STUDIJA SLUČAJA

RAZVOJ PROJEKTA I IZRADA PROJEKTNE

DOKUMENTACIJE ZA MALU
HIDROCENTRALU „RIBARE“

Opština Žagubica -Srbija

SADRŽAJ:
1. PODACI O AUTORIMA ........................................................................................................... 3
2. IZVRŠNI REZIME ..................................................................................................................... 3
3. IDENTIFIKACIJA PROBLEMA I ANALIZA ........................................................................... 4
3.1. Opis projekta ...................................................................................................................... 4

3.2. Podela problema................................................................................................................ 9

3.3. Pravno-administrativni deo projekta ............................................................................... 9

3.4. Tehnički deo projekta ....................................................................................................... 9

3.5. Ekonomsko-menadžerski deo projekta ........................................................................ 10

4. PREGLED NAJVAŽNIJIH PROBLEMA .............................................................................. 11

4.1. Pravno-administrativni deo projekta ............................................................................. 11

4.2. Tehnički deo projekta ..................................................................................................... 11

4.3. Ekonomsko-menadžerski deo projekta ........................................................................ 12

4.4. Spisak najznačajnijih problema ..................................................................................... 12

5. GENERALIZACIJA I EVALUACIJA MOGUĆIH REŠENJA.............................................. 12

5.1. Dobijanje lokacijske dozvole .......................................................................................... 13

5.2. Hidrološka analiza vodotoka .......................................................................................... 14

5.3. Generalni projekat male hidrocentrale ......................................................................... 15

5.4. Geološka studija terena na kome će se graditi objekti male hidrocentrale ............ 16

5.5. Analiza rizika investicije .................................................................................................. 17

6. PREPORUKE .......................................................................................................................... 18
6.1. Dobijanje lokacijske dozvole .......................................................................................... 18

6.2. Hidrološka analiza vodotoka .......................................................................................... 19

6.3. Generalni projekat male hidrocentrale ......................................................................... 19

6.4. Geološka studija terena na kome će se graditi objekti male hidrocentrale ............ 19

6.5. Analiza rizika investicije .................................................................................................. 19

7. REALIZACIJA PROJEKTA RAZVOJA MHE „RIBARE“.................................................... 20

8. BIBLIOGRAFIJA ..................................................................................................................... 22

2
1. PODACI O AUTORIMA

Prof. dr Branimir Jovanović rođen je 1955. godine u Beogradu. Završio je

Mašinski fakultet u B eogradu, magistarske studije na Filozofskom fakultetu u
Zagrebu, a d oktorsku di sertaciju j e o dbranio n a M ašinskom fakultetu u
Beogradu. Dugo godina je radio u „Muzeju Nikole Tesle“ u B eogradu, gde je
bio i direktor u toku jednog mandata. Trenutno je direktor firme „Energonova“
iz B eograda k oja s e bavi k onsaltingom i z oblasti en ergetske e fikasnosti i
obnovljivih izvora energije. Ujedno je osnivač i direktor „Centra Tesla“ kao i
docent na F akultetu z a pr imenjenu ek ologiju „ Futura“ u B eogradu. A utor j e
više radova iz oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

Msc Miroslav Parović rođen je 1984. godine u Zrenjaninu. Završio je

Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu na smeru elektroenergetika.
Trenutno je zaposlen kao pomoćnik direktora firme „Energonova“ iz Beograda
koja se bavi konsaltingom iz oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora
energije. Ujedno je i saradnik u „Centru Tesla“. Autor je više radova iz oblasti
energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

2. IZVRŠNI REZIME

Za potrebe izrade studije slučaja odabrana je mala hidrocentrala „Ribare“ koja

je n avedena p od r ednim br ojem 76 u „Katastru m alih hi droelektrana na
teritoriji SR Srbije, van AP“. Pretpostavka koja se u ovoj studiji uvodi je da za
ovu l okaciju m ože v ladati interesovanje investitora, jer je reč o protočnoj
hidroelektrani snage oko 500 kW, a dosadašnja praksa je pokazala da su baš
ovakve hidrocentrale naj zanimljivije za i nvestitore. D ruga pr etpostavka j e d a
je ovaj projekat tehnički izvodljiv i ekonomski opravdan.

Imajući u vidu da je projekat realizacije male hidrocentrale multidisciplinaran,

najbolje je čitav projekat podeliti u funkcionalne podceline, i to:

• Pravno - administrativni deo projekta;

• Tehnički deo projekta;

• Ekonomsko-menadžerski deo projekta;

Svaka od n avedenih podc elina s a s obom nosi niz pr oblema k oji s e m oraju
rešiti u t oku r azvoja pr ojekta. V ažno j e na pomenuti da ov e pod celine ni su
međusobno nezavisne već između njih postoji snažna interakcija i vremensko

3
poklapanje u r ealizaciji, ali se radi lakše analize može usvojiti da s u problemi
separatni makar u vremenskom intervalu rešavanja.

Gledano na uk upan projekat r azvoja male hidrocentrale „Ribare“ sledeći

problemi su ključni za rešavanje:

• Dobijanje lokacijske dozvole;

• Hidrološka analiza vodotoka;

• Generalni projekat male hidrocentrale;

• Geološka studija terena na kome će se graditi objekti male

hidrocentrale;

• Analiza rizika investicije;

U daljem radu je analiziran svaki od gore navedenih ključnih problema i date

su pr eporuke z a n ajefikasnije r ešavanje tih pr oblema. Takođe, prikazan je
akcioni plan za realizaciju celokupnog projekta MHE „Ribare“.

3. IDENTIFIKACIJA PROBLEMA I ANALIZA

3.1. Opis projekta

Za potrebe izrade studije slučaja odabrana je mala hidrocentrala „Ribare“ koja
je navedena u dokumentu „ Katastar malih hi droelektrana n a t eritoriji S R
Srbije, van AP“ i koji se nalazi na zvaničnom sajtu Ministarstva za rudarstvo i
energetiku. M ala hidrocentrala „ Ribare“ j e u k atastru z avedena pod r ednim
brojem 76.

Lokacija za izgradnju MHE „Ribare“ nalazi se na reci Mlavi, uzvodno od mesta

Ribare, nizvodno od mosta u naselju Izvarica (mesto označeno strelicom na
dole prikazanoj mapi).

4
 Slika 3.1: Položaj lokacije za izgradnju MHE „Ribare“

Pregradno m esto s e nalazi na ok o 1, 1 k m ni zvodno od m osta u nas elju

Izvarica. Zahvat se sastoji od prelivnog betonskog praga visine oko 3,5 m sa
taložnicom na desnoj obali odakle počinje ukopan dovodni cevovod. Vodotok
je na mestu predviđenom za podizanje betonskog praga širok oko 16 m.
Teren je peskovit, a padine su od kamenite drobine, nagib padine levog boka
je oko 45° - 50°, dok je na desnom boku na visini od ok o 4m iznad vodotoka
rečna terasa širine oko 2 m.

5
(m.n.m.)
290

HE “Ribare”
280

HE “Krepoljin”
270
263,0
260
L=1,55km
250
252,0
242,0
240
L=1,5km
230

220 217,50
210

200

[stacionaža]104 106 108 110 112 114 116 118 120 122 124 (km)

VODOTOK: R. MLAVA
PODUŽNI PROFIL SA PREDLOŽENIM REŠENJIMA
R=1:100/100000

Slika 3.2 : Podužni profil

Od t aložnice s e desnom o balom r eke v odi dov odni g ravitacioni c evovod

prečnika 2,5m, dužine oko 1550m do vodne komore. Cevovod se u početnom
delu trase vodi rečnom terasom, a odatle prelazi na padinu iznad rečne
terase. Od vodne komore se nastavlja čelični cevovod, prečnika 1,6m, dužine
30m do mašinske zgrade locirane u naselju.

6
Slika 3.3: Topografska mapa lokaliteta MHE „Ribare“ sa ucrtanim pozicijama
hidrograđevinskih objekata

Tehnički podaci koji su predloženi u okviru ove studije uglavnom su bazirani

na r ešenju k oje j e pr edloženo u k atastru malih hidroelektrana na teritoriji
Srbije.

Na bazi krive trajanja protoka usvojena je vrednost za instalisani protok od:

Qi=6,44 m3/s

Vrednost bi ološkog m inimuma us vojena j e na baz i pr eporuka, a u k asnijim

fazama pr ojektovanja m ora s e ur aditi detaljnija anal iza ut icaja na ž ivotnu
sredinu:

Qec≈0,4 m3/s

Bruto pad na predviđenoj lokaciji je oko 11 m. Kada se od ovog pada odbace

gubici koji se javljaju dobija se korisni (neto) pad od:

Hn=10 m

Polazeći od instalisanog protoka i neto pada, a uz pretpostavku efikasnosti od

oko 85%, dobijamo instalisanu snagu elektrane od:

P=495 kW

7
Uz pretpostavku da je cosφ=0.8, dobijamo prividnu snagu elektrane od:

S=620 kVA

Na bazi topografije terena i tehničkih podataka može se usvojiti šematski

prikaz MHE „Ribare“ kao na slici 3.4.

Reka Mlava

Qi=6,44 m3/s
Qec≈0,4 m3/s
252 Hn=10 m
P=495 kW
MHE Ribare
S=620 kVA

Cevovod
L=1550 m

263

Prelivni betonski prag

Slika 3. 4 : Šematski prikaz MHE

8
3.2. Podela problema
Problem realizacije projekta male hidrocentrale je multidisciplinaran, te samim
tim iziskuje angažovanje stručnjaka iz različitih oblasti i njihovo uklapanje u
jedinstven t im i c elinu pr ojekta. U r azvoju pr ojekta malih hi drocentrala
možemo locirati sledeće podceline:

• Pravno - administrativni deo projekta;

• Tehnički deo projekta;

• Ekonomsko-menadžerski deo projekta;

3.3. Pravno-administrativni deo projekta

Zadatak ov og del a p rojekta j este pr ibavljanje i pr iprema s ve n eophodne
dokumentacije kako bi se pribavile tri ključne dozvole:

• Lokacijska dozvola;

• Građevinska dozvola;

• Upotrebna dozvola;

Problemi koji se javljaju prilikom realizacije ovog dela projekta su:

• Loša i nedorečena zakonska r egulativa v ezana z a i zgradnju

energetskih objekata;

• Nerešeni urbanistički i regulacioni planovi na nivou opština u Srbiji;

• Nerešeni vodoprivredni planovi;

• Nepostojanje propisane procedure p o k ojoj s e v rši izdavanje

neophodnih dokumenata za izgradnju energetskih objekata;

• Veliki broj institucija na različitim nivoima vlasti kojima se treba obratiti

za pribavljanje dela dokumentacije (lokalna vlast, Republički
hidrometeorološki z avod S rbije, nadl ežna el ektro-distributivna
preduzeća, nadležno vodoprivredno preduzeće itd.);

• Nizak nivo upućenosti i stručnosti kadra zaposlenog u institucijama

nadležnim z a i zdavanje poj edinih dokumenata z a r ealizaciju pr ojekta
male hidrocentrale;

3.4. Tehnički deo projekta

Zadatak ovog dela projekta jeste izrada tehničkog dela pr ojektne
dokumentacije k oja j e z ahtevana z akonskom r egulativom u R epublici S rbiji.

9
Prema trenutno važećem Zakonu o planiranju i izgradnji, tehnički deo
projektne dokumentacije obuhvata:

• Generalni projekat;

• Idejni projekat;

• Glavni projekat sa revizijom;

• Projekat izvedenog stanja;

Tehnička dokumentacija ima dvojaku namenu, ključna je da se po njoj vrši

izgradnja s amog obj ekta, a dr uga na mena j e da s luži k ao podloga z a
dobijanje n eophodnih doz vola z a i zgradnju, k ao i bankarskih g arancija z a
podizanje k redita i li nek og dr ugog vida f inansijske podr ške projektu. I z ov ih
razloga se izradi tehničke dokumentacije mora pristupiti vrlo ozbiljno.

Problemi koji se javljaju prilikom realizacije ovog dela projekta su:

• Nedostatak adekvatnog stručnog kadra;

• Nepoštovanje zakona u pogledu forme i nivoa projektne dokumentacije

koju je neophodno izraditi;

• Nespremnost i nvestitora z a i zdvajanje d ovoljnih s redstava z a pot puni

razvoj projekta male hidrocentrale, što se naročito ogleda u
neadekvatnom nivou hidroloških studija (uglavnom se ne vrše merenja
na vodotoku) i neadekvatnom nivou geoloških istraživanja terena;

3.5. Ekonomsko-menadžerski deo projekta

U o kviru ov og del a pr ojekta treba da budu analizirani različiti modeli
finansiranja realizacije projekta, kao i analiza različitih faktora rizika koji mogu
uticati na kvalitet usvojenog rešenja. Ovaj deo projektnih aktivnosti je u tesnoj
vezi sa izradom tehničke dokumentacije i uglavnom sledi posle završetka
svakog nivoa projekta (ili paralelno), a sastoji se od izrade sledećih studija:

• Studija isplativosti koja sledi posle izrade generalnog projekta;

• Studija o pr oceni r izika k oja s e m ože r aditi bi lo pos le g eneralnog

projekta, bilo posle idejnog projekta;

• Studija izvodljivosti koja se uglavnom radi u sklopu idejnog projekta;

Problemi koji se javljaju prilikom realizacije ovog dela projekta su:

• Nepostojanje z akonske ob aveze da s e v rši i zrada ov og del a

dokumentacije;
10
 • Terminološki pr oblemi uz rokovani upot rebom n eadekvatnih n aziva
(mahom e ngleskih) z a poj edine del ove pr ojektne dok umentacije.
Primera radi vrlo često se koristi naziv feasibility study kao sinonim za
idejni projekat, čime se dolazi u zabunu kod izraza studija izvodljivosti
koja se odnosi na čisto ekonomsku studiju, itd.

• Nedostatak adekvatnog stručnog kadra;

• Težnja i nvestitora da angažovani inženjeri za izradu tehničkog dela

dokumentacije rade i ekonomsko-menadžerski deo što često dovodi do
toga da ovaj deo projekta bude paušalno i loše odrađen;

4. PREGLED NAJVAŽNIJIH PROBLEMA

Imajući u vidu multidisciplinarnu prirodu projekata malih hi drocentrala u del u

3.2. je n apravljena p odela problema pr i razvoju ovog t ipa projekta. V ažno j e
istaći da između ovih problema postoji snažna interakcija i vremensko
preklapanje, al i s e r adi l akše anal ize m ože us vojiti da s u pr oblemi s eparatni
makar u vremenskom intervalu rešavanja.

4.1. Pravno-administrativni deo projekta

U ov om del u projekta r ešavaju s e pr oblemi pribavljanja različitih dozvola od
kojih su najvažnije lokacijska, građevinska i upotrebna dozvola, dok su sve
ostale doz vole pr aktično podloga na bazi kojih se izdaju ove tri ključne
dozvole. S vi pr oblemi v ezani z a o vaj deo pr ojekta s voj uzrok imaju u
nedostatku ad ekvatne pr avne r egulative na s vim ni voima v lasti u R epublici
Srbiji, kao i u malom nivou znanja nadležnih institucija.

Imajući sve ovo u vidu, može se reći da je najvažniji problem koji treba rešiti u
pravno-administrativnom delu projekta dobijanje lokacijske dozvole. Naime, to
je pr va u ni zu doz vola k oje t reba d obiti, t ako d a u n eku r uku predstavlja
poligon z a r azvijanje saradnje i poverenja između investitora i nadležnih
organa, a ujedno i trasira put saradnje na ostalim dokumentima čime se
olakšava dobijanje ostalih dozvola.

4.2. Tehnički deo projekta

Tehnički deo projekta treba da obezbedi tehno-ekonomski naj optimalnije
rešenje po kome će mala hidrocentrala biti izgrađena. Kako bi ovaj deo
projekta bio adekvatno odrađen neophodno je dobro uraditi podloge na
osnovu kojih će biti izrađeni idejni i glavni projekat. Ključne podloge koje je
neophodno izraditi su:

11
 • Generalni projekat;

• Hidrološka analiza vodotoka;

• Geološka studija terena na kome će se graditi objekti male

hidrocentrale;

Treba naglasiti da ovo nisu jedine podloge koje je potrebno uraditi u procesu
izrade t ehničke dokumentacije, ali su one ključne za kvalitet usvojenog
rešenja. Izrada ovih podloga ujedno predstavlja i najznačajnije probleme u
tehničkom delu projekta.

4.3. Ekonomsko-menadžerski deo projekta

Ekonomsko-menadžerski deo projekta se radi praktično tokom čitavog
perioda razvoja projekta. Međutim, u početnim fazama r ealizacije pr ojekta
postoji i suviše n epoznatih faktora, pa j e samim t im ek onomska pr ocena
projekta v rlo nep ouzdana. Ono š to j e naj važnije u ov om d elu p rojekta, a
ujedno predstavlja i najznačajniji problem jeste analiza i kvantifikacija rizika
investicije.

4.4. Spisak najznačajnijih problema

Sledeće ključne probleme j e ne ophodno r ešiti k ako bi pr ojekat male
hidrocentrale bio dobro urađen:

1. Dobijanje lokacijske dozvole;

2. Hidrološka analiza vodotoka;

3. Generalni projekat male hidrocentrale;

4. Geološka studija terena na kome će se graditi objekti male

hidrocentrale;

5. Analiza rizika investicije;

5. GENERALIZACIJA I EVALUACIJA MOGUĆIH REŠENJA

U pr ethodnom delu studije dat je spisak najznačajnijih problema koje je

neophodno r ešiti k ako bi pr ojekat male hi drocentrale bio adekvatno urađen.
Zadatak ovog dela je da prikaže mogućnosti rešenja ovih problema, kao i da
ukaže na prednosti i nedostatke predloženih rešenja.

12
5.1. Dobijanje lokacijske dozvole
Prema trenutno važećem Zakonu o planiranju i izgradnji za dobijanje
lokacijske dozvole neophodno je:

• postojanje generalnog plana i plana detaljne regulacije za određenu

lokaciju;

• akt ili izvod o urbanističkim uslovima;

• rešavanje i movinsko-pravnih odn osa n a l okaciji z a k oju s e t raži

dozvola;

• dokaz o vlasništvu (ili zakupu) u katastru ili zemljišnoj knjizi;

Lokacija male hidroelektrane „Ribare“ se nalazi na t eritoriji opštine Žagubica.

Osnovni problemi sa kojima će se suočiti investitori u nastojanju da dobiju
lokacijsku dozvolu su:

• nepostojanje g eneralnog pl ana i pl ana detaljne regulacije za čitavu

teritoriju opštine Žagubica;

• veliki broj vlasnika parcela na lokalitetu predviđenom za izgradnju

objekata male hidrocentrale;

Principijelno za potencijalnog investitora u objekat MHE „Ribare“, postoje dva

moguća puta za dobijanje lokacijske dozvole.

Prvo rešenje:

Opština Žagubica je dužna da u najskorijem mogućem roku donese sve

neophodne planove koji regulišu gradnju na teritoriji opštine. Imajući ovo u
vidu potencijalni investitor bi mogao da k rene u r ešavanje imovinsko-pravnih
odnosa na lokaciji predviđenoj za izgradnju m ale hi drocentrale
pretpostavljajući da će Opština Žagubica u dogledno vreme doneti neophodne
planove. R ešavanje i movinsko-pravnih odnosa bi se u tom slučaju obavljalo
direktnom pogodbom investitora sa svakim pojedinačnim vlasnikom zemljišta
na lokalitetu predviđenom za izgradnju male hidrocentrale.

Prednost ov akvog rešenja j e u t ome š to j e ovo s istemski pr istup r ešavanju

problema.

Glavni nedostatak ovog rešenja jeste neizvesnost kada i u kom obliku će

generalni plan i plan detaljne regulacije opštine Žagubica biti usvojen.

Drugo rešenje:

13
Potpisivanje ug ovora o s aradnji na r ealizaciji pr ojekta m ale hi drocentrale
„Ribare“ između opštine Žagubica i investitora. Na ovaj način se stvaraju
potrebni pravni uslovi za partnerski odnos opštine i investitora. U ugovoru bi
moralo da stoji da će opština Žagubica na bazi dostavljenog generalnog
rešenja z a M HE „ Ribare“ i r ešenih i movinsko-pravnih odno sa do neti
neophodne regulacione i urbanističke planove za lokalitet male hidrocentrale.
Takođe, opština bi učestvovala kao posrednik u r ešavanju imovinsko-pravnih
odnosa. Investitor bi se kao ugovorna strana obavezao da će u naznačenom
roku završiti i pustiti u rad malu hidrocentralu.

Prednost ovog rešenja je što se na ovaj način pr oblem do bijanja l okacijske

dozvole rešava brže nego da se čeka donošenje generalnog plana od strane
opštine.

Osnovni ned ostatak o vog rešenja j e š to j e u pitanju ne sistemski pr istup i

direktni dogovor između opštinskih organa i investitora, čime se otvaraju
sumnje da su moguće nedozvoljene radnje u procesu dobijanja lokacijske
dozvole.

5.2. Hidrološka analiza vodotoka

Hidrološka anal iza v odotoka pr edstavlja m ožda i naj važniju podlogu z a
pravilnu izradu tehničke dokumentacije. Naime, na bazi ove podloge se vr ši
dimenzionisanje elektromašinske opreme i sistema hidrograđevinskih
objekata. Sa druge strane, rezultati ove analize predstavljaju ulazne podatke
za proračun proizvodnje električne energije, a samim tim i za kalkulaciju
novčanih tokova u toku eksploatacije hidroelektrane.

Prvo rešenje:

Vršenje standardizovanih merenja protoka na mestu predviđenom za

izgradnju v odozahvata m ale hi drocentrale. O vo podr azumeva i zgradnju
merne s tanice na l okalitetu i k ontinuirano merenje u t rajanju od naj manje
jedne hidrološke godine.

Prednost ovog rešenja je što se na ovaj način dobijaju najsigurniji podaci o

vodotoku i kretanjima protoka u toku godine.

Nedostaci ovog rešanje su u tome što je u pitanju skup i dugotrajan postupak.

Drugo rešenje:

Procena hi drološkog s tanja na v odotoku na baz i m erenja k oja se v rše na

mernoj s tanici H idrometeorološkog zavoda S rbije k oja s e nal azi u Ž agubici i
kišomernih stanica koje se nalaze u široj okolini predviđenog lokaliteta. Na
bazi ov ih podat aka k ao i poda taka o tipu i kvalitetu z emljišta na s livu reke
Mlave, te o gustini i tipu rastinja na slivu može se uraditi hidrološka procena o
14
stanju vodotoka Mlave u delu predviđenom za izgradnju vodozahvata male
hidrocentrale. Imajući u vidu da se ovde radi o procenjenim v rednostima
protoka n eophodno j e i zvršiti i ndikacijska m erenja pr otoka u nek oliko
karakterističnih perioda u toku godine, kako bi se utvrdila eventualna velika
odstupanja od procenjenih vrednosti.

Prednosti ov og r ešanje s u u tome š to ovakav pr istup d aje bržu i je ftiniju

procenu hidrološkog stanja na vodotoku.

Osnovni nedostatak ovog rešenja je u tome što se ipak radi o proceni protoka,
pa je samim tim povećan rizik da će procenjeni podaci mnogo odstupati od
stvarnih.

5.3. Generalni projekat male hidrocentrale

Generalni projekat predstavlja okvir rešenja na osnovu kojeg će se raditi idejni
i g lavni pr ojekat, te s amim tim pr edstavlja v eoma v ažan dok ument. O snovni
problemi kod izrade ovog projekta (kao inače i čitave tehničke dokumentacije)
leže u nes premnosti i nvestitora da ul ažu d ovoljno nov ca u r azvoj pr ojekta i
izradu tehničke dok umentacije, k ao i u nepostojanju j asne r egulative u
pogledu neophodnog nivoa projektne dokumentacije.

Prvo rešenje:

Izrada g eneralnog projekta od s trane tima licenciranih stručnjaka i to el ektro

inženjera, mašinskog inženjera i hidrograđevinskog inženjera. Jedan od
neophodnih ul aznih p odataka za i zradu ov og pr ojekta j e pr ethodno urađena
hidrološka analiza v odotoka. G eneralni pr ojekat bi u s ebi morao da s adrži
nekoliko varijanti rešenja i na kraju odabrano najpodesnije rešenje gledano u
odnosu na sve faktore od značaja. Takođe, u okviru ovog pr ojekta s e mora
naći predmer neophodnih radova i gruba procena krajnje investicije.

Prednosti ovako urađenog projekta su u tome što se ovakvim pristupom bira

najpodesnije rešenje i daje dobra podloga za izradu idejnog i kasnije glavnog
projekta.

Nedostatak ovog projekta je cena izrade (ali se ovo i ne može računati u

nedostatak već u obavezan izdatak ako se želi kvalitetan projekat male
hidrocentrale).

Drugo rešenje:

Izrada generalnog pr ojekta u s klopu n ekog dr ugog dok umenta ( npr. t ehno-
ekonomske analize) i uz redukovan broj stručnjaka koji rade na njemu (npr.
samo elektroinženjer sa licencom). Ovako urađen projekat je po pravilu
mnogo m anje razrađen u tehničkom delu nego u ekonomskom, a sa dr uge

15
strane je vrlo često tehnički deo i uslovljen ekonomskim parametrima i
prilagođen da zadovolji ekonomske faktore (npr. period povraćaja investicije).

Prednost ov akvog pr istupa j e u s manjenim t roškovima i zrade tehničke

dokumentacije.

Nedostaci ov akvog pr istupa u izradi g eneralnog pr ojekta s u u ne dovoljnom

nivou r azrade s vih varijacija r ešenja, k ao i t o š to s e k valitet pr edloženog
rešenja po pr avilu m eri s amo k roz f aktor v isine i nvesticije š to u v elikoj m eri
primorava projektante tehničkog rešenja da redukuju neke detalje, često i bez
adekvatne analize rizika koje takve redukcije nose.

5.4. Geološka studija terena na kome će se graditi objekti

male hidrocentrale
Na bazi g eološke s tudije t erena procenjuju se mogućnosti pojedinih delova
terena da izdrže naprezanja kojima će biti podvrgnuti kada hidrograđevinski
objekti male hidrocentrale budu izgrađeni. Na bazi ove studije se
dimenzionišu hidrograđevinski objekti (vodozahvat, prelivni betonski prag,
derivacioni kanal, mašinska hala, ispust itd.) i vrše osiguranja svih delova za
koje se u geološkoj studiji pokaže da su iz bilo kog razloga problematični.
Osnovni problem sa vršenjem geoloških istraživanja na t erenu jeste to što su
upitanju veoma skupa ispitivanja, pa investitori mahom gledaju da ih izbegnu
(naročito u početnim fazama projektovanja) ili makar da ih redukuju (za one
delove projekta gde su takva istraživanja zakonom zahtevana).

Prvo rešenje:

Izrada detaljne geološke studije čitavog lokaliteta predviđenog z a i zgradnju

male hidroelektrane. Ovo bi podrazumevalo da se geološka ispitivanja terena
vrše na sledeći način:

• pre i zrade g eneralnog pr ojekta vrši se vizuelna inspekcija čitavog

lokaliteta od strane angažovanog stručnjaka za geologiju;

• izrada geološke podloge za izradu idejnog projekta, koja podrazumeva

geološka ispitivanja terena na svim ključnim mestima (na delu
predviđenom za vodozahvat, pojedinim delovima trase derivacionog
kanala, mesta predviđenog za mašinsku halu itd.);

• izrada det aljne g eološke s tudije z a pot rebe g lavnog pr ojekta k oja
podrazumeva detaljna ispitivanja terena na čitavoj lokaciji predviđenoj
za izgradnju male hidrocentrale;
16
Prednost ov akvog pr istupa j e u t ome d a s e dobi ja c elokupna s lika o
geološkim k arakteristikama l okaliteta i t o kontinuirano u pr ocesu i zrade
projektne dokumentacije čime se od samog početka projekat usmerava u
dobrom pravcu.

Osnovni nedostaci ovakvog rešenja su visoka cena i relativno dugačak period

realizacije.

Drugo rešenje:

Izrada redukovane geološke studije, koja praktično podrazumeva:

• vizuelnu i nspekciju s a ni skim ni voom i spitivanja t erena z a p otrebe

izrade idejnog projekta;

• izrada geološke podloge za izradu glavnog projekta koja podrazumeva

geološka ispitivanja terena na svim ključnim mestima (na delu
predviđenom z a vodozahvat, poj edinim del ovima t rase der ivacionog
kanala, na mestu predviđenom za mašinsku halu itd.);

Prednosti ov akvog r ešenja su niži nivo investicije kao i kraći period za

realizaciju ovog koraka.

Nedostaci ov og r ešenja s u u t ome š to s e na ni vou generalnog i i dejnog

projekta praktično nemaju validni geološki podaci, pa se samim tim u ovim
delovima projekta ne može vršiti adekvatno usmeravanje rešenja već se sve
prepušta na r ešavanje u g lavnom pr ojektu, t e s e m ože des iti v elika r azlika
između idejnog i g lavnog pr ojekta. S a dr uge s trane, ni vo g eoloških
istraživanja je niži, pa je samim tim povećan rizik da će se u toku
eksploatacije desiti neki nepredviđeni kvarovi usled nestabilnosti terena (npr.
pucanje cevovoda usled klizišta i sl.).

5.5. Analiza rizika investicije

Analiza rizika investicije treba da služi investitoru kao indikacija najznačajnijih
parametara o kojima se mora voditi računa kako bi na kraju investicija bila u
skladu sa očekivanjima. Sa druge strane, ova analiza treba da obezbedi jasnu
kvantifikaciju faktora rizika čime će biti izvršeno rangiranje faktora, a samim
tim i omogućiti optimizaciju čitave investicije time što će se faktorima visokog
rizika posvetiti veća pažnja. Glavni problemi sa izradom ove studije leže u
nespremnosti investitora da ulože dovoljno novca u periodu razvoja projekta i
izrade projektne dokumentacije, kao i nedostatak menadžera koji su dovoljno
obučeni za procenu rizika u ovom tipu projekta.

Prvo rešenje:

17
Angažovanje konsultantske kuće sa iskustvom koja će vršiti pr ocenu r izika
investicije u svim delovima razvoja projekta. Ovo podrazumeva:

• analizu r izika pos lovanja na s rpskom t ržištu s a naz nakom na

poslovanje u energetskom sektoru pre bilo kakvih projektnih aktivnosti;

• analizu rizika posle urađenog generalnog projekta;

• analizu rizika posle urađenog idejnog projekta;

• analizu rizika posle urađenog glavnog projekta;

Prednost ovakvog pr istupa j e u t ome š to s e u s vim f azama r azvoja pr ojekta

ima jasna slika o tome na šta treba obratiti pažnju u narednoj fazi, čime se
čitava projektna ekipa može lakše navoditi u pravcu najmanje rizičnog
rešenja.

Osnovni nedos tatak o vog r ešenja j e v isoka i nvesticija k oja j e po trebna z a

angažovanje konsultantske kuće ovog tipa.

Drugo rešenje:

Angažovanje konsultantske kuće sa iskustvom u izradi studije o proceni rizika

u projektima malih hidrocentrala koja će uraditi studiju o proceni rizika
investicije posle urađenog idejnog projekta. Na ovaj način se redukuju
troškovi z a ov u nam enu, a opet s e os tavlja pr ostor da s e u i zradi g lavnog
projekta glavni faktori rizika minimizuju.

Prednosti ovog r ešenja s u m anji t roškovi ( a opet d ovoljno pr ostora da s e

reaguje u pravcu poboljšanja krajnjeg rešenja).

Nedostatak ovog r ešenja j e š to oz biljna a naliza r izika pos toji tek u v išim
nivoima projekta, čime se ostavlja prostor da pojedini parametri više ne mogu
da budu korigovani.

6. PREPORUKE

Na bazi analize urađene u prethodnom poglavlju u ovom poglavlju biće

odabrana najpodesnija rešenja za ključne probleme u procesu razvoja
projekta male hidrocentrale „Ribare“.

6.1. Dobijanje lokacijske dozvole

Na bazi urađene analize o mogućim rešenjima ovog problema preporuka je
da se usvoji drugo rešenje, tj. da se ide na potpisivanje ugovora o partnerstvu
sa opštinom Žagubica. Na ovaj način bi se najefikasnije rešio problem
18
dobijanja lokacijske dozvole, a ujedno bi se predupredili neki budući problemi
koji bi s e m ogli j aviti u pos tupku dobijanja nar ednih n eophodnih doz vola
(dozvole za gradnju, građevinske dozvole, upotrebne dozvole itd.).

6.2. Hidrološka analiza vodotoka

Na bazi urađene analize o mogućim rešenjima ovog problema preporuka je
da se usvoji drugo rešenje, tj. da se ide na izradu procene hidrološke situacije
na vodotoku. Ovo rešenje je opravdano primeniti na vodotoku Mlave imajući u
vidu da s e r adi o v odotoku srednje veličine koji je solidno pokriven mernim
stanicama Republičkog hidrometeorološkog z avoda S rbije. N ajbliža
hidrološka stanica se nalazi u Žagubici, a obzirom da do mesta predviđenog
za vodozahvat male hidrocentrale „Ribare“ ne postoje značajnije pr itoke,
izmereni podaci na mernoj stanici „Žagubica“ predstavljaju pouzdane podatke
o hidrološkoj situaciji.

6.3. Generalni projekat male hidrocentrale

Na bazi urađene analize o mogućim rešenjima ovog problema preporuka je
da s e us voji pr vo r ešenje, t j. da se generalni projekat izrađuje kao zaseban
dokument, i to od s trane z a t o a dekvatno o dabrane ek ipe l icenciranih
stručnjaka. Ovakav pristup realizaciji generalnog projekta daje dobru osnovu
za sve ostale faze projektovanja, čime se od samog početka projekat pravilno
usmerava. D obro bi bi lo da s e u ok viru generalnog pr ojekta i ma i nek a
ekonomska an aliza ( ali ek onomska an aliza us vojenog r ešenja k oje u
najboljoj meri zadovoljava tehničke uslove! ).

6.4. Geološka studija terena na kome će se graditi objekti

male hidrocentrale
Na bazi urađene analize o mogućim rešenjima ovog problema preporuka je
da s e us voji pr vo r ešenje, t j. da s e i de n a izradu de taljne g eološke s tudije.
Ovo r ešenje j e odabr ano z bog v elikih de fekata k oji s e u ek sploataciji m ogu
javiti u sled neadekvatne procene stanja terena. U praksi postoje slučajevi
kada s u s e deš avale v elike ha varije us led neadek vatne g eološke pr ocene
(npr. puc anje c evovoda, ur ušavanje v odozahvata i s l.). O vakav v id hav arije
iziskuje kasnije velike investicije u s aniranje, uz jako dugačak period u kome
je mala hidrocentrala van pogona, a u ekstremnim slučajevima se može desiti
da se havarija i ne može sanirati.

6.5. Analiza rizika investicije

Na bazi urađene analize o mogućim rešenjima ovog problema preporuka je
da se usvoji drugo rešenje, tj. da se ide u izradu studije o proceni rizika posle
izrađenog idejnog projekta male hidrocentrale „Ribare“. Ovo rešenje je
usvojeno i z ek onomskih r azloga, j er bi pr vo rešenje i ziskivalo veliku
19
investiciju. Sa druge strane, usvajanje ovakvog rešenja ipak ostavlja dovoljno
prostora da se u t oku izrade glavnog projekta minimizuju glavni faktori rizika.
Preporučljivo je da se ide u izradu procene rizika i u nekim drugim fazama
projekta ukoliko s e na t erenu pokaže pot reba, t j. uk oliko s e d esi d a j e nek u
odluku teško doneti.

7. REALIZACIJA PROJEKTA RAZVOJA MHE „RIBARE“

Cilj ovog poglavlja je da definiše akcioni plan realizacije projekta razvoja male
hidrocentrale „Ribare“. Ovo će biti urađeno na bazi ranijih analiza ključnih
elemenata pr ojekta, kao i ključnih problema i usvojenih rešenja. Takođe,
predloženi ak cioni pl an uv ažava vremensku r aspodelu pos lova k oje t reba
obavljati. Važno je napomenuti da se pojedini koraci u predloženom akcionom
planu delimično ili u potpunosti vremenski poklapaju, t e da je n eophodno
adekvatno vođenje projekta kako bi se uklopio veliki broj različitih aktivnosti.

1. Potpisivanje ug ovora o s aradnji n a r ealizaciji pr ojekta m ale hi drocentrale

„Ribare“ između opštine Žagubica i investitora. Za ovaj korak su zaduženi
nadležni opštinski organi i menadžment investitora.

2. I zrada hi drološke p rocene n a del u v odotoka r eke M lave od i nteresa z a

izgradnju MHE „Ribare“. Za ovaj korak investitor treba da angažuje hidrologa
sa licencom. Angažovani hidrolog će biti odgovoran za kvalitet urađene
studije.

3. Izrada generalnog projekta MHE „Ribare“. Za ovaj korak investitor mora da

angažuje projektantsku kuću sa iskustvom u izradi ovakvih pr ojekata.
Angažovana pr ojektantska kuća će biti odgovorna za kvalitet urađenog
projekta.

4. R ešavanje i movinsko-pravnih odnosa na lokaciji predviđenoj za izgradnju

MHE „ Ribare“. U ok viru ov og k oraka i nvestitor m ora da s a s vakim
pojedinačnim vlasnikom zemljišta u zoni od interesa postigne dogovor o formi
po kojoj će se rešiti imovinsko-pravni odnosi. U ovom poslu opština Žagubica
bi trebalo da bude posrednik između investitora i pojedinačnih vlasnika, kako
bi se na kraju postigao zadovoljavajući dogovor za obe strane.

5. D onošenje g eneralnog plana i pl ana det aljne r egulacije z a l okaciju

predviđenu za izgradnju M HE „ Ribare“. Z a ovaj k orak j e z adužena opština
Žagubica k oja bi n a os novu r anije r ealizovanih k oraka t rebalo d a don ese
ovakav akt.

6. Izdavanje lokacijske dozvole. Za ovaj korak je zadužena opština Žagubica

koja bi na osnovu ranije realizovanih koraka trebalo da donese ovakav akt.
20
7. I zrada s vih neo phodnih p odloga z a i zradu i dejnog pr ojekta. P odloge k oje
treba uraditi u okviru ovog koraka su:

• Geološka procena terena;

• Procena uticaja na životnu sredinu;

Za i zradu neop hodnih podl oga i nvestitor t reba da angažuje stručnjake sa

licencom koji će biti odgovorni za kvalitet projekta. Uobičajeno je da se za
izradu ovih studija angažuje ista projektantska kuća koja je realizovala
generalni projekat i koja će realizovati idejni i glavni projekat.

8. Izrada i dejnog pr ojekta. Z a ov aj k orak i nvestitor m ora da ang ažuje

projektantsku kuću sa iskustvom u izradi ovakvih projekata. A ngažovana
projektantska kuća će biti odgovorna za kvalitet urađenog projekta.

9. P ribavljanje o dobrenja z a g radnju. N a o snovu i dejnog p rojekta na dležni

organ opštine Žagubica izdaje ovaj dokument.

10. Izrada g lavnog pr ojekta. Z a ovaj k orak i nvestitor m ora d a ang ažuje
projektantsku kuću sa iskustvom u izradi ovakvih projekata. A ngažovana
projektantska kuća će biti odgovorna za kvalitet urađenog projekta.

11. Revizija glavnog projekta. Prema važećim zakonima i propisima investitor

je dužan da angažuje nezavisnu revizorsku kuću radi provere glavnog
projekta.

12. Izdavanje građevinske dozvole. Za ovaj korak je zadužena opština

Žagubica k oja bi na os novu r anije r ealizovanih k oraka t rebalo d a don ese
ovakav akt.

13. Izgradnja male hidrocentrale „Ribare“. Na osnovu glavnog projekta i izdate

građevinske dozvole vrši se izgradnja MHE „Ribare“. Za ovaj korak investitor
mora da angažuje izvođača radova sa i skustvom u i zradi o vakvih pr ojekata.
Angažovani izvođač radova će biti odgovoran za kvalitet izgrađenog objekta.

14. I zrada pr ojekta izvedenog s tanja. Z a ov aj k orak i nvestitor m ora da

angažuje projektantsku kuću sa iskustvom u izradi ovakvih projekata.
Angažovana pr ojektantska kuća će biti odgovorna za kvalitet urađenog
projekta.

15. Tehnički prijem objekta. Za ovaj korak su zaduženi:

• nadležni organi opštine Žagubica koji su izdali građevinsku dozvolu;

• nadležno elektrodistributivno preduzeće;

• nadležno vodoprivredno preduzeće;

21
16. Sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije. Na osnovu
Uredbe o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem
obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne
energije (u daljem tekstu Uredba), a u skladu sa članom 3 ove Uredbe, MHE
„Ribare“ može biti registrovana kao povlašćeni proizvođač električne energije.
Ovu registraciju vrše nadležni državni organi, a na zahtev investitora.

17. U govor s a n adležnim el ektrodistributivnim preduzećem o ot kupu

proizvedene električne energije. Prema članu 6. Uredbe, MHE „Ribare“ kao
povlašćeni proizvođač električne energije, potpisuje s a nadl ežnim
elektrodistributivnim preduzećem (kupcem) ugovor o pravima i obavezama u
poslovima t rgovine električnom energijom. Saglasnost na ovaj ugovor mora
da da i Ministarstvo za rudarstvo i energetiku.

NAPOMENA: Predloženi akcioni plan je definisao glavne korake u realizaciji

projekta. Treba imati u vidu da postoji niz međukoraka koje je teško unapred
definisati obz irom na nep ostojanje j asne z akonske r egulative u ov oj obl asti,
kao i obz irom n a ni zak ni vo i skustva s vih u l ancu o dgovornih z a r ealizaciju
projekta ovog tipa.

8. BIBLIOGRAFIJA

[1] Male hidroelektrane, Milosav Mihailović, 1995, Beograd, Srbija

[2] Katastar malih hidroelektrana u R epublici Srbiji, E nergoprojekt-

Hidroinženjering, 1991, Beograd, Srbija

[3] Korišćenje vodnih snaga, Vodoprivredni institut Jaroslav Černi, 1990,

Beograd, Srbija

[4] OBNOVLJIVI IZ VORI E NERGIJE U S RBIJI, p reporuke, p otencijali i

kriterijumi; Urednica: Nataša Ðereg; Autori: Nataša Đereg, Zvezdan Kalmar
Kranjski Jović, Iomut Apostol; Decembar 2008., Subotica

[5] Zakon o planiranju i izgradnji, "Sl. glasnik RS", br. 72/2009

[6] Uredba o m erama po dsticaja za proizvodnju električne energije

korišćenjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom
električne i toplotne energije, "Sl. glasnik RS", br. 84/04

22