1

MATEMATIKA ta su to razlomci?

Sigurno svi znate da brojite. U tom sluaju je lako da odgovorite: koliko ima krugova na sledeoj slici?

Tako je, ima ih 4. A koliko ima krugova na sledeoj slici:

Na ovoj slici nije nacrtan nijedan ceo krug, ve samo jedan njegov deo. Da bi nekome ko ne moe da vidi ovu sliku objasnili koliki je to deo kruga, uveemo sledee pravilo:

Na taj nain smo doli do RAZLOMKA.

2 Kada ovo znamo, lako nam je da kaemo koliko ima od kruga na sledeoj slici:

Krug je podeljen na 4 dela i imamo 3 takva dela, dakle

Na slian nain moemo da razmiljamo i vezano za sledeu sliku:

Koliko ovde ima krugova? Ima 1 ceo krug i jo 1-an etvrti deo kruga, pa emo to zapisati kao

Ovakav broj se zove meoviti. On se sastoji iz celog i razlomljenog dela. Ali i njega moemo da zapiemo kao razlomak. U tome e nam pomoi sledea slika.

1 ceo krug ima 4 etvrtine, pa je na gornjoj slici ukupno 5 etvrtina. Dakle,

3 Slino je i u sledeoj situaciji

Meoviti broj je lako pretvoriti u razlomak i bez crtanja i gledanja u sliku. To se radi na sledei nain: ceo deo pomnoimo sa imeniocem i saberemo rezultat sa brojiocem.

Ovako dobijeni broj uzimamo za brojilac naeg razlomka, a imenilac 4 zadravamo, pa:

Evo jo primera:

4 Videli ste kako meoviti broj pretvaramo u razlomak. A da li je mogue uraditi i obrnuto, tj. da li je mogue da razlomak pretvorimo u meoviti broj? Odgovor je: DA. I to veoma lako. Evo kako se to radi. Podelimo brojilac imeniocem:

Evo jo jednog primera

A pogledajte sada sledei razlomak

Dakle, kao razultat dobili smo broj jedan. Zapamtite sledee: Kada razlomak ima jednak brojilac i imenilac, onda je taj razlomak jednak broju 1.

Pogledajmo sledeu sliku.

Koji deo kruga je na slici obojen plavom bojom? Tako je, odgovor je

Ali, ta ako prethodnu sliku nacrtamo malo drugaije?

Koji je sada deo kruga obojen plavom bojom? Krug je podeljen na 4 dela, a 2 su obojena plavo. Dakle odgovor je

Meutim, i na jednoj i na drugoj slici je ISTI deo kruga plavo obojen, pa zakljuujemo da je

Slino je i u sledeem primeru

Dakle, postoje razlomci koji razliito izgledaju, ali su u stvari jednaki. Ali, kako mi da znamo kada razlomci jesu, a kada nisu jednaki? U tome e nam pomoi sledee pravilo: AKO BROJILAC I IMENILAC POMNOIMO ILI PODELIMO ISTIM BROJEM, RAZLOMAK SE NEE PROMENITI (OSTAE ISTI). Evo kako ovo pravilo primenjujemo. Videli smo da je

Ako primenimo prethodno pravilo, imamo

Ovaj postupak se zove PROIRIVANJE razlomka. Slino

Moemo da uradimo i sledee:

Ovaj postupak se zove SKRAIVANJE razlomka. Postupak skraivanja se u matematici esto koristi, a evo i zato. Pogledajte, na primer, razlomak

Ako bi hteli to da nacrtamo, na krug bi trebali da podelimo na 800 delova, to ne verujem da bi iko od vas uspeo da uradi. Meutim, ako primenimo pravilo skraivanja razlomaka, stvar je mnogo jednostavnija. Pogledajte!

Sad nam je mnogo lake da nacrtamo

Pogledajte sada sledee razlomke

Da li su oni jednaki? Da bi odgovorili na ovo pitanje, razmislite da li moda prvi razlomak moemo nekako da skratimo da bi dobili drugi razlomak. U ovom sluaju je lako

Dakle, ako prvi razlomak skratimo sa 3, dobiemo drugi razlomak, pa je

Ali, nije uvek tako oigledno da su dva razlomka jednaka. Zato postoji jedno pravilo, tzv. unakrsno mnoenje, pomou koga moemo da ustanovimo da li su dva razlomka jednaka. Evo kako se ono primenjuje. Na primer, hajde da proverimo da li su jednaki razlomci

Primenimo pravilo unakrsnog mnoenja

Dakle ova dva razlomka su jednaka.

Evo jo jednog primera

Kako ova poslednja jednakost nije tana, nisu ni nai razlomci jednaki. Videli smo da meu razlomcima ima onih koji su jednaki. Ali ako dva razlomka nisu jednaka, da li moemo nekako da odredimo koji je vei, a koji manji? Hajde da probamo da odredimo koji je razlomak vei

Posluiemo se slikom:

Vidimo da je kod drugog kruga vei deo obojen plavom bojom, pa znai

Dakle, vai pravilo: AKO RAZLOMCI IMAJU ISTI IMENILAC, VEI JE ONAJ RAZLOMAK KOJI IMA VEI BROJILAC. Nije ba mnogo teko, zar ne ? Slino je i sa sledea dva razlomka

Imenilac 9 je isti za oba razlomka, a drugi razlomak ima vei brojilac (4>2), pa je drugi razlomak vei od prvog, tj.

Pogledajte sada sledea dva razlomka:

Koji je vei? Kako je 10>4, moda ete u brzini pomisliti da je drugi razlomak vei od prvog, ali to ba i nije tano. Zato? Pa, hajde da razmislimo ta u stvari predstavlja imenilac. To je broj delova na koji je krug podeljen. Ako broj podelimo na VEI broj delova, svaki taj deo je MANJI. To ilustruje sledea slika

Probajte da razmiljate ovako: ako je na krug, recimo, pica, da li bi vie voleli da je podelite na etvoro ljudi ili na desetoro. to je vie ljudi koji jedu jednu picu, svako e pojesti manji deo. Kada ovo znamo, moemo da odgovorimo

Dakle, vai pravilo: AKO RAZLOMCI IMAJU ISTI BROJILAC, VEI JE ONAJ RAZLOMAK KOJI IMA MANJI IMENILAC.

10

Sada nam je lako da odredimo koji je razlomak vei

Zapamtite, da bi nali vei razlomak, traimo manji imenilac. Kako je 5 manje od 9, to je prvi razlomak vei od drugog, tj.

Do sada je bilo lako. A ta emo sam sledea dva razlomka

Sada ne moemo da primenimo ni jedno od naa dva pravila, jer ovi razlomci nemaju iste ni imenioce ni brojioce. Meutim, mi znamo da skraujemo i proirujemo razlomke, zar ne? Pa hajde onda da proirimo prvi razlomak, da bi dobili isti imenilac kao kod drugog (6).

Sada lako uporeujemo

Slino je i sa sledea dva razlomka.

11

Samo ovde ne moemo proirivanjem prvog da dobijemo imenilac kao kod drugog razlomka. Ali moemo da proirimo oba razlomka da bi dobili zajedniki imenilac. Za to e nam posluiti NZS - najmanji zajedniki sadralac imenilaca naih razlomaka, tj NZS(3,4). Kako je NZS(3,4)=12, mi emo i jedan i drugi razlomak da proirimo da bi dobili imenilac 12.

Sada uporeujemo

Do sada ste saznali dosta toga o razlomcima. Da vidimo sada da li i razlomke mozemo da sabiramo kao i cele brojeve. Recimo da treba da saberemo

Posluiemo se opet slikom

Vai pravilo: RAZLOMKE SA ISTIM IMENIOCEM SABIRAMO TAKO TO SABEREMO NJIHOVE BROJIOCE. Dakle,

12

Slino pravilo vai i za oduzimanje

Lako je, zar ne? Vano je samo da zapamtite da ovo pravilo vai SAMO ako oba razlomka imaju isti imenilac. A ta ako nemaju? Pa, do sada ste sigurno ve usavrili proirivanje i skraivanje razlomaka. Iskoristite to znanje da saberete sledea dva razlomka.

Treba nam zajedniki imenilac. Kako je NZS(3,2)=6, proiriemo oba razlomka tako da im imenilac bude 6.

Sada znate skoro sve o razlomcima. Ostalo je jo samo malo. Hajde jo da saznamo kako se razlomci mnoe i dele. Recimo da treba da izraunate

Nita lake! samo pomnoite brojioce i imenioce na sledei nain

Evo jo primera

13

Za deljenje razlomaka vai jednostavno pravilo: OBRNI DELILAC I MNOI!