Ljubomora: uzroci i mogui lek

Emma Goldman
1912.

Duevne patnje i bol ne moe izbei niko ko ima osveen unutranji ivot. Tuga, a esto i oaj,
zbog takozvanog venog uklapanja stvari, su najuporniji saputnici naih ivota. Oni nas ne pogaaju
dolazei spolja, kroz zla dela izuzetno zlih ljudi. Uslovljeni su samim naim biem, a povezani su
hiljadama nenih i grubih niti sa naim postojanjem.
Neophodno je da shvatimo ovu injenicu, jer ljudi koji uvek misle da je za njihovu nesreu kriva
poronost drugih ljudi, nikada ne mogu da prevaziu sitnu mrnju i zlobu koja neprestano krivi, osuuje i proganja druge zbog neeg to je isto toliko neizbean deo i njih samih. Takvi ljudi nee moi
da se uzdignu do uzvienih visina pravih humanista za koje su dobro i zlo, moralnost i nemoralnost,
samo ogranieni termini za unutranju igru ljudskih emocija u moru ljudskih ivota.
Niea, filozofa koji je iznad dobra i zla, sada osuuju kao podstrekaa nacionalnih mrnji i unitenja, ali ga samo loi itaoci i loi studenti tako interpretiraju. Iznad dobra i zla znai iznad osude,
iznad donoenja presude, iznad ubijanja, itd. Iznad dobra i zla nam otvara vidike u ijoj pozadini su
lino samopouzdanje kombinovano sa razumevanjem drugih koji nisu kao mi, koji su razliiti.
Kada ovo kaem, imam na umu nespretne pokuaje demokratije da regulie sloenost ljudskog
karaktera pomou prividne jednakosti. Vizija izraena u iznad dobra i zla ukazuje na pravo na sebe,
na svoju linost. Takve mogunosti ne iskljuuju bol koji je iznad haosa ivota, ali one iskljuuju
puritansku pravednost koja se krije u osuivanju svih drugih izuzev sebe samog.
Oigledno je da jedan pravi radikal a ima, znate, i onih koji su samo delimino takvi mora da
primeni ova istinski ljudska shvatanja na seks i ljubavne odnose. Seksualne emocije i ljubav spadaju
u najintimnije, najintenzivnije i najosetljivije izraze naeg bia. A oni su tako duboko povezani sa
individualnim fizikim i psihikim osobinama da daju peat nezavisnosti svakom ljubavnom odnosu,
inei ga razliitim od bilo kog drugog. Drugim reima, svaki ljubavni odnos je rezultat utisaka i
karakteristika koje mu daju dvoje ljudi koji se vole. Svaki ljubavni odnos treba, ve po samoj svojoj
prirodi, da ostane apsolutno privatna stvar. Ni drava, ni crkva, ni moral, pa ni ljudi ne treba da se
meaju.
Na alost, to nije sluaj. Najintimniji odnos podlee propisima, zakonima i zastraivanju, a ti spoljni
faktori su apsolutno strani ljubavi i kao takvi dovode do venih kontradikcija i sukoba ljubavi i zakona.
Rezultat takve situacije je da je na ivot utonuo u korupciju i degradaciju. ista ljubav, koju
pesnici toliko veliaju, sa svim nesuglasicama koje nastaju u braku, pri razvodu i otuenju, danas
je zaista retka stvar. Kada novac, drutveni status i poloaj u drutvu, postaju kriterijum za ljubav,
prostitucija postaje neizbena, ak i onda kada je prekrivena platom legitimiteta i moralnosti.
Najee zlo naih iskasapljenih ljubavnih ivota je ljubomora, esto opisana kao zelenooko udovite koje lae, vara, izdaje i ubija. Popularno je smatrati da je ljubomora neto sa im se raamo i da
zato ne moe nikad biti izbrisana iz ljudskog srca. Ta ideja je zgodan izgovor za one kojima nedostaje
sposobnost i spremnost da se udube u uzroke i posledice.
Duevna patnja zbog izgubljene ljubavi, zbog prekinute niti ljubavnog kontinuiteta je neto to
je stvarno svojstveno samom naem biu. Emocionalna tuga je inspirisala mnoge uzviene stihove,
mnogo dubokog razmiljanja i poetske egzaltiranosti jednog Bajrona, elija, Hajnea i njima slinih. Ali
da li e ikad iko uporediti njihovu tugu sa onim to se obino naziva ljubomora? Ta dva oseanja imaju
isto toliko zajednikog koliko mudrost i glupost; kao otmenost i prostota; kao dostojanstvo i brutalna
prinuda. Ljubomora je potpuno suprotna razumevanju, saoseanju i velikodunosti. Ljubomora nikad
nije doprinela ljudskom karakteru, nikad ne ini osobu velikom i dobrom. Ona ini da osoba u svom
besu postane slepa, u svojim sumnjama sitna, a u svojoj zavisti otra.
Ljubomora, ije crte moemo videti u branim tragedijama i komedijama, bez izuzetka je jednostran
i netrpeljiv tuilac, ubeen u svoju pravednost i u zlo, okrutnost i krivicu rtve. Ljubomora se ni ne
trudi da razume. Jedina elja ljubomore je da kazni i to da kazni to je mogue stroe. Ovaj stav je
sastavni deo kodeksa asti koji postoji i pri dvobojima ili u nepisanom zakonu, kodeksa koji predvia
2

da se krivica za zavoenje ene moe iskupiti samo smru zavodnika. ak i kada zavoenja nije ni
bilo, tamo gde su se oba partnera dobrovoljno prepustila svojim unutranjim eljama, ast se vraa
samo ukoliko se krv prolije, bilo da je to krv mukarca ili ene.
Ljubomora je opsednutost oseanjem posedovanja i osvete. Ona je sasvim u skladu sa svim drugim
kaznenim odredbama iz zakonika koji se jo uvek dre varvarskih ideja da prekraj, koji je esto
rezultat drutvene nepravde, mora da bude adekvatno kanjen ili osveen.
Jake argumente protiv ljubomore daju radovi istoriara Morgana, Reklusa i drugih koji govore o
polnim odnosima u primitivnim zajednicama. Svako ko je iole upoznat sa tim radovima, zna da je
monogamija mnogo kasniji oblik odnosa meu polovima i da je nastao kao rezultat vezivanja ene za
kuu i vlasnitva nad enama, i da je to stvorilo seksualni monopol i nezbeni oseaj ljubomore.
U prolosti, kada su mukarci i ene optili slobodno, bez meanja zakona i morala, nije moglo biti
ljubomore, jer se ona oslanja na pretpostavku da odreeni mukarac ima eksluzivni seksualni monopol
nad odreenom enom i obrnuto. Onog trenutka kad se neko usudi da prekri to sveto pravilo, pojavi
se ljubomora. Pod takvim okolnostima suludo je rei da je ljubomora neto savreno prirodno, u stvari,
ona je vetaki rezultat vetakog uzroka i nita vie.
Naalost, nisu samo konzervativni brakovi oni koji su zasieni pojmovima seksualnog monopola;
ak i takozvane slobodne zajednice su rtve istog naina razmiljanja. Ovo moe dati povoda pretpostavci da je ljubomora uroena osobina. Treba, meutim, imati u vidu da je seksualni monopol, kao
sveto pravo i osnova za istotu porodice i doma, ostavljan u amanet iz generacije u generaciju. I kao
to su crkva i drava prihvatile seksualni monopol kao legitimno sredstvo za zatitu braka, tako su
obe institucije opravdale ljubomoru kao oruje kojim e tititi prava vlasnitva.
Tano je da su mnogi ljudi prevazili legalitet seksualnog monopola, ali se nisu oslobodili tradicija
i navika koje iz toga proizilaze. Shodno tome, onog trenutka kada se njihov posed dovede u pitanje,
oni postaju isto toliko zaslepljeni zelenookim udovitem, kao i njihove konzervativne komije.
Mukarac ili ena, dovoljno osloboeni i velikoduni da se ne meaju ili ne prave scene zbog toga
to neke druge osobe privlae njihovog voljenog partnera, sigurno e biti prezreni i ismejani od strane
svojih radikalnih prijatelja. Njega e nazvati degenerikom ili kukavicom i esto e mu se imputirati
neka sitna materijalna korist. U svakom sluaju, takvi mukarci i ene e biti objekti vulgarnih ogovaranja ili prljavih viceva samo zbog toga to svojoj supruzi, muu ili ljubavniku/ci ne prave ljubomorne
scene ili besno prete da e ubiti prestupnika, ve im daju pravo da raspolau vlastitim telom i svojim
emocijama.
Postoje i drugi uzroci za ljubomoru: uobraenost mukarca i zavist ene. Kada je seks u pitanju,
mukarac je hohtapler, hvalisavac, koji se uvek hvali svojim osvajanjima i uspehom kod ena. On
insistira da igra ulogu osvajaa, jer mu je reeno da ene vole da budu osvajane, da one vole da budu
zavedene. Poto se osea kao jedini petao u kokoinjcu, ili kao bik koji mora da ukrsti rogove sa
drugim bikom da bi osvojio kravu, on se, u svojoj uobraenosti i aroganciji, osea smrtno pogoenim
onog trenutka kada se na sceni pojavi suparnik sceni na kojoj ak i prefinjeni mukarci smatraju da
enina seksualna ljubav moe da pripada samo jednom gospodaru.
Drugim reima, u devedeset devet odsto sluajeva, preduslov za ljubomoru je ugroeni seksualni
monopol, udruen sa izbezumljenom mukom tatinom.
Strah za svoju egzistenciju je ono to neizbeno izaziva ljubomoru kod ene strah za sopstveni
materijalni poloaj i egzistenciju svoje dece kao i sitna zavist, jer druga ena stie naklonost onog
mukarca koji je izdrava. Ako hoemo da budemo pravedni prema eni, treba rei da je njen jedini
ulog u trgovini vekovima bio njena fizika privlanost, i da zbog toga ona mora zavideti drugoj eni
na armu i vrednostima kojima ova ugroava njen dragoceni posed.
Groteskna strana celog problema je da mukarci i ene esto postaju veoma ljubomorni zbog onih
do kojih im zapravo nije ni stalo. Iz toga sledi da nije u pitanju njihova povreena ljubav, ve njihova
3

povreena sujeta i zavist koje se bune protiv strane povrede koja im je naneta. Najverovatnije je
da ena nikad nije ni volela oveka u koga sada sumnja i koga uhodi. Najverovatnije je da ona nikad
nije ni uinila neki napor da zadri njegovu ljubav. Ali onog trenutka kada se konkurencija pojavi,
ona poinje da vrednuje svoj seksualni posed i smatra da su, u cilju odbrane, sva sredstva dozvoljena
koliko god ona bila opaka ili prezrenja vredna.
Oigledno je da ljubomora nije rezultat ljubavi. Kada bi istraili veinu sluajeva ljubomore, najverovatnije bi videli da, to manje dvoje ljudi vezuje velika ljubav, to je jaa i prezira vrednija njihova
ljubomora. Oni, koji su povezani unutranjom harmonijom i jedinstvom, nisu u strahu da e njihovo
meusobno poverenje i sigurnost veze biti ugroeni ako jedno od njih privue neko drugi, niti e se,
kao to je to est sluaj meu ljudima, njihova veza zavriti zlim neprijateljstvom. Oni moda nee
moi da ukljue u svoj intimni ivot osobu koju je njihov voljeni/a izabrao/la niti od njih to treba
oekivati ali to ne daje ni jednom od njih pravo da poreknu neizbenost te privlanosti.
Poto u, kroz dve nedelje, govoriti o raznovrsnosti i monogamiji, ja se ne bih na tome veeras
zadravala, ali bih samo rekla da mislim da je smatrati ljude koji mogu da vole vie od jedne osobe
perveznim ili nenormalnim, manifestacija velikog neznanja. Ve sam razmatrala nekoliko uzroka ljubomore i jo moram spomenuti instituciju braka koju drava i crkva proglaavaju vezom koju samo
smrt moe rastaviti. Ovaj stav je prihvaen kao etiki model ispravnog ivota i ponaanja.
Nije ni udo da se ljubomora pojavi onda kada je ljubav sa svom svojom raznolikou i podlonou
promenama sputana i ograniena. ta drugo osim sitniavosti, zlobe, sumnje i mrnje moe da proistekne iz veze u kojoj se mukarac i ena zvanino obavezuju da budu zajedno pomou formule od
sada ste jedno duhom i telom. Uzmite za primer bilo koji par vezan na taj nain mislima i oseanjima meusobno zavisan, lien zanimanja ili elje za neto ili nekog van njihove veze pa se zapitajte
da li ta veza moe da izbegne da, tokom vremena, ne postane puna mrnje i za taj par nepodnoljiva.
Kada ta ogranienja u nekom obliku popuste, a poto su okolnosti pod kojim se to dogaa obino
degradirajue i jadne, nije ni udo da se tada pojavljuju najotrcanije i najzlobnije ljudske osobine i
pobude.
Drugim reima, ljubomora proizilazi iz sadanjeg neprirodnog ljubavnog i seksualnog ivota, ivota
koji je posledica meanja zakonodavstva, religije i morala. To je bi koji iba i mui jadne smrtnike
usled njihove gluposti, neznanja i predrasuda.
Niko ne treba ni da pokua da se pravda time to e rei da je rtva ovih okolnosti. Istina je da
mi trpimo teret nepravednih drutvenih dogovora zbog prinude ili usled moralnog slepila. Ali zar mi
nismo svesni pojedinci kojima je cilj da u ljudske odnose unesu istinu i pravdu? Teorija po kojoj je
ovek proizvod okolnosti, dovela je do ravnodunosti i do indolentnog prihvatanja istih tih okolnosti.
Pa ipak, opte je poznato da adaptacija na nezdrav i nepravedan nain ivota samo uvruje oba
stanja, a da ovek koji je smatran takozvanom krunom stvaranja, obdaren sposobnou da razmilja
i vidi, i iznad svega, sposobnou da primeni svoje snage za inicijativu, postaje sve slabiji, pasivniji i
sve vie fatalista.
Poto sam pokuala da dokaem da uzroci ljubomore lee u naem zaplaenom i obogaljenom ljubavnom ivotu i, imajui to u vidu, smatram da postoji mogu lek za ljubomoru. Smatram da svaki
mukarac i ena mogu da doprinesu da se izlei ljubomora. Prvi korak ka tome je da priznaju da oni
nisu ni vlasnici, ni kontrolori, niti oni koji diktiraju seksualne funkcije supruge ili supruga. Drugi
korak je da oboje treba da postanu dovoljno ponositi, pa da ne prihvate ljubav ili izraze ljubavi koja
nije rado ili dobrovoljno data. Sve to se nudi iz obaveze koju brak nalae, nije prava stvar. To je neto
lano. ta god pokuavamo da zadrimo na silu, ljubomornim scenama ili pretnjama, kroz pijunau
i njukanje, preko podlih trikova i muenja due, nije vredno naeg truda. To samo ostavlja lo ukus
u ustima i sumnje koje unitavaju duu i srce u razmiljanju da li smo ili nismo uspeli da vratimo
zalutalo jagnje.
4

Nema nieg stranijeg i kobnijeg od kopanja po ivotnoj sutini, kako svojoj tako osobe koja se voli.
To samo moe da dovede do kidanja i ono malo tankih niti ljubavi koje u vezi jo uvek postoje i da
nas konano dovede do poslednje take, one koju ljubomora pokuava da sprei, a to je da doe do
prestanka ljubavi, prijateljstva i potovanja.
Ljubomora je zaista loe sredstvo da se ljubav obezbedi, ali je sasvim sigurno sredstvo za unitenje
ovekovog samopotovanja. Jer ljubomorni ljudi, kao narkomani, padaju na najnii stupanj lestvice i
na kraju izazivaju samo odvratnost i prezir.
Kod ljudi koji su sposobni za uzviene i plemenite misli, bol zbog gubitka ljubavi ili zbog neuzvraene ljubavi nikada nee uiniti da ta osoba postane prosta. Oni koji su osetljivi i plemeniti mogu samo
da se zapitaju da li bi oni sami mogli da podnesu bilo koje odnose koji proistiu iz obaveze i njihov
odgovor bilo bi jedno naglaeno NE. Ali veina ljudi ipak nastavlja da ivi pored druge osobe i kada
je davno prestala da ivi sa njom a to je ivot koji moe biti dovoljno plodno tle za razvoj ljubomore, ije manifestacije idu od otvaranja tuih pisama do ubistva. U poreenju sa takvim strahotama,
otvorena preljuba izgleda kao in hrabrosti i osloboenja.
Jaka zatita od vulgarnosti ljubomore je saznanje da mukarac i ena nisu jedno telo i dua. Oni su
dva ljudska bia, razliitih temperamenata, oseanja i emocija. Svako od njih je mali kosmos za sebe,
zadubljen u svoje misli i ideje. Sjajno i poetino je ako se ova dva sveta nau u slobodi i ravnopravnosti.
ak i da taj susret traje kratko, on se ve isplati. Ali onog trenutka kada su ta dva sveta prisiljena da
budu zajedno, sva lepota i miomirisi prestaju i esto ostaje samo mrtvo lie. Ko shvati ovu istinu
smatrae da je ljubomora ispod njegove asti i nee dozvoliti da mu, kao Damoklov ma, stalno visi
nad glavom.
Dobro je da ljubavnici ostave irom otvorena vrata svoje ljubavi. Kada ljubav moe da dolazi i odlazi
bez straha da e je presresti psi uvari, ljubomora e se retko ukoreniti jer e uskoro nauiti da tamo
gde nema brava i kljueva nema ni mesta za sumnje i nepoverenje, ta dva elementa koji podstiu
ljubomoru.

Anarhistika biblioteka
Anti-Copyright

Emma Goldman
Ljubomora: uzroci i mogui lek
1912.
Emma Goldman, Jealousy: Causes and a Possible Cure, Red Emma Speaks, An Emma Goldman
Reader, Third Edition, Compiled and Edited by Alix Kates Shulman, Humanity Books, Amherst, New
York, 1966.
Preveli i uredili: Vanda Perovi i Aleksandar Ajzinberg. Preuzeto iz Ema Goldman, Anarhizam i
feminizam: eseji, Autonomni enski centar, Edicija roz, Beograd 2001.
anarhisticka-biblioteka.net