Uvod u baze podataka

Namena sistema baza podataka

Pogled na podatke

Modeli podataka

Jezik za definisanje podataka (DDL)

Jezik za manipulaciju podacima (DML)

Upravljanje transakcijama

Upravljanje skladištenjem

Administrator baze podataka

Korisnici baze podataka

Opšta struktura sistema

Database System Concepts 1.1 ©Silberschatz, Korth and Sudarshan

 Sistem za upravljanje bazom podataka
(DBMS)

Kolekcija povezanih podataka

Skup programa za pristup podacima

DBMS sadrže podatke o delovima preduzeća

DBMS obezbeñuje okruženje koje je pogodno i efikasno za
korišćenje

Aplikacije baza podataka:
 Banke: sve transakcije
 Aerodromi: rezervacije, raspored letova
 Univerziteti: registracije, rasporedi
 Prodaja: korisnici, proizvodi, kupci
 Proizvodnja: obrada, inventar, porudžbine, lanac snabdevanja
 Ljudski resursi: evidencija zaposlenih, zarade, takse

Baze podataka dodiruju sve aspekte našeg života

Database System Concepts 1.2 ©Silberschatz, Korth and Sudarshan

 Namena baza podataka

U ranim danima, baze podataka su primenjivane za izgradnju

gornjeg sloja fajl sistema

Nedostaci fajl sistema za skladištenje podataka:
 Redundantnost i nekonzistentnost podataka
 Višestruki fajl formati, dupliranje informacija u različitim
fajlovima
 Teško pristupanje podacima
 Potrebno je poisati novi program za realizaciju svakog novog
zadatka
 Izolovani podaci — višestruki fajlovi i formati
 Problemi integriteta
 Ograničenja integriteta dolaze kao deo programskog koda
 Teškoće kod dodavanja novih ograničenje ili izmene
postojećih

Database System Concepts 1.3 ©Silberschatz, Korth and Sudarshan

 Namena baza podataka (nastavak)

Nedostaci korišćenja fajl sistema (nastavak)

 Parcijalno ažuriranje
 Oštećenja mogu dovesti bazu podataka u nekonzistentno stanje sa
parcijalnim ažuriranjem
 Npr. transfer novca sa jednog računa na drugi treba da je
kompletan ili da se uopšte nije desio
 Konkurentan (istovremen) pristup više korisnika
 Konkurentan pristup je potreban zbog poboljšanja performansi
 Nekontrolisan konkurentan pristup može dovesti do
nekonzistentnosti
– Npr. dva korisnika čitaju bilans i ažuriraju ga u isto vreme
 Problemi zaštite

Sistemi baza podataka imaju rešenja za sve navedene probleme

Database System Concepts 1.4 ©Silberschatz, Korth and Sudarshan

 Nivoi apstrakcije

Fizički nivo opisuje kako je zapis skladišten (npr., kupac).

Logički nivo: opisuje podatke skladištene u bazi podataka i
relacije izmeñu podataka
type kupac = record
ime : string;
ulica : string;
grad : integer;
end;

Nivo pogleda: aplikacioni programi skrivaju detalje tipova
podataka. Pogledi mogu takoñe skrivati informacije (npr. zarade)
u cilju zaštite.

Database System Concepts 1.5 ©Silberschatz, Korth and Sudarshan

 Pogled na podatke
Arhitektura sistema baze podataka

Database System Concepts 1.6 ©Silberschatz, Korth and Sudarshan

 Instance i šeme

Sličnost sa tipovima i promenljivima u programskim jezicima

Šema – struktura baze podataka
 Npr., bazu podataka se sastoji od informacija o skupu kupaca i računa, kao i
relacija meñu njima)
 Analogno tipovima informacija i promenljivima u programu
 Fizička šema: dizajn baze podataka na fizičkom nivou
 Logička šema: dizajn baze podataka na logičkom nivou

Instanca – aktuelni sadržaj baze podataka u odreñenom trenutku
 Analogno vrednosti promenljive

Nezavisnost fizičkih podataka – mogućnost modifikovanja fizičke šeme
bez izmene logičke šeme
 Aplikacije zavise od logičke šeme
 Generalno, interfejsi izmeñu različitih nivoa i komponeneti se mogu dobro
definisani, tako da izmene u nekom delu ne uzrokuju vezano uticaj na druge
delove.

Database System Concepts 1.7 ©Silberschatz, Korth and Sudarshan

 Modeli podataka

Kolekcija alata za opisivanje

 podataka
 relacija meñu podacima
 semantike podataka
 ograničenja podataka

Entitet-Relacija (Entity-Relationship) model

Relacioni model

Ostali modeli:
 objektno-orijentisani model
 modeli semi-structura podataka
 stariji modeli: mrežni i hijerarhijski

Database System Concepts 1.8 ©Silberschatz, Korth and Sudarshan

 Entitet-Relacija (E-R) model

Primer šeme u E-R modelu

Database System Concepts 1.9 ©Silberschatz, Korth and Sudarshan

 Entitet-Relacija (E-R) model (nastavak.)

E-R model u realnom svetu

 Entiteti (objekti)
 Npr. kupci, računi, ekspozitura banke
 Relacije izmeñu entiteta
 Npr. Račun R-101 je u vlasništvu kupca Markovića
 Relacioni skup depozitor je veza kupaca sa računima

Široko korišćen za dizajn baza podataka
 Dizajn baze podataka u E-R modelu se obično konvertuje u dizajn
relacionog modela (u nastavku), koji se koristi za skladištenje i
procesiranje podataka

Database System Concepts 1.10 ©Silberschatz, Korth and Sudarshan

 Relacioni model
Atributi

Primer tabele podataka u RELACIONOM MODELU

Kupac-id Kupac-ime Kupac-ulica Kupac-grad Račun-broj

192-83-7465 Johnson
Alma Palo Alto A-101
019-28-3746 Smith
North Rye A-215
192-83-7465 Johnson
Alma Palo Alto A-201
321-12-3123 Jones
Main Harrison A-217
019-28-3746 Smith
North Rye A-201

Database System Concepts 1.11 ©Silberschatz, Korth and Sudarshan

 Jednostavna relaciona baza podataka

Database System Concepts 1.12 ©Silberschatz, Korth and Sudarshan

 Jezik za definisanje podataka (DDL)

Specifikaciona notacija za definisanje šeme baze podataka

 Npr.
create table racun (
racun-broj char(10),
stanje integer)

DDL kompajler generiše skup tabela skladištenih u rečniku
podataka

Rečnik podataka sadrži meta-podatke (Npr., podaci o podacima)
 Šema baze podataka
 Jezik za skladištenje i definisanje podataka
 Jezik kojim se specifikuju skladišne strukture i pristupne
metode, koje koriste sistemi baza podataka
 Obično proširenje DDL

Database System Concepts 1.13 ©Silberschatz, Korth and Sudarshan

 Jezik za manipulaciju podacima (DML)

Jezik za pristupanje i manipulaciju podataka organizovanih

pomoću odgovarajućeg modela podataka
 DML je takoñe poznat kao upitni jezik

Dve klase jezika
 Proceduralni – korisnik specifikuje koje podatke zahteva i kako ih
dobija
 Neproceduralni – korisnik specifikuje koje podatke zahteva bez
specifikovanja kako dobija te podatke

SQL je najšire korišćen upitni jezik

Database System Concepts 1.14 ©Silberschatz, Korth and Sudarshan

 SQL

SQL: široko korišćen neproceduralni jezik

 E.g. find the name of the customer with customer-id 192-83-7465
select customer.customer-name
from customer
where customer.customer-id = ‘192-83-7465’
 E.g. find the balances of all accounts held by the customer with
customer-id 192-83-7465
select account.balance
from depositor, account
where depositor.customer-id = ‘192-83-7465’ and
depositor.account-number = account.account-number

Aplikacioni programi generalno pristupaju bazi podataka kroz jedan
od načina
 Jezičke ekstenzije koje se mogu ugraditi u SQL
 Alikacione programske interfejse (npr. ODBC/JDBC) koji dopuštaju SQL
upitima da budu prosleñeni do baze podataka

Database System Concepts 1.15 ©Silberschatz, Korth and Sudarshan

 Korisnici baze podataka

Korisnici se razlikuju prema načinu interakcije koju očekuju sa

sistemom baze podataka

Aplikacioni programeri – interakcija sa sistemom se odvija kroz
DML pozive

Sofisticirani korisnici – formiraju zahteve u upitnom jeziku baze
podataka

Specijalizovani korisnici – pišu specijalne aplikacije baze
podataka koje ne stavljaju u tradicionalni okvir za procesiranje
podataka

Neiskusni korisnici – pozivaju neki od permanentnih programa
koji su prethodno napisani namenski
 Npr. ljudi pristupaju bazama podataka preko web, bankarskig
blagajni, komandne palice

Database System Concepts 1.16 ©Silberschatz, Korth and Sudarshan

 Administrator baze podataka

Koordinira sve aktivnosti sistema baze podataka;

Administrator baze podataka dobro razume informacione
resurse i potreba preduzeća.

Dužnosti administratora baze podataka obuhvataju:
 Definisanje šema
 Skladištenje struktura i definicija
 Modifikovanje šema i fizičke organizacije
 Dodeljuje korisnička ovlašćenja za pristup bazi podataka
 Specifikuje ograničenja integriteta
 Deluje kao veza sa korisnicima
 Prati performanse i reaguje na izmene u zahtevima

Database System Concepts 1.17 ©Silberschatz, Korth and Sudarshan

 Transakcioni menadžment

Transakcija je kolekcija operacija koje izvršava jedna logička

funkcija u aplikaciji baze podataka

Transakciona-menadžment komponenta obezbeñuje da baza
podataka ostane u konzistentnom (korektnom) stanju uprkos
oštećenjima sistema (npr., nestanak električne struje uzrokuje
pad operativnog sistema) i oštećenjima u transakcijama.

Menadžer kontrole istovremenosti kontroliše interakcije meñu
istovremenim (konkurentnim , paralelnim) transakcijama, radi
osiguranja konzistentnosti baze podataka.

Database System Concepts 1.18 ©Silberschatz, Korth and Sudarshan

 Menadžment skladištenjem

Menadžer skladištenja je programski modul koji obezbeñuje

interfejs izmeñu niskog nivoa skladištenja podataka u bazi
podataka i aplikacionih programa i upita u sistemu.

Skladišni menažer je odgovoran za sledeće zadatke:
 Interakcije sa fajl menadžerom
 Efikasno skladištenje, oporavak i ažuriranje podataka

Database System Concepts 1.19 ©Silberschatz, Korth and Sudarshan

 Opšta struktura sistema

Database System Concepts 1.20 ©Silberschatz, Korth and Sudarshan

 Aplikacione arhitekture

Dvodelna arhitektura: Npr. klijentski programi koriste ODBC/JDBC za

komunikaciju sa bazom podataka
Trodelna arhtektura: Npr. web-bazirane aplikacije, kao i aplikacije
izgrañene koristeći “posrednika”

Database System Concepts 1.21 ©Silberschatz, Korth and Sudarshan