БАЗЕ ПОДАТАКА

Милутин Шишмановић
ОСНОВНИ ПОЈМОВИ
Базе података
У данашње време свуда се срећемо са великим
количинама података, посебно када користимо
информационе технологије.
Подаци долазе у најразличитијим форматима. Они
могу да буду текстуални, бројеви, слике, звучни
записи, видео записи итд.
Сви подаци се организују и чувају у базама податка.
База података је појам који користимо да у
рачунарству назовемо систем који најчешће има
велики број корисника, а служи за ефикасно и
сигурно чување и обраду података.
Посредно, преко апликација за рачунаре и
мобилне уређаје, као и путем веб-сајтова, можете
да видите и користите податке који се чувају у
базама података.
Базу података у данашње време има већина веб-
сајтова, као и свака пошта, банка, дом здравља,
библиотека....
На пример, следећи системи имају базу података:
 онлајн продаја – подаци: назив производа,
произвођачи, цене, карактеристике...
 веб-сајт аеродрома – подаци: ознаке летова,
дестинације, дилазна и одлазна временеа...
 друштвене мреже – подаци: лични подаци
корисника, корисничка имена, фотографије,
постови, листе пријатеља...
 дом здравља – подаци: бројеви картона и лични
подаци пацијената, датуми и описи болести,
прописани лекови...
Употребом рачунара многи послови се обављају
лакше и брже, а резултате тога видимо
свакодневно.
Приликом куповине у продавници, плаћања
рачуна у пошти, подизања новца из банке, одласка
на лекарски преглед у дом здравља, одласка у
библиотеку, можемо приметити да се користе
информациони системи.
Информациони систем је интегрисан скуп
компоненти за сакупљање, снимање, чување,
обраду и проношење информација.
Основне компоненте информационих система су
хардвер, софтвер, подаци, процедуре (поступци) за
рада система и људски ресурси.
Важан део сваког овог система је база података,
коју чине подаци, али и неки софтвер који над тим
подацима управља.
Специфичан софтвер који се користи за ефикасан
рад са подацима у бази података назива се Систем
за управљање базама података – СУБП.
Поред организације податакак у бази података, ови
софтверски пакети нуде могућност једноставног уноса,
обраде, претраживања, уклањања, заштите података
приликом вишекорисничког рада и лаку
администрацију система.
Најпознатији системи за управљање базама података су:
 Oracle Database,
 MySql,
 Microsoft SQL Server,
 PostgreSQL,
 IBM DB2,
 Redis,
 SQLite.
Системи за управљање се брину о смештању
података на начин који обезбеђује:
 могућност што ефикаснијег приступа тим подацима
у циљу њихове анализе, обраде и ажурирања;
 интегритет тих података (спречавају настанак
грешака попут смештања неконзистентних и
некоректних података);
 могућност истовременог коришћења података од
стране већег броја корисника;
 Могућност заштите приступа подацима и слично.
Корисници база комуницирају са СУБП
коришћењем специјализованих језика у којима
формулишу захтеве, тзв. Упите на које СУБП
одговара.
Такви језици се називају упитним језицима, а
најпознатији и најраспростањенији упитни језик је
SQL (енг. Structured query language).
Упитни језици су деклеративни, што значи да се
само описује који су подаци потребни, а СУБП је тај
који аутоматски одређује како је најбоље доћи до
тих података.
База података је скуп међусобно повезаних
података који се чуавају заједно и међу
којима има само онолико понављања
колико је неопходно за њихово оптимално
коришћење, најчешће од стране већег броја
корисника.
Приликом чувања података, у бази података мора
да се води рачуна о следећем:
 чувати све потребне податке;
 податке чувати само на једном и то правом месту;
 не чувати као податке оне информације које могу да
се израчунају на основудругих података.

• Иако се речи податак и информација често користе

као синоними, постоји разлика.
• Податак је чињеница која се чува у бази
података. Информација се добија обрадом
података.
Примери података:
 назив књиге је Основни програмирања – програмски
језик C#;
 име аутора је Станка;
 година рођења аутора је 1977;
 врста повеза је тврд повез.
Примери информација:
 укупан број књиха које је написао одређени аутор;
 просечан број књига које одређена издавачка кућа изда
годишње;
 презимена свих аутора који су рођени пре 1950. године;
 проценат издања са тврдим повезом у односу на укупан
број издања.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ