Psiholog Sre ko Lazi

O posesivnosti
Pas je sinonim ili oli enje vernosti. Da li ste videli i upitali se za to pas besomu no juri i laje za automobilom koji pro e mimo njega, reskiraju i ak i ivot? Ulice u gradovima su preplavljenje napu tenim psima. Ako mirno pro ete pored njih, oni ne reaguju. Ako tr e im korakom pro ete, jure i laju za vama. Ako se dodajete loptom sa nekim, va pas e cvile i, uporno poku avati da loptu zaustavi i zadr i za sebe. To on ne radi zbog igre. Jednostavno ne voli da ne to ne poseduje. Psi u svim ovim primerima reaguju ustvari na odvajanje. Oni ne vole odvajanje niukakvoj formi. Vi e ih uznemirava odvajanje nego opasnost od smrti. Pitbul je vrhunac strasti posedovanja. Njegov ugriz je toliko jak, da mu pre mo ete oduzeti ivot nego njegov plen. Pas je simbol potrebe za vezivanjem. ak postoji izreka koja ka e da je pas oveku najbolji drug. Nije slu ajno to postoji tolika jaka veza veza izme u ljudi i pasa. I jedna i druga vrsta imaju izrazito jaku potrebu za vezivanjem i to je ono to ih povezuje. Ovo nije tekst iz zoopsihologije. Primer sa psima je poslu io kao slikovit prikaz odnosa me u ljudima. Strast vezivanja je jedna od najdominantnijih ljudskih osobina. elja za posedovanjem je ljudska opsesija. Kada postoji povezanost me u ljudima to je prirodni poredak me uljudskih odnosa. Ali, kada postoji opsesija za posedovanjem onda je ona patolo ka osobina. Te ko je utvrditi ta nu granicu kada je posesivnost prirodna , a kada patolo ka ovekova osobina, kao to je te ko utvrditi vremensku granicu kada ta no prestaje mrak i po inje svitanje. Najbolji kriterijum za kvalifikovanje posesivnosti kao uobi ajene ili patolo ke crte li nosti su posledice koje ona ostavlja na oveka i njegove odnose sa drugima.

Opsesija posesivnosti
Posesivnost je strast posedovanja. Ona je u neraskidivoj vezi sa ljubomorom, kao to je voda u odnosu sa parom ili temperatura u odnosu sa vatrom. Mo e li ovek biti posesivan, a da ne bude ljubomoran? Posesivnost je seme ljubomore. Svako seme s obzirom na svoju veli inu ima neverovatno veliku snagu izra avanja. Ljubomora je manifestacija stanja posesivnosti. Ljubomora i posesivnost su lice i nali je one ru ne strane ljudskog bi a. Niko ne voli ljubomoru. Ni onaj ko je manifestuje, ni onaj ko

je izlo en njenoj torturi. Neko e vam re i da je ona prirodna pojava, ali nije. To to je uobi ajena i masovno rasprostranjena kao epidemija neke bolesti ne zna i da je ovekova sudbina. Protiv nje se treba boriti, jer je otrov du e. Ako se inficiramo sa ljubomorom, taj otrov ima tendenciju da se pro iri na celo na e bi e i tako na ivot pretvori u mizeriju. Ljubomora je daleko od ljubavi kao sever od juga ili kao leva strana od desne. Imaju neke veze, ali su potpuno suprotne pojave. Ljubomora nije pokazatelj ne ije ljubavi kako bi to voleli da istaknu njeni eksponenti.Naprotiv, ona je dokaz odsustva ljubavi. Tamo gde je ljubomora, nema ljubavi, a po svoj prilici nije je nikad ni bilo. Osnovno svojstvo ljubavi je negovanje i podsticanje drugog ljudskog bi a. Ljubav je za ovekovu du u blagodatna, kao to je Sunce izvor ivota na Zemlji. Ljubomora je okov ljudske slobode i otrov koji ubija puls ivota. Ne znam da li ste otkrili postojanje ljubavi, ali dah ljubomore sigurno jeste. Ko zna, mo da su to uobi ajene etape mukotrpnog pora anja ljubavi me u ljudima. Prvo imamo posesivnost, pa gr evitu borbu uvanja objekta svoga vezivanja. Zatim se desi trenutak razumevanja, da ni ta ne mo emo posedovati osim samih sebe. Tada po injemo da dajemo dozvolu drugom ljudskom bi u da ima pravo na sebe i pu tamo ga da leti u slobodu. Na kraju tog procesa imamo nenasilan odnos to se zove ljubav u kome u ivamo u slobodnom letu na eg partnera, mada je zainteresovanost za njega jo uvek blagi eho posesivnosti. Ko ho e da razume problem svoje ljubomore, mora kontemplirati ta je smisao posesivnosti. Posesivnost je zate eno stanje bi a koje je postojalo pre svitanja svesti.Posesivnost je gre ka razuma kojoj se ne vidi po etak. Na a svest se zaka ila za fenomen drugog bi a i poistovetila sa njim. Uop te nije va no kada je to nastalo. Bitno je da prepoznate posesivnost kao svoju sada nju odliku, koja optere uje vas i va eg partnera.Obi an ovek se razlikuje od svetog bi a po motivaciji. Obi an ovek uvek ne to ho e. Sveti ovek niti ho e, niti ne e. On samo biva. Zbog motivacije ili te nje oveka da ostvari neku svoju nameru postoji i posesivnost kao odlika stanja njegovog bi a. Posesivnost je odlika usnulog bi a, koje dok sanja nije svesno svoje istinske prirode. Ina e da ne sanja znao bi da se gr evito dr i onog drugog samo zbog straha. Znao bi da se nalazi u strahu. Posesivnost je izraz straha da u biti osiroma en ako izgubim objekat svoga posedovanja. Jo re itije, ako izgubim "predmet svoje ljubavi" zna i da ne to sa mnom nije u redu.Zna i ja sam obezvre en. Vredan sam samo ako imam priveske i ukrase u vidu materijalnih stvari i drugih bi a. Bez njih ja nisam ovek. Bez posedovanja , proizilazi ja sam niko i ni ta. Prelazak na eg voljenog bi a u ruke nekog drugog zna i moje li no nestajanje sa pozornice ivota. Ako je neko drugi

ja i od mene, nekako mo niji, pametniji ili lep i, odnosno po eljniji, zna i ja sam siroma an, bezvredan, nemo an i tako izlo en opasnosti nestajanja.Svi strahovi su derivati straha od smrti. Posesivnost je u krajnjem smislu manifestacija jednog oblika straha koji poprima mnoge mene dok ne doku ite da je to strah od nestajanja.

Ljubomora kao stil ivljenja

Ljubomora je itava strategija na ina kako pobe i svom strahu od gubitka, osiroma enja i suo avanju sa do ivljajem bezvrednosti. O njoj se ne pri a nikome, mada ljubomoran ovek uvek ima aromu svoje ljubomore. Mo ete je osetiti u pogledu, u sumnji avom propitivanju, zami ljenoj odsutnosti i kroz stisak pitbula u odnosu. Kad ose ate da vam nedostaje daha u odnosu, to je pouzdan znak da vas gu i ljubomora. Kad ste opsednuti iz minuta u minut sa svojim partnerom i kad je tu i kad nije tu, to je pouzdan pokazatelj da ste ogrezli u nezdravoj ljubomori i posesivnosti, bez obzra to je ukra avate re nikom ljubavi. Sme no je insistirati da vam neko ka e da vas voli. Ljubav nije re . To je akcija u odnosu na ovaj ili onaj na in. Ali vi elite da vas neko kroz iluziju re i nahrani potrebom za ljubavlju. To je uzaludno nastojanje. Znate li za to su mase ljudi gladne ljubavi? Zbog pogre nog razumevanja ta je ona. Ljubav nije uzimanje. Ko god je prosi, ne dobija je, jer smisao ljubavi je davanje sebe. Obi no svi prose ili ak zahtevaju da budu voljeni, nesre ni to ne ostvaruju svoju nameru. Nezadovoljni, jure iz odnosa u odnos tra e i ljubav.Mnogi rezignirano zaklju e da ona u ivotu ne postoji i nastave ivot stvrdnutog srca.Ljubomora je poseban vid prosja enja ljubavi. Opsednutost izvrnutom potrebom za ljubavlju se pretvara u pravu bolest duha koja se zove paranoidna ljubomora. To je vrhunac sumnje da partner vara ili da neko ho e da ga preotme, kad u realnosti uop te ne postoje povodi za takve sumnje. Naravno, postoji i opravdani strahovi da e ptica ljubavi odleteti u tu i kavez. I jedan i drugi na in, najvi e su pogubni za zdravlje onoga ko manifestuje ljubomoru. Tu no je to kad energiju ljubavi bespo tedno rasipamo na ljubomorna proganjanja i opsednutost partnerom. Mo da je to jedinstvena ansa da kroz razumevanje ta je ljubav i potreba za ljubavlju preobrazite svoj ivot u atmosferu voljenja. Ne postoji drugi na in. Shvatite, svetom vlada planetarna zabluda kad je u pitanju njen smisao. Otud toliko destruktivnosti oko nas. Svi se otimaju da je zadobiju. Niko ljubav ne ivi. ast, naravno izuzecima. Ako ste u potrazi za nekim ko e vas voleti, vi pripadate armiji destruktivnih ljudi. Ako vas

ivot boli sigurno ste svoje srce zaogrnuli ogor enjem i nepra tate li, nepra tate. Niste vi krivi za zabludu po kojoj ivite, ali vi ste odgovorni. Svi su nas u ili da se ljubav osvaja, da se skuplja, a ne da se ne tedimice daje, od roditelja, prijatelja, do pesnika. Na polju takozvane ljubavi vlada hiperinflacija. Muzika je kao njoj posve ena, a opeva posesivnost, plakanje i suze, rivalstvo i ljubomoru. Romani i filmovi umesto glorifikovanja ljubavi, akcentiraju nasilje me u polovima.Marketing je u slu bi njene zloupotrebe. Svi pri aju o surogatima ljubavi, ne prepoznavaju i njen pravi smisao. Sve su to pouzdani znaci nezdravog shvatanja kako se do nje dolazi. Otud hiperinflacija. Kao to novac nema nikakvu vrednost u vremenima ekonomskog kolapsa, tako ni sve te manifestacije nazovi ljubavi nemaju svoju istinsku vrednost. Novac, mo i slava su zamena za nedostatak ume a voljenja.To su o ajni ki indirektni ciljevi ostvarivanja ljubavi.Dok grozni avo kr imo puteve za sticanje novca, postizanje slave i zadobijanje mo i, mu imo se na tim putevima rivalstvom, takmi enjem i ljubomorom. Ceo ivot mo e prote i, na tom uzaludnom putu. ta vrede sva na a osvajanja ako ne posedujemo istinsku vrednost, samopo tovanje sebe koje u sebi ima dijamantsku postojanost. Zamislite tu lepotu ivljenja. Nema nikog oko vas, svi su negde oti li u potrazi za ljubavlju, a vam je lepo sa samim sobom. Ne mu i vas e nja za nekim drugim. Nema napetosti. Perete posu e i usisavate stan dok napolju vri od obilja mogu nosti, a to vas ne doti e. Vi u ivate u percepciji isto e i reda oko vas i o ekivanju zaslu nog odmora koji vas o ekuje. Usmeravate svoju pa nju na potrebe va e dece kojoj poma ete dok u e i znate da to mnogo vi e vredi od manipulativne vrednosti ne ije hvale i priznanja kako ste neodoljivi ili korisni svetu. Ambicija da postanete priznati , slavni ili da doka ete da ste neophodni svetu muti va u mo ljubavi prema sebi i svojoj okolini. ini vas nespokojnim i nestrpljivim da osvojite okolinu, dok ustvari gubite nit ljubavi sa okolinom u kojoj ve jeste. Dok je va voljeni partner na slu benom putu ne grize vas sumnja da li e ari svoje ljubavi deliti sa nekim drugim i da li e se vratiti, jer vi znate da ljubav nije uzimanje nego davanje sebe.Dajete drugom podr ku, jer ste sami samopouzdani. Pru ate strpljenje i toleranciju, jer vam je lepo u sopstvenoj ko i. Poklanjate svu svoju pa nju onom sa kime ste jer vas ne mu e sumnje i nezdrave ambicije. Pru ate ne nost i blagost, jer znate da niko nije kriv za va a nezadovoljstva do vi sami sebi. Nudite mir jer znate da je umutra nji mir najve a vrednost. I kada ste svesni nekih svojih nastojanja ne zloupotrebljavate druge da vam zadovoljavaju ono to sami niste u stanju sebi da date. Ljubav je prvo ljubav prema sebi, a onda prema drugim. Kad to shvatite onda nema mesta za ljubomoru i patnju.