Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
36Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
pouke starca antonija

pouke starca antonija

Ratings:

4.4

(1)
|Views: 2,636|Likes:
Published by api-3700377

More info:

Published by: api-3700377 on Oct 15, 2008
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/18/2014

pdf

text

original

 
Duhovne besede i pouke starca Antonija
 
Treba napomenuti da prva verzija date knjige u stampanoj formi nije dobila blagoslov za izdavanje, iako u nase vreme dobijeni blagoslov ne predstavljagaranciju za dusekorsni sadrzaj duhovne literature zbog velikog broja datihnajuzvisenijih blagoslova i povrsnog odnosa prema blagoslovu kao takvom.Misljenja svestenstva o sadrzaju predlozene knjige su u datom momentu protivurecna. S jedne strane, njena vrednost je u tome sto je pisana za savremenogcoveka, koji vec prakticno ne primecuje veliki broj greha koji su postali sastavnideo njegove svakodnevnice. Dusepogubne sablazni okruzuju savremenog covekasa svih strana i predlazu se od strane ovoga sveta u najmodernijem inajprivlacnijem “pakovanju”, ponekad cak i pseudobogoslovskom i na prvi pogled potpuno “blagocestivom”. U knjizi su ti “gnojni cirevi” skriveni od strane iskusnogduhovnika jednostavno i dostupno, u Jevandjeljskom duhu a ne samo na reci. Sdruge strane mogu se sresti ispravke u nasoj publikaciji tipa skracenica “ot.”umesto “o.”, sto je prihvaceno za rec “otac”. Ili “ot.svestenik Nikolaj”. Tesko jereci imamo li mi pred sobom delo veste kompilacije, sa sveobraznim duhovnimumetnickim sadrzajem, napisanim na osnovu blagodatnog izvora, ili je to pricazapisana i izdata onakva “kakva jeste” na osnovu zitija stvarno postojeceg starca,koje je prikupljeno i pripremljeno za publikovanje od strane malo ocrkovljneogcoveka, sto ukljucuje takvu vrstu svesno napravljenih gresaka. Na osnovugorenavedenog
preporucujemo da se prema ovoj knjizi odnosite s duhovnomtrezvenoscu
, i pri potrebi za njeno citanje zatrazite blagoslov od svog duhovnika.Uostalom, poslednja preporuka je najopstija i odnosi se na citanje bilo kojeduhovne literature.UvodOdlazimo kod starca Antonija. Ko je on – shimonah, jeroshimonah, poslusnik,monah, arhijerej ili svestenik – nista od toga mi tacno ne znamo. Pre pola godine su pocela da se postavljaju pitanja povodom nekog starca koji je imao vidjenje o krajusveta. U pocetku sam sve to okretao na salu, i uopste se trudio da sve to pripisemljudskom neverju u zvanicno, i teznji da pronadju istinu negde van jerarhijskihzidova. Cak sam odrzao i propoved na tu temu. Ali pitanja nisu prestajala, vec senjihov broj cak i povecavao. Ne obracati paznju na njih bi bilo nerazumno, tim presto se ta pitanja ne mogu smatrati glupim! I vise od toga – posto sam veliki postovalac Svetitelja Ignjatija (Brjancaninova), vise puta sam nailazio na saglasnoststarcevih reci sa time, sto je veliki bogoslov i Svetitelj XIX veka episkop KavkaskiIgnajtije potvrdio zivotom i recju na osnovu Svetog Pisma i SvetootackogPredanja! A parohijani su mi govorili: “Oce treba da odete kod starca!” Na jednoj
 
od arhijerejskih eparhijskih sluzbi, na kojoj je bio veliki broj duhovnistva, cuo samrazgovor o nekom Antoniju, jos carskom protojereju, koji je pretrpeo mnogo toga pod sovjetskom vlascu – i Solovke, i Kolimu itd, itd. Po oslobodjenju mu nije bilodozvoljeno da sluzi jer je smatran za sumnjovog coveka. Deca su se odrekla svogaoca i tada je Antonije, svestenik Boga Zivog, otisao da radi kao lozac parnihkotlova u nekom malom gradu. Ljudi su veoma voleli “svoga popa”! U gradu je postojao hram, kao i nastojatelji bolji ili losiji, ali su se oni smenjivali tako da ljudiskoro nisu mogli ni da ih zapamte! Znao je Bog i arhijerej. Ali Antonije je bio lozac parnih kotlova! Nocima su kod njega dolazili posetioci i molili ga da krsti, osveti,opeva, da se pomoli, i uopste za sve to sto je potrebno pravoslavnoj dusi! Ja nisamizdrzao i upitao sam: “Kakav se to starac doselio u nas grad?” „A ti jos nisi bio kodnjega?” – cuo sam umesto odgovora zacudjeni glas svestenika, - mi sutra idemo,ako hoces mozes sa nama”. I ja sam se slozio. Trenutno putujemo na kraj velikoggrada, u kucu zene koja je primila tako poznatog starca. On nije bio poznat toliko po svojoj neobicnoj sudbini, koliko po vidjenju poslednjih godina postojanja sveta i prorocanstvima o tome kako i ko se moze spasti. Pri opstem interesovanju za to pitanje, razumljivo je da oca Antonija nije plasila neizvesnost! Ovako sam jarazmisljao pred susret sa njim. Prvi susret. Prednji automobil se zaustavio – stiglismo. Mala, uredna kuca, a pored kapije nas docekuje zena sa gostoprimljivimosmehom – moji saputnici su joj ocigledno dobro poznati, jer se zapocinjurazgovori o zdravlju popadija, o decurliji itd. Zadivljujuce je to da je zena obucenau dovoljno svetlu haljinu, marama na glavi je uglavnom bela i povezana kao ukuvarice – slobodno pozadi. Ocekivao sam crnu haljinu, maramu, veoma mracna,histericna lica (iz nekog razloga se bas to smatra istinski pravoslavnim likom), augledao sam normalne ljude sa osmehom na usnama. Iz kuce je izaslo jos nekolikozena a medju njima je bilo i parohijanki iz nase Crkve. Usao sam i … ostao ukocen.To stanje je nemoguce objasniti recima, to je prezivljavanje neke decijeuzbudjenosti i trepeta istovremeno. Na metalnom krevetu je polu-lezao stogodisnjistarac. Bio je veoma viskog rasta, nesto ispod 1m90, i imao je neobicno pravilneslovenske crte lica. Ogromna brada i duga, lagano uvijena kosa na glavi su bili beli. Ne, to nije bila ciganska sedina, vec je ta belina bila kao olicenje bica tog coveka.Ceo njegov lik, lik monaha, askete iz prvih vremena hriscanstva, je porazavaovelicanstvenoscu i produhovljenoscu, molitvenoscu. Samo su mu oci bile malodrugacije – iz njih je dolazila neka neobicna svezina i dobrota. Na usnama je igraolagan osmeh, dobar, mio, rekao bih topao. „Udjite, oci sveti, udjite!” „Da, mislimsveti! Imam grehova da mogu da se ispovedam svaki dan!” Tek sto mi je sinula tamisao, a starac vec odgovara, kao da nastavlja svoju prvu frazu: „Da, svi imaju puno grehova, ali svestenicka svetost je posebne vrste, to nije svetost podviznika,dobijena Bozijom miloscu i pomoci, u zavisnosti od odsustva grehova. Prvobitnasvestenicka svetost je – darovana, neizbrisiva! Drugi i mudrost prolije, a Gospod
 
dopuni, - los, da ali svoj!” Ljudi koji su me okruzivali normalno nisu shvatili da suculi odgovor na moju misao, a meni je to bio znak da treba da budem oprezniji! Svisu se po redu celivali sa starcem i na njegov poziv seli na stolice koje su stajale pored kreveta. „Tu su sedeli neki govornici, - klimnuo je starac glavom na stolice, iosmehnuo se, - i dokazivali apsurdnost Strasnog Suda, kraja sveta, raja i ada,toboze, sve mracni ribari izmislili! Mozda cu i culi istinu, ali nisu mogli da jerazumeju. – postojao je nedostatak viseg obrazovanja! A mi evo, svetle glavice, neodbacujemo Bozije postojanje, ali ne kao Licnosti, vec kao sveopsteg kosmickograzuma. I njihovi citati su odabrani a sve u prilog dusepogubne teorije. A ja lezim irazmisljam, - osmeh je nestao sa usni o.Antonija, - to je njihova revnost za ucenje,a ne za predavanje! Zavrsili su i cekaju sta cu da kazem. A sta da kazem, nema stada se kaze – glupost jedna! Na glupost i odgovaram gluposcu! A da li ste videlizlog duha, kazem im?! Oni uvredjeno odgovaraju: „Mi s vama ozbiljnorazgovaramo a vi se salite!” A ja im odgovaram da su se drznuli i Jevandjelje dacitiraju, i da su upoznati sa delima Svetih Otaca, ali da ih ne razumeju! Vi ste doslida nadjete potvrdu vasim sujevericama, a pre svega mislima o nepotrebnosti Crkveu delu spasenja – avaj, ja vam nisam pomocnik! Da, sedeo sam. Da nisam bio primljen medju klir u nekoliko eparhija. Ali da li to treba da bude povod za hulu naCrkvu sa Njenim dogmatima?! Vi pokusavate da okrenete Jevandjelje protiv Crkve,a ko vam Ga je dao ako ne Apostolska Katolicanska Crkva! A za zlog duha se nesalim, to nije sala da se on moze videti, procitajte prep.Serafima Sarovskog iliSvetog Ignjatija Brajncaninova! Cute, a sta da im kazem, nemam sta da im kazem – videti, znaci spoznati, a spoznati – to vec nije vera, vec znanje! A razgovor o veri.O veri je mozda malo lakse razgovarati, probaj, spoznaj gde je istina, ja verujem u jedno, a on – u drugo! Na prvi pogled sve je logicno! Ali avaj samo na prvi!”Starac je ucutao. Moji saputnici su osetili da je starac umoran i poceli su da ustajusa svojih mesta i da se oprastaju. Ja sam sledio njihov primer iako mi se cini danisam zeleo da izadjem iz te kuce jer sam osecao takav mir i spokojstvo u dusi. Mismo se spremali da krenemo, i ja sam vec pored vrata cuo Starcev glas: “OceAleksandre a mi se vec poznajemo!” Kao da me je nesto probolo u grudi, da zaista bilo je neceg poznatog u razgovoru oca Antonija, ali sta?! A secate se,Verhnedonsko, a oce Aleksandre?!” Setio sam se. Bile su to strasne stranice mogzivota, da se strasnije ne mogu ni zamisliti. Spopala me je tuga, ili tacnije znacituge, i ne zelim ni da se vracam na to vreme, kada popadija i ja nismo dve nociuopste spavali. Nedelja je a ja ne mogu da sluzim. Svi parohijani znaju za nasutragediju, usli su u Crkvu i citaju Akatiste. Negde oko 9-10 ujutru prisao mi je jedan mladic i rekao: „Otac i popadije su mi naredili da Vam prenesem oceAleksandre da se ne brinete da ne preduzimate nikakva dela vec da se molite! Svese vec razresilo, sve je dobro!” Ja sam iskreno od tih reci bio prenerazen – kakavotac i kakve popadije?! U naselju je ziveo moj prethodnik po nastojateljstvu,

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->