KRIVI NI ZAKONIK

OPTI DEO GLAVA PRVA

OSNOVNE ODREDBE Nema krivi nog dela niti kazne bez zakona
lan 1. Nikome ne moe biti izre ena kazna ili druga krivi na sankcija za delo koje pre nego to je u injeno zakonom nije bilo odre eno kao krivi no delo, niti mu se moe izre i kazna ili druga krivi na sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego to je krivi no delo u injeno.

Nema kazne bez krivice

lan 2. Kazna i mere upozorenja mogu se izre i samo u iniocu koji je kriv za u injeno krivi no delo.

Osnov i granice krivi nopravne prinude

lan 3. Zatita oveka i drugih osnovnih drutvenih vrednosti predstavlja osnov i granice za odre ivanje krivi nih dela, propisivanje krivi nih sankcija i njihovu primenu, u meri u kojoj je to nuno za suzbijanje tih dela.

Krivi ne sankcije i njihova opta svrha

lan 4. (1) Krivi ne sankcije su: kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere. (2) Opta svrha propisivanja i izricanja krivi nih sankcija je suzbijanje dela kojima se povre uju ili ugroavaju vrednosti zati ene krivi nim zakonodavstvom. (3) Krivi ne sankcije se ne mogu izre i licu koje u vreme kada je delo u injeno nije navrilo etrnaest godina. Vaspitne mere i druge krivi ne sankcije mogu se izre i maloletniku pod uslovima propisanim posebnim zakonom.

- 2 -

GLAVA DRUGA
VAENJE KRIVI NOG ZAKONODAVSTVA REPUBLIKE SRBIJE Vremensko vaenje krivi nog zakonodavstva
lan 5. (1) Na u inioca krivi nog dela primenjuje se zakon koji je vaio u vreme izvrenja krivi nog dela. (2) Ako je posle izvrenja krivi nog dela izmenjen zakon, jednom ili vie puta, primeni e se zakon koji je najblai za u inioca. (3) Na u inioca krivi nog dela koje je predvi eno zakonom sa odre enim vremenskim trajanjem primenjuje se taj zakon, bez obzira na to kad mu se sudi, ako tim zakonom nije druk ije odre eno.

Vaenje krivi nog zakonodavstva na teritoriji Srbije

lan 6. (1) Krivi no zakonodavstvo Republike Srbije vai za svakog ko na njenoj teritoriji u ini krivi no delo. (2) Krivi no zakonodavstvo Srbije vai i za svakog ko u ini krivi no delo na doma em brodu, bez obzira gde se brod nalazi u vreme izvrenja dela. (3) Krivi no zakonodavstvo Srbije vai i za svakog ko u ini krivi no delo u doma em civilnom vazduhoplovu dok je u letu ili u doma em vojnom vazduhoplovu, bez obzira gde se vazduhoplov nalazio u vreme izvrenja krivi nog dela. (4) Ako je u slu ajevima iz st. 1. do 3. ovog lana u stranoj dravi pokrenut ili dovren krivi ni postupak, krivi no gonjenje u Srbiji preduze e se samo po odobrenju republi kog javnog tuioca. (5) Krivi no gonjenje stranca u slu ajevima iz st. 1. do 3. ovog lana moe se, pod uslovom uzajamnosti, ustupiti stranoj dravi.

Vaenje krivi nog zakonodavstva Srbije za u inioce odre enih krivi nih dela izvrenih u inostranstvu
lan 7. Krivi no zakonodavstvo Srbije vai za svakog ko u inostranstvu u ini krivi no delo iz l. 305. do 316. i l. 318. do 321. ovog zakonika ili iz lana 223. ovog zakonika, ako se falsifikovanje odnosi na doma i novac.

- 3 Vaenje krivi nog zakonodavstva Srbije za dravljanina Srbije koji u ini krivi no delo u inostranstvu
lan 8. (1) Krivi no zakonodavstvo Srbije vai za dravljanina Srbije i kad u inostranstvu u ini koje drugo krivi no delo, osim krivi nih dela navedenih u lanu 7. ovog zakonika, ako se zatekne na teritoriji Srbije ili Crne Gore ili bude ekstradiran dravnoj zajednici Srbija i Crna Gora. (2) Pod uslovima iz stava 1. ovog lana krivi no zakonodavstvo Srbije vai i za u inioca koji je postao dravljanin Srbije poto je u inio krivi no delo.

Vaenje krivi nog zakonodavstva Srbije za stranca koji u ini krivi no delo u inostranstvu
lan 9. (1) Krivi no zakonodavstvo Srbije vai i za stranca koji van teritorije Srbije u ini prema njoj ili njenom dravaljaninu krivi no delo i kad nisu u pitanju krivi na dela navedena u lanu 7. ovog zakonika, ako se zatekne na teritoriji Srbije ili Crne Gore ili bude ekstradiran dravnoj zajednici Srbija i Crna Gora. (2) Krivi no zakonodavstvo Srbije vai i za stranca koji prema stranoj dravi ili prema strancu u ini u inostranstvu krivi no delo za koje se po zakonu zemlje u kojoj je u injeno moe izre i kazna zatvora od pet godina ili tea kazna, ako se zatekne na teritoriji Srbije, a ne bude ekstradiran stranoj dravi. Ako ovim zakonikom nije druk ije odre eno, sud u takvom slu aju ne moe izre i teu kaznu od one koja je propisana zakonom zemlje u kojoj je krivi no delo u injeno.

Posebni uslovi za krivi no gonjenje za krivi no delo u injeno u inostranstvu

lan 10. (1) U slu aju iz l. 8. i 9. ovog zakonika krivi no gonjenje se ne e preduzeti, ako je: 1) u inilac potpuno izdrao kaznu na koju je u inostranstvu osu en; 2) u inilac u inostranstvu pravnosnanom presudom oslobo en ili mu je kazna zastarela ili oprotena; 3) prema neura unljivom odgovaraju a mera bezbednosti; u iniocu u inostranstvu izvrena

4) za krivi no delo po stranom zakonu za krivi no gonjenje potreban zahtev ote enog, a takav zahtev nije podnet.

(2) U slu aju iz l. 8. i 9. ovog zakonika krivi no gonjenje e se preduzeti samo kad se za krivi no delo kanjava i po zakonu zemlje u kojoj je delo u injeno. Kad se u slu aju iz l. 8. i 9. stav 1. ovog zakonika, po zakonu zemlje u kojoj je delo u injeno za to krivi no delo ne kanjava, krivi no gonjenje se moe preduzeti samo po odobrenju republi kog javnog tuioca.

- 4 (3) U slu aju iz lana 9. stav 2. ovog zakonika, ako je u pitanju delo koje je u vreme kad je izvreno smatrano krivi nim delom prema optim pravnim na elima priznatim u me unarodnom pravu, gonjenje se moe preduzeti u Srbiji po odobrenju republi kog javnog tuioca, bez obzira na zakon zemlje u kojoj je krivi no delo u injeno.

Ura unavanje pritvora i kazne izdrane u inostranstvu

lan 11. Pritvor, svako drugo lienje slobode u vezi sa krivi nim delom, lienje slobode u toku ekstradicionog postupka, kao i kazna koju je u inilac izdrao po presudi inostranog ili me unarodnog krivi nog suda ura una e se u kaznu koju izrekne doma i sud za isto krivi no delo, a ako kazne nisu iste vrste, ura unavanje e se izvriti po oceni suda.

Vaenje zakona drave lanice kojim je predvi eno krivi no delo

lan 12. (1) Krivi no zakonodavstvo drave lanice kojim je predvi eno krivi no delo vai za svakog ko na teritoriji te drave lanice u ini krivi no delo predvi eno njenim krivi nim zakonodavstvom, bez obzira na to gde mu se za to delo sudi. (2) Ako je krivi no delo predvi eno krivi nim zakonodavstvom drave lanice izvreno na teritoriji obe drave lanice, primeni e se zakon drave lanice u kojoj se u iniocu sudi. (3) Za krivi na dela predvi ena zakonom drave lanice kad su ta dela izvrena van teritorije dravne zajednice Srbija i Crna Gora ili na doma em brodu ili u doma em vazduhoplovu dok su van teritorije dravne zajednice Srbija i Crna Gora, primenjuje se zakon drave lanice u kojoj se u iniocu sudi.

Vaenje opteg dela ovog zakonika

lan 13. Odredbe opteg dela ovog zakonika vae za sva krivi na dela odre ena ovim zakonikom ili drugim zakonom.

- 5 -

GLAVA TRE A
KRIVI NO DELO 1. Opte odredbe o krivi nom delu
Krivi no delo lan 14. (1) Krivi no delo je ono delo koje je zakonom predvi eno kao krivi no delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno. (2) Nema krivi nog dela ukoliko je isklju ena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeleja krivi nog dela odre ena zakonom. Izvrenje krivi nog dela ne injenjem lan 15. (1) Krivi no delo je u injeno ne injenjem kad zakon proputanje da se preduzme odre eno injenje predvi a kao krivi no delo. (2) Ne injenjem moe biti u injeno i krivi no delo koje je zakonom odre eno kao injenje, ako je u inilac proputanjem dunog injenja ostvario obeleja tog krivi nog dela. Vreme izvrenja krivi nog dela lan 16. (1) Krivi no delo je izvreno u vreme kad je izvrilac radio ili bio duan da radi, bez obzira kad je posledica dela nastupila. da radi. (2) Sau esnik je krivi no delo u inio u vreme kad je radio ili bio duan

Mesto izvrenja krivi nog dela lan 17. (1) Krivi no delo je izvreno kako u mestu gde je izvrilac radio ili bio duan da radi, tako i u mestu gde je u celini ili delimi no nastupila posledica dela. (2) Pokuaj krivi nog dela smatra se izvrenim kako u mestu gde je u inilac radio, tako i u mestu gde je posledica po njegovom umiljaju trebalo da nastupi ili je mogla da nastupi. (3) Sau esnik je krivi no delo u inio i u mestu u kojem je preduzeo radnju sau esnitva.

- 6 Delo malog zna aja lan 18. (1) Nije krivi no delo ono delo koje, iako sadri obeleja krivi nog dela, predstavlja delo malog zna aja. (2) Delo je malog zna aja ako je stepen krivice u inioca nizak, ako su tetne posledice odsutne ili neznatne i ako opta svrha krivi nih sankcija ne zahteva izricanje krivi ne sankcije. (3) Odredbe st. 1. i 2. ovog lana mogu se primeniti na krivi na dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine ili nov ana kazna. Nuna odbrana lan 19. (1) Nije krivi no delo ono delo koje je u injeno u nunoj odbrani. (2) Nuna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da u inilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad. (3) U iniocu koji je prekora io granice nune odbrane moe se kazna ublaiti. Ako je u inilac prekora io granice nune odbrane usled jake razdraenosti ili prepasti izazvane napadom moe se i osloboditi od kazne. Krajnja nuda lan 20. (1) Nije krivi no delo ono delo koje je u injeno u krajnjoj nudi. (2) Krajnja nuda postoji kad je delo u injeno radi toga da u inilac otkloni od svog dobra ili dobra drugoga istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi na in nije mogla otkloniti, a pri tom u injeno zlo nije ve e od zla koje je pretilo. (3) U iniocu koji je sam izazvao opasnost, ali iz nehata ili je prekora io granice krajnje nude, moe se kazna ublaiti. Ako je u inilac prekora io granice krajnje nude pod naro ito olakavaju im okolnostima moe se i osloboditi od kazne. (4) Nema krajnje nude ako je u inilac bio duan da se izlae opasnosti koja je pretila.

- 7 Sila i pretnja lan 21. (1) Nije krivi no delo ono delo koje je u injeno pod dejstvom neodoljive sile. (2) Ako je krivi no delo u injeno pod dejstvom sile koja nije neodoljiva ili pretnje, u iniocu se kazna moe ublaiti. (3) U slu aju iz stava 1. ovog lana kao izvrilac krivi nog dela smatra e se lice koje je primenilo neodoljivu silu. Krivica lan 22. (1) Krivica postoji ako je u inilac u vreme kada je u inio krivi no delo bio ura unljiv i postupao sa umiljajem, a bio je svestan ili je bio duan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno. (2) Krivi no delo je u injeno sa krivicom i ako je u inilac postupao iz nehata, ukoliko zakon to izri ito predvi a. Neura unljivost lan 23. (1) Nije neura unljivosti. krivi no delo ono delo koje je u injeno u stanju

(2) Neura unljiv je onaj u inilac koji nije mogao da shvati zna aj svog dela ili nije mogao da upravlja svojim postupcima usled duevne bolesti, privremene duevne poreme enosti, zaostalog duevnog razvoja ili druge tee duevne poreme enosti. (3) U iniocu krivi nog dela ija je sposobnost da shvati zna aj svog dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena usled nekog stanja iz stava 2. ovog lana (bitno smanjena ura unljivost) moe se ublaiti kazna. Skrivljena neura unljivost lan 24. (1) Krivica u inioca krivi nog dela koji se upotrebom alkohola, droga ili na drugi na in doveo u stanje u kojem nije mogao da shvati zna aj svog dela ili da upravlja svojim postupcima utvr uje se prema vremenu neposredno pre dovo enja u takvo stanje. (2) U iniocu koji je pod okolnostima iz stava 1. ovog lana u inio krivi no delo u stanju bitno smanjene ura unljivosti ne moe se po tom osnovu ublaiti kazna.

- 8 Umiljaj lan 25. Krivi no delo je u injeno sa umiljajem kad je u inilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvrenje ili kad je u inilac bio svestan da moe u initi delo pa je na to pristao. Nehat lan 26. Krivi no delo je u injeno iz nehata kad je u inilac bio svestan da svojom radnjom moe u initi delo, ali je olako drao da do toga ne e do i ili da e to mo i spre iti ili kad nije bio svestan da svojom radnjom moe u initi delo iako je prema okolnostima pod kojima je ono u injeno i prema svojim li nim svojstvima bio duan i mogao biti svestan te mogu nosti. Odgovornost za teu posledicu lan 27. Kad je iz krivi nog dela proizala tea posledica zbog koje zakon za to delo propisuje teu kaznu, ta se kazna moe izre i ako je u inilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata, a i sa umiljajem ako time nisu ostvarena obeleja nekog drugog krivi nog dela. Stvarna zabluda lan 28. zabludi. (1) Nije krivi no delo ono delo koje je u injeno u neotklonjivoj stvarnoj

(2) Stvarna zabluda je neotklonjiva ako u inilac nije bio duan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja predstavlja obeleje krivi nog dela ili u pogledu neke stvarne okolnosti koja bi, da je zaista postojala, inila delo dozvoljenim. (3) Ako je u inilac bio u stvarnoj zabludi usled nehata, postoja e krivi no delo u injeno iz nehata kad zakon takvo krivi no delo predvi a. Pravna zabluda lan 29. zabludi. (1) Nije krivi no delo ono delo koje je u injeno u neotklonjivoj pravnoj

(2) Pravna zabluda je neotklonjiva ako u inilac nije bio duan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno. (3) U iniocu koji nije znao da je delo zabranjeno, ali je to mogao i bio duan da zna, kazna se moe ublaiti.

- 9 2. Pokuaj krivi nog dela

Pokuaj lan 30. (1) Ko sa umiljajem zapo ne izvrenje krivi nog dela, ali ga ne dovri, kazni e se za pokuaj krivi nog dela za koje se po zakonu moe izre i kazna zatvora od pet godina ili tea kazna, a za pokuaj drugog krivi nog dela samo kad zakon izri ito propisuje kanjavanje i za pokuaj. (2) U inilac e se za pokuaj kazniti kaznom propisanom za krivi no delo, ili ublaenom kaznom. Nepodoban pokuaj lan 31. U inilac koji pokua da izvri krivi no delo nepodobnim sredstvom ili prema nepodobnom predmetu moe se osloboditi od kazne. Dobrovoljni odustanak lan 32. (1) Izvrilac koji je pokuao izvrenje krivi nog dela ali je dobrovoljno odustao od daljeg preduzimanja radnje izvrenja ili je spre io nastupanje posledice, moe se osloboditi od kazne. (2) Odredba stava 1. ovog lana ne e se primeniti ukoliko u inilac krivi no delo nije dovrio zbog okolnosti koje onemogu avaju ili znatno oteavaju izvrenje krivi nog dela, ili zbog toga to je smatrao da takve okolnosti postoje. (3) Osloboditi se od kazne moe i saizvrilac, podstreka ili pomaga koji je dobrovoljno spre io izvrenje krivi nog dela. (4) Ako je u slu aju iz st. 1. i 3. u inilac dovrio neko drugo samostalno krivi no delo koje nije obuhva eno krivi nim delom od ijeg izvrenja je odustao, u inilac se ne moe osloboditi od kazne za to drugo delo po istom osnovu.

3. Sau esnitvo u krivi nom delu

Saizvrilatvo lan 33. Ako vie lica u estvovanjem u radnji izvrenja zajedni ki u ine ili iz nehata zajedni ki izvre krivi no delo, ili ostvaruju i zajedni ku odluku drugom radnjom sa umiljajem bitno doprinesu izvrenju krivi nog dela, svako od njih kazni e se kaznom propisanom za to delo.

- 10 Podstrekavanje lan 34. (1) Ko drugog sa umiljajem podstrekne da izvri krivi no delo, kazni e se kaznom propisanom za to krivi no delo. (2) Ko drugog sa umiljajem podstrekava na izvrenje krivi nog dela iji pokuaj je po zakonu kanjiv, a delo ne bude ni pokuano, kazni e se kao za pokuaj krivi nog dela. Pomaganje lan 35. (1) Ko drugom sa umiljajem pomogne u izvrenju krivi nog dela, kazni e se kaznom propisanom za to krivi no delo, ili ublaenom kaznom. (2) Kao pomaganje u izvrenju krivi nog dela smatra se naro ito: davanje saveta ili uputstava kako da se izvri krivi no delo, stavljanje u iniocu na raspolaganje sredstava za izvrenje krivi nog dela, stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvrenje krivi nog dela, kao i unapred obe ano prikrivanje krivi nog dela, u inioca, sredstava kojima je krivi no delo izvreno, tragova krivi nog dela ili predmeta pribavljenih krivi nim delom. Granice odgovornosti i kanjivosti sau esnika lan 36. (1) Saizvrilac je odgovoran za izvreno krivi no delo u granicama svog umiljaja ili nehata, a podstreka i pomaga u granicama svog umiljaja. (2) Osnovi koji isklju uju krivicu izvrioca ( l. 23, 28. i 29. ovog zakonika) ne isklju uju krivi no delo saizvrioca, podstreka a, ili pomaga a kod kojeg krivica postoji. (3) Li ni odnosi, svojstva i okolnosti usled kojih zakon dozvoljava oslobo enje od kazne, ili koje uti u na odmeravanje kazne, mogu se uzeti u obzir samo onom izvriocu, saizvriocu, podstreka u ili pomaga u kod kojeg takvi odnosi, svojstva i okolnosti postoje. (4) Li ni odnosi, svojstva i okolnosti koji predstavljaju bitno obeleje krivi nog dela ne moraju postojati kod podstreka a ili pomaga a. Podstreka u ili pomaga u koji nema takvo li no svojstvo, kazna se moe ublaiti.

4. Kanjavanje podstreka a i pomaga a za pokuaj

Pokuaj i lake krivi no delo lan 37. (1) Ako je krivi no delo ostalo u pokuaju podstreka i pomaga kazniti za pokuaj. e se

- 11 (2) Ako je izvrilac izvrio lake krivi no delo od onog na koje se podstrekavanje ili pomaganje odnosi, a koje bi bilo njime obuhva eno, podstreka i pomaga e se kazniti za krivi no delo koje je u injeno. (3) Odredba stava 2. ovog lana ne e se primeniti ako bi se podstreka stroe kaznio primenom lana 34. stav 2. ovog zakonika.

5. Posebne odredbe o krivi nim delima u injenim putem tampe ili drugih sredstava javnog informisanja
Odgovornost urednika lan 38. (1) Izvriocem krivi nog dela izvrenog objavljivanjem informacije u novinama, na radiju, televiziji ili drugom javnom glasilu smatra se autor informacije. (2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana izvriocem krivi nog dela u injenog putem novina, radija, televizije ili drugog javnog glasila smatra e se odgovorni urednik, odnosno lice koje ga je zamenjivalo u vreme objavljivanja informacije: 1) ako je do zavretka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom autor ostao nepoznat; 2) ako je informacija objavljena bez saglasnosti autora; 3) ako su u vreme objavljivanja informacije postojale stvarne ili pravne smetnje za gonjenje autora, koje i dalje traju. (3) Isklju ena je krivica odgovornog urednika, odnosno lica koje ga zamenjuje ukoliko je bio u neotklonjivoj zabludi u pogledu neke od okolnosti navedenih u stavu 2. ta . 1. do 3. ovog lana. Odgovornost izdava a, tampara i proizvo a a lan 39. smatraju: (1) Kad postoje uslovi iz lana 38. ovog zakonika izvriocem se

1) izdava - za krivi no delo izvreno putem nepovremene tampane publikacije, a ako nema izdava a ili postoje stvarne ili pravne smetnje za njegovo gonjenje - tampar koji je za to znao; 2) proizvo a - za krivi no delo izvreno putem kompakt diska, gramofonske plo e, magnetofonske trake i drugih auditivnih sredstava, filma za javno i privatno prikazivanje, dijapozitiva, video-sredstava ili sli nih sredstava namenjenih irem krugu lica. (2) Ako je izdava , tampar ili proizvo a pravno lice ili dravni organ, izvrilac je lice koje odgovara za izdavanje, tampanje ili proizvodnju.

- 12 Primenjivanje odredaba l. 38. i 39. lan 40. Odredbe l. 38. i 39. ovog zakonika primenjuju se samo ako se ta lica po optim odredbama ovog zakonika ne mogu smatrati u iniocem krivi nog dela. Zatita izvora informacija lan 41. Lica iz l. 38. i 39. ovog zakonika ne e se smatrati izvriocem krivi nog dela zbog toga to sudu ili drugom nadlenom organu nisu otkrila identitet autora informacije ili izvor informacije, osim u slu aju da je u injeno krivi no delo za koje je kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od pet ili vie godina, ili je to neophodno da bi se izvrenje takvog krivi nog dela spre ilo.

GLAVA ETVRTA
KAZNE 1. Svrha kanjavanja, vrste kazni i uslovi za njihovo izricanje
Svrha kanjavanja lan 42. U okviru opte svrhe krivi nih sankcija ( lan 4. stav 2), svrha kanjavanja je: 1) spre avanje u inioca da ini krivi na dela i uticanje na njega da ubudu e ne ini krivi na dela; 2) uticanje na druge da ne ine krivi na dela; 3) izraavanje drutvene osude za krivi no delo, ja anje morala i u vr ivanje obaveze potovanja zakona. Vrste kazni lan 43. U iniocu krivi nog dela mogu se izre i slede e kazne: 1) kazna zatvora; 2) nov ana kazna; 3) rad u javnom interesu; 4) oduzimanje voza ke dozvole.

- 13 Glavne i sporedne kazne lan 44. glavne kazne. (1) Kazna zatvora i rad u javnom interesu mogu se izre i samo kao

(2) Nov ana kazna i oduzimanje voza ke dozvole mogu se izre i i kao glavna i kao sporedna kazna. (3) Ako je za jedno krivi no delo propisano vie kazni, samo se jedna moe izre i kao glavna kazna. Kazna zatvora lan 45. (1) Kazna zatvora ne moe biti kra a od trideset dana niti dua od dvadeset godina. (2) Kazna zatvora iz stava 1. ovog lana izri e se na pune godine i mesece, a do est meseci i na dane. (3) Za najtea krivi na dela i najtee oblike tekih krivi nih dela moe se uz kaznu iz stava 1. ovog lana izuzetno propisati i kazna zatvora od trideset do etrdeset godina. Kazna zatvora od trideset do etrdeset godina izri e se na pune godine. (4) Zatvor od trideset do etrdeset godina ne moe se izre i licu koje u vreme izvrenja krivi nog dela nije navrilo dvadeset jednu godinu ivota. Uslovni otpust lan 46. (1) Osu enog koji je izdrao polovinu kazne zatvora sud moe uslovno otpustiti sa izdravanja kazne, ako se u toku izdravanja kazne tako popravio da se moe sa osnovom o ekivati da e se na slobodi dobro vladati, a naro ito da do isteka vremena za koje je izre ena kazna ne u ini novo krivi no delo. Pri oceni da li e se osu eni uslovno otpustiti uze e se u obzir njegovo vladanje za vreme izdravanja kazne, izvravanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje pokazuju da je postignuta svrha kanjavanja. (2) U slu aju iz stava 1. ovog lana, ako uslovni otpust ne bude opozvan, smatra se da je osu eni izdrao kaznu. Opozivanje uslovnog otpusta lan 47. (1) Sud e opozvati uslovni otpust ako osu eni, dok je na uslovnom otpustu, u ini jedno ili vie krivi nih dela za koja je izre ena kazna zatvora preko jedne godine. (2) Sud moe opozvati uslovni otpust, ako uslovno otputeni u ini jedno ili vie krivi nih dela za koja je izre ena kazna zatvora do jedne godine. Pri oceni da li e opozvati uslovni otpust sud e naro ito uzeti u obzir srodnost u injenih krivi nih dela, pobude iz kojih su u injena i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost opozivanja uslovnog otpusta.

- 14 (3) Odredbe st. 1. i 2. ovog lana primenjiva e se i kad se uslovno otputenom sudi za krivi no delo koje je u inio pre nego to je uslovno otputen. (4) Kad sud opozove uslovni otpust izre i e kaznu primenom odredaba l. 60. i 62. stav 2. ovog zakonika, uzimaju i ranije izre enu kaznu kao ve utvr enu. Deo kazne koji je osu eni izdrao po ranijoj osudi ura unava se u novu kaznu, a vreme provedeno na uslovnom otpustu ne ura unava se. (5) Ako uslovno otputeni bude osu en na kaznu zatvora do jedne godine, a sud ne opozove uslovni otpust, produava se uslovni otpust za vreme koje je osu eni proveo na izdravanju te kazne zatvora. (6) U slu aju iz st. 1. do 3. ovog lana uslovni otpust se moe opozvati najkasnije u roku od dve godine od dana kad je uslovni otpust istekao. Opte odredbe o nov anoj kazni lan 48. ( lan 49) (1) Nov ana kazna se moe odmeriti i izre i ili u dnevnim iznosima ili u odre enom iznosu ( lan 50).

(2) Za krivi na dela u injena iz koristoljublja nov ana kazna kao sporedna kazna moe se izre i i kad nije propisana zakonom ili kad je zakonom propisano da e se u inilac kazniti kaznom zatvora ili nov anom kaznom, a sud kao glavnu kaznu izrekne kaznu zatvora. Nov ana kazna u dnevnim iznosima lan 49. (1) Nov ana kazna u dnevnim iznosima odmerava se tako to se prvo utvr uje broj dnevnih iznosa, a zatim visina jednog dnevnog iznosa. Do iznosa nov ane kazne sud e do i mnoenjem utvr enog broja dnevnih iznosa sa utvr enom vredno u jednog dnevnog iznosa. (2) Broj dnevnih iznosa ne moe biti manji od deset, niti ve i od tristaezdeset. Broj dnevnih iznosa za u injeno krivi no delo odmerava se na osnovu optih pravila za odmeravanje kazne ( lan 54). (3) Visina jednog dnevnog iznosa nov ane kazne utvr uje se tako to se razlika izme u prihoda i nunih rashoda u inioca krivi nog dela u protekloj kalendarskoj godini podeli sa brojem dana u godini. Jedan dnevni iznos ne moe biti manji od petsto dinara, niti ve i od pedeset hiljada dinara. (4) U cilju utvr ivanja visine dnevnog iznosa nov ane kazne sud moe da zahteva podatke od banaka ili drugih finansijskih ustanova, dravnih organa i pravnih lica koji su duni da dostave traene podatke i ne mogu se pozivati na zatitu poslovne ili druge tajne. (5) Ukoliko se ne mogu pribaviti verodostojni podaci o prihodima i rashodima u inioca krivi nog dela, ili ukoliko on ne ostvaruje nikakav prihod ali je vlasnik imovine ili nosilac imovinskih prava, sud e na osnovu raspoloivih podataka po slobodnoj proceni utvrditi visinu jednog dnevnog iznosa nov ane kazne .

- 15 (6) Broj dnevnih iznosa nov ane kazne se utvr uje u okviru slede ih

raspona:

1) do ezdeset dnevnih iznosa za krivi na dela za koja se moe izre i kazna zatvora do tri meseca; 2) od trideset do stodvadeset dnevnih iznosa za krivi na dela za koja se moe izre i kazna zatvora do est meseci; 3) od ezdeset do stoosamdeset dnevnih iznosa za krivi na dela za koja se moe izre i zatvor do jedne godine; 4) od stodvadeset do dvesta etrdeset dnevnih iznosa za krivi na dela za koja se moe izre i kazna zatvora do dve godine; 5) najmanje stoosamdeset dnevnih iznosa za krivi na dela za koja se moe izre i kazna zatvora do tri godine; 6) u okviru propisanog broja dnevnih iznosa za krivi na dela za koja je kao jedina kazna propisana nov ana kazna. Nov ana kazna u odre enom iznosu lan 50. (1) Ako nije mogu e utvrditi visinu dnevnog iznosa nov ane kazne ni na osnovu slobodne procene suda ( lan 49. stav 5), ili bi pribavljanje takvih podataka znatno produilo trajanje krivi nog postupka, sud e izre i nov anu kaznu u odre enom iznosu u okviru propisane najmanje i najve e mere nov ane kazne. (2) Nov ana kazna ne moe biti manja od deset hiljada dinara. Nov ana kazna ne moe biti ve a od milion dinara, a za krivi na dela u injena iz koristoljublja ve a od deset miliona dinara. (3) Nov ana kazna kao glavna kazna izri e se u slede im iznosima: 1) do sto hiljada dinara za krivi na dela za koja se moe izre i kazna zatvora do tri meseca; 2) od dvadeset hiljada do dvesta hiljada dinara za krivi na dela za koja se moe izre i kazna zatvora do est meseci; 3) od trideset hiljada do trista hiljada dinara za krivi na dela za koja se moe izre i kazna zatvora do jedne godine; 4) od pedeset hiljada do petsto hiljada dinara za krivi na dela za koja se moe izre i kazna zatvora do dve godine; 5) najmanje sto hiljada dinara za krivi na dela za koja se moe izre i kazna zatvora do tri godine; 6) u okviru propisanog iznosa za krivi na dela za koja je kao jedina kazna propisana nov ana kazna.

- 16 Izvrenje nov ane kazne lan 51. (1) U presudi se odre uje rok pla anja nov ane kazne koji ne moe biti kra i od petnaest dana niti dui od tri meseca. U opravdanim slu ajevima sud moe dozvoliti da osu eni plati nov anu kaznu u ratama, s tim da rok isplate ne moe biti dui od jedne godine. (2) Ako osu eni ne plati nov anu kaznu u odre enom roku, sud e nov anu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako to e za svakih zapo etih hiljadu dinara nov ane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne moe biti dua od est meseci, a ako je izre ena nov ana kazna u iznosu ve em od sedamsto hiljada dinara, kazna zatvora ne moe biti dua od jedne godine. (3) Ako osu eni plati samo deo nov ane kazne, sud e ostatak kazne srazmerno zameniti kaznom zatvora, a ako osu eni isplati ostatak nov ane kazne, izvrenje kazne zatvora e obustaviti. (4) Nepla ena nov ana kazna moe se, umesto kaznom zatvora, zameniti kaznom rada u javnom interesu tako to e za svakih zapo etih hiljadu dinara nov ane kazne odrediti osam asova rada u javnom interesu, s tim da rad u javnom interesu ne moe biti dui od tristaezdeset asova. (5) Posle smrti osu enog nov ana kazna ne e se izvriti. Rad u javnom interesu lan 52. (1) Rad u javnom interesu moe se izre i za krivi na dela za koja je propisan zatvor do tri godine ili nov ana kazna. (2) Rad u javnom interesu je svaki onaj drutveno koristan rad kojim se ne vre a ljudsko dostojanstvo i koji se ne vri u cilju sticanja dobiti. (3) Rad u javnom interesu ne moe biti kra i od ezdeset asova niti dui od tristaezdeset asova. Rad u javnom interesu traje ezdeset asova u toku jednog meseca i odre uje se da bude obavljen za vreme koje ne moe biti kra e od mesec dana, niti due od est meseci. (4) Prilikom izricanja ove kazne sud e imaju i u vidu svrhu kanjavanja, uzeti u obzir vrstu u injenog krivi nog dela, li nost u inioca, kao i njegovu spremnost da obavlja rad u javnom interesu. Rad u javnom interesu se ne moe izre i bez pristanka u inioca. (5) Ako osu eni ne obavi deo ili sve asove izre ene kazne rada u javnom interesu, sud e ovu kaznu zameniti kaznom zatvora tako to e za svakih zapo etih osam asova rada u javnom interesu odrediti jedan dan zatvora. (6) Ukoliko u inilac ispunjava sve svoje obaveze vezane za rad u javnom interesu, sud mu moe duinu izre enog rada u javnom interesu umanjiti za jednu etvrtinu.

- 17 Oduzimanje voza ke dozvole lan 53. (1) U iniocu krivi nog dela u vezi sa ijim izvrenjem ili pripremanjem je kori eno motorno vozilo moe se izre i kazna oduzimanja voza ke dozvole. (2) Sud odre uje trajanje kazne iz stava 1. ovog lana koje ne moe biti kra e od jedne niti due od tri godine, ra unaju i od dana pravnosnanosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne ura unava u vreme trajanja ove kazne. (3) Kazna iz stava 1. ovog lana moe se izre i kao sporedna kazna uz kaznu zatvora ili uz nov anu kaznu, a moe se izre i i kao glavna kazna za krivi na dela za koja je propisana kazna zatvora do dve godine. Kazna oduzimanja voza ke dozvole ne moe se izre i zajedno sa merom bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom. (4) Ako osu eni upravlja motornim vozilom za vreme dok traje kazna oduzimanja voza ke dozvole, sud e kaznu oduzimanja voza ke dozvole zameniti kaznom zatvora tako to e se za jednu godinu oduzimanja voza ke dozvole odrediti jedan mesec zatvora.

2. Odmeravanje kazne
Opta pravila o odmeravanju kazne lan 54. (1) Sud e u iniocu krivi nog dela odmeriti kaznu u granicama koje su zakonom propisane za to delo, imaju i u vidu svrhu kanjavanja i uzimaju i u obzir sve okolnosti koje uti u da kazna bude manja ili ve a (olakavaju e i oteavaju e okolnosti), a naro ito: stepen krivice, pobude iz kojih je delo u injeno, ja inu ugroavanja ili povrede zati enog dobra, okolnosti pod kojima je delo u injeno, raniji ivot u inioca, njegove li ne prilike, njegovo dranje posle u injenog krivi nog dela a naro ito njegov odnos prema rtvi krivi nog dela, kao i druge okolnosti koje se odnose na li nost u inioca. (2) Pri odmeravanju nov ane kazne u odre enom iznosu ( lan 50) sud e posebno uzeti u obzir i imovno stanje u inioca. (3) Okolnost koja je obeleje krivi nog dela ne moe se uzeti u obzir i kao oteavaju a, odnosno olakavaju a okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivi nog dela ili odre enog oblika krivi nog dela ili ako postoje dve ili vie ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje teeg, odnosno lakeg oblika krivi nog dela. Povrat lan 55. Kad sud odmerava kaznu u iniocu za krivi no delo koje je u inio posle izdrane, oprotene ili zastarele kazne ili oslobo enja od kazne, po proteku roka za opozivanje uslovne osude ili posle izre ene sudske opomene, moe tu okolnost uzeti

- 18 kao oteavaju u, cene i pri tom posebno teinu ranije u injenog krivi nog dela, da li je ranije delo iste vrste kao i novo delo, da li su oba dela u injena iz istih pobuda, okolnosti pod kojima su dela u injena i koliko je vremena proteklo od ranije osude, odnosno od izre ene, oprotene ili zastarele kazne, oslobo enja od kazne, od proteka roka za opozivanje ranije uslovne osude ili od izre ene sudske opomene. Ublaavanje kazne lan 56. Sud moe u iniocu krivi nog dela izre i kaznu ispod granice propisane zakonom ili blau vrstu kazne, kad: 1) zakon predvi a da se kazna moe ublaiti; 2) zakon predvi a da se u inilac moe osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne; 3) utvrdi da postoje naro ito olakavaju e okolnosti i oceni da se i sa ublaenom kaznom moe posti i svrha kanjavanja. Granice ublaavanja kazne lan 57. (1) Kad postoje uslovi za ublaavanje kazne iz zakonika, sud e ublaiti kaznu u ovim granicama: lana 56. ovog

1) ako je za krivi no delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od pet ili vie godina, kazna se moe ublaiti do dve godine zatvora; 2) ako je za krivi no delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od tri godine, kazna se moe ublaiti do jedne godine zatvora; 3) ako je za krivi no delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor od dve godine, kazna se moe ublaiti do est meseci zatvora; 4) ako je za krivi no delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor od jedne godine, kazna se moe ublaiti do tri meseca zatvora; 5) ako je za krivi no delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor ispod jedne godine, kazna se moe ublaiti do trideset dana zatvora; 6) ako je za krivi no delo propisana kazna zatvora bez nazna enja najmanje mere, umesto zatvora moe se izre i nov ana kazna ili rad u javnom interesu; 7) ako je za krivi no delo propisana nov ana kazna sa nazna enjem najmanje mere, kazna se moe ublaiti do deset hiljada dinara. (2) Kad je sud ovla en da u inioca krivi nog dela oslobodi od kazne moe mu kaznu ublaiti, bez ograni enja propisanih za ublaavanje kazne.

- 19 Oslobo enje od kazne lan 58. (1) Sud moe osloboditi od kazne u inioca krivi nog dela samo kad to zakon izri ito predvi a. (2) Sud moe osloboditi od kazne i u inioca krivi nog dela u injenog iz nehata kad posledice dela tako teko poga aju u inioca da izricanje kazne u takvom slu aju o igledno ne bi odgovaralo svrsi kanjavanja. Poravnanje u inioca i ote enog lan 59. (1) Sud moe osloboditi od kazne u inioca krivi nog dela za koje je propisana kazna zatvora do tri godine ili nov ana kazna ako je na osnovu postignutog sporazuma sa ote enim ispunio sve obaveze iz tog sporazuma. (2) Sud moe osloboditi od kazne i u inioca krivi nog dela za koje je propisana kazna zatvora do pet godina, ako posle izvrenog krivi nog dela, a pre nego to je saznao da je otkriven, otkloni posledice dela ili nadoknadi tetu prouzrokovanu krivi nim delom. Sticaj krivi nih dela lan 60. (1) Ako je u inilac jednom radnjom ili sa vie radnji u inio vie krivi nih dela za koja mu se istovremeno sudi, sud e prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela, pa e za sva ta dela izre i jedinstvenu kaznu. (2) Jedinstvenu kaznu sud e izre i po slede im pravilima: 1) ako je za neko od krivi nih dela u sticaju utvrdio kaznu zatvora od trideset do etrdeset godina izre i e samo tu kaznu; 2) ako je za krivi na dela u sticaju utvrdio kazne zatvora, povisi e najteu utvr enu kaznu, s tim da jedinstvena kazna ne sme dosti i zbir utvr enih kazni, niti pre i dvadeset godina zatvora; 3) ako su za sva krivi na dela u sticaju propisane kazne zatvora do tri godine, jedinstvena kazna ne moe biti ve a od deset godina zatvora; 4) ako je za krivi na dela u sticaju utvrdio samo nov ane kazne, izre i e jednu nov anu kaznu u visini zbira utvr enih kazni, s tim da ona ne sme pre i osamnaest miliona dinara, a ako je utvrdio samo nov ane kazne u odre enim iznosima ( lan 50), ona ne sme pre i milion dinara odnosno deset miliona dinara kad su jedno ili vie krivi nih dela izvreni iz koristoljublja; 5) ako je za krivi na dela u sticaju utvrdio samo kazne rada u javnom interesu, izre i e jednu kaznu zatvora u javnom interesu u visini zbira utvr enih asova rada, s tim da ona ne sme pre i tristaezdeset asova, a vreme u kome se rad mora obaviti ne sme biti due od est meseci;

- 20 6) ako je za neka krivi na dela u sticaju utvrdio kazne zatvora, a za druga dela nov ane kazne, izre i e jednu kaznu zatvora i jednu nov anu kaznu po odredbama ta . 2. do 4. ovog stava. (3) Nov anu kaznu kao sporednu kaznu sud e izre i ako je utvr ena makar i za jedno krivi no delo u sticaju, a ako je utvrdio vie nov anih kazni, izre i e jednu nov anu kaznu u skladu sa odredbom stava 2. ta ka 4. ovog lana. Ako sud utvrdi nov anu kaznu kao glavnu kaznu, a utvrdi i nov anu kaznu kao sporednu kaznu, izre i e jednu nov anu kaznu primenjuju i pravila iz stava 2. ta ka 4. ovog lana. (4) Ako je sud za krivi na dela u sticaju utvrdio kazne zatvora i maloletni kog zatvora, izre i e kaznu zatvora kao jedinstvenu kaznu primenom pravila predvi enih u stavu 2. ta ka 2. ovog lana. Produeno krivi no delo lan 61. (1) Produeno krivi no delo ini vie istih ili istovrsnih krivi nih dela u injenih u vremenskoj povezanosti od strane istog u inioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od slede ih okolnosti: istovetnosti ote enog, istovrsnosti predmeta dela, kori enja iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvrenja dela ili jedinstvenog umiljaja u inioca. (2) Krivi na dela upravljena protiv li nosti mogu krivi no delo samo ako su u injena prema istom licu. initi produeno

(3) Ne mogu initi produeno krivi no delo ona dela koja po svojoj prirodi ne doputaju spajanje u jedno delo. (4) Ako produeno krivi no delo obuhvata lake i tee oblike istog dela, smatra e se da je produenim krivi nim delom u injen najtei oblik od u injenih dela. (5) Ako produeno krivi no delo obuhvata krivi na dela ije je bitno obeleje odre eni nov ani iznos, smatra e se da je produenim krivi nim delom ostvaren zbir iznosa ostvarenih pojedina nim delima ukoliko je to obuhva eno jedinstvenim umiljajem u inioca. (6) Krivi no delo koje nije obuhva eno produenim krivi nim delom u pravnosnanoj sudskoj presudi, ve bude otkriveno naknadno, predstavlja posebno krivi no delo, odnosno ulazi u sastav posebnog produenog krivi nog dela. Odmeravanje kazne osu enom licu lan 62. (1) Ako se osu enom licu sudi za krivi no delo u injeno pre nego to je zapo elo izdravanje kazne po ranijoj osudi ili za krivi no delo u injeno za vreme izdravanja kazne zatvora ili maloletni kog zatvora, sud e izre i jedinstvenu kaznu za sva krivi na dela primenom odredaba lana 60. ovog zakonika, uzimaju i ranije izre enu kaznu kao ve utvr enu. Kazna ili deo kazne koju je osu eni izdrao ura una e se u izre enu kaznu zatvora.

- 21 (2) Za krivi no delo u injeno u toku izdravanja kazne zatvora ili maloletni kog zatvora sud e u iniocu izre i kaznu, nezavisno od ranije izre ene kazne, ako se primenom odredaba lana 60. ovog zakonika, s obzirom na teinu krivi nog dela i neizdrani deo ranije izre ene kazne, ne bi mogla ostvariti svrha kanjavanja. (3) Osu eni koji za vreme izdravanja kazne zatvora ili maloletni kog zatvora u ini krivi no delo za koje zakon propisuje nov anu kaznu ili kaznu zatvora do jedne godine, kazni e se disciplinski. Ura unavanje pritvora i ranije kazne lan 63. (1) Vreme provedeno u pritvoru, kao i svako drugo lienje slobode u vezi sa krivi nim delom ura unavaju se u izre enu kaznu zatvora, nov anu kaznu i kaznu rada u javnom interesu. (2) Ako je krivi ni postupak vo en za vie krivi nih dela u sticaju, a pritvor nije odre en za svako od njih, vreme provedeno u pritvoru ura unava se u izre enu kaznu zatvora, nov anu kaznu i kaznu rada u javnom interesu za krivi no delo za koje je okrivljeni osu en. (3) Zatvor ili nov ana kazna koju je osu eni izdrao, odnosno platio za prekraj ili privredni prestup, kao i kazna ili disciplinska mera lienja slobode koju je izdrao zbog povrede vojne discipline ura unava se u kaznu izre enu za krivi no delo ija obeleja obuhvataju i obeleja prekraja, privrednog prestupa, odnosno povrede vojne discipline. (4) Pri svakom ura unavanju izjedna ava se dan pritvora, dan lienja slobode, dan zatvora, osam asova rada u javnom interesu i hiljadu dinara nov ane kazne.

GLAVA PETA
MERE UPOZORENJA 1. Uslovna osuda i sudska opomena
Svrha uslovne osude i sudske opomene lan 64. (1) Mere upozorenja su: uslovna osuda i sudska opomena. (2) U okviru opte svrhe krivi nih sankcija ( lan 4. stav 2), svrha uslovne osude i sudske opomene je da se prema u iniocu lakeg krivi nog dela ne primeni kazna kad se moe o ekivati da e upozorenje uz pretnju kazne (uslovna osuda) ili samo upozorenje (sudska opomena) dovoljno uticati na u inioca da vie ne vri krivi na dela.

- 22 Uslovna osuda lan 65. (1) Uslovnom osudom sud u inocu krivi nog dela utvr uje kaznu i istovremeno odre uje da se ona ne e izvriti, ako osu eni za vreme koje odredi sud, a koje ne moe biti kra e od jedne niti due od pet godina (vreme proveravanja) ne u ini novo krivi no delo. (2) Sud moe u uslovnoj osudi odrediti da e se kazna izvriti i ako osu eni u odre enom roku ne vrati imovinsku korist pribavljenu izvrenjem krivi nog dela, ne naknadi tetu koju je prouzrokovao krivi nim delom ili ne ispuni druge obaveze predvi ene u krivi nopravnim odredbama. Rok za ispunjenje tih obaveza utvr uje sud u okviru odre enog vremena proveravanja. (3) Mere bezbednosti, izre ene uz uslovnu osudu, izvravaju se. Uslovi za izricanje uslovne osude lan 66. (1) Uslovna osuda se moe izre i kad je u iniocu utvr ena kazna zatvora u trajanju do dve godine. (2) Za krivi na dela za koja se moe izre i kazna zatvora u trajanju od deset godina ili tea kazna ne moe se izre i uslovna osuda. (3) Uslovna osuda se ne moe izre i ako nije proteklo vie od pet godina od pravnosnanosti osude kojom je u iniocu izre ena kazna zatvora za umiljajno krivi no delo. (4) Pri odlu ivanju da li e izre i uslovnu osudu sud e, vode i ra una o svrsi uslovne osude, posebno uzeti u obzir li nost u inioca, njegov raniji ivot, njegovo ponaanje posle izvrenog krivi nog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo u injeno. (5) Ako je u iniocu utvr ena i kazna zatvora i nov ana kazna, uslovna osuda moe se izre i samo za kaznu zatvora. Opozivanje uslovne osude zbog novog krivi nog dela lan 67. (1) Sud e opozvati uslovnu osudu, ako osu eni u vreme proveravanja u ini jedno ili vie krivi nih dela za koja je izre ena kazna zatvora od dve godine ili u duem trajanju. (2) Ako osu eni u vreme proveravanja u ini jedno ili vie krivi nih dela za koja je izre ena kazna zatvora manja od dve godine ili nov ana kazna, sud e, poto oceni sve okolnosti koje se odnose na u injena krivi na dela i u inioca, a posebno srodnost u injenih krivi nih dela, njihov zna aj i pobude iz kojih su u injena, odlu iti da li e opozvati uslovnu osudu. Pri tome sud je vezan zabranom izricanja uslovne osude, ako u iniocu za krivi na dela utvr ena u uslovnoj osudi i za nova krivi na dela treba izre i kaznu preko dve godine zatvora ( lan 66. stav 1). (3) Ako opozove uslovnu osudu, sud e, primenom odredaba lana 60. ovog zakonika, izre i jedinstvenu kaznu zatvora i za ranije u injeno i za novo krivi no delo, uzimaju i kaznu iz opozvane uslovne osude kao utvr enu.

- 23 (4) Ako ne opozove uslovnu osudu, sud moe za novo u injeno krivi no delo izre i uslovnu osudu ili kaznu. Osu enom, kome za novo krivi no delo bude izre en zatvor, vreme provedeno na izdravanju ove kazne ne ra una se u vreme proveravanja utvr eno uslovnom osudom za ranije delo. (5) Ako sud na e da i za novo krivi no delo treba izre i uslovnu osudu, primenom odredaba lana 60. ovog zakonika, utvrdi e jedinstvenu kaznu i za ranije u injeno i za novo krivi no delo i odredi e novo vreme proveravanja koje ne moe biti kra e od jedne ni due od pet godina, ra unaju i od dana pravnosnanosti nove presude. Ukoliko osu eni u toku novog vremena proveravanja ponovo u ini krivi no delo, sud e opozvati uslovnu osudu i izre i kaznu zatvora, primenom odredbe stava 3. ovog lana. Opozivanje uslovne osude zbog ranije u injenog krivi nog dela lan 68. (1) Sud e opozvati uslovnu osudu, ako posle njenog izricanja utvrdi da je osu eni izvrio krivi no delo pre nego to je uslovno osu en i ako oceni da ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude da se znalo za to delo. U tom slu aju primeni e odredbu lana 67. stav 3. ovog zakonika. (2) Ako sud ne opozove uslovnu osudu, primeni e odredbu lana 67. stav 4. ovog zakonika. Opozivanje uslovne osude zbog neispunjenja odre enih obaveza lan 69. Ako je uslovnom osudom osu enom odre eno ispunjenje neke obaveze iz lana 65. stav 2. ovog zakonika, a on ne ispuni tu obavezu u roku odre enom u presudi, sud moe, u okviru vremena proveravanja, produiti rok za ispunjenje obaveze ili moe opozvati uslovnu osudu i izre i kaznu koja je utvr ena u uslovnoj osudi. Ako utvrdi da osu eni, iz opravdanih razloga, ne moe da ispuni postavljenu obavezu, sud e ga osloboditi od ispunjenja te obaveze ili je zameniti drugom odgovaraju om obavezom predvi enom zakonom. Rokovi za opozivanje uslovne osude lan 70. (1) Uslovna osuda moe se opozvati u toku vremena proveravanja. Ako osu eni u tom vremenu u ini krivi no delo koje povla i opozivanje uslovne osude, a to je presudom utvr eno tek posle isteka vremena proveravanja, uslovna osuda moe se opozvati najkasnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja. (2) Ako osu eni u odre enom roku ne ispuni neku obavezu iz lana 65. stav 2. ovog zakonika, sud moe, najdocnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja, odrediti da se izvri utvr ena kazna u uslovnoj osudi.

- 24 Uslovna osuda sa zatitnim nadzorom lan 71. (1) Sud moe odrediti da se u inilac kome je izre ena uslovna osuda stavi pod zatitni nadzor za odre eno vreme u toku vremena proveravanja. (2) Zatitni nadzor obuhvata zakonom predvi ene mere pomo i, staranja, nadzora i zatite. (3) Ako u toku trajanja zatitnog nadzora sud utvrdi da je ispunjena svrha ove mere, moe zatitni nadzor ukinuti pre isteka odre enog vremena. (4) Ako osu eni kome je izre en zatitni nadzor ne ispunjava obaveze koje mu je sud odredio, sud ga moe opomenuti ili moe ranije obaveze zameniti drugim ili produiti trajanje zatitnog nadzora u okviru vremena proveravanja ili opozvati uslovnu osudu. Uslovi za odre ivanje zatitnog nadzora lan 72. (1) Kad izrekne uslovnu osudu, sud moe odrediti da se u inilac stavi pod zatitni nadzor, ako se, s obzirom na njegovu li nost, raniji ivot, dranje posle izvrenog krivi nog dela, a naro ito njegov odnos prema rtvi krivi nog dela i okolnosti izvrenja dela, moe o ekivati da e se zatitnim nadzorom potpunije ostvariti svrha uslovne osude. (2) Zatitni nadzor odre uje sud u presudi kojom izri e uslovnu osudu i odre uje mere zatitnog nadzora, njihovo trajanje i na in njihovog ispunjavanja. Sadrina zatitnog nadzora lan 73. Zatitni nadzor moe obuhvatiti jednu ili vie od slede ih obaveza: 1) javljanje organu nadlenom za izvrenje zatitnog nadzora u rokovima koje taj organ odredi; 2) osposobljavanje u inioca za odre eno zanimanje; 3) prihvatanje zaposlenja koje odgovara sposobnostima u inioca; 4) ispunjavanje obaveza izdravanja porodice, uvanja i vaspitanja dece i drugih porodi nih obaveza; 5) uzdravanje od pose ivanja odre enih mesta, lokala ili priredbi, ako to moe biti prilika ili podsticaj za ponovno vrenje krivi nih dela; radnog mesta; 6) blagovremeno obavetavanje o promeni mesta boravka, adrese ili 7) uzdravanje od upotrebe droge ili alkoholnih pi a; 8) le enje u odgovaraju oj zdravstvenoj ustanovi; 9) pose ivanje odre enih profesionalnih i drugih savetovalita ili ustanova i postupanje po njihovim uputstvima;

- 25 10) otklanjanje ili ublaavanje tete pri injene krivi nim delom, a naro ito izmirenje sa rtvom u injenog krivi nog dela. Izbor mera zatitnog nadzora lan 74. Pri izboru obaveza iz lana 73. ovog zakonika i odre ivanja njihovog trajanja, sud e naro ito uzeti u obzir godine ivota u inioca, njegovo zdravstveno stanje, sklonosti i navike, pobude iz kojih je izvrio krivi no delo, dranje posle izvrenog krivi nog dela, raniji ivot, li ne i porodi ne prilike, uslove za ispunjenje naloenih obaveza, kao i druge okolnosti koje se odnose na li nost u inioca, a od zna aja su za izbor mera zatitnog nadzora i njihovo trajanje. Trajanje zatitnog nadzora lan 75. (1) Vreme trajanja mera zatitnog nadzora odre uje se u okviru roka proveravanja utvr enog u uslovnoj osudi. (2) Zatitni nadzor prestaje opozivanjem uslovne osude. (3) U toku trajanja zatitnog nadzora sud moe, s obzirom na ostvarene rezultate, pojedine obaveze ukinuti ili zameniti drugim. (4) Ako u toku trajanja zatitnog nadzora sud utvrdi da je ispunjena svrha ove mere, moe zatitni nadzor ukinuti pre isteka odre enog vremena. Posledice neispunjavanja obaveze zatitnog nadzora lan 76. Ako osu eni kome je izre en zatitni nadzor ne ispunjava obaveze koje mu je sud odredio, sud ga moe opomenuti ili moe ranije obaveze zameniti drugim ili produiti trajanje zatitnog nadzora u okviru vremena proveravanja ili opozvati uslovnu osudu. Sudska opomena lan 77. (1) Sudska opomena moe se izre i za krivi na dela za koja je propisan zatvor do jedne godine ili nov ana kazna, a u injena su pod takvim olakavaju im okolnostima koje ih ine naro ito lakim. (2) Za odre ena krivi na dela i pod uslovima predvi enim zakonom sudska opomena moe se izre i i kad je propisan zatvor do tri godine. (3) Sudsku opomenu sud moe izre i za vie krivi nih dela u injenih u sticaju, ako za svako od tih dela postoje uslovi iz st. 1. i 2. ovog lana. (4) Pri odlu ivanju da li e izre i sudsku opomenu sud e, vode i ra una o svrsi sudske opomene, posebno uzeti u obzir li nost u inioca, njegov raniji ivot, njegovo ponaanje posle izvrenja krivi nog dela, a naro ito njegov odnos

- 26 prema rtvi krivi nog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo u injeno. (5) Sudska opomena ne moe se izre i vojnim licima za krivi na dela protiv Vojske Srbije i Crne Gore.

GLAVA ESTA
MERE BEZBEDNOSTI Svrha mera bezbednosti
lan 78. U okviru opte svrhe krivi nih sankcija ( lan 4. stav 2), svrha mera bezbednosti je da se otklone stanja ili uslovi koji mogu biti od uticaja da u inilac ubudu e ne vri krivi na dela.

- 27 Vrste mera bezbednosti

lan 79. (1) U iniocu krivi nog dela mogu se izre i ove mere bezbednosti:

1) obavezno psihijatrijsko le enje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi; 2) obavezno psihijatrijsko le enje na slobodi; 3) obavezno le enje narkomana; 4) obavezno le enje alkoholi ara; 5) zabrana vrenja poziva, delatnosti i dunosti; 6) zabrana upravljanja motornim vozilom; 7) oduzimanje predmeta; 8) proterivanje stranca iz zemlje; 9) javno objavljivanje presude.
(2) Pod uslovima predvi enim ovim zakonikom odre ene mere bezbednosti mogu se izre i i neura unljivom licu koje je u inilo protivpravno delo u zakonu predvi eno kao krivi no delo ( lan 80. stav 2).

Izricanje mera bezbednosti

lan 80. (1) Sud moe u iniocu krivi nog dela izre i jednu ili vie mera bezbednosti kad postoje uslovi za njihovo izricanje predvi eni ovim zakonikom. (2) Obavezno psihijatrijsko le enje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi i obavezno psihijatrijsko le enje na slobodi neura unljivom u iniocu izri u se samostalno. Uz ove mere mogu se izre i zabrana vrenja poziva, delatnosti i dunosti, zabrana upravljanja motornim vozilom i oduzimanje predmeta. (3) Mere iz stava 2. ovog lana mogu se izre i u iniocu krivi nog dela ija je ura unljivost bitno smanjena, ako mu je izre ena kazna ili uslovna osuda. (4) Obavezno le enje narkomana, obavezno le enje alkoholi ara, zabrana vrenja poziva, delatnosti i dunosti, zabrana upravljanja motornim vozilom, oduzimanje predmeta i javno objavljivanje presude mogu se izre i ako je u inocu izre ena kazna, uslovna osuda, sudska opomena ili je u inilac oslobo en od kazne. (5) Proterivanje stranca iz zemlje moe se izre i ako je u iniocu izre ena kazna ili uslovna osuda. (6) Za krivi na dela u sticaju mera bezbednosti e se izre i ako je utvr ena za jedno od krivi nih dela u sticaju.

- 28 Obavezno psihijatrijsko le enje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi

lan 81. (1) U iniocu koji je krivi no delo u inio u stanju bitno smanjene ura unljivosti sud e izre i obavezno psihijatrijsko le enje i uvanje u odgovaraju oj zdravstvenoj ustanovi, ako, s obzirom na u injeno krivi no delo i stanje duevne poreme enosti, utvrdi da postoji ozbiljna opasnost da u inilac u ini tee krivi no delo i da je radi otklanjanja ove opasnosti potrebno njegovo le enje u takvoj ustanovi. (2) Ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog lana, sud e izre i obavezno le enje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi u iniocu koji je u stanju neura unljivosti u inio protivpravno delo predvi eno u zakonu kao krivi no delo. (3) Meru iz st. 1. i 2. ovog lana sud e obustaviti kad utvrdi da je prestala potreba za le enjem i uvanjem u inioca u zdravstvenoj ustanovi. (4) Mera iz stava 1. ovog lana izre ena uz kaznu zatvora moe trajati i due od izre ene kazne. (5) U iniocu koji je krivi no delo izvrio u stanju bitno smanjene ura unljivosti i koji je osu en na kaznu zatvora, vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi ura unava se u vreme trajanja izre ene kazne. Ako je vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi kra e od trajanja izre ene kazne, sud e, po prestanku mere bezbednosti, odrediti da se osu eni uputi na izdravanje ostatka kazne ili da se pusti na uslovni otpust. Pri odlu ivanju o putanju na uslovni otpust sud e, pored uslova iz lana 46. ovog zakonika, naro ito uzeti u obzir uspeh le enja osu enog, njegovo zdravstveno stanje, vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi i ostatak kazne koju osu eni nije izdrao.

Obavezno psihijatrijsko le enje na slobodi

lan 82. (1) U iniocu koji je u stanju neura unljivosti u inio protivpravno delo odre eno u zakonu kao krivi no delo, sud e izre i obavezno psihijatrijsko le enje na slobodi, ako utvrdi da postoji ozbiljna opasnost da u inilac u ini protivpravno delo koje je u zakonu predvi eno kao krivi no delo i da je radi otklanjanja ove opasnosti dovoljno njegovo le enje na slobodi. (2) Mera iz stava 1. ovog lana moe se izre i i neura unljivom u iniocu prema kojem je odre eno obavezno psihijatrijsko le enje i uvanje u odgovaraju oj zdravstvenoj ustanovi kad sud, na osnovu rezultata le enja, utvrdi da vie nije potrebno njegovo uvanje i le enje u takvoj ustanovi, nego samo njegovo le enje na slobodi.

(3) Pod uslovima iz stava 1. ovog lana sud moe izre i obavezno psihijatrijsko le enje na slobodi i u iniocu ija je ura unljivost bitno smanjena, ako mu je izre ena uslovna osuda ili je na osnovu lana 81. stav 5. ovog zakonika puten na uslovni otpust.

- 29 (4) Obavezno psihijatrijsko le enje na slobodi moe se povremeno sprovoditi i u odgovaraju oj zdravstvenoj ustanovi, ako je to potrebno radi uspenijeg le enja, s tim da povremeno le enje u ustanovi ne moe neprekidno trajati due od petnaest dana, niti ukupno due od dva meseca. (5) Obavezno psihijatrijsko le enje na slobodi traje dok postoji potreba le enja, ali ne due od tri godine. (6) Ako se u slu aju iz st. 1. do 3. ovog lana u inilac ne podvrgne le enju na slobodi ili ga samovoljno napusti ili i pored le enja nastupi opasnost da ponovo u ini protivpravno delo predvi eno u zakonu kao krivi no delo, tako da je potrebno njegovo le enje i uvanje u odgovaraju oj zdravstvenoj ustanovi, sud moe izre i obavezno psihijatrijsko le enje i uvanje u takvoj ustanovi.

Obavezno le enje narkomana

lan 83. (1) U iniocu koji je u inio krivi no delo usled zavisnosti od upotrebe opojnih droga i kod kojeg postoji ozbiljna opasnost da e usled ove zavisnosti i dalje da vri krivi na dela, sud e izre i obavezno le enje. (2) Mera iz stava 1. ovog lana izvrava se u zavodu za izvrenje kazne ili u odgovaraju oj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i traje dok postoji potreba za le enjem, ali ne due od tri godine. (3) Kad je mera iz stava 1. ovog lana izre ena uz kaznu zatvora, ona moe trajati due od vremena izre ene kazne, ali njeno ukupno trajanje ne moe biti due od tri godine. zatvora. (4) Vreme provedeno u ustanovi za le enje ura unava se u kaznu

(5) Kad je mera iz stava 1. ovog lana izre ena uz nov anu kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu ili oslobo enje od kazne izvrava se na slobodi i ne moe trajati due od tri godine. (6) Ako se u inilac, bez opravdanih razloga, ne podvrgne le enju na slobodi ili le enje samovoljno napusti, sud e odrediti da se mera prinudno izvri u odgovaraju oj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi.

Obavezno le enje alkoholi ara

lan 84. (1) U iniocu koji je u inio krivi no delo usled zavisnosti od upotrebe alkohola i kod kojeg postoji ozbiljna opasnost da e usled ove zavisnosti i dalje da vri krivi na dela, sud e izre i obavezno le enje. (2) Mera iz stava 1. ovog lana izvrava se u zavodu za izvrenje kazne zatvora ili u odgovaraju oj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i traje dok postoji potreba za le enjem, ali ne due od izre ene kazne zatvora.

- 30 (3) Vreme provedeno u ustanovi za le enje ura unava se u kaznu

zatvora.

(4) Kad je mera iz stava 1. ovog lana izre ena uz nov anu kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu ili oslobo enje od kazne izvrava se na slobodi i ne moe trajati due od dve godine. (5) Ako se u inilac, bez opravdanih razloga, ne podvrgne le enju na slobodi ili le enje samovoljno napusti, sud e odrediti da se mera prinudno izvri u odgovaraju oj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi.

Zabrana vrenja poziva, delatnosti i dunosti

lan 85. (1) Sud moe u iniocu krivi nog dela zabraniti vrenje odre enog poziva, odre ene delatnosti ili svih ili nekih dunosti vezanih za raspolaganje, kori enje, upravljanje ili rukovanje tu om imovinom ili za uvanje te imovine, ako se opravdano moe smatrati da bi njegovo dalje vrenje takve delatnosti bilo opasno. (2) Sud odre uje trajanje mere iz stava 1. ovog lana, koje ne moe biti kra e od jedne niti due od deset godina, ra unaju i od dana pravnosnanosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru, odnosno u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvrena mera bezbednosti ne ura unava u vreme trajanja ove mere. (3) Ako izrekne uslovnu osudu, sud moe odrediti da e se ta osuda opozvati, ako u inilac prekri zabranu vrenja poziva, delatnosti ili dunosti.

Zabrana upravljanja motornim vozilom

lan 86. (1) U iniocu krivi nog dela kojim se ugroava javni saobra aj sud moe izre i zabranu upravljanja motornim vozilom. (2) Pri izricanju mere iz stava 1. ovog lana sud odre uje na koje se vrste i kategorije vozila zabrana odnosi. (3) Meru iz stava 1. ovog lana sud moe izre i, ako na e da teina u injenog dela, okolnosti pod kojima je delo u injeno ili ranije krenje saobra ajnih propisa od strane u inioca pokazuju da je opasno da on upravlja motornim vozilom odre ene vrste ili kategorije. (4) Sud odre uje trajanje mere iz stava 1. ovog lana, koje ne moe biti kra e od tri meseca niti due od pet godina, ra unaju i od dana pravnosnanosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru, odnosno u ustanovi u kojoj se izvrava mera bezbednosti ili vaspitna mera ne ura unava u vreme trajanja ove mere. (5) Ako je mera iz stava 1. ovog lana izre ena licu koje ima stranu dozvolu za upravljanje motornim vozilom, zabrana se odnosi na upravljanje motornim vozilom na teritoriji Srbije. (6) Ako izrekne uslovnu osudu, sud moe odrediti da e se ta osuda opozvati, ako u inilac prekri zabranu upravljanja motornim vozilom.

- 31 (7) Zakonom se moe odrediti obavezna zabrana upravljanja motornim vozilom.

Oduzimanje predmeta
lan 87. (1) Predmeti koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvrenje krivi nog dela ili koji su nastali izvrenjem krivi nog dela mogu se oduzeti, ako su svojina u inioca. (2) Predmeti iz stava 1. ovog lana mogu se oduzeti i kad nisu svojina u inioca, ako to zahtevaju interesi opte bezbednosti ili kada i dalje postoji opasnost da e biti upotrebljeni za izvrenje krivi nog dela, ali time se ne dira u pravo tre ih lica na naknadu tete od u inoca. (3) Zakonom se moe odrediti obavezno oduzimanje predmeta, a moe se odrediti i njihovo obavezno unitavanje. Zakonom se mogu odrediti i uslovi za oduzimanje odre enih predmeta u pojedinim slu ajevima.

Proterivanje stranca iz zemlje

lan 88. (1) Sud moe stranca koji je u inio krivi no delo proterati sa teritorije Srbije za vreme od jedne do deset godina. (2) Pri oceni da li e izre i meru iz stava 1. ovog lana sud e uzeti u obzir period i teinu u injenog krivi nog dela, pobude zbog kojih je krivi no delo u injeno, na in izvrenja krivi nog dela i druge okolnosti koje ukazuju na nepoeljnost daljeg boravka stranca u Srbiji. (3) Vreme trajanja proterivanja ra una se od dana pravnosnanosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne ura unava u vreme trajanja ove mere. (4) Mera iz stava 1. ovog lana ne moe se izre i u iniocu koji uiva zatitu u skladu sa ratifikovanim me unarodnim ugovorima.

Javno objavljivanje presude

lan 89. (1) Pri osudi za krivi no delo u injeno putem sredstava javnog informisanja, ili za krivi no delo koje je prouzrokovalo opasnost za ivot ili zdravlje ljudi a objavljivanje presude bi doprinelo da se otkloni ili umanji ta opasnost, sud moe odlu iti da se o troku osu enog istim putem ili na drugi odgovaraju i na in objavi sudska presuda u celini ili u izvodu. (2) Zakonom se moe odrediti obavezno objavljivanje presude. U tom slu aju sud e odlu iti putem kojeg sredstva javnog informisanja e se presuda objaviti i da li e se objaviti u celini ili u izvodu.

- 32 (3) Javno objavljivanje presude moe se izvriti najkasnije u roku od trideset dana od dana pravnosnanosti presude.

Prestanak mere bezbednosti na osnovu sudske odluke

lan 90. (1) Sud moe odlu iti da prestanu mere bezbednosti zabrane vrenja poziva, delatnosti ili dunosti i zabrane upravljanja motornim vozilom, ako su protekle tri godine od dana njihovog primenjivanja. (2) Pri oceni da li e odrediti prestanak mere bezbednosti iz stava 1. ovog lana sud e uzeti u obzir ponaanje osu enog posle osude, da li je naknadio tetu prouzrokovanu krivi nim delom, da li je vratio imovinsku korist ste enu izvrenjem krivi nog dela i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost prestanka tih mera.

GLAVA SEDMA
ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI Osnov oduzimanja imovinske koristi
lan 91. delom. (1) Niko ne moe zadrati imovinsku korist pribavljenu krivi nim

(2) Korist iz stava 1. ovog lana oduze e se, pod uslovima predvi enim ovim zakonikom i sudskom odlukom kojom je utvr eno izvrenje krivi nog dela.

Uslovi i na in oduzimanja imovinske koristi

lan 92. (1) Od u inioca e se oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist koji su pribavljeni krivi nim delom, a ako oduzimanje nije mogu e u inilac e se obavezati da plati nov ani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi. (2) Imovinska korist pribavljena krivi nim delom oduze e se i od lica na koja je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja o igledno ne odgovara stvarnoj vrednosti. (3) Ako je krivi nim delom pribavljena imovinska korist za drugog ta korist e se oduzeti.

- 33 Zatita ote enog

lan 93. (1) Ako je u krivi nom postupku usvojen imovinskopravni zahtev ote enog, sud e izre i oduzimanje imovinske koristi samo ukoliko ona prelazi dosu eni imovinskopravni zahtev ote enog u tom iznosu. (2) Ote eni koji je u krivi nom postupku u pogledu svakog imovinskopravnog zahteva upu en na parnicu moe traiti da se namiri iz oduzete imovinske koristi, ako pokrene parnicu u roku od est meseci od dana pravnosnanosti odluke kojom je upu en na parnicu. (3) Ote eni koji u krivi nom postupku nije podneo imovinskopravni zahtev moe zahtevati namirenje iz oduzete imovinske koristi, ako je radi utvr ivanja svog zahteva pokrenuo parnicu u roku od tri meseca od dana saznanja za presudu kojom je izre eno oduzimanje imovinske koristi, a najdalje u roku od tri godine od dana pravnosnanosti odluke o oduzimanju imovinske koristi. (4) U slu ajevima iz st. 2. i 3. ovog lana ote eni mora u roku od tri meseca od dana pravnosnanosti odluke kojom je usvojen njegov imovinskopravni zahtev zatraiti namirenje iz oduzete imovinske koristi.

GLAVA OSMA
PRAVNE POSLEDICE OSUDE Nastupanje pravnih posledica osude
lan 94. (1) Osude za odre ena krivi na dela ili na odre ene kazne mogu imati za pravnu posledicu prestanak, odnosno gubitak odre enih prava ili zabranu sticanja odre enih prava. (2) Pravne posledice osude ne mogu nastupiti kad je za krivi no delo u iniocu izre ena nov ana kazna, uslovna osuda, ako ne bude opozvana, sudska opomena ili kad je u inilac oslobo en od kazne. (3) Pravne posledice osude mogu se predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona kojim su predvi ene.

Vrste pravnih posledica osude

lan 95. (1) Pravne posledice osude koje se odnose na prestanak ili gubitak odre enih prava su: 1) prestanak vrenja javnih funkcija; ili zanimanja; 2) prestanak radnog odnosa ili prestanak vrenja odre enog poziva

3) gubitak odre enih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom dravnog organa ili organa lokalne samouprave.

- 34 (2) Pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odre enih prava su: 1) zabrana sticanja odre enih javnih funkcija; 2) zabrana sticanja odre enog zvanja, poziva ili zanimanja ili unapre enja u slubi; 3) zabrana sticanja ina vojnog stareine; 4) zabrana dobijanja odre enih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom dravnih organa ili organa lokalne samouprave.

Po etak i trajanje pravnih posledica osude

lan 96. presude. (1) Pravne posledice osude nastupaju danom pravnosnanosti

(2) U slu aju da posle pravnosnanosti presude, na osnovu koje su nastupile pravne posledice osude, ta presuda bude izmenjena po vanrednom pravnom leku, nastupanje ili dalje trajanje pravnih posledica osude uskla uje se sa novom odlukom. (3) Pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odre enih prava mogu se propisati u trajanju najdue do deset godina. (4) Vreme provedeno na izdravanju kazne ne ura unava se u vreme trajanja pravne posledice osude. (5) Rehabilitacijom prestaju pravne posledice osude predvi ene u lanu 95. stav 2. ovog zakonika.

GLAVA DEVETA
REHABILITACIJA, PRESTANAK PRAVNIH POSLEDICA OSUDE I DAVANJE PODATAKA IZ KAZNENE EVIDENCIJE Opti pojam rehabilitacije
lan 97. (1) Rehabilitacijom se brie osuda i prestaju sve njene pravne posledice, a osu eni se smatra neosu ivanim. (2) Rehabilitacija nastaje ili na osnovu samog zakona (zakonska rehabilitacija) ili po molbi osu enog lica na osnovu sudske odluke (sudska rehabilitacija). osudi. (3) Rehabilitacijom se ne dira u prava tre ih lica koja se zasnivaju na

- 35 Zakonska rehabilitacija
lan 98. (1) Zakonska rehabilitacija se daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osu ivana ili koja su se po zakonu smatrala neosu ivanim. (2) Zakonska rehabilitacija nastaje, ako: 1) lice koje je oglaeno krivim, a oslobo eno od kazne ili kojem je izre ena sudska opomena, u roku od godinu dana od pravnosnanosti presude, odnosno reenja ne u ini novo krivi no delo; 2) lice kojem je izre ena uslovna osuda, u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku roka proveravanja, ne u ini novo krivi no delo; 3) lice koje je osu eno na nov anu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, oduzimanja voza ke dozvole ili kaznu zatvora do est meseci, u roku od tri godine od dana kad je ta kazna izvrena, zastarela ili oprotena, ne u ini novo krivi no delo; 4) lice koje je osu eno na kaznu zatvora preko est meseci do jedne godine, u roku od pet godina od dana kad je ta kazna izvrena, zastarela ili oprotena, ne u ini novo krivi no delo. 5) lice koje je osu eno na kaznu zatvora preko jedne do tri godine, u roku od deset godina od dana kad je ta kazna izvrena, zastarela ili oprotena, ne u ini novo krivi no delo. (3) Zakonska rehabilitacija ne nastaje ako sporedna kazna jo nije izvrena ili ako jo traju mere bezbednosti.

Sudska rehabilitacija
lan 99. (1) Sudska rehabilitacija moe se dati licu koje je osu eno na kaznu zatvora preko tri do pet godina, ako u roku od deset godina od dana kad je ta kazna izdrana, zastarela ili oprotena ne u ini novo krivi no delo. (2) U slu aju iz stava 1. ovog lana sud e dati rehabilitaciju ako na e da je osu eno lice svojim vladanjem zasluilo rehabilitaciju i ako je, prema svojim mogu nostima, naknadilo tetu prouzrokovanu krivi nim delom, pri emu je sud duan da uzme u obzir i sve druge okolnosti od zna aja za davanje rehabilitacije, a posebno prirodu i zna aj dela. (3) Sudska rehabilitacija ne moe se dati ako sporedna kazna jo nije izvrena ili ako jo traju mere bezbednosti.

Sudska rehabilitacija lica koje je vie puta osu ivano

lan 100. Licu koje je vie puta osu ivano sud moe dati rehabilitaciju samo ako su ispunjeni uslovi iz l. 98. i 99. ovog zakonika u pogledu svakog krivi nog dela za

- 36 koje je osu eno. Pri oceni da li e u ovakvom slu aju dati rehabilitaciju sud e uzeti u obzir okolnosti iz lana 99. stav 2. ovog zakonika.

Prestanak pravnih posledica osude

lan 101. (1) Kad proteknu tri godine od dana izdrane, zastarele ili oprotene kazne, sud moe odlu iti da prestane pravna posledica osude koja se odnosi na zabranu sticanja odre enog prava, ukoliko ve nije prestala usled rehabilitacije. (2) Pri odlu ivanju o prestanku pravne posledice osude sud e uzeti u obzir ponaanje osu enog posle osude, da li je naknadio tetu prouzrokovanu krivi nim delom i vratio imovinsku korist ste enu izvrenjem krivi nog dela, kao i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost prestanka pravne posledice osude.

Sadraj i davanje podataka iz kaznene evidencije

lan 102. (1) Kaznena evidencija sadri li ne podatke o u iniocu krivi nog dela, o krivi nom delu za koje je osu en, podatke o kazni, uslovnoj osudi, sudskoj opomeni, oslobo enju od kazne i oprotenoj kazni, kao i podatke o pravnim posledicama osude. U kaznenu evidenciju se unose i kasnije izmene podataka sadranih u kaznenoj evidenciji, podaci o izdravanju kazne, kao i ponitenje evidencije o pogrenoj osudi. (2) Podaci iz kaznene evidencije mogu se dati samo sudu, javnom tuiocu i organu unutranjih poslova u vezi sa krivi nim postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo osu eno, organu za izvrenje krivi nih sankcija i organu koji u estuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja, rehabilitacije ili odlu ivanja o prestanku pravnih posledica osude, kao i organima starateljstva, kad je to potrebno za vrenje poslova iz njihove nadlenosti. (3) Podaci iz kaznene evidencije mogu se, na obrazloen zahtev, dati i dravnom organu, preduze u, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako jo traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu. (4) Niko nema prava da trai od gra anina da podnosi dokaz o svojoj osu ivanosti ili neosu ivanosti. (5) Gra anima se, na njihov zahtev, mogu davati podaci o njihovoj osu ivanosti ili neosu ivanosti samo ako su im potrebni radi ostvarivanja njihovih prava.

- 37 -

GLAVA DESETA
ZASTARELOST Zastarelost krivi nog gonjenja
lan 103. Ako u ovom zakoniku nije druk ije odre eno, krivi no gonjenje ne moe se preduzeti kad protekne: 1) dvadeset pet godina od izvrenja krivi nog dela za koje se po zakonu moe izre i zatvor od trideset do etrdeset godina; 2) dvadeset godina od izvrenja krivi nog dela za koje se po zakonu moe izre i kazna zatvora preko petnaest godina; 3) petnaest godina od izvrenja krivi nog dela za koje se po zakonu moe izre i kazna zatvora preko deset godina; 4) deset godina od izvrenja krivi nog dela za koje se po zakonu moe izre i kazna zatvora preko pet godina; 5) pet godina od izvrenja krivi nog dela za koje se po zakonu moe izre i kazna zatvora preko tri godine; 6) tri godine od izvrenja krivi nog dela za koje se po zakonu moe izre i kazna zatvora preko jedne godine; 7) dve godine od izvrenja krivi nog dela za koje se po zakonu moe izre i kazna zatvora do jedne godine ili nov ana kazna.

Tok i prekid zastarelosti krivi nog gonjenja

lan 104. (1) Zastarelost krivi nog gonjenja po inje od dana kad je krivi no delo izvreno. Ukoliko posledica krivi nog dela nastupi kasnije, zastarelost krivi nog gonjenja po inje od dana kada je posledica nastupila. (2) Zastarelost ne te e za vreme za koje se po zakonu gonjenje ne moe otpo eti ili nastaviti. (3) Zastarelost se prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi otkrivanja krivi nog dela ili radi otkrivanja i gonjenja u inioca zbog u injenog krivi nog dela. (4) Zastarelost se prekida i kad u inilac u vreme dok te e rok zastarelosti u ini isto tako teko ili tee krivi nog delo. (5) Svakim prekidom zastarelost po inje ponovo da te e. (6) Zastarelost krivi nog gonjenja nastaje u svakom slu aju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu trai za zastarelost krivi nog gonjenja.

- 38 Zastarelost izvrenja kazne

lan 105. Ako u ovom zakoniku nije druk ije odre eno, izre ena kazna ne moe se izvriti kad protekne: godina; godina; 1) dvadeset pet godina od osude na zatvor od trideset do etrdeset 2) dvadeset godina od osude na kaznu zatvora preko petnaest 3) petnaest godina od osude na kaznu zatvora preko deset godina; 4) deset godina od osude na kaznu zatvora preko pet godina; 5) pet godina od osude na kaznu zatvora preko tri godine; 6) tri godine od osude na kaznu zatvora preko jedne godine; 7) dve godine od osude na kaznu zatvora do jedne godine, na nov anu kaznu, na kaznu rada u javnom interesu, ili na kaznu oduzimanja voza ke dozvole.

Zastarelost izvrenja sporedne kazne i mere bezbednosti

lan 106. (1) Zastarelost izvrenja nov ane kazne i oduzimanja voza ke dozvole ako su izre ene kao sporedne kazne nastaje kad protekne dve godine od dana pravnosnanosti presude kojom su te kazne izre ene. (2) Zastarelost izvrenja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog le enja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog psihijatrijskog le enja na slobodi, obaveznog le enja narkomana, obaveznog le enja alkoholi ara i oduzimanja predmeta nastaje kad protekne pet godina od dana pravnosnanosti odluke kojom su te mere izre ene. (3) Zastarelost izvrenja mera bezbednosti zabrane vrenja poziva, delatnosti i dunosti, zabrane upravljanja motornim vozilom i proterivanja stranca iz zemlje nastaje kad protekne vreme za koje su te mere izre ene.

Tok i prekid zastarelosti izvrenja kazne i mera bezbednosti

lan 107. (1) Zastarelost izvrenja kazne po inje od dana kad je presuda kojom je kazna izre ena postala pravnosnana, a ako je uslovna osuda opozvana - od dana kad je odluka o opozivanju postala pravnosnana. (2) Ako je aktom amnestije ili pomilovanja ili odlukom suda po vanrednom pravnom leku izre ena kazna smanjena, vreme potrebno za nastupanje zastarelosti odre uje se prema novoj kazni, ali se tok zastarelosti ra una od ranije pravnosnane presude.

- 39 (3) Zastarelost ne te e za vreme za koje se po zakonu izvrenje kazne ne moe preduzeti. (4) Zastarelost se prekida svakom radnjom nadlenog organa koja se preduzima radi izvrenja kazne. (5) Svakim prekidom zastarevanje po inje ponovo da te e. (6) Zastarelost izvrenja kazne nastaje u svakom slu aju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu trai za zastarelost izvrenja kazne. (7) U slu aju nastupanja zastarelosti iz stava 6. ovog lana zapo eto izvrenje kazne obustavlja se. (8) Odredbe st. 2. do 5. ovog zastarelost izvrenja mere bezbednosti. lana shodno se primenjuju i na

Nezastarelost krivi nog gonjenja i izvrenja kazne

lan 108. Krivi no gonjenje i izvrenje kazne ne zastarevaju za krivi na dela predvi ena u l. 370. do 375. ovog zakonika, kao ni za krivi na dela za koja po ratifikovanim me unarodnim ugovorima zastarelost ne moe da nastupi.

GLAVA JEDANAESTA
AMNESTIJA I POMILOVANJE Amnestija
lan 109. (1) Licima koja su obuhva ena aktom amnestije daje se oslobo enje od krivi nog gonjenja ili potpuno ili delimi no oslobo enje od izvrenja kazne, zamenjuje se izre ena kazna blaom kaznom, daje se rehabilitacija ili se ukidaju pojedine ili sve pravne posledice osude. (2) Amnestijom se mogu ukinuti slede e mere bezbednosti: zabrana vrenja poziva, delatnosti i dunosti, zabrana upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranaca iz zemlje.

Pomilovanje
lan 110. (1) Pomilovanjem se poimeni no odre enom licu daje oslobo enje od krivi nog gonjenja ili potpuno ili delimi no oslobo enje od izvrenja kazne, zamenjuje se izre ena kazna blaom kaznom ili uslovnom osudom, daje se rehabilitacija, odre uje kra e trajanje odre ene pravne posledice osude ili se ukidaju pojedine ili sve pravne posledice osude.

- 40 (2) Pomilovanjem se moe ukinuti ili odrediti kra e trajanje mere bezbednosti zabrana vrenja poziva, delatnosti i dunosti, zabrana upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje.

Dejstvo amnestije i pomilovanja na prava tre ih lica

lan 111. Davanjem amnestije ili pomilovanja ne dira se u prava tre ih lica koja se zasnivaju na osudi.

GLAVA DVANAESTA
ZNA ENJE IZRAZA Zna enje izraza u ovom zakoniku
lan 112. (1) Pod teritorijom Srbije podrazumevaju se suvozemna teritorija, vodene povrine unutar njenih granica, kao i vazduni prostor nad njima. (2) Pod krivi nim zakonodavstvom Srbije podrazumevaju se ovaj zakonik kao i sve krivi nopravne odredbe sadrane u drugim zakonima Srbije. (3) Slubenim licem smatra se: 1) lice koje u dravnom organu vri slubene dunosti; 2) izabrano, imenovano ili postavljeno lice u dravnom organu, organu lokalne samouprave ili lice koje stalno ili povremeno vri slubene dunosti ili slubene funkcije u tim organima; 3) lice u ustanovi, preduze u ili drugom subjektu, kojem je povereno vrenje javnih ovla enja, koje odlu uje o pravima, obavezama ili interesima fizi kih ili pravnih lica ili o javnom interesu; 4) slubenim licem smatra se i lice kojem je fakti ki povereno vrenje pojedinih slubenih dunosti ili poslova; 5) vojno lice izuzev kad su u pitanju odredbe Glave trideset tre e (Krivi na dela protiv slubene dunosti) ovog zakonika. (4) Stranim slubenim licem smatra se lice koje je lan zakonodavnog, izvrnog ili sudskog organa strane drave, javni funkcioner ili slubenik me unarodne organizacije i njenih organa, sudija i drugi funkcioner me unarodnog suda. (5) Odgovornim licem smatra se vlasnik preduze a ili drugog subjekta privrednog poslovanja ili lice u preduze u, ustanovi ili drugom subjektu kojem je, s obzirom na njegovu funkciju, uloena sredstva ili na osnovu ovla enja, poveren odre eni krug poslova u upravljanju imovinom, proizvodnji ili drugoj delatnosti ili u vrenju nadzora nad njima ili mu je fakti ki povereno obavljanje pojedinih poslova. Odgovornim licem smatra se i slubeno lice kad su u pitanju krivi na dela kod kojih je

- 41 kao izvrilac ozna eno odgovorno lice, a u ovom zakoniku nisu predvi ena u glavi o krivi nim delima protiv slubene dunosti, odnosno kao krivi na dela slubenog lica. (6) Vojnim licem smatra se profesionalni vojnik (profesionalni oficir, profesionalni podoficir, oficir po ugovoru, podoficir po ugovoru i vojnik po ugovoru), vojnik na odsluenju vojnog roka, student vojne akademije, u enik vojne kole, lice iz rezervnog sastava dok se kao vojni obveznik nalazi na vojnoj dunosti i civilno lice koje vri odre enu vojnu dunost. (7) Kad je kao izvrilac odre enih krivi nih dela ozna eno slubeno lice, odgovorno lice ili vojno lice, lica navedena u st. 3, 5. i 6. ovog lana mogu biti izvrioci tih dela, ako iz obeleja pojedinog dela ili iz pojedinog propisa ne proizilazi da izvrilac moe biti samo neko od tih lica. (8) Detetom se smatra lice koje nije navrilo etrnaest godina. (9) Maloletnikom se smatra lice koje je navrilo etrnaest godina, a nije navrilo osamnaest godina. godina. pomaga . (10) Maloletnim licem smatra se lice koje nije navrilo osamnaest (11) U iniocem se smatraju izvrilac, saizvrilac, podstreka i

(12) Silom se smatra i primena hipnoze ili omamljuju ih sredstava, s ciljem da se neko protiv svoje volje dovede u nesvesno stanje ili onesposobi za otpor. (13) Izborima se smatraju izbori za Skuptinu SCG, predsednika SCG, Narodnu skuptinu Republike Srbije, predsednika Republike Srbije, organe lokalne samouprave i drugi izbori koji se raspisuju i vre na osnovu Ustava i zakona. (14) Referendumom se smatra izjanjavanje gra ana na kojem se odlu uje o pitanjima za koja je to utvr eno Ustavom ili zakonom. (15) Opojnim drogama smatraju se supstance i preparati koji su propisima zasnovanim na zakonu proglaeni za opojne droge. (16) Pokretnom stvari se smatra i svaka proizvedena ili sakupljena energija za davanje svetlosti, toplote ili kretanja, telefonski impuls, kao i ra unarski podatak i ra unarski program. (17) Ra unarskim podatkom se smatra predstavljena informacija, znanje, injenica, koncept ili naredba koji se unosi, obra uje ili pamti ili je unet, obra en ili zapam en u ra unaru ili ra unarskoj mrei. (18) Ra unarskom mreom smatra se skup me usobno povezanih ra unara koji komuniciraju razmenjuju i podatke. (19) Ra unarskim programom smatra se ure eni skup naredbi koji slue za upravljanje radom ra unara, kao i za reavanje odre enog zadatka pomo u ra unara.

- 42 (20) Ra unarski virus je ra unarski program ili neki drugi skup naredbi unet u ra unar ili ra unarsku mreu koji je napravljen da sam sebe umnoava i deluje na druge programe ili podatke u ra unaru ili ra unarskoj mrei dodavanjem tog programa ili skupa naredbi jednom ili vie ra unarskih programa ili podataka.

(21) Subjektom privrednog poslovanja smatra se preduze e, drugo pravno lice koje obavlja privrednu delatnost i preduzetnik. Pravno lice koje pored svoje osnovne delatnosti obavlja i privrednu delatnost smatra se subjektom privrednog poslovanja samo kada vri tu delatnost. (22) Organizovana grupa je grupa koju ini najmanje tri lica koja su se udruila radi vrenja krivi nih dela. (23) Novac je metalni i papirni novac ili novac izra en od nekog drugog materijala koji je na osnovu zakona u opticaju u dravama lanicama SCG ili u stranoj dravi. (24) Znacima za vrednost smatraju se i strani znaci za vrednost. (25) Motornim vozilom smatra se svako saobra ajno sredstvo na motorni pogon u suvozemnom, vodenom i vazdunom saobra aju. (26) Ispravom se smatra svaki predmet koji je podoban ili odre en da slui kao dokaz kakve injenice koja ima zna aj za pravne odnose, kao i ra unarski podatak. (27) Spis, pismo, poiljka i dokument mogu biti i u elektronskom obliku. (28) lanom porodice smatraju se i bivi suprunici i njihova deca, kao i roditelji bivih suprunika.

dela.

(29) Izraz "ne e se kazniti" zna i da u tom slu aju nema krivi nog

(30) Kad je radnja krivi nog dela odre ena trajnim glagolom smatra se da je delo u injeno, ako je radnja izvrena jednom ili vie puta. (31) Skra enica "SCG" ozna ava dravnu zajednicu Srbija i Crna Gora, a skra enica "Srbija" Republiku Srbiju.

POSEBNI DEO GLAVA TRINAESTA

KRIVI NA DELA PROTIV IVOTA I TELA Ubistvo
lan 113. Ko drugog lii ivota, kazni e se zatvorom od pet do petnaest godina.

- 43 -

Teko ubistvo
lan 114. Zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od od trideset do etrdeset godina kazni e se: 1) ko drugog lii ivota na svirep ili podmukao na in; 2) ko drugog lii ivota pri bezobzirnom nasilni kom ponaanju; 3) ko drugog lii ivota i pri tom sa umiljajem dovede u opasnost ivot jo nekog lica; 4) ko drugog lii ivota pri izvrenju krivi nog dela razbojnitva ili razbojni ke kra e; 5) ko drugog lii ivota iz koristoljublja, radi izvrenja ili prikrivanja drugog krivi nog dela, iz bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda; 6) ko lii ivota slubeno ili vojno lice pri vrenju slubene dunosti; 7) ko lii ivota dete ili bremenitu enu; 8) ko lii ivota lana svoje porodice kojeg je prethodno zlostavljao; 9) ko sa umiljajem lii ivota vie lica, a ne radi se o ubistvu na mah, ubistvu deteta pri poro aju ili ubistvu iz samilosti.

Ubistvo na mah
lan 115. Ko drugog lii ivota na mah doveden bez svoje krivice u jaku razdraenost napadom, zlostavljanjem ili tekim vre anjem od strane ubijenog, kazni e se zatvorom od jedne do osam godina.

Ubistvo deteta pri poro aju

lan 116. Majka koja lii ivota svoje dete za vreme poro aja ili neposredno posle poro aja, dok kod nje traje poreme aj izazvan poro ajem, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina.

Lienje ivota iz samilosti

lan 117. Ko lii ivota punoletno lice iz samilosti zbog tekog zdravstvenog stanja u kojem se to lice nalazi, a na njegov ozbiljan i izri it zahtev, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina.

- 44 Nehatno lienje ivota

lan 118. Ko drugog lii ivota iz nehata, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina.

Navo enje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu

lan 119. (1) Ko navede drugog na samoubistvo ili mu pomogne u izvrenju samoubistva, pa ovo bude izvreno ili pokuano, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (2) Ko drugom pomogne u izvrenju samoubistva pod uslovima iz lana 117. ovog zakonika, pa ovo bude izvreno ili pokuano, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (3) Ko delo iz stava 1. ovog lana u ini prema maloletniku ili prema licu koje se nalazi u stanju bitno smanjene ura unljivosti, kazni e se zatvorom od dve do deset godina. (4) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno prema detetu ili prema neura unljivom licu, u inilac e se kazniti po lanu 114. ovog zakonika. (5) Ko surovo ili ne ove no postupa sa licem koje se prema njemu nalazi u odnosu kakve podre enosti ili zavisnosti, pa ono usled takvog postupanja izvri ili pokua samoubistvo koje se moe pripisati nehatu u inioca, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina.

Nedozvoljen prekid trudno e

lan 120. (1) Ko protivno propisima o vrenju prekida trudno e bremenitoj eni sa njenim pristankom izvri poba aj, zapo ne da vri poba aj ili joj pomogne da izvri poba aj, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (2) Ko se bavi vrenjem dela iz stava 1. ovog lana, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (3) Ko bremenitoj eni bez njenog pristanka, a ako je mla a od esnaest godina bez njenog pristanka i bez pisane saglasnosti njenog roditelja, usvojioca ili staraoca, izvri ili zapo ne da vri poba aj, kazni e se zatvorom od jedne do osam godina. (4) Ako je usled dela iz st. 1. do 3. ovog lana nastupila smrt, teko naruavanje zdravlja ili druga teka telesna povreda ene nad kojom je vren prekid trudno e, u inilac e se kazniti za delo iz st. 1. i 2. ovog lana zatvorom od jedne do sedam godina, a za delo iz stava 3. ovog lana zatvorom od dve do dvanaest godina.

- 45 Teka telesna povreda

lan 121. (1) Ko drugog teko telesno povredi ili mu zdravlje teko narui, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (2) Ko drugog teko telesno povredi ili mu zdravlje narui tako teko da je usled toga doveden u opasnost ivot povre enog ili je uniten ili trajno i u znatnoj meri ote en ili oslabljen neki vaan deo njegovog tela ili vaan organ ili je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad povre enog ili trajno i teko naruenje njegovog zdravlja ili unakaenost, kazni e se zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila smrt povre enog lica, u inilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. (4) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog lana u ini iz nehata, kazni e se zatvorom do tri godine. (5) Ko delo iz st. 1. do 3. ovog lana u ini na mah, doveden bez svoje krivice u jaku razdraenost napadom, zlostavljanjem ili tekim vre anjem od strane povre enog, kazni e se za delo iz stava 1. zatvorom do tri godine, za delo iz stava 2. zatvorom od tri meseca do etiri godine, a za delo iz stava 3. zatvorom od est meseci do pet godina.

Laka telesna povreda

lan 122. (1) Ko drugog lako telesno povredi ili mu zdravlje lako narui, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ako je takva povreda nanesena orujem, opasnim oru em ili drugim sredstvom podobnim da telo teko povredi ili zdravlje teko narui, u inilac e se kazniti zatvorom do tri godine. (3) Sud moe u iniocu dela iz stava 2. ovog lana izre i sudsku opomenu, ako je u inilac bio izazvan nepristojnim ili grubim ponaanjem ote enog. tubi. (4) Gonjenje za delo iz stava 1. ovog lana preduzima se po privatnoj

U estvovanje u tu i
lan 123. Ko u estvuje u tu i u kojoj je neko lien ivota ili je drugom nanesena teka telesna povreda, kazni e se za samo u estvovanje nov anom kaznom ili zatvorom do tri godine.

- 46 Ugroavanje opasnim oru em pri tu i i sva i

lan 124. Ko se pri tu i ili sva i mai oruja, opasnog oru a ili drugog sredstva podobnog da telo teko povredi ili zdravlje teko narui, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do est meseci.

Izlaganje opasnosti
lan 125. (1) Ko drugo lice ostavi bez pomo i u stanju ili prilikama opasnim za ivot ili zdravlje koje je sam pouzrokovao, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupilo teko naruenje zdravlja ili druga teka telesna povreda ostavljenog lica, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do pet godina. lica, (3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila smrt ostavljenog u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Naputanje nemo nog lica

lan 126. (1) Ko nemo no lice koje mu je povereno ili o kojem je ina e duan da se stara ostavi bez pomo i u stanju ili prilikama opasnim za ivot ili zdravlje, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupilo teko naruenje zdravlja ili druga teka telesna povreda ostavljenog lica, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do pet godina. lica, (3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila smrt ostavljenog u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Nepruanje pomo i
lan 127. (1) Ko ne prui pomo licu koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za ivot iako je to mogao u initi bez opasnosti za sebe ili drugog, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ako je usled nepruanja pomo i nastupilo teko naruenje zdravlja ili druga teka telesna povreda lica koje se nalazilo u neposrednoj opasnosti za ivot, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine. (3) Ako je usled nepruanja pomo i nastupila smrt lica koje se nalazilo u neposrednoj opasnosti za ivot,

- 47 u inilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.

GLAVA ETRNAESTA
KRIVI NA DELA PROTIV SLOBODA I PRAVA OVEKA I GRA ANINA Povreda ravnopravnosti
lan 128. (1) Ko zbog nacionalne ili etni ke pripadnosti, rasi ili veroispovesti ili zbog odsustva te pripadnosti ili zbog razlika u pogledu politi kog ili drugog ube enja, pola, jezika, obrazovanja, drutvenog poloaja, socijalnog porekla, imovnog stanja ili nekog drugog li nog svojstva, drugome uskrati ili ograni i prava oveka i gra anina utvr ena Ustavom, zakonima ili drugim propisima ili optim aktima ili potvr enim me unarodnim ugovorima ili mu na osnovu ove razlike daje povlastice ili pogodnosti, kazni e se zatvorom do tri godine. slube, (2) Ako delo iz stava 1. ovog lana u ini slubeno lice u vrenju

kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina.

Povreda prava upotrebe jezika i pisma

lan 129. Ko suprotno propisima o upotrebi jezika i pisma naroda ili pripadnika manjinskih nacionalnih i etni kih zajednica koji ive u SCG uskrati ili ograni i gra aninu da pri ostvarivanju svojih prava ili pri obra anju organima ili organizacijama upotrebi jezik ili pismo kojim se slui, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Povreda slobode izraavanja nacionalne ili etni ke pripadnosti

lan 130. (1) Ko spre ava drugog da izraava svoju nacionalnu ili etni ku pripadnost ili kulturu, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i ko prinu ava drugog da se izjanjava o svojoj nacionalnoj ili etni koj pripadnosti. slube, (3) Ako delo iz st. 1. i 2. ovog lana u ini slubeno lice u vrenju kazni e se zatvorom do tri godine.

- 48 Povreda slobode ispovedanja vere i vrenja verskih obreda

lan 131. (1) Ko spre ava ili ograni ava slobodu verovanja ili ispovedanja vere, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i ko spre ava ili ometa vrenje verskih obreda. (3) Ko prinu ava drugog da se izjanjava o svom verskom uverenju, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (4) Slubeno lice koje u ini delo iz st. 1. do 3. ovog lana, kazni e se zatvorom do tri godine.

Protivpravno lienje slobode

lan 132. (1) Ko drugog protivpravno zatvori, dri zatvorenog ili mu na drugi na in protivpravno oduzme ili ograni i slobodu kretanja, kazni e se zatvorom do tri godine. (2) Ako delo iz stava 1. ovog lana u ini slubeno lice zloupotrebom svog poloaja ili ovla enja, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (3) Ako je protivpravno lienje slobode trajalo due od trideset dana ili je vreno na svirep na in ili je licu koje je protivpravno lieno slobode usled toga teko narueno zdravlje ili su nastupile druge teke posledice, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (4) Ako je usled dela iz st. 1. i 3. ovog lana nastupila smrt lica koje je protivpravno lieno slobode, u inilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. (5) Za pokuaj dela iz stava 1. ovog lana kazni e se.

Povreda slobode kretanja i nastanjivanja

lan 133. (1) Ko protivpravno uskrati ili ograni i gra aninu Srbije slobodu kretanja ili nastanjivanja na teritoriji SCG, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. slube, (2) Ako delo iz stava 1. ovog kazni e se zatvorom do tri godine. lana u ini slubeno lice u vrenju

- 49 Otmica
lan 134. (1) Ko silom, pretnjom, obmanom ili na drugi na in odvede ili zadri neko lice u nameri da od njega ili drugog lica iznudi novac ili kakvu drugu imovinsku korist ili da njega ili koga drugog prinudi da neto u ini, ne u ini ili trpi, kazni e se zatvorom od jedne do deset godina. (2) Ko radi ostavarenja cilja otmice preti ubistvom ili tekom telesnom povredom otetom licu, kazni e se zatvorom od tri do dvanaest godina. (3) Ako je oteto lice zadrano due od deset dana ili je prema njemu postupano na svirep na in ili mu je teko narueno zdravlje ili su nastupile druge teke posledice ili ko delo iz stava 1. ovog lana u ini prema maloletnom licu, u inilac e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina. (4) Ako je usled dela iz st. 1. do 3. ovog lana nastupila smrt otetog lica ili je delo izvreno od strane organizovane grupe, u inilac e se kazniti zatvorom od pet do osamnaest godina.

Prinuda
lan 135. trpi, (1) Ko drugog silom ili pretnjom prinudi da neto u ini ili ne u ini ili kazni e se zatvorom do tri godine.

(2) Ko delo iz stava 1. ovog lana u ini na svirep na in ili pretnjom ubistvom ili tekom telesnom povredom ili otmicom, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila teka telesna povreda ili druge teke posledice, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do deset godina. (4) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila smrt prinu enog lica ili je delo izvreno od strane organizovane grupe, u inilac e se kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina.

Iznu ivanje iskaza

lan 136. (1) Slubeno lice koje u vrenju slube upotrebi silu ili pretnju ili drugo nedoputeno sredstvo ili nedoputen na in u nameri da iznudi iskaz ili neku drugu izjavu od okrivljenog, svedoka, vetaka ili drugog lica, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina. (2) Ako je iznu ivanje iskaza ili izjave pra eno tekim nasiljem ili ako su usled iznu enog iskaza nastupile naro ito teke posledice za okrivljenog u krivi nom postupku,

- 50 u inilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Zlostavljanje i mu enje
lan 137. (1) Ko zlostavlja drugog ili prema njemu postupa na na in kojim se vre a ljudsko dostojanstvo, kazni e se zatvorom do jedne godine. (2) Ko primenom sile, pretnje, ili na drugi nedozvoljeni na in drugome nanese veliki bol ili teke patnje s ciljem da od njega ili od tre eg lica dobije priznanje, iskaz ili drugo obavetenje ili da se on ili neko tre e lice zastrai ili nezakonito kazni, ili to u ini iz druge pobude zasnovane na bilo kakvom obliku diskriminacije, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. slube, (3) Ako delo iz st. 1. i 2. ovog lana u ini slubeno lice u vrenju

kazni e se za delo iz stava 1. zatvorom od tri meseca do tri godine, a za delo iz stava 2. zatvorom od jedne do osam godina.

Ugroavanje sigurnosti
lan 138. (1) Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da e napasti na ivot ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazni e se zatvorom do jedne godine. (2) Ko delo iz stava 1. ovog lana u ini prema vie lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost gra ana ili druge teke posledice, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Naruavanje nepovredivosti stana

lan 139. (1) Ko neovla eno prodre u tu stan ili tu e zatvorene prostore ili se na zahtev ovla enog lica iz tog stana ili prostora ne udalji, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. slube, (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u inilo slubeno lice u vrenju kazni e se zatvorom do tri godine. (3) Za pokuaj dela iz st. 1. i 2. ovog lana kazni e se.

- 51 Protivzakonito pretresanje
lan 140. Slubeno lice koje u vrenju slube protivzakonito vri pretresanje stana, prostorija ili lica, kazni e se zatvorom do tri godine.

Neovla eno otkrivanje tajne

lan 141. (1) Advokat, lekar ili drugo lice koje neovla eno otkrije tajnu koju je saznalo u vrenju svog poziva, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ne e se kazniti za delo iz stava 1. ovog lana ko otkrije tajnu u optem interesu ili interesu drugog lica, koji je preteniji od interesa uvanja tajne.

Povreda tajnosti pisma i drugih poiljki

lan 142. (1) Ko neovla eno otvori tu e pismo, telegram ili kakvo drugo zatvoreno pismeno ili poiljku ili na drugi na in povredi njihovu tajnost ili ko neovla eno zadri, prikrije, uniti ili drugom preda tu e pismo, telegram ili drugu poiljku ili ko povredi tajnost elektronske pote ili drugog sredstva za telekomunikaciju, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i ko saopti drugom sadrinu koju je saznao povredom tajnosti tu eg pisma, telegrama ili kakvog drugog zatvorenog pismena ili poiljke ili se tom sadrinom poslui. slube, (3) Ako delo iz st. 1. i 2. ovog lana u ini slubeno lice u vrenju

kazni e se zatvorom od est meseci do tri godine.

Neovla eno prislukivanje i snimanje

lan 143. (1) Ko posebnim ure ajima neovla eno prislukuje ili snima razgovor, izjavu ili kakvo saoptenje koji mu nisu namenjeni, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom od tri meseca do tri godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i ko omogu i nepozvanom licu da se upozna sa razgovorom, izjavom ili saoptenjem koji su neovla eno prislukivani, odnosno tonski snimani. slube, (3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana u inilo slubeno lice u vrenju kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina.

- 52 Neovla eno fotografisanje

lan 144. (1) Ko neovla eno na ini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica i time osetno zadre u njegov li ni ivot ili ko takav snimak preda ili pokazuje tre em licu ili mu na drugi na in omogu i da se sa njim upozna, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. slube, (2) Ako delo iz stava 1. ovog kazni e se zatvorom do tri godine. lana u ini slubeno lice u vrenju

Neovla eno objavljivanje i prikazivanje tu eg spisa, portreta i snimka

lan 145. (1) Ko objavi ili prikae spis, portret, fotografiju, film ili fonogram li nog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili iji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica iji se pristanak po zakonu trai i time osetno zadre u li ni ivot tog lica, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. slube, (2) Ako delo iz stava 1. ovog kazni e se zatvorom do tri godine. lana u ini slubeno lice u vrenju

Neovla eno prikupljanje li nih podataka

lan 146. (1) Ko podatke o li nosti koji se prikupljaju, obra uju i koriste na osnovu zakona neovla eno pribavi, saopti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i ko protivno zakonu prikuplja podatke o li nosti gra ana ili tako prikupljene podatke koristi. slube, (3) Ako delo iz stava 1. ovog kazni e se zatvorom do tri godine. lana u ini slubeno lice u vrenju

Povreda prava na podnoenje pravnog sredstva

lan 147. (1) Ko spre i drugog da koristi pravo na podnoenje molbe, prijave, tube, albe, prigovora, drugog pravnog sredstva, kao i drugog podneska, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. slube, (2) Ako delo iz stava 1. ovog lana u ini slubeno lice u vrenju

- 53 kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Povreda slobode govora i javnog istupanja

lan 148. (1) Ko drugom na protivpravan na in uskrati ili ograni i slobodu govora ili javnog istupanja, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. slube, (2) Ako delo iz stava 1. ovog kazni e se zatvorom do tri godine. lana u ini slubeno lice u vrenju

Spre avanje tampanja i rasturanja tampanih stvari i emitovanje programa

lan 149. (1) Ko neovla eno spre i ili ometa tampanje, snimanje, prodaju ili rasturanje knjiga, asopisa, novina, audio i video kaseta ili drugih sli nih tampanih ili snimljenih stvari, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i ko neovla eno spre i ili ometa emitovanje radio i televizijskog programa. slube, (3) Ako delo iz stava 1. ovog kazni e se zatvorom do tri godine. lana u ini slubeno lice u vrenju

Spre avanje objavljivanja odgovora i ispravke

lan 150. Ko suprotno pravnosnanoj odluci suda odbije ili spre i objavljivanje odgovora ili ispravke objavljenog neta nog podatka ili obavetenja kojim se povre uje ne ije pravo ili interes, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Spre avanje javnog skupa

lan 151. (1) Ko silom, pretnjom, obmanom ili na drugi na in spre i ili ometa javni skup koji je organizovan u skladu sa zakonom, ukoliko nisu ostvarena obeleja nekog drugog teeg krivi nog dela, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. slube, (2) Ako delo iz stava 1. ovog lana u ini slubeno lice u vrenju

kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine.

- 54 Spre avanje politi kog, sindikalnog i drugog organizovanja i delovanja

lan 152. (1) Ko svesnim krenjem zakona ili na drugi protivpravan na in spre i ili ometa politi ko, sindikalno ili drugo organizovanje ili delovanje gra ana ili delovanje njihovih politi kih, sindikalnih ili drugih organizacija, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. slube, (2) Ako delo iz stava 1. ovog lana u ini slubeno lice u vrenju

kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Gonjenje za krivi na dela protiv sloboda i prava oveka i gra anina

lan 153. (1) Gonjenje za delo iz l. 138. stav 1, 139. stav 1, 142. st. 1. i 2, 143. st. 1. i 2, 144. stav 1, 145. stav 1, 146. st. 1. i 2. i 147. stav 1. ovog zakonika preduzima se po privatnoj tubi. (2) Gonjenje za delo iz l. 141, 149. st. 1. i 2, 150, 151. stav 1. i 152. stav 1. ovog zakonika preduzima se po predlogu.

GLAVA PETNAESTA
KRIVI NA DELA PROTIV IZBORNIH PRAVA Povreda prava kandidovanja
lan 154. Ko krenjem zakona ili na drugi protivpravan na in spre i ili ometa kandidovanje na izborima, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Povreda prava glasanja

lan 155. (1) Ko drugog u nameri da mu onemogu i vrenje prava glasanja, protivzakonito ne upie u spisak glasa a, izbrie iz tog spiska ili ga na drugi protivpravan na in spre i ili omete da glasa, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ko silom ili pretnjom prinudi drugog da na izborima, glasanju o opozivu ili na referendumu vri ili ne vri pravo glasanja ili da glasa za ili protiv odre enog kandidata odnosno predloga, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine.

- 55 Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem

lan 156. (1) Ko drugome nudi, daje, obe a nagradu, poklon ili kakvu drugu korist da na izborima ili referendumu glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv odre enog lica odnosno predloga, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do tri godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i ko zahteva ili primi poklon ili kakvu drugu korist da na izborima ili referendumu glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv odre enog lica odnosno predloga. (3) Ako delo iz stava 1. ovog lana u ini lan bira kog odbora ili drugo lice u vrenju dunosti u vezi sa glasanjem, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina. (4) Poklon ili druga korist oduze e se.

Zloupotreba prava glasanja

lan 157. (1) Ko na izborima ili na referendumu glasa umesto drugog lica pod njegovim imenom ili na istom glasanju glasa vie od jedanput ili koristi vie od jednog glasa kog listi a, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. 1. ovog lana, (2) lan bira kog odbora koji omogu i drugome da izvri delo iz stava

kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Sastavljanje neta nih bira kih spiskova

lan 158. Ko u nameri uticanja na rezultate izbora ili na referendumu, sa ini neta an bira ki spisak, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Spre avanje odravanja glasanja

lan 159. (1) Ko silom, pretnjom ili na drugi protivpravan na in spre i odravanje glasanja na bira kom mestu, kazni e se zatvorom do tri godine. (2) Ko ometa glasanje izazivanjem nereda na bira kom mestu usled ega glasanje bude prekinuto, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine.

- 56 Povreda tajnosti glasanja

lan 160. (1) Ko na izborima ili referendumu povredi tajnost glasanja, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do est meseci. (2) Ako delo iz stava 1. ovog lana u ini lan bira kog odbora ili drugo lice u vrenju dunosti u vezi sa glasanjem, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Falsifikovanje rezultata glasanja

lan 161. lan organa za sprovo enje izbora ili referenduma ili drugo lice koje vri dunosti u vezi sa glasanjem, koji dodavanjem ili oduzimanjem glasa kih listi a ili glasova pri prebrojavanju ili na drugi na in izmeni broj glasa kih listi a ili glasova ili objavi neistinit rezultat glasanja, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom od jedne do tri godine.

Unitavanje dokumenata o glasanju

lan 162. (1) Ko uniti, oteti, oduzme ili prikrije glasa ki listi ili neki drugi dokument o glasanju na izborima ili na referendumu, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ako delo iz stava 1. ovog lana u ini lan bira kog odbora ili drugo lice u vrenju dunosti u vezi sa glasanjem, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine.

GLAVA ESNAESTA
KRIVI NA DELA PROTIV PRAVA PO OSNOVU RADA Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja
lan 163. Ko se svesno ne pridrava zakona ili drugih propisa, kolektivnih ugovora i drugih optih akata o pravima po osnovu rada i o posebnoj zatiti na radu omladine, ena i invalida ili o pravima iz socijalnog osiguranja i time drugom uskrati ili ograni i pravo koje mu pripada, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine.

- 57 Povreda prava pri zapoljavanju i za vreme nezaposlenosti

lan 164. (1) Ko svesnim krenjem propisa ili na drugi protivpravan na in uskrati ili ograni i pravo gra ana na slobodno zapoljavanje na teritoriji Srbije pod jednakim uslovima, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i ko se svesno ne pridrava zakona ili drugih propisa ili optih akata o pravima gra ana za vreme nezaposlenosti i time nezaposlenom licu uskrati ili ograni i pravo koje mu pripada.

Povreda prava na upravljanje

lan 165. (1) Ko silom, pretnjom, svesnim krenjem propisa ili na drugi protivpravan na in spre i ili ometa odlu ivanje organa upravljanja ili lana organa upravljanja da u estvuje u radu i odlu ivanju u tom organu, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u inilo slubeno ili odgovorno lice zloupotrebom poloaja ili ovla enja, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Povreda prava na trajk

lan 166. (1) Ko silom, pretnjom ili na drugi protivpravan na in spre i ili ometa zaposlene da, u skladu sa zakonom, organizuju trajk, u estvuju u njemu ili na drugi na in ostvaruju pravo na trajk, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se poslodavac ili odgovorno lice koji otpusti jednog ili vie zaposlenih sa posla zbog njihovog u e a u trajku koji je organizovan u skladu sa zakonom ili prema njima primeni druge mere kojima se povre uju njihova prava iz rada.

Zloupotreba prava na trajk

lan 167. Ko organizuje ili vodi trajk suprotno zakonu ili drugim propisima i time dovede u opasnost ivot ili zdravlje ljudi ili imovinu ve eg obima ili ako su usled toga nastupile druge teke posledice, ukoliko time nisu ostvarena obeleja nekog drugog krivi nog dela, kazni e se zatvorom do tri godine.

- 58 Zloupotreba prava iz socijalnog osiguranja

lan 168. Ko simuliranjem ili prouzrokovanjem bolesti ili nesposobnosti za rad ili na drugi protivpravan na in postigne da mu se prizna neko pravo iz socijalnog osiguranja koje mu po zakonu ili drugim propisima ili optim aktima ne pripada, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Nepreduzimanje mera zatite na radu

lan 169. (1) Lice odgovorno za preduzimanje mera zatite na radu koje se svesno ne pridrava zakona ili drugih propisa ili optih akata o merama zatite na radu usled ega moe nastupiti opasnost za ivot ili zdravlje zaposlenih, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ako izrekne uslovnu osudu, sud moe odrediti obavezu u iniocu da u odre enom roku postupi po propisima o merama zatite na radu.

GLAVA SEDAMNAESTA
KRIVI NA DELA PROTIV Uvreda
lan 170. (1) Ko uvredi drugog, kazni e se nov anom kaznom od dvadeset do sto dnevnih iznosa ili nov anom kaznom od etrdeset hiljada do dvesta hiljada dinara. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno putem tampe, radija, televizije ili sli nih sredstava ili na javnom skupu, u inilac e se kazniti nov anom kaznom od osamdeset do dvesta etrdeset dnevnih iznosa ili nov anom kaznom od stopedeset hiljada do etristopedeset hiljada dinara. (3) Ako je uvre eni uvredu uzvratio, sud moe obe ili jednu stranu kazniti ili osloboditi od kazne. (4) Ne e se kazniti za delo iz st. 1. do 3. ovog lana u inilac, ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u nau nom, knjievnom ili umetni kom delu, u vrenju slubene dunosti, novinarskog poziva, politi ke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zatiti opravdanih interesa, ako se iz na ina izraavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije u inio u nameri omalovaavanja.

ASTI I UGLEDA

- 59 Kleveta
lan 171. (1) Ko za drugog iznosi ili pronosi togod neistinito to moe koditi njegovoj asti ili ugledu, kazni e se nov anom kaznom od pedeset do dvesta dnevnih iznosa ili nov anom kaznom od sto hiljada do etristo hiljada dinara. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno putem tampe, radija, televizije ili sli nih sredstava ili na javnom skupu, u inilac e se kazniti nov anom kaznom. (3) Ako je ono to se neistinito iznosi ili pronosi dovelo do tekih posledica za ote enog, u inilac e se kazniti nov anom kaznom od stodvadeset do tristaezdeset dnevnih iznosa ili nov anom kaznom od petsto hiljada do milion dinara.

Iznoenje li nih i porodi nih prilika

lan 172. (1) Ko iznosi ili pronosi togod iz li nog ili porodi nog ivota nekog lica to moe koditi njegovoj asti ili ugledu, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do est meseci. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno putem tampe, radija, televizije ili sli nih sredstava ili na javnom skupu, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (3) Ako je ono to se iznosi ili pronosi dovelo ili moglo dovesti do tekih posledica za ote enog, u inilac e se kazniti zatvorom do tri godine. (4) Za iznoenje ili pronoenje li nih ili porodi nih prilika koje je u injeno u vrenju slubene dunosti, novinarskog poziva, odbrani nekog prava ili pri zatiti opravdanih interesa, u inilac se ne e kazniti, ako dokae istinitost svog tvr enja ili ako dokae da je imao osnovanog razloga da poveruje u istinitost onog to je iznosio ili pronosio. (5) Istinitost ili neistinitost onog to se iznosi ili pronosi iz li nog ili porodi nog ivota nekog lica ne moe se dokazivati, osim u slu ajevima iz stava 4. ovog lana.

Povreda ugleda SCG i drave lanice

lan 173. grb ili himnu, Ko javno izloi poruzi SCG ili njenu dravu lanicu, njihovu zastavu, kazni e se nova nom kaznom ili zatvorom do tri meseca.

- 60 Povreda ugleda naroda, nacionalnih i etni kih grupa SCG

lan 174. SCG, Ko javno izloi poruzi narod, nacionalnu ili etni ku grupu koji ive u kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do tri meseca.

Povreda ugleda strane drave ili me unarodne organizacije

lan 175. (1) Ko javno izloi poruzi stranu dravu, njenu zastavu, grb ili himnu, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do tri meseca. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i ko javno izloi poruzi Organizaciju ujedinjenih nacija, Me unarodni crveni krst ili drugu me unarodnu organizaciju ija je SCG ili Srbija lan.

Nekanjavanje za krivi na dela iz l. 173. do 175.

lan 176. Ne e se kazniti za delo iz l. 173. do 175. ovog zakonika u inilac ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u nau nom, knjievnom ili umetni kom delu, u izvravanju slubene dunosti, novinarskog poziva, politi ke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zatite opravdanih interesa, ako se iz na ina izraavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije u inio u nameri omalovaavanja ili ako dokae istinitost svog tvr enja ili da je imao osnovanog razloga da poveruje u istinitost onoga to je iznosio ili pronosio.

Gonjenje za krivi na dela protiv asti i ugleda

lan 177. (1) Gonjenje za delo iz l. 170. do 172. ovog zakonika preduzima se po privatnoj tubi. (2) Ako su dela iz l. 170. do 172. ovog zakonika u injena prema umrlom licu, gonjenje se preduzima po privatnoj tubi bra nog druga ili lica koje je sa umrlim ivelo u trajnoj vanbra noj zajednici, srodnika u pravoj liniji, usvojioca, usvojenika, brata ili sestre umrlog lica. (3) Gonjenje za krivi no delo iz lana 175. ovog zakonika preduzima se po odobrenju republi kog javnog tuioca.

- 61 -

GLAVA OSAMNAESTA
KRIVI NA DELA PROTIV POLNE SLOBODE Silovanje
lan 178. (1) Ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjedna en in upotrebom sile ili pretnjom da e neposredno napasti na ivot ili telo tog ili njemu bliskog lica, kazni e se zatvorom od dve do deset godina. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno pretnjom da e se za to ili njemu blisko lice otkriti neto to bi kodilo njegovoj asti ili ugledu ili pretnjom drugim tekim zlom, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila teka telesna povreda lica prema kojem je delo izvreno ili ako je delo izvreno od strane vie lica ili na naro ito svirep ili naro ito poniavaju i na in ili prema maloletniku ili je delo imalo za posledicu trudno u, u inilac e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina. (4) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila smrt lica prema kojem je delo izvreno ili je delo u injeno prema detetu, u inilac e se kazniti zatvorom od pet do osamnaest godina.

Obljuba nad nemo nim licem

lan 179. (1) Ko nad drugim izvri obljubu ili sa njom izjedna en in iskoristivi duevno oboljenje, zaostali duevni razvoj, drugu duevnu poreme enost, nemo ili kakvo drugo stanje tog lica usled kojeg ono nije sposobno za otpor, kazni e se zatvorom od jedne do deset godina. (2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila teka telesna povreda nemo nog lica ili ako je delo izvreno od strane vie lica ili na naro ito svirep ili naro ito poniavaju i na in ili je u injeno prema maloletniku ili je delo imalo za posledicu trudno u, u inilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. (3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila smrt lica prema kojem je delo izvreno ili ako je delo u injeno prema detetu, u inilac e se kazniti zatvorom od pet do osamnaest godina.

Obljuba sa detetom
lan 180. (1) Ko izvri obljubu ili sa njom izjedna en in sa detetom, kazni e se zatvorom od jedne do deset godina.

- 62 (2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila teka telesna povreda deteta prema kojem je delo izvreno ili je delo izvreno od strane vie lica ili je delo imalo za posledicu trudno u, u inilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. (3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila smrt deteta, u inilac e se kazniti zatvorom od pet do osamnaest godina. (4) Ne e se kazniti za delo iz stava 1. ovog lana u inilac, ako izme u njega i deteta ne postoji zna ajnija razlika u njihovoj duevnoj i telesnoj zrelosti.

Obljuba zloupotrebom poloaja

lan 181. izjedna en zavisnosti, (1) Ko zloupotrebom svog poloaja navede na obljubu ili sa njom in lice koje se prema njemu nalazi u odnosu kakve podre enosti ili kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Nastavnik, vaspita , staralac, usvojilac, roditelj, o uh, ma eha ili drugo lice koje zloupotrebom svog poloaja ili ovla enja izvri obljubu ili sa njom izjedna en in sa maloletnikom koji mu je poveren radi u enja, vaspitavanja, staranja ili nege, kazni e se zatvorom od jedne do deset godina. (3) Ako je delo iz stava 2. ovog lana u injeno prema detetu, u inilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. (4) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog lana imalo za posledicu trudno u, u inilac e se kazniti za delo iz stava 1. zatvorom od est meseci do pet godina, za delo iz stava 2. zatvorom od dve do dvanaest godina, a za delo iz stava 3. zatvorom od tri do petnaest godina. (5) Ako je usled dela iz stava 3. ovog lana nastupila smrt deteta, u inilac e se kazniti zatvorom od pet do osamnaest godina.

Nedozvoljene polne radnje

lan 182. (1) Ko pod uslovima iz l. 178. st. 1. i 2, 179. stav 1, 180. stav 1. i 181. st. 1. do 3. ovog zakonika izvri neku drugu polnu radnju, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do tri godine. (2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila teka telesna povreda lica prema kojem je delo izvreno ili ako je delo izvreno od strane vie lica ili na naro ito svirep ili naro ito poniavaju i na in, u inilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina. (3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila smrt lica prema kojem je delo izvreno, u inilac e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.

- 63 Podvo enje i omogu avanje vrenja polnog odnosa

lan 183. (1) Ko podvede maloletno lice radi vrenja obljube, sa njom izjedna enog ina ili druge polne radnje, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina. (2) Ko omogu ava vrenje obljube, sa njom izjedna enog druge polne radnje sa maloletnim licem, kazni e se zatvorom do tri godine. ina ili

Posredovanje u vrenju prostitucije

lan 184. (1) Ko navodi ili podsti e drugog na prostituciju ili u estvuje u predaji nekog lica drugome radi vrenja prostitucije ili ko putem sredstava javnog informisanja i drugih sli nih sredstava propagira ili reklamira prostituciju, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do tri godine. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno prema maloletnom licu, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

Prikazivanje pornografskog materijala i iskori avanje dece za pornografiju

lan 185. (1) Ko detetu proda, prikae ili javnim izlaganjem ili na drugi na in u ini dostupnim tekstove, slike, audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadrine ili mu prikae pornografsku predstavu, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do est meseci. (2) Ko iskoristi dete za proizvodnju slika, audio-vizuelnih ili drugih predmeta pornografske sadrine ili za pornografsku predstavu, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (3) Ko prodaje, prikazuje, javno izlae ili elektronski ili na drugi na in ini dostupnim slike, audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadrine nastale izvrenjem dela iz stava 2. ovog lana, kazni e se zatvorom do dve godine. (4) Predmeti iz st. 1. do 3. ovog lana oduze e se.

Gonjenje za krivi na dela protiv polne slobode

lan 186. Gonjenje za krivi na dela iz l. 178. i 179. ovog zakonika u injena prema bra nom drugu i za krivi no delo iz lana 182. stav 1. preduzima se po predlogu.

- 64 -

GLAVA DEVETNAESTA
KRIVI NA DELA PROTIV BRAKA I PORODICE Dvobra nost
lan 187. (1) Ko zaklju i novi brak iako se ve nalazi u braku, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i ko zaklju i brak sa licem za koje zna da se nalazi u braku.

Zaklju enje nitavog braka

lan 188. (1) Ko pri zaklju enju braka prikrije od druge strane neku injenicu zbog koje je brak nitav ili drugu stranu dovede u zabludu ili odrava u zabludi o toj injenici, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (2) Gonjenje se moe preduzeti samo ako je tako zaklju en brak poniten iz razloga navedenih u stavu 1. ovog lana.

Omogu avanje zaklju enja nedozvoljenog braka

lan 189. Slubeno lice ovla eno za zaklju enje braka koje u vrenju svoje slubene dunosti svesno dozvoli da se zaklju i brak koji je po zakonu zabranjen ili nitav, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Vanbra na zajednica sa maloletnikom

lan 190. (1) Punoletlno lice koje ivi u vanbra noj zajednici sa maloletnikom, kazni e se zatvorom do tri godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i roditelj, usvojilac ili staralac koji maloletniku omogu i da ivi u vanbra noj zajednici sa punoletnim licem ili ga na to navede. (3) Ako je delo iz stava 2. ovog lana u injeno iz koristoljublja, u inilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina. (4) Ako se brak zaklju i, gonjenje se ne e preduzeti, a ako je preduzeto, obustavi e se.

- 65 Oduzimanje maloletnog lica

lan 191. (1) Ko maloletno lice protivpravno zadri ili oduzme od roditelja, usvojioca, staraoca ili drugog lica, odnosno ustanove, kojima je ono povereno ili onemogu ava izvrenje odluke kojom je maloletno lice povereno odre enom licu, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine. (2) Ko onemogu ava izvrenje odluke nadlenog organa kojom je odre en na in odravanja li nih odnosa maloletnog lica sa roditeljem ili drugim srodnikom, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (3) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno iz koristoljublja ili drugih niskih pobuda ili je usled dela tee ugroeno zdravlje, vaspitanje ili kolovanje maloletnog lica, u inilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina. (4) U inioca dela iz st. 1. i 3. ovog lana koji dobrovoljno preda maloletno lice licu ili ustanovi kojoj je ono povereno ili omogu i izvrenje odluke o poveravanju maloletnog lica, sud moe osloboditi od kazne. (5) Ako izrekne uslovnu osudu za delo iz st. 1. do 3. ovog lana, sud moe odrediti obavezu u iniocu da u odre enom roku preda maloletno lice licu ili ustanovi kojoj je maloletno lice povereno ili omogu i izvrenje odluke kojom je maloletno lice povereno odre enom licu ili ustanovi, odnosno odluke kojom je odre en na in odravanja li nih odnosa maloletnog lica sa roditeljem ili drugim srodnikom.

Promena porodi nog stanja

lan 192. stanje deteta, (1) Ko podmetanjem, zamenom ili na drugi na in promeni porodi no kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (2) Ko zamenom ili na drugi na in iz nehata promeni porodi no stanje kazni e se zatvorom do jedne godine. (3) Za pokuaj dela iz stava 1. ovog lana kazni e se.

deteta,

Zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica

lan 193. (1) Roditelj, usvojilac, staralac ili drugo lice koje grubim zanemarivanjem svoje dunosti zbrinjavanja i vaspitavanja zapusti maloletno lice o kojem je duno da se stara, kazni e se zatvorom do tri godine.

- 66 (2) Roditelj, usvojilac, staralac ili drugo lice koje zlostavlja maloletno lice ili ga prinu ava na preteran rad ili rad koji ne odgovara uzrastu maloletnog lica ili na prosja enje ili ga iz koristoljublja navodi na vrenje drugih radnji koje su tetne za njegov razvoj, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina.

Nasilje u porodici
lan 194. (1) Ko primenom nasilja, pretnjom da e napasti na ivot ili telo, drskim ili bezobzirnim ponaanjem ugroava spokojstvo, telesni integritet ili duevno stanje lana svoje porodice, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ako je pri izvrenju dela iz stava 1. ovog lana kori eno oruje, opasno oru e ili drugo sredstvo podobno da telo teko povredi ili zdravlje teko narui, u inilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine. (3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila teka telesna povreda ili teko naruavanje zdravlja ili su u injena prema maloletnom licu, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. porodice, (4) Ako je usled dela iz st. 1, 2. i 3. ovog lana nastupila smrt lana u inilac e se kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina.

(5) Ko prekri mere zatite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio na osnovu zakona, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do est meseci.

Nedavanje izdravanja
lan 195. (1) Ko ne daje izdravanje za lice koje je po zakonu duan da izdrava, a ta dunost je utvr ena izvrnom sudskom odlukom ili izvrnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadlenim organom, u iznosu i na na in kako je to odlukom odnosno poravnanjem utvr eno, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ne e se kazniti u inilac dela iz stava 1. ovog opravdanih razloga nije davao izdravanje. lana, ako iz

(3) Ako su usled dela iz stava 1. ovog lana nastupile teke posledice za izdravano lice, u inilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine. (4) Ako izrekne uslovnu osudu, sud moe odrediti obavezu u iniocu da izmiri dospele obaveze i da uredno daje izdravanje.

- 67 Krenje porodi nih obaveza

lan 196. (1) Ko krenjem zakonom utvr enih porodi nih obaveza ostavi u tekom poloaju lana porodice koji nije u stanju da se sam o sebi stara, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupilo teko naruavanje zdravlja lana porodice, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do pet godina. porodice, (3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila smrt lana

u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(4) Ako izrekne uslovnu osudu za delo iz st. 1. i 2. ovog lana, sud moe odrediti obavezu u iniocu da izvrava svoje zakonom utvr ene porodi ne obaveze.

Rodoskrvnjenje
lan 197. Punoletno lice koje izvri obljubu ili sa njom izjedna en polni in sa maloletnim srodnikom po krvi u pravoj liniji ili sa maloletnim bratom, odnosno sestrom, kazni e se zatvorom do tri godine.

GLAVA DVADESETA
KRIVI NA DELA PROTIV INTELEKTUALNE SVOJINE Povreda moralnih prava autora i interpretatora
lan 198. (1) Ko pod svojim imenom ili imenom drugog u celini ili delimi no objavi, stavi u promet primerke tu eg autorskog dela ili interpretacije, ili na drugi na in javno saopti tu e autorsko delo ili interpretaciju, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do tri godine. (2) Ko bez dozvole autora izmeni ili preradi tu e autorsko delo ili izmeni tu u snimljenu interpretaciju, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (3) Ko stavlja u promet primerke tu eg autorskog dela ili interpretacije na na in kojim se vre a ast ili ugled autora ili izvo a a, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do est meseci. (4) Predmeti iz st. 1. do 3. ovog lana oduze e se.

- 68 (5) Gonjenje za delo iz stava 2. ovog lana preduzima se po predlogu, a za delo iz stava 3. ovog lana po privatnoj tubi.

Neovla eno iskori avanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava
lan 199. (1) Ko neovla eno objavi, snimi, umnoi, ili na drugi na in javno saopti u celini ili delimi no autorsko delo, interpretaciju, fonogram, videogram, emisiju, ra unarski program ili bazu podataka, kazni e se zatvorom do tri godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i ko stavi u promet ili u nameri stavljanja u promet neovla eno dri umnoene ili neovla eno stavljene u promet primerke autorskog dela, interpretacije, fonograma, videograma, emisije, ra unarskog programa ili baze podataka, (3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana u injeno u nameri pribavljanja imovinske koristi za sebe ili drugog, u inilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina. (4) Ko proizvede, uveze, stavi u promet, proda, da u zakup, reklamira u cilju prodaje ili davanja u zakup ili dri u komercijalne svrhe ure aje ili sredstva ija je osnovna ili pretena namena uklanjanje, zaobilaenje ili osuje ivanje tehnolokih mera namenjenih spre avanju povreda autorskih i srodnih prava, ili ko takve ure aje ili sredstva koristi u cilju povrede autorskog ili srodnog prava, kazni e se nov anom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine. (5) Predmeti iz st. 1. do 4. ovog lana oduze e se i unititi.

Neovla eno uklanjanje ili menjanje elektronske informacije o autorskom i srodnim pravima
lan 200. (1) Ko neovla eno ukloni ili izmeni elektronsku informaciju o autorskom ili srodnom pravu, ili stavi u promet, uveze, izveze, emituje ili na drugi na in javno saopti autorsko delo ili predmet srodnopravne zatite sa kojeg je elektronska informacija o pravima neovla eno uklonjena ili izmenjena, kazni e se nov anom kaznom i zatvorom do tri godine. (2) Predmeti iz stava 1. oduze e se i unititi.

Povreda pronalaza kog prava

lan 201. (1) Ko neovla eno proizvodi, uvozi, izvozi, nudi radi stavljanja u promet, stavlja u promet, skladiti ili koristi u privrednom prometu proizvod ili postupak zati en patentom, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do tri godine.

- 69 (2) Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist ili prouzrokovana teta u iznosu koji prelazi milion dinara, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ko neovla eno objavi ili na drugi na in u ini dostupnim sutinu tu eg prijavljenog pronalaska pre nego to je ovaj pronalazak objavljen na na in utvr en zakonom, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine. (4) Ko neovla eno podnese prijavu patenta ili u prijavi ne navede ili lano navede pronalaza a, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (5) Predmeti iz st. 1. i 2. oduze e se i unititi.

Neovla eno kori enje tu eg dizajna

lan 202. (1) Ko na svom proizvodu u prometu neovla eno upotrebi, u celosti ili delimi no, tu i prijavljeni, odnosno zati eni dizajn proizvoda, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do tri godine. (2) Ko neovla eno objavi ili na drugi na in u ini dostupnim javnosti predmet prijave tu eg dizajna pre nego to je objavljen na na in utvr en zakonom, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (3) Proizvodi iz stava 1. ovog lana oduze e se.

GLAVA DVADESET PRVA

KRIVI NA DELA PROTIV IMOVINE Kra a
lan 203. (1) Ko tu u pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do tri godine. (2) Za pokuaj dela iz stava 1. ovog lana kazni e se.

Teka kra a
lan 204. (1) U inilac dela kra e ( lan 203) kazni e se zatvorom od jedne do osam godina, ako je kra a izvrena: 1) obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili drugim savla ivanjem ve ih prepreka;

- 70 2) od strane vie lica; 3) na naro ito opasan ili naro ito drzak na in; 4) od strane lica koje je pri sebi imalo kakvo oruje ili opasno oru e radi napada ili odbrane; 5) za vreme poara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa; lica. 6) iskori avanjem bespomo nosti ili drugog tekog stanja nekog

(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i u inilac dela kra e ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od etristopedeset hiljada dinara ili ukradena stvar predstavlja kulturno ili prirodno dobro. hiljada dinara, (3) Ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto u inilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Razbojni ka kra a
lan 205. (1) Ko je na delu kra e ( lan 203) zate en, pa u nameri da ukradenu stvar zadri, upotrebi silu protiv nekog lica ili pretnju da e neposredno napasti na ivot ili telo, kazni e se zatvorom od jedne do deset godina. hiljada dinara, (2) Ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto u inilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

(3) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog lana u injeno od strane vie lica ili je nekom licu sa umiljajem nanesena teka telesna povreda, u inilac e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.

Razbojnitvo
lan 206. (1) Ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da e neposredno napasti na ivot ili telo oduzme tu u pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazni e se zatvorom od dve do deset godina. dinara, (2) Ako vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada u inilac e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.

(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana u injeno od strane vie lica ili je nekom licu sa umiljajem nanesena teka telesna povreda, u inilac e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.

- 71 (4) Ako vrednost ukradenih stvari iz stava 1. ovog lana ne prelazi iznos od deset hiljada dinara, a u inilac je iao za tim da pribavi malu imovinsku korist, u inilac e se kazniti zatvorom do tri godine. (5) Za pokuaj dela iz stava 4. ovog lana kazni e se.

Utaja
lan 207. (1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvoji tu u pokretnu stvar koja mu je poverena, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine. (2) Ako delo iz stava 1. ovog lana u ini staralac, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. hiljada dinara, (3) Ako vrednost utajenih stvari prelazi iznos od u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do est godina. etristopedeset

(4) Ako vrednost utajenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara ili utajena stvar predstavlja kulturno dobro, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (5) Ko tu u pokretnu stvar koju je naao ili do koje je slu ajno doao protivpravno prisvoji u nameri da sebi ili drugom pribavi imovinsku korist, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (6) Za dela iz st. 1. i 5. ovog lana, ako su utajene stvari u svojini gra ana, gonjenje se preduzima po predlogu.

Prevara
lan 208. (1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lanim prikazivanjem ili prikrivanjem injenica u zabludu ili ga odrava u zabludi i time ga navede da ovaj na tetu svoje ili tu e imovine neto u ini ili ne u ini, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do tri godine. oteti, (2) Ko delo iz stava 1. ovog lana u ini samo u nameri da drugog kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do est meseci.

(3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog lana pribavljena imovinska korist ili je naneta teta u iznosu koji prelazi etristopedeset hiljada dinara, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (4) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog lana pribavljena imovinska korist ili je naneta teta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, u inilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

- 72 Neosnovano dobijanje i kori enje kredita i druge pogodnosti

lan 209. (1) Ko lanim prikazivanjem injenica ili njihovim prikrivanjem dobije za sebe ili drugog kredit, subvenciju ili drugu pogodnost iako za to ne ispunjava propisane uslove, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine. (2) Ko dobijeni kredit, subvenciju ili drugu pogodnost iskoristi za drugu namenu od one za koju mu je kredit, subvencija ili druga pogodnost odobrena, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (3) Za delo iz st. 1. i 2. ovog lana, kazni e se propisanom kaznom i odgovorno lice u preduze u ili drugom subjektu privrednog poslovanja ako su kredit, subvencija ili druga pogodnost pribavljeni za preduze e ili drugi subjekt privrednog poslovanja ili ako su kori eni za druge namene od strane tih subjekata.

Sitna kra a, utaja i prevara

lan 210. (1) Ko u ini sitnu kra u, utaju ili prevaru, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do est meseci. (2) Kra a, utaja i prevara smatraju se sitnom, ako vrednost ukradene ili utajene stvari, odnosno teta prouzrokovana prevarom ne prelazi iznos od petnaest hiljada dinara, a u inilac je iao za tim da pribavi malu imovinsku korist, odnosno da prouzrokuje malu tetu. (3) Za delo iz stava 1. ovog lana, ako je izvreno na tetu imovine gra ana, gonjenje se preduzima po privatnoj tubi.

Oduzimanje tu e stvari
lan 211. (1) Ko bez namere pribavljanja imovinske koristi protivpravno oduzme tu u pokretnu stvar, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do est meseci. (2) Ako vrednost oduzete stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara ili stvar predstavlja kulturno dobro, u inilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine. (3) Za delo iz st. 1. i 2. ovog lana, ako je oduzeta stvar u svojini gra ana, gonjenje se preduzima po privatnoj tubi.

Unitenje i ote enje tu e stvari

lan 212. (1) Ko uniti, oteti ili u ini neupotrebljivom tu u stvar,

- 73 kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do est meseci. (2) Ako je delom iz stava 1. ovog lana prouzrokovana teta u iznosu koji prelazi etristopedeset hiljada dinara, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine. (3) Ako je delom iz stava 1. ovog lana prouzrokovana teta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara ili je delo u injeno prema kulturnom dobru, u inilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina. (4) Za delo iz st. 1. do 3. ovog lana, ako je ote ena stvar u svojini gra ana, gonjenje se preduzima po privatnoj tubi.

Neovla eno kori enje tu eg vozila

lan 213. (1) Ko bez pristanka ovla enog lica koristi tu e motorno vozilo, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno provaljivanjem ili obijanjem motornog vozila, ili upotrebom sile ili pretnje, u inilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina. (3) Za pokuaj dela iz stava 1. ovog lana kazni e se.

Iznuda
lan 214. (1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, silom ili pretnjom prinudi drugog da neto u ini ili ne u ini na tetu svoje ili tu e imovine, kazni e se zatvorom od jedne do osam godina. (2) Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi etristopedeset hiljada dinara, u inilac e se kazniti od dve do deset godina. (3) Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, u inilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. (4) Ko se bavi vrenjem dela iz st. 1. do 3. ovog izvreno od strane organizovane grupe, kazni e se zatvorom od tri do petnaest godina. lana ili je delo

Ucena
lan 215. (1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist zapreti drugom da e protiv njega ili njemu bliskog lica otkriti neto to bi

- 74 njihovoj asti ili ugledu kodilo i time ga prinudi da neto u ini ili ne u ini na tetu svoje ili tu e imovine, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina. (2) Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi etristopedeset hiljada dinara, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, u inilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina. (4) Ko se bavi vrenjem dela iz st. 1. do 3. ovog izvreno od strane organizovane grupe, kazni e se zatvorom od dve do dvanaest godina. lana ili je delo

Zloupotreba poverenja
lan 216. (1) Ko zastupaju i imovinske interese nekog lica ili staraju i se o njegovoj imovini zloupotrebi data mu ovla enja u nameri da time sebi ili drugom pribavi imovinsku korist ili da oteti lice ije imovinske interese zastupa ili o ijoj se imovini stara, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do tri godine. (2) Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist ili prouzrokovana teta u iznosu koji prelazi etristopedeset hiljada dinara, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do est godina. (3) Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist ili prouzrokovana teta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (4) Ako delo iz st. 1. do 3. ovog lana u ini staralac ili advokat, kazni e se za delo iz stava 1. zatvorom od est meseci do pet godina, za delo iz stava 2. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 3. zatvorom od dve do deset godina.

Zelenatvo
lan 217. (1) Ko za davanje novca ili drugih potronih stvari na zajam nekom licu primi ili ugovori za sebe ili drugog nesrazmernu imovinsku korist, iskori avaju i teko imovinsko stanje, teke prilike, nudu, lakomislenost ili nedovoljnu sposobnost za rasu ivanje ote enog, kazni e se zatvorom do tri godine i nov anom kaznom. (2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog lana nastupile teke posledice za ote enog ili je u inilac pribavio imovinsku korist u iznosu koji prelazi etristopedeset hiljada dinara, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina i nov anom kaznom.

- 75 (3) Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i nov anom kaznom. predlogu. (4) Za delo iz stava iz stava 1. ovog lana gonjenje se preduzima po

Protivpravno zauzimanje zemljita

lan 218. (1) Ko protivpravno zauzme tu e zemljite, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ako je zauzeto zemljite deo zatitne ume, nacionalnog parka ili drugog zemljita sa posebnom namenom, u inilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine. tubi. (3) Za delo iz stava 1. ovog lana gonjenje se preduzima po privatnoj

Protivpravno useljenje
lan 219. prostorije, (1) Ko se neovla eno useli u tu u zgradu, stan, poslovne ili druge kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Ako izrekne uslovnu osudu za delo iz stava 1. ovog lana, sud moe naloiti obavezu u iniocu da u odre enom roku napusti i isprazni prostorije u koje se neovla eno uselio. tubi. (3) Za delo iz stava 1. ovog lana gonjenje se preduzima po privatnoj

Ote enje tu ih prava

lan 220. (1) Ko u nameri da osujeti ostvarenje prava na stvari otu i, uniti, oteti ili oduzme svoju stvar na kojoj drugi ima zalono pravo ili pravo uivanja i time ga oteti, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do est meseci. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i ko u nameri da osujeti izmirenje poverioca u toku prinudnog izvrenja otu i, uniti, oteti ili sakrije delove svoje imovine i time oteti poverioca. (3) Za dela iz st. 1. i 2 ovog lana, ako su ote eni gra ani, gonjenje se preduzima po privatnoj tubi.

- 76 Prikrivanje
lan 221. (1) Ko stvar za koju zna da je pribavljena krivi nim delom ili ono to je za nju dobijeno prodajom ili zamenom prikriva, protura, kupuje, prima u zalogu ili na drugi na in pribavlja, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do tri godine, s tim da kazna ne moe biti ve a od kazne propisane za delo kojim je stvar pribavljena. (2) Ko delo iz stava 1. ovog lana u ini, a mogao je i bio duan da zna da je stvar pribavljena krivi nim delom, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (3) Ako se u inilac bavi vrenjem krivi nog dela iz stava 1. ovog lana ili je delo izvreno od strane organizovane grupe ili vrednost prikrivanih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina.

Gonjenje u slu aju kada je u inilac u bliskom odnosu sa ote enim

lan 222. Za krivi na dela iz l. 203, 204, 208, 213, 216. st. 1. do 3. i 221. ovog zakonika, ako su u injena prema bra nom drugu, licu sa kojim ote eni ivi u trajnoj vanbra noj zajednici, srodniku po krvi u pravoj liniji, bratu ili sestri, usvojiocu ili usvojeniku ili drugim licima sa kojima u inilac ivi u zajedni kom doma instvu, gonjenje se preduzima po privatnoj tubi.

GLAVA DVADESET DRUGA

KRIVI NA DELA PROTIV PRIVREDE Falsifikovanje novca
lan 223. (1) Ko napravi laan novac u nameri da ga stavi u opticaj kao pravi ili ko u istoj nameri preina i pravi novac, kazni e se zatvorom od dve do dvanaest godina. (2) Ko pribavlja laan novac u nameri da ga stavi u opticaj kao pravi ili ko laan novac stavlja u opticaj, kazni e se zatvorom od jedne do deset godina. (3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog lana napravljen, preina en, stavljen u promet ili pribavljen laan novac u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, odnosno odgovaraju i iznos u stranom novcu, u inilac e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.

- 77 (4) Ko laan novac koji je primio kao pravi, pa saznavi da je laan, stavi u opticaj ili ko zna da je na injen laan novac ili da je laan novac stavljen u opticaj, pa to ne prijavi, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (5) Laan novac oduze e se.

Falsifikovanje hartija od vrednosti

lan 224. (1) Ko napravi lane hartije od vrednosti ili preina i prave hartije od vrednosti u nameri da ih upotrebi kao prave ili da ih drugom da na upotrebu ili ko takve lane hartije upotrebi kao prave ili ih u toj nameri pribavi, kazni e se zatvorom od jedne do pet godina. (2) Ako ukupan iznos na koji glase falsifikovane hartije od vrednosti iz stava 1. ovog lana prelazi milion i petsto hiljada dinara, u inilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina. (3) Ko lane hartije od vrednosti koje je primio kao prave, pa saznavi da su lane, stavi u promet, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (4) Lane hartije od vrednosti oduze e se.

Falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica

lan 225. (1) Ko napravi lanu platnu karticu ili ko preina i pravu platnu karticu u nameri da je upotrebi kao pravu ili ko takvu lanu karticu upotrebi kao pravu, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (2) Ako je u inilac dela iz stava 1. ovog lana upotrebom kartice pribavio protivpravnu imovinsku korist, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (3) Ako je u inilac dela iz stava 1. ovog lana pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, kazni e se zatvorom od dve do deset godina. (4) Kaznom iz st. 2. i 3. ovog lana kazni e se i u inilac koji to delo u ini neovla enom upotrebom tu e kartice. (5) Ko nabavi lanu platnu karticu u nameri da je upotrebi kao pravu ili ko pribavlja podatke u nameri da ih iskoristi za pravljenje lane platne kartice, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (6) Lane platne kartice oduze e se.

- 78 Falsifikovanje znakova za vrednost

lan 226. (1) Ko napravi lane ili preina i prave znakove za vrednost u nameri da ih upotrebi kao prave ili da ih drugom da na upotrebu ili ko takve lane znakove upotrebi kao prave ili ih u toj nameri pribavi, kazni e se zatvorom do tri godine. (2) Ako ukupna vrednost znakova iz stava 1. ovog lana prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ko odstranjivanjem iga kojim se znaci za vrednost ponitavaju ili kojim drugim na inom ide za tim da radi ponovne upotrebe ovim znacima da izgled kao da nisu upotrebljeni ili ko upotrebljene znakove ponovo upotrebi ili proda kao da vae, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (4) Lani znakovi za vrednost oduze e se.

Pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za falsifikovanje

lan 227. (1) Ko pravi, nabavlja, prodaje ili daje drugom na upotrebu sredstva za pravljenje lanog novca ili lanih hartija od vrednosti, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (2) Ko pravi, nabavlja, prodaje ili daje drugom na upotrebu sredstva za pravljenje lanih platnih kartica ili lanih znakova za vrednost, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine. (3) Sredstva iz st. 1. i 2. ovog lana oduze e se.

Izdavanje eka i kori enje platnih kartica bez pokri a

lan 228. (1) Ko koristi debitnu platnu karticu za koju nema pokri e ili koristi kreditnu platnu karticu za koju ne obezbe uje pokri e u ugovorenom roku, pa time sebi ili drugome pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi deset hiljada dinara, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do tri godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i ko izda ili stavi u promet ek, menicu, akceptni nalog, kakvu garanciju ili kakvo drugo sredstvo pla anja ili obezbe enja pla anja, iako zna da za to nema pokri a i time sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi deset hiljada dinara. (3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi sto hiljada dinara,

- 79 u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

Poreska utaja
lan 229. (1) Ko u nameri da potpuno ili delimi no izbegne pla anje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dabina, daje lane podatke o zakonito ste enim prihodima, o predmetima ili drugim injenicama koje su od uticaja na utvr ivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slu aju obavezne prijave, ne prijavi zakonito ste eni prihod, odnosno predmete ili druge injenice koje su od uticaja na utvr ivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi na in prikriva podatke koji se odnose na utvr ivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze ije se pla anje izbegava prelazi stopedeset hiljada dinara, kazni e se zatvorom do tri godine i nov anom kaznom.

(2) Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog lana ije se pla anje izbegava prelazi milion i petsto hiljada dinara, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do pet godina i nov anom kaznom. (3) Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog lana ije se pla anje izbegava prelazi sedam miliona i petsto hiljada dinara, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i nov anom kaznom.

Krijum arenje
lan 230. (1) Ko se bavi prenoenjem robe preko carinske linije izbegavaju i mere carinskog nadzora ili ko izbegavaju i mere carinskog nadzora prenese robu preko carinske linije naoruan, u grupi ili uz upotrebu sile ili pretnje, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina i nov anom kaznom. (2) Ko se bavi prodajom, rasturanjem ili prikrivanjem neocarinjene robe ili organizuje mreu preprodavaca ili posrednika za rasturanje takve robe, kazni e se zatvorom od jedne do osam godina i nov anom kaznom. (3) Roba koja je predmet dela iz st. 1. i 2. ovog lana oduze e se. (4) Prevozno ili drugo sredstvo ija su tajna ili skrovita mesta iskori ena za prenos robe koja je predmet dela iz stava 1. ovog lana ili koje je namenjeno za izvrenje tih krivi nih dela oduze e se ako je vlasnik ili korisnik vozila to znao ili je mogao i bio duan da zna i ako vrednost robe koja je predmet krivi nog dela prelazi jednu tre inu vrednosti tog sredstva u vreme izvrenja krivi nog dela.

- 80 Pranje novca
lan 231. (1) Ko izvri konverziju ili prenos imovine, sa znanjem da ta imovina poti e od krivi nog dela, u nameri da se prikrije ili lano prikae nezakonito poreklo imovine, ili prikrije ili lano prikae injenice o imovini sa znanjem da ta imovina poti e od krivi nog dela, ili stekne, dri ili koristi imovinu sa znanjem, u trenutku prijema, da ta imovina poti e od krivi nog dela, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (2) Ako iznos novca ili imovine iz stava 1. ovog lana prelazi milion i petsto hiljada dinara, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do deset godina. (3) Ko u ini delo iz st. 1. i 2. ovog lana, a mogao je i bio duan da zna da novac ili imovina predstavljaju prihod ostvaren krivi nim delom, kazni e se zatvorom do tri godine. (4) Odgovorno lice u pravnom licu koje u ini delo iz st. 1. do 3. ovog lana, kazni e se kaznom propisanom za to delo, ako je znalo, odnosno moglo i bilo duno da zna da novac ili imovina predstavljaju prihod ostvaren krivi nim delom. (5) Novac i imovina iz st. 1. do 4. ovog lana oduze e se.

Zloupotreba monopolisti kog poloaja

lan 232. Odgovorno lice u preduze u ili u drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koji zloupotrebom monopolisti kog ili dominantnog poloaja na tritu ili zaklju ivanjem monopolisti kog sporazuma izazove poreme aj na tritu ili taj subjekt dovede u povla en poloaj u odnosu na druge, tako da ostvari imovinsku korist za taj subjekt ili za drugi subjekt ili nanese tetu drugim subjektima privrednog poslovanja, potroa ima ili korisnicima usluga, kazni e se zatvorom do tri godine.

Neovla ena upotreba tu e firme

lan 233. (1) Ko se u nameri da obmane kupce ili korisnike usluga poslui tu om firmom, tu om geografskom oznakom porekla, tu im igom ili zatitnim znakom ili tu om posebnom oznakom robe ili unese pojedina obeleja ovih oznaka u svoju firmu, svoj ig ili zatitni znak ili u svoju posebnu oznaku robe, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do tri godine. (2) Ko u svrhu prodaje u ve oj koli ini ili vrednosti nabavlja, proizvodi, prera uje, stavlja u promet, daje u zakup ili skladiti robu iz stava 1. ovog lana ili se bavi pruanjem usluga neovlaeno koriste i tu e oznake, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina.

- 81 (3) Ako je u inilac iz stava 2. ovog lana organizovao mreu preprodavaca ili posrednika ili je pribavio imovinsku korist koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, kazni e se zatvorom od jedne do osam godina. (4) Predmeti iz st. 1. do 3. ovog lana oduze e se.

Nesavestan rad u privrednom poslovanju

lan 234. (1) Odgovorno lice u preduze u ili drugom subjektu privrednog poslovanja u kome nema ve inski udeo, koje svesno kri zakone, druge propise ili opte akte o poslovanju ili o igledno nesavesno posluje i time iz nehata tom preduze u ili drugom subjektu privrednog poslovanja prouzrokuje tetu koja prelazi iznos od etristopedeset hiljada dinara, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do tri godine. (2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila teta koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara ili je pokrenut postupak prinudnog poravnanja ili ste aja, u inilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina.

Prouzrokovanje ste aja

lan 235. (1) Odgovorno lice u preduze u ili u drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica, koje neracionalnim troenjem sredstava ili njihovim otu enjem u bescenje, prekomernim zaduivanjem, preuzimanjem nesrazmernih obaveza, lakomislenim zaklju ivanjem ugovora sa licima nesposobnim za pla anje, proputanjem blagovremenog ostvarivanja potraivanja, unitenjem ili prikrivanjem imovine ili drugim radnjama koje nisu u skladu sa savesnim poslovanjem prouzrokuje ste aj i time drugog oteti, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.

Prouzrokovanje lanog ste aja

lan 236. (1) Odgovorno lice u preduze u ili u drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koji u nameri da taj subjekt izbegne pla anje obaveza prouzrokuje ste aj tog subjekta prividnim ili stvarnim umanjenjem njegove imovine, na na in to: 1) celu ili deo imovine subjekta privrednog poslovanja prikrije, prividno proda, proda ispod trine vrednosti ili besplatno ustupi; 2) zaklju i fiktivne ugovore o dugu ili prizna nepostoje a potraivanja; 3) poslovne knjige koje je subjekt privrednog poslovanja obavezan da vodi po zakonu prikrije, uniti ili tako preina i da se iz njih ne mogu sagledati poslovni

- 82 rezultati ili stanje sredstava ili obaveza ili ovo stanje sa injavanjem lanih isprava ili na drugi na in prikae takvim da se na osnovu njega moe otvoriti ste aj, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. za poverioca, (2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog lana nastupile teke posledice u inilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

- 83 Ote enje poverioca

lan 237. (1) Odgovorno lice u preduze u ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koji znaju i da je taj subjekt postao nesposoban za pla anje, isplatom duga ili na drugi na in namerno stavi poverioca u povoljniji poloaj i time znatno oteti drugog poverioca, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (2) Odgovorno lice iz stava 1. ovog lana ili preduzetnik, koji znaju i da je taj subjekt postao nesposoban za pla anje, a u nameri da izigra ili oteti poverioca prizna neistinito potraivanje, sastavi lani ugovor ili nekom drugom prevarnom radnjom oteti poverioca, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina. (3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog lana poveriocu prouzrokovana teta velikih razmera ili ako je prema ote enom zbog toga dolo do pokretanja postupka prinudnog poravnanja ili ste aja, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Zloupotreba ovla enja u privredi

lan 238. (1) Odgovorno lice u preduze u ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koje u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za pravno lice u kojem je zaposleno, za drugo pravno lice ili drugi subjekt privrednog poslovanja koji ima svojstvo pravnog lica: 1) stvara ili dri nedozvoljene nov ane, robne ili druge vrednosne fondove u zemlji ili inostranstvu ili protivpravno onemogu ava ostvarivanja vlasni kih prava akcionara; 2) sastavljanjem isprave neistinite sadrine, lanim bilansima, procenama ili inventarisanjem odnosno lanim prikazivanjem ili prikrivanjem injenica, neistinito prikazuje stanje ili kretanje sredstava ili rezultate poslovanja, pa na taj na in dovede u zabludu organe upravljanja u preduze u ili drugom pravnom licu prilikom donoenja odluka o poslovima upravljanja ili preduze e ili drugo pravno lice stavi u povoljniji poloaj prilikom dobijanja sredstava ili drugih pogodnosti koje im se ne bi priznale prema postoje im propisima; 3) sredstva kojima raspolae koristi protivno njihovoj nameni; 4) na drugi na in grubo povredi ovla enja u pogledu upravljanja, raspolaganja i kori enja imovinom; 5) protivno volji akcionara ne potpisuje prospekt za trgovanje akcijama na berzi, a davanjem lanih podataka dovodi u zabludu kupce akcija o stanju kapitala pravnog lica, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina. (2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od pet miliiona dinara, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

- 84 Naruavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti

lan 239. (1) Ko u nameri naruavanja poslovnog ugleda ili kreditne sposobnosti drugog, iznosi o njemu neistinite podatke ili neistinito prikazuje njegovo poslovanje, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog lana nastupile teke posledice, u inilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine. tubi. (3) Gonjenje za dela iz st. 1. i 2. ovog lana preduzima se po privatnoj

Odavanje poslovne tajne

lan 240. (1) Ko neovla eno drugom saopti, preda ili na drugi na in u ini dostupnim podatke koji predstavljaju poslovnu tajnu ili ko pribavlja takve podatke u nameri da ih preda nepozvanom licu, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno iz koristoljublja ili u pogledu naro ito poverljivih podataka, u inilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina. (3) Ko delo iz stava 1. ovog lana u ini iz nehata, kazni e se zatvorom do tri godine. (4) Poslovnom tajnom smatraju se podaci i dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadlenog organa donesenom na osnovu zakona proglaeni poslovnom tajnom ije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje tetne posledice za preduze e ili drugi subjekt privrednog poslovanja.

Onemogu avanje vrenja kontrole

lan 241. Ko onemogu i organu vrenja kontrole da izvri uvid u poslovne knjige ili drugu dokumentaciju ili onemogu i pregled predmeta, prostorija ili drugih objekata, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Nedozvoljena proizvodnja
lan 242. (1) Ko neovla eno proizvodi ili prera uje robu za iju je proizvodnju ili prera ivanje potrebno odobrenje nadlenog organa, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine. zabranjeno, (2) Ko proizvodi ili prera uje robu ija je proizvodnja ili prera ivanje

- 85 kazni e se zatvorom do tri godine. (3) Roba i sredstva za proizvodnju ili prera ivanje oduze e se.

Nedozvoljena trgovina
lan 243. (1) Ko nemaju i ovla enje za trgovinu, nabavi robu ili druge predmete u ve oj vrednosti u svrhu prodaje, ili ko se neovla eno i u ve em obimu bavi trgovinom ili posredovanjem u trgovini ili se bavi zastupanjem organizacija u unutranjem ili spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine. organizovao, (2) Ko se bavi prodajom robe iju je proizvodnju neovla eno

kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(3) Kaznom iz stava 2. ovog lana kazni e se i ko neovla eno prodaje, kupuje ili vri razmenu robe ili predmeta iji je promet zabranjen ili ograni en. (4) Ako je u inilac dela iz st. 1. do 3. ovog lana organizovao mreu preprodavaca ili posrednika ili je postigao imovinsku korist koja prelazi iznos od etristopedeset hiljada dinara, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (5) Roba i predmeti nedozvljene trgovine oduze e se.

Obmanjivanje kupaca
lan 244. Ko u nameri obmanjivanja kupaca stavlja u promet proizvode sa oznakom u koju su uneti podaci koji ne odgovaraju sadrini, vrsti, poreklu ili kvalitetu proizvoda ili stavlja u promet proizvode koji po svojoj koli ini ili kvalitetu ne odgovaraju onome to se redovno pretpostavlja kod takvih proizvoda ili stavlja u promet proizvode bez oznake o sadrini, vrsti poreklu ili kvalitetu proizvoda kad je ovakva oznaka propisana ili se pri stavljanju u promet proizvoda slui o igledno lanom reklamom, kazni e se zatvorom do tri godine i nov anom kaznom.

Falsifikovanje znakova za obeleavanje robe, mera i tegova

lan 245. (1) Ko u nameri da ih upotrebi kao prave napravi lane pe ate, igove, marke ili druge znakove za obeleavanje doma e ili strane robe kojima se igou zlato ili drugi plemeniti metal, drvo, stoka ili kakva druga roba ili ko u istoj nameri takve prave znakove preina i ili ko takve lane ili preina ene znakove upotrebi kao prave, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do tri godine. (2) Lani znakovi, mere i tegovi oduze e se.

- 86 -

GLAVA DVADESET TRE A

KRIVI NA DELA PROTIV ZDRAVLJA LJUDI Neovla ena proizvodnja, dranje i stavljanje u promet opojnih droga
lan 246. (1) Ko neovla eno proizvodi, prera uje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, dri ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi na in neovla eno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglaeni za opojne droge, kazni e se zatvorom od dve do dvanaest godina. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno od strane vie lica koja su se udruila za vrenje tih dela, ili je u inilac ovog dela organizovao mreu preprodavaca ili posrednika, u inilac e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina. opojne droge, (3) Ko neovla eno dri supstance ili preparate koji su proglaeni za kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do tri godine.

(4) U inilac dela iz stava 3. ovog lana koji opojnu drogu dri radi sopstvene upotrebe moe se osloboditi od kazne. (5) U inilac dela iz st. 1. do 3. ovog lana koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu moe se osloboditi od kazne. (6) Ko neovla eno pravi, nabavlja, poseduje ili daje na upotrebu opremu, materijal ili supstance za koje zna da su namenjene za proizvodnju opojnih droga, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. se. (7) Opojne droge i sredstva za njihovu proizvodnju i preradu oduze e

Omogu avanje uivanja opojnih droga

lan 247. (1) Ko navodi drugog na uivanje opojne droge ili mu daje opojnu drogu da je uiva on ili drugo lice ili stavi na raspolaganje prostorije radi uivanja opojne droge ili na drugi na in omogu uje drugom da uiva opojnu drogu, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno prema maloletnom licu ili prema vie lica ili je izazvalo naro ito teke posledice, u inilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina. (3) Opojne droge oduze e se.

- 87 Nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije

lan 248. Ko za vreme epidemije kakve opasne zarazne bolesti ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama kojima se odre uju mere za njeno suzbijanje ili spre avanje, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Prenoenje zarazne bolesti

lan 249. Ko ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama za suzbijanje ili spre avanje zaraznih bolesti, pa usled toga do e do prenoenja zarazne bolesti, kazni e se zatvorom do tri godine.

Prenoenje infekcije HIV virusom

lan 250. (1) Ko svesno drugog dovede u opasnost od infekcije HIV virusom, kazni e se zatvorom do dve godine. (2) Ko se svesno ne pridrava propisa i mera koji se odnose na spre avanje irenja HIV infekcije i time iz nehata dovede do prenoenja infekcije HIV virusom na drugo lice, kazni e se zatvorom od jedne do pet godina. tu infekciju, (3) Ko znaju i da je zaraen HIV virusom svesno prenese na drugog kazni e se zatvorom od dve do dvanaest godina. (4) Ako je usled dela iz stav 3. ovog lana nastupila smrt zaraenog u inilac e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.

lica,

(5) Ako je delo iz st. 3. i 4. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti za delo iz stava 3. zatvorom do tri godine, a za delo iz stava 4. zatvorom od est meseci do pet godina.

Nesavesno pruanje lekarske pomo i

lan 251. (1) Lekar koji pri pruanju lekarske pomo i primeni o igledno nepodobno sredstvo ili o igledno nepodoban na in le enja ili ne primeni odgovaraju e higijenske mere ili uopte o igledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoranje zdravstvenog stanja nekog lica, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i drugi zdravstveni radnik koji pri pruanju medicinske pomo i ili nege ili pri vrenju druge zdravstvene

- 88 delatnosti o igledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoranje zdravstvenog stanja nekog lica. (3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Protivpravno vrenje medicinskih eksperimenata i ispitivanje leka

lan 252. eksperimente, (1) Ko protivno propisima na ljudima vri medicinske ili druge sli ne kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i ko vri kloniranje ljudi ili vri eksperimente u tom cilju. (3) Ko protivno propisima vri klini ko ispitivanje leka, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Neukazivanje lekarske pomo i

lan 253. (1) Lekar koji protivno svojoj dunosti odbije da ukae lekarsku pomo licu kojem je takva pomo potrebna, a koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za ivot ili opasnosti nastupanja teke telesne povrede ili tekog naruavanja zdravlja, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine. (2) Ako usled dela iz stava 1. ovog lana lice kojem nije ukazana lekarska pomo bude teko telesno povre eno ili mu zdravlje bude teko narueno, u inilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do etiri godine. (3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila smrt lica kome nije ukazana lekarska pomo , u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo
lan 254. (1) Ko se bez odgovaraju e stru ne spreme bavi le enjem ili pruanjem drugih medicinskih usluga, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i ko se bez odgovaraju e stru ne spreme bavi spravljanjem ili izdavanjem lekova.

- 89 Nesavesno postupanje pri spravljanju i izdavanju lekova

lan 255. (1) Lice ovla eno za izdavanje lekova za upotrebu u medicini koje izda drugi lek umesto propisanog ili zahtevanog leka, ako zamena nije dozvoljena ili koje ne napravi lek u propisanoj razmeri ili koli ini ili koje o igledno nesavesno postupa pri izdavanju lekova i time prouzrokuje pogoranje zdravstvenog stanja nekog lica, kazni e se zatvorom do tri godine. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Proizvodnja i stavljanje u promet kodljivih proizvoda

lan 256. (1) Ko proizvodi radi prodaje, prodaje ili stavlja u promet kodljive ivotne namirnice, jelo ili pi e ili druge kodljive proizvode, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (2) Ko ivotne namirnice, jelo ili pi e stavlja u promet bez izvrenog pregleda od strane ovla enog lica kad je taj pregled propisima predvi en, ili ih stavlja u promet poto im je istekao rok upotrebe, kazni e se zatvorom do dve godine. (3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (4) Proizvodi iz st. 1. i 2. ovog lana oduze e se.

Nesavesno vrenje pregleda ivotnih namirnica

lan 257. (1) Ovla eno lice koje nesavesno izvri pregled stoke za klanje, mesa namenjenog za ishranu i drugih ivotnih namirnica ili protivno propisima ne izvri pregled i time omogu i da se stavi u promet meso ili druga ivotna namirnica kodljiva za zdravlje ljudi, kazni e se zatvorom do tri godine. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Zaga ivanje vode za pi e i ivotnih namirnica

lan 258. (1) Ko kakvom kodljivom materijom zagadi vodu koja ljudima slui za pi e ili ivotne namirnice, kazni e se zatvorom do tri godine. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno iz nehata,

- 90 u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Teka dela protiv zdravlja ljudi

lan 259. (1) Ako usled dela iz l. 249, 251. st. 1. i 2, 252, 254, 255. stav 1, 256. st. 1. i 2, 257. stav 1. i 258. stav 1. ovog zakonika, neko lice bude teko telesno povre eno ili mu zdravlje bude teko narueno, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (2) Ako je usled dela iz l. 249, 251. st. 1. i 2, 252, 254, 255. stav 1, 256. st. 1. i 2, 257. stav 1. i 258. stav 1. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili vie lica, u inilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. (3) Ako usled dela iz l. 251. stav 3, 255. stav 2, 256. stav 3, 257. stav 2. i 258. stav 2. ovog zakonika neko lice bude teko telesno povre eno ili mu zdravlje bude teko narueno, u inilac e se kazniti zatvorom do tri godine. (4) Ako je usled dela iz l. 251. stav 3, 255. stav 2, 256. stav 3, 257. stav 2. i 258. stav 2. ovog zakonika nastupila smrt, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

GLAVA DVADESET

ETVRTA

KRIVI NA DELA PROTIV IVOTNE SREDINE Zaga enje ivotne sredine

lan 260. (1) Ko kre i propise o zatiti, o uvanju i unapre enju ivotne sredine zagadi vazduh, vodu ili zemljite u ve oj meri ili na irem prostoru, kazni e se zatvorom do tri godine. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana dolo do unitenja ili ote enja ivotinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do zaga enja ivotne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni due vreme ili veliki trokovi, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (4) Ako je usled dela iz stava 2. ovog lana dolo do unitenja ili ote enja ivotinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do zaga enja ivotne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni due vreme ili veliki trokovi, u inilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina.

- 91 (5) Ako izrekne uslovnu osudu za dela iz st. 1. i 4. ovog lana, sud moe odrediti obavezu u iniocu da u odre enom roku preduzme odre ene propisane mere zatite, o uvanja i unapre enja ivotne sredine.

Nepreduzimanje mera zatite ivotne sredine

lan 261. (1) Slubeno ili odgovorno lice koje ne preduzme propisane mere zatite ivotne sredine, ili ne postupi po odluci nadlenog organa o preduzimanju mera zatite ivotne sredine, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do est meseci. (3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana dolo do zaga enja ivotne sredine, u inilac e se kazniti za krivi no delo iz lana 260. ovog zakonika. (4) Ako izrekne uslovnu osudu za dela iz st. 1. i 2. ovog lana, sud moe naloiti obavezu u iniocu da u odre enom roku preduzme odre ene propisane mere zatite, o uvanja i unapre enja ivotne sredine.

Protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja koja zaga uju ivotnu sredinu
lan 262. (1) Slubeno ili odgovorno lice koje protivno propisima o zatiti, o uvanju i unapre enju ivotne sredine dozvoli izgradnju, stavljanje u pogon ili upotrebu objekata ili postrojenja ili primenu tehnologije kojima se u ve oj meri ili na irem prostoru zaga uje ivotna sredina, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana dolo do unitenja ivotinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do zaga enja ivotne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni due vreme ili veliki trokovi, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ako izrekne uslovnu osudu za dela iz st. 1. i 2. ovog lana, sud moe odrediti obavezu u iniocu da u odre enom roku preduzme odre ene propisane mere zatite, o uvanja i unapre enja ivotne sredine.

Ote enje objekata i ure aja za zatitu ivotne sredine

lan 263. (1) Ko oteti, uniti, ukloni ili na drugi na in u ini neupotrebljivim objekte ili ure aje za zatitu ivotne sredine, kazni e se zatvorom do tri godine. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

- 92 (3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana dolo do zaga enja vazduha, vode ili zemljita u ve oj meri ili na irem prostoru, u inilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina. (4) Ako je usled dela iz stava 2. ovog lana dolo do zaga enja vazduha, vode ili zemljita u ve oj meri ili na irem prostoru, u inilac e se kazniti zatvorom do tri godine. (5) Ako je usled dela iz st. 1. i 3. ovog lana dolo do unitenja ili ote enja ivotinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do zaga enja ivotne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni due vreme ili veliki trokovi, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (6) Ako je usled dela iz st. 2. i 4. ovog lana dolo do unitenja ili ote enja ivotinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do zaga enja ivotne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni due vreme ili veliki trokovi, u inilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina. (7) Ako izrekne uslovnu osudu za dela iz st. 1. do 6. ovog lana, sud moe odrediti obavezu u iniocu da u odre enom roku preduzme odre ene propisane mere zatite, o uvanja i unapre enja ivotne sredine.

Ote enje ivotne sredine

lan 264. (1) Ko kre i propise, iskori avanjem prirodnih bogatstava, izgradnjom objekata, izvo enjem kakvih radova ili na drugi na in izazove ote enje ivotne sredine u ve oj meri ili na irem prostoru, kazni e se zatvorom do tri godine. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (3) Ako izrekne uslovnu osudu za dela iz st. 1. i 2. ovog lana, sud moe odrediti obavezu u iniocu da u odre enom roku preduzme odre ene mere u cilju otklanjanja tetnih posledica po ivotnu sredinu.

Unitenje, ote enje i iznoenje u inostranstvo zati enog prirodnog dobra

lan 265. (1) Ko uniti ili oteti posebno zati eno prirodno dobro, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do est meseci. (3) Ko protivno propisima izveze ili iznese u inostranstvo prirodnu retkost ili posebno zati enu biljku ili ivotinju, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (4) Za pokuaj dela iz stava 3. ovog lana e se kazniti.

- 93 Unoenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prera ivanje, odlaganje i skladitenje opasnih materija
lan 266. (1) Ko protivno propisima unese u Srbiju radioaktivne ili druge opasne materije ili opasne otpatke, ili ko prevozi, prera uje, odlae, sakuplja ili skladiti takve materije ili otpatke, kazni e se zatvorom do tri godine. (2) Ko zloupotrebom svog slubenog poloaja ili ovla enja dozvoli ili omogu i da se u Srbiju unesu materije ili otpatci iz stava 1. ovog lana, ili omogu i da se takve materije ili otpatci prevoze, prera uju, odlau, sakupljaju ili skladite, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana dolo do unitenja ivotinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do zaga enja ivotne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni due vreme ili veliki trokovi, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (4) Za pokuaj dela iz stava 1. ovog lana kazni e se. (5) Ako izrekne uslovnu osudu za dela iz st. 1. do 4. ovog lana, sud moe odrediti obavezu u iniocu da u odre enom roku preduzme odre ene propisane mere zatite od jonizuju ih zra enja ili druge propisane mere zatite. (6) Ko organizuje vrenje dela iz stava 1. ovog lana, kazni e se zatvorom od jedne do osam godina. (7) Za pokuaj dela iz stava 1. ovog lana kazni e se.

Nedozvoljena izgradnja nukelarnih postrojenja

lan 267. Ko protivno propisima odobri ili pristupi izgradnji nuklearne elektrane, postojenja za proizvodnju nuklearnog goriva ili postrojenja za preradu isluenog nuklearnog otpada, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina.

Povreda prava na informisanje o stanju ivotne sredine

lan 268. Ko protivno propisima uskrati podatke ili da neistinite podatke o stanju ivotne sredine i pojavama koji su neophodni za procenu opasnosti po ivotnu sredinu i preduzimanje mera zatite ivota i zdravlja ljudi, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Ubijanje i mu enje ivotinja

lan 269. (1) Ko kre i propise ubije, povredi ili mu i ivotinju,

- 94 kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do est meseci. (2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana dolo do ubijanja, mu enja ili povre ivanja ve eg broja ivotinja, ili je delo u injeno u odnosu na ivotinju koja pripada posebno zati enim ivotinjskim vrstama, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Prenoenje zaraznih bolesti kod ivotinja i biljaka

lan 270. (1) Ko za vreme epidemije neke bolesti ivotinja koja moe ugroziti sto arstvo ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama kojima se odre uju mere za suzbijanje ili spre avanje bolesti, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i ko za vreme postojanja opasnosti od bolesti i teto ina koje mogu ugroziti biljni svet ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama kojima se odre uju mere za suzbijanje ili spre avanje bolesti odnosno teto ina. (3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog ivotinja, unitenje biljaka ili druga znatna teta, u inilac e se kazniti zatvorom do tri godine. lana nastupilo uginu e

(4) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Nesavesno pruanje veterinarske pomo i

lan 271. (1) Veterinar ili ovla eni veterinarski radnik koji pri pruanju veterinarske pomo i prepie ili primeni o igledno nepodobno sredstvo ili o igledno nepodoban na in le enja ili uopte nesavesno postupa pri le enju ivotinja i time prouzrokuje uginu e ivotinja ili drugu znatnu tetu, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do est meseci.

Proizvodnja tetnih sredstava za le enje ivotinja

lan 272. (1) Ko proizvodi radi prodaje ili stavlja u promet sredstva za le enje ili za spre avanje zaraze kod ivotinja koja su opasna za njihov ivot ili zdravlje, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ako je delom iz stava 1. ovog lana prouzrokovano uginu e ivotinja ili druga znatna teta, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine. (3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do est meseci.

- 95 Zaga ivanje hrane i vode za ishranu odnosno napajanje ivotinja

lan 273. (1) Ko kakvom kodljivom materijom zagadi hranu ili vodu koje slue za ishranu ili napajanje ivotinja i time dovede u opasnost njihov ivot ili zdravlje, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i ko kakvom kodljivom materijom zagadi vodu u ribnjaku, jezeru, reci ili kanalu ili poribljavanjem iz zaraenih voda prouzrokuje opasnost za opstanak riba ili drugih vodenih ivotinja. (3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog lana prouzrokovano uginu e ivotinja ili druga znatna teta, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine. (4) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do est meseci.

Pustoenje uma
lan 274. (1) Ko protivno propisima ili naredbama nadlenih organa vri se u ili kr enje ume, ili ko ote uje stabla ili na drugi na in pustoi ume ili obori jedno ili vie stabala u parku, drvoredu ili na drugom mestu gde se a nije dozvoljena, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ko delo iz stava 1. ovog lana izvri u zati enoj umi, nacionalnom parku ili u drugoj umi sa posebnom namenom, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine.

umska kra a
lan 275. (1) Ko radi kra e obori u umi, parku ili drvoredu jedno ili vie stabala, a koli ina oborenog drveta je ve a od jednog kubnog metra, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ako oboreno drvo proda, ili ako je delo izvreno posebnom namenom, u inilac je delo iz stava 1. ovog lana u injeno u nameri da se ako je koli ina oborenog drveta ve a od pet kubnih metara ili u zati enoj umi, nacionalnom parku ili drugoj umi sa e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do tri godine.

(3) Za pokuaj dela iz st. 1. i 2. ovog lana kazni e se.

Nezakonit lov
lan 276. zabranjen, (1) Ko lovi divlja za vreme lovostaja ili na podru ju gde je lov

- 96 kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do est meseci. uhvati ivu, (2) Ko neovla eno lovi na tu em lovitu i ubije ili rani divlja ili je kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (3) Ako je delo iz stava 2. ovog lana u injeno u odnosu na visoku u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine.

divlja ,

(4) Ko lovi divlja iji je lov zabranjen ili ko lovi bez posebne dozvole odre enu vrstu divlja i za iji je lov potrebna takva dozvola ili ko lovi na na in ili sredstvima kojima se divlja masovno unitava, kazni e se zatvorom do tri godine. (5) Ulovljena divlja i sredstva za lov oduze e se.

Nezakonit ribolov
lan 277. (1) Ko lovi ribu ili druge vodene ivotinje za vreme lovostaja ili u vodama u kojima je lov zabranjen, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do est meseci. (2) Ko lovi ribu ili druge vodene ivotinje eksplozivom, elektri nom strujom, otrovom, sredstvima za omamljivanje ili na na in tetan za razmnoavanje tih ivotinja ili kojim se te ivotinje masovno unitavaju, kazni e se zatvorom do tri godine. (3) Kaznom iz stava 2. ovog lana kazni e se i ko lovi ribu ili druge vodene ivotinje ve e bioloke vrednosti ili u ve oj koli ini ili pri lovu uniti ve u koli inu riba ili drugih vodenih ivotinja. (4) Ulov i sredstva za ribolov oduze e se.

GLAVA DVADESET PETA

KRIVI NA DELA PROTIV OPTE SIGURNOSTI LJUDI I IMOVINE Izazivanje opte opasnosti
lan 278. (1) Ko poarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizuju im zra enjem, elektri nom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opteopasnom radnjom ili opteopasnim sredstvom izazove opasnost za ivot ili telo ljudi ili za imovinu ve eg obima, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina.

- 97 (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se slubeno ili odgovorno lice koje ne postavi propisane ure aje za zatitu od poara, poplave, eksplozije, otrova ili otrovnog gasa, radio-aktivnih ili drugih jonizuju ih zra enja, elektri ne energije ili drugih opasnih sredstava ili ove ure aje ne odrava u ispravnom stanju ili ih u slu aju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopte ne postupa po propisima ili tehni kim pravilima o merama zatite i time izazove opasnost za ivot ili telo ljudi ili za imovinu ve eg obima. (3) Ako su dela iz st. 1. i 2. ovog lana u injena na mestu gde je okupljen ve i broj ljudi, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do est godina. (4) Ako je delo iz st. 1. i 3. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti zatvorom do tri godine.

Unitenje i ote enje javnih ure aja

lan 279. (1) Ko uniti, oteti, izmeni, u ini neupotrebljivim ili ukloni javni ure aj za vodu, toplotu, gas, elektri nu ili drugu energiju ili ure aje sistema veza i na taj na in prouzrokuje poreme aj u ivotu gra ana ili u funkcionisanju privrede, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Izazivanje opasnosti neobezbe enjem mera zatite na radu

lan 280. (1) Ko u rudnicima, fabrikama, radionicama, na gradilitima ili na drugom mestu rada oteti ili ukloni zatitne ure aje i time izazove opasnost za ivot ili telo ljudi ili za imovinu ve eg obima, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i odgovorno lice u rudniku, fabrici, radionici, na gradilitu ili na drugom mestu rada koje ne postavi zatitne ure aje ili ih ne odrava u ispravnom stanju ili ih u slu aju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopte ne postupa po propisima ili tehni kim pravilima o merama zatite na radu i time izazove opasnost za ivot ili telo ljudi ili za imovinu ve eg obima. (3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti zatvorom do tri godine. (4) Ako izrekne uslovnu osudu za delo iz stava 2. ovog lana, sud moe odrediti obavezu u iniocu da u odre enom roku obezbedi postavljanje, odravanje ili kori enje zatitnih ure aja.

- 98 Nepropisno i nepravilno izvo enje gra evinskih radova

lan 281. (1) Lice odgovorno za projektovanje, rukovo enje ili izvo enje gradnje ili gra evinskih radova, koje pri izvo enju tih radova ne postupi po propisima ili optepriznatim tehni kim pravilima i time izazove opasnost za ivot ili telo ljudi ili za imovinu ve eg obima, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Ote enje brana, nasipa i vodoprivrednih objekata

lan 282. (1) Ko oteti, uniti ili u ini neupotrebljivim branu, nasip ili drugi vodoprivredni objekat ili ure aj za zatitu od prirodnih nepogoda, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno prema objektu ili ure aju ve eg zna aja, u inilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina. (3) Ako je delo iz stava 2. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Unitenje, ote enje i uklanjanje znakova kojima se upozorava na opasnost

lan 283. Ko uniti, oteti ili ukloni znak kojim se upozorava na kakvu opasnost, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Zloupotreba telekomunikacionih znakova

lan 284. (1) Ko zloupotrebi ili bez potrebe otpravi me unarodno ugovoreni znak za pozivanje u pomo ili znak da preti opasnost ili ko telekomunikacionim znakom obmane da postoji sigurnost ili ko zloupotrebi me unarodno ugovoreni komunikacioni znak, kazni e se zatvorom do tri godine. (2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila opasnost za ivot ljudi ili za imovinu ve eg obima, u inilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina.

- 99 Neotklanjanje opasnosti
lan 285. (1) Ko ne prijavi nadlenom organu, odnosno drugom nadlenom subjektu da postoji poar, poplava, eksplozija, saobra ajna nezgoda ili neka druga opasnost za ivot ili telo ljudi ili za imovinu ve eg obima ili ne preduzme mere da se ta opasnost otkloni, iako je to mogao da u ini bez opasnosti za sebe ili drugog, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ko spre i drugog u preduzimanju mera za otklanjanje poara, poplave, eksplozije, saobra ajne nezgode ili druge opasnosti za ivot ili telo ljudi ili za imovinu ve eg obima, kazni e se zatvorom do tri godine.

Nedozvoljeno postupanje sa eksplozivnim i zapaljivim materijalom

lan 286. (1) Ko protivno propisima skladiti, dri, prevozi ili preda na prevoz javnim saobra ajnim sredstvom ekplozivni ili lako zapaljivi materijal ili takav materijal sam prenosi koriste i se javnim saobra ajnim sredstvom, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i ko nedozvoljeno u prostoriju ili drugi objekat gde se okuplja ve i broj ljudi unese eksplozivni ili lako zapaljivi materijal ili ko takav materijal donese na mesto gde je okupljen ve i broj ljudi ili gde takvo okupljanje predstoji. (3) Ko u jamu sa metanom ili drugim zapaljivim gasom ili opasnom ugljenom prainom ili u objekat na naftnom ili gasnom polju unese ili pokua da unese lako zapaljivu materiju ili druge stvari ije je unoenje u takvu jamu, odnosno objekat zabranjeno, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (4) Kaznom iz stava 3. ovog lana kazni e se i ko se pri ulasku u magacin, skladite ili spremite eksplozivnih sredstava ne pridrava propisanih mera zatite. (5) Ako je delo iz st. 3. i 4. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Neovla eno pribavljanje i ugroavanje bezbednosti nuklearnim materijama

lan 287. (1) Ko silom ili pretnjom, izvrenjem krivi nog dela ili na drugi protivpravan na in pribavi, poseduje, koristi, prevozi, daje drugom nuklearne materije ili omogu ava drugom da do njih do e, kazni e se zatvorom do tri godine.

- 100 (2) Ko preti da e upotrebiti nuklearnu materiju u nameri da se neko prinudi da neto u ini ili ne u ini i time ugrozi bezbednost ljudi, kazni e se zatvorom od jedne do deset godina. (3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila teka telesna povreda ili imovinska teta velikih razmera, u inilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. vie lica, (4) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila smrt jednog ili u inilac e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.

Teka dela protiv opte sigurnosti

lan 288. (1) Ako je usled dela iz l. 278. st. 1. do 3, 279. stav 1, 280. st. 1. i 2, 281. stav 1. i 284. ovog zakonika, nastupila teka telesna povreda nekog lica ili imovinska teta velikih razmera, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (2) Ako je usled dela iz l. 278. st. 1. do 3, 279. st. 1. i 2, 280. st. 1. i 2, 281. stav 1. i 284. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili vie lica, u inilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. (3) Ako je usled dela iz l. 278. stav 4, 279. stav 2, 280. stav 3. i 281. stav 2. ovog zakonika nastupila teka telesna povreda nekog lica ili imovinska teta velikih razmera, u inilac e se kazniti zatvorom do etiri godine. (4) Ako je usled dela iz l. 278. stav 4, 279. stav 2, 280. stav 3. i 281. stav 2. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili vie lica, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

GLAVA DVADESET ESTA

KRIVI NA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI JAVNOG SAOBRA AJA Ugroavanje javnog saobra aja
lan 289. (1) U esnik u saobra aju na putevima koji se ne pridrava saobra ajnih propisa i time tako ugrozi javni saobra aj da dovede u opasnost ivot ili telo ljudi ili imovinu ve eg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku tetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara, kazni e se zatvorom do tri godine. (2) Ko se ne pridrava saobra ajnih propisa i time ugrozi elezni ki, brodski, tramvajski, trolejbuski, autobuski saobra aj ili saobra aj i arom tako da dovede u opasnost ivot ili telo ljudi ili imovinu ve eg obima,

- 101 kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Ugroavanje saobra aja opasnom radnjom i opasnim sredstvom

lan 290. (1) Ko unitenjem, uklanjanjem ili teim ote enjem saobra ajnih ure aja, sredstava, znakova ili ure aja za signalizaciju ili zatitnih i odbojnih ograda koji slue bezbednosti javnog saobra aja na putevima, davanjem pogrenih znakova ili signala, postavljanjem prepreka na saobra ajnicama ili drugi sli an na in tako ugrozi javni saobra aj da time dovede u opasnost ivot ili telo ljudi ili imovinu ve eg obima, kazni e se zatvorom do tri godine. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Ugroavanje bezbednosti vazdunog saobra aja

lan 291. (1) Ko nepropisnim ili nepravilnim upravljanjem letom vazduhoplova, proputanjem dunosti ili nadzora u vezi sa bezbedno u vazdunog saobra aja, davanjem neta nih obavetenja od zna aja za bezbedan let vazduhoplova ili na drugi na in dovede u opasnost bezbednost vazdunog saobra aja, kazni e se zatvorom od jedne do est godina. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno iz nehata ili nehatnim unitenjem ili ote enjem ure aja za navigaciju ili nehatnim nanoenjem druge tete na vazduhoplovu, u inilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.

Ugroavanje bezbednosti vazdunog saobra aja nasiljem

lan 292. (1) Ko nasiljem prema licu u vazduhoplovu, postavljanjem ili unoenjem u vazduhoplov eksplozivne ili druge opasne naprave ili supstance ili unitenjem ili ote enjem ure aja za navigaciju ili prouzrokovanjem druge tete vazduhoplovu dovede u opasnost bezbednost vazdunog saobra aja, kazni e se zatvorom od dve do deset godina. (2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila teka telesna povreda nekog lica ili prouzrokovana teta velikih razmera, u inilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. vie lica, (3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila smrt jednog ili u inilac e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.

- 102 Otmica vazduhoplova, broda i drugog prevoznog sredstva

lan 293. (1) Ko silom ili pretnjom da e upotrebiti silu preuzme kontrolu nad vazduhoplovom koji se nalazi u letu ili nad brodom u toku plovidbe ili nad drugim javnim prevoznim sredstvom u toku vonje, kazni e se zatvorom od dve do deset godina. (2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila teka telesna povreda nekog lica ili prouzrokovana teta velikih razmera, u inilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. vie lica, (3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila smrt jednog ili u inilac e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.

Piratstvo
lan 294. (1) lan posade ili putnik broda koji na otvorenom moru ili na mestu koje ne potpada pod vlast nijedne drave u ini nasilje ili razbojnitvo prema licima na drugom brodu, zadri, oduzme, oteti ili uniti drugi brod ili dobra koja se nalaze na njemu ili prouzrokuje tetu velikih razmera, kazni e se zatvorom od dve do dvanaest godina. vie lica, (2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila smrt jednog ili u inilac e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.

Nesavesno vrenje nadzora nad javnim saobra ajem

lan 295. (1) Slubeno ili odgovorno lice kojem je poveren nadzor nad stanjem i odravanjem saobra ajnica i objekata na njima, prevoznim sredstvima ili javnim saobra ajem ili nad ispunjavanjem propisanih uslova rada voza a, ili kojem je povereno rukovo enje vonjom, koje nesavesnim vrenjem svoje dunosti izazove opasnost za ivot ili telo ljudi ili za imovinu ve eg obima, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i odgovorno lice koje izda nalog za vonju ili dopusti vonju, iako zna da voza zbog umora, uticaja alkohola ili drugih razloga nije u stanju da bezbedno upravlja vozilom ili da vozilo nije ispravno i time izazove opasnost za ivot ili telo ljudi ili za imovinu ve eg obima. (3) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti zatvorom do tri godine.

- 103 Nepruanje pomo i licu povre enom u saobra ajnoj nezgodi

lan 296. (1) Voza motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomo i lice koje je tim prevoznim sredstvom povre eno ili iju je povredu tim sredstvom prouzrokovao, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ako je usled nepruanja pomo i nastupila teka telesna povreda povre enog lica, u inilac e se kazniti zatvorom do tri godine. (3) Ako je usled nepruanja pomo i nastupila smrt povre enog lica, u inilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina.

Teka dela protiv bezbednosti javnog saobra aja

lan 297. (1) Ako je usled dela iz l. 289. st. 1. i 2, 290. st. 1. i 2, 291. stav 1. i 295. st. 1. i 2. ovog zakonika nastupila teka telesna povreda nekog lica ili imovinska teta velikih razmera, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (2) Ako je usled dela iz l. 289. st. 1. i 2, 290. st. 1. i 2, 291. stav 1. i 295. st. 1. i 2. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili vie lica, u inilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. (3) Ako je usled dela iz l. 289. stav 3, 290. stav 3, 291. stav 2. i 295. stav 3. ovog zakonika nastupila teka telesna povreda nekog lica ili imovinska teta velikih razmera, u inilac e se kazniti zatvorom do etiri godine. (4) Ako je usled dela iz l. 289. stav 3, 290. stav 2, 291. stav 2. i 295. stav 3. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili vie lica, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (5) U slu ajevima iz st. 1. do 4. ovog lana izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom obavezno je.

- 104 -

GLAVA DVADESET SEDMA

KRIVI NA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI RA UNARSKIH PODATAKA Ote enje ra unarskih podataka i programa
lan 298. (1) Ko neovla eno izbrie, izmeni, oteti, prikrije ili na drugi na in u ini neupotrebljivim ra unarski podatak ili program, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ako je delom iz stava 1. ovog lana prouzrokovana teta u iznosu koji prelazi etristopedeset hiljada dinara, u inilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine. (3) Ako je delom iz stava 1. ovog lana prouzrokovana teta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, u inilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina. (4) Ure aji i sredstva kojima je u injeno krivi no delo iz st. 1. i 2. ovog lana, ako su u svojini u inioca, oduze e se.

Ra unarska sabotaa
lan 299. Ko unese, uniti, izbrie, izmeni, oteti, prikrije ili na drugi na in u ini neupotrebljivim ra unarski podatak ili program ili uniti ili oteti ra unar ili drugi ure aj za elektronsku obradu i prenos podataka sa namerom da onemogu i ili znatno omete postupak elektronske obrade i prenosa podataka koji su od zna aja za dravne organe, javne slube, ustanove, preduze a ili druge subjekte, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina.

Pravljenje i unoenje ra unarskih virusa

lan 300. (1) Ko napravi ra unarski virus u nameri njegovog unoenja u tu ra unar ili ra unarsku mreu, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do est meseci. (2) Ko unese ra unarski virus u tu ra unar ili ra unarsku mreu i time prouzrokuje tetu, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine. (3) Ure aj i sredstva kojima je u injeno krivi no delo iz st. 1. i 2. ovog lana oduze e se.

- 105 Ra unarska prevara

lan 301. (1) Ko unese neta an podatak, propusti unoenje ta nog podatka ili na drugi na in prikrije ili lano prikae podatak i time uti e na rezultat elektronske obrade i prenosa podataka u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist i time drugom prouzrokuje imovinsku tetu, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do tri godine. (2) Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od etristopedeset hiljada dinara, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, u inilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina. oteti, (4) Ko delo iz stava 1. ovog lana u ini samo u nameri da drugog kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do est meseci.

Neovla eni pristup zati enom ra unaru, ra unarskoj mrei i elektronskoj obradi podataka
lan 302. (1) Ko se, kre i mere zatite, neovla eno uklju i u ra unar ili ra unarsku mreu, ili neovla eno pristupi elektronskoj obradi podataka, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do est meseci. lana, (2) Ko upotrebi podatak dobijen na na in predvi en u stavu 1. ovog kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine.

(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana dolo do zastoja ili ozbiljnog poreme aja funkcionisanja elektronske obrade i prenosa podataka ili mree ili su nastupile druge teke posledice, u inilac e se kazniti zatvorom do tri godine.

Spre avanje i organi avanje pristupa javnoj ra unarskoj mrei

lan 303. mrei, (1) Ko neovla eno spre ava ili ometa pristup javnoj ra unarskoj kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ako delo iz stava 1. ovog kazni e se zatvorom do tri godine. lana u ini slubeno lice u vrenju

slube,

- 106 Neovla eno kori enje ra unara ili ra unarske mree

lan 304. (1) Ko neovla eno koristi ra unarske usluge ili ra unarsku mreu u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do tri meseca. tubi. (2) Gonjenje za delo iz stava 1. ovog lana preduzima se po privatnoj

GLAVA DVADESET OSMA

KRIVI NA DELA PROTIV USTAVNOG URE ENJA I BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE I SCG Ugroavanje nezavisnosti
lan 305. Ko na protivustavan na in pokua da dovede Srbiju ili SCG u poloaj pot injenosti ili zavisnosti prema nekoj drugoj dravi, kazni e se zatvorom od tri do petnaest godina.

Priznavanje kapitulacije ili okupacije

lan 306. Gra anin Srbije koji potpie ili prizna kapitulaciju ili prihvati ili prizna okupaciju Srbije, SCG ili pojedinog njenog dela, kazni e se zatvorom najmanje deset godina.

Ugroavanje teritorijalne celine

lan 307. (1) Ko silom ili na drugi protivustavan na in pokua da otcepi neki deo teritorije Srbije ili SCG ili da deo te teritorije pripoji drugoj dravi, kazni e se zatvorom od tri do petnaest godina. (2) Ko silom ili na drugi protivustavan na in pokua da izmeni granice izme u drava lanica SCG, kazni e se zatvorom od dve do dvanaest godina.

Napad na ustavno ure enje

lan 308. Ko silom ili pretnjom upotrebe sile pokua da promeni ustavno ure enje Srbije ili SCG ili da svrgne najvie dravne organe, kazni e se zatvorom od tri do petnaest godina.

- 107 Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog ure enja

lan 309. (1) Ko u nameri ugroavanja ustavnog ure enja ili bezbednosti Srbije ili SCG poziva ili podsti e da se silom promeni njihovo ustavno ure enje, svrgnu najvii dravni organi ili predstavnici tih organa, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina. (2) Ko delo iz stava 1. ovog lana u ini uz pomo iz inostranstva, kazni e se zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ko u nameri rasturanja izra uje ili umnoava materijal koji je po svom sadraju takav da poziva ili podsti e na vrenje dela iz stava 1. ovog lana ili ko upu uje ili prebacuje na teritoriju SCG takav materijal ili dri ve u koli inu tog materijala u nameri da ga on ili neko drugi rastura, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Ubistvo najviih predstavnika dravne zajednice i drava lanica

lan 310. Ko u nameri ugroavanja ustavnog ure enja ili bezbednosti Srbije ili SCG lii ivota predsednika SCG, predsednika drave lanice, predsednika Skuptine SCG, predsednika skuptine drave lanice, predsednika vlade drave lanice, predsednika Suda SCG, predsednika ustavnog suda drave lanice, predsednika vrhovnog suda drave lanice ili najvieg tuioca drave lanice, kazni e se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do etrdeset godina.

Oruana pobuna
lan 311. (1) Ko u estvuje u oruanoj pobuni koja je upravljena na ugroavanje ustavnog ure enja, bezbednosti ili teritorijalne celine Srbije ili SCG, kazni e se zatvorom od tri do petnaest godina. (2) Organizator pobune, kazni e se zatvorom od pet do petnaest godina.

Terorizam
lan 312. Ko u nameri ugroavanja ustavnog ure enja ili bezbednosti Srbije ili SCG izazove eksploziju ili poar ili preduzme neku drugu opteopasnu radnju ili izvri otmicu nekog lica ili drugi akt nasilja ili preti preduzimanjem kakve opteopasne radnje ili upotrebom nuklearnog, hemijskog, bakteriolokog ili drugog opteopasnog sredstva i time izazove ose anje straha ili nesigurnosti kod gra ana, kazni e se zatvorom od tri do petnaest godina.

- 108 Diverzija
lan 313. Ko u nameri ugroavanja ustavnog ure enja ili bezbednosti Srbije ili SCG ruenjem, paljenjem ili na drugi na in uniti ili oteti industrijski, poljoprivredni ili drugi privredni objekat, saobra ajno sredstvo, ure aj ili postrojenje, ure aj sistema veze, ure aj javne upotrebe za vodu, toplotu, gas ili energiju, branu, skladite, zgradu ili kakav drugi objekat koji ima ve i zna aj za bezbednost ili snabdevanje gra ana ili za privredu ili za funkcionisanje javnih slubi, kazni e se zatvorom od tri do petnaest godina.

Sabotaa
lan 314. Ko u nameri ugroavanja ustavnog ure enja ili bezbednosti Srbije ili SCG na prikriven, podmukao ili drugi sli an na in u vrenju svoje slubene dunosti ili radne obaveze prouzrokuje tetu koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara za dravni organ ili organizaciju u kojoj radi ili za drugi dravni organ ili drugu organizaciju, kazni e se zatvorom od tri do petnaest godina.

pijunaa
lan 315. (1) Ko tajne vojne, ekonomske ili slubene podatke ili dokumente saopti, preda ili u ini dostupnim stranoj dravi, stranoj organizaciji ili licu koje im slui, kazni e se zatvorom od tri do petnaest godina. (2) Ko za stranu dravu ili organizaciju stvara obavetajnu slubu u Srbiji ili njom rukovodi, kazni e se zatvorom od pet do petnaest godina. (3) Ko stupi u stranu obavetajnu slubu, prikuplja za nju podatke ili na drugi na in pomae njen rad, kazni e se zatvorom od jedne do deset godina. (4) Ko pribavlja tajne podatke ili dokumente u nameri da ih saopti ili preda stranoj dravi, stranoj organizaciji ili licu koje im slui, kazni e se zatvorom od jedne do osam godina. (5) Ako su usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupile teke posledice za bezbednost, ekonomsku ili vojnu mo zemlje, u inilac e se kazniti zatvorom najmanje deset godina. (6) Tajnim se smatraju oni vojni, ekonomski ili slubeni podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadlenog organa donesenim na osnovu zakona proglaeni tajnim, a ije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje tetne posledice za bezbednost, odbranu ili za politi ke, vojne ili ekonomske interese zemlje.

- 109 Odavanje dravne tajne

lan 316. (1) Ko neovla eno nepozvanom licu saopti, preda ili u ini dostupnim podatke ili dokumente koji su mu povereni ili do kojih je na drugi na in doao, a koji predstavljaju dravnu tajnu, kazni e se zatvorom od jedne do deset godina. (2) Ko drugom licu saopti podatke ili dokumente za koje zna da su dravna tajna, a do kojih je protivpravno doao, kazni e se zatvorom do pet godina. (3) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno za vreme neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, ili vanrednog stanja ili je dovelo do ugroavanja bezbednosti, ekonomske ili vojne mo i Srbije ili SCG, u inilac e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina. (4) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina. (5) Dravnom tajnom smatraju se podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadlenog organa donesenim na osnovu zakona proglaeni dravnom tajnom i ije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje tetne posledice za bezbednost, odbranu ili za politi ke, vojne ili ekonomske interese Srbije ili SCG. (6) Dravnom tajnom, u smislu stava 5. ovog lana, ne smatraju se podaci ili dokumenti koji su upravljeni na teke povrede osnovnih prava oveka, ili na ugroavanje ustavnog ure enja i bezbednosti Srbije ili SCG, kao i podaci ili dokumenti koji za cilj imaju prikrivanje u injenog krivi nog dela za koje se po zakonu moe izre i zatvor od pet godina ili tea kazna.

Izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti

lan 317. (1) Ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mrnju, ili netrpeljivost me u narodima ili etni kim zajednicama koje ive u Srbiji, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno prinudom, zlostavljanjem, ugroavanjem sigurnosti, izlaganjem poruzi nacionalnih, etni kih ili verskih simbola, ote enjem tu ih stvari, skrnavljenjem spomenika, spomen-obeleja ili grobova, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog lana vri zloupotrebom poloaja ili ovla enja ili ako je usled tih dela dolo do nereda, nasilja ili drugih tekih posledica za zajedni ki ivot naroda, nacionalnih manjina ili etni kih grupa koje ive u Srbiji, kazni e se za delo iz stava 1. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 2. zatvorom od dve do deset godina.

- 110 Povreda teritorijalnog suvereniteta

lan 318. teritoriju SCG, Ko kre i pravila me unarodnog prava prodre na teritoriju Srbije ili kazni e se zatvorom od jedne do osam godina.

Udruivanje radi protivustavne delatnosti

lan 319. (1) Ko stvara grupu ili drugo udruenje lica radi vrenja krivi nih dela iz l. 305. do 310. i l. 312. do 314. ovog zakonika, kazni e se kaznom propisanom za delo za ije vrenje je udruenje organizovano. (2) Ko postane pripadnik nekog udruenja iz stava 1. ovog lana, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (3) U inilac dela iz stava 1. ovog lana koji otkrivanjem udruenja ili na drugi na in spre i izvrenje krivi nih dela predvi enih u stavu 1. ovog lana, kazni e se zatvorom do tri godine, a moe se i osloboditi od kazne. (4) Pripadnik udruenja iz stava 1. ovog lana koji otkrije udruenje pre nego to je u njegovom sastavu ili za njega u inio neko krivi no delo predvi eno u stavu 1. ovog lana, kazni e se zatvorom do jedne godine, a moe se i osloboditi od kazne.

Pripremanje dela protiv ustavnog ure enja i bezbednosti Srbije ili SCG
lan 320. (1) Ko priprema izvrenje krivi nog dela iz l. 305. do 314. i lana 315. st. 1. i 2. ovog zakonika, kazni e se zatvorom od jedne do pet godina. (2) Pripremanje iz stava 1. ovog lana sastoji se u nabavljanju ili osposobljavanju sredstava za izvrenje krivi nog dela, u otklanjanju prepreka za izrvrenje krivi nog dela, u dogovaranju, planiranju ili organizovanju sa drugim izvrenje krivi nog dela ili u drugim radnjama kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvrenje krivi nog dela. (3) Ko upu uje ili prebacuje na teritoriju Srbije ili teritoriju SCG lica ili oruje, eksploziv, otrove, opremu, municiju ili drugi materijal radi izvrenja jednog ili vie krivi nih dela iz ove glave, kazni e se zatvorom od dve do deset godina.

- 111 Teka dela protiv ustavnog ure enja i bezbednosti Srbije i SCG
lan 321. (1) Za krivi no delo iz l. 307. do 309. i l. 312. do 315. ovog zakonika koje je imalo za posledicu smrt jednog ili vie lica ili je izazvalo opasnost za ivot ljudi ili je pra eno tekim nasiljima ili velikim razaranjima ili je dovelo do ugroavanja bezbednosti ekonomske ili vojne snage zemlje, u inilac e se kazniti zatvorom najmanje deset godina. (2) Ako je pri izvrenju dela iz stava 1. ovog lana u inilac sa umiljajem liio ivota jedno ili vie lica, kazni e se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do etrdeset godina. (3) Kaznom iz stava 2. ovog lana kazni e se i ko u ini krivi no delo iz lana 307, l. 309. do 312, l. 314. do 319. i lana 320. stav 2. ovog zakonika za vreme neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, oruanog sukoba ili vanrednog stanja.

GLAVA DVADESET DEVETA

KRIVI NA DELA PROTIV DRAVNIH ORGANA Spre avanje slubenog lica u vrenju slubene radnje
lan 322. (1) Ko silom ili pretnjom da e neposredno upotrebiti silu spre i slubeno lice u vrenju slubene radnje koju preduzima u okviru svojih ovla enja ili ga na isti na in prinudi na vrenje slubene radnje, kazni e se zatvorom do tri godine. (2) Ako prilikom izvrenja dela iz stava 1. ovog lana u inilac uvredi ili zlostavi slubeno lice ili mu nanese laku telesnu povredu ili preti upotrebom oruja, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (3) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog lana u ini prema sudiji ili javnom tuiocu pri vrenju njihove sudijske, odnosno tuila ke dunosti ili slubenom licu u vrenju poslova javne ili dravne bezbednosti ili dunosti uvanja javnog reda i mira, spre avanja ili otkrivanja krivi nog dela, hvatanja u inioca krivi nog dela ili uvanja lica lienog slobode, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (4) Za pokuaj dela iz st. 1. i 2. ovog lana kazni e se. (5) Ako je u inilac dela iz st. 1. do 3. ovog lana bio izazvan nezakonitim ili grubim postupanjem slubenog lica, moe se osloboditi od kazne.

- 112 Napad na slubeno lice u vrenju slubene dunosti

lan 323. dunosti, (1) Ko napadne ili preti da e napasti slubeno lice u vrenju slubene kazni e se zatvorom do tri godine.

(2) Ako je pri izvrenju dela iz stava 1. ovog lana slubenom licu nanesena laka telesna povreda ili je pre eno upotrebom oruja, u inilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine. (3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana u injeno prema sudiji ili javnom tuiocu u vezi sa vrenjem njihove sudijske, odnosno tuila ke dunosti ili slubenom licu u vrenju poslova javne ili dravne bezbednosti, u inilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina. (4) Za pokuaj dela iz st. 1. i 2. ovog lana kazni e se. (5) U inilac dela iz st. 1. do 3. ovog lana koji je bio izazvan nezakonitim ili grubim postupanjem slubenog lica moe se osloboditi od kazne.

U estvovanje u grupi koja spre i slubeno lice u vrenju slubene radnje

lan 324. (1) Ko u estvuje u grupi koja zajedni kim delovanjem spre i slubeno lice u vrenju slubene radnje ili ga na isti na in prinudi na vrenje slubene radnje, kazni e se za samo u estvovanje zatvorom do dve godine. (2) Za pokuaj e se kazniti. (3) Kolovo a grupe koja izvri delo iz stava 1. ovog lana, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina.

Pozivanje na otpor
lan 325. (1) Ko druge poziva na otpor ili na neposlunost prema zakonitim odlukama ili merama dravnih organa ili prema slubenom licu u vrenju slubene radnje, kazni e se zatvorom do tri godine. (2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana dolo do nesprovo enja ili znatnog oteavanja sprovo enja zakonite odluke ili mere dravnih organa, u inilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina.

- 113 Neu estvovanje u otklanjanju opte opasnosti

lan 326. Ko protivno nare enju nadlenog organa, odnosno drugog nadlenog subjekta, bez opravdanog razloga, odbije da u estvuje u otklanjanju opasnosti nastale usled poara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do tri meseca.

Skidanje i povreda slubenog pe ata i znaka

lan 327. (1) Ko skine ili povredi slubeni pe at ili znak koji je ovla eno slubeno lice stavilo radi osiguranja predmeta ili prostora ili ko, bez skidanja ili povrede pe ata ili znaka, u e u takvu prostoriju ili otvori predmet na koji je bio stavljen slubeni pe at ili znak, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Za pokuaj e se kazniti.

Oduzimanje i unitenje slubenog pe ata i slubenog spisa

lan 328. (1) Ko protivpravno oduzme, sakrije, uniti, oteti ili na drugi na in u ini neupotrebljivim slubeni pe at, knjigu, spis ili ispravu koja pripadaju dravnom organu, preduze u, ustanovi ili drugom subjektu koji vri javna ovla enja ili se kod njih nalazi, kazni e se zatvorom do tri godine. (2) Za pokuaj e se kazniti.

Lano predstavljanje
lan 329. (1) Ko se u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist ili da drugom nanese kakvu tetu, lano predstavlja kao slubeno ili vojno lice ili neovla eno nosi kakve znake slubenog ili vojnog lica, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i ko izvri kakvu radnju za koju je ovla eno da izvri samo odre eno slubeno ili vojno lice.

Samovla e
lan 330. (1) Ko samovlasno pribavlja neko svoje pravo ili pravo za koje smatra da mu pripada, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do est meseci.

- 114 (2) Ko delo iz stava 1. ovog lana u ini za drugog, kazni e se kaznom propisanom za to delo. (3) Ako je delo iz st. 1. i 2. u injeno na tetu gra ana, gonjenje se preduzima po privatnoj tubi.

GLAVA TRIDESETA
KRIVI NA DELA PROTIV PRAVOSU A Neprijavljivanje pripremanja krivi nog dela
lan 331. (1) Ko zna da se priprema izvrenje krivi nog dela za koje se po zakonu moe izre i pet godina zatvora ili tea kazna, pa u vremenu kad je jo bilo mogu e spre iti njegovo izvrenje to ne prijavi, a delo bude pokuano ili izvreno, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ako nije prijavljeno pripremanje krivi nog dela za koje se po zakonu moe izre i zatvor od trideset do etrdeset godina, u inilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine. (3) Za delo iz stava 1. ovog lana ne e se kazniti lice kojem je u inilac bra ni drug, lice sa kojim u inilac ivi u trajnoj vanbra noj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra, usvojilac ili usvojenik, kao i bra ni drug nekog od navedenih lica, odnosno lice koje sa nekim od njih ivi u trajnoj vanbra noj zajednici.

Neprijavljivanje krivi nog dela i u inioca

lan 332. (1) Ko zna da je neko lice u inilo krivi no delo za koje se po zakonu moe izre i zatvor od trideset do etrdeset godina ili zna samo da je takvo delo u injeno pa to ne prijavi pre nego to su delo, odnosno u inilac otkriveni, kazni e se zatvorom do dve godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i slubeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi krivi no delo za koje je saznalo u vrenju svoje dunosti, ako se za to delo po zakonu moe izre i pet godina zatvora ili tea kazna. (3) Slubeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi krivi no delo svog podre enog koje je on u inio pri vrenju svoje slubene, vojne ili radne obaveze, ako se za to delo po zakonu moe izre i zatvor od trideset do etrdeset godina, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (4) Za neprijavljivanje krivi nog dela ili u inioca iz st. 1. i 2. ovog lana ne e se kazniti lice kojem je u inilac bra ni drug ili sa kojim ivi u trajnoj vanbra noj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra, usvojilac ili usvojenik, kao i bra ni drug nekog od navedenih lica, odnosno lice koje sa nekim od njih ivi u trajnoj vanbra noj zajednici, kao i branilac, lekar ili verski ispovednik u inioca.

- 115 Pomo u iniocu posle izvrenog krivi nog dela

lan 333. (1) Ko krije u inoca krivi nog dela ili mu prikrivanjem sredstava kojima je delo u injeno, tragova ili na drugi na in pomae da ne bude otkriven ili ko krije osu eno lice ili preduzima druge radnje kojima se ide za tim da se ne izvri izre ena kazna, mera bezbednosti ili da se ne primene vaspitne mere upu ivanja u vaspitnu ustanovu ili vaspitno-popravni dom, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine. (2) Ko prui pomo u inocu krivi nog dela za koje je propisana kazna zatvora preko pet godina, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina. (3) Ko prui pomo u iniocu krivi nog dela za koje je propisan zatvor od trideset do etrdeset godina, kazni e se zatvorom od jedne do osam godina. (4) Kazna za delo iz stava 1. ovog lana ne moe biti tea ni po vrsti ni po visini od kazne propisane za krivi no delo koje je izvrilo lice kojem je pruena pomo . (5) Za delo iz st. 1. do 3. ovog lana ne e se kazniti lice kojem je u inilac bra ni drug, lice sa kojim u inilac ivi u trajnoj vanbra noj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra, usvojilac ili usvojenik, kao i bra ni drug nekog od navedenih lica, odnosno lice koje sa nekim od njih ivi u trajnoj vanbra noj zajednici.

Lano prijavljivanje
lan 334. (1) Ko prijavi odre eno lice da je u inilo krivi no delo za koje se goni po slubenoj dunosti, a zna da to lice nije u inilac tog dela, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i ko podmetanjem tragova krivi nog dela ili na drugi na in izazove pokretanje krivi nog postupka zbog krivi nog dela za koje se goni po slubenoj dunosti protiv lica za koje zna da nije u inilac tog dela. (3) Ko sam sebe prijavi da je u inio krivi no delo za koje se goni po slubenoj dunosti, iako zna da ga nije u inio, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (4) Kaznom iz stava 3. ovog lana kazni e se i ko prijavi da je u injeno krivi no delo za koje se goni po slubenoj dunosti, iako zna da to delo nije u injeno.

- 116 Davanje lanog iskaza

lan 335. (1) Svedok, vetak, prevodilac ili tuma , koji da laan iskaz pred sudom, u disciplinskom, prekrajnom ili upravnom postupku ili u drugom zakonom propisanom postupku, kazni e se zatvorom do tri godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i stranka koja prilikom izvo enja dokaza sasluanjem stranaka u sudskom ili upravnom postupku da laan iskaz, a na ovom iskazu bude zasnovana odluka donesena u tom postupku. zakletvom, (3) Ako je laan iskaz dat u krivi nom postupku ili je dat pod u inilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.

(4) Ako su usled dela iz stava 3. ovog lana nastupile naro ito teke posledice za okrivljenog, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (5) U inilac koji dobrovoljno opozove laan iskaz pre nego to se donese kona na odluka, moe se osloboditi od kazne.

Spre avanje i ometanje dokazivanja

lan 336. (1) Ko svedoku ili vetaku ili drugom u esniku u postupku pred sudom ili drugim dravnim organom u ini ili obe a poklon ili drugu korist, ili prema njemu primeni silu ili pretnju u nameri da to lice davanjem lanog iskaza ili nedavanjem iskaza uti e na ishod postupka, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (2) Ko u nameri da spre i ili otea dokazivanje sakrije, uniti, oteti ili delimi no ili potpuno u ini neupotrebljivom tu u ispravu ili druge predmete koji slue za dokazivanje, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (3) Kaznom iz stava 2. ovog lana kazni e se i ko ukloni, uniti, pokvari, pomeri ili premesti kakav grani ni kamen, zemljomerski znak ili uopte kakav znak o svojini na nepokretnosti ili o pravu na upotrebu vode ili ko u istoj nameri ovakav znak lano postavi. (4) Ako je delo iz stava 2. ovog lana u injeno u krivi nom postupku, u inilac e se kazniti zatvorom do tri godine.

Povreda tajnosti postupka

lan 337. (1) Ko neovla eno otkrije ono to je saznao u sudskom, prekrajnom, upravnom ili drugom zakonom propisanom postupku, a to se po zakonu ne moe objaviti ili je odlukom suda ili drugog nadlenog organa proglaeno kao tajna, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

- 117 (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i ko bez dozvole suda objavi tok krivi nog postupka koji se vodi protiv maloletnika ili odluku koja je u tom postupku donesena ili ko objavi ime maloletnika protiv kojeg je postupak vo en ili podatke iz kojih se moe saznati o kom se maloletniku radi. (3) Ko neovla eno otkrije podatke o identitetu ili li ne podatke lica zati enog u krivi nom postupku ili posebnim programom zatite, kazni e se zatvorom do tri godine. (4) Ako su usled dela iz stava 3. ovog lana nastupile teke posledice po zati eno lice ili je krivi ni postupak bio onemogu en ili u znatnoj meri otean, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina.

Pobuna lica lienih slobode

lan 338. (1) Lica koja su na osnovu zakona liena slobode, koja se skupe u nameri da se nasilno oslobode ili da zajedni ki napadnu lica ijem su nadzoru poverena ili da ih silom ili pretnjom da e neposredno upotrebiti silu prinude da u ine ili propuste neto to je protivno njihovoj dunosti, kazni e se zatvorom do tri godine. (2) U inilac dela iz stava 1. ovog lana koji upotrebi silu ili pretnju, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina.

Bekstvo i omogu avanje bekstva lica lienog slobode

lan 339. (1) Lice lieno slobode na osnovu zakona koje upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da e neposredno napasti na ivot ili telo pobegne, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se ko silom, pretnjom, obmanom ili na drugi na in omogu i bekstvo licu koje je na osnovu zakona lieno slobode. (3) Ako delo iz st. 1. i 2. ovog lana u ine vie lica udrueno ili je omogu eno bekstvo vie lica, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Neizvrenje sudske odluke

lan 340. (1) Slubeno ili odgovorno lice koje odbije da izvri pravosnanu sudsku odluku ili je ne izvri u zakonskom ili odlukom odre enom roku, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine. (2) Ako lice iz stava 1. ovog lana izvri pravosnanu sudsku odluku, gonjenje se ne e preduzeti, a ako je preduzeto, obustavi e se.

- 118 Protivzakonito omogu avanje vrenja odre enih poziva, funkcija, dunosti, poslova i delatnosti
lan 341. Ko omogu i nekom licu vrenje odre enih poziva, funkcija, dunosti, poslova ili delatnosti iako je znao da je vrenje istih tom licu zabranjeno pravnosnanom odlukom kojom mu je izre ena odgovaraju a mera bezbednosti ili zatitna mera ili je takva zabrana nastupila kao pravna posledica osude, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Nadripisarstvo
lan 342. Ko se bez odgovaraju e stru ne spreme uz naknadu bavi pruanjem pravne pomo i, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine.

GLAVA TRIDESET PRVA

KRIVI NA DELA PROTIV JAVNOG REDA I MIRA Izazivanje panike i nereda
lan 343. (1) Ko iznoenjem ili pronoenjem lanih vesti ili tvr enja izazove paniku, ili tee naruavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili zna ajnije omete sprovo enje odluka i mera dravnih organa ili organizacija koje vre javna ovla enja, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno putem sredstava javnog informisanja ili sli nih sredstava ili na javnom skupu, u inilac e se kazniti zatvorom do tri godine.

Nasilni ko ponaanje
lan 344. (1) Ko grubim vre anjem ili zlostavljanjem drugog, vrenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tu e ili drskim ili bezobzirnim ponaanjem zna ajnije ugroava spokojstvo gra ana ili tee remeti javni red i mir, kazni e se zatvorom do tri godine. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno u grupi ili je pri izvrenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je dolo do tekog poniavanja gra ana, u inilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina.

- 119 Dogovor za izvrenje krivi nog dela

lan 345. Ko se sa drugim dogovori da izvri odre eno krivi no delo za koje se moe izre i pet godina zatvora ili tea kazna, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Zlo ina ko udruivanje

lan 346. (1) Ko organizuje grupu ili drugo udruenje koja ima za cilj vrenje krivi nih dela za koje se moe izre i kazna zatvora od tri godine ili tea kazna, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina. (2) Pripadnik grupe ili drugog udruenja iz stava 1. ovog lana, kazni e se zatvorom do jedne godine. (3) Ako se delo iz stava 1. ovog lana odnosi na grupu ili drugo udruenje koje ima za cilj vrenje krivi nih dela za koja se moe izre i kazna zatvora od dvadeset godina ili zatvor od trideset do etrdeset godina, organizator grupe ili drugog udruenja e se kazniti zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do etrdeset godina, a pripadnik udruenja zatvorom od est meseci do pet godina. (4) Organizator grupe ili drugog udruenja iz st. 1. i 3. ovog lana koji otkrivanjem udruenja ili na drugi na in spre i izvrenje krivi nih dela radi ijeg vrenja je udruenje organizovano, kazni e se zatvorom do tri godine, a moe se i osloboditi od kazne. (5) Pripadnik grupe ili drugog udruenja iz st. 2. i 3. ovog lana koji otkrije udruenje pre nego to je u njegovom sastavu ili za njega u inio neko krivi no delo predvi eno u st. 2. i 3. ovog lana radi ijeg vrenja je udruenje organizovano, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine, a moe se i osloboditi od kazne.

Izra ivanje i nabavljanje oruja i sredstava namenjenih za izvrenje krivi nog dela
lan 347. (1) Ko oruje, eksplozivne materije, sredstva potrebna za njihovo pravljenje ili otrov za koje zna da su namenjeni za izvrenje krivi nog dela izra uje, nabavlja ili drugom omogu ava da do njih do e, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (2) Ko napravi ili drugom da sredstvo za obijanje ili provaljivanje, iako zna da je namenjeno za izvrenje krivi nog dela, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

- 120 Nedozvoljeno dranje oruja i eksplozivnih materija

lan 348. (1) Ko neovla eno izra uje, prodaje, nabavlja, vri razmenu, nosi ili dri vatreno oruje, municiju ili eksplozivne materije, kazni e se zatvorom do tri godine. (2) Ako je predmet dela iz stava 1. ovog lana vatreno oruje, municija, eksplozivne materije, ili sredstvo na bazi te materije, rasprskavaju e ili gasno oruje ija izrada, prodaja, nabavka, razmena, noenje ili dranje nije dozvoljeno gra anima, u inilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina. (3) Ako je predmet dela iz st. 1. i 2. ovog lana ve a koli ina oruja, municije ili sredstava ili je u pitanju oruje ili druga sredstva velike razorne mo i, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

U estvovanje u grupi koja izvri krivi no delo

lan 349. (1) Ko u estvuje u grupi ljudi koja zajedni kim delovanjem lii ivota neko lice ili mu nanese teku telesnu povredu, oteti imovinu u ve em obimu ili u ini drugo krivi no delo za koje se moe izre i pet godina zatvora ili tea kazna ili koja pokua da izvri neko od tih dela, kazni e se za samo u estvovanje zatvorom od tri meseca do pet godina. (2) Kolovo a grupe koja izvri delo iz stava 1. ovog lana, kazni e se zatvorom od jedne do osam godina.

Nedozvoljen prelaz dravne granice i krijum arenje ljudi

lan 350. (1) Ko bez propisane dozvole pre e ili pokua da pre e granicu SCG, naoruan ili upotrebom nasilja, kazni e se zatvorom do jedne godine. (2) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogu ava drugom nedozvoljeni prelaz granice SCG ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz SCG, licu koje nije dravljanin SCG, kazni e se zatvorom od tri meseca do est godina. (3) Ako je delo iz stava 2. ovog lana u injeno od strane organizovane grupe, zloupotrebom slubenog poloaja, ili na na in kojim se ugroava ivot ili zdravlje lica iji se nedozvoljeni prelaz granice SCG, boravak ili tranzit omogu ava ili je krijum aren ve i broj lica, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do deset godina. (4) Sredstva namenjena ili upotrebljena za izvrenje dela iz st. 1. do 3. ovog lana oduze e se.

- 121 Zloupotreba znaka za pomo i znaka za opasnost

lan 351. Ko zloupotrebi znak za pomo ili znak za opasnost ili neosnovano pozove u pomo i time izazove preduzimanje nepotrebnih mera dravnih organa, protivpoarne ili druge nadlene organizacije ili izazove poreme aj u saobra aju, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do est meseci.

Neovla eno organizovanje igara na sre u

lan 352. (1) Ko bez odobrenja nadlenog organa prire uje igre na sre u, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine. (2) Organizator igre na sre u ili u esnik u igri iz stava 1. ovog lana koji se poslui obmanom, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina. (3) Sredstva namenjena ili upotrebljena za izvrenje dela iz st. 1. i 2. ovog lana, kao i novac i drugi predmeti koji slue u igri na sre u, oduze e se.

Neovla eno bavljenje odre enom delatno u

lan 353. Ko se neovla eno i za nagradu bavi odre enom delatno u za ije obavljanje je po zakonu ili drugim propisima donetim na osnovu zakona potrebna dozvola nadlenog organa, odnosno nadlenog subjekta, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Povreda groba
lan 354. (1) Ko neovla eno prekopa, razrui, oteti ili grubo povredi grob ili drugo mesto u kojem se umrli sahranjuje, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i ko neovla eno uniti, oteti ili ukloni ili grubo povredi spomenik ili drugo spomen-obeleje umrlom licu. (3) Ako su delom iz st. 1. i 2. ovog lana ostvarena obeleja nekog teeg krivi nog dela, u inilac e se kazniti za to delo.

- 122 -

GLAVA TRIDESET DRUGA

KRIVI NA DELA PROTIV PRAVNOG SAOBRA AJA Falsifikovanje isprave
lan 355. (1) Ko napravi lanu ili preina i pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko lanu ili neistinitu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe, kazni e se zatvorom do tri godine. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno u pogledu javne isprave, testamenta, menice, eka, javne ili slubene knjige ili druge knjige koja se mora voditi na osnovu zakona, u inilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina. (3) Za pokuaj dela iz stava 1. ovog lana kazni e se.

Posebni slu ajevi falsifikovanja isprave

lan 356. Smatra e se da ini delo falsifikovanja isprave i kazni e se po lanu 355. ovog zakonika: 1) ko hartiju, blanket ili drugi predmet na kojem je neko lice stavilo svoj potpis neovla eno popuni izjavom koja ima vrednost za pravne odnose; 2) ko drugog obmane o sadraju isprave i ovaj stavi svoj potpis na tu ispravu, smatraju i da se potpisuje pod drugu ispravu ili pod drugi sadraj; 3) ko ispravu izda u ime drugog lica bez njegovog ovla enja ili u ime lica koje ne postoji; 4) ko kao izdavalac isprave uz svoj potpis stavi da ima poloaj ili in ili zvanje iako nema takav poloaj, in ili zvanje, a ovo ima bitni uticaj na dokaznu snagu isprave; ili znak. 5) ko ispravu na ini na taj na in to neovla eno upotrebi pravi pe at

Falsifikovanje slubene isprave

lan 357. (1) Slubeno lice koje u slubenu ispravu, knjigu ili spis unese neistinite podatke ili ne unese vaan podatak ili svojim potpisom, odnosno slubenim pe atom overi slubenu ispravu, knjigu ili spis sa neistinitom sadrinom ili koje svojim potpisom, odnosno slubenim pe atom omogu i pravljenje slubene isprave, knjige ili spisa sa neistinitom sadrinom, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina.

- 123 (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i slubeno lice koje neistinitu slubenu ispravu, knjigu ili spis upotrebi u slubi kao da su istiniti ili koje slubenu ispravu, knjigu ili spis uniti, prikrije, u ve oj meri oteti ili na drugi na in u ini neupotrebljivom. (3) Odgovorno lice u preduze u, ustanovi ili drugom subjektu koje u ini delo iz st. 1. i 2. ovog lana kazni e se kaznom propisanom za to delo.

Navo enje na overavanje neistinitog sadraja

lan 358. (1) Ko dovo enjem u zabludu navede nadleni organ da u javnoj ispravi, zapisniku ili knjizi overi togod neistinito to moe da slui kao dokaz u pravnom saobra aju, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i ko ovakvu ispravu, zapisnik ili knjigu upotrebi iako zna da su neistiniti.

GLAVA TRIDESET TRE A

KRIVI NA DELA PROTIV SLUBENE DUNOSTI Zloupotreba slubenog poloaja
lan 359. (1) Slubeno lice koje iskori avanjem svog slubenog poloaja ili ovla enja, prekora enjem granice svog slubenog ovla enja ili nevrenjem svoje slubene dunosti pribavi sebi ili drugom kakvu korist, drugom nanese kakvu tetu ili tee povredi prava drugog, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (2) Ako je izvrenjem dela iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu preko etristopedeset hiljada dinara, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, u inilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. (4) Odgovorno lice u preduze u, ustanovi ili drugom subjektu koje u ini delo iz st. 1. do 3. ovog lana kazni e se kaznom propisanom za to delo.

- 124 Krenje zakona od strane sudije, javnog tuioca i njegovog zamenika

lan 360. Sudija ili sudija porotnik, javni tuilac ili njegov zamenik koji u sudskom postupku u nameri da drugom pribavi kakvu korist ili da mu nanese kakvu tetu, donese nezakonit akt ili na drugi na in prekri zakon, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina.

Nesavestan rad u slubi

lan 361. (1) Slubeno lice koje krenjem zakona ili drugih propisa ili optih akata, proputanjem dunosti nadzora ili na drugi na in o igledno nesavesno postupa u vrenju slube, iako je bilo svesno ili je bilo duno i moralo biti svesno da usled toga moe nastupiti tea povreda prava drugog ili imovinska teta, pa takva povreda, odnosno teta u iznosu koji prelazi etristopedeset hiljada dinara i nastupi, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do tri godine. (2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana dolo do teke povrede prava drugog ili je nastupila imovinska teta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, u inilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina. (3) Odgovorno lice u ustanovi ili drugom subjektu, osim onih koje se bave privrednom delatno u, koje u ini delo iz st. 1. i 2. ovog lana, kazni e se kaznom propisanom za to delo.

Protivzakonita naplata i isplata

lan 362. Slubeno lice koje od nekog naplati neto to ovaj nije duan da plati ili naplati vie nego to je duan da plati ili koje pri isplati ili predaji kakvih stvari ne isplati, manje isplati, odnosno ne preda ili manje preda, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Prevara u slubi
lan 363. (1) Slubeno lice koje u vrenju slube u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist podnoenjem lanih obra una ili na drugi na in dovede u zabludu ovla eno lice da izvri nezakonitu isplatu, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (2) Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi etristopedeset hiljada dinara, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,

- 125 u inilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. (4) Odgovorno lice u preduze u, ustanovi ili drugom subjektu koje u ini delo iz st. 1. do 3. ovog lana kazni e se kaznom propisanom za to delo.

Pronevera
lan 364. (1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene u slubi ili na radu u dravnom organu, preduze u, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (2) Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi etristopedeset hiljada dinara, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, u inilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

Posluga
lan 365. Ko se neovla eno poslui novcem, hartijom od vrednosti ili drugim pokretnim stvarima koje su mu poverene u slubi ili na radu u dravnom organu, preduze u, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji ili ove stvari drugom neovla eno da na poslugu, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina.

Protivzakonito posredovanje
lan 366. (1) Ko primi nagradu ili kakvu drugu korist da kori enjem svog slubenog ili drutvenog poloaja ili uticaja posreduje da se izvri ili ne izvri neka slubena radnja, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (2) Ko drugom obe a, ponudi ili da nagradu ili kakvu drugu korist da kori enjem svog slubenog ili drutvenog poloaja ili uticaja posreduje da se izvri ili ne izvri neka slubena radnja, kazni e se zatvorom do tri godine. (3) Ko koriste i svoj slubeni ili drutveni poloaj ili uticaj posreduje da se izvri slubena radnja koja se ne bi smela izvriti ili da se ne izvri slubena radnja koja bi se morala izvriti, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (4) Ko drugome obe a, ponudi ili da nagradu ili kakvu drugu korist da koriste i svoj slubeni ili drutveni poloaj ili uticaj posreduje da se izvri slubena

- 126 radnja koja se ne bi smela izvriti ili da se ne izvri slubena radnja koja bi se morala izvriti, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina. (5) Ako je za posredovanje iz stava 3. ovog lana primljena nagrada ili kakva druga korist, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (6) Strano slubeno lice koje u ini delo iz st. 1. do 4. ovog lana, kazni e se kaznom propisanom za to delo. (7) Nagrada i imovinska korist oduze e se.

Primanje mita
lan 367. (1) Slubeno lice koje zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obe anje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog slubenog ovla enja izvri slubenu radnju koju ne bi smelo izvriti ili da ne izvri slubenu radnju koju bi moralo izvriti, kazni e se zatvorom od dve do dvanaest godina. (2) Slubeno lice koje zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obe anje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog slubenog ovla enja izvri slubenu radnju koju bi moralo izvriti ili da ne izvri slubenu radnju koju ne bi smelo izvriti, kazni e se zatvorom od dve do osam godina. (3) Slubeno lice koje izvri delo iz st. 1. ili 2. ovog lana u vezi sa otkrivanjem krivi nog dela, pokretanjem ili vo enjem krivi nog postupka, izricanjem ili izvrenjem krivi ne sankcije, kazni e se zatvorom od tri do petnaest godina. (4) Slubeno lice koje posle izvrenja, odnosno neizvrenja slubene radnje, navedene u st. 1. do 3. ovog lana, a u vezi s njom, zahteva ili primi poklon ili drugu korist, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (5) Strano slubeno lice koje u ini delo iz st. 1. do 4. ovog kazni e se kaznom propisanom za to delo. lana,

(6) Odgovorno lice u preduze u, ustanovi ili drugom subjektu koje u ini delo iz st. 1, 2. i 4. ovog lana, kazni e se kaznom propisanom za to delo. (7) Primljeni poklon i imovinska korist oduze e se.

Davanje mita
lan 368. (1) Ko slubenom licu u ini, ponudi ili obe a poklon ili drugu korist da u okviru svog slubenog ovla enja izvri slubenu radnju koju ne bi smelo izvriti ili

- 127 da ne izvri slubenu radnju koju bi moralo izvriti ili ko posreduje pri ovakvom podmi ivanju slubenog lica, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (2) Ko slubenom licu u ini, ponudi ili obe a poklon ili drugu korist da u okviru svog slubenog ovla enja izvri slubenu radnju koju bi moralo izvriti ili da ne izvri slubenu radnju koju ne bi smelo izvriti ili ko posreduje pri ovakvom podmi ivanju slubenog lica, kazni e se zatvorom do tri godine. (3) Odredbe st. 1. i 2. ovog lana primenjuje se i kada je mito dato, ponu eno ili obe ano stranom slubenom licu. (4) U inilac dela iz st. 1. do 3. ovog lana koji je prijavio delo pre nego to je saznao da je ono otkriveno moe se osloboditi od kazne. (5) Odredbe st. 1, 2. i 4. ovog lana primenjuju se i kad je mito dato, ponu eno ili obe ano odgovornom licu u preduze u, ustanovi ili drugom subjektu. (6) Poklon, odnosno druga korist koji budu oduzeti od lica koje je primilo mito mogu se u slu aju iz stava 4. ovog lana vratiti licu koje je dalo mito.

Odavanje slubene tajne

lan 369. (1) Slubeno lice koje neovla eno drugom saopti, preda ili na drugi na in u ini dostupnim podatke koji predstavljaju slubenu tajnu ili koje pribavlja takve podatke u nameri da ih preda nepozvanom licu, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno iz koristoljublja ili u pogledu naro ito poverljivih podataka ili radi objavljivanje ili kori enja podataka u inostranstvu, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti zatvorom do tri godine. (4) Slubenom tajnom smatraju se podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadlenog organa donesenim na osnovu zakona proglaeni slubenom tajnom i ije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje tetne posledice za slubu. (5) Slubenom tajnom, u smislu stava 4. ovog lana, ne smatraju se podaci ili dokumenti koji su upravljeni na teke povrede osnovnih prava oveka, ili na ugroavanje ustavnog ure enja i bezbednosti Srbije ili SCG, kao i podaci ili dokumenti koji za cilj imaju prikrivanje u injenog krivi nog dela za koje se po zakonu moe izre i zatvor od pet godina ili tea kazna. (6) Odredbe st. 1. do 4. ovog lana primeni e se i prema licu koje je odalo slubenu tajnu poto mu je prestalo svojstvo slubenog lica.

- 128 -

GLAVA TRIDESET

ETVRTA

KRIVI NA DELA PROTIV OVE NOSTI I DRUGIH DOBARA ZATI ENIH ME UNARODNIM PRAVOM Genocid
lan 370. Ko u nameri da potpuno ili delimi no uniti neku nacionalnu, etni ku, rasnu ili versku grupu kao takvu naredi da se vre ubistva ili teke povrede tela ili teko naruavanje fizi kog ili duevnog zdravlja lanova grupe ili da se grupa stavi u takve ivotne uslove koji dovode do potpunog ili delimi nog istrebljenja grupe ili da se primene mere kojima se spre ava ra anje izme u pripadnika grupe ili da se vri prinudno preseljavanje dece u drugu grupu ili ko u istoj nameri izvri neko od navedenih dela, kazni e se zatvorom najmanje pet godina ili zatvorom od trideset do etrdeset godina.

Zlo in protiv ove nosti

lan 371. Ko kre i pravila me unarodnog prava, u okviru ireg ili sistematskog napada uperenog protiv civilnog stanovnitva, naredi: vrenje ubistava; stavljanje stanovnitva ili jednog njegovog dela u takve ivotne uslove koji vode njihovom potpunom ili delimi nom istrebljenju; porobljavanje; prinudno preseljavanje; mu enje; silovanje; prinu avanje na prostituciju; prisiljavanje na trudno u ili sterilisanje radi promene etni kog sastava stanovnitva; proganjanje ili proterivanje na politi koj, verskoj, rasnoj, nacionalnoj, etni koj, kulturnoj, polnoj ili kakvoj drugoj osnovi; zatvaranje ili otmicu lica bez davanja informacija o tome kako bi im se uskratila pravna zatita; ugnjetavanje rasne grupe ili uspostavljanje dominacije jedne takve grupe nad drugom; ili druge sli ne nehumane postupke kojima se namerno prouzrokuju teke patnje ili ozbiljno ugroava zdravlje ili ko izvri neko od navedenih dela, kazni e se zatvorom najmanje pet godina ili zatvorom od trideset do etrdeset godina.

Ratni zlo in protiv civilnog stanovnitva

lan 372. (1) Ko kre i pravila me unarodnog prava za vreme rata, oruanog sukoba ili okupacije naredi: da se izvri napad na civilno stanovnitvo, naselje, pojedina civilna lica, lica onesposobljena za borbu ili na pripadnike ili objekte humanitarnih organizacija ili mirovnih misija; napad bez izbora cilja kojima se poga a civilno stanovnitvo ili civilni objekti koji su pod posebnom zatitom me unarodnog prava; napad na vojne ciljeve za koji se znalo da e prouzrokovati stradanje civilnog stanovnitva ili nanoenje tete civilnim objektima koje je u o iglednoj nesrazmeri sa o ekivanim vojnim u inkom; da se prema civilnom stanovnitvu vre telesne povrede, mu enja, ne ove na postupanja, bioloki, medicinski ili drugi nau ni eksperimenti, prisilna sterilizacija, uzimanje tkiva ili organa radi transplantacije ili da

- 129 se vre druge radnje kojima se naruava zdravlje ili nanose velike patnje ili naredi raseljavanje ili preseljavanje ili prisilno odnarodnjavanje ili prevo enje u drugu veru; prisiljavanje na trudno u, prostituciju ili silovanja; primenjivanje mera zastraivanja i terora, uzimanje talaca, kolektivno kanjavanje, protivpravna liavanja slobode i zatvaranja; liavanje prava na pravilno i nepristrasno su enje; proglaenje prava i radnji dravljana neprijateljske strane zabranjenim, suspendovanim ili nedoputenim u sudskom postupku; prisiljavanje na slubu u oruanim snagama neprijateljske sile ili u njenoj obavetajnoj slubi ili administraciji; prisiljavanje na slubu u oruanim snagama lica mla eg od osamnaest godina; prisiljavanje na prinudni rad; izgladnjavanje stanovnitva; protivpravno oduzimanje, prisvajanje ili unitavanje imovine u velikim razmerama koje nije opravdano vojnim potrebama; uzimanje protivpravne i nesrazmerno velike kontribucije i rekvizicije; smanjenje vrednosti doma eg novca ili protivpravno izdavanje novca ili ko izvri neko od navedenih dela, kazni e se zatvorom najmanje pet godina. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i ko, kre i pravila me unarodnog prava za vreme rata, oruanog sukoba ili okupacije, naredi: da se izvri napad na objekte posebno zati ene me unarodnim pravom i objekte i postrojenja sa opasnom snagom kao to su brane, nasipi i nuklearne elektrane; da se ga aju civilni objekti koji su pod posebnom zatitom me unarodnog prava, nebranjena mesta i demilitarizovane zone; dugotrajno i velikih razmera ote enje ivotne sredine koje moe da teti zdravlju ili opstanku stanovnitva ili ko izvri neko od navedenih dela. (3) Ko za vreme rata, oruanog sukoba ili okupacije naredi da se prema civilnom stanovnitvu vre ubistva ili ko takvo delo izvri, kazni e se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do etrdeset godina. (4) Ko, kre i pravila me unarodnog prava za vreme rata, oruanog sukoba ili okupacije, kao okupator, naredi ili izvri preseljenje delova svog civilnog stanovnitva na okupiranu teritoriju, kazni e se zatvorom najmanje pet godina. (5) Ko preti izvrenjem jednog ili vie dela iz st. 1. i 2. ovog lana, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina.

Ratni zlo in protiv ranjenika i bolesnika

lan 373. (1) Ko, kre i pravila me unarodnog prava za vreme rata ili oruanog sukoba, naredi da se prema ranjenicima, bolesnicima, brodolomnicima ili sanitetskom ili verskom osoblju vre telesne povrede, mu enja, ne ove na postupanja, bioloki, medicinski ili drugi nau ni eksperimenti, uzimanje tkiva ili organa radi transplantacije ili druge radnje kojima se naruava zdravlje ili nanose velike patnje ili naredi protivzakonito unitavanje ili prisvajanje u velikim razmerama materijala, sredstava sanitetskog transporta i zaliha sanitetskih ustanova ili jedinica koje nije opravdano vojnim potrebama ili ko izvri neko od navedenih dela, kazni e se zatvorom najmanje pet godina. (2) Ko za vreme rata, oruanog sukoba ili okupacije naredi da se prema ranjenicima i bolesnicima vre ubistva ili ko takvo delo izvri, kazni e se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do etrdeset godina.

- 130 Ratni zlo in protiv ratnih zarobljenika

lan 374. (1) Ko, kre i pravila me unarodnog prava, naredi da se prema ratnim zarobljenicima vre telesne povrede, mu enja, ne ove na postupanja, bioloki, medicinski ili drugi nau ni eksperimenti, uzimanje tkiva ili organa radi transplantacije ili da se vre druge radnje kojima se naruava zdravlje ili nanose velike patnje ili naredi prisiljavanje na vrenje slube u oruanim snagama neprijatelja ili liavanje prava na pravilno i nepristrasno su enje ili ko izvri neko od navedenih dela, kazni e se zatvorom najmanje pet godina. (2) Ko naredi da se prema ratnim zarobljenicima vre ubistva ili ko takvo delo izvri, kazni e se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do etrdeset godina.

Organizovanje i podsticanje na izvrenje genocida i ratnih zlo ina

lan 375. (1) Ko se sa drugim dogovori da izvri neko od krivi nih dela iz l. 370. do 374. ovog zakonika, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. lana, (2) Ko organizuje grupu radi vrenja krivi nih dela iz stava 1. ovog kazni e se zatvorom od pet do petnaest godina. (3) Ko postane pripadnik grupe iz stava 1. ovog lana, kazni e se zatvorom od jedne do osam godina. (4) U inocu dela iz st. 1. i 3. ovog lana koji otkrije dogovor ili grupu pre nego to je u njenom sastavu ili za nju u inio krivi no delo, odnosno u iniocu dela iz stava 2. ovog lana, koji spre i izvrenje dela iz stava 1. ovog lana kazna se moe ublaiti. (5) Ko poziva ili podsti e na izvrenje krivi nih dela iz l. 370. do 374. ovog zakonika, kazni e se zatvorom od jedne do deset godina.

Upotreba nedozvoljenih sredstava borbe

lan 376. (1) Ko za vreme rata ili oruanog sukoba naredi da se upotrebe borbena sredstva ili na in borbe koji su zabranjeni pravilima me unarodnog prava ili ih sam upotrebi, kazni e se zatvorom od dve do deset godina. (2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana poginulo vie lica,

- 131 u inilac e se kazniti zatvorom najmanje pet godina ili zatvorom od trideset do etrdeset godina. ovog lana, (3) Ko poziva na upotrebu ili priprema upotrebu oruja iz stava 1. kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina.

Nedozvoljena proizvodnja oruja ija je upotreba zabranjena

lan 377. (1) Ko protivno zakonu, drugim propisima ili pravilima me unarodnog prava proizvodi, kupuje, prodaje, uvozi, izvozi ili na drugi na in nabavlja ili daje drugom, dri ili prevozi oruje ija je proizvodnja ili upotreba zabranjena ili sredstava za njegovu proizvodnju, kazni e se zatvorom od jedne do pet godina. (2) Slubeno ili odgovorno lice koje naredi ili omogu i da pravno lice vri delatnosti predvi ene u stavu 1. ovog lana, kazni e se zatvorom od jedne do osam godina.

Protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja

lan 378. (1) Ko, kre i pravila me unarodnog prava za vreme rata ili oruanog sukoba, ubije ili rani neprijatelja koji je odloio oruje ili se bezuslovno predao ili nema sredstava za odbranu, kazni e se zatvorom od jedne do petnaest godina. (2) Ako je ubistvo iz stava 1. ovog lana izvreno na podmukao na in ili iz niskih pobuda, u inilac e se kazniti zatvorom najmanje deset godina. (3) Ako je ubistvo iz stava 1. ovog lana izvreno na svirep na in ili iz koristoljublja ili ako je ubijeno vie lica, u inilac e se kazniti zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do etrdeset godina. (4) Kaznom iz stava 3. ovog lana kazni e se i ko kre i pravila me unarodnog prava za vreme rata ili oruanog sukoba naredi da u borbi ne sme biti preivelih pripadnika neprijatelja ili vodi borbu protiv neprijatelja na toj osnovi.

Protivpravno oduzimanje stvari od ubijenih

lan 379. (1) Ko naredi da se protivpravno oduzimaju stvari od ubijenih ili ranjenih na bojitu ili ko vri takvo oduzimanje, kazni e se zatvorom od jedne do pet godina. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno na svirep na in ili ako vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od etristopedeset hiljada dinara,

- 132 u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. dinara, (3) Ako vrednost stvari iz stava 1. ovog lana prelazi iznos od milion u inilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Povreda parlamentara
lan 380. Ko kre i pravila me unarodnog prava za vreme rata ili oruanog sukoba vre a, zlostavlja ili zadri parlamentara ili njegovu pratnju ili im spre i povratak ili na drugi na in povredi njihovu neprikosnovenost ili naredi da se takva dela vre, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina.

Surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima

lan 381. Ko, kre i pravila me unarodnog prava, surovo postupa s ranjenicima, bolesnicima ili ratnim zarobljenicima ili onemogu ava ili spre ava da koriste prava koja im po tim pravilima pripadaju ili naredi da se takva dela vre, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina.

Neopravdano odlaganje repatrijacije ratnih zarobljenika

lan 382. Ko, kre i pravila me unarodnog prava, posle zavrenog rata ili oruanog sukoba, neopravdano odlae repatrijaciju ratnih zarobljenika ili civilnih lica ili naredi takvo odlaganje, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina.

Unitavanje kulturnih dobara

lan 383. (1) Ko, kre i pravila me unarodnog prava za vreme rata ili oruanog sukoba, unitava kulturne ili istorijske spomenike ili druga kulturna dobra ili verske objekte ili ustanove ili objekte koji su namenjeni nauci, umetnosti, vaspitanju ili humanitarnim ciljevima ili naredi da se takva dela vre, kazni e se zatvorom od tri do petnaest godina. (2) Ako je radnjom iz stava 1. ovog lana uniten objekat koji je kao kulturno dobro pod posebnom zatitom me unarodnog prava, u inilac e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.

- 133 Nespre avanje vrenja krivi nih dela protiv ove nosti i drugih dobara zati enih me unarodnim pravom
lan 384. (1) Vojni zapovednik ili lice koje fakti ki vri ovu funkciju, koje znaju i da snage kojima komanduje ili koje kontrolie pripremaju ili su zapo ele vrenje krivi nog dela iz l. 370. do 374, lana 376, l. 378. do 381. i lana 383. ovog zakonika ne preduzme mere koje je mogao i bio duan da preduzme za spre avanje izvrenja dela, pa usled toga do e do izvrenja tog dela, kazni e se kaznom propisanom za to krivi no delo. (2) Drugi pretpostavljeni koji, znaju i da lica koja su mu pot injena, pripremaju ili su zapo ela vrenje krivi nih dela iz l. 370. do 374, lana 376, l. 378. do 381. i lana 383. ovog zakonika, u vrenju poslova u kojima im je on pretpostavljeni, ne preduzme mere koje je mogao i bio duan da preduzme za spre avanje izvrenja dela, pa usled toga do e do izvrenja tog dela, kazni e se kaznom propisanom za to krivi no delo. (3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina.

Zloupotreba me unarodnih znakova

lan 385. (1) Ko zloupotrebi ili neovla eno nosi zastavu ili znak Organizacije ujedinjenih nacija ili zastavu ili znak Crvenog krsta ili znake koji njima odgovaraju ili druge me unarodno priznate znake kojima se obeleavaju odre eni objekti radi zatite od vojnih operacija ili naredi da se takva dela vre, kazni e se zatvorom do tri godine. (2) Ko delo iz stava 1. ovog lana u ini u zoni ratnih operacija, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina.

Agresivan rat
lan 386. (1) Ko poziva ili podsti e na agresivan rat, kazni e se zatvorom od dve do dvanaest godina. (2) Ko naredi vo enje agresivnog rata, kazni e se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do etrdeset godina.

Rasna i druga diskriminacija

lan 387. (1) Ko na osnovu razlike u rasi, boji koe, nacionalnosti, etni kom poreklu ili nekom drugom li nom svojstvu kri osnovna ljudska prava i slobode zajam ena opteprihva enim pravilima me unarodnog prava i ratifikovanim me unarodnim ugovorima od strane SCG,

- 134 kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se ko vri proganjanje organizacija ili pojedinaca zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi. (3) Ko iri ideje o superiornosti jedne rase nad drugom ili propagira rasnu mrnju ili podsti e na rasnu diskriminaciju, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Trgovina ljudima
lan 388. (1) Ko silom ili pretnjom, dovo enjem u zabludu ili odravanjem u zabludi, zloupotrebom ovla enja, poverenja, odnosa zavisnosti, tekih prilika drugog, zadravanjem li nih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi, vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili dri drugo lice, a u cilju eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vrenja krivi nih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosja enja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu sli nog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi kori enja u oruanim sukobima, kazni e se zatvorom od dve do deset godina. (2) Za delo iz stava 1. ovog lana u injeno prema maloletnom licu u inilac e se kazniti kaznom propisanom za to delo i kad nije upotrebio silu, pretnju ili neki drugi od navedenih na ina izvrenja. (3) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno prema maloletnom licu, u inilac e se kazniti zatvorom najmanje tri godine. (4) Ako je usled dela iz st. 1. i 3. ovog lana nastupila teka telesna povreda nekog lica, u inilac e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina. vie lica, (5) Ako je usled dela iz st. 1. i 3. ovog lana nastupila smrt jednog ili u inilac e se kazniti zatvorom najmanje deset godina.

(6) Ko se bavi vrenjem krivi nog dela iz st. 1. do 3. ovog lana ili je delo izvreno od strane organizovane grupe, kazni e se zatvorom najmanje pet godina.

Trgovina decom radi usvojenja

lan 389. (1) Ko oduzme lice koje nije navrilo etrnaest godina radi njegovog usvojenja protivno vae im propisima ili ko usvoji takvo lice ili posreduje u takvom usvojenju ili ko u tom cilju kupi, proda ili preda drugo lice koje nije navrilo etrnaest godina ili ga prevozi, obezbe uje mu smetaj ili ga prikriva, kazni e se zatvorom od jedne do pet godina. (2) Ko se bavi vrenjem delatnosti iz stava 1. ovog lana ili je delo izvreno na organizovan na in od strane vie lica,

- 135 kazni e se zatvorom najmanje tri godine.

Zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu

lan 390. (1) Ko, kre i pravila me unarodnog prava, stavi drugog u ropski ili njemu sli an odnos ili ga dri u takvom odnosu, kupi, proda, preda drugom licu ili posreduje u kupovini, prodaji ili predaji ovakvog lica ili podsti e drugog da proda svoju slobodu ili slobodu lica koje izdrava ili o kojem se stara, kazni e se zatvorom od jedne do deset godina. (2) Ko prevozi lica koja se nalaze u ropskom ili njemu sli nom odnosu iz jedne zemlje u drugu, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina. (3) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog lana u ini prema maloletnom licu, kazni e se zatvorom od pet do petnaest godina.

Me unarodni terorizam
lan 391. (1) Ko, u nameri da nakodi stranoj dravi ili me unarodnoj organizaciji, izvri otmicu nekog lica ili neko drugo nasilje, izazove eksploziju ili poar ili preduzme druge opteopasne radnje ili preti upotrebom nuklearnog, hemijskog, bakteriolokog ili drugog sli nog sredstva, kazni e se zatvorom od tri do petnaest godina. vie lica, (2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila smrt jednog ili u inilac e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.

(3) Ako je pri izvrenju dela iz stava 1. ovog lana u inilac neko lice sa umiljajem liio ivota, kazni e se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do etrdeset godina.

Uzimanje talaca
lan 392. (1) Ko izvri otmicu nekog lica i preti da e ga ubiti, povrediti ili zadrati kao taoca u nameri da prinudi neku dravu ili me unarodnu organizaciju da neto u ini ili ne u ini, kazni e se zatvorom od dve do deset godina. (2) U inilac dela iz stava 1. ovog lana koji dobrovoljno pusti na slobodu oteto lice, iako nije ostvaren cilj otmice, moe se osloboditi od kazne. (3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila smrt otetog lica, u inilac e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.

- 136 (4) Ako je pri izvrenju dela iz stava 1. ovog lana u inilac oteto lice sa umiljajem liio ivota, kazni e se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do etrdeset godina.

Finansiranje terorizma
lan 393. (1) Ko obezbe uje ili prikuplja sredstva namenjena za finansiranje vrenja krivi nog dela iz l. 312, 391. i 392. ovog zakonika, kazni e se zatvorom od jedne do deset godina. (2) Sredstva iz stava 1. ovog lana oduze e se.

GLAVA TRIDESET PETA

KRIVI NA DELA PROTIV VOJSKE SRBIJE I CRNE GORE Izbegavanje vojne obaveze
lan 394. (1) Ko se, bez opravdanog razloga, ne odazove pozivu za izvrenje regrutne obaveze, obaveze sluenja vojnog roka ili obaveze lica u rezervnom sastavu ili izbegava prijem poziva za izvrenje te obaveze, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ko se krije da bi izbegao obavezu iz stava 1. ovog lana, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (3) Ko napusti zemlju ili ostane u inostranstvu da bi izbegao izvrenje vojne obaveze iz stava 1. ovog lana, kazni e se zatvorom od jedne do osam godina. lana, (4) Ko poziva ili podsti e vie lica na izvrenje dela iz st. 1. do 3. ovog

kazni e se za delo iz stava 1. zatvorom do tri godine, a za delo iz st. 2. i 3. zatvorom od dve do dvanaest godina. (5) U inilac dela iz st. 1. do 3. ovog lana koji se doborovoljno prijavi nadlenom dravnom organu moe se osloboditi od kazne.

Izbegavanje popisa i pregleda

lan 395. Ko se protivno zakonom utvr enoj obavezi, bez opravdanog razloga, ne odazove pozivu nadlenog organa za popis ili pregled ili se protivi popisu ili pregledu ljudstva ili materijalnih sredstava potrebnih za odbranu zemlje ili ko pri ovakvom popisu ili pregledu da neta ne podatke, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

- 137 Neizvravanje materijalne obaveze

lan 396. (1) Ko protivno zakonom utvr enoj obavezi, bez opravdanog razloga, ne dopremi na odre eno mesto, u odre eno vreme i u stanju koje omogu ava njihovu namensku upotrebu materijalna sredstva ili ne privede stoku, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno za vreme neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, oruanog sukoba ili vanrednog stanja, u inilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina.

Izbegavanje vojne slube onesposobljenjem i obmanom

lan 397. (1) Ko u nameri da izbegne vojnu slubu ili da bude raspore en na laku dunost sebe ozledi ili na drugi na in privremeno onesposobi za vojnu slubu ili dozvoli drugom da ga privremeno onesposobi, kao i onaj ko drugog sa njegovim odobrenjem ili bez odobrenja u istoj nameri privremeno onesposobi, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina. (2) Ako je izvrenjem dela iz stava 1. ovog lana nastupila trajna nesposobnost za vojnu slubu, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ko u nameri iz stava 1. ovog lana simulira bolest ili za sebe ili drugog upotrebi lanu ispravu ili postupi na drugi prevaran na in, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina.

Protivpravno oslobo enje od vojne slube

lan 398. Ko zloupotrebom svog poloaja ili ovla enja u ini da se oslobodi od dunosti ili da se rasporedi na laku dunost vojno lice ili lice koje podlee vojnoj obavezi, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina.

Samovoljno odsustvovanje i bekstvo iz Vojske Srbije i Crne Gore

lan 399. (1) Vojno lice koje samovoljno odsustvuje iz svoje jedinice ili slube najmanje pet dana ili kra e vreme ukoliko odsustvuje vie puta u toku jedne godine ili samovoljno napusti svoju jedinicu ili slubu za vreme izvrenja vanog zadatka ili pove anog stepena borbene gotovosti jedinice, kazni e se nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Vojno lice koje se krije da bi izbeglo slubu u vojsci ili koje samovoljno odsustvuje iz svoje jedinice ili slube due od trideset dana, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine.

- 138 (3) Vojno lice koje napusti zemlju ili ostane u inostranstvu da bi izbeglo slubu u vojsci, kazni e se zatvorom od jedne do osam godina. (4) Vojno lice koje priprema bekstvo u inostranstvo da bi izbeglo slubu u vojsci, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. lana, (5) Ko poziva ili podsti e vie lica na izvrenje dela iz stava 1. ovog kazni e se zatvorom od jedne do osam godina. (6) Ko poziva i podsti e vie lica na izvrenje dela iz st. 2. i 3. ovog kazni e se zatvorom od dve do dvanaest godina.

lana,

(7) U iniocu dela iz st. 2. i 3. ovog lana koji se dobrovoljno javi nadlenom dravnom organu radi vrenja vojne slube moe se kazna ublaiti.

Neizvrenje i odbijanje izvrenja nare enja

lan 400. (1) Vojno lice koje ne izvri ili odbije da izvri nare enje pretpostavljenog u vezi sa slubom, pa usled toga nastupe tee tetne posledice za slubu ili je sluba bila tee ugroena, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog lana nastupile teke posledice za vojnu slubu ili se nare enje odnosi na prijem ili upotrebu oruja, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti za delo iz stava 1. nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine, a za delo iz stava 2. zatvorom od tri meseca do tri godine.

Protivljenje pretpostavljenom
lan 401. (1) Vojno lice koje se zajedno sa drugim vojnim licima usprotivi nare enju pretpostavljenog u vezi sa slubom i ne e da ga izvri ili odbije da vri svoju dunost, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno organizovano, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do pet godina. (3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana izvreno upotrebom oruja, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (4) Vojno lice koje pri izvrenju dela iz st. 1. do 3. ovog lana lii ivota drugog iz nehata, kazni e se zatvorom od dve do deset godina.

- 139 (5) Organizator i kolovo a dela iz stava 2. ovog lana, kazni e se zatvorom od dve do deset godina. (6) Ko vri pripreme za delo iz stava 2. ovog lana, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (7) Vojni stareina koji, u okviru svoje nadlenosti, u slu aju dela iz st. 1. do 4. ovog lana ne preduzme propisane, nare ene ili o igledno potrebne mere da se uspostavi red, kazni e se zatvorom od jedne do pet godina.

Protivljenje vojnom licu koje vri posebnu vojnu slubu

lan 402. Ko se protivi vojnom licu koje vri straarsku, patrolnu, deurnu, uvarsku ili drugu sli nu slubu ili ne poslua njegov poziv ili ne izvri ili odbije da izvri njegovo nare enje, pa usled toga nastupe tee tetne posledice za slubu ili je sluba bila tee ugroena, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Prinuda prema vojnom licu u vrenju slubene dunosti

lan 403. (1) Ko silom ili pretnjom da e neposredno upotrebiti silu spre i vojno lice u vrenju slubene dunosti ili ga na isti na in prinudi da postupi protivno slubenoj dunosti, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (2) Ako su usled izvrenja dela iz stava 1. ovog lana nastupile teke posledice za slubu, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (3) Za pokuaj dela iz stava 1. ovog lana kazni e se.

Napad na vojno lice u vrenju vojne slube

lan 404. (1) Ko napadne ili preti da e napasti vojno lice koje vri slubu, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (2) Ako je pri izvrenju dela iz stava 1. ovog lana u inilac naneo vojnom licu laku telesnu povredu ili preti upotrebom oruja, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina. (3) Ako je pri izvrenju dela iz stava 1. ovog lana u inilac naneo vojnom licu teku telesnu povredu ili je izazvao teke posledice za slubu iz nehata, kazni e se zatvorom od jedne do osam godina. (4) Ako je pri izvrenju dela iz stava 1. ovog lana u inilac liio ivota vojno lice iz nehata, kazni e se zatvorom od dve do deset godina.

- 140 Oslobo enje od kazne za dela iz l. 400. do 404.

lan 405. Ako je u inilac dela iz l. 400, 401. stav 1, 402, 403. stav 1. i 404. st. 1. i 2. ovog zakonika bio izazvan nezakonitim i grubim postupanjem vojnog lica moe se osloboditi od kazne.

Zlostavljanje pot injenog i mla eg

lan 406. (1) Vojni stareina koji u slubi ili u vezi sa slubom zlostavlja pot injenog ili mla eg ili sa njima postupa na na in kojim se vre a ljudsko dostojanstvo, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana dolo do teke telesne povrede ili tekog naruavanja zdravlja pot injenog ili mla eg ili ako je delo izvreno prema vie lica, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do pet godina.

Povreda posebne vojne slube

lan 407. (1) Vojno lice koje postupi protivno propisima o straarskoj, patrolnoj, deurnoj, uvarskoj ili drugoj sli noj slubi, pa usled toga nastupe tee tetne posledice za slubu ili je sluba bila tee ugroena, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno kod skladita oruja, municije ili eksplozivnog materijala ili kod drugog objekta vanog zna aja, u inilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina. (3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila teka telesna povreda, ili imovinska teta velikih razmera ili su nastupile druge teke posledice, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. vie lica, (4) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila smrt jednog ili u inilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

(5) Ako su dela iz st. 1. do 4. ovog lana u injena iz nehata, u inilac e se kazniti, za delo iz stava 1. nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine, za delo iz stava 2. nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine, za delo iz stava 3. zatvorom od tri meseca do tri godine, a za delo iz stava 4. zatvorom od jedne do osam godina.

- 141 Povreda obezbe enja dravne granice

lan 408. (1) Vojno lice, odnosno slubeno lice koje vre i slubu na granici postupi protivno propisima o uvanju dravne granice, pa usled toga nastupe tee tetne posledice ili je sluba bila tee ugroena, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno za vreme vrenja dunosti u naro itim okolnostima ili je usled dela nastupila teka telesna povreda ili imovinska teta velikih razmera ili su nastupile druge teke posledice, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. vie lica, (3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila smrt jednog ili u inilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. (4) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (5) Ako je usled dela iz stava 4. ovog lana nastupila posledica iz stava 2. ovog lana, u inilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine, a ako je nastupila posledica iz stava 3. ovog lana, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Neistinito slubeno izvetavanje

lan 409. (1) Vojno lice koje pretpostavljenom stareini, usmeno ili pisano, u slubenom izvetaju iznese neistinite podatke od zna aja za slubu ili pre uti neku vanu injenicu ili prosledi takav izvetaj iako zna da su podaci u njemu neistiniti, pa usled toga nastupe tee tetne posledice za slubu ili je sluba bila tee ugroena, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno podnoenjem izvetaja od naro ite vanosti ili su nastupile teke posledice, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti za delo iz stava 1. nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine, a za delo iz stava 2. zatvorom od tri meseca do tri godine.

Nepreduzimanje mera za obezbe enje vojne jedinice

lan 410. (1) Vojni stareina koji u okviru svoje nadlenosti propusti da preduzme propisane, nare ene ili druge o igledno potrebne mere za obezbe enje jedinice, uvanje ivota i zdravlja ljudi koji su mu povereni, za osiguranje i odravanje u ispravnom stanju objekata, predmeta i sredstava koji slue borbenoj gotovosti, za uredno snabdevanje hranom ili vojnom opremom ili za uvanje i negu stoke, ili da se

- 142 na vreme i uredno izvre osiguravaju i radovi ili obezbe enje objekata koji su mu povereni, pa time dovede u opasnost ivot ljudi ili teko ugrozi zdravlje ljudi ili imovinu velike vrednosti, kazni e se zatvorom do tri godine. (2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila teka telesna povreda ili imovinska teta velikih razmera ili su nastupile druge teke posledice, u inilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina. vie lica, (3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila smrt jednog ili u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do deset godina. (4) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (5) Ako je usled dela iz stava 4. ovog lana nastupila posledica iz stava 2. ovog lana, u inilac e se kazniti zatvorom do tri godine, a ako je nastupila posledica iz stava 3. ovog lana, u inilac e se kazniti zatvorom do pet godina.

Nesavesna izrada i preuzimanje naoruanja i druge vojne opreme

lan 411. (1) Vojno ili drugo lice kojem je u preduze u ili drugom pravnom licu koje radi za potrebe odbrane, povereno rukovo enje proizvodnim ili drugim tehnolokim procesom ili nadzor nad njima, koje nesavesno vri slubu ili obavezu koja mu je poverena, pa usled toga oruje, municija ili druga vojna oprema ne bude izra ena na vreme ili ne odogovaraju odre enom kvalitetu, kazni e se zatvorom od tri meseca do tri godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i vojno ili drugo lice koje nesavesno vre i slubu primi predmete naoruanja ili drugu vojnu opremu koji ne odgovaraju uslovima ili ugovoru. posledice, (3) Ako su usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupile teke

u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (4) Ako su dela iz st. 1. i 2. ovog lana u injena iz nehata, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(5) Ako je usled dela iz stava 4. ovog lana nastupila posledica iz stava 3. ovog lana, u inilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.

- 143 Nepropisno staranje o poverenom oruju

lan 412. (1) Ko nepropisno dri, uva ili rukuje poverenim orujem, municijom ili eksplozivom koji pripadaju vojnoj jedinici ili vojnoj ustanovi, pa time prouzrokuje njihovo ote enje u ve oj meri, unitenje ili nestanak, kazni e se zatvorom do jedne godine. (2) Rukovalac skladita oruja, municije, eksploziva i drugih borbenih sredstava koji ne preduzme mere za njihovo obezbe enje ili odravanje, pa usled toga nastupi ote enje u ve oj meri, unitenje ili nestanak tih borbenih sredstava, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina. (3) Ako je usled dela iz stava 2. ovog lana nastupila imovinska teta velikih razmera, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do deset godina. (4) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti nov anom kaznom ili zatvorom do dve godine. (5) Ako je usled dela iz stava 4. ovog lana nastupila posledica iz stava 3. ovog lana, u inilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.

Protivpravno raspolaganje poverenim orujem

lan 413. Ko prisvoji, otu i, zaloi, preda drugom na kori enje, oteti ili uniti oruje, municiju ili eksploziv koji su mu dati na upotrebu i slue potrebama odbrane, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina.

Kra a oruja i dela borbenog sredstva

lan 414. (1) Ko ukrade oruje, municiju, eksploziv, borbeno sredstvo ili deo borbenog sredstva koji slue potrebama odbrane, kazni e se zatvorom od est meseci do pet godina.

(2) Ako vrednost stvari iz stava 1. ovog lana prelazi iznos od etristopedeset hiljada dinara ili ako je kra a u injena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostorija ili od strane vie lica koja su se udruila za vrenje kra e ili na naro ito opasan ili drzak na in ili od strane lica koje je pri sebi imalo kakvo oruje ili opasno oru e radi napada ili odbrane ili za vreme poara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa, u inilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina. (3) Ako vrednost stvari iz stava 1. ovog lana prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, u inilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

- 144 Odavanje vojne tajne

lan 415. (1) Ko neovla eno drugom saopti, preda ili na drugi na in u ini dostupnim podatke koji predstavljaju vojnu tajnu ili pribavlja takve podatke u nameri da ih preda nepozvanom licu, kazni e se zatvorom od tri meseca do pet godina. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno iz koristoljublja ili u pogledu naro ito poverljivih podatka ili radi objavljivanja ili kori enja podataka u inostranstvu, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti zatvorom do tri godine. (4) Vojnom tajnom smatraju se podaci koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadlenog organa donesenim na osnovu zakona proglaeni vojnom tajnom i ije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje tetne posledice za Vojsku Srbije i Crne Gore ili odbranu ili bezbednost zemlje. (5) Vojnom tajnom, u smislu stava 4. ovog lana, ne smatraju se podaci ili dokumenti koji su upravljeni na teke povrede osnovnih prava oveka, ili na ugroavanje ustavnog ure enja i bezbednosti Srbije ili SCG, kao i podaci ili dokumenti koji za cilj imaju prikrivanje u injenog krivi nog dela za koje se po zakonu moe izre i zatvor od pet godina ili tea kazna.

Neovla en pristup vojnom objektu

lan 416. Ko neovla eno u e u vojni objekat ili pravi skice ili crtee vojnih objekata ili borbenih sredstava ili ih fotografie ili na drugi na in snima, iako zna da je to zabranjeno, kazni e se zatvorom do tri godine.

Kanjavanje za krivi na dela koja su izvrena za vreme neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, oruanog sukoba i vanrednog stanja
lan 417. (1) Za krivi no delo iz l. 394. stav 1, 399. st. 1. i 4, 400. st. 1. i 3, 401. st. 1, 6. i 7, 402, 403, 404. st. 1. i 2, 406, 407. st. 1, 2. i 5, 408. st. 1, 4. i 5, 409, 410. st. 1. i 4, 411. st.1, 2, 4. i 5, 412. st. 1, 2, 4. i 5, 413, 414. stav 1, 415. st. 1. i 3. i 416. ovog zakonika, ako je izvreno za vreme neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, oruanog sukoba ili vanrednog stanja, u inilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina. (2) Za krivi no delo iz l. 394. st. 2. do 4, 397, 398, 399. st. 2, 3, 5. i 6, 400. stav 2, 401. st. 2. do 5, 404. st. 3. i 4, 407. stav 3, 408. stav 2, 410. st. 2. i 5, 411. stav 3, 412. stav 3, 414. st. 2. i 3. i 415. stav 2. ovog zakonika, ako je izvreno

- 145 za vreme neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, oruanog sukoba ili vanrednog stanja, u inilac e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina. (3) Za krivi no delo iz l. 407. stav 4, 408. stav 3. i 410. stav 3. ovog zakonika, ako je izvreno za vreme neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, oruanog sukoba ili vanrednog stanja, u inilac e se kazniti zatvorom najmanje deset godina.

Neispunjavanje dunosti pri sprovo enju mobilizacije

lan 418. (1) Vojno ili slubeno lice koje pri sprovo enju mobilizacije za vreme neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, oruanog sukoba ili vanrednog stanja, protivno svojoj dunosti, ne obezbedi prihvat, raspored i smetaj mobilisanog ljudstva, prevoznih i drugih sredstava i stoke ili ne obezbedi snabdevanje mobilisanih ljudi i stoke ili u vezi sa mobilizacijom ne izvri kakvu drugu dunost, usled ega su nastupile ili su mogle da nastupe tetne posledice, kazni e se zatvorom od jedne do pet godina. (2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog lana nastupile teke posledice, u inilac e se kazniti zatvorom najmanje deset godina. (3) Ako je delo iz stava 1. ovog lana u injeno iz nehata, u inilac e se kazniti zatvorom do tri godine. (4) Ako je usled dela iz stava 3. ovog lana nastupila posledica iz stava 2. ovog lana, u inilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.

Podrivanje vojne i odbrambene mo i

lan 419. (1) Ko uniti, u ini neupotrebljivim ili omogu i da pre u u ruke neprijatelja odbrambena postrojenja, odbrambeni objekti, poloaj, naoruanje i druga vojna i odbrambena sredstva, brod ili vazduhoplov ili preda jedinicu neprijatelju bez borbe ili pre nego to su iscprljena sva sredstva za odbranu ili na drugi na in omete ili dovede u opasnost vojne ili odbrambene mere, kazni e se zatvorom od tri do petnaest godina. neprijatelju, (2) Ko u ini delo iz stava 1. ovog lana u nameri da pomogne

kazni e se zatvorom od pet do petnaest godina. (3) Ko priprema izvrenje dela iz st. 1. i 2. ovog lana, kazni e se zatvorom od jedne do est godina. (4) Ako su dela iz stava 1. ovog lana u injena iz nehata, u inilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(5) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana imalo za posledicu smrt jednog ili vie lica ili je izazvalo opasnost za ivot ljudi ili je pra eno tekim nasiljima ili

- 146 velikim razaranjima ili je dovelo do ugoravanja bezbednosti, ekonomske ili vojne snage zemlje, u inilac e se kazniti zatvorom najmanje deset godina.

Spre avanje borbe protiv neprijatelja

lan 420. (1) Ko za vreme rata ili oruanog sukoba spre ava gra ane SCG ili gra ane njenih saveznika da vode borbu protiv neprijatelja, kazni e se zatvorom od pet do petnaest godina. (2) Ko za vreme rata ili oruanog sukoba propagandom ili na drugi na in odvra a gra ane SCG ili gra ane njenih saveznika da vode borbu protiv neprijatelja, kazni e se zatvorom od jedne do osam godina.

Prelazak i predaja neprijatelju

lan 421. (1) Vojno lice koje za vreme rata ili oruanog sukoba pre e u redove neprijateljske vojske, kazni e se zatvorom najmanje deset godina. (2) Vojno lice koje se za vreme rata ili oruanog sukoba preda neprijatelju pre nego to je iscrpelo sve mogu nosti odbrane, kazni e se zatvorom od dve do deset godina.

Sluba u neprijateljskoj vojsci

lan 422. (1) Gra anin SCG koji za vreme rata ili oruanog sukoba slui neprijateljskoj vojsci ili drugim neprijateljskim oruanim formacijama ili u estvuje u ratu ili oruanom sukobu kao borac protiv SCG i njenih saveznika, kazni e se zatvorom od tri do petnaest godina. (2) Ko vrbuje gra ane SCG za slubu u neprijateljskoj vojsci ili drugim neprijateljskim oruanim formacijama ili za u estvovanje u ratu ili oruanom sukobu protiv SCG ili njenih saveznika, kazni e se zatvorom od pet do petnaest godina.

Pomaganje neprijatelju
lan 423. (1) Gra anin SCG koji za vreme rata ili oruanog sukoba pomae neprijatelju u sprovo enju rekvizicije, oduzimanju hrane ili drugih dobara ili u sprovo enju kakvih prinudnih mera prema stanovnitvu, kazni e se zatvorom od dve do deset godina.

- 147 (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i gra anin SCG koji za vreme rata politi ki ili privredno sara uje sa neprijateljem. (3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana imalo za posledicu smrt jednog ili vie lica ili je izazvalo opasnost za ivot ljudi ili je pra eno tekim nasiljima ili velikim razaranjima ili je dovelo do ugroavanja bezbednosti ekonomske ili vojne snage zemlje, u inilac e se kazniti zatvorom najmanje deset godina.

Neispunjenje i naputanje dunosti za vreme borbe

lan 424. (1) Vojno lice koje za vreme borbe ili neposredno pred borbu ne izvri svoju dunost pa usled toga nastupe tetne posledice za vojnu jedinicu ili za borbenu situaciju, kazni e se zatvorom od dve do deset godina. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kazni e se i vojno lice koje za vreme borbe ili neposredno pred borbu samovoljno ili na prevaran na in napusti svoju dunost. posledice, (3) Ako su usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupile teke

u inilac e se kazniti zatvorom najmanje deset godina.

Naputanje poloaja protivno nare enju

lan 425. (1) Vojni stareina koji protivno nare enju napusti poloaj sa jedinicom koja mu je poverena, pre nego to je iscrpio sve mogu nosti odbrane, kazni e se zatvorom od dve do dvanaest godina. (2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog lana nastupile teke posledice, u inilac e se kazniti zatvorom najmanje deset godina.

Naputanje ote enog broda i vazduhoplova pre vremena

lan 426. (1) Komandant ratnog broda koji za vreme rata ili oruanog sukoba napusti ote eni brod pre nego to je izvrio svoju dunost po propisima o brodskoj slubi, kazni e se zatvorom od dve do deset godina. (2) lan posade ratnog broda koji za vreme rata ili oruanog sukoba napusti ote eni brod pre nego to je komandant broda izdao nare enje za naputanje ili lan posade vojnog vazduhoplova koji za vreme rata ili oruanog sukoba napusti ote eni vojni vazduhoplov pre nego to je izvrio svoju dunost po propisima o letenju i kori enju vazduhoplova, kazni e se zatvorom od jedne do osam godina. posledice, (3) Ako su usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupile teke

- 148 u inilac e se za delo iz stava 1. kazniti zatvorom najmanje deset godina, a za delo iz stava 2. zatvorom od dve do deset godina.

Slabljenje borbenog morala

lan 427. (1) Ko neposredno pred borbu ili u toku borbe izazivanjem nezadovoljstva me u vojnim licima, irenjem uznemiravaju ih vesti, beanjem, bacanjem oruja ili municije, izazivanjem ili irenjem straha ili na drugi na in slabi borbeni moral u jedinici ili nanosi tetu borbenoj situaciji, kazni e se zatvorom od dve do dvanaest godina. (2) Vojni stareina koji ne preduzme potrebne mere prema pot injenom ili mla em koji za vreme borbe ili neposredno pred borbu iri strah me u vojnicima ili na drugi na in slabi borbeni moral jedinice ili nanosi tetu borbenoj situaciji, kazni e se zatvorom od jedne do osam godina. posledice, (3) Ako su usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupile teke

u inilac e se kazniti zatvorom najmanje deset godina.

Neizvetavanje vojnih organa

lan 428. (1) Ko za vreme neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, oruanog sukoba ili vanrednog stanja ne izvesti pretpostavljenog, starijeg ili vojnu komandu o doga aju koji o igledno zahteva neodlono preduzimanje vojnih mera, kazni e se zatvorom do tri godine. (2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog lana nastupile teke posledice, u inilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Uslovi za izricanje disciplinske kazne, odnosno mere

lan 429. Za krivi no delo protiv Vojske Srbije i Crne Gore za koje je propisana kazna zatvora do tri godine, umesto krivi ne sankcije moe se vojnom licu izre i disciplinska kazna, odnosno mera utvr ena zakonom, ako je delo dobilo naro ito lak vid i ako to zahtevaju interesi slube.

Krivi no delo izvreno po nare enju pretpostavljenog

lan 430. Ne e se kazniti pot injeni ako u ini krivi no delo po nare enju pretpostavljenog koje se ti e slubene dunosti, osim ako se nare enje odnosilo na izvrenje krivi nog dela za koje se moe izre i pet godina zatvora ili tea kazna, a pot injeni je znao da izvrenje nare enja predstavlja krivi no delo.

- 149 -

GLAVA TRIDESET ESTA

PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 431. (1) Danom stupanja na snagu ovog zakonika prestaju da vae Osnovni krivi ni zakon ("Slubeni list SFRJ", br. 44/76, 46/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90 i 54/90, "Slubeni list SRJ", br. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 24/94 i 61/01, "Slubeni glasnik RS", broj 39/03) i Krivi ni zakon Republike Srbije ("Slubeni glasnik SRS", br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89 i 42/89, "Slubeni glasnik RS", br. 21/90, 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 i 67/03); (2) Danom stupanja na snagu ovog zakonika prestaju da vae krivi nopravne odredbe sadrane u: l. 105. i 107. Zakona o izboru narodnih poslanika (" Slubeni glasnik RS" , br. 35/00, 57/03 i 18/04); lanu 45. Zakona o zatiti od jonizuju ih zra enja ("Slubeni list SRJ", broj 46/96); lanu 3. Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u SRJ ("Slubeni list SRJ", broj 12/95); lanu 92. Zakona o rudarstvu ("Slubeni glasnik RS", broj 44/95); lanu 12. Antimonopolskog zakona ("Slubeni list SRJ", broj 29/96); l. 172. i 174. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Slubeni glasnik RS", br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04 i 61/05); lanu 27. Zakona o spre avanju pranja novca ("Slubeni list SRJ", broj 53/01); lanu 87. Zakona o Narodnoj banci Srbije ("Slubeni glasnik RS", br. 72/03 i 55/04); lanu 330. Carinskog zakona ("Slubeni glasnik RS", br. 73/03 i 61/05); l. 179, 181. i 182. Zakona o ste ajnom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 84/04); lanu 141. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima ("Slubeni glasnik RS", broj 84/04); lanu 24. Zakona o javnom redu i miru ("Slubeni glasnik RS", br. 5/92, 53/93, 67/93 i 48/94); lanu 33. Zakona o oruju i municiji ("Slubeni glasnik RS", br. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98 i 39/03); lanu 97. Zakona o igrama na sre u ("Slubeni glasnik RS", broj 84/04); lanu 1052. Zakona o pomorskoj i unutranjoj plovidbi ("Slubeni list SRJ", br. 12/98, 44/99, 74/99 i 73/00); lanu 46a Zakona o trgovini ("Slubeni list SRJ", br. 32/93, 41/93, 50/93, 41/94, 29/96 i 37/02);

- 150 lanu 244. Zakona o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Slubeni list SRJ", broj 65/02 i "Slubeni glasnik RS", br. 57/03, 55/04 i 45/05); lanu 31. Zakona o proizvodnji i prometu naoruanja i vojne opreme ("Slubeni list SRJ", broj 41/96); lanu 221. Zakona o osiguranju ("Slubeni glasnik RS", br. 55/04, 70/04 i 61/05). lan 432. Ovaj zakonik stupa na snagu 1. januara 2006. godine.