12
4001 – 5000 150 – 170 12 – 15 130 – 150
> 5000 > 170 > 15 > 150
Тешки метали и полициклични аромати и хидрокарбонати (ПАХ) су материје са

веома израженим негативним утицајима, а које се акумулирају поред саобраћајница.
126
На територији града Бања Лука присутна су и визуелна загађења. Наиме, иако је

Бања Лука позната као град зеленила, убрзана урбанизација неминовно је довела до
смањења зелених површина, те све интензивнијег крчења у циљу изградње
стамбено-пословних објеката.
С обзиром на велику потражњу у претходном периоду је дошло до изградње

огромног броја стамбено-пословних објеката на широј територији града Бања Лука
који су доста густо распоређени, на уштрб зелених површина те високог и ниског
градског растиња.
На опште карактеристике негативних утицаја антропогеног поријекла значајан

утицај имају одређене промјене у области административног уређења, кретања
популације становника, привредне активности и слично.
127
3.5. ОПИС УЗРОЧНИКА ЗАГАЂЕЊА
3.5.1. Загађење ваздуха
Највећи извор загађења ваздуха на посматраном подручју су издувни гасови из

аутомобила који настају као посљедица сагоријевања. Иако је због увођења нових
стандарда и ограничења, емисија из аутомобилских мотора смањена, ово је још
увијек највећи извор угљенмоноксида и неметанских угљоводоника, а заједно са
енергетским изворима највећи извор азотових оксида гдје учествује са око 35-40 %.
Уз домаћинства, то је и највећи емитер дима и честица чађи. Друмски саобраћај је

свакако највећи узрочник загађивања у урбаним регионима, а гледано глобално
дјелатност која појединачно емитује највише загађујућих супстанција у атмосферу,
ако се изузме сумпор-диоксид.
Око 60 % од укупне количине свих загађујућих супстанција ваздуха у урбаним

срединама потиче од мотора са унутрашњим сагоријевањем. Основни узрок за овако
велику емисију загађујућих супстанција су услови сагоревања горива који се јављају
при раду аутомобилских мотора, без обзира да ли су са погоном на бензин или на
дизел гориво. Код мотора са унутрашњим сагоријевањем смјеша горива и ваздуха
сагоријева под притиском знатно већим од атмосферског и при вишим
температурама од оних које се јављају при сагоријевању истих горива у котловским
постројењима. Вријеме сагоријевања смјеше такође је ограничено циклусом рада
мотора и износи свега неколико милисекунди. Под тим условима сагоријевање
горива је непотпуно, што, поред ниске енергетске ефикасности, има за посљедицу
велику емисију продуката сагорјеле и несагорјеле гориве смјеше. Угљенмоноксид
настаје у току рада мотора ако сагоријевање није потпуно. Сагоријевање једног мола
октана (Ц8Х18) захтјева 12,5 молова кисеоника:
C8H18 + 12,5 О2 = 8 CО2 + 9H2О
Вријеме сагоријевања ове смјеше у мотору је сувише кратко тако да, чак и да има
довољно кисеоника, октан и кисеоник не могу потпуно да изреагују па настају
знатне количине угљенмоноксида.
У бензинским моторима некомплетно сагоријевање горива поред угљенмоноксида

даје и значајну емисију сагорјелих и несагорјелих угљоводоника, посебно приликом
рада мотора у мјесту и при успоравању. Емисија оксида азота је такође велика,
нарочито при слободној вожњи и убрзавају, због високих температура сагоријевања
које погодују реакцији азота и кисеоника. Повећавање температуре сагоријевања и
веће присуство кисеоника доприносе бржем стварању азот-моноксида:
N2+О2 = 2NО
Када се гориво помијеша са ваздухом, компримује у цилиндру и запали, оксидују се

многи угљоводоници дајући угљенмоноксид, угљендиоксид и водену пару. Неки од
угљоводоника из горива не реагују, а други реагују са кисеоником или међусобно,
дајући више различитих органских једињења, којих нема у употребљеном гориву.
Непотпуно сагоријевање горива је посљедица брзине сагоријевања и хлађења
мотора.
128
Вода или хладнији спољашњи ваздух струје дуж спољашњих зидова цилиндра,
образујући једну хладнију зону непосредно уз унутрашњи зид цилиндра.
Температура у тој зони је недовољна за комплетно сагоријевање и смјеша се гаси
када дође до зидова цилиндра.
Дизел мотори имају знатно мању емисију угљенмоноксида и угљоводоника, али

упоредиву емисију азотових оксида, као и значајно већу емисију честица чађи што је
приказано у следећој табели:
Табела бр. 31 Емисија продуката рада бензинских и дизел мотора

CО Угљоводоници NО SO2 Честице
% ppm ppm ppm g/m3
Дизел мотори 0,1 300 4.000 200 0,5
Бензински 10,0 1.000 4.000 60 0,01
мотори
Емисија честица је посебан проблем код дизел мотора. Због знатно лошијег
мијешања горива и ваздуха, него у случају бензинског мотора, дизел мотори емитују
много честица дима нарочито при убрзавају и већим оптерећењима. Пошто у смјеши
нема довољно кисеоника за комплетно сагоријевање производи се доста чађи.
Издувни гасови садрже велике количине врло финих честица (0,02 - 0,06 µm) или
већих агломерата. Процјењује се да дизел мотори учествују са око 80% од укупно
емитованих угљеничких честица у Европи. Адсорбовани на ове угљеничне честице
емитују се различити ароматични угљоводоници, којима се приписују мутагене
активности. Овај проблем је посебно изражен у градовима гдје се превоз обавља
аутобусима са дизел погоном, па је концентрација дима значајно повећана дуж
главних градских саобраћајница. Дјелимичним сагоријевањем дизел горива настају
повећане концентрације алдехида у издувним гасовима, које поред непријатног
мириса који се јавља имају и надражујуће дејство. Алдехиди су најприсутније
оксидоване супстанције у издувним гасовима и посједују високи степен
фотохемијске реактивности.
Емисија из мотора са унутрашњим сагоријевањем је зависна од многих чинилаца:

квалитета и врсте горива односио типа мотора, услова вожње, оптерећења возила,
надморске висине. Код бензинских мотора најважнији је однос ваздуха и горива у
смјеши која се убризгава у цилиндар. Када мотор користи максималну снагу емитују
се мале количине угљоводоника и угљенмоноксида, али је зато емисија азотових
оксида при максимуму.
Поред поменутих загађујућих супстанција за рад бензинских мотора везан је

проблем загађивања оловом. Овај метал се јавља у издувним гасовима аутомобила
који користе гориво чија је октанска вриједност повећана употребом тетра-етил
олова [Pb(C2H5)4] као антидетонатора.
Антидетонатори делују на тај начин што успоравају реакције слободних радикала

које се одигравају у цилиндру мотора. Успоравање тих реакција омогућава да смјеша
ваздуха и бензина сагоријева равномјерније, дајући више снаге и отклањајући
могућност механичког оштећења мотора.
129
Етилен-дихлорид и етилен-дибромид (BrCH2-CH2Br) који се гориву додају заједно са

алкилом олова, претварају оксид олова, који се јавља као примарни продукт
сагоријевања, у лакше испарљиве халогениде олова који се емитују са осталим
издувним гасовима.
Типична антидетонаторска смјеша садржи око 62% тетраетил-олова, 18% етилен-

дибромида, 18% етилен-дихлорида и 2% стабилизаторских једињења. Због могућих
токсичних ефеката, посебно код дјеце, употреба олова као антидетонатора није више
дозвољена у неким земљама, (САД, Јапан), а у многим другим значајно је
ограничена. Тренутно је у земљама Европске заједнице удио безоловног бензина у
потрошњи око 70% , а што се тиче бензина са оловом дозвољено је 0,15 г Pb/dm3
горива, а припрема се потпуна забрана употребе.
Сви нови аутомобили морају имати моторе који могу користити безоловни бензин.
Многа моторна горива, зависно од поријекла нафте, садрже катран, тиоле,
меркаптане, који дају сумпор при сагоријевању. Поред тога гориву се додају и други
адитиви, поред антидетонатора. Неки имају за циљ да спријече корозију, други
депоновање смоле, а неки да побољшају подмазивање мотора. Сва та једињења могу,
мање или више да дјелују штетно на елементе животне средине.
Код безоловних бензина се, ради повећавања октанског броја, додају одређене
количине ароматичних једињења, прије свега толуена. Пошто гориво већ садржи
одређени проценат аромата, то је и емисија ове врста једињења при раду мотора
значајна. Садржај ароматичних једињења у гориву може достићи и 40%, па је и
њихова количина у емитованим гасовима сразмјерно велика и нешто мања од тог
процента.
За разлику од других продуката рада мотора, угљоводоници се емитују и када мотор

није у раду. Око 20% укупне емисије угљоводоника долази из резервоара и
загријаног карбуратора и још толико емисијом из кућишта мотора. Знатне количине
угљоводоника емитују се при претовару и транспорту горива. У току пуњења
аутомобилског резервоара гориво потискује паре угљоводоника које се налазе у
резервоару и оне одлазе у околни ваздух. Прорачуни показују да се у просјеку
емитује око 150 g угљоводоника при једном пуњењу резервоара. При претакању
горива из аутоцистерни у резервоаре на бензинским пумпама емитују се знатно веће
количине. Око 120 до 150 kg угљоводоника неповратно испари при једном
претакању цистерне од 20 тона.
Постоје још неки извори загађивања који су повезани са аутосаобраћајем. Велика

количина честица настаје трењем и хабањем аутомобилских гума и путне подлоге.
Огромне количине искоришћених аутогума у многим земљама представљају
проблем који тражи хитно рјешавање. Значајне количина искоришћеног моторног
уља које, ако се прописно не сакупља и одлаже, представља потенцијалну опасност,
прије свега за загађивање вода.
Остали видови саобраћаја, у поређењу са аутомобилским, незнатно загађују животну

средину. Потенцијалну опасност по озонски омотач могу представљати летови
суперсоничних авиона на великим висинама (изнад 15 km), али пошто ови летови
још немају комерцијални значај, они неће бити посебно разматрани.
130
Загађење ваздуха на посматраном простору може се јавити и као посљедица

производње топлотне енергије за загријавање просторија.
На територији града Бања Лука за потребе јавног гријања 1970. године је основана
Топлана, када су изграђене двије котловске јединице укупне снаге 14 МW. Од тада
систем се развијао тако да данас топлификациони систем Бања Лука садржи:
- Топлотни извор 232 МW

- Топлотни конзум 265 МW
- Загријевање топле потрошне воде 14 МW
- Примарну топлотну мрежу дужине 45 km
- Секундарну топлотну мрежу дужине 110 km
- Измјењивачких подстаница 205
- Складишни простор за течно гориво укупног капацитета 12.250 m3.
ЈКДП "Топлана Бања Лука" обезбјеђује услуге за:
- 20 124 стамбене јединице укупне површине 1.107.087 m2

- 70 објеката државних и општинских институција
- 350 мањих предузећа
- 200 предузећа и дионичких друштава.
Садашње рјешење гријања базирано је на примјени течног горива-мазута. С обзиром

на то да се Топлана налази у самом граду са димњаком висине 62 m, ложење мазута
са садржајем сумпора и преко 3% утиче на стање еколошких прилика у граду. Ово се
посебно односи на садржај CО, SO2, NОx, CmHn и чврстих честица у ваздуху.
У следећој табели дат је приказ специфичних емисија појединих сектора енергетике

у g/GJ:
Табела бр. 32 Специфичне емисије појединих сектора енергетике у g/GJ

СЕКТОРИ Специфична емисија у g/GJ
CО SO2 NОx CmHn Чврсте
честице
ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА
Камени угаљ 5 740 220 3 80
Мрки угаљ 5 820 300 2 180
Мазут 0.1 850 250 5 30
Екстра лако 0.1 210 250 5 1
лож
Земни гас 0.1 0.06 200 4 -
Смеће 30 810 100 0 75
ИНДИВИДУАЛНА ЛОЖИШТА
Камени угаљ 2500 720 10 50 1500
ПГ
Кокс ЦГ 2500 630 120 0 65
131
Мрки угаљ 2500 400 6 40 400

брик ПГ
Екстра лако 100 210 50 10 2
лож ПГ
Екстра лако 10 210 250 10 2
лож ЦГ
Земни гас 100 0.06 50 4 -
ПГ
Земни гас 10 0.06 120 4 -
ЦГ
САОБРАЋАЈ
Бензин 10 000 22 1000 600 40
Дизел 1000 180 1100 240 400
Керозин 200 36 70 100 20
Интересантно је упоредити
како поједина фосилна горива
загађују атмосферу. Ако се
емисија угљендиоксида настала
изгарањем природног гаса узме
као основица 100%, онда су
остала загађења: ложива уља
123,68% и угаљ 272,37%, све за
1 kWh добијене корисне
енергије. Из поређења се види
да највећи проценат загађења
ствара угаљ.
Графикон бр. 23 Графички приказ односа

загађења ваздуха појединим фосилним горивима
Могло би се рећи да је позитивна околност та што Топлана Бања Лука као енергент
користи мазут, али је с друге стране све већи број појединачних домаћинстава која
користе угаљ за обезбјеђење топлотне енергије, док мањи број користи лож уље,
електричну енергију и дрво. Из овог разлога долази до повећања концентрације
сумпор-диоксида посебно у зимским мјесецима током грејне сезоне која траје од 15.
Октобара до 15. Априла. Посебан проблем код индивидуалних ложишта је велика
разуђеност и бројност на малом простору, ниска висина испуста и истовремене
емисије у зимском периоду.
Индивидуална ложишта представљају већа опасност по животну средину у односу

на централне произвођаче топлоте, па се може сматрати да је централно гријање
станова оно рјешење које обезбјеђује минималну емисију сконцентрисану на једном
мјесту на коју се локализовано може дјеловати.
132
Угаљ је гориви седимент. Састоји се претежно од остатака, односно продукта

распада биљака, а настао је од тресетишта из далеке прошлости. Процес поугљавања
остварује се постепеним повећавањем релативног садржаја угљика (C) уз
истовремено смањивање релативног садржаја кисеоника (О2), азота (N2), водоника
(H2). Дешава се низ сукцесивних претварања: биљни остаци и дрво - тресет - лигнит
-мрки угаљ - камени угаљ. Угаљ је конвенционални, необновљиви извор енергије.
3.5.2. Загађење земљишта
Загађење земљишта може настати као посљедица загађивања из ваздуха односно

емисије из технолошких процеса, емисије усљед сагоријевања фосилних горива, као
и емисије из саобраћаја, затим као посљедица загађења из отпадних вода као што су
отпадне воде из технолошких процеса, отпадне воде из домаћинстава, воде загађене
усљед пољопривредне дјелатности итд.
Загађивачи присутни у површинској и подземној води загађују земљишта са којима

је та вода у додиру.
До загађења земљишта долази и загађивањем чврстим отпадом из процеса

индустријске производње, комуналним отпадом, као и отпадом који настаје у
процесу пољопривреде производње.
Када загађивачи доспију у земљиште на било који од наведених начина њихова даља
судбина зависи од низа физичких, хемијских и биолошких фактора чији се утицаји
преплићу. Врло је важан и облик једињења у којем се ови загађивачи налазе, као и
особине самог земљишта (вегетација, обрада, климатски услови итд.).
Производња хране доводи до значајних измјена у биосфери Земље и, уз пратеће

активности, значајно утиче на повећање загађења и измјену њених физичко-
хемијских карактеристика. Основни начини загађивања у пољопривреди су:
- Примјена минералних ђубрива,

- Примјена пестицида,
- Исцрпљивање природних хранљивих компоненти и ђубрива у земљишту,
- Накупљање соли и минерала због наводњавања,
- Одлагање стајског ђубрива,
- Одлагање отпадака из пољопривреде,
- Одлагање отпадака из производње хране.
Примјена минералних ђубрива у пољопривреди, поред повољног дјеловања на

повећање приноса, има и значајне негативне посљедице. Основне компоненте
ђубрива су фосфати и нитрати, као ањони, односно калијум и амонијум јони као
катјони и карбамид који је у моменту примјене у молекуларном облику.
Након уношења минералних ђубрива у земљиште почињу њихове трансформације,

паралелно са њиховим непосредним или посредним усвајањем од корјена биљака.
Тако карбамид под дејством фермента уреазе, који производе бактерије у земљишту
гради амонијум-карбонат:
CО(NH2)2 + 2Н20 → (NH4)2CO3
133
у првом степену хидролизе. Настала амонијумова со може, зависно од услова у

земљишту, првенствено зависно од pH средине да се разложи реакцијом:
(NH4)2CO3 → 2 NH3 + СO2 + Н20
Награђени амонијак може бити задржан у земљишту другим реакцијама или ће
прећи у гасно стање и напустити га. Задржан амонијак доводи до повећања нивоа pH
земљишта, а гасовити доводи до загађивања ваздуха.
Амонијумови јони, настали претходним реакцијама, или унијети у земљиште у виду

амонијумових соли као вјештачких ђубрива подлијежу оксидацији са кисеоником:
NH4+ + Cl ⎯ + 2О2 ↔ 2H+ + NO3⎯ + Cl⎯ +H2О

при чему због грађења јаке азотне киселине долази до снижавања pH земљишта.
Оксидација може бити и дјелимична при чему настаје слабија азотаста киселина,
ХНО2. Оксидација, али и супротан процес редукције нитрата до амонијумових јона,
може да се врши и дјеловањем бактерија.
За разлику од претходних случајева, фосфорна једињења унијета у земљиште

растварају се у води присутној у њему, а затим јони добијени дисоцијацијом реагују
са присутним једињењима метала, градећи прво нерастворна једињења, као на
примјер реакцијом са Аl(ОH)3 из земљишта:
Аl(ОH)3 + H2PO4 ⎯ ↔ А1(ОH)2H2PО4 + ОH ⎯
Ова реакција даје тешко растворно једињење, али је повратна. Због овога утрошком
H2PO4 ⎯ јона усвајањем од корјена биљака добијено једињење, и њему слична
једињења, надокнађују утрошени фосфор, омогућавајући веће искоришћење
фосфорних ђубрива од стране биљака. Међутим, временом долази до продирања
фосфата у дубље слојеве, првенствено дифузијом, и прелажења у термодинамички
најстабилнија једињења, из којих због малог производа растворљивости биљке не
могу да га користе. Временом због ових процеса расте количина фосфата у
земљишту, и то оних које биљке не могу да користе.
И остале супстанције које се користе као минерална ђубрива се, уопштено

посматрано, понашају на сличан начин - било да напуштају земљиште и прелазе у
хидросферу, било да се везују за компоненте земљишта, чиме доприносе његовој
измјени, односно загађивању.
Истраживања у свијету су показала да је загађење природних вода далеко веће са

азотним него са фосфорним једињењима, што је нарочито изражено код загађивања
са површина земљишта које се користе у пољопривреди.
Поред коришћења минералног ђубрива, које постаје под одређеним условима

загађујући агенс како самог земљишта тако и вода, површинских и подземних,
додатак и појачање неповољног дјеловања огледа се у паралелном смањивању
коришћења стајског ђубрива, што такође оставља последице на квалитет земљишта.
134
Загађивање пестицидима је резултат тежње за повећањем производње хране,

односно сузбијањем свих могућих штетних дјеловања различитих организама који
умањују приносе. Број коришћених хемијских средстава је доста велики, од чега њих
око 50 долазе у ред оних највише коришћених.
Извори загађивања су све пољопривредне површине на којима се они примјењују

као и непољопривредне површине на којима се примјењују због других потреба, као
на пример у градовима при запрашивању ради сузбијања комараца, односно у
другим санитарно-хигијенским поступцима ради сузбијања обољења. Такође се
пестицидима обрађује и сјеме различитих биљних култура, при чему се овај
поступак не врши на отвореним просторима - пољима, за разлику од претходних.
Начин наношења пестицида, тј. запрашивање, врши се механички распршивањем у

ваздух одговарајућег пестицида, претходно обично раствореног у погодном
растварачу, одакле он пада на површине биљака. За ово се користе ручне прскалице,
аутопрсклице или авиони у развијенијим земљама, зависно од низа других услова. У
специфичним случајевима користе се и друге технике. Овакав поступак
распршивања доприноси ширењу распростирања пестицида и на суседне површине,
на које струјање ваздуха може да их однесе. Из њега се честице пестицида, зависно
од величине, таложе на већим или мањим растојањима, као и остале честице
присутне у ваздуху. Из ваздуха, било непосредно у току распршивања, било
каснијим процесима таложења, пестициди доспјевају на површину тла, односно
површину вода. Са ових површина, због процеса мјешања у водама, односно под
дејством воде или падавина када је у питању земљиште, поступно продиру у дубље
слојеве вода и земљишта.
Загађивање отпацима из пољопривредне производње и прераде полупрашкастих

производа је посљедица несавјесног понашања пољопривредних произвођача и
њихових упосленика, а манифестује се тако што отпаци и остаци при сађењу,
узгајању, жетви и убирању плодова поврћа, воћа, грожђа и др., производњи млека,
тову животиња за потребе кланичне индустрије и узгајању стоке обухваћени су
општим називом отпаци из пољопривредне производње. Значајан број ових отпадака
није обухваћен системом одлагања отпадака, па се о укупној њиховој количини могу
вршити само процене. Отпаци из пољопривредне производње су највише
заступљени, јер чине више од 50% укупне масе отпадака.
Комунални отпад из цијеле регије Бања Лука која чини око 19 % територије
Републике Српске односно 4718 km2 одлаже се на регионалну депонију Рамићи. У
оквиру регије, Бања Лука по величини, тј. броју становника и економској снази
посебно се истиче општина Бања Лука која обухвата скоро 26 % територије регије, и
у којој живи 50% становништва регије, а и у њој се ствара 66% бруто домаћег
производа регије.
Продукција отпада такође може бити везана за индивидуална домаћинства у којима

се продукује кућни отпад који сачињавају разноврсни отпаци настали у процесу
живљења у домаћинствима, установама, локалима, продавницама и сл. Према
поријеклу кућни отпад може бити животињског или биљног поријекла, пепео, папир,
крпе, картон, предмети од гуме, дрвета, стакла, коже, порцулана, намјештаја, бијела
техника итд.
135
Овакав отпад, па чак и кухињски, није опасан по људско здравље, али нужно га је
редовно уклањати са мјеста сакупљања због труљења и неугодног мириса, те у
кратком року транспортовати.
На посматраном простору приликом извођења грађевинских радова и

реконструкција зграда и улица настаје грађевински отпад као што су земља, пијесак
и остаци грађевинског материјала. Овакви и слични отпадни материјали убрајају се у
грађевински шут.
Осим тога, комади неупотребљивог и старог покућства, истрошени кућни апарати,

хладњаци, напуштена возила, већа амбалажа, отпад од повремених већих чишћења
подрума и тавана, већи напуштени предмети и сл., представљају данас значајну
количину отпада.
Овај проблем је посебно наглашен у послијератном периоду, јер је у рату уништен

велики број аутомобила и других возила, а истовремено је у земљу увезено много
старих аутомобила, намјештаја и бијеле технике, који ће се исто тако убрзо наћи на
сметљиштима.
3.5.3. Загађење вода
Загађивање воде може бити случајно, са каткад озбиљним посљедицама, мада је

најчешће резултат неконтролисаних испуштања загађујућих материја различитог
порекла као што су: отпадне воде домаћинстава, индустријске отпадне воде, отпадне
воде сточних фарми, воде са пољопривредних површина и воде које отичу и спирају
градске површине. Такође треба нагласити да и примјетна промјена у температури
воде проузрокована испуштањем топлих вода у природне водене масе (реципијенте)
представља посебан вид загађивања тзв. термичко загађивање.
Укупна запремина отпадних вода услед пораста становништва у свету, расте из

године у годину и по једном становнику износи око 0,3 m3 отпадних вода на дан. У
данашње вријеме се у свијету за индустријске, привредне и комуналне потребе
троши 150 m3 воде годишње, што представља мање од 0,5% укупне ријечне воде на
планети.
Међутим, да би се располагало са 150 m3 воде, потребно је из извора узети четири

пута већу запремину. Тако је за 150 m3 практично потребно узети 600 m3 воде, док се
разлика опет усмјерава ка ријекама и осталим резервоарима, углавном слатке, воде.
Осим тога, у свијету се за пречишћавање отпадних вода годишње троши 5.500 m3
чисте воде, што представља већ 30 % сталне ријечне воде на Земљи.
И иако загађујуће супстанције у воде могу доспјети и директним путем, таложењем

загађујућих супстанција из атмосфере на водене површине или авиотретирањем
пољопривредних површина пестицидима или при прихрањивању култура
минералним ђубривима, основна количина загађујућих супстанција испушта се
отпадним водама различитог састава.
136
Градске (комуналне) отпадне воде садрже органске материје подложне разградњи,

приликом чега се троши један део раствореног кисеоника из воде у коју се
испуштају. Ова биохемијска потрошња кисеоника (BPK) служи да се измјери тежина
(по јединичној запремини отпадне воде) раствореног кисеоника који се троши у току
биолошког процеса разградње органских материја уз активно учешће
микроорганизама садржаних у води. Органске материје при том служе
микроорганизмима као храна и извор енергије за њихове животне активности. У
случају сирових градских отпадних вода петодневна вриједност BPK5 износи 300-
500 mg О2/dm3.
Органска једињења која се налазе у отпадним водама састоје се од аминокиселина,

масних киселина, сапуна, естара, анијонских детерџената, амина, амида и многих
других једињења. Основни дио градских отпадних вода представљају материје које
се таложењем слежу на дну површинских вода (ријека, језера) у које се оне
испуштају. Ови талози временом стварају дебеле слојеве муља. Главни минерални
састојци градских отпадних вода јесу растворене соли у облику јона: Nа+, К+, Cа2+,
Mn2 + ,NH4+, Cl-, NО3- SO42-, и PО43-.
Градске отпадне воде увијек садрже и разне микроорганизме, од којих извесни могу
да буду и патогени. Мада већина патогених клица које проузрокују цревне
поремећаје и обољења код човека не преживи дуго ван организма "домаћина", неки
подаци из праксе показују да ти микроорганизми могу бити довољно инфективни у
разним воденим срединама и да могу заразити човјека. Присуство у води
микроорганизама-индикатора (који су стално настањени у човековом дебелом цреву
у знатним количинама), као што је фекална ешерихија коли, представља поуздан
знак загађења те водене средине отпадним градским водама и указује, на
бактериолошку опасност по здравље људи. Још је теже установити тачне особине
загађујућих материја у индустријским отпадним водама. На националном плану не
постоји ни једна детаљна листа индустријских отпадних материја. Обично
индустријске отпадне воде садрже, било у траговима или у већој количини,
сировине, индустријске полупроизводе, финалне индустријске продукте,
копроизводе (који настају поред главних продуката) и споредне производе, као и
разне хемијске супстанције које заузимају мање-више значајно мјесто у
индустријском процесу производње. Састав и количина загађујућих материја које
испусти одређена индустрија могу се по правилу знати само помоћу детаљне анализе
отпадних вода.
Данас је познато више хиљада загађујућих материја у индустријским отпадним

водама, међу којима најчешће фигурирају детерџенти, растварачи, цијаниди, тешки
метали, неорганске и органске киселине, NH3 и друга једињења азота, масти, соли,
средства за бељење, боје и пигменти, фенол-на једињења, средства за штављење,
сулфиди, и многа друга једињења. Велики број поменутих једињења је биоцидан
(уништава одређене врсте живих бића) и токсичан.
И поред њихове велике разноврсности, бројне индустријске отпадне материје

мјерљиве су помоћу истих параметара који се примењују и на градске отпадне
материје. Ти заједнички параметри су: BPK, хемијска потрошња кисеоника из неког
јаког оксидационог средства (HPK), мутноћа, суспендоване материје, pH и други.
137
Загађење пољопривредног порекла потиче од животињских отпадака, производа

ерозије тла, ђубрива, минералних соли које потичу од наводњавања, пестицида, и од
разних заразних чинилаца присутних у отпадним водама. Укупне количине ових
отпадних материја представљају знатну запремину. Тако, на пример, у САД
количина животињских отпадака премашује количину отпадака од људских
активности у односу 5:1 на основу вриједности BPK, у односу 7:1 на основу
вредности укупног азота и у односу 10:1 на основу вриједности укупних чврстих
материја.
Значајна количина загађујућих супстанција у воде доспева и спирањем са градских

површина. Тако, на примјер, са површине једног америчког града средње величине
кроз канализациони систем у воде се уноси до 125 тона олова и до 15 тона живе
годишње. Осим ових продуката сагоријевања, атмосферским падавинама спирају се
и бензопирени као и огромне количине соли које се у зимском периоду користе за
посипање саобраћајница.
Све овде побројане и описане основне врсте загађења вода су присутна и на

територији града Бања Лука, а највећу штету у свему томе трпи ријека Врбас и сав
живи свијет у њој јер преставља главни колектор свих непречишћених отпадних
вода града и других загађивача.
138
3.6. УТИЦАЈ НА ЉУДСКО ЗДРАВЉЕ
3.6.1. Загађивачи ваздуха и здравље
Од свих облика загађивања животне средине, највећа непосредна опасност за човјека

јесте загађеност ваздуха. Ваздух представља онај животни медијум са којим човјек
преко велике површине својих плућа (50-80 m2), има најинтензивнији контакт. Оно
што је отежавајућа околност код овог елемента животне средине јесте чињеница да
се загађујуће компоненте лако транспортују на широку територију, те брзо измичу
контроли и могућности интервенције.
Табела бр. 33 Потенцијални извори загађења и њихов утицај на здравље људи

НАЈВАЖНИЈИ
ПОЛУТАНТ НАЈВАЖНИЈИ ИЗВОР
ЗДРАВСТВЕНИ УЧИНЦИ
Узрокује рак
Моторна возила
Бензен Утиче на централни нервни
Хемијска индустрија
систем
Тешки метали Индустријски процеси Узрокују рак
Арсен,
Индустријски процеси, Узрокују рак
кадмијум,
производња енергије, Узрокују пробавне сметње
олово, жива и
моторна возила Оштећују нервни систем
никл
Узрокује болести дисајних
Азотни диоксид Моторна возила путева
Остали процеси изгарања

NО2 Оштећује плућно ткиво
горива
Трансформација азотних Узрокује проблеме дисајних
оксида и хлапивих органа
органских спојева Омета рад плућа
Озон
насталих у саобраћају, у Погоршава астму
присутности сунчеве Надражује очи и нос
свјетлости Смањује отпорност на заразе
Сагоријевање горива –
дизелско и Узрокује рак
Дрвна индустрија Узрокује срчане проблеме
Пољопривреда- орање, Утиче на развој болести
Честице
сијање Спаљивање дисајног система
корова, Повећава ризик од
Секундарне хемијске смртности у дојенчади
реакције
Угљен(II)оксид настаје као резултат непотпуног сагоријевања горива и органских

материја усљед недостатка кисеоника. То је гас без боје и мириса, добро се раствара
у ваздуху и задржава се у атмосфери од 0.3 - 5 година. Угљен(II)оксид је изразито
токсичан за човјека јер је његов афинитет везивања са хемоглобином из крви већи од
кисеоника и његовим присуством блокира се снабдијевање организма кисеоником.
Дозвољена концентрација карбоксихемоглобина у крви човјека је до 1%. При већим
концентрацијама наступа главобоља и малаксалост, нарушавање сна и смањење
радне способности, па и смрт.
139
Једињења сумпора су значајно заступљена у отпадним гасовима, нарочито у димним

гасовима. Облици сумпорних једињења који се срећу у отпадним гасовима су:
сумпор(IV)оксид, водоник-сулфид, угљен(IV)сулфид, меркаптани и друга органска
лако испарљива једињења. Најраспрострањенија је емисија сумпор(IV)оксида.
Сумпор(IV)оксид превасходно и најчешће настаје сагоријевањем горива која садрже

сумпор. Од свих фосилних горива највише га има у угљу и нафти, а најмање у
земном гасу. Поступци уклањања сумпора из нафте и деривата све више се уводе у
експлоатацију иако значајно утичу на цијену производа. Уклањање сумпора из угља
нема економског оправдања, те се иде на пречишћавање димних гасова.
Сумпор(IV)оксид са водом даје киселину која као изузетно агресивна уништава

дисајне путеве. Сумпор(IV)оксид са чврстим честицама у одређеним климатским
условима омогућава формирање смога опасног за човјека. Остали облици сумпора
поред своје токсичности имају и непријатан мирис, чак и у малим количинама.
Једињења азота која се могу наћи у отпадним гасовима су сви азотни оксиди NОx,
амонијак, амини, и др. Азотни оксиди су такође резултат сагоревања. Порекло
азотних оксида у димним гасовима је из ваздуха који је неопходан за сагоријевање.
Приликом процеса сагоријевања долази и до оксидације ваздушног азота. Услови за
формирање азотних оксида су повољнији на вишим температурама. Температура
потпуног сагоријевања азота је 1600°C. Најнеповољнији облик азотних оксида је
азот(II)оксид и азот(IV)оксид који са водом граде киселину. Велика количина
азотних једињења емитује се и из производње азотне киселине и амонијака. Значајно
су заступљени и у издувним гасовима мотора са унутрашњим сагоријевањем због
високе температуре сагоријевања горива, и до 2000°C. Токсични ефекат азотних
оксида је десет пута већи од угљен(II)оксида.
Повећан ниво буке такође може негативно дјеловати на здравље становништва у

смислу:
- Оштећење слуха буком

- Ометање говорног споразумјевања
- Ометање спавања
- Психофизиолошки ефекти
- Ментална обољења
- Утицај буке на физички и умни рад
- Ефекти на понашање
- Субјективна осјетљивост на буку.
3.6.2. Загађивачи земљишта и здравље
Претходно је поменуто да су пестициди један од извора загађења земљишта, а осим

тога употреба вјештачких гнојива, спаљивања биомасе, илегално и непрописно
одлагање отпада, примјена заштитних средстава при складиштењу и чувању
пољопривредних производа и др.
140
Пестициди унијети у земљиште могу, у зависности од примијењене дозе и врсте

препарата промијенити састав земљишне микрофлоре у негативном или позитивном
смислу. Пестициди у основи представљају хемијске материје за сузбијање инсеката
(инсектициди), глодаваца (родентициди), корова (хербициди), гљивица (фунгициди),
гриња и паука (акарициди) и мекушаца (лимациди или молускициди). Пестициди
доспјели у животну средину могу утицати на здравље људи при боравку у областима
обрађиваним пестицидима, уношењем у организам прсканих плодова и сл.
Људи изложени дјеловању пестицида, посебно пољопривредници, могу патити од

оштећења јетре, бубрега и дисајних путева. Пестициди који се распршују могу
узроковати астму. Хормонални поремећаји, малформације новорођенчади, тумори и
нервни поремећаји такође се доводе у везу с изложеношћу пестицидима.
Главни метод борбе са овим обликом загађена животне средине и утицаја на здравље
човјека је потпуно поштовање правила чувања и употребе који су прописани од
стране произвођача што прије свега подразумијева чување ван стамбеног простора,
на балкону или на добро вентилираном мјесту, а на исти начин је потребно чувати и
одјећу коришћену при раду у врту или башти јер могуће је да се на њој задрже
пестициди.
3.6.3. Загађивачи воде и здравље
Значај воде за пиће огледа се првенствено у њеној физиолошкој улози у одржавању

метаболичких процеса и размјени материја, епидемиолошком значају, јер се путем
воде могу пренијети многа бактеријска, вирусна и паразитска обољења, као и у
токсиколошкој улози, ако се у води за пиће налазе хемијски загађивачи у већим
концентрацијама од дозвољених.
Вода је такође потребна за припремање хране, за одржавање хигијене тијела,

станова, насеља као и за многобројне индустријске процесе. Хидролошки циклус
обухвата испаравање, кондензовање воде у течно стање, оборине и њихово отицање
у ријеке, језера и мора.
Главни извор воде на земљи је атмосферска вода. Она садржи мало минерала, а
доста раствореног кисеоника и других гасова, да би у доњим слојевима атмосфере
примила разне честице прашине, гасова и разне микроорганизме. Од укупне
запремине атмосферских падавина један дио испарава, други дио понире у
земљиште, а трећи тече по површини, као површинска вода - ријеке, језера и мора.
Површинске воде су примарно загађене хемијским и бактериолошким отпадним
водама из насеља и индустрије.
Вода која понире кроз земљиште долази до различитих дубина и тече као подземна
вода, углавном према нагибима непропустљивих слојева. На том путу се филтрира,
отапа разне хемијске елементе, прима гасове (CО2 и H2S) и температуру, зависно од
дубине, при чему се формирају термоминералне, угљено-киселе или сулфидне воде.
Неке, зависно од слојева, након филтрације теку као чисте природне и хладне воде,
избијају на површину и настају извори.
141
Порастом броја становника на територији града Бања Лука изграђена су многа

градска насеља и разноврсни индустријски комплекси, који стварају одређене
количине отпадних вода и гасова, које су потенцијални загађивачи земљишта и
ваздуха, а тиме и највеће залихе подземних здравих вода за пиће.
Водом за пиће или припремање животних намирница у организам доспијевају многе

хемијске супстанције које се углавном јављају као њени природни састојци. Вода
може бити важан извор уношења корисних минерала, а њихове штетне последице
установљене су само у ријетким случајевима
142
3.7. УТИЦАЈ НА ЕЛЕМЕНТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Данас у животну средину доспијевају огромне количине различитих хемијских

једињења. Многа од њих се не разлажу на простије нешкодљиве производе, већ се
нагомилавају у атмосфери, води или земљишту и трансформишу у још токсичније
производе.
Већи дио једињења се доспјевши у биосферу укључује у процесе који се у њој

одвијају према теорији биотичке регулације. Загађујуће супстанције, међу којима и
пестициди, тешки метали, нафта и њени деривати и др. у животној средини покрећу
читав низ ланчаних реакција, те њихово присуство не може остати незапажено.
Промјена квалитета земљишта, воде и атмосфере неминовно доводи до промјене у
структури живих организама који их настањују, али се посљедице огледају и на
људском руком створеним материјалним и културним вриједностима.
3.7.1. Утицај на ваздух
Последице загађења ваздуха огледају се кроз:
- нарушавање квалитета ваздуха,

- смањење видљивости,
- интеракцију са климатским условима,
- угрожавање материјалних добара,
- угрожавање свих облика живота,
- биолошку опасност, патогени ефекти.
Отпадни гасови представљају гасовите струје које садрже различите компоненте и

посљедица су неке човјекове активности. Од појединачних полутаната, независно од
њиховог агрегатног стања, могу се навести следеће супстанце:
- оксиди угљеника, угљен(II)оксид, угљен(IV)оксид,

- оксиди сумпора,
- оксиди азота, NОX,
- друга једињења сумпора,
- друга једињења азота,
- водена пара,
- угљоводоници,
- честице.
Угљен(II)оксид је гас без боје и мириса, који се добро раствара у ваздуху и задржава
се у атмосфери од 0,3 - 5 година. Угљен(ИВ)оксид нема токсична својства, али се
његов негативан утицај на стање животне средине огледа кроз велику продукцију у
атмосферу чиме се мијења њен састав, а тиме и својства провођења свјетлости и
топлоте. Водена пара такође нема токсично својство, али њено локализовано
присуство, уз одређене температурне и друге услове може да омогући формирање
магле.
143
Сумпор(IV)оксид са чврстим честицама у одређеним климатским условима

омогућава формирање смога опасног за човјека. Остали облици сумпора поред своје
токсичности имају и непријатан мирис, чак и у малим количинама.
Позната је појава формирања фотохемијског смога у атмосфери уз присуство NОX

(превасходно азот(II)оксида и азот(IV)оксида, и лако испарљивих органских
материја у одређеним климатским условима.
Посебан облик загађивања ваздуха су распростирање пестицида, фунгицида и

других средстава за заштиту, нарочито ако се они дистрибуирају масовно путем
авиона. Они су најчешће органског поријекла, и то у облику праха или раствора.
Чврсте честице присутне у ваздуху могу бити различите природе и различитог

поријекла. Најчешће се могу срести: чађ, летећи пепео, прахови оксида метала
поријеклом из неорганске индустрије, прахови глине и други прахови неорганског и
органског поријекла везано за одређене гране индустрије, као и средства за заштиту
биља и уништавање инсеката. Осим различите природе, чврсте честице могу бити
различитих димензија, облика и концентрације.
3.7.2. Утицај на воду
Имајући у виду начине доспевања загађујућих супстанција у хидросферу, степен

њеног загађивања зависи како од врсте загађујуће супстанције тако и од физичко-
географских карактеристика дате средине, карактера хидрометеоролошких услова, а
такође и од типа хидролошке везе површинских и подземних вода.
Табела бр. 34 Утицај загађујућих супстанција на воде и водене организме

ЗАГАЂИВАЊЕ ВОДА
НЕПОСРЕДНО ПОСРЕДНО
примарне промјене секундарне промјене терцијарне промјене
- Физичкохемијске - труљење и врење - нарушавање узајамне везе
особине воде седимената с образовањем риба и других водених
- биолошке особине токсичних супстанција организама
- гасни режим - слабљење процеса - нарушавање односа међу
- температуре воде самопречшћавања у води организмима
- саставни воде - минерализација - снижавање биолошке
- слабљење биохемијских продуктивности вода
процеса у води и - распад биоценоза.
земљишту.
Дејство загађујућих супстанција на воде је вишеструко и приказано је у претходној

табели. Под дејством загађујућих супстанција у водама долази до примарних,
секундарних и терцијарних промјена. Примарне промјене настају при непосредном
дејству загађујућих супстанција и изражавају се измјенама физичкохемијских и
биолошких особина вода, њеног састава, температуре, гасног режима и других
услова везаних за живот водених организама.
144
Ове промјене се и даље појачавају сложеним секундарним промјенама, насталим при

међусобној реакцији загађујућих супстанција или са основним састојцима воде, при
чему долази до образовања нових супстанција, које штетно дјелују на водене
организме. При томе може доћи до труљења и врења органских седимената с
образовањем токсичних супстанција, појачања или слабљења минерализације вода,
биохемијских процеса у водама и земљиштима, као и самопречишћавања вода. Све
наведено доводи до погоршања хидрохемијског режима вода и услова живота
водених организама.
На тај начин се примарне и секундарне промјене испољавају на абиотичку средину

свих еколошких група водених организама, од протозоа до риба. Као резултат овога
јављају се терцијарне промјене, које се огледају у нарушавању сложених комплекса
реакција риба и других водених организама са спољашњом средином и односа међу
самим организмима, при чему може доћи до нарушавања животног циклуса њиховог
развоја.
Услед изумирања на загађујуће супстанције осетљивих организама и њиховом

замјеном отпорнијима може доћи до распадања биоценоза. Све то обично доводи до
снижавања биолошке продуктивности вода, а временом и до уништавања рибљег
фонда.
Осим наведених посљедица по организме који живе у водама, загађивање воде

доприноси погоршању њеног физичкохемијског и биолошког квалитета, чиме се
губе многи драгоцени извори водоснабдевања, односно долази до повећања
трошкова производње воде за пиће и за индустријске потребе.
3.7.3. Утицај на земљиште
Литосфера (поготову њен површински слој - тло) која поред хидросфере и

атмосфере представља компоненту биосфере, изложена је свакодневним
деградацијама и загађењима, како непосредним тако и посредним, преко вода и
ваздуха. Како се ради о чврстој компоненти, која је за разлику од друге две поменуте
везана за једно место, загађујуће супстанције које у њу доспевају (поготову оне
нерастворне у води) се ту нагомилавају због чега представљају реалну опасност за
живи свет. И док покретљивост и кружење ваздуха и воде (изузев пре свега стајаћих
вода мале запремине), односно њихових компоненти, омогућава разблаживање и
пречишћавање то код тла није случај, мада до извесних смањивања концентрација
загађујућих супстанција долази њиховим испирањем атмосферским падавинама,
приликом чега супстанције из тла доспјевају у подземне воде, односно активношћу
микроорганизама. Деградација и загађивање тла, имајући у виду њен изузетан значај
у производњи намирница биљног, а посредно и животињског порјекла, заслужују
посебно интересовање.
Тло представља сложени природни систем у коме под дејством живих организама и
других фактора долази до стварања и разлагања сложених органских супстанција.
Минералне супстанције из тла извлаче биљке, уграђују их у састав одговарајућих
органских супстанција, а ланцем исхране доспевају и у организме животиња и људи.
145
После угинућа живих организама њихови остаци доспевају у тло, гдје се под
дејством микроорганизама као резултат сложених вишестепених процеса разлагања
претварају у облике доступне за неке друге биљке.
Убирањем плодова човек из тла извлачи и значајне количине минералних и

органских супстанција, чиме се оно знатно осиромашује. Из тих разлога неопходно
је систематски попуњавати резерве ових елемената у тлу, уношењем ђубрива.
Обрада земљишта и ђубрење заједно узевши повећавају њену плодност и у суштини
представљају позитивно дјеловање, за разлику од оних активности које доприносе
погоршању квалитета, деградацији и изумирању тла.
Као посебно штетна деловања људи на тло треба у првом реду навести ерозију,
латеризацију, клизање и загађивање.
Под ерозијом подразумјева се процес нарушавања структуре и одношења

земљишног покривача вјетром и водама.
Једна од основних стрепњи због неконтролисаног крчења шума усмјерена је на
могућност повећања латеризације тла у тропским предјелима, тј. обично на
настајање очврслих наслага које у високом проценту садрже оксиде гвожђа и
алуминијума и које настају на мјестима ерозије.
Клизање земљишта се због често катастрофалних последица које настају помјерањем

неколико милиона кубних метара земљишта, и огромних маса стијена, на површини
од више хектара сврстава у елементарне непогоде.
Загађивање тла врши се из бројних извора, и може се рећи да без обзира на агрегатно
стање загађујућих супстанције све оне прије или касније, у мањој или већој мјери,
доспјевају на и у земљиште, задржавајући се у њему краће или дуже вријеме.
Неповољан утицај на земљиште испољавају отровни гасовити, течни и чврсти
индустријски остаци. У околини ових постројења је у хумусном слоју садржај
тешких метала и до десет хиљада пута већи од природног.
За загађивање тла посебно су значајни пољопривредни радови, односно употреба

вештачких ђубрива и пестициди као загађујућих супстанција. С обзиром да се данас
углавном примјењују вјештачка ђубрива која хидролизују кисело (амонијумнитрат и
сулфат), може се очекивати да ће земљиште постепено постајати све киселије.
Промјена pH вриједности може довести до смањења садржаја калцијума и
магнезијума и до растварања и апсорпције и неких штетних микроелемената, што
може имати негативно дејство најпре на биљке, а преко њих и на човјека и
животиње. Посебан проблем налази се у чињеници да биљке искоришћавају само
дио унијетог ђубрива, док се остатак везује за тло или односи подземним и
површинским водама.
Могућност нагомилавања пестицида у земљишту одређена је условима њихове

примјене (норме утрошка, дужина примјене), стабилношћу и растворљивошћу
препарата, типом земљишта, pH вриједношћу, температуром и влажношћу, итд.
До загађивања великих површина земљишта може доћи и путем загађених вода из

система за наводњавање.
146
Вода употребљена за наводњавање задржава се у земљишту, одакле њен знатан дио

испари, било непосредно са површине било преко биљака које на њој расту. Због
тога се повећава садржај минералних материја у преосталој води и земљишту. Са
новим количинама загађених вода у земљиште доспевају и нове количине
минералних материја и земљиште се постепено претвара у слано.
3.7.4. Утицај на флору и фауну
Утицаји претходно поменутих загађујућих материја на животну средину тешко да се

могу посматрати појединачно, јер се реална слика о стању животне средине и њених
елемената може добити сагледавањем свих њених елемента. Еколошки чиниоци
дјелују у коалицији па се генерално може закључити да је утицај на биоценозе веома
сложен и разноврстан.
Угљен(IV)оксид настаје као резултат потпуног сагоријевања свих облика горива као
и сагоријевања угљоводоника уопште. Иако угљен(IV)оксид нема токсична својства,
његова велика продукција у атмосферу мијења њен састав, а тиме и њена својства
провођења свјетлости и топлоте.
Ако се напомене да баланс садржаја кисеоника и угљендиоксида у атмосфери

одржава заступљеност шума на планети, онда се може схватити да удружени ефекат
смањења шума и повећања емисије угљен(IV)оксида не може да прође без последица
на нормалан развој живог свијета.
Посљедице дјеловања пестицида зависе од карактера дијела или цијелог екосистема,

а такође и од физичко-хемијских особина употребљених препарата. Степен
негативног утицаја пестицида дефинисан је и значајем датог екосистема за човјека.
Систематска примјена пестицида представља непосредно дејство на биоценозу и
води до дјелимичног уништавања корисних инсеката-опрашивача, мрава, негативно
дјелује на рибе, бескичмењаке и птице, а ефекти дејства запажају се и на
животињама и код човјека.
При хемијској заштити биљака, животиње су изложене тровању због тровања

њихове хране, али и због непосредног дејства пестицида. Осим тога, значајно је
указати и на дејство пестицида на здравље и размножавање животиња, на промјене у
њиховом понашању и исхрани у стаништима. Неке хемијске супстанце утичу и на
кашњење миграционог немира, што за посљедицу има касније стизање у области
гнијеждења и скраћивање периода успјешног одгајања младунаца.
С друге стране, утицај пестицида на биљке почиње од момента контакта и продора

кроз лишће, стабло и корјење. Већина хербицида и инсектицида систематског
дјеловања, акарициди и неки фунгициди доста брзо продиру и крећу се по биљци,
испољавајући општи утицај на цио биљни организам.
При обради биљака у развоју, пестициди у биљни организам продиру углавном кроз
лишће (кутикулу и поре) у облику течности и паре. Еколошке посљедице
дефолијације могу се посматрати преко посредног утицаја дефолијаната на климу,
земљиште, биљке и животиње.
147
Честе су претпоставке да модификација вегетације на широком подручју у смислу

претварања шума у травом обрасле предјеле или потпуно огољавање неких
површина, могу проузроковати климатске промјене, нарочите оне везане за
падавине. Оне се образлажу тиме што се претварањем шума у површине обрасле
травом или у гола земљишта смањују површине испаравања због чега је у атмосфери
мање влаге па су тиме умањени услови за настанак падавина.
Пестициди унијети у земљиште могу у зависности од примијењене дозе и врсте

препарата промијенити састав земљишне микрофлоре. Карактер и степен дејства
пестицида на земљишну фауну условљени су особинама препарата, њиховим
садржајем у земљишту, саставом фауне и земљишно-климатским условима. За
земљишну фауну су мање опасни нестабилни, брзо разлажући пестициди, док већу
представљају стабилна једињења при њиховој прекомјерној акумулацији.
При разматрању дејства загађујућих супстанција на водене биоценозе неопходно је

имати у виду њихово механичко и тоскичко дејство. Од свеукупног дејства на
организме, токсичне супстанце утичу у око 25% случајева, док остали утицаји
долазе због наглог смањења количине у води раствореног кисеоника. Механичко
дејство се испољава уколико чврсти отпаци који се избацују механички оштећују
спољни омотач риба и других корисних организама, те их на тај начин излажу
уништавајућем дјеловању микроорганизама. Штетан утицај испољава се и на флору,
с обзиром да се усљед смањења свјетлости сузбија фотосинтеза што у крајњем
случају значи смањење хране.
Од свих загађујућих супстанција највећу опасност представљају отпаци хемијске

индустрије с обзиром да се састоје од база, киселина, фенола, и других једињења
који штетно дјелују на водене организме нарочито у приобалној зони гдје им је
концентрација највећа.
Осим наведеног водена биоценоза изложена је дјеловању нафте и њених деривата

нарочито при њиховом хаваријском доспијевању у водене токове.
На водене биоценозе различито утиче и присуство тешких метала, а оно се углавном

испољава кроз снижавање разноврсности и густине популације. Доспијевање
отпадних вода загађених тешким металима може проузроковати и промјену
физичких услова у природним воденим системима. Водене биљке на овакве
промјене углавном реагују промјеном густине и разноликости, па се често утицај
карактеристичан за тешке метале не разликује од физичких чинилаца. На рибљу
популацију, поред осталог, утиче и испуштање отпадних вода које доводи од
закишељавања, што утиче на плодност и темпо раста.
У случају присуства сумпора и озона главни пут дјеловања на биљне ћелије је преко
отворених стома на лишћу. Како су хлоропласти примарна мјеста на којима се
јављају поремећаји проузроковани сумпордиоксидом то је утицај на ефикасност
фотосинтезе најизраженији. У случају избацивања великих количина
сумпордиоксида може доћи до потпуног уништавања свих биљака.
За разлику од сумпордиоксида и озона, азотови оксиди доспијевају у биљке, не само

преко отворених стома већ у значајној мјери и продирањем кроз епидермални слој.
148
Ако је земљиште сиромашно азотом мале дозе азотових оксида могу бити од
користи због потребе коју биљке имају за азотом. Иначе у другим случајевима
азотови оксиди успоравају раст и принос и остављају видљива оштећења на листу.
Примарно емитовани гасовити оксиди азота и сумпора послије низа гаснофазних и

хетерогених реакција могу, растварајући се у води облака, дати падавине чија је
вриједност pH нижа од 5,6 које се једним именом називају киселе кише. Киселим
кишама повећава се киселост земљишта, а као посљедица долази до испирања
металних катјона из земљишта. Утицај киселих киша на вегетацију зависи од низа
других фактора, а посебно је изражен уколико је вегетација претходно оштећена под
утицајем других фактора. Најозбиљнији ефекти киселих киша су на слатководне
системе који се испољавају преко присуства алуминијума зависно од pH
вриједности. Основни узрок изумирања риба у киселим водама је губитак јона из
ћелијске течности прије свега натријума, који не могу бити довољно брзо
надокнађени.
149
3.8. УТИЦАЈ НА КВАЛИТЕТ ЖИВОТА
У данашње вријеме не постоји ни једна човекова активност која непосредно или

посредно не доприноси утицају хемијских супстанција на живе организме – људе,
животиње и биљке. Такође је значајан и број оних дјелатности које доводе до
ослобађања биолошких агенаса, као и емитовања јонизујућих и нејонизујућих
зрачења, чије је штетно дејство такође добро познато.
Сва дјеловања загађујућих супстанција, смањивање биљног покривача Земље,

климатске измјене, измјене у саставу одговарајућих сфера на Земљи, промјене броја
живих врста као и измјене у њиховим организмима, измјене у интензитету зрачења и
низ других дјеловања могу да доведу до следећих кључних последица:
Угрожавања живота на планети Земљи, чему ће допринијети вјероватно и

могуће смањење садржаја кисеоника у атмосфери.
Угрожавања опстанка појединих врста живих организама, а посредно и
других који од њих зависе.
Генетске измјене код живих врста, посебно код човјека, које могу да доведу
до нестанка људске врсте као интелигентне и данас владајуће.
Отежавање и угрожавање живота појединаца и одговарајућих група.
Непосредног и брзог негативног дјеловања на појединце или уже групације.
Све наведене последице су резултат спрезања великог броја мањих или већих измена
на Земљи, а које својим дјеловањем чини човјек, вршећи загађивање животне
средине и трајно мјењајући њен састав и услове који у њој омогућавају природну
равнотежу.
Нарушено јединство организама и животне средине носи са собом последице

различите тежине. При грубом нарушавању равнотеже организама са животном
средином развијају се обољења са израженом хемијском етиологијом - тровања
(акутна, субакутна, хронична). При слабом нарушавању наведене равнотеже јављају
се неспецифична - препатолошка - стања, која су сама по себи повратна, међутим
могу бити услов за развој опште патологије, и у том смислу неповратна. Тако је
познато, да снижавање општег имунитета под дејством микроколичина хемијских
супстанција може допринети како неповољном току инфекције, тако и нарушавању
процеса регенерације, што може имати различите штетне последице.
Иако систематска истраживања о дејству загађујућих супстанција на природну

фауну нису извршена на задовољавајућем нивоу, може се закључити да дејство није
увек слично дјеловању на човјека због постојећих анатомских разлика и различитих
физиолошких и биохемијских реакција.
Непосредна штетна дејства на флору највише се манифестује у пољопривреди и

шумарству, и највећим дијелом су везана за емисију сумпордиоксида и настајање
оксиданата. Осим оштећења шума, промењени услови битно утичу и на подизање
нових. Поред загађеног земљишта и ваздуха у индустријским областима штетно
дјеловање на биљке испољавају и загађујуће супстанције урбаних средина. Тако, на
примјер, бријест у шумама живи до 300 година, а у граду је његов вијек краћи од
људског свега 45 година.
150
Осим непосредних утицаја јављају се и секундарне последице које се огледају у

смањеној отпорности биљака према мразевима и разним штеточинама.
Дејство хемијских загађујућих супстанција зависи од низа чинилаца као што су:
физичкохемијске и токсиколошке особине, димензија честица (када је ријеч о
прашини), концентрација, дужина дјеловања (експозиција) и начин продирања у
организам.
Физичкохемијске и токсиколошке особине. Одређене хемијске супстанције

испољавају специфично дејство на поједине органе. Олово и бензол на примјер,
дјелују на крв, трихлоретилен и друга слична једињења првенствено на мозак,
угљентетрахлорид и винилхлорид оштећују јетру, β-нафтиламин или бензидин
дјелују на урогенитални систем, итд.
Димензија честица. Крупније честице таложе се у горњим дисајним путевима и

само честице мање од 5 µм поседују способност дубљег продирања и доспјевања у
плућне алвеоле. Чињеница да ситне честице угља носе на својој површини сорбоване
гасове омогућава сумпордиоксиду да доспије дубље у плућа без механичких честица
он би се релативно лако издахнуо из горњих дисајних путева.
Концентрација. Што се већа количина хемијских супстанција налази у контакту са

живим организмом то је већа могућност појаве штетних ефеката, иако у неким
ситуацијама на поједине супстанције посебно осетљиви организми реагују и при
њиховим веома ниским концентрацијама.
Дужина дјеловања (експозиције). Што су организми дуже у контакту са

хемикалијама то је њихово дејство више изражено. Неки стандарди који су одређени
у циљу очувања здравља прописани су и дати у функцији концентрације и времена
изложености дејству штетних материја.
Начин продирања у организам. Загађујуће супстанције у организме људи и

животиња доспјевају респираторним путем, преко коже и уста односно преко пора и
корјеновим системом код биљака.
Дејство загађујућих супстанција животне средине пре свега на организам човека,

може се класификовати као: надражујуће, фиброгено, алергијско, на кожу, токсично,
мутагено, канцерогено и ембриотропно.
Надражујуће дејство. Многе супстанције надражују очи, нос, горње дисајне путеве,
плућа или кожу. Неке од њих као амонијак или формалдехид -испољавају снажно
надражајно дејство изазивајући сузе, кашаљ, непријатан осећај у носу и грудима али
не наносе трајне последице. Друге, као на пример азотови оксиди, непосредно после
продирања у организам испољавају незнатна дејства, али за релативно кратко
вријеме (послије 12 часова од уношења) проузрокују озбиљна, и често фатална,
оштећења плућа. Између ове двије крајности, налазе се сви други облици надражаја,
при чему ефикасност дејства загађујућих супстанција зависи, поред природе, и од
концентрације и времена изложености организама њиховом дејству.
151
Фиброгено дејство. Многи облици прашине - угљена, азбестна - изазивају фиброзу

(мале ране на плућима). Напредовање овог облика оштећења (пнеумокониоза) збива
се полако и непримјетно, и може да траје годинама. Главни симптоми болести су
отежано дисање, које постепено постаје веома драматично. Пнеумокониоза је
озбиљна болест, од које годишње у свету умире неколико хиљада људи. Неки
облици прашине, додуше, не изазивају фиброзу, али могу да изазову озбиљно
обољење плућа (бисинозу).
Алергијско дејство. Последњих година постигнут је значајан напредак у

проучавању алергијских реакција, дефинисањем четири различита типа алергена. У
загађеној животној средини налазе се многи алергени. Они у организам продиру
удисањем (пнеумоалергени), намирницама (алиментарни алергени) или контактом
(дерматоалергени). Исто тако сензибилизацију организма могу изазвати и
фармакоалергени и емоционални чиниоци.
Дјеловање на кожу. Загађујуће супстанције животне средине нису посебно значајне

у погледу дјеловања на кожу. Међутим, кожа је дио тијела који је највише изложен
дејству индустријских препарата, те се индустријски дерматитис јавља као најчешће
професионално обољење. Обољења коже изазива читав низ супстанција као што су
киселине или базе, растварачи или детерџенти којима се удаљава нечистоћа или боја
са коже али уједно и њена природна маст која има заштитну функцију.
Професионалне кожне болести нису заразне, оне не угрожавају живот али им
лијечење може бити веома отежано.
Токсично дејство. Тровање (интоксикација) је такво болесно (патолошко) стање

које настаје услед депоновања отрова у организам. Отровима се називају супстанције
које при доспјевању у организам различитим путевима (преко органа за дисање,
коже, дигестивног тракта) у одређеним, малим количинама или концентрацијама
могу за краће или дуже вријеме хемијским, физичкохемијским или физичким
дејством изазвати нарушавања његових животних активности, која под одређеним
условима могу прећи у болесна стања, отровања. Облици тровања зависе од времена
изложености (експозиције) токсичној супстанцији и апсорбоване количине отрова. У
односу на појаву токсичног дејства и његово одвијање могу се разликовати следећи
облици тровања:
1. Акутно тровање: настаје при једнократном уношењу велике дозе токсичне

супстанције и карактерише се развојем тровања од неколико минута до
максимално једног дана. Тежина тровања зависи од количине отрова
доспјелог у организам и у просјеку је праћено оштећењем једног или више
животно важних физиолошких процеса.
2. Субакутно тровање: настаје при вишеструком уношењу доза мањих од оних
која проузрокују акутно тровање. Континуално доспјеле мање дозе организам
није у стању да елиминише односно разложи, одбрамбени организам се
исцрпљује и долази до развоја типичног облика тровања.
3. Хронично тровање: тачка напада и симптоми овог тровања разликују се како
од симптома акутних тако и субакутних тровања. Тако, на примјер, акутно
тровање арсеном узрокује пролив праћен грчевима у стомаку док у случају
хроничног тровања долази до оштећења нервног система. За развој хроничног
тровања потребни су мјесеци или године и због ријетко карактеристичних
симптома прије побуђују сумњу на неку класичну болест него на тровање.
152
До хроничног тровања првенствено долази у случају уношења отрова који

посједују способност акумулације, односно када механизам за детоксикацију
организма није у стању да успостави равнотежу са континуалним уношењем
ових отрова. При хроничном тровању се токсично дејство не манифестује
онако непосредно као код субакутног тровања, али се често завршава истим
посљедицама као и тровање настало једнократним уношењем веће дозе.
Мутагено дјеловање. Промјене организама могу се јавити као модификације и

мутације. Модификације су промјене изазване чиниоцима животне средине и оне се
не испољавају у следећој генерацији. Модификације обично имају масовни
адаптивни карактер, и важе за све представнике дате врсте подвргнуте новим
условима животне средине.
Када ови чиниоци нестану нестаје и модификација у тој или следећој генерацији.
Позитиван значај модификације налази се у чињеници да иако она није наследна,
способност организма да даје такве модификације изграђена у процесу еволуције,
захваљујући дејству природне селекције, је наследна, Без ње сувише уска
условљеност реакција могла би при промјенама животних услова довести до смрти
организма. За разлику од њих, мутације, под којима се подразумјевају хемијске
(молекуларне) промјене гена, смањивање броја или редослиједа гена у хромозомима
преноси се следећој генерацији (насљеђује). Данас је познат читав низ видљивих
мутација код биљака, животиња и човјека. Чиниоци животне средине који могу
довести до наследних промјена изазивањем мутације гена, одговорних за све што се
код живих организама јавља као урођено и наслеђено, називају се мутагенима.
Канцерогено дјеловање. Малигне неоплазме могу се подјелити у три основне

групе. Прву чине карциноми који обухватају малигна обољења епителних ћелија,
другу саркоми (малигна обољења везивних ткива, костију, мишића и лимфног ткива)
док трећу чине малигна обољења крвотворних органа. Будући да су карциноми
најзаступљенији, процес настанка малигних обољења (рака) назива се
карциногенеза, агенси који их изазивају јесу канцерогени агенси. Они се дијеле у две
основне класе: ендогене (неки хормони, витамин Д2, холестерол, жучне киселине) и
егзогене које чине хемијске супстанције, физички агенси (јонизујућа и нејонизујућа
зрачења), биолошки агенси (вируси, бактерије, паразити) као и комбинација
наведених канцерогена. Основно начело канцерогенезе јесте да се једна хемијска
супстанција мора неповратно везати за макромолекуле ћелија, као што су ДНК, РНК,
или протеине, да би дошло до претварања нормалне ћелије у ћелије рака.
Ембриотропно дјеловање. Хемијске супстанције за вријеме бременитости могу

изазвати различите поремећаје у развоју плода и они се условно дијеле на два типа
ефеката: тератогене и ембриотоксичне.
Под тератогеним дејством подразумјевају се аномалије у развоју плода,

проузроковане структурним, функционалним и биохемијским промјенама у
организму мајке и плода. Истраживања указују на то да у развоју плода постоје
критични периоди у којима су поједини органи или читави системи посебно
осетљиви на промјену хемијских, биолошких и физичких чинилаца. У процесу
тератогенезе, важна улога припада брзини којом супстанција дифундује или активно
пролази кроз плаценту. Тератогено дејство приписује се великом броју пестицида,
неким лијековима, и антибиотицима.
153
Под ембриотоксичним дејством хемијских супстанција подразумјева се

интраматерична смрт плода као и снижење тежине и димензија ембриона при
нормалној диференцијацији ткива. Међу познатим ембриотоксичним супстанцијама
налазе се једињења као што су: хлоропрен, бензен, жива и њене соли, гранозан и др.
154
3.9. ПРИЈЕДЛОГ РЈЕШЕЊА
Свака привредна експанзија и урбанизација неминовно са собом носи опасности по

животну средину, те њену деградацију. Да би се обезбиједио адекватан квалитет
животне средине у једној урбаној цјелини, неопходно је спровести низ конкретних
мјера заштите, како би се већ постојећи квалитет одржао или да би се постојећа
деградација довела на ниво одрживог.
Међу те мјере могу се сврстати: правно-нормативне мјере, техничко-технолошке,

просторно-планске, економске и слично, а њихове смјернице би се заснивале у
сљедећем:
Доношењу општих нормативно-правних аката Скупштине града о заштити и

унапређењу животне средине у складу са важећим законским прописима, као
и програми заштите, те поступци, активности и критеријуми понашања, а у
вези са тим и санкциони поступци у случају непоштовања закона;
Изради катастра загађивача и сталном ажурирању од стране надлежних у
градској управи, при чему је нарочито важно установљавање мјерних
пунктова загађивања и услова праћења загађивања;
Забрана и ограничење градње објеката који су потенцијални загађивачи у
зонама становања, друштвених, туристичко-рекреативних, просвјетних и
других центара активности;
Прилагођавање техничких и производних процеса у индустрији, захтјевима и
условима заштите од загађења животне средине, како се штетни утицаји не би
ширили на околину;
Уградњу, контролу употребе и одржавања инсталација и уређаја за
пречишћавање загађених отпадних гасова и вода;
Правилан избор локације (нарочито производних и непроизводних објеката)
уз поштовање мезо и микроклиматских карактеристика простора;
Формирање санитарних заштитних зона око енергана и главних
саобраћајница, при чему ширина заштитних зона зависи од степена могућег
загађења;
Спријечити недозвољену и неконтролисану експлоатацију шљунка, извршити
санацију напуштених експлоатационих мјеста;
Савременим агротехничким мјерама, употребу пестицида, хербицида и
вјештачких ђубрива довести у ниво потрошње која ће задовољавати како
потребе у пољопривреди тако и стандарде у заштити животне средине;
Успостављањем ефикасног система прикупљања чврстог отпада који би
функционисао на што већем простору урбаног подручја, а самим тим
опслуживао већи број становника;
Мјере фискалне политике, издвајања доприноса из цијене производа и услуга,
накнада за кориштење грађевинског земљишта, као и финансирања из
новчаних накнада и казни за емитовање штетних продуката преко или у
животну средину (из ових извора ће се обезбједити прибављање материјалних
средстава потребних за остваривање циљева заштите и унапређења животне
средине);
Спровођење ових и других мјера утицаће на смањење ризика и спречавање
загађивања и деградације животне средине, као и на подизање постојећег
квалитета животне средине, што ће се одразити и на подизање квалитета
живљења уопште.
155
3.9.1. Мјере заштите воде
Вода је један од основних природних елемената без којег је немогуће замислити

живот на земљи. Учествује у процесу кружења материје у природи, биолошки је
активна односно добар је растварач, има велику способност апсорпције, како
хемијских супстанци тако и различитих прашкастих неорганских материја.
Управо на основу ових физичких особина може се донијети закључак да је такву

материју као што је вода тешко заштитити.
Неопходно је провести сљедеће мјере заштите вода:
- Предвидјети изградњу централне јединице за пречишћавање отпадних

вода града Бањалуке,
- Обезбијеђење сепаратног канализационог система на подручју града Бања
Лука,
- Предвидјети изградњу колекторског система за одводњу отпадних вода до
централне јединице за пречишћавање отпадних вода,
- Успоставити систем мониторинга подземних и површинских вода на
подручју града,
- Административним мјерама обезбиједити досљедно испуњавање услова
заштите зона водотока датих у законским актима,
- Досљедно проводити предвиђене услове и мјере дате Правилником о
условима испуштања отпадних вода у површинске воде (Сл. гл. РС 44/01),
Правилник о условима за испуштање отпадних вода у јавну канализацију
(Сл. гл. РС 44/01), Правилник о третману и одводњи отпадних вода за
подручја градова и насеља гдје нема јавне канализације (Сл. Гл. РС 68/01),
- Обезбиједити спровођење и контролу мјера заштите и мониторинга вода
прописаних еколошком дозволом,
- Спријечити недозвољено одлагање чврстог отпада и испуштање течног
отпада у водотоке.
3.9.2. Мјере заштите ваздуха
На подручју града Бања Лука, углавном, може се констатовати да су присутни

линијски и тачкасти загађивачи. С обзиром на просторни распоред насеља, осим
мреже постојећих локалних и регионалних путева у оквиру града Бањалуке,
новопланиране саобраћајнице (аутопут Градишка – Бања Лука - Купрес, жељезничка
пруга Бања Лука – Градишка) ће додатно оптеретити предметни простор.
У циљу заштите ваздуха неопходно је спровести сљедеће мјере:
Предвидјети изградњу јединственог топлификационог система за подручје

Града,
Предвидјети изградњу новог постројења за производњу топлотне енергије у
складу са потребама Града,
156
Као гориво за загријавање користити комбинацију: природног гаса, биогаса,

мазута и угља са специфицираним садржајем сумпора, геотермалну енергију
и енергију подземних вода помоћу топлотних измјењивача (као нови
обновљиви извор енергије), која у односу на конвенционална фосилна горива
не загађује атмосферу емисионим гасовима.
Реконструкцију саобраћајне мреже, као и изналажење и реализацију
архитектонских, грађевинских и хортикултурних рјешења између
саобраћајница, стамбених и радних зона и објеката.
У циљу смањења енергетских губитака, а тиме и посредно смањења негативних

утицаја објеката за производњу топлотне енергије (топлане, котловнице и сл.),
потребно је спровести сљедеће мјере:
Током извођења фазе пројектовања, изградње и надзора примјењивати

стандарде EN 832, EN 832AC и EN13790.
Приликом вршења техничког пријема објеката вршити контролу
примјењених стандарда.
Адекватним пројектовањем и извођењем обезбиједити да максимална
потрошња енергије по јединици површине изграђеног простора износи 50 –
80 kWh/m2, а да максимална вриједност коефицијента топлотне
проводљивости елемената омотача грађевине износи према табели:
Табела бр. 35 Максимална вриједност коефицијента топлотне проводљивости

елемената омотача грађевине
ЕПБД умјерена климатска зона
ЕЛЕМЕНТ КОНСТРУКЦИЈЕ
U маx - W/m2K
Фасадни зид 0,38
Коси и раван кров над гријаним 0,23
поткровљем
Под на тлу 0,41
Прозори 1,68
Претходно наведене вриједности ће се обезбиједити примјеном сљедећих правила

извођења :
- 20 cm изолације крова,
- 12 cm изолације спољног зида,
- 6 cm изолације пода приземља,
- коришћење прозора са енергетски штедљивим стаклима.
Формирати одговарајућу базу података о карактеристикама објеката (година

грађења, кориштени материјали, тренутно стање и сл.).
Усвојити одговарајуће административне прописе на локалном нивоу, у смислу
стимулисања инвеститора и произвођача термоизолационих материјала да се
приликом рехабилитације и изградње објеката постигне што већа енергетска
оптимизација објеката (врста кориштеног материјала, нижи коефицијент
преноса топлоте, термичка изолација, могућност смањења износа
административних накнада и сл.).
157
У циљу заштите ваздуха неопходно је спровести и сљедеће мјере:
Вршити контролу возила на техничком прегледу сагласно прописима о

безбједности саобраћаја у односу на дозвољене количине издувних гасова,
У циљу боље контроле квалитета ваздуха (имисија), неопходно је направити
катастар загађивача подручја који треба динамички обнављати,
Обезбиједити спровођење и контролу мјера заштите и мониторинга ваздуха
прописаних еколошком дозволом,
Успоставити мониторинг квалитета ваздуха за праћење основних загађујућих
материја (SO2 и чађ, таложне материје, суспендоване честице, NОx и CО), на
читавом урбаном подручју,
Извршити одговарајућу регулацију саобраћаја са становишта смањења застоја
и загушења, те измјештања транзитног и теретног саобраћаја изван
изграђеног подручја.
Обезбијеђење комуналне хигијене.
3.9.3. Мјере заштите земљишта
Деградација земљишта може бити посљедица природних и антропогених чинилаца.

Узроци антропогене деградације земљишта овога подручја су: биолошки, хемијски и
механички утицаји.
Хемијска деградација настаје усљед хемијских загађивача који доспијевају у земљу

као резултат загађивања ваздуха и ацидификације земље индустријског загађивања
водотока, комуналних и пољопривредних отпадних вода, као и неадекватног
одлагања чврстог отпада.
Деградација и загађивање земљишта највише је изражена код пољопривредног и

грађевинског земљишта, као и при таложењу аероседимената и депоновању
отпадака. Заштита пољопривредног, затим грађевинског и осталог неплодног
земљишта ће се постићи спровођењем сљедећих мјера:
Законским регулисањем и заустављањем процеса бесправне градње објеката и
тиме заузимања пољопривредног земљишта,
Стручном примјеном пестицида и минералних ђубрива и строгом контролом
њихове употребе од стране стручних служби умањиће се њихова штетна
дејства на измјене хемијског састава тла,
Препоручује се већа употреба стајског ђубрива које, не само што има
функцију исхране биљака него и поправку физичко-хемијских особина
земљишта. Стајско ђубриво побољшава плодност земљишта, повећава
садржај хумуса и микробиолошку активност земљишта, структуру и водно-
ваздушни режим земљишта,
Обезбиједити сигурно чување пестицида на сувом, хладном и мрачном
мјесту, не држати их на мјесту које је директно изложено свјетлости, нити на
топлом и влажном мјесту.
Регулисањем септичких јама градитељским захватима смањиће се опасност
од потенцијалног загађивања тла и подземних вода,
Регулисањем отпадних вода свих загађивача у циљу спречавања промјене
хемизма тла и продирања загађивача у подземље,
158
Одговарајућим техничко-технолошким решењима у котларницама (уградњом

пречистача отпадних гасова и чађи), реконструкцијом саобраћајне мреже и
регулацијом транзитног саобраћаја смањиће се аеро загађење, као и процес
аероседиментације полутаната из ваздуха на тло,
Реализацијом пројеката Парк шума Траписти, Шибови и Старчевица,
Спречавањем нелегалне експлоатације шљунка,
Обезбијеђењем спровођења планова рекултивације на свим локацијама на
којима се врше привредне активности у смислу експлоатације површинских
копова,
Спречавањем нелегалне и неадекватне сјече шумског фонда,
Спречавањем нелегалног одлагања чврстог отпада,
Регулацијом водотока у смислу спречавања плављења.
3.9.4. Уклањање чврстог отпада
У циљу збрињавања чврстог отпада насталог у индустрији, као и комуналног отпада,

битно је да се у складу са одговарајућим општим и градским прописима уреде све
депоније чврстог материјала (угља, пијеска, различитог индустријског отпада,
кућног смећа и друго), а нарочито треба да постоји посебан третман опасних
материја и анималних остатака.
У складу са “PHARE” пројектом -Стратегија управљања чврстим отпадом у БиХ,

рађеним под покровитељством Европске Уније, предложени су одређени
макролокалитети на нивоу мултицентара у оквиру којих би се организовале
санитарне регионалне мултиопштинске депоније. За регију Бања Лука је
успостављена санитарна депонија на локалитету Рамићи. У складу са Студијом
система управљања комуналним чврстим отпадом у граду Бања Луци, фебруар 2002.
године отпочеле су активности око реализације активности предложених у
наведеном документу.
Рјешавање проблематике уклањања чврстог отпада у граду Бања Луци захтијева

спровођење сљедећих мјера :
Наставак активности предвиђених Студијом система управљања комуналним

чврстим отпадом у граду Бања Луци (постављање контејнера 1.1 м³,
успостављање рециклажних дворишта, успостављање зелених острва) у
складу са просторно планском документацијом нижег реда (РП, УТУ),
Дефинисати начин рјешавања медицинског, опасног, индустријског и
животињског отпада (прелазна рјешења до изградње одговарајућих
регионалних депонија),
Спровести планирану модернизацију и реконструкцију постојеће санитарне
депоније на локацији Рамићи,
Реализовати планирану изградњу погона за рециклажу чврстог отпада у
оквиру постојеће депоније на локацији Рамићи,
Извршити санацију дивљих депонија, као и спријечити настајање нових,
Обезбиједити спровођење и контролу мјера уклањања чврстог отпада
прописаних еколошком дозволом.
159
Осим претходно наведених мјера заштите појединих сегмената животне средине

потребно је предвидјети и сљедеће мјере:
- Успоставити систем мониторинга нивоа буке,

- Формирати јединствену базу података везаних за проблематику заштите
животне средине (листа загађивача, подаци о мониторингу воде, ваздуха,
тла, буке и сл.),
- Обезбјеђење извршења постојећих и предложених мјера и активности у
области заштите животне средине, као и у областима чије активности
имају за посљедицу утицај на поједине елементе животне средине,
- Израда локалног акционог плана за заштиту животне средине,
- Формирање одјељења за заштиту животне средине,
- Едукација грађана о потреби заштите и санкцијама.
160
4. ВИЗИЈА ЗАЈЕДНИЦЕ
ПРИРОДНО ОКРУЖЕЊЕ
КОРИШЋЕЊЕ ЗЕМЉИШТА И ДЕМОГРАФИЈА
ГРАЂАНСКО УЧЕШЋЕ
ИНФРАСТРУКТУРА
ОБРАЗОВАЊЕ И СОЦИЈАЛНЕ СЛУЖБЕ
КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ
ЕКОНОМСКА СНАГА
СПЕЦИФИЧНИ ПРОЈЕКТИ И ПРОГРАМИ
161
Један од најважнијих корака у изради Локалног Еколошког Акционог плана је

израда визије заједнице тј. сагледавање како грађани желе да њихова заједница
изгледа у будућности. У процесу изграде ЛЕАП-а за град Бања Лука спроведена је
анкета у оквиру мјесних заједница и на основу свих виђења, предлога и мишљења
сачињен је нацрт визије заједнице.
Природно окружење
Урађен је просторни план са дефинисаним зонама индустрије, пољопривреде,
шумарства, санитарним зонама, дефинисан простор за развој туризма у
урбаним насељима;
Дефинисане зоне утицаја пројеката на животну средину у складу са Законом о
заштити животне средине;
Ревитализоване деградиране површине изградњом великог броја грађевина;
Ревитализована приобаља Врбаса, Врбање, Сутурлије,..;
Шумски предјели око града претворени у паркове са просторима за различите
видове рекреације и за кориснике различитог узраста;
Подручје око спомен комплекса на Бањ Брду је стављен под заштиту;
Дефинисане зоне санитарне заштите водоснабдевања града са заштитним
зонама и уређени природни извори;
Дефинисани урбанистички планови туристичких простора;
Туристичке и историјске дестинације доступне развојним плановима ауто
пута Градишка – Бања Лука – Купрес;
Врбас - центар љетњег туризма, Крупа и Мањача - центар сеоског туризма;
Урађени урбанистички планови града и сеоских насеља;
Рашчишћена сва дивља сметљишта на територији града.
Коришћење земљишта и демографија

Дефинисана стимулативна политика за повећање наталитета;
Дефинисане мјере и активности за очување кадровског потенцијала града;
Дефинисани програми запошљавања којима се спречава одлазак младих у
иностранство, спречен „одлив мозгова“;
Равномјеран привредни и комунални развој гарда омогућио је опстанак
младих у селима Бања Луке;
Урађен катастар земљишта са приједлогом локација за производњу здраве
хране;
Сачињене стратегије одрживог коришћења земљишта у складу са израђеним
катастром;
Дефинисана стратегија будуће одрживе пољопривредне производње;
Развијени традиционални сектори пољопривредне производње уз примјену
мјера заштите животне средине;
Добијени сертификати за поједине производе здраве хране са географским
порјеклом.
Коришћење и контрола земљишта се спроводи по стратешком плану гарда
Бања Лука;
Акредитоване институције на локалном нивоу прате квалитет земљишта и
пољопривредне производње;
Формирана је база података и уведена контрола коришћења пестицида;
Производи се органски здрава храна по европским стандардима;
Обезбеђен и у функцији систем за наводњавање;
Едукација пољопривредних произвођача редовнија.
162
Грађанско учешће
Формиран локални еколошки форум;
Грађани укључени у доношење одлука о животној средини;
Развијен невладин сектор који се успјешно бави заштитом животне средине;
Развијени едукативни програми за младе у области заштите животне средине
и реализују се путем локалних медија, образовних институција и невладиних
организација;
Заједница се успјешно бори против болести зависности;
Успостављен је систем информисања грађана о животној средини;
Заједница је успоставила квалитетне критеријуме за избор људи на
одговорним функцијама;
Заједница успешно реализује стратегију борбе против мита, корупције,
некултуре, неписмености и нетолеранције.
Инфраструктура
Свим становницима града обезбјеђене су довољне количине здраве воде за
пиће;
Завршена је ИИ фаза изградње фабрике воде „Новоселија“ уведени су
савремени системи за производњу воде за пиће;
Реконструисана је водоводна мрежа у граду и селима, бетонско-азбесне
цијеви су замјењене новим инсталацијама;
Легализовани су и локални сеоски водоводи са примјеном мјера заштите
изворишта и контроле квалитета и количине испоручене воде, послове
дистрибуције воде обављају овлашћени стручни људи;
Потпуно је изграђен канализациони систем сепаратног типа за Бања Луку и
приградска насеља, изграђени су колектори и постројења за комплетно
пречишћавање градских отпадних вода;
Функционише Регионална санитарна депонија у Рамићима према
стандардима ЕУ на коју се депонује отпад евакуисан са територије регије
Бања Лука ;
Изграђене и пуштене у рад трансфер станице на територији града Бања Лука;
Успостављен је систем за издвајање, прикупљање и пласман на тржиште
секундарних сировина;
Извршена је санација и рекултивација свих пријашњих дивљих одлагалишта;
Збрињавање медицинског отпада и отпада животињског порјекла врши се на
прописан начин;
Рјешен проблем на нивоу Републике Српске за збрињавање опасног
индустријског отпада – редовно се врши евакуација опасног отпада са
територије града Бања Лука;
Јавно комунална предузећа униформисаним транспортним средствима врше
свакодневну евакуацију отпада у 90% или више насељених мјеста на
територији града Бања Лука и примјењује се нови начин одређивања цијена
услуга;
Успостављен је систем за мониторинг и формирана база података о стању
чврстог отпада на територији града;
163
Едукацијом становништва, јавних служби и бизнис сектора о значају

исправног начина поступања са отпадом постигнут је задовољавајући ниво
еколошке свијести, односно, квалитетнији однос према животној средини
(нема формирања нових “дивљих” депонија, врши се примарна сепарација на
мјесту настанка отпада, развијен је позитиван однос према плаћању услуга,
грађани су укључени у рјешавање проблема и дају подршку реализацији
програма).
Успостављен је систем стимулације грађана за примарну класификацију
отпада и смањење количине отпада;
Изграђени су и реконструисани локални, регионални путеви, обилазнице око
града;
Изграђен је и аутопут Градишка – Бања Лука – Купрес са пратећим
садржајима;
Бања Лука је пријатно мјесто за живот и одмор свих својих грађана, у погледу
заштите од буке не заостаје за боље уређеним градовима ЕУ.
Обезбјеђен је акустички мониторинг са дефинисаним акустичким
оптерећењима и мјерама заштите,
Обезбјеђени су услови за акустичко зонирање града у односу на намјену
простора,
Рјешен проблем инфраструктурне буке изградњом обилазница за транзитни
саобраћај,
Успостављен је квалитетан превоз робе и путника;
Уведен је гасификациони и топлификациони систем;
Електроенергетска мрежа задовољава потребе грађана;
Развијена телефонска мрежа и широкопојасни интернет;
Систем кабловске телевизије у функцији;
Спортски објекти се редовно одржавају и у функцији су развоја физичке
културе и рекреације грађана;
Изграђени нови дечји вртићи, игралишта и опремљени савременом опремом;
Домови културе се редовно одржавају и користе у складу са својим
намјенама;
Проширене зелене површине у граду и редовно се одржавају;
Уређен препознатљив центар града.
Образовање и социјалне службе

Здравствена заштита и образовање су доступни свима;
Бања Лука – универзитетски град;
Еколошко образовање уведено у образовним институцијама;
Штампани и електронски медији доступни грађанима и реализују сопствене
добро осмишљене програме за еколошко образовање становништва;
Заједница посебну пажњу посвећује раду са надареном дјецом;
Организују се еколошки образовни кампови;
Спроводе се програми праћења утицаја животне средине на здравље људи;
Посебна пажња се посвећује заштити дјеце и младих;
Развијене су службе превентивне заштите запослених који раде у
неповољним условима рада;
Клинички центар Бања Лука је опремљен савременом медицинском опремом;
Обезбјеђен смјештај избеглим и расељеним лицима као и социјалним
категоријама становништва;
Дом за стара лица је у функцији са савременом опремом.
164
Културно наслеђе
Обновљене старе зграде у граду и намењене неговању културне традиције
града;
Реконструисана и заштићена од пропадања тврђава Кастел,
Обновљени стари занати који обогаћују туристичко-културну потребу града;
Формиране организације које се баве развојем културе;
Музејски простор проширен и постављена стална поставка;
Интензивирана археолошка и етнолошка истраживања нашег краја;
Млади сами креирају и реализују програме и успјешно се организују
традиционалне културне манифестације;
Редовно се публикују резултати етнолошких, културних, археолошких и
историјских истраживања;
Културно и историјско наслијеђе се афирмише путем савремених
електронских медија;
Заштићени историјско-културни споменици.
Економска снага
Израђен програм развоја града Бања Лука;
Сачињена и од грађана прихваћена стратегија одрживог развоја града која се
реализује;
Примењују се пројекти заштите животне средине у области индустријске
производње;
Реализују се програми рециклаже отпада;
Реализују се технологије и производња опреме за коришћење обновљивих
извора енергије;
Реализују се програми производње опреме за заштиту животне средине;
Развијају се услужне дјелатности;
Развија се занатство;
Реализују се програми развоја туризма, пољопривреде, дрвно-прерађивачке
индустрије;
Формиране истраживачке институције;
Формиран центар за развој града;
У привредним институцијама уведен систем управљања заштитом животне
средине;
Обезбјеђени економски инструменти за финансирање заштите животне
средине.
Специфични пројекти и програми

Примењује се ЛЕАП и Локална Агенда 21;
Формирана Агенција за заштиту животне средине града Бања Лука;
Спроводи се мониторинг свих елемената животне средине;
Заједница обезбјеђује изградњу свестране еколошки образовне личности
путем образовних институција, медија и НВО;
НВО које су заиста заинтересоване за заштиту животне средине, а не
искључиво за своје интересе узимају учешће у пројектима које се односе на
заштиту животне средине;
Донешена је ефикасна локална законска регулатива у области заштите
животне средине и примјењује се начело „загађивач плаћа“;
Формиран информационо-документациони центар о животној средини;
Формиран центар за еколошку едукацију.
165
5. ОДРЕЂИВАЊЕ ПРИОРИТЕТНИХ ОБЛАСТИ РАДА У

ОКВИРУ ЛЕАП-А
ВОДА: УПРАВЉАЊЕ ВОДНИМ РЕСУРСИМА
ВАЗДУХ: УПРАВЉАЊЕ КВАЛИТЕТОМ ВАЗДУХА, БУКА
ЗЕМЉИШТЕ: ЗАШТИТА ЗЕМЉИШТА
ОТПАД: УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ
ШУМЕ: УПРАВЉАЊЕ И ЗАШТИТА ШУМА
УПРАВЉАЊЕ ПРОСТОРОМ
ПРИВРЕДА И ЖИВОТНА СРЕДИНА, ЈАВНО ЗДРАВЉЕ
ЕЛЕМЕНТАРНЕ НЕПОГОДЕ
ЖИВОТНА СРЕДИНА И САОБРАЋАЈ
ЛОКАЛНО УПРАВЉАЊЕ ЕНЕРГИЈОМ
МЈЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И ЕКОЛОГИЈА
МЕДИЈИ И ЕКОЛОГИЈА
НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И ЕКОЛОГИЈА
ЕКОЛОШКА ЕДУКАЦИЈА
166
5.1. ВОДА: УПРАВЉАЊЕ ВОДНИМ РЕСУРСИМА
5.1.1. Снабдијевање водом за пиће
Почетак организованог снабдијевања водом за пиће Бањалуке датира од 1908.

године, када је активирано извориште Суботица, из којег се и данас црпи 15-20 l/s
воде.
Међутим, основна сировина за обезбјеђења питке воде је ријека Врбас. Водозахватно

подручје налази се у Новоселији, 6 km узводно од града.
Основно извориште воде је ријека Врбас са захватом у профилу “Тијесно” (као

коначно рјешење), односно на профилу “Новоселија” у прелазном периоду. Као
допунско извориште које обезбјеђује сигурност у снабдијевању, одабрана је
подземна вода издани Лијевча поља на локалитету Александровац (општина
Лакташи). Капацитет изворишта подземних вода у Лијевче пољу је до 1000 l/s.
У садашњим условима, из ријеке Врбас се узима 600 л/сец сирове воде, која се
кондиционира у уређају за пречишћавање (фабрика воде) и 300 – 350 l/s из подземне
издани, која се вјештачки обогаћује водом из ријеке Врбас. Проширењем фабрике
воде у Новоселији капацитети изворишта ће бити 1400 l/s из фабрике воде, до 300 l/s
воде из подземних издани, укупно 1700 l/s.
Такође се рачуна у наредним фазама развоја водоводног система Бања Лука и са

подземним водама са изворишта у Лијевче пољу у количини 700 l/s.
Водоводни систем ”Водовод”-а данас произведе и дистрибуира око 1020 l/s воде
током 24 часа, или око 30 милиона m3 воде годишње. У периоду од 1997. до 2000.
године, донаторским и властитим средствима, извршена је реконструкција система у
свим сегментима, чиме је значајно побољшано водоснабдијевање и смањени губици
са 49 % на 35,27 %. За фабрику воде обезбијеђено је тространо напајање
електричном енергијом.
Водоводна мрежа је регионалног карактера, јер водом снабдијева град Бања Луку,
општину Челинац и дио општине Лакташи (насеље Трн и Слатина). Процјена је да
”Водовод” Бања Лука водом за пиће снабдијева око 185 000 становника.
Обавеза да до потрошача стигне квалитетна и хигијенски исправна вода за пиће

намеће потребу свакодневних узимања узорака, прегледа и анализа сирове и
прерађене воде у властитој лабораторији, али и овлаштеним институцијама у
Републици Српској, Србији и Хрватској. Резултати из око 12.000 обављених
прегледа у 2007. години показују да је вода задовољавала све нормативе прописане
Правилником о хигијенској исправности воде за пиће.
Основна примарна мрежа урбаног подручја града Бања Луке дужине је око 151 km.
Укључујући водовод за Челинац и Лакташе и извориште Суботицу дужина је око
181 km. Заједно са секундарном и прикључном мрежом укупна дужина мреже је
између 650 и 700 km. Укупан резервоарски простор водоводног система Бањалуке
износи 16050 m3, са 5 препумпних станица.
167
У систему је уграђено 26.369 водомјера и то 20.905 за индивидуалне потрошаче,

1.708 за стамбене блокове, 3.756 за привреду, занатство и установе.
Поред ријеке Врбас велики проценат локалног становништва се снабдијева водом за

пиће из локалних каптираних извора. У наставку дајемо преглед локалних водовода,
који служе за подмирење потреба за водом за пиће руралних дијелова града,
изворишта која користе ти водоводни системи, мјесне заједнице и број домоћинстава
која се подмирују том водом, системи заштите и контроле исправности воде.
Табела бр. 36 Локални водоводни системи на подручју града Бања Лука

Ред.
Опис водоводног система
број
1. Водоводни систем Кола – Рекавице
Извориште Моцоње на војном полигону Мањача, водом снабдјева М.З. Кола и
Рекавице 1 прикључено 380 потрошача успостављена непосредна зона
санитарне заштите објеката на водоводу (резервоар,пумпна станица и
извориште) контролу исправности воде врши Институт за заштиту здравља
РС..
2. Водоводни систем Павловац – више зоне
прикључен као подсистем на водовод „Суботица“
снабдјева водом више зоне М.З. Сарачица,Кочићев вијенац и Лауш 1 ,
прикључено 370 домаћинстава,успостављене непосредна зона санитарне
заштите објеката а контрола исправности воде у надлежности Водовода Бања
Лука
3. Водоводни систем Голеши
прикључен као подситем на водовод "Суботица"
снабдјева водом насеље Милошевићи у М.З. Голеши, прикључено 80
потрошача,успостављена непосредна санитарна зона заштите објеката а
контрола воде у надлежности водовода Бања Лука
4. Водоводни систем Верићи
извориште Лушчица водом снабдјева М.З. Верићи прикључено 356 потрошача
успостављена непосредна санитарна зона заштите објеката на водоводу а
контролу воде врши Институт за заштиту здравља РС.
5. Водоводни систем Борковићи
Извориште Момића врело водом снабдјева М.З. Борковићи и насеље
Кременовићи у М.З. Бистрица прикључено 520 потрошача, успостављене
непосредна санитарна зона заштите објеката на водовод а контролу воде врши
Институт за заштиту здравља РС.
6. Водоводни систем "Ђукића врело"
Извориште Ђукића врело санадбјева водом насеље Горња Бистрица у М.З.
Бистрица прикључено 280 потрошача, успостављене непосредна санитарна
зона заштите објеката на водоводу а контролу воде врши Институт за заштиту
здравља РС.
7. Водоводни систем Бистрица
Извориште Бојанића врело снабдјева водом насеље Доња Бистрица у М.З.
Бистрица прикључено 264 потрошача, успостављене непосредна зона
санитарне заштите објеката на водоводу а контролу воде врши Институт за
заштиту здравља РС.
168
Ред.
број
8. Водоводни систем Горња Пискавица
Извориште Луке, снабдјева водом М.З. Горња Пискавица прикључено 240
потрошача, успостављена непосредна зона санитарне заштите објеката,
9. Водоводни систем Конотари
Извориште Зеленци, снабдјева водом насеље Конотари у М.З. Кола
,прикључено 102 потрошача, успостављена непосредна санитарна зона
заштите објеката на водоводу контролу врши Институт за заштиту здравља
РС.
10. Водоводни систем Бочац
Извориште Топлице , снабдјева водом подручје М.З. Бочац а прикључено 250
потрошача, успостављена непосредна санитарна зона заштите објеката,
11. Водоводни систем Дамјановићи – Грмуше
Подсистем водовода Суботица снабдјева водом насеља Дамјановиће и
Грмуше у М.З. Голеши прикључено 20 потрошача успостављена зона
непосредне санитарне заштите контролу воде врши Институт за заштиту
здравља Р.С.
12. Водоводни систем Чокори – Јовићи
Извориште Антића врело снабдјева насеље Чокорска поља у М.З. Сарачица,
прикључено 40 потрошача успостављена непосредна санитарна зона заштите
објеката на водоводу , контролу воде врши Институт за заштиту здравља РС.
13. Водоводни систем Бронзани Мајдан
Извориште Чавића поток снабдјева водом М.З. Бронзани Мајдан прикључено
395 потрошача , успостављена непосредна санитарна зона заштите објеката на
водоводу, контролу воде врши Институт за заштиту здравља РС.
14. Водоводи систем Стратинска
Извориште Стратинска снабдјева водом М.З. Стратинска ,прикључено 20
потрошача успостављена непосредна зона заштите објеката а контролу воде
врши Институт за заштиту здравља Р.С.
15. Водоводни систем Поткозарје
Извориште Сиговац снабдјева водом М.З. Поткозарје, прикључено 366
потрошача , успостављена непосредна зона заштите објеката , контролу воде
16. Водоводни систем Мотике
Изворишта Лучице и Средовац снадбјевју водом више зоне М.З. Мотика и
Сарачице прикључено 150 потрошача, успостављена непосредна зона
санитарне заштите а контролу воде врши Институт за заштиту здравља Р.С.
17. Водоводни систем Карановац
Извориште Радовача снабдјева водом М.З. Карановац прикључено 297
потрошача , успостављене непосредне зоне заштите објеката а контролу воде
18. Водовод Фратровац М.З. Мишин Хан
Извориште Фратровац снабдјева водом насеље Центар ,Маменице и Шишуље
прикључено 128 потрошача успостављена зона санитарне заштите објеката,
контролу воде врши Институт за заштиту здравља Р.С.
169
Ред.
број
19. Водовод Трча М.З. Мишин Хан
Извориште Трча снабдјева водом насеље Липовац ,прикључено 131 потрошач
, успостављена зона санитарне заштите објеката, контролу воде врши
Институт за заштиту здравља Р.С.
20. Водовод Змајевац М.З. Мишин Хан
Ивориште Змајевац снабдјева водом насеље Радовача , прикључено 162
потрошача, успостављена зона непозредне санитарне заштите,контролу воде
21. Водовод Волари М.З. Мишин Хан
Извориште Волари снабдјева водом насеља Вучића гај и Јосиповиће,
прикључено 32 потрошача, успостављене успостављене зоне непосредне
заштите, контролу воде врши Институт за заштиту здравља Р.С.
22. Водоводни систем Пискавица
Извориште Јукића врело и Буква, снабдјева водом М.З. Пискавица,
прикључено 272 потрошача, успостављене зоне непосредне санитарне
заштите контролу воде врши Институт за заштиту здравља Р.С.
23. Водоводни систем Стричићи
Извориште Кадина вода снабдјева водом М.З. Стричићи, прикључено 120
потрошача, успостављене зоне непосредне санитарне заштите, контролу
исправности воде врши Институт за заштиту здравља Р.С.
24. Водоводни систем Гашића врело
Извориште Гашића врело снабдјева водом M. З. Крупана Врбасу,Крмине,
Љубачево, Агино село, Рекавице 2, Јавоарани (општина Кнежево) и Мемићи
(општина Челинац), прикључено око 1100 потрошача ,успостављене зоне
непосредне санитарне заштите, контролу воде врши Институт за заштиту
здравља Р.С.
5.1.1.1. Планови за снабдијевање водом за пиће
Скупштина Града Бање Луке донијела је 4. марта 2002. године Одлуку о изградњи
друге фазе фабрике воде ПП "Новоселија 2". Нова фабрика воде гради се поред већ
постојеће фабрике на локацији у Новоселији, око 6 km узводно од Града.
На основу дугорочно праћених параметара квалитета воде Врбаса исте се могу

сврстати у другу класу квалитета и погодне су за припрему воде за пиће уз
одговарајуће кондиционирање.
Наведено, као и чињеница да је већ изградњом постојеће фабрике воде (1977.)

резервисан простор и планирана могућност даље изградње, опредијелили су избор
локације за нову фабрику воде. Већ тада ријешени су имовинско-правни односи и
изграђен одређен број грађевинских садржаја и за другу јединицу: водозахват,
доводни цјевовод, подеони водоторањ, хемијска зграда, објекти за енергетско
напајање, лабораторија, управна зграда.
170
Протеклих година припремана је инвестиционо-техничка документација и пројекти,

тендерска документација, вршене лицитације и одабир извођача радова, односно све
активности предвиђене Елаборатом о изградњи друге фазе. Радови на изградњи
почели су 29. јула 2004. године и то изградњом филтарске станице и резервоара
чисте воде запремине 7.500 m3.
Функционална цјелина: филтарска станица и резервоар чисте воде пуштени су у рад

19. априла 2007. године. Проширење резервоарског простора на 10.000 m3 и
могућност директног филтрирања у највећем годишњем временском раздобљу
обезбјеђује довољне количине воде за наредних 15-20 година.
Створени су услови за даљу изградњу објеката водоснабдијевања: резервоара,

пумпних станица и дистрибутивне мреже на подручјима гдје је то неопходно:
Туњице, Карановац, више зоне Кочићевог вијенца, Паприковца, Чесме.
У изградњи је до сада уложено 8.978.047, 90 КМ које су обезбиједили: Водовод, Град

Бања Лука, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде док је дио
средстава обезбијеђен преко кредита. Радови се настављају и зависиће од
расположивих финансијских средстава.
Прописане мјере заштите изворишта и планирана рјешења која су требала да се

реализују, нису извршена, већ је дошло до још веће деградације ријеке Врбас у
ширем окружењу, практично на читавом сливном подручју. Чак и у самим зонама
заштите изворишта, бесправно је изграђено много објеката који директно угрожавају
садашње извориште.
Један од основних програмских елемената у наредном периоду је предузимање свих

законских мјера на санитарној заштити изворишта воде за пиће: контрола изградње
објеката у водозаштитном подручју, измјештање изворишта из градског подручја
Новоселије на локалитет Карановаца (почетак кањона „Тијесно“). Локацију новог
изворишта је потребно уклопити у систем рада планиране акумулације (тзв. Бања
Лука – Ниска) за потребе енергетике.
За планирану локацију водозахвата је потребно приступити изради потребне планске

и техничке документације: идејних пројеката, истражних радова, регулационог
плана.
На дијелу од будућег водозахвата на почетку кањона Тијесно до фабрике воде у

Новоселији, потребно је дефинисати и резервисати коридор за доводни цјевовод
сирове воде. За активирање алтернативног изворишта у Лијевче пољу је потребно
обезбједити заштиту подручја и резервацију површина.
Резервоарски простор: Због интензивне изградње и повећања броја становника у

ужем урбаном подручју града, намеће се потреба изградње (односно проширења
капацитета) раније планираних резервоара: Кочићев вијенац 1 (3000 m3), Паприковац
1 (7500 m3), Весели бријег (1000 m3).
171
Изградња резервоара Туњице (Туњице 1 – 15000 m3, Туњице 2 – 3000 m3, Туњице 3 –
300 m3), те одговарајућих пумпних станица и спојних цјевовода, се намеће као
приоритет у квалитетном снабдијевању водом насеља Шарговац, Дракулић, Рамићи,
Куљани, те ширење водоводног система према Поткозарју.
Такође је актуелно ширење водовода према Карановцу (гдје, поред дистрибутивне

мреже, треба изградити одговарајући резервоарски простор – резервоар Карановац
500 m3). Ширење насеља према „вишим зонама“ намеће потребу изградње
резервоара тзв. треће висинске зоне (па и више): више зоне Старчевице, Шибова и
Паприковца. На приложеној шеми водоводног система се даје диспозиција
постојећих и планираних главних (примарних) цјевовода и резервоара (према плану
дугорочног развоја регионалног водовода „Бања Лука“ за период 2006 – 2020. год.).
Потребне количине воде: Планске потребе воде (према Генералном пројекту

водоводног система Бања Лука, од 2000. год) се дају у наредној табели (планира се
проширење водоводног система на подручју града Бања Лука и изван урбаног
подручја: правац Рамићи – Пријаковци – Поткозарје):
Табела бр. 37 Потребне количине воде за водоснабдијевање Бања Луке до 2020. год.
ГОДИНЕ
Број
СТАВКЕ
1999. 2005. 2010. 2015. 2020.
Прикључени становници
1. 162300 180500 205000 1220500 235200
Бања Лука
Становници + комунална
Бања Лука
2. потрошња 215 228 240 253 265

qсп/л/ст/дан
3. Индустрија qсп/л/сец 52 72 94 122 160
Просјечне потребе за
4. 502 627 792 957 1157
водом у Бања Луци
Прикључени становници
5. Лакташи + Челинац 18700 21000 30000 25250 40250
Лакташи +
Челинац
qсп/л/ст/дан
6. Индустрија qсп/л/сец 145 163 180 199 220
Просјечне потребе за
7. водом Лакташи + 32 40 63 81 102
Челинац л/сец
Укупне просјечне потребе (4+7)
8. 534 667 855 1038 1259
л/сец
Губици у водоводном систему
9. 486 342 320 300 281
Бања Луке л/сец
Просјечна дневна производња
10. 1020 1009 1175 1338 1540
воде л/сец
11. Губици у систему % 48 34 27 22 18
Укупна максимална дневна
12. 1127 1121 1295 1461 1665
потрошња воде л/сец
Коефицијент дневне
13. 1.25 1.22 1.19 1.17 1.15
неравномјерности
14. Прикљученост на мрежу 92 95 97 98 100
172
Као приоритетни задаци у сегменту водоснабдијевања у наредном периоду

идентификовано је сљедеће:
1. Завршетак изградње друге фазе фабрике воде у Новоселији;

2. Изградња главних (примарних) цјевовода и њихово увезивање у прстенасти
систем водоводне мреже;
3. Провођење прописаних мјера санитарне заштите постојећег изворишта у
Новоселији;
4. Приступање реализацији локације коначног изворишта воде на локалитету
„Тијесно“;
5. Успостављање и провођење зона заштите планираног водозахвата у
Карановцу;
6. Дефинисање алтернативног изворишта за снабдијевање водом на локалитету
Лијевче поља. Израда одговарајуће просторно-планске документације у
сарадњи са општином Лакташи. Резервисање простора изворишта,
поштовање режима изградње, како би се могле проводити одговарајуће зоне
санитарне заштите изворишта у контактним подручјима. Дефинисање и
резервисање потребног коридора за доводни цјевовод, препумпне станице и
резервоарски простор;
7. Смањење водних губитака (замјена дотрајале секундарне водоводне мреже);
8. Изградња планираног резервоарског простора: Туњице И и ИИ, Весели
бријег, Старчевица (друга и трећа висинска зона), Карановац;
9. Изградња потребних препумпних станица;
10. Аутоматизација рада водоводног система.
173
174
5.1.2. Дренажа бујичних токова
Под бујичним токовима подразумијевају се повремени или стални водотоци који,

као специфичан облик ерозије земљишта, приликом јаких киша или наглог топљења
снијега набујају и уз брзо формирање и пролаз водног таласа, оптерећеног наносом
из слива и корита, постижу знатну брзину и разорну снагу и изазивају штете.
Спречавање штетног дејства ерозије и бујица врши се предузимањем радова и мјера
за заштиту земљишта од ерозије и уређењем бујичних токова.
Обим заштите од штетног дјеловања вода и потребне мјере одређују се плановима

управљања водама и посебним плановима заштите од поплава и леда, плановима
заштите од ерозије и бујица и плановима заштите од ванредног загађења вода.
На подручју града Бања Лука о дренажи бујичних вода брине се Цивилна заштита
града БЛ у склопу Плана оперативног провођења Плана заштите од поплава, а који
доноси Градоначелник на основу члана 25. Закона о цивилној заштити Републике
Српске („Службени гласник РС“ бр. 26/02 и 39/03) и Плана активности на
спровођењу посебних мјера заштите од поплава од интереса за Републику Српску
(„Службени гласник РС“ бр: 14/08).
Тим Планом Цивилна заштита града проводи радове који се изводе на уређењу
бујица и који подразумијевају следеће:
• извођење припремних радова на сјечи и крчењу жбуња, шибља и дрвећа и
уклањању хумусног слоја ради припреме објекта за уређење бујица и заштиту
земљишта од ерозије;
• извођење земљаних радова на објектима за уређење бујица и заштиту од
ерозије (ископ, насипање, нивелисање, планирање, дренирање);
• извођење земљаних, зидарских и армирано-бетонских радова на регулацији
бујичних токова (облогом од камена, камена у цементном малтеру, рено
мадраца, габиона, бетона, регулације у земљи, фиксациони појасеви,
побусењавање),
• извођење земљаних, зидарских и армирано-бетонских радова на објектима за
уређење бујица и заштиту од ерозије (преграде, плочници, подслапља, кинета,
ригола, клизних степеница, прагова, челичних решетки, земљани објекти-
(насипа, брана до 15м), габиона, рено мадраца, терамеш и зелених терамеш
габиона)
• извођење биолошких и биотехничких радова у коритима бујичних токова и на
земљиштима угроженим ерозијом (постављање плетера, фашина и осталог
биолошког материјала - прућа, грања, жбуња;
• формирање фиксационих засада на заплавима попречних објеката и
еродираним земљиштима)
• извођење земљаних, зидарских, армирано-бетонских, биотехичких и
биолошких радова на објектима за уређење урвинских процеса у приобаљу
бујичних токова.
175
5.1.3. Третирање, прикупљање, дренажа и пречишћавање канализације

на територији града
Канализациона мрежа града Бања Лука датира од 1912. године уз одлуку да се

цјелокупна садржина отпадних канала испушта у ријеку Врбас, што је пракса и
данас. Према подацима из "Водовода" важећи документ за одвођење и третман
отпадних вода је Урбанистички план града из 1975. године, према којем је планирана
изградња главног градског колектора за прикупљање отпадних вода дуж ријеке
Врбас од Новоселије до излаза из града.
Према Урбанистичком плану из 1975. године, будући систем канализације је требао

да обезбиједи одводњу употребљених вода, уз заштиту водотока у складу са
прописаном категоризацијом. Систем одводње је требао да буде раздјелни, то јест да
се посебно одводе оборинске воде у реципијент појединих хидролошких подручја, а
фекалне и индустријске воде засебно, до главног колектора, односно на централни
градски уређај за пречишћавање отпадних вода, са увођењем претходног
пречишћавања индустријских отпадних вода.
У реализацији планираних рјешења у протеклом периоду је јако мало урађено.

Концепција изградње раздјелног система је у потпуности остварена. Код израде
урбанистичке и пројектне документације, углавном је примјењиван концепт
раздјелног система. Међутим, код реализације најчешће су извођени само фекални
колектори (због недостатка финансијских средстава, који су често послије превођени
у мјешовите колекторе).
У фази изградње је мини постројење 500 ЕС за пречишћавање отпадних вода насеља

Зелени Вир (Врбања). У фази пројектовања је канализација у водозаштитној зони
изворишта воде за пиће од Карановца до Новоселије са два префабрикована
постројења за пречишћавање отпадних вода капацитета по 2500 ЕС.
Данашњи систем канализације на територији града Бања Лука је мјешовитог и

сепаратног типа укупне дужине око 150 km, али ипак канализациона мрежа града
Бања Лука покрива само дјелимично његову територију, тако да приближно
половина грађана Бањалуке нема канализацију. Овај проблем повезан је са
чињеницом да комунална инфраструктура није пратила развој града, тако да су
многа бањалучка насеља, која су изграђена послије Другог свјетског рата, без
одговарајуће канализационе мреже. Проблеми се огледају и у непокривености града
примарним и секундарним колекторима и уређајима за третман отпадних вода,
непокривености сјеверног и западног дијела града мрежом јавног водовода,
недовољном резервоарском простору и слично.
Канализационом мрежом у урбаном подручју града покривено је око 60 %, док

преосталих 40 % користи септичке јаме.
Изградња техничке инфраструктуре представља базични предуслов за квалитетан

животни стандард грађана, при чему развој ове инфраструктуре треба да
инкорпорира са захтјевима заштите животне средине.
176
На територији града Бања Лука евидентна је потреба за изградњом генералног

пројекта одвођења отпадних вода, те утврђивањем трасе главних колектора и
усвајање концепта одвођења отпадних вода.
У наредним фазама ширења града, као основни систем каналисања, задржати

раздјелни (сепаратни) систем: градити одвојено канализацију за одвођење отпадних
вода, посебно канализацију за одвођење површинских вода са саобраћајница од
падавина. Обзиром на постојање великог броја водотока у градском подручју,
сепаратни систем се намеће као обавезујући (мада ће се у централном градском
подручју морати задржати постојећи мјешовити систем са одговарајућим
„растерећењима“ кишним преливима код падавина јачег интензитета).
За побољшање стања канализационих система на подручју града, потребно је

реализовати планиране канализационе колекторе отпадних вода за поједине
хидролошке цјелине:
1. колектор лијеве и десне обале Врбаса на потезу од Карановца до Новоселије,

2. колектор са лијеве стране ријеке Врбаса (тзв. колектор Сутурлија –
жељезнички мост),
3. колектор са десне стране ријеке Врбаса (тзв. колектор Ребровац),
4. колектор “Врбања”,
5. колектор “Широка ријека”,
6. колектор “Драгочај”,
7. колектор “Траписти”,
8. главни градски колектор до постројења за пречишћавање отпадних вода.
Одјељење за стамбене и комуналне послове и послове саобраћаја у

Административној служби града истиче да је ову област препознало као један од
најважнијих приоритета у раду и своје активности усмјерило на систематско
рјешавање наведеног проблема.
Међутим, да би се трајно ријешило питање отпадних вода са цијелог простора града

потребно је изградити примарни колектор уз ријеку Врбас, који би прихватио све
отпадне воде из осталих колектора и одвео их до постројења за пречишћавање
отпадних вода. На овај начин ће бити обезбијеђена заштита изворишта воде, здравља
грађана, животне средине и ријеке Врбас.
Стратегијом развоја града од 2007. до 2015. године предвиђена је изградња

колектора за пречишћавање отпадних вода, а његова цијена је, према плану, око 90
милиона КМ.
Локација за централно градско постројење за пречишћавање отпадних вода, била је

одређена низводно од ушћа ријеке Иваштанке у Врбас, са површином од цца 20 ha.
Та локација се налази на територији друге општине, а сада је толико нападнута
изградњом, да је доведена у питање могућност реализације централног постројења за
пречишћавање отпадних вода на тој локацији.
177
У међувремену су анализиране додатне 3 локације: у Трапистима (десна страна

Врбаса), локација код насеља Трн (десна страна Врбаса на територији општине
Лакташи), те локалитет низводно од урбаног подручја Лакташа, са лијеве стране
Врбаса.
Према техно-економским анализама, локација у Трапистима са постројењем

капацитета 400.000 ЕС (пречишћава се око 80% отпадних вода града Бања Лука), те
другим постројењем на локацији низводно од урбаног подручја Лакташа,
(пречишћавају се воде слива Широке ријеке и ријеке Иваштанке градског подручја
Бањалуке, те отпадне воде гравитирајућих сливних подручја Лакташа) капацитета
180.000 ЕС, се показала јефтинијом у односу на остале варијанте.
Најбољи ефекти на заштити вода ријеке Врбаса би се постигли лоцирањем

постројења за пречишћавање отпадних вода на локалитету низводно од урбаног
подручја Лакташа.
Пречишћавање градских отпадних вода је обавезно према законској регулативи

(Европским директивама о водама, Закону о водама, Закону о уређењу простора, ...)
и град има обавезу да приступи рјешавању ове проблематике.
Према Стратегији развоја града Бања Лука планирано је да се уради колектор на

десној обали Врбаса од Психијатрије до Ребровачког моста, канализација за Трла -
Мочила, канализације у улицама Суботичка, Ловћенска, Слободана Дубочанина и
Рајка Боснића, канализација у Кумсалама и уз Ченића поток на Лаушу.
Планом је предвиђена и изградња колектора Широка ријека уз лијеву и десну обалу,

завршетак канализације у Новака Пивашевића и Веселом бријегу у Улици браће
Подгорника, затим Бранка Пердува и канализација у улици 16. Крајишке бригаде.
Као приоритетни задаци у сегменту одвођења и пречишћавања отпадних вода у

наредном периоду идентификоване су сљедеће активности:
1. Ажурирање потребне студијске и пројектне документације за

проблематику одвођења градских отпадних вода (у сарадњи са општином
Лакташи) у складу са усвојеним развојним документима;
2. Израда потребне студијске и техничке документације постројења за
пречишћавање отпадних вода;
3. Приступање изградњи главног градског канализационог колектора и
централног постројења за пречишћавање отпадних вода;
4. Изградња осталих канализационих колектора.
5.1.4. Пречишћавање индустријских вода
Интензивни процес индустријског развоја, прије свега карактерише сталан пораст

потрошње, односно коришћења воде која се у скоро истој мјери враћа у водотоке, у
околину, али квалитативно потпуно промијењена. Укупна производња
индустријских отпадних вода у БиХ је прије рата износила 24 m3/s. Највеће количине
су настајале у сливовима ријеке Босне (18 m3/s), Врбаса (2,6 m3/s), Дрине (1,2 m3/s) и
Уне (1,1 m3/s).
178
На територији града Бања Лука у послијератном периоду је рад индустријских

капацитета сведен на свега 10 % пријератних капацитета, а сви индустријски
капацитети који продукују технолошке отпадне воде су у законској обавези да
изграде властите уређаје за пречишћавање отпадних вода.
Прва постројења за прочишћавање индустријских отпадних вода почела су се

градити крајем 80-тих година. До тада је само понека метална индустрија имала
процесе за пречишћавање. Истовремено, ова индустрија је била и остала један од
највећих загађивача. Чак око 65% постројења припадала су типу финалних третмана
(уклањање метала и цијанида из вода са јаловишта и биолошки процеси).
Остали су имали различите врсте предтретмана. Највећи број ових постројења

изграђен је у металопрерађивачкој индустрији (47% од укупног броја), од којих је
само 22% радило са задовољавајућим ефектом. Иако у БиХ постоји значајан број
индустрија које испуштају велике количине отпадних вода загађених органском,
биолошки разградивом материјом, карактеристичан је мали број постројења за
биолошко пречишћавање.
Мањи уређаји постоје у појединим фабричким комплексима, који данас (2008.

године), углавном, више нису у функцији: „путокс“ уређаји у фабрикама „УНИС“ у
Рамићима и „Полиестер“ у саставу ИНЦЕЛ-а, постројење за пречишћавање
технолошких отпадних вода „Вискозе“ и „Целулозе“ ,такође, у саставу ИНЦЕЛ-а,
чија производња није више у функцији, па тиме ни предметни уређаји. Мањи уређаји
за технолошке воде постоје у фабрици „Витаминка“, галванизацији „Чајавец“ и
погонима „Сточара“.
Усвајањем Закона о заштити животне средине РС створен је основ за доношење

читавог низа подзаконских акта којима се регулишу испуштања отпадних вода како
у природне водотоке тако и у канализациону мрежу, граничне вриједности излазног
ефлуента, мониторинг,...
Другим подзаконским актима наложено је постојећим предузећима да прилагоде

своје технологије најбољим расположивим и доступним технологијама као услов за
добијање Еколошке дозволе и наставак даљег пословања. То је подразумијевало да
се на емисионим мјестима, која не задовољавају одредбе одређених правилника,
изградњу и коришћење постројења за обраду отпадних вода.
Овај процес се сада налази у финалној фази и највећи број индустријских капацитета
је добио Еколошке дозволе у којима су садржане обавезе загађивача за изградњу и
коришћење постројења за обраду отпадних вода.
Прва мјера која сада мора да се спроведе је успостављање надзора над свим
испустима индустријских отпадних вода у околину. Развој и управљање
водоснабдијевањем индустрије и третманом индустријских отпадних вода, мора се
посматрати у оквиру свеобухватног развоја и управљања водама заснованог на
заједничком учешћу свих корисника, планера и креатора политике на свим нивоима,
али и са усвајањем одлука на најнижем одговарајућем нивоу. У овом процесу, важну
улогу треба да има и шира јавност.
179
5.1.5. Потоци, ријеке, језера-чишћење корита од крупног и ситног

отпада
На територији града Бања Лука све више се поклања пажња уређењу водотока,
нарочито због тога што се на ријеци Врбас одржавају манифестације од европског и
свјетског значаја.
Међутим, с обзиром на дугогодишњу праксу неконтролисаног индивидуалног

одлагања отпада у водотоке не чуди чињеница да су обале ријека и потока на
подручју града Бања Лука покривене отпадом. Иако воде у кишним периодима
надођу и однесу огромне количине отпада, дио овог отпада се задржава на обалама
нарочито на мјестима обраслим дрвећем, на којима, након пада водостаја заостају
пластичне кесе, најлон, текстил и слично, што има не само негативан еколошки
утицај него и негативан утицај на визуелне карактеристике подручја.
Из овог разлога било је потребно предузети активности на спречавању одлагања

отпада у корита водотока.
У току 2008. године завршен је велики дио послова везаних за чишћење

нерегулисаног дијела Широке ријеке у насељу Раковачке баре, у смислу уклањања
отпада, косидбе корова и грмља са обала и корита регулисаног дијела, а према плану
је из буџета града издвојено 40 хиљада марака у ове сврхе.
Проблем дивљег одлагање отпада на обалама је једним дијелом ријешен и

размјештањем контејнера уз путне правце и у селима.
Према плану заједничке комуналне потрошње, новац из буџета је предвиђен за

чишћење и регулација мањих ријека као што су Црквена, Драгочајка, Иваштанка,
Прекуша, Шарговачка ријека и Гомионица, чишћење отпада са обале и корита ријеке
Врбас и одвоз на регионалну депонију на дијелу од бране Бочац до Залужана, ручно
кошење коровишта са обала Врбаса на дијелу од Карановца до "Витаминке" и око
моста.
Неопходне су и активности уклоњена самониклог грмља на дијелу од Бочца до моста

у Трапистима, редовно кошење уређених плажа у Ади и обала над мостом у
Српским топлицама до моста код "Витаминке".
Новац из буџета је планиран и за груписање крупног отпада и надзор при враћању

смећа из корита ријека који се ради уз подршку ронилаца.
Како се наводи у Службеном гласнику града Бања Лука, предвиђено је рушење

сувих стабала са обала Врбаса од бране Бочац до Залужана, уклањање самониклог
грмља и сувих стабала и кошење корова и корита ријеке Врбање.
Такође је предвиђено кошење насипа у Чесми, око Црквене, Крупе, Драгочајке,

Рекавице, кошење корова око Ивештанке, Прекуше и уређење Шарговачке ријеке.
Укупно је за одржавање и чишћење ријека и потока предвиђено да се из буџета града

потроши милион и 500 хиљада марака.
180
Посебну пажњу потребно је поклонити неочишћеним и нерегулисаним потоцима као

што је Јуларац, Мочила, Подстранац, Ђурђевац, Ченића поток, Копање, Дубочајац,
потоци у улици Козарској, Од Змијања Рајка, Талијанов поток, Бијели поток, Сухи
поток, Ребровац, Шарговачки поток.
Уређења обала и корита градских водотока (Врбаса, Врбање, Сутурлије и осталих)

треба вршити по претходно (детаљно) студираној и верификованој планској
документацији, уважавајући основне водопривредне аспекте: коришћења вода
(водоснабдијевање, рекреација, спортске активности, риболов, хидроенергетика),
заштита вода (изградња одговарајућих канализационих система и постројења за
пречишћавање отпадних вода), заштита од штетног дејства вода (заштита обала и
корита од подлокавања и рушења дејством великих вода, предузимања
одговарајућих мјера на заштити околног простора од плављења и сл).
Основни документ на основу кога треба да се проводи активност на уређењу обала и

корита водотока је пројектни задатак водопривредне основе слива ријеке Врбас на
подручју града и Хидролошко – морфолошка вода ријеке Врбас и Врбање на
подручју града.
Детаљно уређење обала Врбаса се треба вршити према усвојеним идејним

рјешењима и усвојеним Регулационим плановима.
Код уређења корита водотока, у будућим активностима максимално задржавати

постојеће трасе водотока, без затварања корита.
181
5.2. ВАЗДУХ: УПРАВЉАЊЕ КВАЛИТЕТОМ ВАЗДУХА, БУКА
Очувано природно стање и здрава околина најврједнији су ресурси неког простора уз

нагласак на чињеницу да је потреба за чистим ваздухом најважнија човјекова
животна потреба. Чист ваздух, тј. ваздух природних карактеристика, основни је
елемент здравља, а сваки поремећај природних особина и својстава ваздуха, може
довести до нежељених промјена или поремећаја функције организма. Уз то, загађење
ваздуха значајно утиче на осталу живу али и неживу природу те радом створене
вриједности.
Квалитет ваздуха густо насељених подручја сматра се у данашње вријеме једним од

основних проблема заштите ваздуха. Ово стога јер је на таквим подручјима највећи
број становништва изложен најчешће највећој и најразноврснијој емисији
загађујућих супстанци у ваздух.
Истраживања и праћење квалитета ваздуха у урбаним и индустријским подручјима

је један од првих задатака ка рјешењу, у већини земаља свијета, присутног проблема
аерозагађења. Проучавање и праћење квалитета ваздуха има за циљ контролу и
смањење садржаја штетних супстанци у њему.
Закон о заштити животне средине Републике Српске био је основа за доношење свих
битних подзаконских аката из области животне средине, па и заштите ваздуха. У
Закону о заштити животне средине РС (Сл. гл, РС, бр. 53/02) дефинисана се начела
заштите животне средине, а то су: начело одрживог развоја, начело предострожности
и превенције, начело замјене, начело интеграције, начело сарадње и подјеле
одговорности, учешће јавности и приступ информацијама и начело ''загађивач
плаћа''.
Доношењем наведених законских прописа уређена је заштита ваздуха од загађивања

ради заштите здравља људи, климе и животне средине од штетног утицаја загађеног
ваздуха (Закон о заштити ваздуха, Сл. гл. РС бр. 52/02).
Заштитом ваздуха према овом закону обезбјеђује се заштита квалитета ваздуха ради
избјегавања, спречавања или смањивања штетног утицаја загађивања ваздуха на
људско здравље, климу и животну средину у цјелини; контрола загађивања ваздуха
која потиче од људског дјеловања и ограничавање интензитета загађивања ваздуха
на изворима загађивања; одржавање постојећег стања квалитета ваздуха на
подручјима незагађеног (чистог) ваздуха; побољшавање вриједности квалитета
ваздуха у зонама у којима је ваздух загађен; процес заштите ваздуха, као дио система
заштите животне средине, с утврђеним правима, обавезама и одговорностима
физичких и правних лица; информисање становништва о вриједностима квалитета
ваздуха и мјерама за очување и побољшање квалитета ваздуха, учешће јавности у
процесу заштите ваздуха и остваривање и других циљева заштите у складу са овим
законом.
Подзаконским актима је регулисано праћење емисије загађујућих материја у ваздух

према врстама дјелатности, а такође су утврђене и њихове граничне вриједности и
мониторинг (Уредба о граничним вриједностима емисије загађујућих материја у
ваздух. Правилник о мониторингу емисија загађујућих материја у ваздух. Сл. гл. РС
бр. 39/05).
182
Донесени су и подзаконски акти за праћење имисије најосновнијих параметара

загађења које је обавезно пратити: сумпордиоксид, азотни оксиди, лебдеће честице
испод 10 µm и укупне лебдеће честице, дим, озон, угљенмоноксид, олово, кадмијум
и цинк и утврђене граничне вриједности имисије (Правилник о мониторингу
квалитета ваздуха. Правилник о граничним вриједностима квалитета ваздуха. (Сл.
гл. РС бр. 39/05)). Сем наведених на снагу су ступили и други подзаконски акти из
области квалитета ваздуха (Правилник о мониторингу емисија загађујућих материја
у ваздух (Сл. гл. РС бр. 39/05, Правилник о граничним вриједностима емисије у
ваздух из постројења за сагоријевање (Сл. гл. РС бр. 39/05).
5.2.1. Контрола аерозагађења у граду Бања Лука насталог као резултат

јавности и јавних услуга
У развоју индустријских активности, порасту свјетске популације, производњи

нових хемијских и конструкционих материјала и с тим повезаном акумулацијом
отпада, крчењу шума и експлоатацији дрвета без адекватног обнављања дрвне масе,
коришћењу распршивача и расхладних уређаја, тј. у неодмјереном задовољавању
човјекових енергетских и других потреба, лежи основни узрок загађивања
атмосфере.
Загађивање ваздуха врши се емисијом штетних гасовитих и чврстих материја,

најчешће као резултат људске дјелатности, али и емисијом из природних извора.
Загађење ваздуха настаје кад концентрација одређених супстанци (полутаната)
достигне величине које узрокују његову токсичност, тј. почиње штетно дјеловати на
здравље људи и биљни и животињски свијет.
Загађивање ваздуха може се посматрати кроз закисељавање, еутрофикацију и

фотохемијско загађивање ваздуха изазвано емисијом у атмосферу различитих
загађујућих супстанци.
Закисељавање, еутрофикација и фотохемијско загађивање ваздуха настаје

сагоријевањем фосилних горива и пољопривредним активностима. Ово има за
посљедицу емисију сумпордиоксида (SO2), азотних оксида NО и NО2 (NОx),
испарљивих органских супстанци (VOC) и амонијака (NH3) [1].
Емисија и имисија загађујућих материја (полутаната) који загађују ваздух у цјелини

је знатно бројнија у односу на већ претходно поменуте полутанте. Због тога се
законским одредбама прописују граничне вриједности емисија (ГВЕ) и граничне
вриједности имисија (ГВИ), које карактеришу квалитет ваздуха.
Праћење квалитета ваздуха врши се у читавом свијету на локалном, националном и

глобалном нивоу. Локално праћење квалитета ваздуха обухвата поједина урбана
подручја, градове и њихову ближу или ширу околину, као и поједине области.
Праћење квалитета ваздуха на националном нивоу проводе одређене земље, док
праћење на глобалном нивоу врше међународне организације. Тако су Свјетска
здравствена организација (WHO) и Свјетска метеоролошка организација (WHO)
заједнички успоставиле свјетски систем праћења квалитета животне средине
(GEMS) као дио програма Уједињених нација (UNEP) за заштиту животне средине.
183
Свјетска метеоролошка организација је организовала свјетску мрежу праћења

основног загађења ваздуха у сеоским и забитим предјелима.
С друге стране, Свјетска здравствена организација је почела са праћењем квалитета

ваздуха у одабраним урбаним и индустријским областима од 1972. године. Оба ова
програма, који су у континуитету, дио су свјетског система за праћење квалитета
животне средине.
Испитивања и праћења квалитета ваздуха у урбаним и индустријским подручјима су

потребна за све акције које се изводе са циљем заштите или смањења загађености
ваздуха, почев од почетних оцјена постојећег стања па до провођења заштите и до
разраде нових мјера заштите.
Мониторинг квалитета ваздуха обично се тиче оних загађујућих материја, за које се

очекује да имају или да индицирају најштетније утицаје на људе, материјале или
екосистеме. Ове загађујуће материје представљају примарне загађујуће материје
настале директно од емисија или секундарне загађујуће материје као што су озон и
др., који су формирани од примарних путем хемијских реакција у атмосфери.
Одабир параметара мониторинга зависи од емисија, као и од рецептора.
Основни програм праћења квалитета ваздуха треба да обезбиједи битне податке

потребне за израду стандарда за квалитет ваздуха и да омогући израду прихватљивог
програма заштите квалитета ваздуха. Овај програм обухвата праћење садржаја
главних загађујућих материја у ваздуху: SO2, CО, NОX и фотохемијских оксиданата.
У истраживања, зависно од локалне индустрије, могу да се укључе и друге
загађујуће материје. Метеоролошки параметри који се мјере су брзина и правац
вјетра, а по могућности и температурне инверзије.
Циљ основног праћења квалитета ваздуха јесте: праћење дугорочних трендова

аерозагађења да би се утврдио степен побољшања или погоршања квалитета ваздуха
у урбаним и индустријским срединама. Мјерења се обично врше на 3-4 мјерна мјеста
сакупљањем и анализом 24-часовног узорка ваздуха. Да би се утврдили трендови
загађења ваздуха, неопходни су подаци мјерења за најмање пет узастопних година.
На основу добијених података и на основу поређења са стандардима просуђује се о
квалитету ваздуха.
Мониторинг квалитета ваздуха у Републици Српској је обавеза дефинисана законом

и подзаконским актима, посебно Правилником о граничним вриједностима
квалитета ваздуха (Службени гласник РС 39/05). Правилником су утврђене граничне
и циљне вриједности квалитета ваздуха, те индикатори планирања квалитета
ваздуха. Овај Правилник је такође дефинисао садржаје одређених материја у
ваздуху, те сам квалитет ваздуха.
На подручју Републике Српске праћење квалитета ваздуха је прво започело на

подручју града Бања Лука осамдесетих година прошлог вијека када су рађене
анализе сумпордиоксида (SO2) и чађи (црног дима). Временом се број анализираних
параметара проширио на азотне оксиде (NО, NО2 и NОX), угљен моноксид (CО) и
лебдеће честице.
184
У почетку је то био мониторинг помоћу ручне опреме која је подразумијевала

прибор за активно узимање узорака. тј. познати обим ваздуха се пумпао кроз
колектор као што је филтер или абсорбент (типично хемијски раствор) за
специфични период времена. Прикупљене загађујуће материје су се онда слале на
лабораторијску анализу.
У послијератном периоду, до данас, биљежи се стални напредак у развоју

мониторинга у БиХ, кроз успоставу нових и све већих мониторинг мрежа и кроз
набавку нове савремене дигиталне мјерне опреме.
Нова савремена дигитална мјерна опрема се непрестано усавршава, анализатори

постају мањи и компактнији, прецизнији, једноставнији за одржавање и
дуговјечнији, намјењени вишегодишњем континуираном мониторингу.
Са аутоматским анализаторима, узорци се прикупљају и анализирају у моменту

мјерења, обично путем електро-оптичких техника, као што су ултраљубичаста или
инфрацрвена абсорпција, флуоросценција или хемилуминисценција. Мониторинг
који се ослања на удаљене сензоре користи дужи пут спектроскопске технике, како
би обезбиједио резултате у моменту мјерења загађујућих материја. Аутоматски
анализатори не захтијевају додатне лабораторијске анализе.
Значајнији раст набавке нове опреме у складу са директивама Европске Уније

биљежи се задњих неколико година, иако нису ни постојали законски предуслови за
успоставу савремене мреже станица на територији Републике Српске.
Данас на подручју града Бања Лука постоји пет савремених аутоматских мониторинг
станица, правилно распоређених на одређеним локалитетима града. Уз помоћ ових
аутоматских станица врши се праћење сумпор диоксида (SO2), азотних оксида (NО,
NО2 и NОX), лебдећих честица испод 10 µm (ЛЧ), угљен моноксида (CО) и
метеоролошки параметри (брзина и смјер вјетра, температура, релативна влажност
ваздуха и атмосферски притисак).
Тренутно, уназад двије године, у циљу утврђивања квалитета ваздуха на подручју

Града Бања Лука, Институт за грађевинарство „ИГ“ Бања Лука, на четири локације
у граду, врши континуирана мјерења концентрација основних полутаната у ваздуху.
Наведена мјерења врше са четири аутоматске мјерне станице, чија је конфигурација

мјерних уређаја у складу са Европским Нормативима (EN) за поједина мјерења и то:
SO2 Анализатор за који је са стандардом EN 14212 предвиђена метода

мјерења ултраљубичаста флуориметрија,
NO, NО2 и NОX Анализатор за који је са стандардом EN 14211 предвиђена
метода мјерења хемилуминисценција,
Чађ и ЛЧ 10 Анализатор за који је са стандардом EN 12341 предвиђена
гравиметријска метода мјерења,
CО Анализатор за који је са стандардом EN 14626 предвиђена метода мјерења
Инфрацрвена спектроскопија.
185
Мјерења квалитета ваздуха овим мјерним станицама врше се на четири локације и

то:
- СТАНИЦА БРОЈ 1
Насеље Паприковац - Електропријенос, РЈ Бања Лука 3
Насеље Обилићево – фабрика обуће „Бема“,
Насеље Борик – Водовод, а.д. Бања Лука
Центар града – Централна пошта.
Слика бр. 53 Локације мјерних имисионих станица
На локацији у насељу Лазарево мониторинг проводи Хидрометеоролошки завод РС

станицом истих карактеристика као и претходно описане четири.
Током 2005. и 2006. године рађено је праћење полихлорованих бифенила (PCB),

диоксина и других органохлорних контаминената у Бања Луци. Праћење ових
полутаната је спроведено у оквиру пројекта "Процјена нивоа одабраних POP (PCB,
PCDD/F, OCP) у атмосфери и воденим екосистемима генерисаних ратним дејствима
на подручју бивше Југославије - АPОPSBAL".
186
Дневни, седмични и мјесечни извјештаји о квалитету ваздуха на подручју Града

Бање Луке се достављају Градском еколошком инспектору, а мјесечни извјештаји
достављају Републичком хидрометеоролошком заводу Републике Српске и Цивилној
заштити града Бање Луке.
Сагледавањем општег стања мониторинга ваздуха у Републици Српској, па и на

подручју града Бања Лука (датог у Нацрту Републичке стратегије заштите ваздуха
РС), може се констатовати да је опште стање мониторинга на јако ниском нивоу и да
га је неопходно унаприједити, првенствено инсталирањем нове савремене опреме,
мјерних станица, калибрационе мреже и успоставом националне референтне
лабораторије.
Данас, на бази већ усвојених свеобухватних законских прописа, наметнута је обавеза

провођења мониторинга и мјерења усклађених са европском праксом, али исте ће
бити врло тешко спроводити без додатних извора финансирања за успоставу система
и додатну набавку савремене опреме у Републици Српској.
У Бања Луци је 1987. године усвојена Одлука о заштити ваздуха од загађивања на

подручју општине Бања Лука, а потом и 1989. године донесена нова Одлука о
заштити ваздуха од загађивања на подручју општине Бања Лука.
Одлука о заштити ваздуха од загађивања на подручју општине Бања Лука из 1989.

није у сагласности са европским стандардима и садашњим прописима Републике
Српске у овој области те упућује на потребу преиспитивања ваљаности ове Одлуке и
стварање нових оквира и доношење новог прописа који ће бити усклађен са
нормативима Републике Српске.
5.2.2. Контрола емисија у ваздух
Загађења ваздуха у граду Бања Луци као и у другим градовима, посљедица је

општих притисака на околину од стране домаћинстава, производње и потрошње
свих облика енергије у стационарним или мобилним изворима, индустрије,
разноврсних стационарних или мобилних активности, те комуналног и технолошког
отпада.
Бројност, разноврсност, временска и просторна распоређеност загађења емитованог

у ваздух на подручју града Бања Лука, уз превладавајуће или посебне метеоролошке
факторе, главни су показатељ квалитета ваздуха у Бања Луци, или простору око
Бањалуке.
Највећи дио материја које загађују ваздух у Републици Српској, па и у Бања Луци,
потиче од индустријских активности, али значајан је и проценат од саобраћаја и
транспорта. Најзначајнији загађивач ваздуха у затвореним просторима је дувански
дим (75-80 % популације изнад осамнаест година су пушачи).
Значајнији пораст производње и покретање предратних капацитета, без примјене

нових технологија са застарјелим технолошким процесима, чак и без израђених
Студија утицаја на животну средину, као и не рјешавање питања највећих загађивача
у Републици Српској и БиХ, значајно је утицао на пораст емисија из РС и БиХ.
187
Најзначајнији индустријски капацитети на подручју града Бања Лука који загађују

ваздух су дрвнопрерађивачка, металнопрерађивачка, кожарска индустрија,
регионална депонија, затим локалне котловнице на чврсто гориво и мазут чији
катастар није до данас урађен.
Као посљедица загађивања од стране саобраћаја и транспорта потребно је истаћи

погоршање квалитета ваздуха на свим већим саобраћајницама, као посљедицу
утицаја моторних возила и транспортних средстава која користе нафтне деривате са
високим садржајем сумпора и олова.
Притисак на квалитет ваздуха, поред сектора индустрије, енергије и транспорта,

изазивају и домаћинстава. Сектор транспорта је одговоран за емисије ЦО, НОx, ВОЦ,
олова и извјесне количине SOx (чији је главни извор коришћење енергије).
Домаћинства доприносе емисијама CО, NОx, VOC, као и честица, углавном путем
сагоријевања горива.
Индустрија доприноси емисијама SOx, VOC и NОx. Пољопривреда је главни извор

метана, амонијака и азотних оксида. Процес загађења ваздуха доводи до формирања
зимског смога (SO2, честице и CО), као и љетњег смога (NОx и VOC). Иако је
количина зимског смога у већини урбаних области смањена, количина љетњег смога
се повећава.
У Републици Српској, па тако и на подручју града Бања Лука, оквир за успоставу

мониторинга емисија у ваздух, бар у случају непокретних извора, је дефинисан у
склопу Оквирних закона о заштити животне средине, наводећи да ће Министарства
за заштиту животне средине одржавати катастар загађивача за које је издата
еколошка дозвола и који ће редовно информисати компетентно Министарство о
резултатима мониторинг емисија.
Законом о заштити ваздуха одређено је да катастар/инвентар мора бити одржаван и

да исто тако морају бити чувани подаци о изворима емисија, оператерима и
загађујућим материјама. Инвентари емисија ће укључивати слиједеће загађиваче:
сумпор диоксид, азотне оксиде, угљендиоксид, угљенмоноксид, амонијак, метан,
угљенохидрате, бензен и ЛЧ 10.
Овај Закон прописује да сви оператери непокретних извора који потпадају под
обавезу добијања еколошке дозволе имају обавезу извјештавања надлежним
органима сваке године.
Материје које оштећују озон (ODS) су такође покривене Законом о заштити ваздуха
прописујући чување документације њиховог извоза и увоза као и потрошње истих.
У ЕУ, основна директива о емисији јесте Директива 2001/81/EC о Државним горњим

вриједностима емисија за одређене атмосферске загађиваче (NEC). Ова директива
захтијева годишње извјештавање о државним инвентарима емисија као и о
пројекцији за 2010. годину. Загађивачи који су укључени су SO2, NОx, испарива
органска једињења (VOC) као и NH3.
188
Још једна ствар коју треба узети у обзир посебно у вези с мониторинг непокретних
извора јесте Директива о интегрисаној превенцији и контроли загађења (IPPC –
Директива 96/61/EC). Као што се може разумјети из наслова, сврха ове Директиве
јесте да се постигне интегрисана превенција и контрола загађења, која се односи на
велики број активности наведених у једном од њених анекса. Она успоставља мјере
сачињене у сврху постигнућа високог нивоа заштите у цјелини нпр. ваздух, вода и
земљиште.
Други основни правни акти захтјева за мониторингом емисија јесу:
9 Директива о Великим постројењима за сагоријевање (Директива 2001/80/EC)

9 Директива о постројењима за сагоријевање (Директива 2000/76/EC).
Међународне конвенције и протоколи које треба споменути јесу:
9 Оквирна конвенција Уједињених народа о промјени климе (UNFCCC)

Једна од обавеза под овом Конвенцијом јесте да се развије национални инвентар
антропогених емисија и уклањања одвода за све стакленичке гасове (CО2, CH4, Н2О,
HFCs, PCFs и SF6).
9 Бечка Конвенција за Заштиту озонског омотача

Једна од обавеза под Монтреалским протоколом јесте да се обазбиједе годишњи
статистички подаци Секретаријату Протокола о производњи и потрошњи
контролисаних материја, као и о њиховом увозу и извозу.
9 Конвенција о Прекограничном загађењу ваздуха на велике удаљености

Под протоколом Програма сарадње у пољу мониторинга и процјене преноса
загађивача ваздуха на велике удаљености у Европи (ЕМЕP), затражено је од страна
да прикупљају податке о емисијама у ваздух и да мјере концентрације загађивача у
атмосфери.
Коначно, ваздушна компонента CORIN (CORINAIR) програма организована од

стране ЕЕА и изведен у сарадњи с ЕМЕP и IPCC циља на припрему инвентара
ваздушних емисија.
Уопштено, стално мјерење емисија (CEM) се проводи у случају врло великих и

великих извора када је постигнут склад с граничним вриједностима емисија путем
подешавања технолошке контроле производње или путем коришћења постројења за
пречишћавање отпадног гаса.
Осигурање сталног мјерења одређених загађивача на изворима је обавеза, нпр. за

операторе важних извора за сагоријевање, постројењима за сагоријевање опасног и
комуналног отпада, цементарама и слично.
Директна мјерења нису увијек технички изводива и/или финансијски могућа. Када
недостају подаци о мјерењима, емисије у ваздух могу бити процијењене или
погођене на основу знања о постојећим процесима укљученим путем коришћења
емисионих фактора. У основи емисиони фактор даје количину загађивача
ослобођеног из извора или по јединици потрошеног сировог материјала.
189
За неке загађиваче и процесе однос је прилично једноставан; а у другим случајевима

емисиони фактори могу бити прилично компликовани за одређивање јер су
потребни подаци специфични за тип извора.
На примјер:
- Емисије возила могу бити процијењена на прорачуну који укључује број возила,
њихов тип и старост, пређени пут, потрошњу горива и оSOбине горива.
- У случају NОX произведеног сагоријевањем, дио се формира путем термалне
конверзије из азота у атмосфери а дио од азота који се налази у самом гориву.
Технологија је овдје критичан фактор. Процјена NОx емисија нпр. из пећнице
може захтијевати податке о садржају азота и водоника, типу горионика,
температури мјеста, температури прегријаног ваздуха, релативну влажност,
рециркулацију отпадног гаса.
Као што се може схватити из горе наведених примјера, емисиони фактори требају
бити коришћени пажљиво, јер је можда потребо узети у обзир прилагођавања
настала као посљедица разлика у оперативним условима, горивима и сировинама.
Резултати могу бити упоређени или комбиновани с подацима добијаним стварним

мјерењима. У ствари поређење резултата с стварним мјерењима је пожељно како би
се потврдила поузданост процјена.
За поуздану процјену емисија у ваздух које су производ сваког од извора, или од

групе сличних извора, у неким областима је важно да се идентификује природа,
величина, као и поријекло постојећих проблема загађења амбијента, те да се
формулишу рационалне стратегије ублажавања загађења.
Већина активности узрокује неку врсту загађења, међутим релативно мали број
извора се може сматрати одговорним за количински већи дио емисије.
Ефективан инвентар извора може стога бити организиран на слиједећи начин

(WХО):
- Процјеном индивидуалних основа емисија од свих великих, па до средње

великих извора,
- Процјеном колективних основа емисија од групних или слично, малих извора са
значајно комбинираним учешћем укупним емисијама, типично укључујући
котлове за загријавање просторија, путничка возила, радње за хемијско чишћење,
као и бензинске пумпе,
- Занемарујући све друге изворе са занемарљивим доприносима емисијама (већина
пословних активности).
Да би се могло квалификованије говорити о удјелу појединих загађивача у укупном

загађивању потребно је у догледно вријеме извршити снимање катастра загађивача и
катастра емисије и то првенствено у циљу:
- Евидентирања извора загађивања ваздуха по количинама и врстама,

- Процјене степена загађења ваздуха (имисије),
190
- Одређивања максималне укупне емисије за поједине штетне материје на

одређеном подручју,
- Одређивање максимално дозвољене укупне имисије појединих штетних материја
за појединачног загађивача,
- Израда краткорочних и дугорочних програма заштите ваздуха од загађивача,
- Контроле провођења санкционих мјера (ако буду потребне),
- Давања сагласности за наставак рада постојећих и изградњу нових објеката и
уређаја,
- Добијања података као подлоге за израчунавање еколошке оправданости
изградње нових енергетских постројења која сагоријевају фосилна горива.
Власници извора загађивања су обавезни на вршење провјере емисије загађујућих

материја. Провјера емисије загађујућих материја спроводи се првим,
периодичним/повременим, непрекидним и посебним мјерењем на мјесту гдје се
издувни гасови уводе у издувну цијев, а према Правилнику о мониторингу емисија
загађујућих материја у ваздуху (Сл. гласник РС бр. 39/05).
Прво мјерење емисије - за нова постројења провјера емисије се врши у току пробног
рада и услов је за давање употребне дозволе, а након постизања неометаног рада
постројења, али најкасније шест мјесеци од дана пуштања у рад.
Периодично/повремено праћење емисије-обавезник провјере емисије (правно лице)

је дужан да изврши периодична/повремена мјерења емисије и то: једном годишње за
ложишта снаге преко 50 kW, изворе емисија чврстих честица сваке двије године а за
остала постројења сваке три године.
Непрекидно праћење емисије-организују обвезници сљедећих постројења:
- Топлотна постројења снаге 200 МW топлотних и више.

- Постројења чија емисија SO2 (рачуната према укупном сумпору у гориву)
прелази 10.000 t/год.
- Постројења чија емисија НОx износи преко 2.000 t/год.
- Постројења чија емисија чврстих честица прелази 10.000 t/год.
- Сва постројења којима је еколошком дозволом утврђена обавеза таквог начина
праћења емисије.
На подручју града неопходно је успоставити континуирани мониторинг емисија за

велика индустријска постројења, као што су Градска Топлана, ИНЦЕЛ Бања Лука,
Ливница Јелшинград, ТАС-Јелшинград, Кожара Лауш и на депонији Рамићи. На
истима је неопходно вршити цјеловит мониторинг емисија у складу са законима и
правилницима. Приликом израде Планова активности за постепено смањење
емисије, односно загађења и за усаглашавање са најбољом расположивом техником
неопходно је дати акценат на уградњу уређаја за провјеру емисије, као и њено
смањење, што мора бити пренесено у еколошку дозволу.
На мјестима на којима је раније постојао мониторинг неопходно је планирање нове

опреме, обука кадра за управљање и одржавање, доградња система за све димњаке,
као и повећана брига и свијест за потребу функционисања оваквих система на нивоу
менаџмента.
191
5.2.3. Бука
Звук је талас који преноси енергију од тачке до тачке. Медиј кроз који се простире
може бити гас, ваздух или течност. Уз претпоставку да се овдје ради о ваздуху сам
талас се састоји од малих промјена притиска ваздуха око атмосферског притиска. У
неким дијеловима талас има већи притисак од атмосферског, а у другим мањи. Ове
разлике у притиску генерисане су извором звука, обично неким вибрирајућим
тијелом, као што је жица виолине, мембрана звучника или мотор у неком уређају.
Када талас уђе у ухо, бубњић одговара једнаким вибрацијама и талас се чује као
звук.
Амплитуда таласа (колике су промјене притиска у односу на атмосферски) одређује

колико ћемо јако чути звук, док фреквенција (колико се брзо тлак мијења од
минимума до максимума) одређује висину звука.
5.2.3.1. Мапирање буке
Мапирање буке подразумијева представљање података о постојећем или

предвиђеном стању у вези са буком, индикатора буке, прекорачења сваке граничне
вриједности која је на снази, броја особа које су под утицајем у посебним зонама или
броја кућа изложених одређеним вриједностима индикатора буке у посебним зонама.
Стратегијско мапирање буке представља један од три кључна елемента европске

директиве 2002/49/EC која дефинише нову стратегију борбе против буке у 21. вијеку.
Стратегијске мапе представљају почетни корак у спровођењу активности израде
акционих планова за редукцију нивоа буке и информисања јавности о стању нивоа
буке.
Стратегијске мапе буке које се израђују примјеном заједничких метода и индикатора

буке чине основу за оцјену стања нивоа буке у градовима. Стратегијске мапе буке
садрже податке о стању буке у градовима (претходно, постојеће и будуће),
прекорачењу граничних вриједности, процјени броја стамбених објеката, школа и
болница које су изложене одређеним нивоима буке, као и процјени броја људи који
живе у буком угроженим областима. Стратегијским мапама у градовима се
третирају друмски и жељезнички саобраћај, аеродроми и индустријски комплекси.
Административна служба Града половином 2008. године започела је мјерење јачине

буке на територији Бање Луке.
Према резултатима мјерења Института заштите, екологије и информатике, које је

финансирано од стране Министарства науке и технологије Републике Српске,
интензитет буке у Бањој Луци је изнад дозвољеног нивоа.
Наведена мјерења су обухватила мјерење бука три пута дневно у Булевару цара
Душана, Краља Петра Првог Карађорђевића, Булевару војводе Живојина Мишића и
делу Улице Јована Дучића, око локације старе болнице.
192
Према последњим мерењима Института заштите, екологије и информатике РС, у

четири најпрометније бањалучке саобраћајнице, ниво буке током дана прелази
границу од 70 децибела, док је дозвољени дневни ниво у тој зони 45 децибела.
Приликом мерења буке у рејону старе болнице, у центру града, забележено је да се
ниво буке дневно креће од 69,4 до 71,3 децибела, а у вечерњим часовима, кад је
дозвољени ниво до 40 децибела, ниво буке се креће од 69 до 69,7 децибела.
Резултати мјерења, који су у обзир узели и број возила, су показали да на буку у

граду не утиче само употреба звучних сигнала возила већ и брзина вожње, путна
подлога и многи други фактори.
Према плану Административне службе града Бања лука у овој години спровести ће
се мапирање буке на локацијама које су се мјерењем показале као критичне.
Мапирање буке је дуг и сложен процес којем треба да се приступи с великом
пажњом, а досадашња настојања су била да се успостави систем мјерења и
континуираног праћења јачине буке. У том циљу извршена су потребна
прелиминарна мјерења од стране Техничко-еколошког завода Бања Лука, на више
локација градског и приградског дијела, а планирано је и спровођење свеобухватне
анкете којом ће се испитати мишљење грађана и уважити њихови приједлози и
сугестије.
Међутим, мапирање буке захтијева ажурну геодетску подлогу подручја, за које се

ради мапирање на основу које прави ЗД модел подручја (зграде, хале, улице,
мостови, тунели, корита ријека, паркови, рељефа...), који је незаобилазан улазни
податак у одговарајући софтвер за мапирање буке.
У том смјеру потребно је раздвојити активности израде ажурне геодетске подлоге и

ЗД модела (у овом случају конкретно града Бања Луке) са једне стране и активности
мапирања буке, са друге стране.
Приједлог је да ажурна геодетска подлога и одговарајући јој, ажуран, ЗД модел буду

у власништву града Бања Луке, те да се Град стара о редовном ажурирању исте и
уступа га под одговарајућим условима најповољнијем изабраном понуђачу за
мапирање буке.
На тај начин би се постигло смањење трошкова мапирања буке, те омогућило

укључење већег броја фирми у конкурисање за израду предметног елабората.
Предложени приступ би требао временом резултовати ангажовањем већег броја
људских ресурса у бављењу овом проблематиком те неминовно вишим нивоом
специјализације истих, што је интерес друштва у цјелини.
5.2.3.2. Утицај буке на здравље становништва
Бука може дјеловати врло ометајуће и одвлачити пажњу од рада за који је потребна
повећана концентрација, а у екстремним случајевима може довести и до физичких
поремећаја.
193
Бука се може подијелити на директну и индиректну. Директна бука је одређена

интензитетом извора и његовом удаљеношћу, док индиректна бука зависи од
коефицијента рефлексије пода, зидова, стропа и др. те од позиције таквих објеката.
Људи су осјетљиви на јако широки опсег амплитуда (отприлике 1000000:1). На

страни љествице гдје се налазе високе амплитуде је праг бола, при којем долази до
неугодног шкакљања у уху или бола, а на страни мањих амплитуда је праг чујности
што је еквивалентно звуку једва чујном при потпуној тишини. Јединица за звучни
притисак је један пасцал (Pа), гдје је један пасцал једнак притиску од једног њутна
по метру квадратном (N/m2). Енергија или снага таласа је пропорционална квадрату
амплитуде. Широки опсег амплитуде се може изразити помоћу логаритамске
метрике, при чему се уводи децибел (dB), који означава ниво звука преко омјера у
логаритамској бази. На скали децибела разлика између нивоа чујности и нивоа бола
је око 120dB.
Фреквенција се изражава у херцима (Hz), гдје је 1 херц једнак једној периоди. Распон
фреквенција које дају висину тона је код људи од 20 Hz до 20000 Hz, са доста
осцилација од индивидуалца до индивидуалца. Када би мембрана на звучнику
треперила фреквенцијом 262 Hz, слушатељ би чуо тон висине средњег Ц-а. У пракси
су звукови ријетко састављени од једне фреквенције већ се састоје од много њих.
Расподјела акустичне енергије као функције фреквенције се често назива спектар

звука модерног оркестра нпр. ће показати да је енергија концентрисана отприлике у
25-5000 Hz, бука у великој рачуналној просторији од 30-10000Hz. Људи препознају
спектар као квалитету звука. Када виолина и труба свирају средњи Ц, имају различит
квалитет звука јер им је спектар другачији.
Људско ухо је анатомски врло комплексно. Звук улази у ушни канал вањског уха и
узрокује реакцију бубњића тако да овај почне вибрирати. Ове вибрације се
прослеђују преко три сићушне кости у средњем уху до главног осјетилног органа у
унутарњем уху, пужнице. Длачице у пужници преносе живчане импулсе преко
чујног живца у мозак гдје се претварају у звук. иако постоји неколико типова
оштећења слуха, оштећења у пужници су обично асоцирана са дужом изложеношћу
јаком звуку.
Људско ухо не реагује на притисак и фреквенцију звучног таласа на једнак начин као
електронички мјерни инструменти. Мјерач нивоа звука може реаговати на звучни
притисак фреквенције 60Hz као 50dB, а ниво од 1000Hz као 25dB, ипак слушаоцу ће
ти звукови бити једнако гласни. Ово се дешава због неједнаке карактеристике
осјетљивости уха која варира с фреквенцијом као и с јачином звука. На ниским
притисцима средње фреквенције човјек чује боље него више фреквенције и много
боље него ниже фреквенције. При високим притисцима, та варијација није тако
наглашена и све фреквенције се могу чути подједнако. На следећој слици дат је
приказ реакције уха на два екстрема, праг чујности и праг бола:
Изложеност интензивној буци има директан утицај на здравље тј. директно узрокује
оштећење слуха. При томе оштећења у почетку настају у подручју високих
фреквенција па их човјек у почетку није свјестан. Тек код тежих оштећења кад се
она јављају у подручју говорних фреквенција (1000-3000 Hz) човјек примијети
потешкоће у комуницирању тј. да нешто није у реду са слухом.
194
Оштећења слуха буком су најчешће професионална и настају у континуираној

изложености буци изнад 90 децибела dB(А). Међутим нека истраживања на млађој
популацији 1998. и 1999. године су показала да су оштећења слуха и данак
цивилизације. Наиме узорак од 12. 000 здравих испитаника је показао да већ у доби
од 16 до 20. година 11% има оштећен слух и то као посљедицу кориштења
електроакустичних уређаја односно као посљедицу кориштења петарди, ракета те
различитог ватреног оружја.
Треба напоменути да постоје индивидуалне разлике реакције на буку те зависно од

нивоа и фреквенцији буке те дужине изложености оне могу бити од благих и
пролазних до трајних оштећења.
Индиректно бука утиче на органе и тјелесне системе као што су живчани систем,
крвожилни систем, пробавни и хормонски систем. Доводи до метаболичких и
ендокринолошких поремећаја. Такође, утиче на човјеково функционисање и
обављање свакодневних послова те одмор и сан. Нарочито погубно дјелује на умни
рад и доводи до потешкоћа с концентрацијом, задржавањем пажње, усвајањем нових
спознаја, те узрокује раздражљивост и несаницу.
Слика бр. 54 Праг чујности и праг бола
Бука преко 60 dB(А) индиректно дјелује на подраживање симпатичког дијела

аутономног живчаног система тј. оног дијела средишњег живчаног система који не
зависи од воље човјека, а који управља важним животним функцијама. Тако, са
повећањем буке долази и до повећања тонуса симпатикуса који изазива убрзани рад
срца, пораст крвног притиска, убрзано дисање, појачано знојење, поремећај у раду
пробавних органа нарочито цријева, поремећај функције жлијезда с унутрашњим
излучивањем, па и нагле контракције мишића.
195
У ширем смислу се може закључити да посљедице дјеловања буке на човјеково

здравље могу бити следеће:
- наглухост и глухоћа (поремећаји у разумијевању и комуникацији),

- неуровегетативне реакције (хипертензија, ендокринолошки и поремећаји
метаболизма),
- умор и психичке реакције (раздражљивост),
- смањење радне и животне способности.
У циљу минимизирања утицаја буке на људско здравље потребно је провести низ

мјера за спречавање настанка и ширења, тј. утицаја буке на људе. Неке од тих мјера
се могу систематизовати као:
- Организационе мјере:
o временско ограничавање рада извора буке (грађевинских и других

машина при градњи, угоститељских локала и сл);
o стављање забране за бучне дјелатности у стамбеним зонама и

одређивање да пословни простори унутар њих, могу бити искључиво они
који неће емитовати загађујуће супстанце, што подразумијева и буку (а
то значи да могу бити нпр. канцеларијског типа или трговачког, али без
емисија загађења).
- Организационо-техничке мјере:
o редовно одржавање и сервисирање уређаја, избор уређаја који стварају

мању буку (данас се већ рекламирају «тихе» машине за прање веша);
- Грађевинско-планске мјере:
o просторно одвајање извора буке,

o правилан распоред машина,
o правилан распоред објеката (не стављање бучних погона у тзв. стамбене
зоне),
o адекватно планирање саобраћајница, саобраћајних токова и
контролисања саобраћајне буке,
o као и различите мјере заштите: измјештање саобраћаја из најугроженијих
зона, периодична обустављања саобраћаја у најугроженијим зонама,
o правилно пројектовање заштитних зона, спречавање њеног ширења у
околину, и.т.д;
- Техничке мјере:
o изолација извора буке,

o уградња пригушивача,
o локална изолација (на становима и кућама осигурати добро затварање по
могућности двоструких и/или изостакала, осигурати добру звучну
изолацију зидова и подова).
196
5.3. ЗЕМЉИШТЕ: ЗАШТИТА ЗЕМЉИШТА
Земљиште представља површински слој Земљине коре, који под утицајем биосфере,
атмосфере и хидросфере стиче нова квалитативна својства.
Педогенеза и еволуција земљишта у директној су зависности од услова средине у

којој се одвијају, односно од климе, матичног супстрата, живих организма, рељефа и
др., а како земљиште представља динамичан и еволутивни систем у њему се
непрекидно одиграва размјена материје и енергије са биосфером и литосфером,
органска материја се акумулира, хумифицира, користи од биљака и враћа земљишту
у виду органског отпада.
Земљиште је од пресудног значаја за опстанак живог свијета, споро настаје, лако се

уништава, али, на сву срећу може да се обнавља.
5.3.1. Мониторинг квалитета земљишта
На територији града Бања Луке не постоји континуиран систематски организован

мониторинг земљишта. Сав мониторинг се састоји од појединачних мјерења
квалитета земљишта на појединим локацијама (за различите потребе) без системског
приступа овом проблему. И ако у Бања Луци егзистира и Пољопривредни Институт
Републике Српске и Пољопривредни факултет на овом пољу се није ништа
значајније урадило.
Мониторинг квалитета земљишта који проводи Пољопривредни Институт

Републике Српске састоји се у следећем:
• Истраживања физичко - хемијских својстава земљишта у циљу агро и

хидромелиорација и
• истраживања у области ерозије.
Поред тога Институт нуди и услужне дјелатности трећим лицима:

• Израда студија, пројектовање и надзор над извођењем агромелиоративних
мјера, наводњавања и одводњавања, конзервација и фертилизација земљишта;
• Израда основа заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта;
• Узимање узорака у непоремећеном стању до 5 m дубине;
• Одређивање механичког састава земљишта;
• Одређивање стабилности структуре;
• Запреминска густина земљишта у цилиндрима по Копецкy-у;
• Порозност земљишта;
• Ретенција влаге на Прессуре плате еxтрацтор-у;
• Ретенција влаге на Прессуре мембране еxтрацтор-у;
• Одређивање филтрационих особина са сталним хидростатичким и
промјенљивим притиском;
• Механички отпор земљишта;
• Потребе биљака за водом;
• Заливни режим;
• Ефекти наводњавања.
197
Завод за агрохемију и агроекеолгију је у току 2004/2005. радио за потребе

Министарства науке и технологије РС утврђивање остатака органохлорних и
триазинских пестицида у земљишту И за потребе града Бања Лука континуирану
контролу плодности и загађења земљишта пестицидима и тешким металима код
пољопривредних произвођача на подручју СО Бања Лука.
Поред ових дјелатности мониторинга, које Институт проводи углавном на

пољопривредним земљиштима, на подручју града Бања Луке, мониторинг земљишта
врше и загађивачи земљишта на основу одредби Закона о заштити животне средине
РС, али само у свом дјелокругу. Та истраживања су минорна, несистематска, о њима
се на води никаква евиденција, а резултати се не користе за било какве анализе, тј. та
врста мониторинга се проводи само да би се испоштовале одредбе из Еколошких
дозвола тих субјеката и та врста мониторинга квалитета земљишта се не може
сматрати релевантном.
За потребе израде Основне педолошке карте подручја града Бања Луке, а у оквиру
израде Основе заштите, коришћења и уређења пољопривредног земљишта града
Бања Лука професор др Михајло Марковић са сарадницима је извршио детаљно
истраживање квалитета земљишта на подручју града чији су резултати и
представљени у наведеној публикацији. То истраживање се састојало од:
припремних, тренских и лабораторијских радова и кабинетског рада.
У припремним радовима су имајући у виду чињеницу да су на овим просторима

раније (1973-1975. године) извршена картирања земљишта у размјери 1:50.000, прво
је са секција Бања Лука 1, 2, 3, 4 и Приједор 2, Основне педолошке карте (ОПК)
1:50.000, регистрован простор (123.898 ha), који припада граду. На основу
прикупљеног аналитичког материјала (подаци за анализиране профиле из тумача
педолошке карте) направљен је план попуњавања приказа стања земљишта, тј.
планирано је отварање земљишних профила и узимање узорака земљишта да би се
нека земљишта детаљније окарактерисала, као и да би се утврдило какве су промјене
настале у основним земљишним својствима у протеклом периоду.
У току теренског рада, у оквиру допунског утврђивања стања земљишта, отворено је

85 репрезентативних педолошких профила до појаве матичне стијене - подлоге и 74
профила на мјестима копања профила земљишта за ОПК, у циљу упоређивања
података. Поред ових профила отворено је и 5 профила на мјестима за која је
евидентан јак утицај човјека на својства земљишта (било интензивним ђубрењем или
загађивањем).
Узимајући у обзир све отворене и анализиране профиле (профиле за потребе израде

ОПК и профиле додатно отворене), испуњени су основни нормативи броја
анализираних профила за израду педолошке карте у размјери 1:50.000. Из свих
отворених профила узети су узорци земљишта за лабораторијске анализе. Поред
узорака земљишта, узети су и узорци вода за лабораторијску анализу, из водотока,
који ће се користити за наводњавање земљишта.
За анализе земљишних узорака у лабораторији, који су проучавани за израду ОПК

коришћени су сљедећи аналитички поступци:
- садржај хигроскопне влаге одређен је 5-часовним сушењем на 150°C;
198
- механички састав одређен је пипет-методом по Робинсону, након хемијске

препарације земљишта по Вагелеру,
- садржај колоидне глине (са и без хемијске припреме узорака земљишта),
одређен је израчунавањем структурног фактора по Вегелеру и
интерпретацијом стабилности микроструктурних агрегата према
Грачанину;
- физичка својства узорака земљишта у природном стању одређена су по
Копецкy-Бургеру;
- реакција земљишта у H2О и n-KCl у размјери 1:2,5 одређена је
електрометријски, стакленом електродом;
- садржај хумуса одређен је оксидометријски, К-бихроматом по Спрингеру;
- садржај укупног азота одређен је по јоделбауеру;
- садржај физиолоски активног калијума и фосфора одређен је по ДЛ
методи, по Егнер-Риехму, у двоструко концентрованом фактатном
раствору;
- својства адсорптивног комплекса код бескарбонатних земљишта одређена
су методом по Каппену, а код карбонатних земљишта по Мелицху;
- садржај CaCO3 одређен је волуметријском методом, калциметром по
Сцхеиблер-Дитрицх-Мyенцке-y;
- стабилност макроструктумих агрерата одређена је методом по Грачанину
са интерпретацијом резултата по Секери.
У лабораторији за агроекологију, Завода за земљиште, агроекологију и ђубрива,

Научног института за ратарство и повртарство из Новог Сада, извршене су одређене
анализе земљишта и вода, на узорцима узетим током 2003. и 2004. године.
За анализу земљишних узорака примијењене су сљедеће методе:

- механички састав одређен је пипет методом, припрема узорака са Nа-
пирофосфатом по Thun-у, а текстурна класа одређена је на основу
класификације по Tommerup-у;
- pH-вриједност одређена је у суспензији земљишта са калијум хлоридом и
у суспензији земљишта са водом (10 г : 25 cm3), потенциометријски, pH
метар PHM 62 стандард- Радиометар Copenhagen;
- садржај CaCO3 одређен је волуметријски, помоћу Scheiblerov-ог
калциметра;
- садржај хумуса одређен је методом Tjurin-а;
- укупан садржај азота - CHNS анализатором;
- лакоприступачни фосфор (екстракција са амонијум лактатом), одређен је
АL методом; на спектрофотометру, "Caru 3 Е" - Varian;
- лакоприступачни калијум (екстракција са амонијум лактатом), одређен је
АL методом; на EVAN5 пламенфотометру;
- садржај укупних микроелемената и тешких метала Cu, Zn, Mn, Co, Pb, Cd,
Ni, Cr, Hg и Аs одређен је у екстракту земљишта са концентрованом HNО3
и H2О2; на апарату "Vista Pro"- Varian; методом индуковане купловане
плазме;
- ретенција воде прт притиску од 33,77 kN/m2 - помоћу Poruso Plate
Apparatus-а;
- ретенција воде при притиску од 1519,875 kN/m2 - помоћу Presure
Membrane Apparatus-а.
199
За анализу узорака воде, примијењене су сљедеће методе:
- pH је одређена потенциометријски ЈУS H:Z:1. 111 (1987.);

- суви остатак одређен је упаравањем воде на 105°C; ЈУS H.Z.l. 60 (1987.);
- електрична проводљивост (ЕC 106 на 25°C), одређена је помоћу
кондуктометра; DM 8/1-3-032;
- CО32- одређен је титрацијом са раствором сумпорне киселине у присуству
1% раствора фенолфталеина; DM 8/1-3-033;
- HCО3 одређен је титрацијом са раствором сумпорне киселине у присуству
1% раствора метилоранжа; DM 8/1-3-033;
- SO42- одређен је гравиметријски, таложењем са баријум хлоридом; DM
8/1-3 -034;
- Cl одређен је титрацијом са раствором сребро-нитрата у присуству 5%
раствора калијум хромата; DM 8/1-3-035;
- Садржај Cа2+, Mg2+, Nа+ одређен је методом ААS DM 8/1-3-036;
- SAR (Sodium Adsorption Ratio) - одређен је рачунски;
- садржај Ас, Cd, Cо, Cr, Cu, Fe, Hg, Mn, Ni, p, Pb и Zn у води одређен је
директно из филтрата помоћу индуковане купловане плазме на IPC-ОЕS
"Vista Pro"- Varian;
- одређивање квалитета воде класификацијом U.S. Saliniti Laboratory;
- одређивање квалитета воде класификацијом Nejgebauer-а.
На основу свих ових анализа у кабинету су обрађени резултати и дошло се до

спознаје о квалитету земљишта на територији града Бања Лука. Прије него што се
приступило финалној обради података, усклађени су систематско-картографски
називи јединица из ОПК са називима земљишта по Класификацији земљишта
(Југославије - Шкорић, Филиповски, Ћирић (1985.). Након тога извршена је рачунска
обрада заступљености земљишта на основама ГиС-а и статистичка обрада података
лабораторијских анализа.
Обрадом је обухваћено 126, потпуно лабораторијски истражених (испитана су сва

горе наведена својства), земљишних профила и 952 површинска узорка полупрофила
анализираних за израду ОПК, као и узорци земљишта из допунски отворених
профила за потребе тог рада.
Ово је свјетао примјер једног, на научној основи заснованог, приступа испитивања

квалитета земљишта на територији града Бања Лука. Међутим, истраживања у
оквиру овог пројекта су завршена и опет нико не ради системски континуиран
мониторинг квалитета земљишта на територији града Бања Лука чему би у наредном
периоду требало приступити.
5.3.2. Надзор и контрола средстава која се користе у заштити

пољопривредних производа
Загађење материјама које се користе у пољопривредне сврхе (пестициди), ради

заштите биља од болести и штеточина, потиче од нестручног коришћења. Овај
проблем се најчешће јавља приликом употребе пестицида на неадекватан начин, јер
се они употребљавају од стране свих физичких лица, без претходног стручног
објашњења за њихову употребу.
200
Из овог разлога многи наводе потребу за увођењем законске легислативе која би

регулисала промет пестицида у пољопривредним апотекама.
Загађење које може бити проузроковано нестручном употребом вјештачких ђубрива

у пољопривредне сврхе може изазвати повећане количине нитрата у земљишту, а
тиме и у подземним водама, које касније могу доспјети у воду за пиће.
Још један од проблема је тај што се амбалажа од употребе хемијских средстава у

пољопривредне сврхе најчешће не одлаже на депоније, већ се депонује на њивама
или дивљим депонијама.
Неконтролисана употреба пестицида је такође појава која проузрокује загађење

земљишта, јер се могу појавити тешки метали у земљишту у већим количинама.
5.3.3. Контрола употребе средстава за заштиту биља и производњу

здравствено безбједне хране
Пестициди су органска и неорганска хемијска једињења која се примјењују у

пољопривреди, ветеринарству, шумарству, прехрамбеној индустрији и комуналној
хигијени ради сузбијања проузроковача биљних болести, штеточина и коровских
биљака.
Пестициди су последњих пет деценија постали готово незамјенљиви у процесу

пољопривредне производње. Данас не постоји значајнија тенденција у смањивању
површина које се третирају пестицидима, али постоји тенденција у смањењу
употребљене количине пестицида, јер су већ синтетизована једињења која дјелују у
количини од свега неколико грама по хектару. Пестициди су стога постали обавезни
елемент сваке пољопривредне производње, али су исто тако постали и потенцијали
загађивач агроекосистема уопште.
Значај хемијске терапије биљака, тј. примјене пестицида огледа се у томе што су
хемијске мјере, у односу на друге мјере борбе најефикаснији и најрентабилнији вид
заштите биља. Због тога и постоји стална тенденција повећања производње
пестицида, тј. повећања потражње пестицида на тржишту. Тако нпр. у 1945. години
у свијету је произведено 100.000 тона пестицида, а 1980. је произведено 2 милиона
тона, а деведесетих година око 3 милиона тона пестицида. Узевши у обзир цијели
свијет, годишње се троши пестицида у вриједности 30 милијарди долара.
Штете које настају дјеловањем проузроковача биљних болести, штеточина и корова

огледају се у смањењу приноса пољопривредних производа, смањењу квалитета
пољопривредних производа, те ограниченим могућностима складиштења и
транспортовања пољопривредних производа. Према грубим процјенама на подручју
данашњих српских земаља штетни биолошки агенси умањују приносе за 2.670.000.
тона (Јањић, 1999.). У свјетским размјерама према Crameru (1976, цит. Јањић 1999.)
губици у појединим земљама се крећу од 23-43 % или 1460 милијарди тона
различитих пољопривредних производа. Према Чампрагу (1994, цит. Јањић 1999.)
само у Војводини разне штеточине пшенице умањују приносе за 5000 тона, кукуруза
473700 тона, сунцокрета 77800 тона.
201
Потенцијални приноси у ратарско-повртарској производњи у цјелини посматрају, од

штеточина и болести у Војводини су, у просјеку, умањени за око 16 % и поред
хемијског сузбијања.
Пестицидима се данас придаје изузетан значај, не само због њиховог ефикасног

фитотерапеутског дејства, већ и због евидентних токсиколошких и
екотоксиколошких проблема који могу да настану њиховом употребом. Проблеми у
вези са примјеном пестицида могу бити и у вези са њиховом перзистентности и
резидуама, као и настанку резистентних форми штетних биолошких агенаса усљед
примјене пестицида. Пестициди су редом отровна средства, тако да унесена у
организам човјека могу под извјесним околностима да изазову болест или смрт.
Пестициде са токсиколошког и екотоксиколошког становишта можемо да
посматрамо преко њиховог садржаја у земљишту, њиховог утицаја на биогеност
земљишта и коначно њиховог садржаја у пољопривредним производима који се
износе на тржиште.
Процјена ризика од употребе неког пестицида зависи од његове отровности, степена

изложености том пестициду, степена безбједности при употреби пестицида и од
начина и времена примјене пестицида.
Степен изложености је мање више тешко процјенити, али се за неки пестицид може
рећи да је његов степен изложености у директној позитивној корелацији са
количином датог пестицида која се прометује, односно која се користи. У Републику
Српску се годишње увезе око 800.000 кг пестицида у вриједности од око 14.000.000
КМ, а прецизан преглед увоза дат је за 2000. годину у следећој табели.
Табела бр. 38 Упоредни преглед количина пестицида увезених у Републику Српску у

2000. годину (Лукач, 2000.)
Количина активне Увозна вриједност
ВРСТА Количина препарата
материје (КМ)
ПЕСТИЦИДА
(kg, l) % (kg, l) % КМ %
Хербициди 324.469,2 40,43 160.584,35 43,370 5.195.482 36,85
Инсектициди 218.354,5 27,21 69.101,08 18,660 4.798.568 34,03
Акарициди 150,0 0,02 75,00 0,020 13.500 0,10
Родентициди 2.470,0 0,31 105,28 0,030 31.616 0,22
Нематоциди 500,0 0,06 490,00 0,130 5.500 0,04
Авициди 1.200,0 0,15 600,00 0,160 84.000 0,60
Молускоциди 400,0 0,05 16,00 0,004 6.000 0,04
Фунгициди 246.624 30,73 135.467,7 36,580 3.965.21 1 28,12
Остали 8.412 1,05 3.863 1,0400 - -
У КУ ПН О 802.579,7 100,00 370.302,13 100,00 14.099.87 100,00
Примјена пестицида у свијету исказује се кроз масу активне материје или препарата
примијене на хектар обрадиве површине или кроз вриједност новца потребног да се
изврши хемијска заштита једног хектара одређене културе.
202
Поред процјене ризика на основу количине увезеног пестицида, тј. количине

пестицида у промету, веома је важно радити и редован мониторинг садржаја
пестицида у земљишту, пољопривредним производима и подземним и површинским
водама, како би се конкретним увидом у садржај неког пестицида стекла представа о
оптерећености екосистема са њим. Треба напоменути да је мониторинг пестицида у
екосистему веома скуп и да одабир активних материја, чији ће се садржај
контролисати зависи управо од претходно процјењеног степена изложености.
Обично се највећа пажња у мониторингу пестицида у екосистему придаје оним

активним материјама које се највише увозе и користе, које су најдуже у употреби
(нпр. атразин), које имају велику перзистентност (хлоровани угљоводоници) и које
су посебно значајне са токсиколошког значаја, као забрањени живин ацетат, на
примјер. Verešbanjari и сар. (1993) су објавили резултате садржаја остатака
пестицида у земљиштима Војводине, који су резултат обимних истраживања и
мјерења великог броја узорака. Тако су наведени аутори утврдили да од 926
анализираних узорака земљишта, свега 8 (осам) узорака премашују МДК за укупни
ДДТ, а 4 (четири) за укупни линдан. Све то указује да Војводина и поред значајног
степена хемизације није загађено подручје. То је веома битно, јер претпостављамо да
је степен хемизације пољопривредних површина у Босни и Херцеговини, па и у
бањалучкој регији био још мањи. Претпостављамо да би мјерењем остатака у
готовим пољопривредним производима, дошло до другачијих резултата, прије свега
због непоштовања каренце приликом третирања култура, као и неадекватног избора
пестицида и времена примјене пестицида. Атразин је највише примјењивани
пестицид у нашем подручју. Према подацима Лукача (2000) и Бркића (2002) увоз
атразина у Републику Српску се креће око 142.000 л, а што представља око 18 %
укупно увезених количина пестицида, односно 50 % укупно увезених количина
хербицида. Према томе атразин представља веома добар орјентир за анализу стања
наших земљишта и подземних вода, а с обзиром на садржај пестицида у земљишту и
подземним водама. Приједлог МДК атразина у земљишту према наводима
Шовљански и Остојића (1989) приказан је у следећој табели.
Табела бр. 39 Максимално дозвољена концентрација (МДК) атразина у mg/kg, у

слоју земљишта од 0-10 cm дубине (Шовљански, Остојић, 1989)
Земљиште-усјев МДК атразина (mg/kg)
Суво аридно земљиште 0.10
Влажно хумидно земљиште 0.15
Воћке, винова лоза 0.20
Детаљнија анализа оптерећености и угрожености подручја Бања Луке са

пестицидима није раније рађена, те би стога увођење редовног мониторинга резидуа
пестицида у пољопривредним производима и спољашњој средини требало постепено
уводити, као редован поступак. Ради процјене потенцијаино токсиколошки и
екотоксикоиошки најзначајнијих пестицида може да послужи преглед пестицида
који у нашим условима имају највећи промет:
203
Табела бр. 40 Преглед пестицида количински највише заступљених у промету у

Републици Српској
Увозна количина Проценат од укупног увоза
Активна материја
препарата (kg, 1) (%)
Атразин 142.000 17,75
Цинеб 60.600 7,58
Карбарил 50.400 6,30
2,4-Д 36.000 4,50
Металаксил + Манкозеб 35.000 4,38
Бакарсулфат 31.000 3,88
Алахлор 23.000 2,88
Манкозеб 22.000 2,75
Пиридафентион 20.000 2,50
Ацетохлор 16.000 2,00
Малатион 15.000 1,88
Трифлуралин 12.400 1,55
Фоксим 12.000 1,50
Каптан 10.500 1,31
Диметоат 7.000 0,88
Остали пестициди 307.100 38,39
УКУПНА УЗВОЗНА
800.000 100,00
КОЛИЧИНА
Табела бр. 41 Преглед основних токсиколошких и екотоксиколошких параметара

пестицида који се највише прометују на подручју Републике Српске
Активна материја Група отрова ЛД50-(mg/кг) АДИ
Атразин III 1869-3080 0.005
Ацетохлор III 1554-2533 0.01
Алахлор III 930-1200 0.0005
2,4-Д III 630-764 0.3
Трифлуралин III >5000 0.025
Карбарил III 500-850 0.01
Диметоат III 290-325 0.01
Фоксим III >2000 0.001
Малатион III 1375-2800 0.02
ПиридаФентион III 769-850 -
Цинеб III >5200 0.03
Манкозеб III >5000 0.05
Бакарсулфат III 960 0.5
Каптан III 2650-9000 0.1
Металаксил + Манкозеб III 633 0.03
ЛД50 (летална доза) је дата за мужјака пацова
Препорука радњи у циљу заштите земљишта од штетних и отровних материја:
Потребно је што хитније и детаљно (а ниво детаљности зависи од намјене површина,

односно планираног начина коришћења земљишта) испитати отровно и штетно
дјеловање тешких метала, пестицида и других загађивача на земљиште.
204
При овоме се не мисли само на пољопривредно земљиште, него на сва земљишта, у

руралном и урбаном дијелу Бања Луке, било да су она под пољопривредним
културама, шумом, парковима, рекреативним теренима и другим површинама.
Када су у питању пестициди, који такође до сада нису озбиљније и свеобухватније

проучавани на подручју града, оне пестициде, који ће се анализирати, треба
одабрати у складу са најзначајнијим културама које се гаје на подручју града Бања
Лука, као и на основу процјене потрошње пестицида на испитиваном подручју.
Пестициди чији би садржај требало испитати су првенствено: атразин, алахлор, 2,4-

Д, метрибузин, линдан, укупни ДДТ (ДДТ+ДДД+ДДЕ), а мјеста узорковања
пестицида и активне материје који ће се на њима анализирати, који се сада могу
одабрати као приоритет су:
- "Калино имање"- атразин, алахлор, 2,4-Д, ДДТ, линдан;

- "Дуга њива"- атразин, алахлор, 2,4-Д, ДДТ, линдан;
- Обрадиво земљиште долине Врбање (Зелени вир) – атразин, алахлор, 2,4-
Д, линдан;
- Обрадиво земљиште долине Врбаса (Крупа на Врбасу) – атразин, алахлор,
2,4-Д, линдан;
- Парцеле сјеменског кромпира "Агрокрајине" на Мањачи- метрибузин;
- Интензивни воћњак на Лаушу.
5.3.4. Контрола експлоатације земљишта
Пољопривредно земљиште заузима више од половине укупне површине града Бања

Лука, али са ниским процентом учешћа површина за интензивну пољопривредну
производњу. Најквалитетније пољопривредне површине су у долинама ријека, и
веома су угрожене развојем насеља и привредне, посебно саобраћајне
инфраструктуре.
Наиме, примарна и секундарна вегетација у зони ширења града и урбанизације често

иде у правцу трајног претварања најплоднијег земљишта у непољопривредно
земљиште.
На подручју грда Бања Лука не постоји системска контрола експлоатације

земљишта, осим у случајевима када је за то потребно прибавити одређене
сагласности градске управе или ресорних министарстава.
Реалну слику садашњег начина коришћења земљишта врло је тешко установити.

Прије свега постојеће евиденције, а посебно картографски прикази су у великом
закашњењу у односу на постојеће стање, а промјене су се управо дешавале задњих
десетак и више година када је, опет због познате ситуације, било потребно ратовати,
односно обнављати порушено.
205
За приказ стања коришћења могуће је користити два низа података:
- распоред отворених профила за основну педолошку карту (ОПК рађено за

потребе израде Монографије Основа заштите, коришћења и уређења
пољопривредног земљишта града Бања Лука, Бања Лука 2006.) према
начину коришћења и
- анализа постојећег картографског материјала (педолошка карта Бања Луке
и FАО карта Land Use/Land Cover).
Оба приступа су оптерећена, прије свега са старошћу (застарјелост) података и

дијелом начином прикупљања (профили се ријетко копају на обрадивом земљишту).
Према отвореним профилима за израду ОПК "Стање коришћења" је сљедеће:
- оранице 9 профила и 202 полупрофила (19.6%)

- ливаде 21 профил и 292 полупрофила (29.0%)
- пашњаци 44 профила и 227 полупрофила (25.1%)
- воћњаци 1 профил и 6 полупрофила (0.6%)
- шуме и шумско земљиште 51 профил и 207 полупрофила (23.9%)
Поређењем картографског материјала (преклапањем педолошке карте и карте

коришћења земљишта - FАО карта Land Use/Land Cover) добијени су сљедећи
односи.
Оранице су заступљене (16.9 % укупне површине града), на три систематско -

картографске јединице (дистрично смеђе типично, „урбосоли“ и алувијум
бескарбонатни), а „претежно оранице“ су на још 23 систематско-картографске
јединице. Процентуално највише „ораница“ (скупа оранице и претежно оранице) је
на земљишној комбинацији типа низа дистричног и илимеризованог земљишта (16.9
% оранице-претежно оранице).
Високи проценти површине картографских јединица отпадају на „оранице“ за

земљишта типа:"депосоли" (100 %), семиглеј (89.7 %) и еуглеј (84 %).
Пашњачко (ливадске) површине (39 % укупне површине града су заступљене на 11

односно 37 систематско-картографских јединица. Највише „пашњака“ је на
дистричном смеђем оподзољеном земљишту (22.1 % пашњака), а покривају највише
оброначних псеудоглеја (93 %) и мозаик смеђих колувијалних и акричних земљишта
(91.6 %).
Шумске површине (41,8 % површине града) су заступљене на готово свим

систематско-картографским јединицама (36 јединица као шуме и 20 јединица
претежно шуме). Нема их само на депосолима (ново формирана површина), нити на
низу дистричног и илимеризованог земљишта. Најшумовитија су еутрично смеђе на
сертпентиниту (94.4 %), акрично (100 %), низ сирозема и дистрично смеђег (92.8 %),
мозаици црница-смеђе (90.4%) и посмеђена редзина-акрично (100%).
Ипак највише „шума“ (28.2 %) има на низу дистричног и илимеризованог земљишта

(што је резултат највеће заступљености ове јединице на подручју града).
206
На крају овога приказа мора се још једном констатовати да начин коришћења

односно употребну вриједност земљишта одређују:
- Својства земљишта (систематско-картографске јединице), па зато у

наставку се и даје кратак приказ главних ограничавајућих фактора);
- услови рељефа (нагиб, поплаве), као
- однос заступљености земљишних јединица и потреба човјека, међутим,
при овоме најчешће пресудну улогу имају „потребе“. Најбољи примјер за
ово је ново формирана јединица „депосол“, на ораници и на готово
најбољем земљишту града.
Према својој употребној вриједности земљишта града Бања Лука разликују се због
веома различитих ограничавајућих фактора. За добар избор употребних вриједности
неопходно је нагласити, поред ограничавајућих, и она својства која им дају предност
за одређене начине коришћења, по систематско-картографским јединицама.
Иако се експлоатација минералних сировина не може подвести под наслов

експлоатације земљишта, због тога што није предвиђено да се у оквиру ЛЕАП-а
обрађује ова проблематика у оквиру посебне тачке, принуђени смо је бар кратко
споменути у оквиру ове тачке.
Наиме, нелегална и непрописна експолатација минералних сировина на територији

града преставља веома изражен и чест проблем. На територији града постоји велики
број каменолома који раде нелегално, не посједују никакву документацију,
урбанистичку сагласност, одобрење за експлоатацију, еколошку, водопривредну и
друге потребне дозволе. Како такви ти каменоломи престављају велику опасност за
животну средину јер се отварају на мјестима на којима није дозвољена
експлоатација, а како раде нелегано немају еколошку дозволу, па тиме и никакве
обавезе које би требали поштовати у погледу заштите животне средине.
Као посљедица рада таквих каменолома долази до деградације земљишта, отварања

клизишта, загађивање воде, ваздуха, земљишта, непрописног одлагања јаловинског и
покровног мартеријала, отварања нових дивљих депонија, нарушавање пејзажа и
читав низ других негативних појава по животну средину.
Поред ових, илегалних доста негативних појава по животну средину имају и легални
каменоломи, који се у највећем броју случајева не придржавају основних мјера
заштите животне средине. Чести су случајеви прекомјерне емисије минералне
прашине и буке у околину. Често смо свједоци „бијеле“ околине каманелома.
Оваквом стању највише доприноси неуређено стање у области рударске инспекције

како на републичком тако и на градском нивоу. На градском нивоу не постоји ни
један рударски инспектор, а на републичком не постоји ниједан рудаски инспектор
за подручје Бања Луке. За подручје регије Приједор постоји два инспектора, од којих
један понекад ради и на територији града Бања Лука. У сваком случају недовољно за
овако важну дјелатност, за број субјеката и за величину територије града.
207
Ово би теребало да се промјени веома брзо јер је све више и више нелегалних копова
који се отварају преко ноћи, експлоатишу једно кратко вријеме, најчешће за потребе
једног пројекта, и напуштају, без било какве рекултивације и санације деградираног
и оштећеног земљишта. Град величине Бања Луке мора имати већу контролу над
овом дјелатношћу.
У наставку наводим само таксативно неке од каменолома на територији града Баља

Лука.
1. Каменолом „Лисина“, Шимићи, 2. Каменолом „Егић“, Врбања,

3. Каменолом „Бобија“, Ивањска Горња, 4. Каменолом „Лакета“, Врбања,
5. Каменолом „Бобија2“, 6. Каменолом „ Крупа на Врбасу“,
Ивањска Горња, Крупа на Врбасу,
7. Каменолом „Абрићи“, Мишин Хан, 8. Каменолом „Писковић“, Агино Село,
9. Каменолом „Милаковићи“, 10. Каменолом „Живковићи“, Лусићи,
Ивањска Горња
11. Каменолом „Страњани“, Градина, 12. Каменолом „Кадина Вода“, Добрња,
13. Каменолом „Кременовићи 1“, 14. Каменолом „Вилуси“, Вилуси,
Борковићи Горњи,
15. Каменолом „Кременовићи 2“, 16. Каменолом „Стражбеница“, Лусићи,
Борковићи Горњи,
17. Каменолом „Марковићи“, 18. Каменолом „Борковићи 1“,
Мелина Доња, Борковићи Горњи,
19. Каменолом „Кмећани“, Кмећани, 20. Каменолом „Љесков до“, Кола,
21. Каменолом „Париповац“, 22. Каменолом „Локвари“, Локвари,
23. Каменолом „Зелепци“, 24. Каменолом „Заклопац“, Добриња,
Перван Горњи,
25. Каменолом „Удовчић“, Кола, 26. Каменолом „Павићи“, Павићи.
5.3.5. Санација подручја која су некада биле депоније
Рекултивација представља комплекс рударских, инжењерских и пољопривредних

мјера које се спроводе за обнављање, па чак и побољшање у неким случајевима,
биолошке продуктивности и пољопривредне вриједности терена нарушеног
површинском експлоатацијом. Обезбјеђење потребног квалитета рекултивисаног
терена је један од показатеља нивоа површинске експлоатације у односу на
савремене еколошке захтјеве и постављене нормативе. Садржај и ниво нормативних
захтјева за квалитет рекултивисаног простора зависи од предвиђене намјене
нарушеног терена (пољопривреда, шумарство, водопривреда, грађевинарство,
туризам и др.).
За реинтеграцију деградираних површина у свијету и код нас се користе три

категорије рекултивације:
- ауторекултивација (самозарашћивање деградираних простора),
- полурекултивација (извесно ућешће човека у процесу обнављања
деградираних простора) и
- еурекултивација (оптимални или потпуни вид рекултивације).
208
Избор модела рекултивације зависи од много фактора од којих највише долазе до

изражаја:
¾ Педолошки састав земљишта - откривке на површини,

¾ Климатски услови,
¾ Геометријска фигура одлагалишта и других површина,
¾ Други утицајни фактори (уклапање у постојећи амбијент или
просторни план и сл.)
Сва подручја на којима су се налазиле дивље депоније са којих је уклоњен отпад су

враћена пробитној намјени, тј. уклопљена су у намјене околног подручја.
209
5.4. ОТПАД: УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ
5.4.1. Уклањање дивљих депонија
Појам дивље депоније означава нелегална одлагалишта која заузимају мали простор
и садрже ограничене количине отпада. У већини случајева, отпад се напросто баца
низ стрмине крај пута или у ријеку.
Карактеристика дивљих депонија је та да оне нису ограђене, тако да постоји

могућност да дође до разношења отпада преко домаћих животиња, птица, људи, те
глодара и инсеката. Дивља одлагалишта, поред тога што имају визуелно лош ефекат,
могу на више начина угрозити здравље људи који претурају по таквом
одлагалиштима или околног становништва, или проузроковати загађење ваздуха,
воде и земљишта. Дивље депоније се врло често запале, па осим јасне опасности коју
пожар представља за сусједна подручја, укључујући штету од великих шумских
пожара, дим који потиче од отпада врло вјероватно садржи отровне материје штетне
за здравље становништва. Здравствени и сигурносни ризик тиче се могућег ширења
болести и инфекција због присуства могућих преносника заразе (мухе, глодари,
птице, животиње) на дивљем одлагалишту. Могући здравствени ризик за људе је
знатан, посебно код становништва која живе у близини оваквих депонија, у смислу
контаминације воде, ваздуха и хране.
Дивље депоније су потенцијални загађивачи ваздуха, воде (површинске и подземне)

и земље. Проблем дивљих депонија присутан је у свим општинама регије Бања Лука,
а то су: Бања Лука, Градишка, Кнежево, Котор Варош, Лакташи, Прњавор, Србац и
Челинац, односно све општине Бањалучке регије за које је Стратегијом управљања
чврстим отпадом предложено да комунални отпад одлажу на заједничку депонију у
Рамићима.
Ј.П.”ДЕП-ОТ” је основано као предузеће 2003. године испред Града Бања Лука и 7
општина регије (Градишка, Лакташи, Србац, Прњавор, Челинац, Котор Варош и
Кнежево) са циљем санације постојеће и изградње регионалне санитарне депоније у
оквиру пројекта “Управљање чврстим отпадом”.
Задатак овог предузећа било је и затварање дивљих депонија на регији Бања Лука,
постављање контејнера за одвојено прикупљање отпада, тј. увођење примарне
рециклаже, подизање јавне свијести и едукација становништва о потреби раздвајања
отпада у домаћинству као и спречавање настанка дивљих депонија.
На пројекту уклањања дивљих депонија на бањалучкој регији ангажована је фирма

Еко Еуро Тим. У оквиру овог пројекта уклоњене су 32 дивље депоније са регије
Бања Лука и преко 3.500 тона отпада са ових одлагалишта.
На територији града Бања Лука евидентирано је 5 великих дивљих депонија

које су у претходном периоду уклоњене. Ријеч је о депонији на Путу ка Кнежеву
(30 km), те депонијама Зелени вир (25 km од центра Бања Луке), Десна
Новоселија (25 km од центра Бања Луке), Пионир (25 km од центра Бања Луке)
и Бијели поток (25 km од центра Бања Луке).
210
Обиласком територије града и на основу сазанања еколошких инспектора Града

идентификовали смо и већи број мањих дивљих депонија (опис у тачки 3.3.5.)
које угрожавају животну средину и здравље људи. Неопходно је да се у наредном
периоду предузму све активности и активирају расположиви технички и кадровски
потенцијали у циљу уклањања идентификованих дивљих депонија.
Потребно је даље радити на идентификацији локација на којима постоје још

неоткривене дивље депоније и локација на којима се повремено појављују.
Неопходно је на тим мјестима, након уклањања отпада, поставити намјенске велике
контејнере од 5 m3 за прописно одлагање и сакупљање отпада, које је опет потребно
благовремено празнити и на тај начин омогућити правовремено и исправно
збрињавање отпада који се појављује на тим подручјима.
5.4.2. Процјена стања постојеће депоније и идентификација проблема на

истој
Депонија у Рамићима се још од 1976. године користи за одлагање отпада. До јула

2004. год. депонијом је управљало комунално предузеће “Чистоћа” а.д., а након тога
надлежност над депонијом је преузело Ј.П. “ДЕП-ОТ”.
Санацијом и проширењем, постојећа депонија у Рамићима је доведена у ниво

савремене депоније с циљем задовољења свих критерија Закона о управљању
отпадом РС и ЕУ у погледу одлагања отпада.
ИЗВОР: хттп://www.деп-от.цом/имагес/галерија/генерална/орто.хтмл
Слика бр. 55 Орто снимак депоније у Рамићима
211
Депонија “Рамићи” је смјештена сјеверозападно од града Бања Луке, на око 10

километара од града, на локалитету Црквине у насељу Рамићи, на удаљености од око
150 м на лијевој страни магистралног пута М4 Бања Лука – Приједор, недалеко од
творнице УНИС. Веза локације са главним магистралним путем је остварена
помоћном приступном саобраћајницом са двије траке, која се налази у долини села
Прањићи, гдје извире и поток Глоговац.
Према регионалној организацији Републике Српске дефинисаној у Просторном

плану РС, регију Бања Лука чине сљедеће општине: Бања Лука, Градишка, Кнежево,
Котор Варош, Лакташи, Прњавор, Србац и Челинац.
У складу са „Стратегијом управљања отпадом у БиХ” предвиђено је да се комунални

отпад из цијеле регије Бања Лука одлаже на регионалну депонију Рамићи.
Регија Бања Лука преставља око 19 % територије Републике Српске што је 4718 km2.
На овом подручју живи око 440 000 становника што неспорно говори да је ова регија
најгушће насељена у односу на остала подручја, јер у њој живи око 30 %
становништва Републике.
У оквиру регије, Бања Лука по величини, тј. броју становника и економској снази
посебно се истиче град Бања Лука која обухвата скоро 26 % територије регије, и у
којој живи 50% становништва регије, а и у њој се ствара 66% бруто домаћег
производа регије.
Крајем 2007. године започета је санација и проширење постојеће депоније која на

том простору егзистира већ тридесет година. Планирано је да се постојећа депонија
прошири са тадашњих 29 ha на 44 ha у простор који је тада граничио са постојећом
депонијом и да се том приликом преуреди постојећа депонија и изгради нова
депонија по стандардима европске уније тако да се омогући процес санитарног
депоновања отпада.
Приликом санације постојеће депоније дошло је до ископа постојећег отпада са

појединих касета одлагалишта, његовог пребацивања у већ постојеће касете,
санације подлоге прве касете и поновног враћања отпада у санирану касету.
Пројектом санације и проширења постојеће депоније планирана је изградња и свих
пратећих објеката и постројења за смањење утицаја депоније на животну средину.
Та депонија је имала низ проблема који су негативно утицали на животну средину и

овим пројектом се настојало то ријешити, прије свега загађење површинских вода,
загађење подземља и емисије у ваздух. Прва фаза санације и проширења је завршена
крајем 2008. године чиме је направљена нова организација депоновања отпада на
депонији, нова организација касета за депоновање, рјешено је питање загађења
подземља постављањем дренажних слојева и заштитних PEHD фолија испод тијела
депоније.
Дјеломично је ријешен проблем загађења површинских вода потока Глоговац и

ријеке Драгочајке, изградњом кањона кроз стари дио депоније, изградњом система за
прикупљање отпадних процједних вода депоније и изградњом ободних канала око
депоније чиме се смањила количина оборинске воде која долази у контакт са
депонованим отпадом.
212
Међутим остало је нерјешено и неизграђено постројење за пречишћавање

прикупљених отпадних процједних вода са депоније, тако да се оне и даље
непречишћене упуштају у поток Глоговац и даље у ријеку Драгочајку.
Остало је нерјешено и неизграђено постројење за прикупљање и третман

депонијског гаса из система за одгашавање депоније. Закључно од јула 2004. године
и формирања предузећа „ДЕП-ОТ“ урађено је доста тога на санацији и уређењу
практично дивљег одлагалишта отпада на локалитету у Рамићима, нарочито од
почетка званичног провођења пројекта санације и проширења депоније, али остаје
још доста тога да се уради. Прије свега овде је се мисли на завршетак изградње
система за пречишћавање отпадних вода са депоније, завршетак изградње система за
третман депонијског гаса, изградња рециклажног платоа и постројења за издвајање
секундарних сировина.
5.4.3. Идејно-пројектно рјешење збрињавања депонованих отпадних

гума
У оквиру пројекта за санацију и проширење депоније предвиђена је изградња

рециклажног платоа на коме би се издвајале и привремено складиштиле секундарне
сировине. Дио тог платоа је изграђен и намјењен и за привремено депоновање
отпадних гума до преузимање овлашћене институције која се бави збрињавањем ове
врсте отпада.
Слика бр. 56 Плато на депонији „Рамићи“ који се користи за привремено

депоновање отпадних гума
213
Конкретно Идејно-пројектно рјешење на нивоу града за збрињавања отпадних гума

не постоји. Рјешење за овај проблем би требао бити ријешен на нивоу државе,
тако што би се пронашло рјешење за збрињавање ове врсте отпада, које би
потом било понуђено грађанима и другим генераторима ове врсте отпада као
рјешење и њихова обавеза његовог коришћења.
5.4.4. Рјешење за селективно прикупљање чврстог отпада
Један од основних еколошких принципа је увођење система селективног

прикупљања чврстог отпада који подразумијева мјере за селективно прикупљање,
идентификовање, складиштење, паковање и означавање отпада прије одлагања,
транспорта или преноса до другог лица надлежног за поврат компоненти или
одлагање и то на начин који штити људско здравље, околину, подстиче поврат
компоненти и поновно коришћење отпада.
Ј.П.”ДЕП-ОТ” је основано као предузеће 2003. године испред Града Бања Лука и 7
општина регије са циљем реализације пројекта Свјетске банке “Управљање чврстим
отпадом у БиХ” на територији регије Бања Лука.
Задатак овог предузећа било је затварање дивљих депонија на територији регије

Бања Лука, постављање контејнера за одвојено прикупљање отпада, тј. увођење
примарне рециклаже, подизање јавне свијести и едукација становништва о потреби
раздвајања отпада у домаћинству као и спречавање настанка дивљих депонија.
Слика бр. 57 Контејнери намјењени селективном одлагању отпада
214
У циљу реализације постављање контејнера за одвојено прикупљање отпада, тј.

увођење примарне рециклаже, „ЈП „ДЕП-ОТ“ је одредио одређен број локација на
којима су и постављени контејнери за одвојено прикупљање отпада. У оквиру овога
пројекта купљено је укупно 200 контејнера намјењени селектованом прикупљању
четири врсте отпада, односно 50 комплета.
Пола тих контејнера је подијељено општинама регије Бања Лука, док је 100
распоређено по одређеним пунктовима по граду Бања Лука (већа насеља, школе,
јавне институције), тј. 25 комплета.
Овај број контејнера је недовољан, јер нису ни изблиза покривене потребе града, а
нису покривени ни већи административни центри (нпр. зграда Владе РС, сав отпад
кога чини 90 % отпадни папри се одлаже у контејнере за мјешовити комунални
отпад).
Овим контејнерима управља ЈП „Чистоћа“ у чијој је надлежности и даљње

управљање овако прикупљеним секундарним сировинама. Из наших сазнања очито
је да ово предузеће има великих проблема са даљњим пласманом ових сировина,
отпадни ПЕТ и папир се још и донекле могу пласирати на тржиште, док се отпадно
стакло, иако селектовано не може пласирати на тржиште и одлаже се на депонију
комуналног отпада заједно са осталим отпадом!
У наредном периоду је потребно набавити још бар 20 комплета и циљано их

поставити на локације на којима се претпоставља да постоји највећа
продукција секундарних сировина које би се могле прикупљати на овај начин,
као и у сва већа насеља.
Неопходно је успоставити и непрекидно проводити кампању за јачање јавне

свијести јавности којом би се истицала предност селектованог одлагања отпада
коришћења ових контејнера, како би становништво стекло навику да раздваја
отпад. Све је то узалудно ако се на постави још ових контејнера како би се дала
шанса грађанима да их и користе.
На нивоу државе треба да се усвоје мјере и казне којима би се подстицало

селективно одлагање отпада.
На даље потребно је ријешити питање пласмана овако прикупљених

секундарних сировина, (стимулацијама предузећа која би их откупљивала и
прерађивала), јер узалудна је сва прича о потреби селектовања, едукација
грађана, постављање контејнера, ако ће се све те сировине поновно одлагати на
депонију.
5.4.5. Могућност рециклаже
Рециклажа је процес прераде отпада са циљем његовог поновног коришћења.

Рециклирањем се отпад претвара у корисну сировину, која се прерађује и поново
користи те на такав начин омогућава смањење отпада који се одлаже на депоније и
очување природе кроз смањену сјечу шума, смањену потрошњу енергије и разна
друга унапређења.
215
Поред смањене потрошње енергије, знатно се смањује употреба других сировина,

као што су хемикалије, вода и друге сировине, које се користе у процесу
производње. Савремена индустријска производња у значајној мјери загађује животну
средину. Рециклажом се смањује загађење, јер се користе материјали чија прерада
захтијева знатно мање трошкове и смањен рад индустријских постројења. Процес
рециклаже се сматра веома важним за активности на заштити животне средине.
Савремене методе одлагања различитих врста отпада су усмјерене на смањење
отпада, поновно коришћење и прописно одлагање на намјенске депоније.
Пројектом санације и проширења депоније у Рамићима предвиђено је и постројење

за издвајање секундарних сировина из отпада који дође на депонију.
Још увијек се није приступило реализацији тог постројења због низа разлога,
непостојања средстава за такво постројење, отежаног пласмана тако произведених
секундарних сировина, економске неисплативости, не постојања стимулативних
мјера за коришћење тих сировина и због не постојања добре воље да се нешто уради
по том питању.
КП „ Чистоћа“ је исто тако покренуо иницијативу за инсталацију постројења за

издвајање сировина из прикупљеног отпада у кругу свог предузећа, набавку нове,
савременије пресе за пресовање и балирање сакупљеног отпада. Међутим због истих,
горе наведених разлога, ова инцијатива је заустављена.
О процесу рециклаже се на територији града Бања Лука не може говорити јер

уопште не постоји, осим селективног прикупљања отпада помоћу контејнере
намјењених тој сврси и пар приватних предузећа која откупљују секундарне
сировине. Прерада и искоришћавање тих сировина на територији града не
постоји.
Могућност рециклаже постоји, јер се на територији града, у коме живи велики

број становништва, постоји велики број услужних и привредних капацитета,
производи се и велика количина отпада који би се могао прерађивати и поново
користити. За то треба, поред унапрјеђења система селектовања секундарних
сировина, стимулисати и прерада и пласман тих сировина.
5.4.6. Смањење количине отпада – отпад није смеће
Због све већих количина и штетности по околину, отпад се сматра једним од

најзначајнијих еколошких проблема савременог свијета. Човјек је, својим
активностима, одлучујући чинилац у мијењању животне средине што је прије свега
резултат активности повезаних са задовољавањем вјештачки створених потреба и
повећања животног стандарда.
Законски прописи развијених држава прате интензиван развој концепције цјеловитог

управљања отпадом посљедњих деценија. Ти прописи садрже модеран приступ у
управљању отпадом са тежиштем на избјегавању, искориштавању и обради отпада
ради одлагања што мањих количина отпада и са што мање штетних састојака.
Законски прописи Европске уније садрже разне директиве, одлуке, прописе и
препоруке.
216
Директивама о отпаду и резолуцијом о политици отпада одређују се основе

управљања отпадом и захтијева се од држава чланица да избјегавају настајање
отпада, смањују производњу отпада, искориштавају и рециклирају отпад.
Државе чланице ЕУ се обавезују да ће изградити постројења са најбољим

расположивим технологијама, израдити планове управљања отпадом и примијенити
начело “загађивач плаћа” за покривање трошкова управљања отпадом.
Управљање отпадом на еколошки начин заснива се на хијерархији мјера којима се на

првом мјесту настоји максимално смањити количина ствараног отпада и његова
„проблематичност“, затим се настоји максимално употријебити / рециклирати отпад
који је ипак настао, а тек се на крају оно што се никако није могло ни спријечити, ни
употријебити, обрађује / одлаже на еколошки најмање штетан начин.
У осмишљавању рјешења потребно је стално имати на уму да циљ није

обрађивати и складиштити отпад, него избјећи његов негативан утицај на
животну средину што се најбоље постиже спречавањем настанка отпада.
Смањене укупне количине отпада могуће је подизањем еколошке свијести

грађана за чистију и здравију животну средину, како за садашње тако и за
будуће генерације.
У том циљу потребно је успоставити и континуирано проводити кампању за

едукацију становништва из области управљања чврстим комуналним отпадом.
Да би свака од планираних активности у оквиру пројекта едукације грађана

остварила свој пуни ефекат, потребно је идентификовати циљне групе према
којима ће ове активности бити усмјерене. За сваку од наведених циљних група
дефинисати циљеве који се требају постићи кампањом.
Циљне групе које требају бити обухваћене пројектом едукације становништва су:
¾ Општински службеници и представници ЈКП

Циљ: побољшати комуникацију према циљним јавностима и обучити их да постану
најбољи могући промотери кампање јавног информисања.
¾ Медији, новинари
Циљ: да њихови медији постану партнерски медији кампање јавног информисања и
да изведу активности односа са медијима.
¾ ТВ станице и Радио станице
¾ Дневни листови и остали штампани медији

Локални дневни листови, промотивни материјал (флајери).
¾ Новинари (локално и национално специјализовани за праћење градских и

регионалних рубрика)
Циљеви: Да постану саставни дио ПР мреже у кампањи.
¾ Потенцијални промотери кампање, људи од утицаја, креатори и вође јавног
мњења
217
¾ Познате личности,
¾ Чланови невладиних организација које би могле бити дио процеса кампање

Циљеви: укључити представнике ове јавности у промоцији активности и добијању
подршке од истих.
¾ Грађани (са специфичним приступом различитим јавностима: омладини,

студентима, породицама,..). Један дио активности ће се односити на едукације по
школама.
Циљ: да се грађани информишу и привуче пажња као и обезбиједи њихово активно

учешће.
Циљ јавне информативно-едукативне кампање треба да буде остварење

комуникације са свим циљним групама града (становништво, представници ЈКП,
представници власти, ..) и доприношење информисању, разумијевању, едукацији
становништва и подизање јавне свијести на виши ниво о проблему управљања
чврстим отпадом.
Да би се остварили циљеви и постигли планирани резултати, пројектне активности

треба провести у двије фазе: фазу анализе, истраживања и планирања и фазу
продукције и имплементације пројекта.
Генерална корист која ће бити посљедица провођења ове кампање ће бити

унапређење процеса управљања чврстим отпадом на територији града Бања Лука.
Највећа корист од овог пројекта ће бити едукација становништва у сфери управљања

чврстим отпадом, подизање свијести о потреби селектовања отпада, о неопходности
омогућавања и покушаја поновне употребе материјала, успоставе процеса
рециклаже.
Провођењем кампање за подизање јавне свијести очекују се користи у сфери

секундарних сировина, формирање основе за успостављање одрживог процеса
рециклаже у регији, уштеда природних ресурса, минимизације продукованог отпада,
смањење броја дивљих депонија, уштеда простора на депонијама и продужење
њиховог вијека.
Провођењем кампање добиће се и релевантне информације о комуналним услугама

на подручју града на основу којих ће се моћи пронаћи рјешења за унапређење тих
услуга, а едукацијом становништва у многоме олакшати рад комуналних
институција.
Напредак у процесу управљања чврстим отпадом у граду и остваривање циљева

кампање биће могуће мјерити смањењем количине отпада који се довози на коначно
депоновање.
218
5.5. ШУМЕ: УПРАВЉАЊЕ И ЗАШТИТА ШУМА
5.5.1. Стање шума у Бања Луци
Шуме и шумско земљиште су природна добра од општег интереса и уживају посебну

бригу и заштиту Републике Српске. Шумама и шумским земљиштем у власништву
Републике Српске управља и газдује Министарство пољопривреде, шумарства и
водопривреде у складу са следећим критеријумима и принципима одрживог
газдовања:
a. одржавање и побољшање шумских екосистема и њихов допринос глобалном

циклусу угљеника,
b. одржавање здравља и виталности шумског екосистема,
c. одржавање и подстицање производних функција шуме,
d. одржавање, чување и побољшање биолошке разноврсности у шумском
екосистему,
e. одржавање и побољшање заштитних функција у управљању шумом (посебно
земљишта и вода) и
f. одржавање других социјално-економских функција и услова.
Према новом закону о шумама (Службени гласник РС, 75/08) предвиђа се оснивање
управне организације у саставу Министарства - Агенције за шуме за обављање
одређених стручно-техничких и контролних послова од општег интереса који се
односе на управљање и газдовање шумама и шумским земљиштем.
Према истом закону дио послова газдовања шумама и шумским земљиштем

(коришћење шума и шумског земљишта у својини Републике, укључујући и обавезу
одржавања), Јавно предузеће шумарства „Шуме Републике Српске“ а.д., обавља на
основу посебног уговора који закључује са Министарством уз претходну сагласност
Владе.
Јавно предузеће шумарства „Шуме Републике Српске” а.д. дио послова газдовања
шумама и шумским земљиштем у својини Републике које су у саставу шумско
привредних подручја и подручја крша обавља преко организационих дијелова које
оно оснива и који су у његовом саставу.
У оквиру ЈП Шуме РС послују сљедећи организациони дијелови:
- 23 шумска газдинства,
- "Истраживачко-развојни и пројектни центар", са сједиштем у Бањој Луци,
- "Центар за сјеменско-расадничку производњу", са сједиштем у Добоју,
- "Центар за газдовање кршем", са сједиштем у Требињу и
- "Дирекција јавног Предузећа" са сједиштем у Сокоцу.
Једно од шумских газдинстава је и Шумско газдинство „Бања Лука“ Бања Лука.
Укупна површина овог ШПП-а износи 48.604,50 ha. Шумско газдинство Бања Лука у
свом саставу има 3 шумске управе (Бања Лука, Челинац и Лакташи ) и 10 ревира.
Укупан број одјељења је 688.
219
Шумско газдинство Бања Лука простире се на територији 3 општине: Бања Лука,

Челинац и Лакташи.
Слика бр. 58 Прегледна карта шумских управа бањалучког газдинства
У оквиру Шумске управе Бања Лука издвојено је 5 ревира и 12 газдинских јединица

што се може видјети у следећој табели:
Табела бр. 42 Ревири и газдинства шумске управе Бања Лука

ШУМСКА УПРАВА БАЊА ЛУКА Газдинске јединице
1. ГЈ Црни вррх (дио)
Ревир Приградске шуме
ГЈ Старчевица-Бјељавине
2. ГЈ Осмача-Тисовац
Ревир Осмача
ГЈ Чемерница
3. ГЈ Мањача
Ревир Мањача
ГЈ Дубичка Гора
4. ГЈ Стрмац - Вилуси
Ревир Бронзани Мајдан
ГЈ Милосавка
ГЈ Пискавичка планина
5. ГЈ Козара Приједорска
Ревир Поткозарје
ГЈ Козара Бањалучка (дио)
ГЈ Козара Врбашка
Шумска управа Лакташи подјељена је на 2 ревира и 3 газдинске јединице:
220
Табела бр. 43 Ревири и газдинства шумске управе Лакташи

ШУМСКА УПРАВА ЛАКТАШИ Газдинске јединице
1. Ревир Црни Врх ГЈ Црни Врх (дио)
ГЈ Гумјера – Царева Гора

2. Ревир Гумјера
ГЈ Козара Бањалучка (дио)
Шумска управа Челинац броји 3 Ревира и 6 Газдинских јединица.
Табела бр. 44 Ревири и газдинства шумске управе Челинац

ШУМСКА УПРАВА ЧЕЛИНАЦ Газдинске јединице
Ревир Сњеготина ГЈ Велика Укрина
ГЈ Јошавка (дио)
Ревир Старчевица ГЈ Старчевица (дио)
ГЈ Осмача (дио)
ГЈ Црни врх (дио)
Ревир Гозна
ГЈ Јошавка (дио)
5.5.2. План пошумљавање голети
Експлоатација, односно коришћење шумског фонда, као и газдовање шумама врши

се према шумско-привредној основи, којом се утврђују годишњи и десетогодишњи
обими радова, пошумљавања и сјече.
У следећој табели приказана је укупна површина шибљака и голети по господарским

јединицама у оквиру Шумског газдинства „Бања Лука“ Бања Лука:
Табела бр. 45 Шибљаци и голети подесне за пошумљавање

Површина шибљака и голети
Господарска Површине неподесне за Укупно
подесних за пошумљавање
јединица пошумљавање [ha] [ha]
[ha]
Црни врх 85.60 15.18 100.78
Старчевица
162.94 3.73 166.67
Бјељава
Осмача-
104.66 209.62 314.28
Тисовац
Чемерница 83.33 71.75 155.08
Мањача 553.96 112.93 666.89
Дубича гора 267.60 2.19 269.79
Стрмац Вилуси 250.35 1.30 251.65
Милосавка 123.49 1.04 124.53
Пискавичка
83.50 0.70 84.20
планина
Козара
70.90 0.10 71.00
Приједор
Козара
173.14 - 173.14
Бањалучка
221
Козара
0.50 1.30 1.80
Врбашка
Јошавка 62.52 30.80 93.32
Велика Укрина 144.14 24.59 168.73
Гумјера Цар.
3.70 - 3.70
Гора
УКУПНО 2170,33 475,23 2645,56
Графикон бр. 24 Учешће површина према узгојном облику у укупној површини по

господарским јединицама исказано у ha
5.5.3. План праћења здравственог стања шума
Захвати човјека на функционисање шуме највише утичу на њену стабилност и

здравствено стање. Неповољан утицај на шумске екосистеме испољава се кроз
следеће:
- фитопатолошки напади,
- градације ентомофауне,
- шумски пожари и климатски утицаји,
- промјене водног режима,
- уситњавање биолошких цјелина,
- пренамјена шумског земљишта,
- одлагање отпада у шумама,
- емисије штетних материја у шумама,
- минираност шума,
- негативни утицаји привредног, индустријског, савременог руралног и
урбаног развоја.
222
Из ових разлога произилази потреба за успостављањем мониторинга за праћење

здравственог стања у овим објектима како би се предупредиле нежељене појаве и
спријечили деградациони процеси у њима.
Мониторинг здравственог стања шума укључује:

- опажање и сакупљање података,
- мјерења и попис;
- анализу података и утврђивање стања;
- прогнозу будућих дешавања;
- доношење одлука.
У приликом формирања програма за праћење здравственог стања шума треба

поставити циљеве који ће бити у функцији остваривања интегралне заштите
шума.
Са еколошке тачке гледишта потребно је тежити повећању стабилности

шумских екосистема чему може допринијети следеће:
- Превођење ниских и високих деградираних шума у високе шуме;

- Промоција шуме као мјеста за одмор, туризам, спорт и рекреацију;
- Едукација становништва за понашање у природи и према природи;
- Обезбиједити одговарајући мониторинг здравственог стања шума као и
квалитетан надзор у области управљања шумским ресурсима.
5.5.4. План редовне контроле и надзора у области управљања шумама
Управљање шумама обухвата стратешко и регионално планирање, припрема закона

и других прописа у складу са њим, дефинисање шумарске политике и стратегије
управљања базама података и евиденцијама, интеграција у европске токове
шумарства, проучавање шума и других екосистема унутар шумског земљишта,
њихове виталности, здравственог стања и биолошке разноврсности, вођење регистра
шума и шумског земљишта, планирање и обезбјеђивање финансирања из буџета
Републике и осталих извора, међусекторска сарадња, представљање сектора
шумарства у међународним организацијама, процесима и договорима, информисање
и односи са јавношћу, вршење управног надзора, других стручних и савјетодавних
послова, као и обављање послова подршке власницима шума, послова праћења и
надзора, као и располагања шумама и шумским земљиштем у својини Републике.
Законом о шумама (Службени гласник РС 75/08) уређује се политика и планирање,

управљање и газдовање шумама и шумским земљиштем, заштита шума,
финансирање и вриједност шума, катастар шума и шумског земљишта и
информациони систем у шумарству, имовинско-правни односи, као и друга питања
од значаја за шуму и шумско земљиште ради унапређивања и одрживог коришћења
шума и шумског земљишта и развоја шумарства.
223
Влада Републике Српске контролише остваривање општег интереса у шумама у

својини Републике кроз дјелатност Министарства, Агенције за шуме која се оснива у
саставу Министарства и реализацију закљученог Уговора са Јавним предузећем
шумарства ЈП Шуме РС а.д. За обављање одређених стручно-техничких и
контролних послова од општег интереса који се односе на управљање и газдовање
шумама и шумским земљиштем у складу са Законом о шумама (Службени гласник
РС 75/08) и подзаконским актима донесеним на основу њега оснива се Агенција за
шуме РС.
5.5.5. Пројекат дугорочне санације у области заштите шума
С обзиром на опште корисне функције шума, које се манифестују преко позитивног

утицаја на животну средину, затим заштитне, хидролошке, климатске, хигијенско-
здравствене, туристичко-рекреативне, привредне, наставне и научно-истраживачке
функције, потребно је планирати максималну заштита и унапређење стања
постојећег шумског фонда.
У том контексту се намеће потреба да цјелокупан шумски фонд, на простору града,

добије статус приградских шума и да као такве имају посебан режим газдовања и
заштите.
Као важна мјера за унапређење стања шума које се налазе у приватном власништву,
Урбанистичким Планом потребно је планирати формирање удружења приватних
власника шума, а у складу са важећим законом о шумама.
Подизање нових шумских површина потребно је планирати на теренима угроженим

ерозијом и клизиштима, затим на пољопривредном земљишту лошијих бонитетних
класа (VI и VII), као и у водозаштитним зонама.
С обзиром да садашње стање и начин коришћења шума, апсолутно не

задовољава потребе грађана града Бањалуке, намеће се потреба за хитним
спровођењем мјера у циљу уређења шумских комплекса гдје се, прије свега,
мисли на шуме са посебном намјеном (парк – шуме), а затим и на остале
приградске шуме.
Нацртом Урбанистичког Плана 2008. – 2020. је предвиђено проширење граница

шума са посебном намјеном са садашњих 1.697,74 ha на 2.675,64 ha, чиме је
омогућена интерполација већег броја различитих садржаја на ове просторе
(спортско-рекреативни, здравствени, научно-истраживачки, туристички).
У наредној табели је дат приказ планираних површина ових шума:
Табела бр. 46 Предвиђене шуме са посебном намјеном

Шуме са посебном намјеном Површина (ha)
Старчевица 1.961,30
Траписти 331,31
Шибови 383,03
УКУПНО (ha) 2.675,64
224
Значајно је нагласити да у укупну површину шума са посебном намјеном улазе и

површине планираних садржаја, као што су спортско-рекреативни, здравствени,
научно-истраживачки, туристички и слично.
Из наведених података је видљиво да је највеће проширење предвиђено у оквиру

парк-шума Старчевица, гдје је планирано формирање највећег броја поменутих
садржаја, са значајним интервенцијама у смислу уређења овог простора
(пошумљавање, формирање пропланака, изградња трим стаза, одморишта,
видиковаца и слично).
У оквиру парк шуме Траписти планирано је формирање арборетума величине око

100 ha. Остали дио овог шумског комлекса, који је положајно изузетно приступачан,
предвиђен је за уређење у смислу рекреативних, спортских и парковских садржаја
(пјешачке и трим стазе, одморишта, пикник простори, надстрешнице, комунални
објекти).
Дио шума са посебном намјеном, које се налазе на подручју Шибова, прије свега
имају заштитну функцију предметног простора, те се из тог разлога не препоручује
формирање садржаја који би нарушили приоритетну заштитну функцију. Нацртом
Урбанистичког Плана 2008. – 2020. предвиђено је проширење овог простора на
383,03 ha.
При реконструкцији и уређењу поменутих шума, неопходно је руководити се

сљедећим принципима: функционално рашчлањивање, приступачност и врста
вегетације.
⇒ Функционално рачшчлањивање
Потребно је предвидјети формирање рекреативних зона у оквиру шумских

комплекса, које ће бити носиоци будућег уређења ових површина и које се могу
подијелити на сљедеће:
- зону активног одмора и рекреације, која може да садржи пратеће садржаје

(бициклистичке стазе, трим стазе, игралишта за дјецу, голф, мини голф,
ресторане ограничених капацитета, кампинг плацеве). Дозвољени капацитет у
овој зони је 5 – 9 посјетилаца/ha, док је максимално учешће изграђених
површина 5%;
- зону пасивне рекреације која је удаљена од главних саобраћајница најмање
300 м и у којима је дозвољена изградња само основних садржаја (шетне стазе,
рекреационе ливаде и слично). Дозвољени капацитет овог подручја је 1-3
посјетилаца/ha, са процентом изграђености 2,5%;
- зона паркова.
⇒ Приступачност
За правилно функционисање ових простора неопходно је обезбједити лаку

приступачност из града, као и паркинг просторе на главним прилазима шуми.
Неопходно је тежити да кроз комплекс шуме буде обезбијеђено само пјешачко
кретање и то стазама различитих дужина које ће имати кружни ток.
225
Приликом изградње нових пјешачких стаза неопходно је користити постојеће

шумске путеве и просјеке. Такође је неопходно обезбиједити и неопходне путне
комуникације за снабдијевање објеката, који су у функцији овог простора.
⇒ Вегетација
Основни принцип планског рјешења, код уређења шумских површина на простору

града заснива се на максималном очувању постојећих вриједности шума, при чему
се, прије свега, мисли на очување аутохтоне вегетације и унапређење стања исте.
С обзиром на планирану вишенамјенску функцију ових приградских шума, потребно

је предвидјети уређење истих према сљедећим смјерницама:
- Задржати постојеће и формирати нове видиковце и ливаде на мјестима

гдје мјере газдовања то дозвољавају.
- Приликом организације простора потребно је тежити сљедећим односима:
отворене површине 15 - 20%, полуотворене 10 – 15% и затворене
површине 65 – 70%.
- Неопходно је извршити конверзију изданачких шума у високе, као и
тежити формирању структурно разнодобних, вишеспратних састојина, са
доминантном аутохтоном вегетацијом.
- Дуж стаза и видиковаца, као и на рекреационим ливадама користити
разноврснији избор дрвећа и грмља, са учешћем цвијетних врста и врста
са јестивим плодовима, као и дрвећа са богатим јесењим и прољећним
колоритом. На мјестима гдје је то могуће потребно је формирати визурне
тачке.
Крчење шума је дозвољено само у сљедећим случајевима:

- ради промјене врсте дрвећа или узгојних облика,
- отварања рекреационих ливада,
- отварања визура,
- изградња различитих типова стаза,
- изградња објеката који служе газдовању шумама,
- изградња објеката који обезбјеђују унапређивање коришћења свих
функција шума.
У том контексту је неопходно што хитније приступити предузимању мјера за

очување и унапређење стања приградских шума града Бањалуке, из чега произлазе и
основни циљеви који се могу дефинисати кроз сљедеће:
- заштита и унапређење стања цјелокупног приградског шумског фонда,
- пошумљавање голети,
- уређење и унапређење стања шума са посебном намјеном,
- очување кањонске вегетације,
- очување вегетације обала ријека,
- очување и унапређење биолошке разноврсности.
226
5.5.6. Санација постојећег стања и изградња нових пјешачких, трим и

бициклистичких стаза на излетиштима7
Бициклистичком саобраћају је потребно обезбиједити услове за безбједно одвијање.

Мрежа бициклистичких стаза која је планирана Урбанистичким планом из 1975.
године је преамбициозно планирана, тако да је остварен само мали дио онога што је
тада планирано. Дио постојећих бициклистичких стаза у Бања Луци се налази у
лошем стању, тако да је овај вид саобраћаја у Бања Луци доведен у јако тешку
позицију. Стазе у Булевару војводе Живојина Мишића и улици Браће Пиштељић су
потпуно неупотребљиве. Стаза у Булевару Српске војске је у лошем стању и
потребна јој је реконструкција. На стазама у Карађорђевој улици, улицама Књаза
Милоша и Бранка Поповића су веома често паркирани аутомобили, тако да
бициклисти не могу да се крећу несметано.
Подршка бициклистичком саобраћају се не даје само изградњом бициклистичких
стаза, већ и паркинга за бициклисте и других садржаја који ће подстаћи овај вид
саобраћаја. Потенцијал развијања бициклистичког саобраћаја у Бања Луци постоји.
Он нити почиње, нити завршава искључиво изградњом бициклистичких стаза, већ у
великој мјери тражи подизање нивоа опште саобраћајне културе и интегрисање
бициклистичког саобраћаја у укупне саобраћајне токове. Он се може развити само
постепено, уз организациону и материјалну подршку града. Ефекти који се у
развијању немоторизованих кретања граду враћају су многоструко већи од уложених
средстава.
На мјестима гдје из просторних могућности није могућа изградња посебних

бициклистичких стаза, могуће је бициклистички саобраћај интегрисати са другим
видовима саобраћаја. Приликом пројектовања и изградње бициклистичких трака је
потребно посебну пажњу обратити на безбједност свих учесника у саобраћају, а
бициклистичке траке је неопходно јасно обиљежити (бојом или површинском
обрадом), тако да недвосмислено упозоравају све учеснике у саобраћају да је то
простор који је намијењен искључиво бициклистичком саобраћају.
Изградњу бициклистичких стаза не треба ограничавати само на градске коридоре

већ их треба гради и у рекреативне сврхе, попут бициклистичке стазе уз обалу
Врбаса и стазе обалом Сутурлије.
У централном дијелу Бањалуке, као и на мјестима са већом атракцијом је неопходно

изградити довољан број паркинга за бицикле. Паркинге за бицикле је потребно
изградити и у зонама основних и средњих школа, као и у близини факултета, ђачких
и студентских домова.
5.5.6.1. Излетишта у Бања Луци
Једно од најљепших и најпосјећенијих излетишта Бања Луке је Бањ брдо, а у 2009.

години је планиран почетак реализације пројекта постављања жичаре која ће спајати
Српске Топлице са Бањ брдом.
7
Урбанистички план Бања Луке 2008. – 2020. године, Нацрт, План организације, уређења и
коришћења простора, V Инфраструктура, Урбанистички завод Републике Српске, Бања Лука, мај
2009. године
227
Осим Бањ Брда, у Бања Луци се издвајају слапови и брзаци Крупе на Врбасу, шуме
оближње Мањаче и Козаре, као и обале Врбаса.
Град и околина обилују изворима термоминералних вода (Лакташи, Шехер, Слатина,

Кулаши), који су кориштени и у доба Римљана, па се и развој туризма бањалучке
регије креће у правцу бањско-рекреативног туризма.
У Крупи се традиционално, почетком јула, одржавају Интернационална вајарска

колонија "Крупа” и Сликарска колонија „Шестић”.
У ширем подручју града налазе се атрактивне природне ријеткости. Прашуме Јањ

код Шипова и Лом код Петровца мјеста су којима нећете одољети. Исте године кад и
Перућица (1954), прашума Јањ проглашена је заштићеном, док је Лом регистрован
двије године касније.
Комплекс рибњака Бардача, уз медитеранску мочвару Хутово блато, једно је од два

тзв. IBAs (Important Birds Areas) подручја у БиХ,а налази се недалеко од Бања Луке.
Захваљујући великом диверзитету мочварних птица који је констатован на подручју
Бардаче ово подручје је 1969. године означено као заштићено подручје. Према до
сада прикупљеним подацима на Бардачи су регистроване 202 птичије врсте.
У непосредној близини града налази се пећина Љубачево, изузетно богата

ексцентричним пећинским накитом.
У будућем периоду потребно је планирати и излетничко-рекреативне комплексе. То

су површине намијењене пасивној рекреацији: шетњи, игри, одмору у природи и сл.
Ови простори не захтијевају посебно изграђене и опремљене површине и објекте,
мада их је неопходно опремити адекватним урбаним мобилијаром у складу са
карактером саме рекреативне површине. То су јавне зелене површине, шуме,
паркови, излетишта, плаже, трим стазе, шеталишта и слично.
Рекреативно-излетничке површине треба планирати уз ријеке Врбас, Сутурлију и

Врбању, те на Старчевици и Шибовима.
Вјештачко језеро у Карановцу, настало вађењем шљунка, треба планирати као

специфичан спортско-рекреативни центар. Постојеће структуре пружају велике
могућности организовања различитих видова спорта и рекреације на води
(купалиште, риболов, кајакаштво).
Укупна планирана површина спортских, рекреативних и излетничких површина

Нацртом Урбанистичког плана за Бања Луку 2008. – 2020. износи око 526 ha или око
14,5 m2 по становнику.
5.5.6.2. Бициклистичке стазе у Бања Луци
Данас у граду постоји око 7.500 метара бициклистичких стаза, које су највећим
дијелом изведене као посебне бициклистичке траке у склопу саобраћајница.
Међутим, постојеће бициклистичке стазе не чине јединствену мрежу већ се састоје
из дијелова који нису међусобно повезани.
228
Стање у којима се налазе поједини дијелови ових стаза је различито, тако да негдје
постоје нове, недавно изведене бициклистичке стазе које су у одличном стању, док
су на другим мјестима неупотребљиве и њима није могуће одвијање бициклистичког
саобраћаја.
На територији града Бања Лука предвиђена је санација бициклистичких стаза према

уговору за израду бициклистичке студије који је потписан с новосадским
Факултетом техничких наука.
Предност коришћења бицикла је у смањењу саобраћајног загушења, укупних

трошкова превоза и побољшању квалитета ваздуха, односно генерално се може
закључити да је то доста здравије и економичније рјешење.
Пројекат санације бициклистичких стаза у Бања Луци, осим претходно наведених

предности обезбиједиће и смањење захтјева за паркирање у ужој градској зони.
Према Пројекту санације бициклистичких стаза у Бања Луци, поред бициклистичких
стаза, предвиђена су и посебна мјеста гдје би се бицикли могли оставити и на којима
би било могуће извршити неке ситне поправке на бициклима. У граду већ постоји
изграђен један број паркинг мјеста за бициклисте, али то не задовољава њихове
потребе. Највећи јавни паркинг за бициклисте се налази у парку "Петар Кочић", али
је он скоро у потпуности искоришћен. Често на њему нема довољно мјеста за
паркирање за све оне који би жељели да оставе бицикл.
Већи броја паркинг мјеста за бицикле је пројектом планиран у централној градској

зони, односно на Тргу Крајине, код Народног позоришта РС, општине и Банског
двора, Јеврејској улици, код "Тржнице", на улазу у тврђаву Кастел и код цркве Свете
тројице. Бициклисти ће своја возила моћи остављати и на посебно уређеним
мјестима у кампусу Универзитета, код свих факултета, средњих и основних школа и
у парку "Младен Стојановић".
План изградње бициклистичких стаза је подијељен у три фазе.
У првој фази пројекта је, између осталог, предвиђено спајање бициклистичким

стазама Универзитета и студентских домова с кампусом, као и повезивање улица
Илије Гарашанина и Књаза Милоша.
У другој фази предвиђен је продужетак бициклистичких стаза у улицама Књаза

Милоша, Браће Пиштељића, Триве Амелице и Војводе Живојина Мишића, као и
изградња стаза уз Врбас и дио западног транзита, Његошевој улици, Улици Младена
Стојановића, Алеји светог Саве и Улици Вука Караџића.
Трећа фаза обухвата израду простора за бициклисте дуж западног и дијела источног
транзита, у Солунској улици, Улици Гаврила Принципа и Радоја Домановића.
У оквиру досадашње реализације наведеног пројекта већ је извршена реконструкција

стазе за бицикле у Улици књаза Милоша, а следећа фаза ће бити уређење Булевара
војводе Живојина Мишића и Улице браће Пиштељића, које су оцијењене као
неупотребљиве за бициклисте у овом тренутку.
Како је предвиђено, прва фаза овог пројекта биће завршена током 2009. године.
229
5.6. УПРАВЉАЊЕ ПРОСТОРОМ
Промјена друштвеног система и власничких односа, довела је и до још једне

негативне појаве која се директно одражава на укупно стање животне средине, а
односи се на нарушавање урбанистичких зона које су раније биле строго одређене
регулационим планом и поштоване. Нарушавање поменутих зона је довело до
немогућег комбиновања различитих ОБЈЕКАТА (индустријских, пословних,
трговачких и тд.) са стамбеним објектима. Ова комбинација је довела у различитим
ситуацијама до емисије загађења ваздуха, емисије буке и сл.
У креирању визије будућег развоја Бањалуке потребно је акцептирати:
- идентитет града – оно што град јесте са својом цјелокупном културном и

природном баштином,
- садашње вријеме са аспекта потреба његових данашњих становника и
динамике промјена које се дешавају у свим сферама људске дјелатности, и
- будуће генерације које ће овај град наслиједити и даље га изграђивати.
Код сагледавања праваца будућег урбаног развоја Бањалуке неопходно је поћи од

чињенице да је урбана трансформација процес који је у основи врло сложен и
подложан многобројним утицајним факторима. Из тог разлога, он у себи носи
одређени степен неизвијесности, те је нереално стварати будућу визију са конкретно
постављеним циљем. Циљ представља правилно усмјерен процес развоја, а не
завршни продукт претпостављене визије. Овако схваћена урбана морфогенеза града
олакшава позицију друштвене заједнице и појединца у актуелном времену и
простору, али их не ослобађа одговорности.
Као општи циљеви урбаног развоја се могу дефинисати сљедећи процеси:
- Оптимално коришћење свих расположивих ресурса на принципима

одрживог развоја, у смислу генерисања развојних процеса без девастације
природних и просторних ресурса.
- Обезбјеђење максималног степена хармонизације различитих урбаних
функција и минимизирање конфликата и негативних ефеката у простору и
локалној заједници.
- Обезбјеђење просторних услова за повећање запослености у свим
секторима и фаворизовање предузетничког духа.
- Унапређење квалитета живота и рада у урбаним и руралним срединама
остваривањем могућности избора и задовољавања потреба на свим
нивоима.
Ови процеси се манифестују кроз низ активности у простору:
- просторни развој усклађен са природним ресурсима и потенцијалима,

- ревизију намјене простора на урбаном подручју Града у складу са стањем,
и потребама организације градских активности,
- планску контролу односа индивидуалног и колективног становања,
- трансформацију градских блокова по моделима урбане обнове и
рециклаже,
- утврђивање и заштиту јавног добра,
230
- планирање и реализацију ефикаснијег саобраћајног система,

- реконструкцију и изградњу инфраструктуре,
- заштиту урбаног зеленила и парк шума,
- развој туризма на бази природних ресурса и потенцијала,
- заштиту културно-историјског и природног насљеђа,
- интегралан приступ заштити животне средине,
- остваривање континуитета физичке структуре,
- квалитетно обликовање урбане форме (типологија и текстура физичке
структуре - “трећа димензија”),
- оптималан размјештај урбаних функција,
- остваривање повољног односа са широм регијом,
- оптимални односи: шире-уже урбано подручје, урбано-рурално подручје,
- афирмација урбаног идентитета и амбијенталних вриједности,
- потенцирање еколошког аспекта у свим областима просторног развоја и
- давање приоритета повећању енергетске ефикасности у свим областима.
Преведени на језик просторних односа, општи циљеви урбаног развоја могу се

разврстати на посебне – оперативне циљеве, који ће својом реализацијом
дефинисати карактер планских рјешења и акција.
- Примјеном принципа савременог планирања, кроз концепт преплитања

компатибилних намјена, умјесто формирања издвојених зона становања,
рада и рекреације, формирати урбану матрицу у складу са потребама
савременог човјека.
- Позитивно усмјерити развој града у складу са његовим карактером
регионалног центра.
- Максимално испоштовати затечене физичке структуре на мјестима гдје су
оправдане функцијом, у контексту зонирања града, те ширења новог
градског ткива.
- Формирати ефикасну и примјерену саобраћајну мрежу, која је данас један
од највећих проблема у граду, примјеном већ започетог концепта
саобраћаја дефинисаног ранијим планским документима.
- Унапређивање функције града, првенствено кроз примјену савремено
конципиране централне градске зоне са адекветним намјенама и физичком
структуром, те омогућавање ширења града, уз формирање рејонских и
секундарних центара у складу са гравитирајућим подручјима.
- Излазак на ријеку, формирањем активне и атрактивне обалне зоне,
примјерених намјена, те јаког пјешачког потеза кроз уже урбано подручје.
- Обезбједити препознатљивост градског центра, утврдити вриједне
амбијенталне цјелине и створити нове.
- Обликовно усмјерити развој града, нарочито централне зоне, дајући
смјернице у погледу вертикалних габарита – формирања репера, акцената
у простору и слично.
- У сегменту становања унаприједити постојеће типове становања, те
формирати нове гдје то развојни концепт омогућава.
- Обезбједити оптималан распоред и капацитет објеката друштвеног
стандарда.
- Обезбједити оптимално задовољење потреба за слободним рекреативним
и зеленим површинама.
231
- Примијенити концепт у коме зелене површине спајају све намјене и

обезбјеђују транспарентност простора у физичком и функционалном
смислу, а нарочито еколошком смислу (провјетравање, инсолација,
апсорпција негативних утицаја....).
- Примијенити модел реконструкције и ревитализације, те осавремењивања
затечене архитектуре.
- Формирати нове радне зоне на одговарајућим локалитетима.
- Максимално унаприједити и заштитити све шумске комплексе, а нарочито
парк шуме које се морају оплеменити комплементарним намјенама и
уредити тако да постану доступне грађанима у рекреативне сврхе.
- Сачувати вриједно пољопривредно земљиште у зони ширег урбаног
подручја са задржавањем мјестимичних пољопривредних домаћинстава
без њиховог интензивног ширења, у смислу погушћавања изграђености,
која би имплицирала гашење њиховог руралног карактера.
- Заштитити водозахват, који је угрожен непланском изградњом,
конзервацијом затеченог становања у зонама гдје је то законом омогућено
– дефинисањем строгих услова функционисања тих домаћинстава, те
уклањањем свих објеката из оних зона заштите водозахвата у којима је
законом забрањена свака изградња.
- Обезбједити инфраструктурну опремљеност свих зона у складу са
потребама, те обезбједити дефицитне комуналне дјелатности.
- Неопходно је у фази реализације Плана приоритет дати повећању
енергетске ефикасности у свим областима, а посебно у производњи,
дистрибуцији и потрошњи топлотне енергије.
5.6.1. Узурпирање зелених површина у сврху градње
Еколошки значај зеленила се огледа у смањењу аерозагађења, побољшању

микроклиме, смањењу комуналне буке, успоравању брзине и удара вјетрова,
ублажавању екстремних температура, повољном дејству на састав земљишта,
смањењу високог нивоа подземних и капиларних вода, заштитном дејству од
прекомјерне инсолације, смањењу клизања и спречавања ерозије земљишта,
инсектицидном и бактерицидном дејству, оплемењивању и декорацији терена.
Према подацима из пројекта Европске агенције за животну средину Цорине Ланд

Цовер на територији Бања Луке заступљеност појединих површина према намјени је
следећа:
Табела бр. 47 Стање простора у Бања Луци и Републици Српској

Учешће
Учешће шумског Стопа
пољопривредног
Мезорегија земљишта 2000. године урбанизације 2005.
земљишта 2000. године
[%] године [%]
[%]
Бања Лука 49.85 48.97 49.38
Република
43.45 54.74 45.18
Српска
232
У односу на претходне податке битно је истаћи да је на територији Бања Луке

густина становништва износила 66 ст/km2 (подаци из 2005. године из пројекта
Европске агенције за животну средину Цорине Ланд Цовер), док је на укупној
површини Републике Српске износила 53.4 ст/km2. Према истом извору приход по
становнику у 2003. години на територији Бања Луке је износио 9802 КМ/ст, док је на
нивоу Републике Српске износио 6197 КМ/ст.
Густина путне мреже вишег ранга 2005. године у Бања Луци била је 0.1281 km/km2,
док је на територији Републике Српске 0.1602 km/km2.
На простору Републике Српске присутан је процес редистрибуције становништва

што се одражава на промјене у мрежи и структури насеља. Те промјене су
квалитативног и квантитативног карактера са тенденцијом повећања броја
становника општинских центара и смањења просјечне демографске величине
сеоских насеља.
На територији Бања Луке је видан пораст броја становника у периоду од 1996.

године, што је приказано у следећој табели:
Табела бр. 48 Промјене и пројекција броја становника од 1996. до 2015. године у

Бања Луци
Бања Лука 1996. 2001. 2006. 2011. 2015.
година година година година година
Број
217.968 221.096 227.046 232.646 236.721
становника
Као посљедица повећања броја становника на територији града Бања Лука јавила се
потреба за изградњом нових стамбених јединица.
Међутим, чињеница је да је дефицит од око 50 000 станова постојао на већем дијелу

територије Републике Српске још 1996. године, и то углавном у развијеним
подручјима и већим градовима. Обрнуто, у мање развијеним подручјима и мањим
градовима Републике Српске у истом периоду постојао је вишак од 12 000 станова.
Разлог стамбеног дефицита који је био евидентан до 1996. године су углавном

унутрашње миграције из села у градове у процесу урбанизације какав је био у другој
Југославији. Други дио овог дефицита настао је редистрибуцијом становништва као
посљедице распада Југославије и грађанског рата у Југославији и Босни и
Херцеговини.
Демографска пројекција рађена на нивоу Републике Српске за 2005. годину показују

дефицит од око 85 000 станова.
На територији града Бања Лука 2005. године евидентирано је укупно 65 782

стамбених јединица, а пројекција нових станова на основу пројектованог броја
становника за период од 2005.-2015. године износи 14 280 стамбених јединица.
233
Стамбена изградња је битан елеменат процеса урбанизације који захтјева израду

стратегије дугорочног развоја становања која би обухватила многе елементе те
проблематике, а обавезно и проблем развоја простора у контексту задовољавања
стамбених потреба. Такође, у процесу станоградње, поред планерских и техничких
мјера, те социјалне и економске политике, изузетно је битна и земљишна политика.
Основне мјере земљишне политике у станоградњи прије 1990. године биле су

национализација и експропријација чиме је стамбена изградња била просторно
усмјеравана. Нестанком овог система изгубљени су елементи земљишне политике за
усмјеравање стамбене изградње. Отворен је процес сталне неусмјераване и
неконтролисане конверзије зелених површина града, пољопривредног и других
земљишта у грађевинско земљиште, што је основа стихијске урбанизације, односно
стихијског одвајања процеса стамбене изградње уз истовремени настанак стамбених
подручја испод стандардних вриједности, што се посебно односи на недостатак
зелених површина.
С обзиром на претходно наведено може се констатовати да је град Бања Лука

суочен са великим проблемима који су испољени у виду нерационалног и
непланског коришћења простора, прекидом планских токова и планског развоја
урбаних и руралних подручја што је резултирало стихијским коришћењем простора
и нарушавањем развојне компоненте.
Град Бања Лука посједује одличне биоеколошке и просторне услове за

формирање квалитетне зелене матрице. Садашња слика система зелених
површина је представљена шумским комплексима на источној, јужној и
југоисточној страни, који су преко вегетације ријека увезани у зелене површине
ужег урбаног подручја града. Овакав просторни распоред зеленила и
доминација шумског пејзажа стварају повољне микроклиматске услове за
квалитетан живот грађана.
Вегетацијска слика ужег урбаног подручја је знатно измјењена у односу на

аутохтону.
Наиме, цјелокупан дендрофонд на предметном подручју је представљен природним

и интродуцираним врстама великог биодиверзитета, чије уношење на овај простор
према истраживањима многих аутора датира још из прве половине XИX вијека.
Иако путописци својим записима указују на елементе пејзажне структуре и у
ранијим епохама, ипак се ради углавном о приватним вртовима-баштама, а не о
јавним објектима пејзажне архитектуре.
Доласком Траписта у Делибашино Село 1869. године постепено се мијења изглед

околних предјела. Траписти ограђују велики комплекс шуме, која се од тада назива
„Трапистичка шума“. Ови шумски комплекси, захваљујући Трапистима, како наводи
Шилић.Ч.(1964.), биће оплемењени увођењем нових врста (као нпр. бијели и црни
бор, европски ариш, питоми кестен, обична бреза и др.), а са различитим просторно-
фукционалним значењем задржаће својство природног и културног насљеђа у
континуитету све до данас. Важеће одреднице у циљу заштите ових објеката
пејзажне архитектуре дефинисане су Урбанистичким планом 1975. године.
234
За вријеме Аустро-Угарске настају видне промјене у општем изгледу Бањалуке и

околине, а оно што је дало специфичну ноту били су дрвореди, чија је садња почела
још 1882. године. До 1885. године засађено је у Бања Луци 17 километара алеја, са
4714 стабала, а ову акцију извео је генерал Јелсон. Царски друм је тако постао
широка репрезентативна алеја изграђена по узору на сличне велике саобраћајнице у
градовима Средње Европе, а при том је обезбјеђивао брзу комуникацију и постао
симбол линеарног концепта града.
Први формирани објекти пејзажне архитектуре су убрзаним развојем урбане матрице

доживјели значајне трансформације и нажалост, у посљедњих неколико деценија
евидентно је нестајање ових драгоцјених зелених структура са тенденцијом која је
настављена и данас.
Садашње стање јавних зелених површина приказано је преко сљедећих параметара:
- Дрвеће у дрворедима ком 8.000,

- Дрвеће у парковима ком 1.200,
- Дрвеће у блоковима ком 13.800,
- УКУПНО ком 23.000,
- Зелене површине у парковима, скверовима и осталим
јавним површинама m² 233.979,
- Зелене површине уз саобраћајнице m² 222.990,
- Зелене површине у оквиру стамбених блокова m² 900.000,
- УКУПНО m² 1.356.969,
- Украсно грмље ком 32.000,
- Жива ограда m2 40.000.
Из горе наведених показатеља може се констатовати да град Бања Лука посједује

укупну површину јавних зелених површина у износу од око 1.500.000 m².
За оцјену обезбјеђености градова зеленим површинама, велики значај имају сљедећи

показатељи:
- СТЕПЕН ЗАДОВОЉЕНОСТИ (однос јавних зелених површина ужег

урбаног подручја и броја становника) износи 10 м²/становнику, што је
ниже од европских норматива према којима се препоручује 12 – 15
м²/становнику, (Београд посједује 18,45 m²/становнику).
- НИВО ОЗЕЛЕЊЕНОСТИ (однос свих зелених површина, укључујући и
шуме и површине обухвата) износи 39,79%, што у потпуности задовољава
препоручене нормативе који износе 40 – 45%.
Значајну категорију зеленила града Бањалуке, представљају дрвореди, од којих је

чак 25% засађено 1875. године и може се констатовати задовољавајуће одржавање
истих, које се огледа у санирању постојећих и подизању нових дрвореда. Укупна
дужина поменутих дрвореда износи 28 km, у којима преовладавају сљедеће врсте
дрвећа: дивљи кестен, платан, липа и јавор.
У Бања Луци егзистирају сљедећи паркови и скверови: Парк Младен Стојановић,

Градски парк, парк на Мићуриновом тргу, парк у Кастелу, Пољоканов парк и
Купусиште.
235
Неопходно је нагласити да су једино Парк Младен Стојановић и Градски парк

уређени за потребе грађана.
У наредној табели су приказани упоредни показатељи стања појединих категорија

зеленила обрађених у ранијим планским документима.
Табела бр. 49 Показатељи стања појединих категорија зеленила

1975. год. 1991. год. 2008. год.
Елементи Јед.
По По По
зеленила мјере Количина Количина Количина
стан. стан. стан.
Паркови,
скверови,
m² 196.298 2,00 191.320 1,27 233.979 1,39
остале јавне
површине
Блоковско 4,83
m² 96.439 0,98 578.809 3,87 900.000
зеленило
Дрвореди ком 5667 - 9462 - 8000 -
Гробља m² 305.000 3,11 342.825 2,29 571.500 3,07
Из наведених података је видљиво да се површине паркова, скверова и осталих

јавних зелених површина, кроз цијели разматрани период нису значајно мијењали,
иако развој града и број становника имају тенденцију сталног раста. Из тога разлога,
данас имамо дефицит парковских површина и што је још забрињавајуће, недостатак
простора за формирање истих.
Поред тога и простори које су грађани користили као паркове, полако нестају усљед
ниског степена одржавања, односно претварања у грађевинско земљиште
(Пољоканов Парк, Купусиште...). У посљедње вријеме, у потпуности изостаје
формирање нових површина блоковског зеленила.
5.6.2. Усклађивање урбанистичког и просторног плана града са

потребама и жељама становништва са зеленим површинама
Основни плански концепт уређења система зелених површина града Бањалуке,

заснован је, прије свега, на максималном очувању постојећих вриједности зеленила и
изградњи нових, а у циљу формирања квалитетне зелене матрице која може да
задовољи све функције које зеленило обавља.
Наиме, наведени концепт у основи садржи смјернице из претходног Урбанистичког

плана и заједно са савременим принципима урбанистичког планирања засигурно ће
моћи да одржи град Бања Луку на нивоу града зеленила.
Анализом и дијагнозом постојећег стања зеленила, проучавањем еколошких услова,

а на основу теоретских поставки за развој система, у оквиру Нацрта Урбанистичког
плана за град Бања Луку 2008. – 2020. формиран је модел система зеленила за град
Бања Луку. По својој структури, он представља комбинацију зелених површина
мозаичног распореда и радијалних „клинова“, који се од периферије имплементира
дубоко у градско ткиво.
236
Мозаична просторна организација зелених површина (паркови и скверови) преко

линеарног зеленила (дрвореди, вегетација ријека) повезује радијалне зелене
стурктуре, а даље преко њих парк- шуме.
С обзиром да је приликом оцјене стања, као највећи проблем идентификован

недостатак парковских површина у ужем урбаном подручју, овим планским
рјешењем су издвојене значајне нове локације за формирање истих, чиме ће бити
задовољене потребе грађана за овим површинама у наредном планском периоду.
Ријека Врбас са својим обалама, као основа поменутог система зеленила, у овом
Плану добила је садржаје пејзажног уређења приобаља, плажа и купалишта, спорта и
рекреације, који заједно са парковима у овој зони, омогућавају излаз грађанима на
ријеку.
Увезивањем зеленила дуж обале Врбаса са планираним градским парковима,

скверовима и дрворедима, створен је радијални зелени клин који пролази кроз само
градско језгро, спајајући се са парк шумама.
Значајно је нагласити да су у зони изван ужег урбаног подручја сачувани значајни

просторни ресурси предвиђени за формирање регионалних паркова.
Након обраде планског рјешења савременим картографским методама, добијени су

сљедећи биланси система зелених површина, а који се односе на уже урбано
подручје града и капацитирани број становника од око 362 652:
Јед. m²/ становнику

Елементи зеленила Количина
мјере
- Градски паркови ha 304,57 8,40
- Скверови ha 47,61 1,31
- Уређена шеталишта ha 12.32 0,34
- Плаже и купалишта ha 23,29 0,64
- Зеленило ријека ha 89.49 2,47
- Арборетум ha 100.00 -
- Ботаничка башта ha 5.47 -
Анализом наведених параметара добијени су сљедећи показатељи, који

представљају оцјену обезбијеђености града зеленим површинама:
- СТЕПЕН ЗАДОВОЉЕНОСТИ (однос јавних зелених површина ужег

урбаног подручја и броја становника) = 13 m²/становнику,
- СТЕПЕН ОЗЕЛЕЊЕНОСТИ (однос свих зелених засада система зелених
површина и броја становника) = 43 m²/становнику.
Добијене вриједности наведених показатеља у потпуности задовољавају

препоручене европске нормативе, а с обзиром да је при прорачуну ових параметара
коришћен максималан број становника добијен на основу капацитета грађевинског
фонда, може се засигурно констатовати да ће Бања Лука и даље остати град
зеленила.
237
Међутим, важно је нагласити да и даље остаје присутан проблем озелењености у

најурбанијим дијеловима града, због чега је при изради планских докумената нижег
реда овој проблематици неопходно приступити веома озбиљно и проблем рјешавати
на нивоу микролокалитета.
Значајно је напоменути да приликом израчунавања степена озелењености у обзир

нису узете површине парк – шума.
Укупна разлика између садашњег и планираног стања градских зелених површина је

доста велика, али се реално може остварити, јер постоје слободне површине у
централној градској зони, које се усљед недефинисаног начина коришћења или
запуштеног зеленила могу искључиво намијенити подизању зелених површина.
Ако се у билансу површина упореди садашње стање укупних градских јавних

зелених површина од око 250 ha, са планираних 512 ha, може се извести закључак да
ће се при реализацији система зеленила у градском подручју у планираном периоду
добити 2 пута више јавних зелених површина у односу на садашње стање.
Наведено планско повећање зелених површина, као и реконструкција и санација

постојећих, захтијевају значајну количину селекционисаног садног материјала. С
обзиром да је расадник „Цвјећара“ у Врбањи угашен, набавку садног материјала за
потребе Града је могуће обезбједити из расадника у окружењу (Инцелов расадник
Лакташи, Центар за сјеменско-расадничарску производњу Добој и други). Преостале
матичњаке из расадника у Врбањи, као носиоце квалитетног генетског материјала,
неопходно је измјестити на један од расадника у ближем окружењу, као што је
наведени Инцелов расадник у Лакташима.
Зелене површине у приградској зони обухватају парк-шуме, разбацане масиве

зеленила и шумарке, шуме за активан одмор, као и просторе под заштитним
зеленилом.
У планском периоду до 2020. године Урбанистичким планом града Бања Лука,

предвиђа се организација парк-шума на површини од 2 569 ha, а заштитног појаса на
215 ha. За потребе излетничке рекреације грађана предвиђено је уређење поменутих
парк-шума у рејону Траписта, Старчевице и Шибова. Формирање санитарно-
заштитних појасева предвиђено је у планираним индустријским зонама, затим уз
саобраћајнице и пруге.
У циљу сталног праћења стања зеленила града Бања Лука, Нацртом Урбанистичког
плана 2008. – 2020. је предвиђено успостављање катастра зелених површина на бази
ГИС технологије.
Планирани систем зеленила града Бања Лука састављен је из великог броја типова
зелених површина који су међусобно повезани и који као такви чине јединствену
мрежу градског зеленила. Поменуте типове карактерише велики број различитих
категорија зелених површина:
- зелене површине (објекти пејзажне архитектуре) јавног коришћења
(градски парк, рејонски парк, сквер, плаже и купалишта, уређена
шеталишта, дрвореди, вегетација обала ријека, зелене површине блокова
са колективним становањем,)
238
- зелене површине (објекти пејзажне архитектуре) ограниченог коришћења

(зелене површине болничких, спортско-рекреативних, индустријских и
васпитно-образовних комплекса, затим зоо врт, ботаничка башта,
арборетум, као и зелене површине блокова са индивидуалним
становањем)
- зелене површине (објекти пејзажне архитектуре) специјалне намјене
(санитарно-заштитне зоне, водозаштитне зоне, зелене површине гробља,
заштитни појасеви дуж путева и жељезничких пруга, кровни вртови)
Зелене површине (објекти пејзажне архитектуре) јавног коришћења

Градски парк. У ову категорију зеленила сврстане су јавне зелене површине које се
налазе у оквиру ужег урбаног подручја, величине преко 2 ha и као такве служе за
одмор, шетњу и игру.
Планским рјешењем је предвиђено формирање градских паркова у укупној

површини од 304 ha, што износи око 8,4 m²/ становнику.
Најзначајнија планска интервенција у ужем дјелу градског језгра, свакако јесте на

простору уз ријеку Врбас, гдје је планирано формирање увезаних парковских
површина, величине око 32 ha и то на потезу од Градског моста, па све до Кампуса.
Ове површине се надовезују и на просторе спорта и рекреације уз ријеку, као и на
уређене обале Врбаса. Оваквим рјешењем се у потпуности стварају услови за
мултифункционално коришћење ријеке Врбас од стране грађана града Бања Лука.
У рејону Аде предвиђено је спајање ових површина пјешачким мостовима, чиме ће

бити створена једна већа парковска цјелина. У оквиру овог парка, према узору на
веће европске градове, предвидјети зоне, које ће кроз садњу дрвећа и грмља
уређивати академци, матуранти и младенци (Парк академаца, матураната и
младенаца).
Парк величине око 7 ha планиран је на простору иза Пољопривредног института, у

насељу Лазарево.
Простор величине око 2,2 ha, између тврђаве Кастел и рјечице Црквене код ушћа у
Врбас, Нацртом Урбанистичког Плана је предвиђен за изградњу парка.
Приликом уређења парковских површина неопходно је поштовати сљедеће

смјернице и нормативе:
- путеви и стазе у парку не могу да заузимају више од 20 % укупне

површине,
- избјегавати изградњу великих и сталних објеката на територији парка
(позориште, циркус, биоскоп, концертне и спортске сале, изложбени
павиљони и др.),
- могућа је изградња љетних отворених и полуотворених театара, биоскопа
и концертних павиљона,
- приликом избора биљног материјала за садњу у парку, неопходно је
водити рачуна биоеколошким условима истих, као и могућности за
повећање биодиверзитета града Бања Лука,
239
- у постојећим парковима су дозвољени радови као што су: санитарна сјеча

стабала, реконструкција цвијетњака, садња нових врста биљног
материјала, реконструкција постојећих и подизање нових вртно-
архитектонских елемената, реконструкција стаза, формирање дјечијих
игралишта.
- паркове је неопходно опремити стандардном инфраструктуром и
системима за наводњавање.
- приликом зонирања парка неопходно је придржавати се сљедећих
норматива:
o миран одмор и шетња .......................................53 – 63 %

o спорт...................................................................15 – 20 %
o дјечија игралишта ...............................................7 – 12 %
o економски дио ......................................................2 – 3 %
o масовни објекти забаве, спорта, и др................10 – 15 %
Рејонски парк. У зони обухвата Урбанистичког плана, која се налази изван

централног подручја, планским рјешењем су издвојене површине на којима је
предвиђено формирање рејонских паркова, који могу да задовоље потребе
становника овог подручја за овом категоријом зеленила. У већини случајева ове
површине су представљене мањим шумарцима и гајевима због чега је исте
неопходно сачувати и привести функцији коју паркови треба да задовоље. Највеће
површине ових паркова се налазе на простору насеља Лауш и Дракулић, као и на
простору насеља Ребровац.
Планским рјешењем је предвиђено формирање ових површина у износу од око 253

ha, што значајно доприноси обогаћивању зелене матрице цјелокупне територије
Урбанистичког плана.
Скверови. Скверови представљају мање зелене површине јавног коришћења, чија

територија није већа од 2 ha и намијењени су, углавном, краткотрајном одмору
становника или декоративном уређењу градских тргова, саобраћајница, јавних и
административних објеката.
Планом се предвиђа формирање око 47 ha ових површина и с обзиром да се

локацијски налазе у најужем дијелу централног градског језгра, представљају веома
важну компоненту зелене матрице.
При пројектовању скверова неопходно је придржавати се сљедећих смјерница:
- на скверовима са транзитним пјешачким саобраћајем вршити просијецање

стаза на краћим растојањима и у правцима основних токова кретања људи
- ширина главних стаза може да буде од 4 – 6 m и више у зависности од
интензитета протока пјешака, а другостепене стазе 1,5 – 4 m ширине
- стазе и платои могу да заузимају до 35 % територије сквера
- зелене површине треба да заузимају 60 – 65 % укупне површине
- објекти могу да заузимају највише 5 % површине
- простор под цвијетњацима треба да заузима од 2 – 4 % површине сквера
- на скверовима који се формирају на трговима и саобраћајницама
предвиђено је постављање споменика, скулптура или фонтана
240
Плаже и купалишта. Велико водно богатство града Бањалуке ствара могућности за

формирање различитих садржаја уз ријечне токове, па тако и плажа и купалишта.
Планским рјешењем је предвиђено формирање градске плаже на десној обали ријеке
Врбаса, између Зеленог и Градског моста у дужини од око 600 m и са површином од
око 2 ha.
Међутим, највеће површине предвиђене за формирање плажа и купалишта се налазе

на ушћу ријеке Врбање у Врбас, као и у доњем току ријеке Врбање.
Уређена шеталишта. Дуж обала ријеке Врбас, овим планским рјешењем је

предвиђена изградња пјешачких булевара који заједно са осталим планираним
садржајима (паркови, плаже и купалишта) треба отворе излаз грађанима Бањалуке на
ову прелијепу планинску ријеку. У оквиру ових шеталишта могу се формирати и
бициклистичке стазе.
Приликом изградње ових шеталишта, неопходно је максимално заштитити постојећу

вриједну вегетацију обала и исту инкорпорирати у ове булеваре.
Дрвореди. Под овом категоријом зеленила подразумијевају се сви елементи пејзажне

композиције, који се налазе дуж улица, између грађевинских линија и ивица
плочника, као и оне између коловоза. Функције добро формираних дрвореда,
огледају се у омогућавању продирања свјежих ваздушних маса, ублажавању
температурних екстрема за вријеме љетних жега, смањењу нивоа буке и количине
прашине. С друге стране, у композиционом смислу дрвореди представљају костур у
систему зеленила, јер повезују све категорије зелених површина.
С обзиром да Бања Лука посједује велики број старих дрвореда (око 2000 стабала),
засађених још 1882 год., Планом се предвиђа заштита истих, уз стално праћење
здравственог стања. Реконструкција ових дрвореда је дозвољена уз сагласност
надлежних институција.
Уз све планиране саобраћајнице, овим Планом се предвиђа интерполација нових

дрворедних праваца. Приликом формирања нових и реконструкције постојећих
дрвореда неопходно је држати се сљедећих смјерница:
- за сваку улицу одабрати једну или више врста дрвећа, у зависности од дужине
саобраћајнице
- при избору врста неопходно је водити рачуна о биоеколошким особинама
истих,
- као и о карактеру улице, правцу, доминантном вјетру, као и смјени
фенолошких аспеката
- пратити искуства из других градова и на темељу истих вршити избор врста
дрвећа
- дрвореде обнављати врстом која доминира у дрвореду, уколико се показала
адекватном у датим условима
- садњу вршити школованим садницама (висина 3,5 m, прва грана на 2,5 m)
- најмање растојање прилагодити врсти дрвећа у дрвореду и станишним
условима
- код подизања дрвореда у новим насељима приоритет дати вишередним
дрворедним правцима са травнатим баштицама.
241
Зелене површине блокова са колективним становањем. Основна намјена ове

категорије зелених површина јесте побољшање животне средине и микроклиме
стамбених блокова, а такође и стварање услова за цјелодневни одмор становника у
средини блиској природној. Ове зелене површине су међусобно повезане и повезане
су са осталим категоријама система градског зеленила (паркови, дрвореди, булевари,
скверови,...). Приликом пројектовања ових површина градског зеленила, неопходно
је придржавати се сљедећих смјерница и норматива:
- код избора високог биљног материјала водити рачуна о близини објеката и

димензијама које стабла постижу у старости,
- растојање између осе стабла и зграде треба да је веће од 5 m,
- коришћењем већег броја врста постићи већу разноликост,
- однос листопадног и четинарског дендрофонда треба да је 3 : 1,
- пјешачке стазе и алеје формирати водећи рачуна о најкраћим правцима,
- формирати дјечија игралишта према нормативу од 0.8-1.0 m²/становнику
блока,
- игралишта за млађу предшколску дјецу лоцирати на удаљености од 15 – 20 m
од стамбених објеката и морају бити засјенчена са више од 50%,
- платое за одмор пројектовати према нормативу од 0.1 m²/становнику и требају
бити одвојени 10 – 15 m од игралишта за дјецу.
Зелене површине ограниченог коришћења. Ова категорија зелених површина има

ограничен приступ, било због свог карактера или посебне категорије корисника. У
неким случајевима улаз је ограничен цијеном улазнице или одређеним временом кад
је простор отворен, те значи де се не може стално користити.
У ову групу зелених површина спадају сљедеће површине: зелене површине

болничких, спортско-рекреативних, индустријских и васпитно-образовних
комплекса, затим зоо врт, ботаничка башта, арборетум, као и зелене површине
блокова са индивидуалним становањем.
Свака од наведених категорија се одликује одређеним функционалним и

урбанистичким карактеристикама, те је приликом уређења истих неопхопдно
формирати зелену матрицу која ће моћи да задовољи потребе корисника ових
простора.
С обзиром да зелене површине ограниченог коришћења заузимају велике површине

и као такве представљају значајан ресурс система зеленила града, овим Нацртом
Урбанистичког плана 2008. – 2020. предвиђа се заштита постојећих вриједности
ових површина, као и формирање нових.
Приликом изградње нових објеката које прати ова категорија зеленила, неопходно је
поштовати прописане нормативе, којима се обезбјеђује минимална количина зелених
површина, неопходна за правилно функционисање ових простора.
Зоолошки врт. Грађани Бањалуке су тек у 2006. години добили прилику да у свом
граду виде дивље и ријетке врсте животиња и то у зоолошком врту који је изграђен у
Трапистима у близини Бањалучке пиваре. Овај зоо врт је још увијек у иницијалној
фази развоја и располаже релативно малим простором.
242
У циљу стварања услова за проширење постојећег зоолошког врта, Нацртом

Урбанистичког плана 2008. – 2020. је у ту сврху издвојена површина величине око
3,5 ha. По потреби, зоолошки врт се може проширити и у простор арборетума, што је
и предвиђено Регулационим планом. Изложбену зону треба да карактеришу
различити типови предјела као што су: шумски, парковски, ливадски, ријечни и
слично. При изградњи зоо врта неопходно је тежити уклапању у природни амбијент
простора са најмањим могућим интервенцијама у смислу уклањања постојећег
вриједног биљног материјала и деградирања предјела.
Ботаничка башта. У оквиру новог Универзитетског центра који је формиран на

простору бивше војне касарне „Врбас“ покренуте су активности на изградњи
ботаничке баште и налазе се у почетној фази. Површина овог вриједног научно-
истраживачког објекта износи око 5,5 ha.
Нацртом Урбанистичког плана 2008. – 2020. у потпуности се задржава постојећа

површина ботаничке баште.
Арборетум. На дијелу парк шуме „Траписти“, који се надовезује на зоолошки врт и

обалу Врбаса, предвиђена је изградња арборетума са површином од 100 ha.
Организација простора овог арборетума је дефинисана кроз Регулациони план,
усвојен 2007. године.
Зелене површине специјалне намјене. Ова категорија зелених површина има посебну
намјену и задатак, који је прије свега функционалан. Пројектовање и уређење ових
површина је неопходно спроводити према нормативима који ће обезбједити
правилно функционисање истих.
У ову групу спадају: санитарно заштитне зоне, водозаштитне зоне, зелене површине
гробља, заштини појасеви дуж путева и жељезничких пруга, кровни вртови и
слично.
Функционална структура ових објеката пејзажне архитектуре одређена је природним

факторима, првенствено карактеристикама територије (на примјер: спорт и одмор на
води, лов, риболов и др.), посебним својствима објекта (парк – споменик пејзажне
архитектуре, етнографски парк, меморијални комплекс) или неким природним
феноменом (гејзир, пећина, водопад и др.).
Основни функционални структурни елеменат у приградској зони је зелени појас.

Често га називају парк-шумски појас и он има велики значај као моћан резервоар
чистог ваздуха, који, у првом реду побољшава квалитет градске средине. Он
представља такође и мјесто масовног одмора градског становништва и испуњава
битан архитектонско – урбанистички задатак, повезујући урбани и културни пејзаж
града са природном околином.
На територији зеленог појаса ограничава се развој постојећих насеља и забрањује

нова изградња, ако није везана за организацију одмора становника.
243
Према руском аутору Северину, С. И. (1975.) ширина зеленог појаса је приближно

једнака средњем пречнику грађевинске зоне и варира на појединим дијеловима
зеленог појаса од 0.5 до 1.5 пута од његове величине у зависности од локалних
природних услова, величине града, његовог производног профила (карактера града),
постојећег коришћења земљишта и др.
Зелени појас града обично се формира на рачун постојећих или стварањем нових
шумских масива, водених токова, акумулација или језера, а такође и на рачун
пољопривредних површина, у оквиру којих се издвајају: воћњаци, виногради и други
пољопривредни засади.
У оквиру зеленог појаса видно мјесто заузимају парк-шуме, које представљају

велике ванградске шумске масиве, који поред осталих веома битних функција за
повољнију и здравију градску средину, служе за организацију свакодневног и
седмичног одмора градских становника у оквиру природне средине.
Радови на формирању и усавршавању система зеленила представљају непрекидан

саставни дио укупног комплекса мјера у функционалној и архитектонско –
просторној организацији града и територији која га окружује.
244
5.7. ПРИВРЕДА И ЖИВОТНА СРЕДИНА, ЈАВНО ЗДРАВЉЕ
5.7.1. Редовна контрола бактериолошке исправности Врбаса и Врбање
Редовна бактериолошка контрола Врбање не постоји. Поред тога не постоји ни

редовна физичко-хемијска контрола воде ријеке Врбање.
Редовна бактериолошка и физичко-хемијска контрола воде ријеке Врбас постоји

само у зони водозахвата у Новоселији, коју проводи Водовод и то више пута на дан и
Институт за заштиту здравља РС као контролна испитивања 10 пута мјесечно.
Институт за заштиту здравља РС Извјештаје о овим испитивањима доставља

Водоводу јер их и обавља, услужно за потребе овог предузећа.
Ова испитивања се обављају према у складу са одредбама члана 5. Правилника о

хигијенској исправности воде за пиће (Службени гласник РС, бр. 40/03).
Контрола бактериолошке и физичко-хемијске исправности воде ријеке Врбас и

Врбања на купалиштима ових ријека не постоји ни у ком облику ни од стране било
које организације.
У сарадњи са Институтом за заштиту здравља РС потребно је успостави овај

мониторинг бар на купалиштима ових ријека у сезони купања, а ако се пронађу
средства успоставити и редован мониторинг воде ријеке Врбас бар на три локације
(прије града, у граду и послије града).
Исто се односи за ријеку Врбању.
Институт за заштиту здравља РС врши анализе воде ових ријека и на захтјев трећих
лица, али се ти подаци не користе за јавно добро већ за потребе наручитеља тих
анализа јер су и њихово власништво.
Поред неведеног постоји полуконтинуирани мониторинг воде ријеке Врбас на

локацији Новоселије и Делибашиног села и ријеке Врбање на ушћу у ријеку Врбас, а
који врши Агенција за воде обласног ријечног слива ријеке Саве.
Агенција за воде обласног ријечног слива ријеке Саве тај мониторинг врши у оквиру
националног назорног мониторинга који се састоји од по четири серије узорковања и
испитивања, уз истовремено мјерење протока, у периоду од априла од октобра.
Испитивања се састоје од физичко-хемијских и микробилошких испитивања. На
крају године Агенција објављује Извјештај о испитивању и квалитет водотока за
протеклу годину.
245
5.7.2. Систем редовног информисања о здравственој исправности

намирница
О здравственој исправности намирница брину се надлежне инспекцијске службе, а

саме анализе, на захтјев ових служби, врше се у Институт за заштиту здравља РС,
пошто је ова институција инструментално и кадровски оспособљена за ову врсту
послова.
Здравствена исправност намирница и предмета опште употребе се контролише из

увоза, промета и производње. Систем информисања и мониторинга је у надлежности
републичких, градских и општинских инспекцијских служби које у оквиру свог
дјелокруга планирају и проводе систем мониторинга. Извјештаје о овим
мониторинзима користе ове организације за своје послове, а повремено по потреби
се информише и јавност о здравственој исправности намирница. Ова обавјештења се
појављују у случајевима када ови органи открију постојање на тржишту неисправних
намирница било да су из увоза или домаће производње, тј. када се ради о
намирницама у промету.
5.7.3. Редован мониторинг здравственог стања становништва и

благовремено информисање јавности
Редован мониторинг здравственог стања становништва обавља се на нивоу домова

здравља у цијелој Републици Српској, па тако и на подручју града Бања Лука, а све
под координацијом Института за заштиту здравља РС. У овом Институту се
сакупљају и обрађују сви подаци о појави и кретању болести међу становништвом,
појави епидемија и планирају акције за спречавање појаве и ширења болести
(вакцинације).
У случајевима појаве одређених болести, које пријете по здравље већег броја људи,
(епидемија сезонског грипа) становништво се благовремено обавјештава о појави
болести и начинима заштите.
На територији града Бања Лука, здравствена установа „Дом здравља“ Бања Лука – са
циљем спровођења мјера примарне, секундарне и терцијарне превенције болести, те
повреда и болесних стања, обезбјеђује све услуге у складу са Законом о здравственој
заштити Републике Српске. Такође, ова здравствена установа организује и спроводи
примарну здравствену заштиту по систему породичне медицине.
Осим тога, „Дом здравља“ обезбјеђује: дјечију, превентивну и општу стоматологију,

хигијенско-епидемиолошку дјелатност, хитну медицинску помоћ, ампулиране
лијекове и потребан санитетски материјал и лабораторијску дијагностику, организује
РТГ дијагностику и амбуланте за специјалистичке консултације.
Град у области здравствене заштите становништва обавља сљедеће послове:
- обезбјеђује унапређење и очување здравља становништва, сузбијање и

спречавање заразних и других обољења која се појављују у
епидемиолошком облику,
246
- обезбјеђује провођење мјера превентивне и примарне здравствене заштите

становништва на подручју Града,
- прати здравствено стање становништва и епидемиолошке ситуације на
подручју Града и преузимање мјера за њихово унапређење,
- утврђује планове и обезбјеђује услове за провођење дезинфекције,
дезинсекције и дератизације на подручју Града и утврђује мјере за њихово
унапређење,
- обезбјеђује средства за провођење вакцинације и збрињавање обољелих од
болести овисности, у складу са законом,
- обезбјеђује средства за покривање трошкова здравствене заштите
социјално угрожених категорија становништва, у складу са могућностима,
- обезбјеђује услове за преглед умрлих лица и стручно утврђивање времена
и узрока смрти за лица умрла изван здравствене установе,
- обавља и друге послове у области здравствене заштите становништва, у
складу са Законом.
5.7.4. Провођење превентивних хигијенско-епидемиолошких мјера на

подручју Општине
Здравствене установе и други субјекти који обављају здравствену дјелатност на

територији града воде прописане евиденције, регистре и базе података о заразним
болестима које се повезују у јединствен информациони систем, у складу са посебним
законом.
Ови субјекти су обавезни да о појави заразне болести, односно болничке инфекције,

одмах обавјесте дом здравља организован за територију на којој се налазе.
Дом здравља, преко својих служби, а посебно преко хигијенско-епидемиолошке

службе, врши епидемиолошки надзор и непосредно спроводи мјере спречавања,
сузбијања, одстрањивања и искорјењивања заразних болести на територији јединице
локалне самоуправе за коју је организован. Дом здравља је обавезан да о кретању
заразних болести обавјештава Институт за заштиту здравља РС, надлежне органе
локалне управе и друге субјекте, у циљу раног упозорења и размјене информација.
Провођење превентивно хигијенско-епидемиолошких мјера на нивоу општине је у

надлежности хигијенско-епидемиолошке службе дома здравља у Бања Луци.
Ова служба континуирано проводи мјере хигијенско-епидемиолошке заштите с

епидемиолошком анализом стања на подручју града Бања Лука и по потреби
проводи противепидемијске мјере те надзире провођење обавезних имунизација.
Надлежности хигијенско-епидемиолошке службе су:
- здравствено образовање становништва;

- обезбјеђивање хигијенско-техничких услова у објектима под здравственим
надзором и другим објектима у којима се обавља јавна дјелатност и на
јавним мјестима;
247
- уклањање људских и животињских излучевина, лешева, органа и ткива,

отпадних вода и других отпадних материја, на начин и под условима који
не угрожавају здравље становништва, и
- спровођење мјера превентивне дезинфекције, дезинсекције и дератизације,
ДДД), у насељеним мјестима, на јавним површинама, у стамбеним
објектима, средствима јавног саобраћаја, објектима под здравственим
надзором и њиховој непосредној околини.
За организовање, односно спровођење ових мјера одговорни су органи локалне

управе, органи државне управе, здравствене установе, привредна друштва,
предузетници и друга правна лица и грађани, у складу са законом.
Због великог обима послова у овој области Град ангажује и трећа лица на провођењу
овог посла (нпр. јавним конкурсима се бира извођач за провођења послова
дезинсекције, дезинфекције и дератизације на подручју града ДДД).
5.7.5. Провођење редовног и квалитетног санитарно-еколошког надзора
Санитарно-еколошки надзор на подручју града се обавља у оквиру неколико

одјељења административне службе града: одјељења за комуналне и стамбене
послове и послове саобраћаја, одјељења комуналне полиције и одјељења за
инспекцијске послове.
У Одјељењу за инспекцијске послове обављају се послови инспекцијског надзора из

области промета роба и услуга, пољопривреде, заштите биља и слатководног
рибарства, шумарства и ловства, здравствене заштите животиња и ветеринарске
дјелатности, вода, саобраћаја, просторног уређења и грађења, заштите животне
средине, здравствене заштите људи и санитарне заштите.
У Одјељењу се обављају и сљедећи послови:
- вођење управног поступка, доношење рјешења и закључака, издавање

прекршајних налога, подношење кривичних пријава и захтјева за
покретање прекршајног поступка;
- припрема и обрада материјала за Скупштину града и градоначелника;
- обезбјеђење статистичких и других података за потребе Одсјека за развој
и међународну сарадњу.
5.7.6. Усклађење регулативе у области заштите здравља становништва

по препорукама Свјетске здравствене организације
Свјетска здравствена организација је међународна организација која дјелује у

саставу Уједињених народа као управљач и координатор здравствених акција те
јединствени инструмент међународне здравствене сарадње међу државама.
Циљ дјеловања Свјетске здравствене организације је достигнуће највишег степена

здравља свих народа.
248
Свјетска здравствена организација је основана 1945. године на конференцији у Сан

Францисцу. Унутар СЗО, 166 земаља чланица једногласно је прихватило програм
Здравље за све темељен на:
спремности друштва за унапређење здравља

сарадњи здравственог сектора с осталим кључним субјектима
учествовању читавог друштва и појединца у потрази за бољим здрављем
Свјетска здравствена организација има сједиште у Женеви, а укупно броји 193 земље
чланице и 2 придружене чланице. Осим тог, СЗО има 6 регионалних канцеларија:
1. АFRО – Африка (Brazzaville) – 44 члана, 360 милиона становника

2. АМRО – Америке (Washington) – 31 члан, 610 милиона становника
3. ЕМRО – Источни Медитеран (Аleksandria) – 23 члана, 270 милиона
4. ЕURО – Еуропа (Copenhagen) – 35 чланова, 830 милиона становника
5. SЕАRО – ЈИ Азија (New Delhi) – 10 чланова, 1,05 милијарди
6. WPRО – З Пацифик (Manila) – 15 чланова, 1,31 милијарди становника
Основни задатак СЗО је координација и усмјеравање здравствене политике међу

чланицама ради побољшања здравственог стандарда, осигуравање земљама
чланицама различитих техничких и лабораторијских сервиса, статистичких и
епидемиолошких података, информација и публикација, затим подршка земљама
чланицама да преброде одређене здравствене проблеме, побољшају здравствене
службе итд.
Главни друштвени циљ СЗО је “ ЗДРАВЉЕ ЗА СВЕ” (Healt for everybody).
Животна средина и људско здравље су повезани у смислу потенцијалног

утицаја физичких, кемијских и биолошких фактора животне средине на човјека
и његово здравље. У овом смислу циљ је спрјечавање болести и стварање
здравствено-отпорног окружења.
Правилно управљање животном средином је кључни елемент за избјегавање и

спрјечавање појаве болести које су директно узроковане дјеловањем еколошких
чинилаца. Према прорачунима свјетске здравствене организације, превентивно
дјеловање у области заштите животне средине би могло спасити чак око четири
милиона људских живота годишње.
Када се ради о заштити здравља становништва у граду Бања Лука и у Републици

Српској, потребно је слиједити Здравствену политику и стратегије за здравље у
Републици Српској до 2010. године и препоруке Стратегије 5. за праћење и
редукцију ризичних фактора животне и радне средине и јачање инфраструктуре и
функције установа за Здравствену заштиту у поступку израде просторних и других
планова, односно основа и друге инвестиционо-техничке документације (Сл.
Гласник РС бр. 56/02) који су у вези са Националним акционим планом за здравље и
животну средину (NEHAP) за Републику Српску, усвојен од стране Владе РС (Сл.
Гласник РС бр, 1/02).
249
5.8. ЕЛЕМЕНТАРНЕ НЕПОГОДЕ
Цивилна заштита града Бања Лука, као дио система заштите од природних и других
несрећа, представља најмасовнији облик организовања, припремања и учешћа
грађана, предузећа и других правних лица, професионалних служби, организација и
удружења на заштити и спашавању људи и материјалних добара и животне средине
од елементарних непогода, других несрећа већих размјера и ратних дејстава.
Цивилна заштита и друге дјелатности заштите од природних и других несрећа су
хуманитарне и невојне природе.
У граду Бања Лука организује се јединствен систем цивилне заштите који у складу
са Процјеном угрожености људи и материјалних добара на подручју града,
обезбјеђује најпотпуније ангажовање свих расположивих снага и средстава на
задацима заштите и спашавања становништва, материјалних и других добара.
Организација цивилне заштите обухвата личну и узајамну заштиту, мјере цивилне

заштите, штабове и повјеренике цивилне заштите, јединице и тимове цивилне
заштите, руковођење и употребу снага и средстава цивилне заштите и Одсјек за
цивилну заштиту града.
Лична и узајамна заштита, мјере заштите и спашавања планирају се, припремају,

организују и спроводе у складу са Законом о цивилној заштити, другим прописима.
За руковођење и усмјеравање акција цивилне заштите на подручју града, те

обављања и других послова у заштити и спашавању, оснива се Градски штаб
цивилне заштите и штабови у мјесним заједницама, као оперативно стручни органи.
Јединице цивилне заштите Града Бања Лука образују се, опремају и оспособљавају
као оперативне снаге ради непосредног ангажовања на извршавању задатака
цивилне заштите. Град Бања Лука формира јединице опште и специјализоване
намјене, а врста, величина и број јединица, те привредна друштва гдје се формирају
јединице цивилне заштите специјализовне намјене, утврђује се на основу Процјене
угрожености, потреба и могућности Града. О образовању градских јединица цивилне
заштите, именовању и разрјешавању командира одлучује Градоначелник.
Град доноси програме и планове из области цивилне заштите од природних и других

несрећа. Плановима цивилне заштите обезбјеђује се организовано и усклађено
дјеловање за спречавање несрећа, односно, смањење њихових посљедица и што брже
обезбјеђење основних услова за живот у случају природне и друге несреће.
Провођење донесених планова и докумената везаних за заштиту од пожара, за

заштиту од поплава, елементарних непогода, техничких несрећа и евентуалних
ратних дејстава, представља основне планске активности у домену планских
рјешења по питању заштите од елементарних непогода, техничких опасности и
ратних дејстава.
250
5.8.1. Програм заштите и спашавања од поплава
На основу члана 25. Закона о цивилној заштити Републике Српске („Службени

гласник РС“ бр. 26/02 и 39/03) и Плана активности на спровођењу посебних мјера
заштите од поплава од интереса за Републику Српску у текућој години,
Градоначелник Града Бања Лука доноси План оперативног провођења плана
заштите од поплава у текућој години и процјену угрожености територије града од
поплава
Цијела територија града Бања Лука спада у сливно подручје ријеке Врбас. Дужина
током цијеле ријеке Врбас до Бањалуке је 166,5 km, а кроз подручје града око 40 km,
са просјечним нагибом корита од 2,1%. Корито ријеке у градском подручју није
регулисано осим изграђене бране у Делибашином селу. Карактеристични
максимални протицај воде је 1.218 m3, а минимални 1,0 – 2,9 м3/s, до средњи
протицај износи 75 m3/s. Велики утицај на количину протицаја као и висину
водостаја има ХЕ Бочац. Брзина воде се креће у границама од 0,3-4,0 m/s, док
просјечна температура износи +10° C.
Са десне стране у Врбас се уливају притоке: Швракава, Церинац, Плочати поток,

Уларац, Врбања и Брушна, а са лијеве стране притоке су: Крупа, Рекавица, Вуков
поток, Рујшњак, Сутурлија, Црквена, Широка ријека и Драгочај. Поред наведених
притока јавља се и велики број врела и извора који такође предају воду Врбасу.
Ријека Врбас служи као основно извориште за снабдијевање града питком и

технолошком водом, док је при изласку из града основни реципијент отпадних вода.
Значајније површине вода на подручју града поред воде Врбаса и њених притока
чини и ријека Гомјеница са притокама: Стратинска, Брколос, Бистрица и Пискавичка
ријека.
Укупна површина водотока на подручју града износи 812,0 ha, док је површина
језера и канала 15,0 ha.
Ријека Црквена излијева се из свог корита и угрожава дио МЗ Лауш и на ушћу у

Врбас насеље Долац.
Ријека Драгочај, у свом доњем и средњем току, плави површине око жељезничке
станице Рамићи, мјесне канцеларије и амбуланте.
Ријека Сутурлија, као и оборинске воде, а дијелом и ријека Врбас, угрожава дијелове
МЗ Српске Топлице, а посебно насеље у Јесењиновој улици.
Ријека Широка, са потоком Шарговац, у доњем току плави подручје Лазарево.
Поред проблема, које причињавају наведене ријеке, додатне проблеме стварају

потоци и рјечице бујичари, којих на територији града има 37.
У доброј мјери, уређење обала и водотока захтјевају већина ријека и потока.
251
Гамбионске преграде, које су изграђене на 11 потока, потребно је изградити и на

преосталим рјечицама и потоцима бујичарима и на тај начин, регулисати њихов ток.
Изградњом прве фазе насипа у доњој Чесми спријечено је излијевање ријеке Врбање
и плављење наведеног подручја, док би изградња насипа у другој фази трајно
ријешила проблем плављења МЗ Чесма.
Изградња хидроакумулације „Бочац", на подручју Општине Мркоњић Град, значајно

утиче на проток ријеке Врбас кроз Бању Луку, тако да плављење подручја МЗ Бочац,
Крупа на Врбасу и Рекавице није угрожено као претходних година.
И поред тога, због великог прилива вода, дешава се да хидроелектрана није у

могућности предати комплетан доток па је испуштање вишка воде неминовно, што
доводи до плављења. Нормална потрошња воде на хидроелектрани је 250 m3/s, док
се вишак и до 410 m3/s испушта посебним каналима, који ствара проблем. Без обзира
на удаљеност бране од града (40 km), хаварије на овој хидроакумулацији имале би и
одређене посљедице на подручју мјесних заједница низводно од бране.
Проглашавање одбране од поплава на ријеци Врбас се обавља у два наврата и то :
- редовна одбрана од поплава када је водостај ријеке код:

Градски мост 250 cm и Делибашино село 250 cm и
- ванредна одбрана од поплава када је водостај ријеке код:

Градског моста 300 cm и Делибашино село 320 cm.
5.8.1.1. Активности усмјерене на побољшање стања у систему заштите

од поплава
Табела бр. 50 Активности усмјерене на побољшање стања у сиситему заштите од

поплава
Рб. ВРСТА РАДЊЕ ИЗВРШИЛАЦ
Ажурирати важеће планове заштите и спасавања

1. на води и под водом, са тежиштем на процјени - Одсјек за ЦЗ
угрожености
- Одсјек за ЦЗ,
Организовати систем осматрања, обавјештавања и
2. - Служба ОиО,
узбуњивања на подручју града
- Мјесне заједнице.
Израдити елаборат о тренутном стању - Одјељење за комуналне
3.
водозаштитних објеката са приједлогом мјера послове
- Одсјек за ЦЗ,
Донијети програм и обезбиједити спровођење
4. - Одсјек за односе с
информативно-пропаганадних активности
јавношћу
252
- Одјељење за комуналне
и ст.послове,
Извршити контролни преглед водозаштитних
5. - Одјељење комуналне
објеката на подручју града
полиције,
- Одсјек за ЦЗ
- Одјељење за
Извршити чишћење шахтова, канала и корита, као
6. комуналне. и стамбене
и гамбионски уређених водотока
послове
Спријечити изградњу стамбених и других објеката
7. - Одјељење за урбанизам
на водозаштитном простору
Планирати потребна средства за одржавање
комуналне. и стамбене
8. постојећих, односно инвестирање у изградњу
послове,
нових водозаштитних објеката
- Одсјек за ЦЗ
Увести јединствен систем аутоматске обраде - РУЦЗ,
9.
података од значаја за заштиту и спасавање - Одсјек за ЦЗ
10. Извршити надзор над спровођењем мјера заштите - Контролни органи
Свакодневно извјештавати Центар ОиО и
11. Републичку управу цивилне заштите о опасности - Одсјек за ЦЗ,
од поплава на основу прогностичког степена - Градски и штаб ЦЗ
Информисати јавност о степену опасности,

предузетим мјерама, као и мјерама које сами - Одсјек за ЦЗ,
12.
грађани треба да предузму, у циљу смањења или - Градски и штаб ЦЗ
отклањања опасности од поплава
Разрадити систем веза за потребе извођења акција
13. - Одсјек за ЦЗ,
заштите и спашавања на води и под водом
Редовно оспособљавати припаднике јединице за
рад и спашавање на води и под водом и опремати
14. их савременом опремом, како би успјешно - Одсјек за ЦЗ,
учествовали у акцијама спашавања на води и под
водом
Утврдити ситуације и редослијед ангажовања свих
15. расположивих пловних објеката у власништву - Одсјек за ЦЗ,
приватних субјеката
Извршити детаљан преглед расположивих - Одсјек за ЦЗ,
16. материјално техничких средстава са којима - Ватрогасна јединица,
располаже цивилна заштита града и отклонити - РК Бук
евентуалне недостатке
Извршити провјеру исправности материјално
техничких средстава која су стављена на - Одсјек за ЦЗ,
17.
располагање цивилној заштити од стране - Привредна друштва
привредних друштава
Пратити активности свих субјеката заштите од
18. поплава, отклањати недостатке, а о свим - Одсјек за ЦЗ
активностима редовно извјештавати Градски штаб
253
5.8.2. Програм заштите и спашавања од пожара
На основу члана 73. Закона о цивилној заштити Републике Српске („Службени

гласник РС“, бр: 26/02 и 39/03) и Плана активности у припреми и спровођењу мјера
заштите и спасавања од шумских и других пожара на отвореном простору у
Републици Српској у текућој години („Службени гласник РС“ бр: 24/09),
Градоначелник Града Бања Лука доноси План оперативног провођења плана
заштите и спашавања од пожара у текућој години на територији града Бања
Лука.
Заштита од пожара обухвата скуп мјера и радњи, управне, организационе, техничке,

образовне и пропагандне природе, које се предузимају у циљу спречавања избијања
и ширења пожара, његовог откривања и гашења, те спашавања људи и материјалних
добара угрожених пожаром.
Анализом рада Ватрогасне јединице Града Бања Лука, добровољних ватрогасних

друштава (Врбања и Бања Лука) и предузетних ватрогасних јединица (Инцел,
Крајинапетрол, Енергопетрол и др.) дошло се до сазнања да већи дио није
оспособљен за гашење средњих и већих пожара и спасавање људи и имовине
угрожених пожаром.
Опремљеност Ватрогасне јединице је побољшана набавком ватрогасног навалног

возила, возила ауто-техничке љестве (телескопска подизна спасилачка платформа) за
гашење пожара у вишеспратним објектима, командног возила и возила за гашење
пожара отвореног простора.
Потребно је и даље радити на подизању техничке опремљености Ватрогасне

јединице са средствима, првенствено са ватрогасним возилима за шумске пожаре, за
превоз ватрогасаца до мјеста пожара, као и на обуци и оспособљавању ватрогасаца и
руководног кадра у јединици.
У стамбеним објектима утврђено је незадовољавајуће стање противпожарне

заштите, недовољан број противпожарних апарата, неисправна и девастирана
хидрантска мрежа.
Буџетом Града за 2008. годину планирана су средства за реализацију прве фазе

санације противпожарне заштите у стамбеним објектима чија је реализација у току, а
један дио средстава је предвиђен и у буџету за 2009. годину.
Код привредних друштава и органа недостаје одређен број противпожарних апарата

као и недовољна функционалност и исправност хидрантске мреже, како унутрашње
тако и вањске, постојање упозорења о забрани употребе отвореног пламена и
одређивању мјеста за одлагање запаљивих материја.
Оспособљеност грађана за гашење пожара, руковање противпожарним средствима и

спровођење превентивних мјера заштите је на ниском нивоу.
Опремљеност објеката за смјештај, производњу, употребу запаљивих течности и

објеката за промет запаљивих гасова није на завидном нивоу.
254
У циљу побољшања постојећег стања заштите од пожара у Граду, постоји реална

потреба да се дио Ватрогасне јединице дислоцира на подручје МЗ Лазарево. У току
је припрема пројектне и друге документације за изградњу ватрогасног дома у
Дервишима гдје би се дислоцирао дио Ватрогасне јединице.
На подручју Града постоји одређен степен угрожености шума од пожара. Ниво

организованости мјера противпожарне заштите у шумском газдинству Бања Лука је
бољи и квалитетнији него у претходном периоду. Поред тога остварени ниво мјера
противпожарне заштите је низак.
Ради отклањања наведених слабости у спровођењу мјера противпожарне заштите на

подручју Града, потребно је предузети следеће мјере:
- Донијети и реализовати Програм опремања и обуке Професионалне ватрогасне

јединице града Бања Лука,
- Вршити побољшање старосне структуре Професионалне ватрогасне јединице
пријемом млађих ватрогасаца,
- Плански подизати ниво обучености и оспособљености ватрогасних јединица и
добровољних ватрогасних друштава,
- Систематски проводити превентивне мјере противпожарне заштите, развијати
свијест о потреби да се сваки појединац треба придржавати тих мјера путем
спровођења информативно пропагандних активности у циљу упознавања
становништва са опасностима од настанка пожара и посљедица које изазива.
Вршити објављивање порука са садржајима везаним за противпожарну заштиту
путем ТВ и радио станица, штампе, издавањем брошура, штампањем летака,
организовањем обуке,
- Масовнијом едукацијом оспособити и обучити становништво у руковању
средствима за гашење пожара,
- Утврдити динамику и начин опремања ватрогасним средствима стамбених
објеката угрожених пожаром (ватрогасни апарати, хидранти и др.),
- Дефинисати начин прилаза са ватрогасним возилима свим значајнијим, јавним и
другим објектима у случају пожара,
- Урадити карту хидрантске мреже и редовно вршити мјерење притиска воде,
- У излетничким шумама одредити мјеста за ложење ватре и истакнути натписе о
забрани ложења ватре,
- Експлоатацију шума и успостављање шумског реда вршити у складу са законом
и подзаконским прописима и вршити поправку шумских комуникација.
Пожар може настати у сваком насељеном мјесту, привредном објекту, складишту и

слично као и на пољопривредном и шумском земљишту.
Посљедице од пожара тешко је предвидјети али се могу предузети мјере да се оне

ублаже. Реализацијом превентивних мјера заштите, могу се створити објективни
услови да се могућност избијања пожара сведе на најмању мјеру.
255
5.8.2.1. Задаци усмјерени на остваривање плана активности за

побољшање спровођења мјера заштите и спасавања од пожара
1. Ажурирати важеће Процјене угрожености и Планове заштите од пожара.

2. Одржати сједнице штабова ЦЗ (градски и МЗ) са субјектима значајним за
спровођење мјера заштите и спашавања од пожара у циљу припреме
противпожарне сезоне за следећу. годину.
3. Извршити контролу над спровођењем мјера заштите од пожара и
технолошких експлозија, субјеката који имају привредни, пољопривредни и
туристички значај.
4. Планирати набавку материјално-техничких средстава и опреме за гашење
пожара.
5. Утврдити динамику и начин опремања ватрогасним средствима стамбених
објеката угрожених пожаром.
6. Донијети Планове обуке и оспособљавања ватрогасних јединица и ДВД и
запослених у органима и организацијама и исте реализовати по Планом
утврђеној динамици.
7. Дефинисати начин прилаза са ватрогасним возилима свим значајнијим,
јавним и другим објектима у случају пожара.
8. За урбано градско подручје урадити План за израду карте водоводне
примарне и секундарне мреже по рејонима са тачно уцртаним хидрантима.
9. Обезбиједити и вршити упознавање становништва са опасностима од
настанка пожара и посљедица које изазива.
10. Упознати удружења за заштиту природе, еколошка удружења, горане,
извиђаче, планинарска друштва, омладинске и друге невладине организације
са Планом заштите и спашавања од пожара и Планом оперативног
спровођења плана, њиховим циљевима и задацима.
11. У излетничким шумама (Траписти, Бањ брдо, Трешњик, Слатина, Шибови)
одредити мјеста за ложење ватре и истакнути натписе о забрани ложења
ватре.
12. Експлоатацију шума и успостављање шумског реда вршити у складу са
законом, подзаконским прописима и вршити поправку шумских
комуникација.
13. Прописати потребне агротехничке мјере за уређивање и одржавање
пољопривредног земљишта у дијелу који се односи на заштиту од пожара.
14. Прописати мјере заштите од пожара које морају предузети у шумама
власници шума који нису правна лица.
15. Контролисати одлагање лако запаљивог отпадног материјала и шумског
отпада (грања) уништавања ниског растиња у сеоским и приградским
подручјима.
16. Контрола система и средстава противпожарне заштите у јавним објектима,
институцијама и стамбеним објектима.
17. Контрола ложишта и димних канала у привредним друштвима и приватним
кућама, отклањање недостатака.
18. Одржавање и градња пожарних путева у привредним субјектима и шумским
подручјима,
19. У приградским мјесним заједницама од мјесног становништва формирати
тимове од 5 до 10 људи за гашење пожара отвореног простора. Тимове
опремити опремом цивилне заштите и обучити за гашење пожара.
256
Од Шумског газдинства Бања Лука тражити спискове тимова са опремом и

планом ангажовања, а исти доставити Одсјеку ЦЗ — ПВЈ.
20. У случају потребе на подручјима повећане опасности од настанка и ширења
пожара (на предлог ГШЦЗ) ангажовати потребан број људи склапањем
уговора о раду, обучити их и оспособити за гашење пожара отвореног
простора.
21. Информисати јавност о степену опасности, предузетим мјерама, као и
мјерама које сами грађани треба да предузму.
22. За вријеме пожарне сезоне, Градски штаб ЦЗ и Одсјек ЦЗ обавезни су режим
рада и дежурства ускладити са индексом опасности. Сходно томе планирати и
спроводити двадесетчетворочасовно дежурство, координисати рад са другим
органима, организацијама и службама Града, предузимати и друге мјере у
циљу правовременог обавјештавања о избијању пожара.
5.8.3. План акције прикупљања наоружања и минскоексплозивних

средстава
На територији града Бања Лука, као и територији Републике Српске, акције

прикупљања наоружања и неексплодираних минскоексплозивних средстава проводи
Републичка управа Цивилне заштите, Сектор деминирања.
Сектор деминирања врши стручне и друге послове који се односе на процес

деминирања и уклањања неексплодираних минскоексплозивних средстава, као и
едукацију становништва и остварује сарадњу са структурама МАЦ-а у складу са
Законом о деминирању као и са другим организацијама везаним за процес
деминирања и повратка односно реконструкције БиХ као што су IPTF, хуманитарне
организације за обнову и сл.
Од 13.10.1998 године овај сектор укључен је у Програм ЕУ за обнову и повратак.

Тимови сектора за деминирање оспособљени су за све типове задатака у процесу
деминирања и уклањања неексплодираних минскоексплозивних средстава и снажна
су подршка програму повратка и реконструкције у БиХ.
257
Слика бр. 59 Организациона структура Сектора за деминирање Цивилне заштите

Републике Српске
Активности сектора за деминирање финансира ЕУ и Влада РС према Меморандуму

о разумијевању.
Протеклих година организоване су акције прикупљања наоружања и

минскоексплозивних средстава на читавој територији РС, па тако и на територији
града Бања Лука (акција „Жетва“).
Међутим, пошто још увијек није усвојен Закон о амнестији грађана који би предали
нелегално наоружања и минскоексплозивних средстава те акције се више не
проводе.
Што се тиче деминирања терена и уклањања неексплодираних минскоексплозивних

средстава ситуација је иста, јер уопште не постоје званични планови за обављање
ових активности. Оно што раде јединице Републичке управе Цивилне заштите РС је
то да излазе на терен по позиву уколико се уочи наоружање и неексплодирана
минскоексплозивна средстава и уклањају иста.
На територији града Бања Лука и околних 21 општине распоређени су А, Б1 и Б2

тимови који су адекватно обучени и опремљени да могу изаћи на терен и уклонити
уочено наоружање и неексплодирана минскоексплозивна средстава.
258
Досадашњи резултати Сектора за деминирање Републичке управа Цивилне заштите.
ФАЗА И
НУС уништен 5.761
Мине уништене 1.071
Куће очишћене 147
2
Површина очишћена m 117.980
ФАЗА ИИ
Мине уништене 694
2
Површина очишћена m 125.569
ФАЗА ИИИ
Мине уништене 641
Количина материјала
15.227
уклоњеног m3
Површина очишћена м2 187.561
ФАЗА ИВ
Количина материјала 43.585
Површина очишћена м2 257.934
ФАЗА В
У току, од 28.11.2002. до 28.10.2003. год.
УКУПНО
Количина материјала
58.812
Површина очишћена m2 689.044
У будућем потребно је да се под хитно донесе Закон о амнестији како би се могле

наставити акције прикупљања наоружања од грађана, којег је заостао велики број из
претходног рата, донијети годишње и вишегодишње планове за деминирање
познатих површина које су под минама као и планове за откривање и обиљежавање
још увијек неоткривених и необиљежених површина под минама.
259
5.8.4. Покривеност цијеле територије Града системом за противградну

заштиту
Противградна заштита Републике Српске је предузеће организовано на територији

Републике Српске у складу са Законом о противградној заштити (Службени гласник
РС 39/03).
Послови противградне заштите у смислу овог закона су: прогнозирање, радарско

откривање и праћење олујних облака, утврђивање њихове градоопасности и
дјеловање на њих, анализа и верификација ефеката заштите, развој, опремање,
изградња, доградња, инвестиционо-техничко и редовно одржавање опреме и
објеката система противградне заштите.
Послови противградне заштите су послови од примарног интереса за биљну

производњу и од општег интереса због заштите материјалних добара изложених
штетама од града. Послови противградне заштите су послови од општег интереса за
Републику.
Послове противградне заштите на територији Републике Српске обавља Јавно

основно државно предузеће “Противградна заштита Републике Српске” Градишка.
Систем противградне заштите чине Регионални центри противградне заштите, који

представљају климатске и географске цјелине у погледу појаве и развоја
градоносних облака.
У техничко-организационом погледу Регионални центар противградне заштите чини

сва инфраструктура и техничка опрема, уз одговарајући број радника и мрежа
противградних станица са одговарајућим бројем руковаоца на противградним
станицама. Регионалне центре противградне заштите оснива Предузеће.
Послове противградне заштите Предузеће врши према петогодишњим и годишњим

програмима, на које сагласност даје Влада Републике Српске.
Петогодишњи програм садржи нарочито:
1. мјере за побољшање методологије дејства и верификацију постигнутих

резултата,
2. примјену одговарајуће методологије дејства противградне заштите,
3. обуку и усавршавање кадрова који непосредно спроводе заштиту,
4. послове изградње, инвестиционо-техничко и редовно одржавање
опреме и објеката у систему противградне заштите,
5. модернизацију и усавршавање система како у техничком, тако и у
методолошком погледу.
Годишњи програм садржи нарочито:
1. мјере и послове утврђене петогодишњим програмом, који ће се у

текућој години реализовати, као и
2. послове оперативног спровођења противградне заштите са
истраживачким пословима који се обављају у току године.
260
Предузеће извјештава Владу Републике у току године о:
1. реализацији петогодишњег програма противградне заштите, који се

достављају до краја јануара текуће године за претходну годину,
2. функционисање система противградне заштите за текућу годину до
краја фебруара.
Јавно предузеће ''Противградна заштита РС'' је носилац реализације развоја система

и оперативног рада током сваке године. Брањено подручје је достигло данашњу
величину од преко 700 000 ha.
ЈОДП ''Противградна заштита РС'' Градишка је организована на сљедећи начин:
Управа ЈОДП''Противградна заштита РС'' Градишка,

Регионални центар ПГЗ у Новој Тополи,
Противградне станице, као крајњи извршни дијелови система, размјештене по
локалним самоуправама.
Планиран је развој система противградне заштите на читавом подручју Републике

Српске, те подјела у три територијално-оперативне цјелине, подржане из Главног
оперативног центра, па је у том смислу неопходно обезбједити и техничке услове за
такав рад.
У служби будуће методологије рада, која ће омогућити већу ефикасност система

противградне заштите на читавом подручју Републике Српске, потребно је
обезбиједити одређена техничка средства као што су радари, аутоматски лансери,
генератори, авиони, ракете, патроне, комуникациона подршка, видео надзор и др.
Рад ЈОДП ''Противградна заштита РС'' је заснован на поштовању европских и

свјетских стандарда, а такође је обезбијеђена повезаност са системима противградне
заштите у сусједним земљама.
Тренутно су под надлежношћу Противградне заштите територија града Бања Лука и

територије општина К. Дубица, Градишка, Приједор, Лакташи, Србац, Прњавор,
Дервента, Добој, Шамац, Модрича, Пелагићево, Д. Жабар, Бијељина, Братунац, док
се послови из предметне области обављају по Уговору за Брчко Дистрикт и
Градачац, а територија општине Зворник се опрема.
Тренутно ради 171 противградна станица , а попуњеност ракетама је на нивоу 70%

од потребних по једној противградној станици.
Противградна заштита РС у наредном периоду треба наставити започете активности

у циљу опремања новим модерним метеоролошким радарима са једне стране. Са
друге стране потребно је унапређење повезивања са системима сусједних држава, јер
је проблем олујног невремена врло важан и у сегменту пограничног рада. Потребно
је унаприједити и сарадњу са контролом лета.
Потребно је радити и на рјешавању потреба за посебном кадровском структуром,

првенствено у смислу метеоролошке струке и у правцу најновијих информационих
технологија и телекомуникација.
261
Потребно је у будућности извршити и стандардизацију противградних ракета,

односно осавремењавање остале технике која се користи у противградној заштити.
Данас се то проводи највише у сегменту информационих технологија и у сарадњи са
сусједним државама. Потребно је на нашим просторима стандаризовати и осталу
технику којом се користи противградна заштита. То су намјенски производи и уско
су везани само за ову дјелатност.
Радикални заокрети нису неопходни, али треба ићи према комбинованој

противградној заштити, што значи да тактички у одређеним ситуацијама на
одређеној територији треба ићи на опремање и коришћење 3 концепта рада
(приземни генератори, авиони, ракете). Сада је у употреби само ракетни и њему
треба у комбинацији додати авиозасијавање и сагледати предности локалног
увођења и засијавања генераторима са земље. Будући методолошки прогреси су
могући употребом 3Д визуелизације облака и коришћењем нумеричког моделирања
олујних процеса. Претходно је још у научном развоју и најмање 5 година треба да се
уведу у стандардни оперативни рад.
262
5.9. ЖИВОТНА СРЕДИНА И САОБРАЋАЈ
5.9.1. Утицај саобраћаја на аерозагађење
У ширем смислу аерозагађење представља незаобилазан проблем у свим већим

градовима, јер је већина индустрије и саобраћаја концентрисана у градовима у
којима у Европи станује готово 80 % становништва.
Истраживања показују да се, у већини градова, утицај саобраћаја на загађење

ваздуха креће између 40 и 50%. Из тог разлога, 22. септембар је проглашен за
Свјетски дан без аутомобила.
Постоји читав сет међународних директива, од Европске директиве о заштити

ваздуха од загађења и праћењу његовог квалитета у урбаним срединама, препорука
Свјетске здравствене организације, до домаће законске регулативе, методама
мјерења итд., који регулишу област загађења ваздуха.
Посебну пажњу потребно је обратити на усклађивање домаће законске регулативе из

ове области са европским правилницима и правилницима СЗО, те њихову
хармонизацију са прописима ЕУ.
Загађеност ваздуха се посматра са три аспекта: заштите здравља људи, заштите

екосистема и заштите материјалних добара. Ови аспект служе и за постављање
норматива који показују колико и које су штетне материје дозвољене у ваздуху.
На ниво загађености ваздуха узроковане саобраћајем утичу:
старост, односно квалитет возила

квалитет горива које се користи
пропусна моћ улица, начин на који је планиран саобраћај унутар једног града
(између осталог и то да ли постоје прстенови који воде транзитни саобраћај
ван града)
начин организовања градског саобраћаја (нпр, да ли постоји подземна
жељезница или не, као што је случај у Београду где се већина градског
превоза обавља аутобусима)
положај града, метеоролошке прилике подручја.
У погледу материја које се испуштају из мотора са унутрашњим сагоревањем,

најприсутнији су:
угљен моноксид
бензен
азот диоксид
формалдехид,
токсични метали, нпр. олово
полициклични ароматични угљоводоници, прије свих бензо(а)пирен (БаП),
који настају из непотпуног сагоријевања дизел мотора.
263
Европски градови су значајно смањили присуство сумпор диоксида (SO2), уопште

немају чађ и значајно су смањили олово. Али, имају проблем приземног озона који
се јавља од смјеше издувних гасова (угљоводоници) под утицајем сунчевог зрачења.
У последњих десетак година, у Европи посебно прате количину микрочестица (од

2,5 микрона и мање) за које сматрају да се добрим дјелом издвајају из дизел горива.
Без обзира што су у високоразвијеним земљама успјели да уклоне олово из бензина и
да индустрије доведу до технолошки чистих процеса, и даље се биљежи висок
степен респираторног морбидитета (болести респираторног тракта, астме) и све
процјене све јасније указују да је један од главних узрочника - саобраћај.
Како се дошло до закључка да само законодавство није довољно за побољшање

стања у животној средини поготово што се тиче квалитета ваздуха то се ЕУ
одлучила помоћи државама чланицама низом других средстава као што су:
• Склапања споразума са индустријом,

• Помоћ научним истраживањима и технолошком развоју,
• Помоћ у секторском и просторном планирању,
• Побољшање квалитета и количине података о стању околине,
• Разматрање алтернативних фискалних мјера у корист одрживог развоја,
• Потпора информирању јавности и одгојно-образовним пројектима,
• Подршка стручног усавршавања и подуке,
• Пружање новчане помоћи.
Нова оквирна директива о управљању квалитетом ваздуха у градовима кључна је

саставница стратегије ЕУ за побољшање квалитета ваздуха. Она намеће строге
услове праћења низа полутаната, као и обавезу израде планова дјеловања за
рјешавање проблема лошег квалитета ваздуха с краткорочним и дугорочним
мјерама.
Важна могућност која се нуди Градским властима овом оквирном директивом јесте
право на "обуставу активности, укључујући саобраћај моторним возилима у случају
опасности од преласка граничних вриједности".
Информисање је један од најважнијих захтјева те оквирне директиве. У случајевима

нарушавања норми квалитета ваздуха, градови морају оглашавати своје планове за
побољшање стања.
Неке важеће мјере побољшања квалитета ваздуха у ЕУ
• Увођење директиве о процјени утицаја на околину у просторном планирању

• Усвајање нове оквирне директиве о квалитету ваздуха и планова за тзв.
Директиве кћери;
• Строже законодавство у подручју емисија из возила, састава горива и надзора
буке;
• Споразум са нафтном и аутомобилском индустријом о аутомобилско-
нафтном програму усмјереном на смањење штетних емисија;
264
• Промоција добре праксе одрживог саобраћаја. На пр. ЕУ подупире мрежу

градова без аутомобилског промета–до сада има 60 чланова – Амстердам,
Барселона, Копенхаген, Палермо...
• Успостављене су радне групе за комерцијални саобраћај, јавни пријевоз,
заједничку вожњу аутомобилом, цестарине, свакодневно путовање на радно
мјесто (цоммутинг), мање штетна градска возила те бициклизам и пјешачење;
• Помаже се ЕЛТИС – Европски информацијски систем о локалном саобраћају
– онлине база података с примјерима добре праксе;
• Вредновање и развој нових технологија укључујући цестарине и приручнике
за путовања по ЕУ и
• Промоција бициклизма као облика превоза на примјер преко програма
Еуровéло којим се планира трансевропска мрежа бициклистичких стаза.
5.9.2. Организација локалног транспорта8
У Бања Луци је тренутно регистровано близу 56000 аутомобила што даје степен
моторизације од 301воз/1000ст или један аутомобил на 3,32 становника. Као што
видимо из овог податка, у просјеку свако домаћинство у Бања Луци посједује
аутомобил.
Предвиђа се наставак раста степена моторизације, али у знатно мањој мјери од оне
која је забиљежена у протеклом периоду, тако да се у циљном периоду очекује
степен моторизације од 1,1 возила по домаћинству или око 63000 регистрованих
аутомобила (према демографској прогнози), односно 120.884 возила према
планираним максималним капацитетима града.
Основна концепција уличне мреже је постављена још Урбанистичким планом из

1975. године. Изградња планиране мреже је започела, али се из бројних реалних
разлога (грађански рат, транзиција) није у потпуности реализовао планирани
концепт.
Западни транзит је у Урбанистичком плану Бањалуке из 1975. године планиран као

примарна градска саобраћајница, транзитног карактера. Он у том документу
представља једну од двије лонгитудинале. Сам његов општеприхваћени назив
'транзит' и начин на који је третиран у предходном периоду занемарује положај ове
саобраћајнице у граду и чињеницу да се на њему данас претежно одвијају локална
кретања, а транзитних путовања индивидуалним возилима има свега 5.7%, а
теретним возилима 16.5%.
Из тих разлога је неопходно извршити интеграцију ове саобраћајнице у градску

уличну мрежу, чиме ће се скратити укупна времена путовања на мрежи и избјећи
беспотребна кружења и вјештачко оптерећење других дијелова мреже. Интеграцијом
Западног транзита у уличну мрежу повећаће се приступачност насеља која се налазе
на западном дијелу урбаног подручја, а која су сад на вјештачки начин ограничена
на приступање остатку мреже на малом броју чворишта.
8
Урбанистички план Бања Луке 2008. – 2020. године, Нацрт, План организације, уређења и
коришћења простора, V Инфраструктура, Урбанистички завод Републике Српске, Бања Лука, мај
2009. године
265
Потпуно једнако је потребно третирати и Источни транзит и приликом његовог

довршетка треба водити рачуна о његовој интеграцији у градску уличну мрежу.
За возила која транзитирају кроз Бања Луку планиране су двије нове саобраћајнице
(обилазнице) са источне и западне стране града. Саобраћајница која је планирана на
истоку се наставља на магистрални пут М4 и из правца Приједорске петље и пролази
кроз Чесму и Мађир. Планирано је да се у Врбањи споји на постојећи магистрални
пут ка Челинцу. Иако се ова саобраћајница може назвати обилазницом, на њој се
може очекивати релативно мали број транзитних кретања, тако да је примарни
задатак ове саобраћајнице прихватање локалних кретања и повезивање неразвијеног
источног дијела града са остатком уличне мреже.
Из тог разлога, ову саобраћајницу треба посматрати као градску магистралу, са

довољним бројем прикључака који неће омести њену развојну улогу за источни дио
града. Смисао обилазног пута око Бањалуке није да се на њему реализују велике
брзине кретања, већ да се транзит теретних возила трајно измјести из Бања Луке, а
да се обилазни пут искористи као пут који ће повећати приступачност насеља кроз
која пролази, јер нема основа за очекивање изражених токова роба и путника на
овом транзитном правцу.
Бања Лука је са успјехом пребродила процес приватизације Јавног градског и

приградског превоза, тако да данас има квалитетан и стабилан јавни превоз.
Мрежу градских линија Бањалуке, у великој мјери условљава постојећа мрежа

саобраћајница. Мрежа линија није у потпуности прилагођена саобраћајним
потребама, јер једноставно за то нема одговарајућих техничких могућности у
постојећој мрежи саобраћајница.
Основни смисао трансформације мреже из 2002. године је потреба да се елиминишу

терминирања возила у главној градској саобраћајници, па је већи број радијалних
линија претворен у дијаметралне, а недостатак попречних веза је условио да се
превелики број линија продужи до аутобуске станице.
Даљи развој јавног градског превоза у Бања Луци требало би да буде развијан на
систематски начин. Увођење нових видова саобраћаја (трамвајски и тролејбуски)
који су у нацрту Урбанистичког плана Бањалуке 1990-2005. уведени као планерска
опредјељења и даље остају актуелни као могућности које је потребно детаљније
анализирати. Стручни критеријуми анализе увођења возила на електро-погон указују
да достигнути степен развоја града и његове краткорочне планске потребе не
подразумијевају препоруку за увођење ових видова јавног превоза у овом тренутку.
С друге стране, динамика развоја града, његов значај и релације са окружењем, те
развојна политика града исказана кроз Стратегију развоја 2007-2015, указују на
слику Бањалуке као савременог европског града, што подразумијева увођење и
трамвајског саобраћаја. У сваком случају, потребно је израдити детаљнију
документацију којом би се ова проблематика додатно анализирала.
266
У Бања Луци данас превоз путника на мрежи градских и приградских линија

обављају приватни превозници:
- ”Аутопревоз” – Бања Лука, - ”Централ”, Д.О.О. Бања Лука и

- ”Бочац - турс”, Д.О.О. Бања Лука, - ”Павловић - турс”, Д.О.О. Бања Лука,
и то на основу најповољније понуде.
Сви превозници су прихватили приједлог Споразума о критеријумима за формирање

максималних цијена превоза и о јединственим мјесечним картама у градском и
приградском превозу Бањалуке, чиме је отворен пут да се квалитетно контролише и
управља јавним градским и приградским превозом у граду.
Од средстава прикупљених од уплате превозника 61.28% се враћа превозницима,

што представља субвенцију Града према превозницима, а у циљу побољшања
квалитета јавног превоза и покривања трошкова насталих увођењем јединствене
мјесечне карте.
Од осталих средстава финансирају се активности на унапређењу јавног превоза, као

што је анкетирање путника, штампање брошура редова вожње, постављање
надстрешница и стајалишних ознака, изградња стајалишта и слично.
Трансформација је извршена на основу препорука датих у ”Анализа могућности и

ограничења развоја јавног градског превоза путника с приједлогом мјера
унапређења”, из 2003. године.
Аутобус може да превезе од 2400 до 8000 путника на час, док је код трамваја та
вриједност дата у распону 4000 – 15000 и то је практично основна предност трамваја,
јер већ код експлоатационе брзине трамвај има врло неповољне вриједности и она се
код аутобуса креће од 6 - 23 километара на час, а за улични трамвај је она у распону
од 5 – 13 километара на час.
Отворени процеси усаглашавања мреже линија са стварним потребама су од

изузетног значаја за даљи правилни развој мреже линија.
267
5.10. ЛОКАЛНО УПРАВЉАЊЕ ЕНЕРГИЈОМ
5.10.1. Начело одрживог развоја
Не постоји јединствена и општеприхваћена дефиниција појма одрживог развоја.

Међутим, постоји сагласност о потреби увођења овог концепта и свијест о разлозима
његовог настанка.
Најчешће навођена дефиниција одрживог развоја налази се у извјештају „Наша

заједничка будућност“, који је, на позив Уједињених нација сачинила Свјетска
комисија за животну средину и развој (тзв. Bruntland комисија) 1987. године, а она
гласи:
„Одрживи развој јесте развој који задовољава потребе садашњице, а да не доводи у

питање способност будућих генерација да задовоље властите потребе.“
Иако је ово лако разумљива дефиниција, она појам одрживог развоја објашњава
генерално, полазећи прво од самог термина и не улазећи у детаљнија објашњења.
По једном другом одређењу, одрживи развој подразумијева равнотежу између

потрошње ресурса и способности природних система да задовољавају потребе
будућих генерација.
Једна свеобухватна дефиниција одрживог развоја гласи: одрживи развој представља

интегрални економски, технолошки, социјални и културни развој, усклађен са
потребама заштите и унапређења животне средине, који омогућава садашњим и
будућим генерацијама задовољавање њихових потреба и побољшање квалитета
живота.
Међутим, прецизно значење појма одрживог развоја је предмет широке дебате. Има
аутора који умјесто појма „одрживи развој" радије говоре о појму „одрживости“, а
термин „одрживи развој“ резервишу само за специфичне развојне активности.
Сам термин „одрживи развој“ је језички, донекле неадекватан и непрецизан, или се,
у најмању руку, може поставити питање шта он означава. Тако се, рецимо, поставља
питање како је могуће „одржавати“ нешто што је подложно сталној промјени - јер
„развој“ подразумијева промјену, тј. раст, стагнацију или опадање.
Актуелности појма одрживог развоја нарочито доприносе изазови који долазе са

угроженошћу животне средине. Неки од тих изазова су: глобално загријавање,
смањивање озонског омотача, „ефекат стаклене баште“, нестанак шума, претварање
плодног земљишта у пустиње, појава киселих киша, изумирање животињских и
биљних врста.
Сам концепт „одрживог развоја“ је релативно нов, али идеје садржане у њему могу
се пронаћи и у прошлости. Тако је, на примјер, још крајем 18. века енглески
економиста Малтус тврдио да постоји несразмјера између раста становништва и
раста животних средстава.
268
5.10.2. Одрживи развој и енергија
У оквиру сагледавања енергетске будућности у свијету треба размотрити неке опште

околности које су битне за одрживи развој. То су, прије свега, глобално загријавање
и климатске промјене, геополитички односи и сукоби, углавном у подручјима
богатим налазиштима нафте и гаса, чињеница да више од 2,5 милијарде људи немају
могућности, нити доступност модерним облицима енергије, значајан пораст
становништва у свијету - до 2050. године (9-11 милијарди), стални тренд пораста
потрошње енергије (до 2030. године и преко 40%), те стални пораст емисије угљен-
диоксида у ваздух (до 2030. године преко 55%), што ће још више проузроковати
еколошке промјене.
За све своје активности и стваралачки рад човјек троши енергију с тим што потребе
за енергијом свакога дана све више расту, док се количине лако доступне, јефтине и
"чисте" енергије из дана у дан смањују.
Рационално коришћење конвенционалних извора енергије, као и улагање у системе

за њихову ефикаснију и чистију експлоатацију, смањило би штетне утицаје који се
јављају током експлоатације, како на животну средину тако и на човјека. Правилно
одлагање остатака употребе конвенционалних извора енергије начин је да се
садашњим и будућим нараштајима омогући здрава и незагађена животна средина, а
увођењем модерних метода експлоатације фосилних горива смањила би се
деградација станишта многих врста, укључујући и човјека.
Осим тога промоција и развој алтернативних извора енергије довела би до смањења

оптерећености животне средине. Већом примјеном алтернативних извора очувала би
се необновљива природна богатства и за будуће генерације.
Одрживо коришћење енергије обухвата могућност нормалног развоја популације,

која јасно планира, рационално користи и поштује своје изворе енергије. Улагањем у
смањење губитка енергије штеде се и чувају необновљиви извори, који ће садашњим
и будућим генерацијама обезбиједити несметан развој и напредак.
⇒ Електрична енергија
На подручју града Бања Лука троши се више врста енергије: електрична енергија,
течно гориво, чврсто гориво и гас. Из познатих разлога све се више прелази на
чишће видове енергије, као што је гас и ел. енергија. Из тог разлога потрошња ел.
енергије расте већим процентом од укупних потреба за потрошњом енергије. Ово се
нарочито изражава зими и љети у доба високих температура, кад већи дио
потрошача користи ел. енергију за загријавање, односно љети за расхлађивање
станова.
Из доступних података се види да се годишња потрошња ел. енергије на подручју

града кретала од 548,15 GWh у јулу 2000. године, па до 692,10 GWh у децембру
2007. године. Годишње повећање потрошње у односу на претходну годину на
подручју града кретала се од 3 % у 2001. г. до 9 % у 2003. годину.
269
Учешће потрошње ел. енергије града у односу на укупну потрошњу Електрокрајине

је од 40,43 % у јулу 2000. г. до 47,8 % у децембру 2004. г., односно од 17,3 % до 20,3
% републичке потрошње ел. енергије.
Посматрајући мјесечна кретања потрошње по годинама, уочљиво је да је потрошња

у зимским мјесецима у односу на прољетне и јесенске мјесеце већа и до 203 %, што
значи да се ел. енергија у зимском периоду користи, поред осталог, и за гријање.
Међутим, у посљедње вријеме до велике потрошње ел. енергије у љетним мјесецима

долази, јер се ел. енергије троши за климатизацију стамбено-пословних простора.
Из доступних података произлази да је број велепотрошача растао по просјечној

стопи од око 18%, док је стопа раста потрошача остале потрошње у благом опадању.
Код домаћинстава је нешто другачији однос и број потрошача је растао са стопом од
1,5% што се уклапа у просјечну стопу раста броја становника. Што се тиче
потрошње ел. енергије за протекли период, долази се до податка да се условима
испоруке и цијене ел. енергије мијења и потрошња енергије у наведеним
категоријама.
Полазећи од зацртаних циљева за град, а на основу подлога за димензионисање

електроенергетских мрежа и зацртаног циља пораста потрошње и вршног
оптерећења од 3% до 2020. године очекивати је на урбаном подручју града просјечно
вршно оптерећење од 207 МW и укупну потрошњу од око 1050 GWh/год.
Међутим, уколико се не ријеши проблем проширења капацитета градске Топлане

очекивати је према програмским циљевима повећање оптерећења у зимском периоду
и до 25%, тако да се може очекивати повећање вршног терета и до 253МW и укупне
годишње потрошње од око 1300 GWh/год. до 2020. године.
Да би се обезбиједила ел. енергија за очекивано вршно оптерећење од 207 до 253

МW и очекивану потрошњу ел. енергије од 1300 GWh планирано је проширење
постојећих и изградња нових, електроенергетска постројења на ужем подручју града
и изградња постројења ван града за сигурнији пренос ел. енергије.
У циљу једноставнијег полагања 20кВ каблова треба планирати изградњу енергетске

кабловске канализације која ће повезивати све напојне ТС 110/x са центром града.
С обзиром да је из стратешких разлога потребно изворе ел. енергије приближити

великим потрошачима какав је град Бања Лука, а на основу студије из 1975. године и
водопривредне основе из 1989. године БиХ, ОУР Завод за водопривреду, СОУР
„Енергоинвест“, РО „Енергоинжињеринг“, предвиђено је поред ХЕ „Бочац“
изградња још нове четири ХЕ на ријеци Врбас. На основу наведених студија и
усвојених просторних планова РС, те општине Бања Лука, као и уговора о
концесијама из 2006. и 2007. године усвојена је изградња ХЕ Крупа на Врбасу, ХЕ
Бања Лука „Ниска“, ХЕ „Новоселија“ и „Делибашино Село“, укупне инсталисане
снаге, 102,5 МW. Такође је усвојено да се граде мале хидроелектране на ријеци
Врбањи на оном дијелу водотока који припада граду Бања Лука, укупне снаге 5,4
МW.
270
Међутим, како је почетна иницијатива за реализацију ових пројекта наишла на

оштру осуду у јавности, након које су ови пројекти обустављени до даљњег,
потребно је у наредном периоду дефинисати и алтернативне изворе за снабдијевање
електричном енергијом града, а ко не би дошло до реализације ових пројеката.
⇒ Топлотна енергија
Бањалучки топлификациони систем је пројектован и почело се са његовим

извођењем почетком седамдесетих година. Његова изградња је била предвиђена у
три етапе:
- у првој етапи топлифицирано је насеље Борик,
- у другој етапи градње топлифициран је шири градски центар,
- у трећој етапи је планирана изградња основног топлификационог извора,
топлификационе термоелектране на угаљ, међутим, до реализације ове етапе
није дошло.
У међувремену се град повећавао, а са тим и његов топлотни биланс, ради чега је

капацитет топлане у Борику повећан до укупног капацитета, иако је овај објекат
замишљен као вршни топлотни извор, чији капацитет би требало да буде
максимално 30% укупног капацитета топлификационог система. На тај начин се
одустало од замишљене концепције изградње топлификационог система чији би
основни топлификациони извор користио домаћи угаљ, а добио се систем који као
енергент користи увозни мазут.
Топлана је једино предузеће које обезбјеђује услуге даљинског гријања у Бања Луци
и данас услужује око 30% домаћинстава, комерцијалних и административних
објеката у граду. Топлана опскрбљује преко 22.000 домаћинстава, а зона гријања је
око 1.1300.000 m².
Капацитет система за производњу топлотне енергије је 246 МW, који чине

вреловодни котлови, 4 котла тип ТПК-50, сваки снаге 58 МW и 2 котла тип ТПК-7,
сваки снаге 7 МW. Температурни режим рада система је 130/73 – 90/70 ºC. Сви
котлови као енергент користе мазут.
Температурни режим рада примарне топловодне мреже је 130/70 ºC. Велики дио
примарне мреже је изграђен прије 25 година, ради чега је ова мрежа у веома лошем
стању. Укупна дужина примарне мреже износи 40.500 m, а просјечни губици воде у
њој износе 1.200 – 1.500 m3/дан.
Температурни режим рада секундарне топловодне мреже је 90/70 ºC. Секундарна

мрежа је, углавном, положена у изолациону ЛЕБИТ масу и у бољем је стању од
мреже положене у бетонском каналу. Укупна дужина секундарне мреже износи
41.510 m.
Предаја топлотне енергије, са примарне на секундарну мрежу, врши се у

индиректним топлотним станицама преко измјењивача топлоте. Температурни
режим рада топлотних станица је 130/73 ºC на примарној страни и 90/70 ºC на
секундарној страни. У бањалучком топлификационом систему је изграђено 209
топлотних станица.
271
Оцјена постојећег стања:
1. Енергент: Котлови у Топлани као енергент користе мазут чија је цијена

неповољна у односу на друге енергенте (угаљ, гас, биомаса и сл.), док главна
индустријска електрана, у власништву предузећа Енергетика д.о.о., која је као
енергент користила лигнит, не ради.
2. Технологија: Постојећи систем за сагоријевање је застарио и требало би га
побољшати замјеном горионика и увођењем новог система управљања
процесом сагоријевања. Не постоји даљинско управљање битним мјестима у
мрежи како би се одржавао потребни хидраулични режим мреже. Пумпе у
пумпној станици су старе и без адекватне регулације, што повећава трошкове
дистрибуције топлотне енергије.
3. Очекивани вијек трајања: Цијевна мрежа и контролни систем су били у
експлоатацији дуже него што је очекивани вијек трајања.
4. Стање система: Цијеви и изолација су јако оштећени и цијеви пропуштају
велике количине воде. Контролни уређаји су неисправни и ограничених
могућности.
5. Енергетска ефикасност: Недостатак цијевне изолације, изолације зграда и
недостатак уређаја за мјерење потрошње топлотне енергије по сваком
потрошачу доприносе губицима топлоте заједно са губицима воде због
пропуштања.
6. Технологија: Контролни уређаји су застарјели и не подржавају захтијевану
тачност мјерења, флексибилност нити праћење. Постојећи цијевни систем је
застарио у поређењу са напретком у антикорозивној заштити цијеви,
изолацији и детекцији мјеста пропуштања.
7. Експлоатација и одржавање: Постојећи контролни уређаји су проблематични
за одржавање због тога што је тешко пронаћи резервне дијелове и нису
задовољавајуће тачности у односу на нове уређаје. Тешко је пронаћи мјеста
пропуштања на цијевима, трошкови поправке су високи, а пропуштања
узрокују тешкоће у одржавању потребног притиска за нормалан рад система.
Систем за мјерење потрошње енергије скоро да и не постоји, што ствара
додатне тешкоће у експлоатацији.
Предности система даљинског гријања:
1. Производња топлотне енергије је јефтинија у великим постројењима.

2. Контрола и смањење емисија су економичније у великим котловницама у
поређењу са појединачним малим котловима.
3. Сигурност за потрошаче, пошто нема опасности од пожара или експлозије
због употребе горива у зградама.
4. Поузданост испоруке топлотне енергије због професионалног руковања и
сталног надгледања производње и дистрибуције топлотне енергије.
5. Побољшан квалитет ваздуха у граду.
6. Савремени даљински топлотни систем омогућава потрошачима да регулишу
своју потрошњу топлотне енергије према властитим потребама, а
наплаћивање је засновано на очитавању мјерача топлотне енергије.
8. Даљинско гријање ствара могућност за употребу алтернативних горива, на
основу конкурентности цијена, поузданости снабдијевања горивом, те
еколошког значаја.
272
Бањалучки топлификациони систем, који је у функцији преко 30 година, је застарио

и истрошен. Да би се задовољиле потребе за гријањем објеката у граду, у
будућности, мораће се извршити санација, модернизација и повећање капацитета
постојећег система, изградња нових енергетских капацитета и унапређење
енергетске ефикасности у сектору зградарства.
У циљу тога, а у складу са постојећом планском и студијском документацијом и

анализама густине топлотног оптерећења по појединим зонама, Нацртом
Урбанистичког плана за град Бања Луку од 2008. до 2020. године планирано је
сљедеће:
- реконструкција постојећег топлификационог система;

- изградња три нове топлане на урбаном подручју и њихово укључење у
топлификациони систем;
- могућа изградња топлане у Рамићима (ван урбаног подручја) уз подземну
гасификацију угља у лежишту Рамићи или транспорт тако добијеног гаса до
других топлана;
- израда геотермалних бушотина и њихово укључење у топлификациони
систем;
- повезивање ТЕ-ТО Бања Лука, по њеној изградњи, са топлификационим
системом;
- повећање енергетске ефикасности у сектору зградарства.
Реконструкција постојећег топлификационог система
Цјелокупна ефикасност система даљинског гријања (укупна произведена енергија

наспрам енергије коју су потрошачи примили) је око 60% што је знатно ниже од
савремених система гдје је 80%.
У циљу повећања енергетске ефикасности система истакнуто су сљедеће, могуће,

активности:
- модернизација постојеће котловнице уз наставак употребе мазута док
природни гас не буде доступан,
- снабдијевање топлотном енергијом из електране “Енергетика” чиме се уводе
алтернативна горива (угаљ у односу на мазут) и постиже комбинована
производња топлотне и електричне енергије,
- модернизација и реконструкција примарне и секундарне дистрибутивне
мреже,
- модернизација подстаница,
- инсталација мјерача утрошка топлотне енергије и наплата заснована на
стварној потрошњи по сваком потрошачу9.
9
У литератури, Јацобс: Смањење истицања воде у Бањој Луци и пројекат унапређивања заштите
животне средине. Бањалука 2007, за наведене активности детаљније су објашњене мјере, користи и
процјене.
273
Изградња три нове топлане на урбаном подручју и њихово укључење у

топлификациони систем
Имајући у виду релативно велики обухват који „покрива“ постојећи систем

даљинског гријања, недовољан капацитет постојеће примарне дистрибутивне
цијевне мреже који је потребно повећавати да би се задовољиле потребе у
постојећем обухвату, као и анализирајући густину топлотног оптерећења у урбаном
подручју које тренутно није „покривено“ системом даљинског гријања, дошло се до
приједлога да се у урбаном подручју изграде три нове топлане и то:
- Топлана 1 у Лазареву,
- Топлана 2 у Новаковићима,
- Топлана 3 на Лаушу.
Енергенти, који би се користили у планираним топланама, били би одређени на

основу конкурентности цијена, поузданости снабдијевања, те еколошког значаја.
Предност треба дати домаћим енергентима, ту мислимо на биомасу, гас који би се
добио подземном гасификацијом угља у лежишту Рамићи, као и гас са санитарне
депоније у Рамићима.
Преко ових топлана, као и преко постојеће топлане, у систем даљинског гријања
треба укључити топлотну енергију која би се евентуално добила из планираних
геотермалних бушотина. Ту првенствено мислимо на постојећу топлану у чијем
кругу је предвиђена једна бушотина, а сјеверно од ње на удаљености од око 1000 м
друга у индустријској зони, као и планирану Топлану 1 у Лазареву у чијој близини је
планирана трећа геотермална бушотина. Четврта геотермална бушотина је
планирана југозападно од насеља Обилићево.
Довођењем природног гаса у Бања Луку отворила би се могућност његове употребе,

као енергента, у систему даљинског гријања.
У току даље разраде овог концепта треба тежити да се у топланама, гдје је то могуће,
оствари спрегнута производња топлотне и електричне енергије.
Приликом одређивања локација за топлане анализиран је утицај вјетрова, чији је

интензитет и учесталост представљен ружом вјетрова. С обзиром да се урбано
подручје протеже у правцу југозапад-сјевероисток, а преовлађујући вјетрови у току
године у Бања Луци су сјеверни-сјевероисточни и сјеверозападни-западни, стога је
било која локација топлане у сјеверном дијелу града неповољна у погледу утицаја
вјетрова, међутим, при изградњи топлана треба примијенити најстроже мјере
заштите животне средине. Напоменуто је и то да је у Бања Луци сразмјерно висока
фреквенција тишине, односно у току године 30% дана је без вјетра. На предвиђеној
локацији на Лаушу, планском документацијом су предвиђени значајни захвати у
саобраћајном сегменту, чиме би се значајно поправила приступачност простору
предвиђеном за изградњу топлане, а тиме омогућило снабдијевање котлова
енергентом.
Могућа изградња топлане у Рамићима (ван урбаног подручја) уз подземну

гасификацију угља у лежишту Рамићи или транспорт тако добијеног гаса до других
топлана.
274
Утврђене геолошке резерве бањалучког басена припадају експлоатационом пољу

Рамићи. Званично потврђене, класификоване су у билансне, а према степену
истражености разврстане су у категорију Б и Ц1. Инвентарисане са стањем
31.12.1969. године10.
Категорија Б 12.120.000 т
Категорија Ц1 25.300.000 т
Укупне: 37.3000.000 т.
С обзиром да се ради о домаћем енергенту, који је недалеко од урбаног подручја,

планирано је да се он искористи на начин да се изврши његова подземна
гасификација, чиме би се добио гас који би се могао сагоријевати у новој топлани у
Рамићима, при чему би транспортовали топлотну енергију до потрошача у граду или
у топлане лоциране у урбаном подручју до којих би се гас транспортовао гасоводом.
Паралелно са гасификацијом угља могла би се вршити гасификација отпада на
санитарној депонији.
Израда геотермалних бушотина и њихово укључење у топлификациони систем
Геотермална истраживања, која би доказала потенцијал за експлоатацију

геотермалних извора, нису спроведена и требало би их направити како би се, ако се
процјене покажу тачне, могло приступити коришћењу овога енергетског извора.
У Плану су резервисане четири локације за геотермалне бушотине, двије су у

близини постојеће топлане, трећа је поред Топлане 1 у Лазареву, док је четврта
југозападно од насеља Обилићево.
Повезивање ТЕ-ТО Бања Лука, по њеној изградњи, са топлификационим

системом
Просторним планом Републике Српске предвиђена је изградња Термоелектране –

топлане (ТЕ-ТО) на ширем подручју Бањалучке општине, која би као енергент
користила гас.
Урбанистичким планом Бањалуке њена локација није одређена, али носилац израде
плана предлаже да њена локација оријентационо буде на сјеверном или сјеверо-
западном дијелу територије општине Бања Лука, ван урбаног подручја града, гдје се
планирају индустријске зоне. По изградњи ТЕ-ТО Бања Лука извршило би се њено
повезивање, дистрибутивном цијевном мрежом, са до тада изграђеним топланама.
Тада би ТЕ-ТО Бања Лука, са комбинованом производњом електричне и топлотне
енергије, била основни топлотни извор за топлификацију Града, док би остале
топлане и енергана у Инцелу имале функцију вршних постројења (покривања
вршних оптерећења у систему).
10
Геоинжењеринг – Сарајево: Минералне сировине Босне и Херцеговине, Књига I, Лежишта угља,
Сарајево 1976
275
Повећање енергетске ефикасности у сектору зградарства
Веома важно је унапређење енергетске ефикасности у сектору зградарства, како

стамбених, тако и објеката друге намјене. Искуства из ЕУ, као и земаља из окружења
говоре у прилог томе да се велике уштеде могу направити управо адекватним
изоловањем објеката и другима активностима које воде ка смањењу потрошње
топлотне енергије по 1m2 гријаног простора. Пошто се ради о скупим инвестицијама,
неопходно је да се на нивоу Града направи стратегија, дефинишу приоритети, те
усвоји одговарајућа регулатива, као претпоставке за улазак у ову врсту активности.
Израда Енергетске студије града, Студије топлификације града, као и Идејног

пројекта топлификације урбаног дијела града системом даљинског гријања, што је
већ предвиђено у Стратегији развоја Града Бања Лука (2007. – 2015. година) биће
сљедећи кораци у стварању енергетски ефикасног система даљинског гријања.
Треба нагласити да су послови и активности везани за енергетску ефикасност

изузетно захтјевни и комплексни и ради тога захтијевају систематски приступ од
стране државе или локалних власти. То отвара потребу за формирањем институција
која ће се бавити тим пословима или прикључивање тих активности већ формираним
институцијама, на свим нивоима власти.
5.10.3. Алтернативни извори енергије
⇒ Геотермална енергија
Детаљна студија геотермалне потенцијалности за Бања Луку није рађена, међутим,

на основу ранијих геолошких, хидрогеолошких, сеизмолошких, геофизичких и
других истражних радова, процјењује се да је само у колекторима испод бањалучке
котлине количина геотермалне енергије 400·1012 до 800·1012 kЈ (што зависи од
процијењене порозности водоносних стијенских слојева), а то одговара количини од
9,50 до 19 милиона тона нафте.
Геотермална истраживања, која би доказала потенцијал за експлоатацију

геотермалних извора нису спроведена и требало би их направити како би се, ако се
процјене покажу тачне, могло приступити коришћењу овога енергетског извора.
Ради утврђивања налазишта геотермалне енергије и њених експлоатационих резерви
потребна су детаљна геотермална истраживања са дубинским истражним
бушотинама. Детаљна истраживања обухватају дефинисања микролокација и израду
четири истражно експлоатационе бушотине, тестирање истих и израду елабората о
експлоатационим резервама.
У зависности од режима рада топлификационог система одређен је оптималан број

геотермалних бушотина (8 до 10), као и обим супституције течног горива у градској
топлани. У зависности од броја експлоатационих бушотина одређена је висина
инвестиционих улагања и вријеме њихове отплате, која се креће од 0,7 до 2,5 године.
Након отплате инвестиција на располагању би била јефтина енергија из локалних

извора.
276
Ниво истражености природне геотермалне енергије и могућности њене примјене у

систему гријања у свијету и код нас је довољан да се може са великом поузданошћу
инвестирати у њено коришћење. На основу проведених детаљних истраживања
дефинисаће се, осим експлоатационих резерви геотермалног флуида и квалитет
термоминералних вода и њихова примјењивост у топлификационе, балнеолошке,
спортско-рекреационе, пољопривредне и друге сврхе.
⇒ Енергија вјетра
Вјетар, тј. ваздух у кретању може се користити као енергетски извор помоћу
одговарајућих вјетрењача, гдје се енергија вјетра претвара у механичку енергију, а
може послужити за погон млинова, пумпи за воду или генератора за производњу
електричне енергије широке намјене. Услов коришћења енергије вјетра помоћу
вјетрењача јесте постојање довољног потенцијала ове енергије на мјестима
трансформације. То значи да се вјетрењаче могу градити само на мјестима гдје има
довољно вјетра током године.
Оптимална брзина вјетра треба да се креће око 8,5 m/s, а минимална око 3 m/s. Прије
избора локације за грађење вјетрењаче морају се провести детаљна метеоролошка
истраживања, испитати смјерови вјетра, те утврдити број вјетровитих дана/годину. У
вријеме повећаних потреба за енергијом, изградња енергетских вјетрењача има пуно
оправдање.
⇒ Енергија биомасе
Као и остали видови обновљиве енергије, биомаса има низ предности у односу на
фосилна горива. Биомаса не садржи низ штетних састојака у односу на фосилна
горива. Она не доприноси акумулацији ЦО2, мали садржај сумпора, пепела и обично
мањи садржај азота сврстава биомасу у чиста горива. Биомаса је један од
обновљивих извора енергије који се може примијенити као енергетски извор.
Биомаса није само извор хране, енергије и традиционално добра сировина, већ и
неопходан стабилизатор локалне, укупне климе на земљи, стабилност воде и тла.
Шире бањалучко подручје са релативно развијеним шумарством, индустријом

прераде дрвета, као и пољопривредном индустријом посједује значајне количине
оваквог горива, чијем се значају и експлоатацији као алтернативном извору енергије
није посвећивала велика пажња.
⇒ Соларна енергија
Од обновљивих алтернативних извора енергије, у свјетским размјерама потврдиле су

се геотермална енергија, биомаса и енергија вјетра, док се соларна енергија није
сматрала као озбиљан извор енергије у свијету. Међутим, и на овај вид енергије у
будућности треба обратити посебну пажњу и сходно потребама и могућностима
приступити њеном искориштавању.
277
⇒ Гасификација
У Бања Луци не постоји систем снабдијевања природним гасом. Постоје планови да

се изгради гасовод у регији, али се још није ушло у реализацију тога пројекта. Ако
природни гас, у будућности, буде доступан у Бања Луци, Топлана би уз мање
инвестиције могла прећи на нови енергент.
Постојећи расположиви документ за ову област је «Студија трасе магистралног

гасовода од Зворника до Новог» која је израђена 2000. године од стране
Урбанистичког завода Републике Српске.
За адекватно сагледавање овог аспекта неопходна би била израда студије

гасификације Бањалуке, која би дала неопходне параметре за овај вид
инфраструктурне опремљености града, који би били употребљиви за нову планску и
пројектну документацију.
278
5.11. МЈЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И ЕКОЛОГИЈА
5.11.1. Мјесне заједнице и њихов утицај на побољшање заштите животне

средине
У мјесној заједници грађани послове од непосредног интереса остварују кроз органе

мјесне заједнице и облике непосредног учествовања грађана у одлучивању ради
остваривања комуналних, социјалних, културних, еколошких и других потреба,
водећи рачуна о врсти и обиму потреба, расположивим средствима као и интересима
грађана у цјелини.
Град може уз обезбјеђење финансијских средстава пренијети на мјесну заједницу

извршавање одређених послова из своје надлежности, а нарочито изградњу,
одржавање и управљање објектима за потребе образовања, спорта, културе, као и
других садржаја.
У оквиру својих активности мјесне заједнице се морају више ангажовати на заштити

животне средине, јер у досадашњем раду ова активност је веома мало потенцирана, а
постоје, уз добру вољу, добри предуслови за то.
Наиме, све мјесне заједнице могу више да пораде на овом питању, да ангажују своје
чланове, као и становништво, минимално на уређењу простору мјесних заједница.
Треба покушати показати, да се радом у локалној заједници могу направити
конкретни кораци у циљу заштите животне средине.
Такође савјети мјесних заједница могу редовно организовати разне еколошке акције
на својој територији као што су акције уређења одморишта, чишћење и одвоз смећа
те садњу племенитог бјелогоричног дрвећа на деградираним подручјима (јасен,
кестен, липа, јавор),
Позитивни резултати пројеката би подстакли и друге МЗ за прихватање и

предузимање сличних акција.
С циљем повећања еколошке свијести грађана и чувања животне средине савјети

мјесних заједница у сарадњи са, нпр. основним школама на својој територији и
предузећима која се баве сакупљањем старог папира могу повремено организовати
акције прикупљања старог папира. Поред тога што ће се прикупити одређена
количина вриједне секундарне сировине ова акција мјесне заједнице ће битно
допринијети еклошкој свијести становништва и младих људи, што је веома битно да
грађани, а посебно млади, стекну навику одлагања папира на овај начин.
Неопходно је јачати свијест грађана на територији мјесне заједнице о потреби

чувања животне средине и природних ресурса којима располаже и то анимирањем и
потицањем грађана да узму учешће у пројектним активностима на различите начине
(писаним позивима упућеним преко МЗ, плакатима, путем медија, телефонским
позивима, дијељењем позива од врата до врата и позивима преко активних грађана).
279
Потребно је покушати и грађане едуковати путем различитих радионица/семинара,

предавања са слиједећим темама: рационално коришћење воде, коришћење
кишнице, заштита водотока, обогаћивање подземних водених ресурса, рециклирање
папира, рјешавање проблема крутог отпада, потребе не стварања и селектовања
створеног отпада, итд.
Пригодни датуми за организовање неких од ових акција су и различити дани којима

се обиљежавају, нпр. Дана планете земље 22. април, Свјетски дан вода 22. март,
Свјетски дан заштите животне средине 5. јун, Свјетски дан чистих планина 26.
септембар, ...
Да би мјесне заједнице усвојиле овакав начин понашања и рада на својој територији

све ове акције, или бар смјернице да се на пољу заштите животне средине нешто
покуша урадити, морају бити инициране од стране органа градске управе, јер су
мјесне заједнице само истурене канцеларије које обављају послове из дјелокруга
органа градске управе. Поред послова органа градске управе (које тренутно мјесне
заједнице само и обављају) мјесне заједнице могу да се баве и другим пословима, за
које грађани у мјесној заједници сматрају битним.
У току израде ЛЕАП-а мјесне заједнице града Бања Лука су дале велики допринос да
овај план буде што квалитетнији, поткрепљен конкретним подацима са територије
града кроз помоћ у дефинисању конкретних проблема на њиховој територији, кроз
дистрибуцију и сакупљање анкетних листића о стању и приједлозима за побољшање
стања животне средине, кроз своје приједлоге и сугестије.
280
5.12. МЕДИЈИ И ЕКОЛОГИЈА
Брзина и сложеност савременог друштвеног развитка, све већа употреба масовних

средства за саопштавање (штампа, филм, радио, телевизија) као и потреба да се
друштвена акција, у националним и интернационалним оквирима, постави на научну
основу наметнули су испитивање људских ставова и јавног мњења, а у конкретном
случају у центар се поставља питање ширења знања о заштити животне средине и
одрживом развоју.
Појам масовне комуникације може се прецизније одредити као друштвена активност

оперисања знацима информативних, едукативних и рекреативних садржаја преко
којих професионалне групе у специјализованим институцијама омогућују
споразумевање с масовним аудиторијем стимулишући га на одређену друштвену
дјелатност. Тиме је масовно комуницирање постало један од основних чинилаца у
развоју и формирању човјекове личности и најважнија детерминанта обликовања
јавног мњења.
Цио двадесети вијек поред достигнућа науке и технологије обиљежен је и

достигнућима из области медија: штампа, радио, филм, телевизија, масовна
комуникација, глобализација, глобално село, интернет.
Наиме, истраживања су показала да мас медији сугестивношћу звучних и визуелних

призора дјелују на јавно мњење много више него тривијалне ријечи у функцији
кодификовања реалности, а уједно превазилазе оквире уже социјалне групе.
Ефекат, или утицај медија резултат је интеракције медијске поруке и публике.

Медији поседују моћ да представе свијет на различите начине, а ефикасност поруке
је зависна од техничког преносника поруке. Иста порука, која је саопштена преко
разних врста техничких средстава, изазива неједнака дејства, што доказује да моћ
поруке не зависи само од садржаја поруке него и од облика и структуре техничког
преноса.
У циљу промоције заштите животне средине електронски медији могу послужити за

продукцију и емитовање тематских емисија и других видова медијског праћења
активности усмјерених ка имплементацији принципа одрживог развоја и
валоризације животне средине.
Медије ће у будућности неминовно препознати свој интерес да у програмску понуду

укључе тематске програмске садржаје посвећене овим питањима. Општи интерес је
подизање свијести најширих слојева становништва о потреби заштите животне
средине и о начину како свако од нас може допринијети заштити животне средине.
Глобални феномени који пријете да угрозе животну средину и тиме будућност

човјечанства морају бити препознати на вријеме како би се правовремено могло
реаговати, како на локалном тако и на глобалном нивоу.
Управо медији могу обезбиједити контакте, приступ и сарадњу са домаћим и

иностраним стручњацима и институцијама, али истовремено упознати јавност са
актуелном проблемима те њиховој улози у рјешавању истих.
281
5.12.1. Контакти с јавношћу и локалним информативним средствима
За осигуравање одрживога развоја потребно је активно учествовање појединаца,

јавности и свих важних група те њихова спремност за преузимање дијела
одговорности у процесу доношења одлука и у њиховој примјени.
Преузимањем активне улоге појединци и групе морају бити доведени у положај да

при одлучивању прате начело "најбоље за све", што свакако није једноставно.
При том је јако важно изградити колективну свијест о томе да због осигуравања
одрживога развоја у његовом пуном значењу сви морају дати допринос у корист
цијелога друштва у склопу којег сви имају већу корист.
Сваки појединац, члан јавности, мора преузети битну улогу у друштву везујући при
томе заштиту животне средине уз одрживи развој.
Одрживи развој значи истовремено осигуравање:
еколошких захтјева при чему се допуштају само они захвати који омогућују
цјеловиту заштиту екосистема и свих врста биљака и животиња појединачно,
искориштавање обновљивих извора сировина и енергије допуштено је само у
границама њихове обновљивости, а искориштавање необновљивих извора
(нпр. фосилних енергената) не смије бити брже од проналажења
алтернативних рјешења за њих.
социолошких захтјева: осигуравање бољих социјалних услова свим слојевима

и скупинама, као што је нпр. побољшавање услова за становање, здравствена
њега, школовање, запошљавање и др.
привредних захтјева: задовољавање потреба све већега броја становништва

захтијева сталан привредни развој
282
5.13. НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И ЕКОЛОГИЈА
5.13.1. Утицај и помоћ НВО на подизање еколошке свијести и њихов

допринос екологији
На територији града Бања Лука до сада је евидентно недовољно укључивање

Невладиних организација (НВО) у доношењу виталних одлука везаних за животну
средину.
Ангажовање НВО значајно може допринијети развоју еколошке свијести грађана

кроз организовање еколошких образовних кампова и других облика едукације чиме
би грађани били подстакнути да се укључе у рјешавање еколошких проблема преко
мреже НВО.
Наиме, НВО поседују значајан потенцијал који се одликује у високом образовном

нивоу њихових чланова и солидном техничком опремљеношћу. Осим тога,
невладине организације прате свјетске токове у домену своје области рада и
располажу поузданим и правовременим информацијама и експертизом, које на
непрофитној основи уступају за јавну употребу. Град Бања Лука успоставио је
партнерске односе са већим бројем удружења грађана/невладиних организација, и
перманентно ради на њиховом даљем унапређењу. Посебно добри резултати
партнерског дјеловања јавног и цивилног сектора примјетни су у области социјалне
и здравствене заштите, превенције овисности и едукацији младих, те у реализацији
бројних хуманитарних, спортских и културних програма и активности, али изостају
активности из области заштите и очувања животне средине.
У свим пројектима који се реализују на овај начин суштина партнерства се огледа

превасходно у томе што су активности усмјерене на одређене популационе групе и
фокусиране на конкретне потребе корисника. Стручни кадрови Административне
службе и градских институција, као и чланови појединих скупштинских тијела,
учествују у дефинисању циљева и начина реализације пројеката, а удружења грађана
својим капацитетима, уз финансијску подршку Града, реализују тако дефинисане
пројектне активности.
На исти начин би се могли реализовати и многи други пројекти из области заштите и

очувања животне средине када би они постојали, тј. када би их неко иницирао.
Насупрот развијеном партнерству са Градом, може се закључити да су партнерски
односи између самих невладиних организација недовољно развијени.
У евиденцији Одјељења за друштвене дјелатности Административне службе Града,

посебно се води евиденција регистар удружења грађана/невладиних организација. У
наведеној евиденцији, регистровано - евидентирано је 217 удружења грађана /
невладиних организација. У складу са законским одредбама удружења грађана
/невладиних организација региструју се и одређују најчешће као невладине,
нестраначке, непрофитне, добровољне и хуманитарне организације. Током рада и
активности њихова активност у највећем дијелу одвија се конкретно у једној области
по којој настоје бити препознатљиви и дати пуни допринос развоју цивилног
друштва. На основу програмских циљева, те континуираног дјеловања удружења
грађана/ невладине организације разврстане су и евидентиране у седам подручја –
области дјеловања.
283
5.14. ЕКОЛОШКА ЕДУКАЦИЈА
5.14.1. Подизање нивоа свијести јавности
Јачање еколошке свијести и подизање стручног знања и компетентности су

еколошки приоритети у граду Бања Лука. Повезивање ЛЕАП процеса за реформом
образовања, као и са основним развојним правцима образовања у свијету, омогућава
битније унапређење еколошке едукације као основног начина стварања и развоја
еколошке свести.
Основни циљ локане заједнице је унапређење свих дјелатности у области мјера за

очување и унапређење животне средине, изградњу и развијање здравих животних
стилова.
Једна од основних премиса екологије и одрживог развоја, чији је она незамјенљив

стуб, јесте „обавеза да будућим генерацијама оставимо бар исте услове за живот и
омогућимо им једнаке шансе“.
Имајући у виду претходно наведено, уочена је важност сталног информисања и

едукације о еколошком стању и еколошким проблемима. То није само полазна тачка
за отпор лошим навикама, одлукама и процесима који угрожавају ту будућност, већи
својеврстан информатор о будућим потребама.
5.14.2. Информативне и образовне активности у предшколским и

школским установама
Реформски процеси у образовању пружају нову шансу за унапређење еколошке

едукације, али и обрнуто-еколошко подручје је веома погодно за нове идеје и
иницијативе у реформи образовања. Концепт школског развојног планирања је
заснован на сличној методологији као и ЛЕАП процес, концепт курикулума и
децентрализације школског система омогућује, али и захтјева да се еколошка
проблематика локалних средина нађе у новим школским курукулумима. Школске
курикулуме обавезно требају имати значајан дио еколошких садржаја и тема у
редовној настави и ванаставним активностима.
Са циљем да еколошко васпитање и едукација отпочне од најмлађих управо због

карактера средине у којој живе, у предшколском образовању може бити осмишљен
пројект “Еколошки вртић” као огледни рад на еколошкој едукацији. У вишим
разредима се предлаже сагледавање обима увођења еколошке проблематике у
будуће школске курикулуме, док кроз ваншколске активности могу бити уграђене
бројне еколошке теме.
У смислу подизања еколошке свијести ученика као најзначајнија мјера се

препоручује побољшање еколошке едукације, посебно кроз екологизацију школа и
образовања у целини. Ова мјера се може примијенити кроз:
Уграђивање еколошке проблематике у школске развојне планове;

Уграђивање еколошких садржаја у школске курикулуме ;
284
Испуњавање критеријума за обезбеђивање статуса еколошки вртић и

еколошка школа;
Укључивање школа у процесе ЛЕАП;
Организовање едукативних активности еколошких НВО ( еко школе,
кампови, истраживачке акције, предавања и трибине.
5.14.3. Организовање еколошких скупова, изложби и предавања
Јачање еколошке свијести грађана, поред осталог, може бити обезбијеђено кроз
разне семинаре и радионице путем којих би се грађани могли упознати са
могућностима заштите и унапређења животне средине, а истовремено би овај вид
едукације могао подстаћи њихово дјеловање у локалном окружењу. Овај вид јачања
еколошке свијести грађанства подразумијева организовање еколошких едукативних
активности школа намијењених одраслима (родитељи, посебни корисници),
организовање еколошких активности школа намијењених грађанству (уређење
паркова, пошумљавања, кампање и др.), разних семинара, кампања и др.
Радионице и семинари могу обезбиједити трансфер нових знања у циљу подстицања

одрживог развоја у области заштите и унапређења животне средине у Бања Луци
кроз упознавање са еколошким проблемима код нас и у свијету, представљање
савремених метода рјешавања тих проблема и давање могућности активног
учествовања у идејном и практичном реализовању пројеката из области заштите и
унапређења животне средине.
Организовање еколошких скупова, изложби, предавања, семинара или радионица

тематски треба да укључи следеће елементе:
• Могућности појединца да лични допринос заштити животне средине (вода,

ваздух, земљиште и шуме)
• Заштита и штедња воде и обогаћивање водених ресурса
• Савремени приступ отпаду (рециклирање, смањење отпада и компостирање)
• Компостирање органског отпада
• Ефикасно коришћење енергије (ресурси, добијање и утицај на околину)
• Саобраћај и околина
• Штедња топлотне и електричне енергије
• Обновљиви и необновљиви извори енергије
• Климатске промјене.
285
6. АКЦИОНИ ПЛАНОВИ ЗА ПРИОРИТЕНЕ И ОСТАЛЕ

ОБЛАСТИ
АКЦИОНИ ПЛАН ЗАШТИТЕ ВАЗДУХА ОД ЗАГАЂЕЊА ИЗ

СТАЦИОНАРНИХ И МОБИЛНИХ ИЗВОРА
АКЦИОНИ ПЛАН ЗАШТИТЕ КВАЛИТЕТА ВОДЕ ЗА ПИЋЕ
АКЦИОНИ ПЛАН ЗАШТИТЕ ПОВРШИНСКИХ ПРИРОДНИХ ВОДА ОД

ЗАГАЂЕНОСТИ
АКЦИОНИ ПЛАН ЗА ПОВЕЋАЊЕ ПОШУМЉЕНОСТИ И НИВОА

ЗЕЛЕНИЛА
АКЦИОНИ ПЛАН ЗА УПРАВЉАЊЕ ОДЛАГАЊЕМ КОМУНАЛНОГ

ИНДУСТРИЈСКОГ, ОПАСНОГ И БОЛНИЧКОГ ОТПАДА
АКЦИОНИ ПЛАН ЗА ПОЗИТИВНА УРБАНИСТИЧКА РЈЕШЕЊА И

МОГУЋНОСТИ
АКЦИОНИ ПЛАН СМАЊЕЊА НИВОА КОМУНАЛНЕ БУКЕ
АКЦИОНИ ПЛАН АНАЛИЗЕ ЛОКАЛНЕ ЗАКОНСКЕ РЕГУЛАТИВЕ И

МОГУЋНОСТИ РАЗВОЈА
АКЦИОНИ ПЛАН ОЧУВАЊА БИОЛОШКЕ РАЗНОВРСНОСТИ
ПРОЦЈЕНА НИВОА ЕКОЛОШКО-ТУРИСТИЧКЕ ПОНУДЕ ГРАДА
АКЦИОНИ ПЛАН ЗАШТИТЕ ЗЕМЉИШТА ОД ЗАГАЂЕНОСТИ И

МОГУЋНОСТИ ПРОИЗВОДЊЕ ЗДРАВЕ ХРАНЕ
ПРОЦЈЕНА УТИЦАЈА НАЧИНА ДРЖАЊА ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА НА

ПОЈАВУ ЗООНОЗА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА
ПРОЦЈЕНА СТАЊА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ СЕРИЈЕ СТАНДАРДА ИСО 14000

НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БАЊА ЛУКА
286
6.1. АКЦИОНИ ПЛАН ЗАШТИТЕ ВАЗДУХА ОД ЗАГАЂЕЊА ИЗ СТАЦИОНАРНИХ И МОБИЛНИХ ИЗВОРА
6.1.1. Развијање система управљања квалитетом ваздуха на локалном нивоу

Процјена Критеријум/
Ред.бр Извори Рокови
Активности Носиоци активности буџета показатељи за
акт. финансирања имплементације
(ЕУР) успешност
- Градска управа Бања Луке,

- Овлашћене организације за Локални
Израда катастра
1. обављање послова заштите Републички, 2010-….. 30.000
емисије
животне средине и Међународни
- Хидрометеоролошки завод

Израда катастра
2. обављање послова заштите Републички, 2010-….. 15.000
имисије
животне средине и Међународни Успостављање
- Хидрометеоролошки завод система управљања
квалитетом ваздуха
- Градска управа Бања Луке, на локалном нивоу
Категоризација града
Бања Луке према
3. обављање послова заштите Републички, 2010. 25.000
степену
животне средине и Међународни
аерозагађености

Утврђивање утицаја - Овлашћене организације за
4. аерозагађења на обављање послова заштите Локални 2010. 10.000
животну средину животне средине и
287
6.1.2. Смањење нивоа загађења ваздуха као последица саобраћаја у ширем центру града
Процјена
Ред.бр Носиоци Извори Рокови Критеријум/ показатељи
Активности буџета
акт. активности финансирања имплементације за успешност
(ЕУР)
Забрана теретног и - Градска
транзитног саобраћаја у управа Бања буџет није Теретни и транзитни
1. ширем центару града и Луке, Локални 2010. могуће саобраћај се одвија само на
преусмјеравање на - Овлашћена процјенити транзитним правцима
транзитне правце организација
Возила градског јавног
Осавремењивање
- Овлашћени превоза испуњавају EURO
2. возног парка градског / 2011. /
превозници, 4 норме о квалитету
јавног превоза
издувних гасова
- Градска
управа Бања
Имплементација Луке, Спроведене активности у
Локални буџет није
активности - Надлежна складу са датим
3. Републички, 2010…. могуће
дефинисаних у стручна препорукама дефинисаним
Међународни процјенити
Саобраћајној студији служба, у Студији
- Овлашћени
извођачи
- Градска
Стварање иницијалне Локални Формирана база
Луке,
4. базе података о Републички, 2010. 7.000 података о
- Надлежна
саобраћају Међународни, саобраћају
стручна
служба
288
6.1.2. Смањење нивоа загађења ваздуха као последица саобраћаја у ширем центру града
- Градска
управа Бања Ажурирана и оперативно
Ажурирање и
Луке, примењена база
5. оперативна примјена Локални 20011. 6.000
- Надлежна података током
базе података
стручна имплементације
служба
- Градска
Контрола рада кућа управа Бања
буџет није Мање возила на улицама
овлашћених за Луке,
6. Локални 2009. - .... могуће које остављају иза себе
технички преглед - Надлежна
процјенити црне облаке дима
возила инспекцијска
служба
- Градска
Луке,
- Надлежна
Промоција акција и стручна
7. Локални 2009. - .... 2.000 Виши ниво свести
едукативни садржаји служба,
грађани, НВО
- средства
јавног
информисања
289
6.1.3. Смањење нивоа загађења ваздуха као последица рада градске топлане и индивидуалних кућних ложишта
Ред.бр Носиоци Извори Рокови
Активности буџета показатељи за
акт. активности финансирања имплементације
Ревитализовано
електрофилтерско
Ревитализација
постројење на Топлани
1. електрофилтерског 2011.
и смањен је степен
постројења на топлани
загађености ваздуха у
зимском периоду
Повећање топлотне снаге Повећана топлотна
2. 2011.-2020.
градске топлане снага градске топлане
Проширење
топлификационе мреже на - Градска
буџет није
мјесне заједнице града које „Топлана“, Републички,
могуће Проширена
3. до сада нису покривене - Овлашћени Међународни 2010.-2020. процјенити топлификациона мрежа
системом извођач.
централноградског
гријања
Реконструисана
Реконструкција постојећег постојећа
система снабдијевања топлификациона мрежа
4. домаћинстава топлотном 2010.-2015. и смањени губици
енергијом и смањење топлотне енергије у
губитака топлотне енергије мрежи као и боље
снабдијевање грађана
290
6.1.3. Смањење нивоа загађења ваздуха као последица рада градске топлане и индивидуалних кућних ложишта
- Градска
Луке,
Покретање иницијативе за
- Градска
прелазак градске топлана буџет није
„Топлана“,
5. са мазута на мање Локални 2011. могуће Усвојена иницијатива
- Грађани,
загађујућа горива, проценити
НВО,
гасификацију топлане
- Средства
јавног
- Градска
Едукација становништва о управа Бања
потреби употребе Луке,
Грађани све мање као
нискоемисионих горива у - Градска
Локални, буџет није гориво користе угљеве
кућним ложиштима (ел. „Топлана“,
6. Републички, 2010.-2015. могуће и смањен је степен
енергија, гас, дрво, лаки - Грађани,
Међународни. проценити загађености ваздуха у
деривати нафте,..) и НВО,
зимском периоду
предностима централног - Средства
даљинског гријања јавног
291
6.1.4. Смањење нивоа загађења ваздуха као последица рада индустрије

Уграђени системи за
Уградња система за
пречишћавање
пречишћавање буџет није
отпадних гасова из
1. отпадних гасова из 2011. могуће
индустријских
индустријских процјенити
енергетских
енергетских постројења
постројења
Уградња система за Уграђени системи за
пречишћавање буџет није пречишћавање
2. отпадних пара и гасова 2011. могуће отпадних пара и
из индустријских - Индустријска процјенити гасова у индустријска
процеса постројења, Загађивач, постројења
Унапређење и - Надлежна Републички, Унапређен и усклађен
усклађивање инспекцијска Међународни, мониторинг квалитета
мониторинга квалитета служба буџет није
емисија из
3. емисија из 2010. могуће
индустријских проценити
постројења у складу са
постројења у складу са
директивама ЕУ
директивама ЕУ
Валоризација отпадних буџет није

Спроведена
4. материја из Стални процес могуће
валоризација
технолошких процеса процјенити
292
Подизање зелених
буџет није Подигнути зелени
појаса око производних
5. 2010. могуће појаси око
погона на територији
процјенити производних погона
града
Реконструисани
Реконструкција
постојећи системи за
постојећих система за
пречишћавање - Индустријска
отпадних гасова из
отпадних гасова из постројења, Републички, буџет није
6. индустријских - Надлежна Међународни, 2012. могуће
енергетских
енергетских постројења инспекцијска Загађивач процјенити
постројења и отпадних
и отпадних пара и служба
пара и гасова из
гасова из индустријских
процеса
процеса
Спровођење мјера - ЈП „ДЕП-ОТ“, Спроведене мјере
Републички, буџет није
заштите ваздуха на - Надлежна заштите ваздуха на
7. Међународни, 2010. могуће
депонији комуналног инспекцијска депонији комуналног
Загађивач процјенити
отпада “Рамићи” служба отпада “Рамићи”
Подизање зеленог
Подигнут зелени
заштитног појаса око
8. - ЈП „ДЕП-ОТ“, Загађивач 2010. 50.000 заштитни појас око
депоније комуналног
депоније
отпада “Рамићи”
Доношење одлуке о
изради катастра Донесена одлука на
- Градска управа
9. индустријских извора / 2010. / Скупштини
Бања Луке,
загађења ваздуха на Града Бања Лука
територији града
293
Бања Луке,
- Овлашћене
Израда катастра организације за Локални
10. индустријских извора обављање послова Републички, 2010-….. 10.000 Израђен катастар
загађења ваздуха заштите животне Међународни
средине и
- Хидрометеоролошки
завод
6.2. АКЦИОНИ ПЛАН СА АСПЕКТА ЗАШТИТЕ КВАЛИТЕТА ВОДЕ ЗА ПИЋЕ
6.2.1. Побољшање цјелокупног система водоснабдијевања и квалитета воде за пиће

Предузимање свих Постављене и
законских мјера на - А.Д.„Водовод“ буџет није поштоване зоне
1. санитарној заштити - Инспекцијски Локални 2010. могуће санитарне заштите
постојећег изворишта воде органи Града, процјенити изворишта
за пиће у Новоселији, водоснабдијевања
Контролисана
Контрола изградње - А.Д.„Водовод“ буџет није
изградњу у
2. објеката у водозаштитном - Инспекцијски Локални 2010. могуће
водозахватном
подручју органи Града, процјенити
подручју
294

Изграђена
Завршетак изградње друге Локални
функционална друга
3. фазе фабрике воде у - А.Д.„Водовод“ Републички 2012. 5.000.000
фабрика воде у
Новоселији Међународни
Новоселији
Изградња главних
(примарних) цјевовода и Локални буџет није Изграђени и
4. њихово увезивање у - А.Д.„Водовод“ Републички 2013. могуће прстенасто увезани
прстенасти систем Међународни процјенити главни цјевоводи
водоводне мреже
Приступити реализацији
локације коначног
изворишта воде на
локалитету „Тијесно“,
Израђена сва потребна
За планирану локацију - Градска управа Локални буџет није документација и
5. водозахвата је потребно Бања Луке, Републички 2015. могуће водозахват за фабрике
приступити изради - А.Д.„Водовод“ Међународни процјенити воде је измјештен на
потребне планске и локацију “Тијесно”
техничке документације:
идејних пројеката,
истражних радова,
регулационог плана.
295

На дијелу од будућег
водозахвата на почетку
Израђена сва потребна
кањона Тијесно до
- Градска управа буџет није документација за
фабрике воде у Локални
6. Бања Луке, 2011. могуће цјевовод сирове воде
Новоселији, потребно је
- А.Д.„Водовод“ процјенити од новог водозахвата
дефинисати и резервисати
до фабрика воде
коридор за доводни
цјевовод сирове воде.
Постављене и
Успостављање и
- А.Д.„Водовод“ буџет није поштоване зоне
провођење зона заштите
7. - Инспекцијски Локални 2011. могуће санитарне заштите
планираног водозахвата у
органи Града, процјенити будућег изворишта
Карановцу
водоснабдијевања
Дефинисано
Дефинисање алтернативно
- А.Д.„Водовод“
алтернативног изворишта извориште за
8. - Општина Локални 2011. 50.000
за снабдијевање водом на снабдијевање водом на
Лакташи,
локалитету Лијевче поља. локалитету Лијевче
поља
296

Урађена одговарајућа
просторно-планска
Израда одговарајуће документација за
просторно-планске алтернативно
9. - Општина Локални 2011. 40.000
документације у сарадњи извориште за
Лакташи,
са општином Лакташи. снабдијевање водом на
локалитету Лијевче
поља
Резервисање простора
изворишта, поштовање Резервисан простор за
режима изградње, како би алтернативно
се могле проводити извориште за
10. - Општина / 2011. /
одговарајуће зоне снабдијевање водом на
Лакташи,
санитарне заштите локалитету Лијевче
изворишта у контактним поља
подручјима.
Замјењена дотрајала
Смањење водних губитака
секундарна водоводна
(замјена дотрајале
- Градска управа Локални буџет није мрежа, избачене из
секундарне водоводне
11. Бања Луке, Републички 2015. могуће употребе азбестно-
мреже и избацивање
- А.Д.„Водовод“ Међународни процјенити бетонске цијеви и
азбестно-бетонских
смањени губици у
цјевовода из употребе);
мрежи
297

Обезбијеђено
Изградња планираног квалитетно
резервоарског простора: водоснабдијевање
Туњице I и II, Весели - Градска управа Локални буџет није насеља друге и треће
12. бријег, Старчевица (друга Бања Луке, Републички 2012. могуће висинске зона, насеља
и трећа висинска зона), - А.Д.„Водовод“ Међународни процјенити Кочићев вијенац,
Карановац, Кочићев Паприковац, Туњице,
вијенац, Паприковац; Весели бријег,
Карановац.
Изградња пумпних
станица и спојних
квалитетно
цјевовода за квалитетно
водоснабдијевање
снабдијевање водом - Градска управа Локални буџет није
насеља Шарговац,
14. насеља Шарговац, Бања Луке, Републички 2012. могуће
Дракулић, Рамићи,
Дракулић, Рамићи, - А.Д.„Водовод“ Међународни процјенити
Куљани, те проширен
Куљани, те ширење
водоводни систем
водоводног система према
према Поткозарју
Поткозарју
Изградња дистрибутивне - Градска управа Локални буџет није
квалитетно
15. мреже и ширење водовода Бања Луке, Републички 2012. могуће
водоснабдијевање
према Карановцу - А.Д.„Водовод“ Међународни процјенити
насеља Карановац
Аутоматизација рада и буџет није Водоводни систем је
Локални
16. мониторинга водоводног - А.Д.„Водовод“ 2012. могуће потпуно праћен и
система процјенити аутоматизован
298
6.3. АКЦИОНИ ПЛАН ЗАШТИТЕ ПОВРШИНСКИХ ПРИРОДНИХ ВОДА ОД ЗАГАЂЕНОСТИ
6.3.1. Управљање квалитетом вода

Бања Луке,
Функционална
Израда стратегије - Овлашћене
стратегија мониторинга
мониторинга пијаћих, организације за Локални
пијаћих, површинских,
1. површинских, подземних и обављање Републички 2010. 30.000
подземних и отпадних
отпадних вода на послова Међународни
вода на локалном
локалном нивоу заштите
нивоу
животне
средине
Функционална база
Израда софтвера базе и - Градска управа
Локални буџет није података са свим
анализе података везаних Бања Луке,
2. Републички 2011. могуће анализама потребним
за управљање квалитетом - Овлашћене
Међународни процјенити за управљање
вода организације
квалитетом вода
Функционалне
акредитоване екстерне
и интерних
Функционисање - Градска управа
Локални лабораторије на
акредитованих екстерних Бања Луке,
3. Републички 2011. 100.000 локалном нивоу у
и интерних лабораторија - Овлашћене
Међународни којима се обављају све
на локалном нивоу организације
анализе потребне за
управљање квалитетом
вода
299
6.3.1. Управљање квалитетом вода

Установљавање
законска регулативе на
законодавне основе - Градска управа
4. / 2011. / локалном нивоу
управљања квалитетом Бања Луке,
потребна за управљање
вода на локалном нивоу
квалитетом вода
6.3.2. Заштита вода од загађења комуналним отпадним водама

Урадити генерални
пројекат одвођења и - Градска управа
пречишћавања отпадних Бања Луке, Локални Израђен Генерални
1. вода, те утврдити трасе - Овлашћене Републички 2010. 50.000 пројекат одвођења
главних колектора и организације, Међународни отпадних вода
усвојити концепт - АД.“Водовод“.
одвођења отпадних вода.
Изграђен и стављен у
Бања Луке,
Изградити колектор лијеве функцију колектор
- Овлашћене Локални
и десне обале Врбаса на лијеве и десне обале
2. организације и Републички 2013. 300.000
потезу од Карановца до Врбаса на потезу од
извођачи Међународни
Новоселије, Карановца до
радова,
Новоселије
- АД.“Водовод“.
300

Изградити колектор са Бања Луке,
функцију колектор
лијеве стране ријеке - Овлашћене Локални
лијеве и десне обале
3. Врбаса (тзв. колектор организације и Републички 2013. 300.000
Врбаса колектор
Сутурлија – жељезнички извођачи Међународни
Сутурлија –
мост), радова,
жељезнички мост
Бања Луке, Изграђен и стављен у
Изградити колектор са - Овлашћене Локални функцију колектор са
4. десне стране ријеке Врбаса организације и Републички 2013. 300.000 десне стране ријеке
(тзв. колектор Ребровац), извођачи Међународни Врбаса (тзв. колектор
радова, Ребровац),
Бања Луке,
- Овлашћене Локални Изграђен и стављен у
Изградити колектор
5. организације и Републички 2012. 300.000 функцију колектор
“Врбања”,
извођачи Међународни “Врбања”
радова,
301

Бања Луке,
Изградити колектор - Овлашћене Локални
6. “Широка ријека”, организације и Републички 2012. 300.000
“Широка ријека”,
радова,
Бања Луке,
Изградити колектор - Овлашћене Локални
7. “Драгочај”, организације и Републички 2012. 300.000
“Драгочај”,
радова,
Бања Луке,
- Овлашћене Локални Изграђен и стављен у
Изградити колектор
8. организације и Републички 2013. 300.000 функцију колектор
“Траписти”,
извођачи Међународни “Траписти”,
радова,
302

Бања Луке,
Изградити главни градски функцију главни
- Овлашћене Локални
колектор до постројења за градски колектор до
9. организације и Републички 2014. 300.000
пречишћавање отпадних постројења за
вода пречишћавање
радова,
отпадних вода
Израђена потребну
Израдити потребну - Градска управа
студијску и техничку
студијску и техничку Бања Луке, Локални буџет није
документације
10. документације постројења - Овлашћене Републички 2011. могуће
постројења за
за пречишћавање организације и Међународни процјенити
отпадних вода; - АД.“Водовод“.
отпадних вода;
Изграђено и стављено
Бања Луке,
у функцију
Изградити постројење за - Овлашћене Локални буџет није
постројење за
11. пречишћавање градских организације и Републички 2015. могуће
отпадних вода извођачи Међународни процјенити
градских отпадних
радова,
вода
Бања Луке, Изграђена и стављена
- Овлашћене Локални буџет није у функцију
Изградити канализацију за
12. организације и Републички 2012. могуће канализација за
насеља Трла - Мочила
извођачи Међународни процјенити насеља Трла -
радова, Мочила
303

- Градска управа Изграђена и стављена
Изградити канализацију у Бања Луке, у функцију у улицама
улицама Суботичка, - Овлашћене Локални буџет није Суботичка,
13. Ловћенска, Слободана организације и Републички 2012. могуће Ловћенска,
Дубочанина и Рајка извођачи Међународни процјенити Слободана
Боснића, радова, Дубочанина и Рајка
- АД.“Водовод“. Боснића,
Изграђена и стављена
Бања Луке,
у функцију
Изградити канализацију у - Овлашћене Локални буџет није
канализација у
14. Кумсалама и уз Ченића организације и Републички 2012. могуће
Кумсалама и уз
поток на Лаушу извођачи Међународни процјенити
Ченића поток на
радова,
Лаушу
Изградити секундарну
канализациону мрежу на Изграђена и стављена
локалитетима насеља у функцију
Бања Луке,
Рамића, Дракулића, канализација за
- Овлашћене Локални буџет није
Залужана, Пријечана, насеља са више од
15. организације и Републички 2014. могуће
Шарговца, и других 2000 становника која
извођачи Међународни процјенити
насеља са више од 2000 немају изграђен
радова,
становника која немају канализациони
изграђен канализациони систем
систем
304
6.3.3. Заштита вода од загађења индустријским отпадним водама

Успостављен је надзор
Успоставити надзор над Бања Луке,
буџет није над свим испустима
свим испустима - Овлашћене
1. Локални 2010. могуће индустријских
индустријских отпадних инспекцијске
процјенити отпадних вода у
вода у околину службе,
околину
- загађивачи.
Израдити Студију о - Градска управа
индустријским отпадним Бања Луке,
2. Локални 2010. 60.000 Урађена студија
водама на подручју града - Овлашћене
Бања Лука организације
Израдити идејне и Главне - Индустријска буџет није

3. пројекте ППОВ за постројења, Загађивач 2011. могуће Урађени пројекти
индустријске објекте загађивачи, процјенити
Изведени објекти и
бољи квалитет
- Индустријска буџет није
Реконструисати постојећа отпадних вода, чистији
4. постројења, Загађивач 2012. могуће
ППОВ реципијенти (резултати
загађивачи, процјенити
анализа квалитета
вода)
305
6.3.3. Заштита вода од загађења индустријским отпадним водама

Изведени објекти и
бољи квалитет
- Индустријска буџет није
Изградити нове ППОВ за отпадних вода, чистији
5. постројења, Загађивач 2012. могуће
индустријске објекте реципијенти (резултати
загађивачи, процјенити
анализа квалитета
вода)
6.3.4. Мониторинг квалитета вода

Пратити квалитет
- Загађивачи, буџет није
отпадних вода прије Имплементиран
1. - Квалификована Загађивач Стални процес могуће
испуштања у крајње мониторинг
институција процјенити
реципијенте
Израдити базу података о
- Овлашћене
квалитету површинских и
организације Израђена база података
подземних вода,
2. - Републички Републички 2010. - ..... 20.000 са резултатима
изворишта и акумулација
хидрометеороло мониторинга
на територији града Бања
шки завод,
Луке
306
6.4. АКЦИОНИ ПЛАН ЗА ПОВЕЋАЊЕ ПОШУМЉЕНОСТИ И НИВОА ЗЕЛЕНИЛА
6.4.1. Заштићен и увећан шумски фонд

Извршење
- Јавна предузећа за планираног
Заштита шума од
1.
штетних инсеката
газдовање са обима радова са
шумама; одговарајућом
- Остале организације динамиком и
које газдују са усвојеним
2. шумама планским
биљних болести
(организације са документима:
посебном намјеном, -шумске основе
Заштита шума од -годишњи
3. бањске, парковске Републички,
пожара планови
шуме, наставне базе). буџет није газдовања
- Приватни власници Градски,
Заштита шума од Стални процес могуће -извођачки
4. шума процјенити планови
елементарних непогода Шумска
- Државни органи, газдовања.
регионални и газдинства
Извршење
општинска планских
инспекција. докумената:
- Средства јавног -Просторног
информисања плана града,
5. бесправне
- Ватрогасна друштва, -позитивних
неконтролисане сјече
- Јединице цивилне законских
заштите, прописа који
- Инспекцијски органи. регулишу ову
материју
307

Одрживо коришћење
шумских ресурса на
6.
територији града Бања
Лука Контрола и јавно
Развијена расадничка изнијето стање
7. производња шумских након
садница спроведених
- Организације и Ј.П. на
активности од
територији града које Републички,
Њега шума (чишћење и стране
8. газдују шумама;
прореда) буџет није Републичке и
- Приватни власници Градски,
Стални процес могуће градске
Обнављање у шума;
процјенити инспекције за
природним и - Републичка и Шумска
9. спровођење
вјештачки подигнутим општинска инспекција газдинства
мјера везаних за
шумама очување
Обавеза корисника постојећих
шумских ресурса да на ресурса
сваких 1000 м3
10.
посјечене дрвне масе,
подигне један хектар
нових шума
308

Побољшање структуре Републички, Побољшане
површина у оквиру Градски, структуре
11.
обраслог шумског - Организације и Ј.П. на Шумска буџет није површина у
земљишта територији града које газдинства Стални процес могуће оквиру обраслог
Побољшање структуре газдују шумама; Приватни процјенити и необраслог
12. необраслог шумског - Приватни власници власници шумског
земљишта шума; земљишта
Стварање услова за - Републичка и Број контрола
примјену савременог општинска инспекција предузетих
начина газдовања - - Шумарски факултет. активности, од
увођењем савремене - Организације и Ј.П. на стране
механизације у шумску територији града које Републички, Републичке и
13. газдују шумама;
производњу - повећати Градски, градске
унутрашњу отвореност - Приватни власници Шумска инспекције и
шумских комплекса, до шума; газдинства Јавних
усвојене оптималне - Републичка и Приватни буџет није Предузећа за
густине општинска инспекција власници Стални процес могуће газдовање шума,
Стварање услова у - Наставно научна база процјенити везаних за
приватним шумама, за (Природно пружање услуга
14. математички
примјену организоване приватним
шумске производње факултет, Шумарски власницима
Стручно спровођење факултет. шума;
законских промјена, - Средстава јавног Јавно изношење
15. рјешења, одредби, информисања стања
циљева и планираног спроведених
обима радова активности
309

Иновирање стечених - Организације и Ј.П. на везаних за
16. стручних знања из територији града које унапређивање
шумарске струке газдују шумама; шумских ресурса
- Приватни власници иновирању
шума; Наставно научна
- Републичка и база Шумарског
општинска инспекција факултета
- Шумарски факултет.
- Организације и Ј.П. на Републички,
територији града које Градски,
газдују шумама; Шумска
Едукација локалног - Приватни власници газдинства
становништва на шума; Приватни
17. - Републичка и власници
територији града Бања
Лука општинска инспекција
- Наставно научна база
(Природно
математички
факултет, Шумарски
факултет.
- Средстава јавног
-
310
6.4.2. Уређене зелене површине

Уређење јавних зелених Уређене јавне

1.
површина површине
Спровођење активности и - Градска управа,

2. одржавања зелених - Мјесне
површина из Плана ШКП заједнице,
- Градске Редовно одржаване
инспекцијске јавне зелене површине
Одржавање зелених службе, буџет није
3. површина око путева, - Комунална Локални Стални процес могуће
саобраћајница, пруга предузећа, процјенити
- Услужна
предузећа која
град плаћа за
ове послове,
Уређење зелених Уређене зелене
4.
површина око водотока површине око водотока
311
6.4.2. Уређене зелене површине

израду детаљног плана Уређене обале ријеке
5. пејзажног уређења обала за активну и пасивну
Врбаса и пројекта, и рекреацију
реализација
Парк шума са свим
изградњу парк-шуме,
елементима
6. рјешавање имовинско-
неопходним за активну
правних односа, израда
и пасивну рекреацију
пројекта и реализација
- Градска управа,
Покретање иницијативе,
- Мјесне
прикупљање података,
заједнице,
решавање имовинско- буџет није Израђен катастар
7. - Градске
правних односа, израда Локални 2011. могуће зелених површина
инспекцијске
катастра зелених процјенити
службе,
површина
- Комунална
предузећа Уређене све зелене
стриктну примену плана
површине ужег
8. зелених површина из
градског ткива и око
урбанистичких
стамбених објеката
докумената.
доношење Одлуке о
заштити зеленила којом се Лијепе, уређене и чисте
9.
јасно дефинишу казнене јавне површине
одредбе у циљу очувања
градског зеленила
312
6.5. АКЦИОНИ ПЛАН ЗА УПРАВЉАЊЕ ОДЛАГАЊЕМ КОМУНАЛНОГ ИНДУСТРИЈСКОГ, ОПАСНОГ И

БОЛНИЧКОГ ОТПАДА
6.5.1. Смањење утицаја комуналног чврстог отпада на животну средину

Израда плана сакупљања - Градска управа Локални,

1. и сортирања комуналног Бања Луке, Републички, 2009 – 2010. 30.000 Усвојен план
чврстог отпада - „Чистоћа“ АД Међународни
Бања Луке,
Санација постојећих Локални,
- „Чистоћа“ АД Саниране дивље
2. дивљих депонија (сталних Републички, Сталан процес 100.000
- ЈП „Депот“ депоније
и повремених) Међународни,
- Комунална
инспекција
- Инспекцијске
Контрола терена са којих
службе, Нису евидентиране
3. су елиминисане дивље / Стални процес /
- Комунална нове дивље депоније
депоније
Модернизација услуга - Градска управа Локални,

Побољшане услуге
4. „Чистоћа“ АД (набавке Бања Луке, Републички, 2009-2010. 400.000
„Чистоћа“ АД
опреме обука и едукација) - „Чистоћа“ АД Међународни,
313

Организовање и
Бања Луке, Локални,
реализација сакупљања и
- „Чистоћа“ АД „Чистоћа“ Количина прикупљеног
5. управљања комуналним 2010.-….. 300.000
- МЗ Села АД, отпада
чврстим отпадом на
- Комунална Међународни
сеоским подручјима
Завршетак реконструкције
и изградње Регионалне
6. - ЈП „Депот“ Међународни 2011. 1.000.000 савремена санитарна
санитарне депоније
депонија
„Рамићи“
Увођење примарне Бања Луке, Успостављена мрежа
Локални,
селекције комуналног - „Чистоћа“ АД раздвојеног сакупљања
7. Републички, 2010. - … 200.000
чврстог отпада на месту - ЈП „Депот“ комуналног чврстог
Међународни,
настанка - Комунална отпада
Повећан проценат
- Надлежне
Издвајање и сакупљање издвојеног папира,
стручне службе, Финансијски
8. папира, пластике, стакла, 2010.-… пластике, стакла,
- школе, одрживо
лименки Буџет није лименки као
обданишта,
могуће секундарне сировине
- НВО удружења,
процјенити Количине и проценат
Издвајање и сакупљање - грађани, Локални,
учешћа осталог
9. осталог комуналног - МЗ, Републички, 2010.-…
отпада (без органског,
чврстог отпада - „Чистоћа“ АД Међународни,
папира и пластике)
314

Смањење утицаја
комуналног чврстог
Бања Луке,
отпада у предшколским
- „Чистоћа“ АД
установама, основним и Повећан ниво свјести,
- ЈП „Депот“ Локални, Буџет није
средњим школама повећана количина
10. - Предшколске Републички, 2010.-… могуће
(планирање акција, сакупљених
установе, Међународни, процјенити
образовање, васпитање и секундарних сировина
основне и
формирање свести о
средње школе,
вредности сакупљеног
- НВО
материјала).
Увођење завршне Локални,
- „Чистоћа“ АД Изграђен рециклажни
11. селекције комуналног Републички, 2010. 1.000.000
- ЈП „Депот“ центар
чврстог отпада Међународни
Локални Буџет није Уведена рециклажа за
Покретање пилот пројекта - „Чистоћа“ АД
12. Републички, 2011. могуће минимум 2 материје
за рециклажу - ЈП „Депот“
Међународни процјенити из комуналног отпада
Компостирање биолошке Локални
- „Чистоћа“ АД Изграђен центра за
13. компоненте комуналног Републички, 2011.-… 150.000
- ЈП „Депот“ компостирање
отпада Међународни
Повећање броја - Градска управа
Локални
становника обухваћених Бања Луке, Израђени пунктови за
14. Републички, 2011.-… 1.000.000
системом сакупљања - „Чистоћа“ АД сакупљање отпада
отпада до 90% - ЈП „Депот“
315

Бања Луке,
- „Чистоћа“ АД
- ЈП „Депот“,
- Савјети МЗ, Побољшан ниво
Покретање акције - еколошка комуналне хигијене на
Континуално од
15. чишћења и уљепшавања друштва, Локални 15.000 територији града Бања
2010. године
града - друга удружења Лука, подигнут ниво
грађана, свести
предузећа,
школе,
установе, кућни
савјети, грађани
316
6.5.2. Смањење утицаја индустријског отпада на животну средину

Локални,
Израда катастра Бања Луке,
Републички и
индустријског отпада на - „Чистоћа“ АД
1. остали 2010. 20.000 Израђен катастар
територији града Бања - ЈП „Депот“
генератори
Лука - Генератори
отпада
отпада
Бања Луке,
Израда Интегрисаног Сви
- „Чистоћа“ АД Урађен План
2. плана управљања генератори 2011. 50.000
- ЈП „Депот“ управљања отпадом
индустријским отпадом отпада
- Генератори
отпада
Бања Луке,
Израда Плана Сви
- Комунална Урађен План
3. мониторинга за управљање генератори 2011. 30.000
инспекција мониторинга
индустријским отпадом отпада
- Генератори
отпада
317
6.5.3. Смањење утицаја медицинског отпада на животну средину

Формирање техничког - Поликлиника,
радног тима за управљање - Клинички
медицинским отпадом у центар Републички,
1. 2010. 15.000 Формиран тим
Поликлиници, Клиничком - Амбуланте Међународни
центру и Амбулантама породичне
породичне медицине медицине
Израда и доношење Плана - Овлашћена
о начину управљања институција за
медицинским отпадом израду Плана
(прикупљање, селекција, - Поликлиника, Донесен План о начину
Републички,
2. обиљежавање, евиденција - Клинички 2010. 50.000 управљања
Међународни
и третман) за центар медицинским отпадом
Поликлинику, Клинички - Амбуланте
центар и Амбуланте породичне
породичне медицине медицине
- Овлашћена
организација за
управљање Републички,
Коначно збрињавање медицинским Поликлиника,
медицинског отпада у отпадом, Клинички буџет није
2010.- Правилно управљање
3. складу са Планом о начину - Поликлиника, центар могуће
континуирано медицинским отпадом
управљања медицинским - Клинички Амбуланте процјенити
отпадом центар породичне
- Амбуланте медицине
породичне
медицине
318
6.5.3. Смањење утицаја медицинског отпада на животну средину

Израда и усвајање
Програма едукације
- Поликлиника,
запослених у
- Клинички
Поликлиници, Клиничком
центар Републички, Израђен и усвојен
4. центру и Амбулантама 2009. 10.000
- Амбуланте Међународни Програм
породичне медицине о
породичне
поступању са
медицине
медицинским и
фармацеутским отпадом
- Поликлиника,
- Клинички
Спровођење Програма Обучено и едуковано
центар
едукације за примену особље Поликлинике,
- Амбуланте Републички, 2010.-
5. Плана о начину 5.000 Клиничког центра и
породичне Међународни континуирано
управљања медицинским Амбуланти породичне
медицине
отпадом медицине
- Стручни
предавачи
319
6.6. АКЦИОНИ ПЛАН ЗА ПОЗИТИВНА УРБАНИСТИЧКА РЈЕШЕЊА И МОГУЋНОСТИ
6.6.1. Забрањене намјене у простору

Забранити формирање
сателитских насеља
колективног или
индивидуалног типа - Одјељење за
становања са малим просторно Правилно уређена
парцелама и великим уређење градске насеља и простори за
буџет није
густинама становања који управе Бања изградњу насеља
1. Локални Континуирано могуће
би имплицирали Луке, колективног или
процјенити
обезбјеђење - Одјељење за индивидуалног типа
нерационалних инспекцијске становања.
инфраструктурних послове
коридора и нарушавање
дефинисаних шумских и
пољоп. површина
Забранити изградњу
просторно
пословних и производних Град са производним и
уређење градске
објеката, са дјелатностима буџет није пословним објектима
управе Бања
2. чије је одвијање у Локални Континуирано могуће чије су дјелатности
Луке,
насељеним мјестима процјенити строго регулисане
Законом и прописима Законом.
забрањено
послове
320

Забранити изградњу
пословних, пословно-
Град са пословним,
складишних објекта и
- Одјељење за пословно-складишним
објеката производног
просторно објектима и објектима
занатства, који врстом и
уређење градске производног занатства,
карактером дјелатности буџет није
управе Бања који врстом и
3. могу угрозити животну Локални Континуирано могуће
Луке, карактером дјелатности
средину и услове живота процјенити
- Одјељење за не угрожавају животну
разним штетним
инспекцијске средину и услове
утицајима: буком,
послове живота разним
гасовима, отпаднима
штетним утицајима.
материјама или другим
штетним дејствима.
321

Забранити држање крупне
и ситне стоке у цијелом
ужем урбаном подручју
града
просторно
Бањалуке, а у ширем
дозволити искључиво у
оквиру пољопривредних Регулисан начин
Луке, буџет није
домаћинстава и одређених држања животиња на
4. - Одјељење за Локални Континуирано могуће
пословно-производних и територији града Бања
инспекцијске процјенити
складишних комплекса Лука
послове,
који се
- Одјељење
баве предметном
комуналне
дјелатношћу, а све у
полиције.
складу са одговарајућом
законском
регулативом.
322
6.6.2. Правила за изградњу објеката

Урбанистичко-техничким
условима условљавати
инвеститоре стамбених и - Одјељење за
пословних објаката да при просторно
Сви нови објекти су
градњи користе савремене уређење градске
изграђени у духу
материјале који би управе Бања буџет није
савремене градње са
1. допринијели енергетској Луке, Локални Континуирано могуће
употребом
учинковитости тих - Институције процјенити
најавременјих
објеката (термо фасаеде, које израђују
материјала
изо стакла,..) и употребе урбанистичку
материјала са најмањим документацију.
штетним утицајем на
животну средину.
условима за шире урбано
просторно
подручје ограничити
просјечну макс. дозвољену
управе Бања буџет није Урбанистички уређена
спратност до П+1+Пк,
2. Луке, Локални Континуирано могуће насеља ширег урбаног
односно макс. П+2 и
- Институције процјенити подручја Бања Луке.
дефинисати минимално
које израђују
растојање између
урбанистичку
планираних објеката које
документацију.
не смије бити мање од 6 м.
323

Условити уређење Правилно уређени
просторно
слободног простора слободни простори
грађевинске парцеле грађевинских парцела,
управе Бања буџет није
обезбјеђењу колских и обезбјеђени колски и
3. Луке, Локални Континуирано могуће
пјешачких приступа пјешачки приступи
- Институције процјенити
објектима, гаражама и објектима, гаражама и
паркинзима у склопу паркинзима у склопу
парцеле. грађевинске парцеле.
просторно Уређене, озелењене и
условима дефинисати да се
уређење градске хортикултурно
слободне, неизграђене
управе Бања буџет није уређене (травњаци,
површине на парцели по
4. Луке, Локални Континуирано могуће цвјетњаци, дрвореди и
правилу озелењавају и
- Институције процјенити сл.) слободне,
хортикултурно
које израђују неизграђене површине
уређују (травњаци,
урбанистичку грађевинских парцела.
цвјетњаци, дрвореди и сл.)
324

условима условити да за
стамбене објекте
минимално 40% површине
грађевинске парцеле треба - Одјељење за
да буде озелењено под просторно
травнатим површинама са уређење градске
буџет није Правилно уређене и
одговарајућим управе Бања
Локални Континуирано могуће изграђене грађевинске
5. дендроматеријалом, 30 % Луке,
процјенити парцеле на територији
површине се може - Институције
града Бања Лука
изградити, док осталих 30 које израђују
% површине треба да буду урбанистичку
поплочане документацију.
површине и саобраћајне
површине (приступне
саобраћајнице и
паркинзи).
325
6.6.3. Правила за парцелацију, регулационе и грађевинске линије

Обезбиједити да се
обавезно планирани
Сви изграђени и
објекти или објекти који
објекти у изградњи се
представљају
1. налазе у границама
функционалну цјелину
једне припадајуће
увијек налазе у границама
грађевинске парцеле.
једне припадајуће
грађевинске парцеле.
Обезбиједити да се због
просторно
рационалног коришћења Правилно и
земљишта распон буџет није рационално формиране
2. управе Бања
величина парцела креће од Локални Континуирано могуће величине грађевинских
Луке,
300 m2 до 2000 m2, осим у процјенити парцела.
- Институције
посебним случајевима.
Урбанистичким
документима обезбиједити
да најистуренија Све грађевинске линије
грађевинска линија буде су правилно
повучена од регулационе дефинисане у односу
3.
линије најмање 5 м према на регулационе линије
унутрашњости парцеле у и Планом дефинисане
односу на Планом јавне саобраћајнице.
дефинисане јавне
саобраћајнице.
326

Потребно је спријечити - Одјељење за
појаву неодговарајућих просторно Све више објеката са
објеката и амбијената и уређење градске већим умјетничким
1.
подстаћи тежњу за већим управе Бања дометима у
умјетничким дометима у Луке, архитектонском изразу.
архитектонском изразу. - Одјељење за
Дворишне фасаде и инспекцијске буџет није
калкански зидови, исто послове, Локални Континуирано могуће
као и уличне фасаде, - Одјељење процјенити Дворишне фасаде и
формирају амбијент и комуналне калкански зидови
2. утичу на естетику полиције. имају равноправан
простора, те им је - Институције однос са главним
потребно дати које израђују фасадама.
равноправан однос са урбанистичку
главним фасадама. документацију.
327

Спријечена градња
лажних мансардних
просторно
Спријечити градњу кровова, те
лажних мансардних примјењивање
кровова, те примјењивање елемената и
Луке,
елемената и композиција композиција које као
које као резултат могу резултат могу дати
инспекцијске буџет није
дати невјешту невјешту
3. послове, Локални Континуирано могуће
интерпретацију интерпретацију
- Одјељење процјенити
историјских и историјских и
комуналне
постмодерних стилова, те постмодерних стилова,
полиције.
коришћење неадекватних те коришћење
- Институције
материјала и колорита неадекватних
приликом обраде фасаде. материјала и колорита
приликом обраде
фасаде.
Јавне, саобраћајне и
пјешачке површине, те - Одјељење за Лица са посебним
улази у јавне објекте, на просторно потребама се
подручју града морају се уређење градске несметано крећу
буџет није
пројектовати и извести на управе Бања јавним, саобраћајним и
Локални Континуирано могуће
4. начин који омогућава Луке, пјешачким
несметано кретање лица са - Институције површинама, те без
посебним потребама у које израђују проблема улазе у јавне
складу са законском урбанистичку објекте, на подручју
регулативом која се односи документацију. града.
на ову област.
328

Условити да се код јавних
површина избјегавају - Одјељење за
различити нивои просторно Сви пјешачки простори
пјешачких простора, а уређење градске се налазе у истом
буџет није
када је промјена управе Бања нивоу, а тамо гдје то
Локални Континуирано могуће
5. неизбјежна рјешавати је и Луке, није случај постоје
рампом, а не само - Институције изграђене рампе за
степеништем, како би се које израђују кретање лица са
обезбједиле мјере за урбанистичку посебним потребама.
олакшање кретања лица документацију.
са посебним потребама.
329
6.7. АКЦИОНИ ПЛАН ЗА СМАЊЕЊА НИВОА КОМУНАЛНЕ БУКЕ
6.7.1. Смањење утицаја комуналне буке на животну средину

Покретање и усвајање - буџет Покренута и усвојена
градске иницијативе о Републички, није иницијатива за
1. - Градска управа 2010.
формирању лабораторије Градски могуће доношење градске
за мониторинг буке процјенити одлуке
Израда и усвајање градске - буџет

одлуке о формирању - Градска управа Републички, није Израђена и усвојена
2. 2010.
лабораторије за - Правна служба Градски могуће градска одлука
мониторинг буке процјенити
Обезбјеђивање градског
простора за формирање Републички, Обезбјеђен адекватан
3. - Градска управа 2011. 40.000
лабораторије за Градски простор
мониторинг буке
Набавка потребна опрема Набављена адекватна
4. - Градска управа Републички, 2011. 40.000
за мониторинг буке опрема
Градски
Стручна обука лица за - Стручна Оспособљено стручно
5. Републички, 2011. 3.000
мониторинг буке овлашћена лице
Градски
институција
330

Међународни Израђен катастар
Израда катастра извора - Стручна
6. Републички, 2009.-2011. 15.000 извора буке на подручју
буке овлашћена
Градски Града Бања Лука
Бука која је посљедица
немара и
Договор Градске управе
неодговорности,
Бања Лука и ЦЈБ Бања - Градска управа буџет није
Републички, чији циљ, често,
7. Лука о интегрисању Бања Луке, 2009 -2010. могуће
Градски насилничко и
полиције у систем заштите - ЦЈБ Бања Лука процјенити
безобзирно
од буке
иритирање грађана је
ефикасно елиминисана
Израда и ажурирање
геодетске подлоге и 3Д буџет није Израђена и ажурирана
- Стручна Међународни,
8. модела града као основе за 2010…. могуће геодетска подлога и 3Д
овлашћена Градски
израду мапа предикције процјенити модел града
буке
331

До 2011 године
комплетирани су
подаци за све мјерне
- Комунална тачке, тј.за сваку тачку
Спровести систематско инспекција Републички, ће постојати подаци о
9. 2010 -2011. 15.000
мјерење буке - Овлаштене Међународни нивоу буке током 24ч,
институције са временским
размацима од 4ч, у
складу са Директивом
EU 2002/49/EC
Прелиминарне мапе
Израдити прелиминарне
- Овлаштене Републички, буке унесене у Базу
10. мапе буке после прве 2012. 10.000
институције Међународни података лабораторије
године мјерења
за мјерење буке
Израђена квалитетна
подлога за софтвер за
Организовати бројање предвиђање нивоа буке
- Градска управа Републички,
саобраћаја на локацијама на основу фреквенције
11. - Овлаштене Градска 2010. 20.000
на којима се налазе мјерне саобраћаја и добијена
институције управа
тачке за мјерење буке основа за корекцију
локација на којима се
мери бука у граду
332

Смањити буку саобраћаја
Градски буџет није Изградњом обилазница
изградњом обилазница и
12. - Градска управа Републички, 2010.- 2015. могуће елиминисана бука
измјештањем транзитног
Међународни процјенити транзитног саобраћаја
саобраћаја ван града
- Саобраћајна
Опште стање возног
полиција
Спровести оштру парка регистрованог на
- Овлаштене буџет није
контролу исправности Републички, 2010.- територији Града Бања
13. институције за могуће
издувног система Међународни континуирано Лука подигнуто на
вршење процјенити
аутомобила у граду виши ниво са аспекта
техничких
буке
прегледа
Успостављање контакта
са овлашћеним Опште стање возног
- Јавни и
превозницима јавног парка регистрованог на
приватни буџет није
градског и приградског Републички, 2010.- територији Града Бања
14. аутопревозници могуће
превоза и са комуналним Међународни континуирано Лука подигнуто на
- Јавно процјенити
службама града ради виши ниво са аспекта
комунално
договора око смањења буке
предузеће
буке
333
6.8. АКЦИОНИ ПЛАН АНАЛИЗЕ ЛОКАЛНЕ ЗАКОНСКЕ РЕГУЛАТИВЕ И МОГУЋНОСТИ РАЗВОЈА
Формирање Базе података Формирана база

1. инспекцијских служби 5.000 података
градске управе Бања Лука инспекцијских служби
послове,
Повезивање и - Одјељење Градски 2010.
усклађивање База комуналне Усклађена и повезана
2. података у јединствени полиције, 5.000 база података
интегрални информациони - Градска управа, инспекцијских служби
систем
Израда Одлуке о комуналне и Усвојена одлука о
3. комуналном уређењу на стамбене комуналном уређењу
сеоском подручју послове и на сеоском подручју
послове
саобраћаја,
Израда Одлуке о буџет није Усвојена одлука о
- Скупштина
4. одржавању стамбених Градски 2010. могуће одржавању стамбених
града,
зграда процјенити зграда
Израда Одлуке о послове Усвојена одлука о
принудном уклањању - Одјељење принудном уклањању
5.
домаћих животиња на комуналне домаћих животиња на
градском подручју полиције, градском подручју
334
Израда Одлуке о комуналне и Усвојена одлука о
6. стамбене
пјешачкој зони пјешачкој зони
послове и
послове
саобраћаја,
Израдити Одлуку о буџет није Усвојена одлука о
- Скупштина
7. проглашењу јавних Градски 2010. могуће проглашењу јавних
града,
површина процјенити површина
Донијети одлуку о послове Усвојена одлука о
8. чишћењу снијега са јавних - Одјељење чишћењу снијега са
површина комуналне јавних површина
полиције,
комуналне и
Донијети Правиник о стамбене
мјерама безбједности и послове и
Усвојен Правиник о
одржавању водних послове буџет није
мјерама безбједности и
9. објеката у складу са саобраћаја, Градски 2010. могуће
одржавању водних
чланом 17. Закона о - Скупштина процјенити
објеката
водама (Сл гласник РС бр. града,
50/06) - Одјељење за
послове.
335
Донијети Одлуку о
заштити локалних буџет није Усвојена Одлука о
10. изворишта воде за пиће у 2010. могуће заштити локалних
складу са чланом 18. и 75. процјенити изворишта воде за пиће
Закона о водама РС
Донијети Програм за
обезбјеђење и
- Одјељење за Градски
организовање третмана
комуналне и Усвојен Програм за
отпадних вода, непосредно буџет није
стамбене обезбјеђење и
11. и уз помоћ намјенски 2010. могуће
послове и организовање третмана
формираних служби и процјенити
послове отпадних вода
субјеката у складу са
чланом 58. Закона о саобраћаја,
водама РС - Скупштина
Донијети Правилник о града,
- Одјељење за Усвојен Правилник о
граничним вриједностима
инспекцијске буџет није граничним
загађујућих материја у
12. послове. 2010. могуће вриједностима
отпадним водама у складу
процјенити загађујућих материја у
са чланом 67. Закона о
Градски отпадним водама
водама РС
Донијети Правилник о
буџет није
уређењу водотока и других
13. 2010. могуће Усвојен
вода у складу са чланом
89. Закона о водама РС
336
6.9. АКЦИОНИ ПЛАН ОЧУВАЊА БИОЛОШКЕ РАЗНОВРСНОСТИ
- Министарство
Израда свеобухватног
пољопривреде,
пописа биодиверзитета - буџет
шумарства и Међународни,
посебно пописа угрожених није Урађен свеобухватан
1. водопривреде, Републички, 2009.-2011.
екосистема и станишта могуће попис биодиверзитета
- Стручне Градски
ријетких и ендемичних процјенити
институције
врста
(институти,
факултети,..)
шумарства и - буџет Извршена процјена
Процјена стања Међународни,
водопривреде, није стања популација
2. популација ендемичних и Републички, 2009.-2011.
- Стручне могуће ендемичних и
угрожених врста Градски
институције процјенити угрожених врста
- Градска управа, Формиран систем
Формирати свеобухватни
- Министарство биомониторинга стања
систем биомониторинга
пољопривреде, и квалитета животне
стања и квалитета - буџет
шумарства и Међународни, средине и стања
животне средине и стања није
3. водопривреде, Републички, 2009.-2011. популација
популација ендемичних и могуће
- Стручне Градски ендемичних и
угрожених врста као и процјенити
институције угрожених врста као и
промјена у њиховим
(институти, промјена у њиховим
популацијама
факултети,..) популацијама
337
Очувати генетски фонд и пољопривреде, - буџет Очуван генетски фонд
направити програм за шумарства и није и формирана банка
4. Републички, 2009.-2011.
формирање банке-сјемена водопривреде, могуће сјемена биљака
Градски
биљака - Пољопривредни процјенити
институт РС
пољопривреде, - буџет
Реинтродукција и шумарства и није Спроведена
5. Републички, 2009.-2011.
интродукција врста водопривреде, могуће реинтродукција и
Градски
- Пољопривредни процјенити интродукција врста
шумарства и Међународни, Урађена студија
Увођења контроле
6. водопривреде, Републички, 2009.-2011. 50.000 контроле алохтоних
алохтоних врста
- Стручне Градски врста
институције
Поштовање стандарда за Спроведено одрживо
пољопривреде, - буџет
одрживо сакупљање сакупљање биљних
шумарства и Републички, није
7. биљних врста и гљива и 2010.-…. врста и гљива и
водопривреде, Градски могуће
очување животињских очување животињских
- Пољопривредни процјенити
врста врста
338
Урађена студија о
Контрола експанзије пољопривреде,
Републички, контроли експанзије
8. пољопривредних шумарства и 2010.-…. 10.000
Градски пољопривредних
површина водопривреде,
површина
- Пољопривредни
шумарства и Спроведена заштита
а) Стављање под заштиту
водопривреде, - буџет одређених подручја и
одређених подручја
- Пољопривредни Републички, није извршена регенерација
9. б) Пошумљавање и 2010.-….
институт РС, Градски могуће и пошумљавање
регенерација
- Пољопривредни процјенити деградираних
деградираних станишта
и шумарски површина
факултет,
- Шумска
газдинства.
Организовано и
Организовати предавања и - Градска управа, одржано предавања и
јавне трибине у циљу - Пољопривредни - буџет јавне трибине у циљу
подизања нивоа еколошке институт РС, Републички, није подизања нивоа
10. 2010.-…..
свјести о значају и потреби - Пољопривредни Градски могуће еколошке свјести о
заштите природе и и шумарски процјенити значају и потреби
биодиверзитета факултет, заштите природе и
биодиверзитета
339
Извршити анализу - Пољопривредни
локалне флоре и фауне и институт РС, Републички, Израђене црвене књиге
11. 2012. - 50.000
израдити "црвене књиге" - Пољопривредни Градски флоре и фауне
града Бања Лука и шумарски
факултет,
Повећати сарадњу
научних и јавних установа,
невладиних организација, - Градска управа,
- буџет
органа локалне - Министарство
Републички, није Успостављена успјешна
12. самоуправе и пољопривреде, 2010.-…..
Градски могуће сарадња
међународних шумарства и
организација које се баве водопривреде,
проблемима очувања
природе
340
6.10. ПРОЦЈЕНА НИВОА ЕКОЛОШКО-ТУРИСТИЧКЕ ПОНУДЕ

ГРАДА
У циљу адекватне валоризације постојећег простора и валоризације неоткривених

простора атрактивних за туризам неопходна је свеобухватна анализа постојећег
стања у области туризма и заштите животне средине на цјелокупној територији
града Бања Лука, што треба да буде дефинисано израдом Стратешког плана развоја
туризма.
Бања Лука посједује ресурсе неопходне за развој свих видова континенталног

туризма.
Најважнији ресурси на овом подручју су:
1. Природни:
- Термални и термоминерални извори, бањска љечилишта,
- Ријека Врбас
- Кањон ријеке Врбас,
- Излетишта.
2. Антропогени:
- Споменици културе
- Град као посебна цјелина,
- Село,
- Манифестације културе.
На основу постојећих ресурса могући правци развоја туризма града Бања Лука су:
⇒ бањски туризам
⇒ културни туризам
⇒ сеоски туризам
У бањском туризму треба извршити промјену садржаја боравка (бања као мјесто за
одмор и здравих људи; осавременити здравствено-љечилишне функције,
реконструисати постојеће и изградити нове капацитете).
У културном туризму треба, прије свега заштити и рестаурирати споменике културе

(тврђава Кастел), и извршити њихову промоцију у региону и свијету.
Сеоски туризам је неопходно дефинисати кроз концепт развоја у смислу коришћења

постојећих домаћинстава као носиоца развоја или се опредијелити за стварање нових
комплекса типичне архитектуре и садржаја. На ово питање треба да одговори
Стратешки план развоја туризма на територији Града Бања Лука.
Најизраженији проблеми као ограничавајући фактор озбиљнијем развоју туризма су:

- неадекватна и неефикасна заштита и уређење туристичких простора (и са
аспекта заштите животне средине)
- неплански развој и стихијска изградња туристичких локалитета
- одсуство квалитетног простора за будући размјештај туристичких
локалитета
341
- нерјешено комунално уређење туристичких локалитета (депоновање

отпада, одвод отпадних вода, инфраструктура)
- недовољно развијена еколошка свијест и туристичка култура домаћег
госта и досељеног становништва
Неопходно је формирање базе података туристичких капацитета (смјештајних,

кадровских) са анализом конкурентности са референтним дестинацијама (сличним
центрима у окружењу).
342
6.11. АКЦИОНИ ПЛАН ЗАШТИТЕ ЗЕМЉИШТА ОД ЗАГАЂЕНОСТИ И МОГУЋНОСТИ ПРОИЗВОДЊЕ

ЗДРАВЕ ХРАНЕ
6.11.1. Увођење стратегије одрживог развоја у пољопривреди

Израђен стратешки
Израда стратешког Бања Луке,
Локални, план управљања
плана управљања - Пољопривредни
1. Републички, 2011. 10.000 земљиштем ради
земљиштем ради факултет,
Међународни смањења
смањења деградације - Пољопривредни
деградације
Покретање
Усвојена
иницијативе за
- Градска управа иницијатива за
2. оснивање Стручне / 2010. /
Бања Луке, основање стручне
службе на нивоу
службе
Града
Израђен катастар
главних и
Бања Луке,
Локални, приоритетних
Израда катастра - Пољопривредни
3. Републички, 2011. 400.000 утицаја загађивача
загађивача земљишта факултет,
Међународни и извора (сточне
фарме, интензивна
производња)
Урађен преглед
Иновирање катастра - Градска управа Локални, тренутног стања
4. 2011. 3.000
земљишта Бања Луке, Републички пољопривредног
земљишта
343

Успостављање
Успостављен
5. мониторинга 2011.-…. 600.000
мониторинг
земљишта
Извршити Урађене
агрохемијске и агрохемијске и
6. 10.000
микробиолошке микробиолошке
анализе земљишта анализе земљишта
Испитивање садржаја
тешких метала и - Градска управа Извршено
7. Бања Луке, 10.000
других опасних Локални, испитивање
материја у земљишту - Пољопривредни
факултет,
Утврђивање - Пољопривредни
институт РС 2012. Утврђене осетљиве
осетљивих зона у
8. 3.000 зоне у близини
близини извора
извора загађења
загађења
Увођење контролних
мјера за заштиту
земљишта (заштитни
буџет није Уведене контролне
појасеви, малчирање,
9. могуће мјере за заштиту
калцификација,
процјенити земљишта
контурна обрада,
буфер појасеви,
покровни усјеви)
344

Извршена едукација
Едукација и тренинг
и тренинг фармера
фармера у примени
- Градска управа у примени правила
правила добре
Бања Луке, добре
пољопривредне
- Пољопривредни пољопривредне
10. праксе укључујући и 2010.-…. 5.000
факултет, праксе укључујући
јачање капацитета у
- Пољопривредни и јачање капацитета
пољопривредним
институт РС у пољопривредним
савјетодавним
савјетодавним
службама
службама
Формирање - Градска управа Локални, буџет није
удружења Бања Луке, Републички, Формирана
11. 2010. могуће
пољопривредних - Пољопривредни Међународни удружења
произвођача произвођачи
Обједињавање свих - Градска управа Обједињена

буџет није
удружења у Бања Луке, удружења у
12. 2011. могуће
пољопривредни - Пољопривредни пољопривредни
кластер произвођачи кластер
Увођење
Бања Луке, Стандардизована
13. стандардизације 2012. 50.000
- Пољопривредни производња
производње
произвођачи
345

буџет није
Бања Луке,
14. Формирање бренда 2012. могуће Формиран бренд
Локални, процјенити
- Градска управа Међународни
Бања Луке,
Заснивање фарми - Пољопривредни
буџет није
органске производње факултет, Локални,
15. 2012. могуће Формирана фарма
хране изван зоне - Пољопривредни Републички, процјенити
утицаја загађивача институт РС Међународни
Успостављање услова
за развој еко-туризма буџет није Успостављени
Бања Луке,
16. на сеоским 2011. могуће услови за одрживи
подручјима изван процјенити развој туризма
утицаја загађивача Локални,
- Градска управа Републички, Одржане едукације
Едукација и тренинг Бања Луке, Међународни и тренинзи
удружења - Пољопривредни удружења
17. 2010.-…. 2.500
произвођача и произвођачи пољопривредних
локалних власти - Стручне произвођача и
институције локалних власти
346

Бања Луке, Смањена
- МЗ на заступљеност
Сузбијање коровске територији коровске врсте
Локални
биљке амброзије на града, амброзије по
18. Републички, 2010.-…. 20.000
територији града - пољопривредни јединици површине,
Бања Лука произвођачи, који је испод прага
- еко. друштва, изазивања
- удружења, алергијске реакције.
школе.
6.11.2. Унапрјеђење примјене ђубрива и пестицида на пољопривредном земљишту

Бања Луке,
Формирање базе
факултет, Локални, буџет није Формирана база
података и увођење
1. Пољопривредни Републички, 2011. могуће података и уведена
контроле коришћења
институт РС Међународни процјенити контрола пестицида
пестицида
347
6.11.2. Унапрјеђење примјене ђубрива и пестицида на пољопривредном земљишту

Уведено савремено
Увођење савременог - Градска управа
управљање и
управљања и Бања Луке,
примјена ђубрива и
примјене ђубрива и - Пољопривредни
пестицида
пестицида (ефикасан факултет,
2. (ефикасан буџет
буџет хранива на Пољопривредни
хранива на нивоу
нивоу институт РС
фарме, интегрални
фарме,интегрални - Пољопривредни
систем заштите
систем заштите биља) произвођачи
биља)
Идентификоване и
мапиране области
осетљиве на
загађење нитратима
Идентификовати и Локални, буџет није
(изворишта питке
мапирати области Републички, 2011. могуће
3. воде) и
осјетљиве на Међународни процјенити
припремљени
загађење нитратима - Градска управа
подаци за катастар
Бања Луке,
за потенцијалне
изворе загађиваче
факултет,
вода
Подстицање и
подршка смањењу Извршене
коришћења промоције и
минералних ђубрива сагледане
4.
и пестицида кроз могућности за
промоцију еколошки развој органске
прихватљивих пољопривреде
решења
348
6.11.3. Унапрјеђење управљања животном средином на сточарским фармама

Бања Луке,
Израда катастра Локални, буџет није Уведена контрола
1. загађења са сточних Републички, 2010. могуће загађења са сточних
фарми Међународни процјенити фарми
Локални, буџет није
Развијање и ојачање Бања Луке, Развијен систем
2. Републички, 2010.-… могуће
система мониторинга - Пољопривредни мониторинга
Развијање свијести о
загађењима из - Градска управа
сточарства код Бања Луке,
фармера и јавности - Пољопривредни
3. Републички, 2010.-… могуће Извршене едукације
(одлагање стајњака, институт РС
отпадних вода, - Пољопривредни
опреме за руковање и произвођачи
третман)
349
6.11.4. Обезбјеђење довољне количине здравствено исправних животних намирница

послове,
- Пољопривредни Успостављен
Успостављање Локални, буџет није
факултет, мониторинг
1. мониторинга Републички, 2010. могуће
- Пољопривредни животних
животних намирница Међународни процјенити
институт РС намирница
- Стручне службе
Увођење нових факултет,
технологија за - Пољопривредни Локални, буџет није Производња
2. производњу институт РС Републички, 2010.-…. могуће здравствено
здравствено исправне - Пољопривредни Међународни процјенити исправне хране
хране произвођачи
Бања Луке,
Континуирана - Пољопривредни
Локални, буџет није Повећан број
едукација институт РС,
3. Републички, Стални процес могуће едукованих
пољопривредних - Пољопривредни
Међународни процјенити произвођача
произвођача факултет,
350
6.11.4. Обезбјеђење довољне количине здравствено исправних животних намирница

Дефинисање зона Бања Луке,
утицаја - Пољопривредни Дефинисане
индустријских институт РС, угрожене зоне за
4. Републички, 2011. могуће
објеката на - Пољопривредни пољопривредну
пољопривредно факултет, производњу
земљиште - Пољопривредни
Подигнуте
Подизање санитарних
Локални, санитарне зоне
зона заштите око
5. - Загађивач Републички, 2011. 50.000 заштите око
Међународни индустријских
објеката
објеката
Систематска
контрола намирница Локални,
инспекцијске Редован преглед
6. у промету на Републички, Стални процес 10.000
послове, намирница
здравствену Међународни
исправност
351
6.12. ПРОЦЈЕНА УТИЦАЈА НАЧИНА ДРЖАЊА ДОМАЋИХ

ЖИВОТИЊА НА ПОЈАВУ ЗООНОЗА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА
Зоонозе су болести или инфекције које се природним путем преносе са животиња –

кичмењака на људе, и обрнуто (зоопатије).
Један од великих проблема у урбаним срединама је повећано присуство малих

кућних љубимаца, слободних и домаћих животиња. Свјетске статистике показују, из
године у годину стални пораст броја животиња у урбаним срединама. Некада је тај
број врста био мањи и популацијски разријеђен, па је практично живио у највећем
броју случајева поред човјека у башти или на неком посебном мјесту, а данас не
само да се повећао и размножио, него се слободно може речи да живи са човјеком у
његовој најнепосреднијој околини.
На територији града Бања Лука, поред већ познатих домаћих животиња као што су:
пас, мачка, птице, сусрећемо се и са ријетким животињским врстама: вјеверицама,
хрчковима, бијелим мишевима, заморцима, јежевима, корњачама, као и мноштвом
различитих врста риба. Посебан проблем представљају животиње које слободно
живе у граду као стални пратиоци у потрази за храном. Овдје се мисли на напуштене
псе и мачке, затим на разне врсте птица, у првом реду на голубове.
Поред залагања одговарајућих градских служби, такве животиње су изван сваке

здравствене контроле и представљају потенцијалну опасност као извор заразе. Ова
чињеница је забрињавајућа када знамо да ове животиње имају релативно велику
биолошку моћ репродукције, која доводи до брзог обнављања врсте. Уопштено
говорећи, о овом проблему у литератури постоје различита мишљења, али је
заједничко већини аутора да кућни љубимци и слободне животиње у урбаним
срединама могу човјека и животну средину угрозити директно и индиректно.
Наиме, све већа блискост људи и животиња довела је до појаве разних болести, које
се преносе било са животиње на људе или обратно, а за које се уназад 2-3 деценије
није знало. Тако су Даниелс и Мац Мурраy 1950. године описали 60 случајева
бенигне лимфоретикулозе у дјеце, која је још позната као болест мачије огреботине.
Болест је вирусног поријекла и настаје као посљедица огреботине мачке која само
механички преноси вирус на човјека. Случајеви ове болести су познати и код нас.
Посебну опасност по човјека представљају ендо и ектопаразити паса. Познате су

инфестације људи ларвама Тоxоцаре цанис и Т. Мyстаx. Амстронг и сарадници
описали су интересантан случај пацијенткиње за коју се утврдило да болује од
Мyцопласме цанис. Истовремено је ветеринарским прегледом установљено да куја
пацијенткиње такођер болује од М. цанис, а из анамнестичких података се сазнало да
су она и њено троје дјеце били у веома блиском додиру са псом, који је искључиво
држан у стану.
Стол износи да човјек може бити извор инфекције за животиње, па као примјер
наводи да је вирус заушњака нађен и у обољелих паса, а вирус оспица у мајмуна у
зоолошком врту.
352
Врло је велики број, бактеријских, вирусних, паразитарних и других зооноза које

овдје нису изнијете, а могу преко животиња угрозити човјека и животну средину,
као што су нпр. бјеснило, ехинококоза, токсоплазмоза, лептоспироза и др. Превелик
је број кућних животиња по Сертић-у (мисли на псе и мачке), које доносе све већи
број проблема природним екосистемима и опасностима за јавно здравство.
Такођер, све већи број паса у градовима (све је чешће окупљање паса у чопорима у
самом центру града) узрок су загађивању плочника, паркова, дјечијих игралишта и
осталих јавних површина. Исто тако, у градовима је све већи број оних које су
угризле животиње и који су осим психичких траума могли доћи у опасност од
бјеснила, затим секундарних инфекција и сл.
На крају, може се констатовати да је изнесени проблем веома актуелан у нашем

граду и као закључци може се изнијети слиједеће:
- провођење превентивних мјера под чим подразумијевамо провођење строжијих

хигијенско-здравствених мјера у непосредном контакту са животињама,
- тамо гдје је могуће препоручује се одвајање животиња у посебну просторију,
предвиђену за њихово држање и исхрану,
- приликом извођења животиње у шетњу, а то се посебно односи на псе, потребно
је водити строгу контролу о мјестима њихове дефекације, као и не дозволити им
неконтролисано кретање (пуштање паса по парковима и другим слободним
површинама гдје се играју дјеца), а псе пуштати на зато предвиђена мјеста. Ова
мјеста прво успоставити и идентификовати и информисати грађане о томе.
Друга врсте животиња која су присутне на територији града Бања Лука су домаће
животиње које људи узгајају за производњу меса, млијека, јаја и вуне. Држање и
узгој ових животиња је под контролом ветеринарских служби града и њихово
здравствено стање се редовно прати, а различитим мјерама спречава појава и
ширење заразних болести међу овим животињама, а самим тим и појава зооноза.
353
6.13. ПРОЦЈЕНА СТАЊА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ СЕРИЈЕ

СТАНДАРДА ISO 14000 НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БАЊА ЛУКА
Примјена интегрисаног система заштите животне средине (односно еколошког

управљања) није законски прописана као обвеза, међутим искуства указују на
позитивне учинке провођења таквих система на цјелокупно управљање.
Наиме, интегрисаним системима обухваћене су све компоненте заштите животне

средине, при чему су на једном мјесту прикупљене информације о свим законским
обавезама, праћењу емисија у животну средину и њиховом извјештавању
релевантним институцијама, као и о тренутним и планираним активностима којима
је циљ смањење утицаја на животну средину. На тај начин, увијек су доступни
најактуелнији подаци о еколошком управљању те је увелике олакшано планирати и
ускладити провођење појединих активности.
Неки од најчешћих стандардизованих система еколошког управљања су ISO 1400 и

ЕМАС системи.
Стандарсди серије ISO 14000 су стандарди за заштиту животне средине који

омогућавају примјену ЕМС-а (Енвиронментал Манагемент Сyстем).
ISO 14000 еколошки стандарди за заштиту животне средине креирани су у циљу

минимизације утицаја организација (предузећа) на околину (ваздух, вода, земља) и
компатибилни су са законским процедурама и регулативама ЕУ.
ISO 14001 је интернационална спецификација за менаџмент еколошког окружења.

Он дефинише захтјеве за успостављање процедура у заштити околине, одређује
факторе утицаје производа, услуга и сервиса на околину, предвиђа еколошке системе
на које се врши негативан утицај, мјери негативне утицаје на њих и даје смернице за
спречавање нежељених ефеката. Он такође предвиђа кораке и процедуре у
превенцији еколошких катастрофа, проналази могуће најугроженије тачке и
потпомаже дефинисање безбедносних еколошких процедура.
ISO 14000 сличан је ISO 9000 стандарду у дијелу документовања пословних

(производних) процеса (како се производи или дају услуге). Главна идеја стандарда
је, организовање систематског приступа у редуковању негативних еколошких
утицаја привредних субјеката, на своју ближу околину непосредно или преко
услуга, роба, транспорта… на ширу околину посредно.
Као и код ISO 9000 сертификат се добија од сертификованих агенција за

стандардизацију.
У случају стандарда ISO 14001, сам процес цертификације није нужно потребан (а
може представљати финанцијско оптерећење), већ је могуће да постројење
„добровољно“ проводи процедуру која је у складу с прописима стандарда. Ова
могућност прописана је и самим стандардом, јер намјена стандарда је дефинисање
процедуре, израда радних упута и контрола њиховог провођења у циљу
имплементације политике заштите животне средине и остваривање постављених
циљева појединог постројења.
354
Интегрисани систем заштите животне средине обухвата План управљања отпадом,

План управљања отпадним водама, План управљања опасним хемикалијама, План за
превенцију несрећа опасних за животну средину, те План заштите на раду.
Прикупљени подаци о систему заштите животне средине, приликом израде ЛЕАПА,

указали су на значајне разлике у провођењу система заштите животне средине међу
привредним субјектима. Наиме, прикупљени подаци јасно указују на знатно виши
степен система заштите животне средине (мјере које се проводе у циљу заштите,
мониторинг емисија и прикупљање података) у привредним субјектима у којима је
уведен стандард ISO 14001.
Међутим, у великом броју случајева систем још није успостављен, а мјере које се
проводе не задовољавају законима прописане услове управљања отпадом, обраде
отпадних вода и квалитете вода које се испуштају у природне пријемнике. Неки од
индикатора који указују на овакво стање су сљедећи: подаци о емисијама у животну
средину се не прикупљају систематски, класификација отпада није у складу са
законским прописима, квалитет отпадних вода не задовољава законске прописе,
праћење емисија у животну средину не проводи се континуирано.
Управљање према ISO стандарду 14001:2004 уведен је у свега 7 привредних

субјеката на територији Републике Српске. На територији града Бања Лука, од већих
привредних субјеката систем управљања квалитетом ISO 9001:2000 и систем
еколошког управљања према ISO стандарду 14001:2004 примјењују се у ХЕ Бочац и
Тржница Бања Лука.
Крајем 2008. године Тржница је цертификована према међународном стандарду ISO

14001:2005, који представља Систем управљања заштитом животне средине.
Овлаштени представници ТУФ Рхеинланд ИнтерЦерта су потврдили да је предузеће
успоставило и да функционише систем менаџмента који одговара захтјевима овог
стандарда.
Заштита животне средине је један од приоритета Тржнице и уграђен је у Пословну

политику предузећа. Рационално коришћење извора енергије и сировина, стална
превенција негативног утицаја на околину и други фактори постављени су као
обавеза свих запослених у предузећу.
Општи циљеви заштите животне средине, који су постављени датом политиком, су:
- смањење употребе енергије по јединици површине издатог простора
- смањење емисије отпада
- унапређење односа запослених према очувању и заштити животне средине
- унапређење односа према заинтересованим странама
Сходно општим циљевима, а због постизања непрекидног унапређења Система

управљања заштитом животне средине, Тржница врши редовне еколошке ревизије
свих својих процеса, како би осигурала усаглашеност са опредјељењем еколошки
освјештене и одговорне организације. Неопходно је, при томе, стално усавршавати
еколошки учинак у складу са захтјевима стандарда ISO 14001:2005.
355
Неповољна статистика броја стандардизованих предузећа ипак се у посљедњих

неколико година значајно измијенила и све је више предузећа која увиђају значај
поступка међународно признате цертификације система управљања квалитетом и
управљања заштитом животне средине.
Узимајући у обзир горе наведено као и чињеницу да су сви већи постојећи

привредни субјекти обавезни израдити Планове активности с мјерама за поступно
смањење емисија загађења и усаглашавање с најбољим расположивим технологијама
за потребе издавања еколошке дозволе, препоручује се увођење интегрисаног
система управљања заштитом животне средине у све веће привредне субјекте на
подручју града Бања Луке.
356
7. SWOT АНАЛИЗЕ
ЛОКАЛНИ ПРИРОДНИ УСЛОВИ
ЉУДСКИ ПОТЕНЦИЈАЛ
ТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА
ЕКОНОМСКИ ПОТЕНЦИЈАЛ
357
7.1. ЛОКАЛНИ ПРИРОДНИ УСЛОВИ
ПРЕДНОСТИ ПРИЛИКЕ
• Положај Бањалуке • Раст индустрија здравља и одмора

(геоморфолошки, геостратешки, (туризам) у Европи;
политички, економски, образовни и • Промоција природних љепота и
здравствени центар); вриједности и њихова туристичка
• Климатски услови; валоризација;
• Термалне и минералне воде; • ЕУ интеграције, политичка
• Високовриједне шумске састојине на стабилизација;
подручју града; • Искоришћење природних љепота и
• Водени потенцијал (ријека Врбас и вриједности у туристичке сврхе;
њен кањон); • Позитиван утицај напретка
• Незагађено земљиште (дјелимично Словеније и Хрватске на СЗ регију;
сертифицирано), • Раст тражње за здравом храном на
• Минерални ресурси, европским тржиштима;
• Велики ловни фонд; • Искоришћене великих површина
• Биолошка разноликост и њена обрадивог, незагађеног земљишта за
очуваност и висока вриједност; производњу здраве хране;
• Велики број потенцијалних • Стране инвестиције, заједничка
излетничких локација. улагања (отварање производних
погона у регији)
СЛАБОСТИ ПРИЈЕТЊЕ
• Веома мали степен заштићености • Непостојање плана и пројекта за

природних вриједности на подручју валоризацију, заштиту и
града; искоришћавање природних услова
• Деградација природних на подручју града;
вриједности ненамјенским • Нестручно искоришћавање и
коришћењем; злоупотреба природних богатстава;
• Недовољна искоришћеност • Непостојање инфраструктуре за
природних вриједности на подручју заштиту животне средине.
града (термоминералне воде,
шумска богатства, потенцијале
туристичке и излетничке
локације,..);
• Недовољно развијена и запуштена
туристичка и понуда и
инфраструктура;
358
7.2. ЉУДСКИ ПОТЕНЦИЈАЛ
• Бања Лука је универзитетски град; • Европске интеграције (уз услов да

• Квалитетан ниво и реформе у току се постојећи стручњаци стимулишу
система општег образовања да остану и раде у овој области, а
(увођење наставе и из области ову прилику искористити за
заштите животне средине); унапређење њихове стручности);
• Диверзификација стручног • Доступност европских фондова
образовања према струкама; усмјерених развоју кадровске базе;
• Улазак приватних школа и • Примјена европских рјешења и
универзитета на тржиште законске регулативе у области рада
образовања са комплетним и запошљавања;
студијским групама из области • Интернет доступ образовним
заштите животне средине; информацијама и интеллигенце
• Велики број свршених студената системима на пољу заштите
остаје у Бања Луци, животне средине;
• Примјетан је долазак кадрова и из
других градова који се настањују и
траже запослење у БЛ;
• Недовољна информисаност и • Недостатак стручних лица код

незаинтересованост становништва потенцијалних загађивача;
Бања Луке о стању животне • Успорен раст продуктивности и
средине, о пројектима који су у перформансе Бања Луке у
току и у плану; иницијалној фази развоја заштите
• Недостатак знања за примјену животне средине;
савремених рјешења и техника са • Продукција кадрова са виших и
мањим утицајем на животну високих школа са упитним
средину; квалитетом наставног и научног
• Слабо интересовање за стање садржаја;
животне средине од стране • Појединачан, а не
надлежних министарстава; мултидисциплинаран приступ
• Неприлагођеност садржаја образовању и усавршавању
стручних наставних програма стручњака из области заштите
новим еклошким захтјевима; животне средине;
• Не постојање лица, „референата“,
за заштиту животне средине у
предузећима која угрожавају
животну средину;
• Непостојање грађанске
иницијативе и квалитетних
пројеката из области заштите
животне средине.
359
7.3. ТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА
• Ријешен дио капиталних • Географски положај;

инфраструктурних потреба • Интеграциони процеси (ЕУ и
(фабрика воде, регионална регионални);
депонија, аеродром, жељезница); • Расположиви фондови за развој;
• Стабилно снабдијевање водом и • Фондови ЕУ којима се могу
електричном енергијом градског финансирати сви квалитетни
језгра града; пројекти из области животне
• Настојање републичких власти за средине (нпр. пројекти
изградњу и повезивање на мрежу мониторинга, пречишћавања,
европских аутопутева; очувања и заштите);
• Урбанистички план града за • Инфраструктура за развој ИТ-
наредни период у фази усвајања. технологија;
• Све већа заинтересованост за
изградњу енергетских објеката
путем концесија или јавно-
приватног партнерства;
• Концесије.
• Непостојање инфраструктуре за • Све већа оптерећеност постојеће

праћење стања животне средине; подимензионисане
• Просторно планирање и урбанизам; инфраструктуре;
• Лоше ријешена канализациона • Недостатак воље, пројекта и
мрежа како урбаног тако и финанцијских средстава за
руралног подручја; рјешавање питања техничке
• Непокривеност Града примарним и инфраструктуре у граду;
сек. колекторима, као и недостатак • Недостатак јачег надзора и
уређаја за третман отпадних вода; репресивних мјера за извођаче
• Однос урбаног и руралног; радова на путној инфраструктури;
• Недостатак објеката друштвеног • Нереализација стратешких циљева
стандарда; развоја руралних дијелова града;
• Проблеми са топлификацијом града • Заостајање у изналажењу и
у погледу покривености града, изградњи ближих и алтернативних
дотрајалости инфраструктуре и енергетских извора.
коришћеног енергента;
• Неефикасно ријешени саобраћани
токови око и у граду;
• Веома лоше стање градских
саобраћајница,
• Непокривеност сјеверо-западног
дијела мрежом јавног водовода;
• Недовољан резервоарски простор;
• Електро енергетска зависност града
од извора удаљених преко 200 km.
360
7.4. ЕКОНОМСКИ ПОТЕНЦИЈАЛ
• Положај Бањалуке (геостратешки, • Инфраструктура за развој

политички, економски, образовни и предузетништва и ИТ-технологија;
здравствени центар); • Географски положај;
• Расположивост свих ресурса • Интеграциони процеси (ЕУ и
(људски, природни, просторни и регионални);
финансијски); • Расположиви фондови за развој;
• Ефикасан и транспарентан рад • Реформски процеси;
Градске управе и капацитет буџета; • Европска повеља о локалној
• Разграната мрежа организација и самоуправи;
институција неопходних за • Успостављена партнерства с
успјешно функционисање и развој окружењем и унутар Града.
Града;
• Ријешен дио капиталних
инфраструктурних потреба
(фабрика воде, регионална
депонија, путна мрежа, аеродром,
жељезница);
• Традиција у привреди, култури и
спорту;
• Растућа локална енергија и
мотивација.
• Незапосленост, старење • Спорост реформи у свим

становништва и пад наталитета; областима;
• Просторно планирање и урбанизам; • Политичка нестабилност у земљи и
• Комунална инфраструктура; окружењу;
• Саобраћај; • Недостатак пописа становништва;
• Однос урбаног и руралног; • Визни режим;
• Неискориштени природни и • Однос Града и других нивоа власти
привредни потенцијали; (надлежности, својина и ресурси);
• Примарна здравствена заштита, • Спорост фискалне и функционалне
нарочито у приградским и у децентрализације;
руралним дијеловима; • Лош законски оквир и
• Недовољна препознатљивост Града координација у припреми нових и
у спорту и култури; промјени постојећих законских
• Недостатак објеката друштвеног рјешења;
стандарда; • Нестимулативни општи амбијент
• Непостојање јединствене базе (нарочито привредни).
података за планирање и праћење
развоја Града;
• Непостојање система управљања
животном средином.
361
8. ЛИТЕРАТУРА
1. Републичка стратегија заштите ваздуха са акционим планом управљања
квалитетом ваздуха, Нацрт извјештаја, Здравко Беговић, дипл.инж.техн.,
проф. др Драгомир Миличић, дипл.инж.маш., проф. др Здравко Миловановић,
дипл.инж.маш., доц. др Петар Гверо, дипл.инж.маш., мр Предраг Илић,
дипл.екол., доц. др Горан Трбић, Петар Јанковић, Министраство за просторно
уређење, грађевинарство и екологију, Бања Лука, Новембар 2007. године;
2. Урбанистички план Бања Луке 2008. – 2020. године, Нацрт, Урбанистички

завод Републике Српске, Бања Лука, мај 2009. године;
3. Физичкохемијски основи заштите животне средине, Књига прва, Стања и

процеси у животној средини, Драган С. Веселиновић, Иван А. Гржетић, Шимон
А. Ћармати, Драган А. Марковић, Факултет за физичку хемију Универзитета у
Београду, Београд 1995. године;
4. Физичкохемијски основи заштите животне средине, Књига друга, Извори

загађивања, последице и заштита, Драган С. Веселиновић, Иван А. Гржетић,
Шимон А. Ћармати, Драган А. Марковић, Факултет за физичку хемију
Универзитета у Београду, Београд 1996. године;
5. Инжењерство у заштити околине, Радмила Шећеров Соколовић, Слободан

Соколовић, Универзитет у Новом Саду, Технолошки факултет, Нови Сад 2002.
године;
6. Стратегија развоја Града Бања Лука у периоду 2007-2015. године, Конзорцијум

за израду Стратегије: Економски институт а.д. Бања Лука, Економски
факултет Бања Лука, Удружење "Синергија" Бања Лука, Бања Лука, април
2008. године;
7. Саобраћајна студија Бања Луке, Нацрт, Урбанистички завод Републике

Српске, Бања Лука;
8. Земљотреси бањалучког региона, др сци Драго Тркуља, ванр.професор, 2

допуњено издање, Графомарк, Лакташи, 2004 године
9. Стратегија развоја противградне заштите Републике Српске, Кардум Ђорђе,

Бабић Зоран, Поповић Рајко, Петровић Миленко, Дејановић Тихомир, Марковић
Драго, Бања Лука, јун 2008.
10. Стратегија за управљање крутим отпадом у БиХ, Karin Witton, David

Campbell, Keith Brown, аугуст 2000. године;
362
Овај Локални еколошки акциони план града Бања Лука садржи

363 стране укључујући и ову.
ОДЈЕЉЕЊЕ ЗА КОМУНАЛНЕ И
СТАМБЕНЕ ПОСЛОВЕ И ПОСЛОВЕ
САОБРАЋАЈА
_____________________________
363

LEAP Banja Luka

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

LEAP Banja Luka

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Локални еколошки акциони план (ЛЕАП) за Бања Луку

Бања Лука, Децембар 2009. године

ПРЕДМЕТ: ЛОКАЛНИ ЕКОЛОШКИ АКЦИОНИ ПЛАН ГРАДА

ИНВЕСТИТОР: ГРАД БАЊА ЛУКА

НОСИЛАЦ ПРИПРЕМЕ: ОДЈЕЉЕЊЕ ЗА СТАМБЕНЕ И КОМУНАЛНЕ

ДОНОСИЛАЦ ПЛАНА: СКУПШТИНА ГРАДА БАЊА ЛУКА

НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ: ИНСТИТУТ ЗА ГРАЂЕВИНРСТВО „ИГ“ Д.О.О.

РАДНИ ТИМ: Др Чедомир Бурлица, дипл.инж.шум.

1. УВОД ...................................................................................................................................................... 7

3.6. УТИЦАЈ НА ЉУДСКО ЗДРАВЉЕ ......................................................................................... 139

5.6. УПРАВЉАЊЕ ПРОСТОРОМ ................................................................................................. 230

6.5. АКЦИОНИ ПЛАН ЗА УПРАВЉАЊЕ ОДЛАГАЊЕМ КОМУНАЛНОГ ИНДУСТРИЈСКОГ,

РАЗЛОЗИ ИЗРАДЕ ЛЕАП-А

ЦИЉЕВИ ИЗРАДЕ ЛЕАП-А

МЕТОДОЛОГИЈА ИЗРАДЕ ЛЕАП-А

Стога је императив свих активности у нашој земљи да се учини све да се прекине

- Прво и најважније јесте информисање и упознавање са искуствима из нашег

Појам одрживи развој први пут се помиње на конференцији Уједињених Нација о

Агенда 21 је један од кључних докумената усвојених на Земаљском самиту и

Једно од поглавља Агенде 21 о битним групацијама је и поглавље о улози локалних

Сваки од процеса има своје карактеристике, обиљежен је локалним условима,

¾ Локал Агенда није само стратегија заштите животне средине. План

Управо, израда ЛЕАП-а на првом мјесту треба да допринесе одрживом развоју у

Одрживи развој је развој у правцу задовољавања потреба садашњих генерација

Иако до сада није представљена опште прихваћена дефиниција одрживог развоја, у

Осим тога, битно је истаћи да су основне карактеристике свих земаља у транзицији,

Босна и Херцеговина, као земља у транзицији, има снажну потребу за стварањем

Проблеми који се јављају као пратећа појава код земаља у транзицији су

Град Бања Лука, као административни, трговински, здравствени, образовни и

Имајући у виду све претходно изнесене чињенице те да је такво стање дугорочно

Наиме, еколошки одржив економски развој се може постићи само планским

1.1. РАЗЛОЗИ ИЗРАДЕ ЛЕАП-А

Локални еколошки акциони план представља развојно-плански документ који на

У складу са наведеним, град Бања Лука је покренуо иницијативу за израду Локалног

 подстицање развоја партнерских односа на локалном нивоу и одговорности

Уједно, процес израде и провођења ЛЕАП-а је изванредна прилика за повећање јавне

1.2. ЦИЉЕВИ ИЗРАДЕ ЛЕАП-А

 идентификовање и рангирање проблема животне средине у односу на људско

1.3. МЕТОДОЛОГИЈА ИЗРАДЕ ЛЕАП-А

Методологија израде ЛЕАП-а за град Бања Лука заснована је на оригиналној

У складу са методологијом израде локалних еколошких акционих планова, Град

Основни циљеви ове методологије су:

1. Побољшати стање животне средине у заједници кроз спровођење конкретних

Методологија израде ЛЕАП-а обухватила је следеће:

- ИДЕНТИФИКАЦИЈА ПРОБЛЕМА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Спроведена је јавна анкета о проблемима у животној средини у циљу прикупљања

1. ОДРЕЂИВАЊЕ ПРИОРИТЕТНИХ ЦИЉЕВА У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ

Утврђена је листа проблема и превођење истих у циљеве, а истовремено су изабрани

2. ИЗРАДА АКЦИОНИХ ПЛАНОВА ЗА ПРИОРИТЕТНЕ ЦИЉЕВЕ

Дефинисане су активности за приоритетне циљеве са носиоцима активности,

Методологија израде ЛЕАП-а је олакшала јавности избор и утврђивање

Након објављивања огласа о јавном надметању за избор најповољнијег понуђача за

2. ОПШТИ ПОДАЦИ О БАЊА ЛУЦИ

ГЕОЛОШКЕ И ПЕДОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

ПРИРОДНИ РЕСУРСИ И ЕКОНОМСКА ПОДРУЧЈА БАЊА ЛУКЕ

ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ И КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКО НАСЉЕЂЕ БАЊА

2.1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Бања Лука се налази у сјеверозападном дијелу Републике Српске. Смјештена је на

Град лежи у долини ријеке Врбас у тектонској ували правца сјевероисток-југозапад.

Слика бр. 1 Положај града Бања Лука у регији

Бања Лука је практично смјештена у пограничној зони са Републиком Хрватском, на

Осим тога, подручје града Бања Лука је укључено у жељезнички и у авионски

Средишњи дио града лежи на надморској висини од 163 m и окружен је терцијарним

подстицање развоја партнерских односа на локалном нивоу и одговорности

идентификовање и рангирање проблема животне средине у односу на људско