ELEKTROENCEFALOGRAFIJA EEG

EEG snimanje elektrine aktivnosti kore velikog mozga povrinskim elektrodama na koi glave Elektrokortikogram - snimanje elektrine aktivnosti kore velikog mozga povrinskim elektrodama na kori velikog mozga Elektrosubkortigogram snimanje mikroelektrodama u samom mozgu

KLINIKA ELEKTROENCEFALOGRAFIJA
Klinika elektroencefalografija je standardna dijagnostika
metoda kojom se utvruje postojanje talasa odreene uestanosti u duim i kraim vremenskim periodima pod precizno odreenim uslovima.

Postavljanje elektroda je standradizovano. Koristi se sistem

10-20 koji definie poloaj elektroda.

S obzirom da je poznata prostorna raspodela funkcionalnih

delova u korteksu mogue je na osnovu EEG signala uoiti neka fizioloka stanja subjekta (izuavanje fiziologije spavanja i budnosti, izuavanje procesa uenja i pamenja, izuavanje lezija i drugih patolokih promena).

 Generatori elektrinih polja koja mogu biti registrovana povrinskim elektrodama su grupe neurona Neuroni stalno primaju impulse od drugih neurona EEG je rezultat sume potencijala koji potiu od ekstracelularnih struja generisanih od strane veeg broja neurona
EEG pokazuje neprestanu ritmiku aktivnost elija mozga Ritmika aktivnost moe da potie od tzv. pacemaker neurona i od neurona koji ne mogu da generiu ritam, ali mogu da vre sinhronizaciju preko ekscitatornih i inhibitornih veza tako to obrazuju mreu sa osobinama pacemakera.

EEG ZAPIS

Elektroencefalogram (EEG) pokazuje kontinualnu ritmiku Amplituda signala na povrini koe glave: 10 do 200 V. Uestanost el. aktivnosti: 0.5 do oko 50 Hz, jako zavisi od U toku posmatranja, aktivnost se stalno menja i neregularna
je, pa EEG signal treba da se analizira kao stohastiki signal. Postoji odreena pravilnost u aktivnostima kore velikog mozga u odnosu na razliite nadraaje ili pasivna stanja, pa se na osnovu toga mogu dijagnostikovati neki neuroloki problemi i njihovi uzroci. Primenom instrumentacije za EEG se mere i evocirani potencijali (EP) kortikalne aktivnosti. aktivnost elija mozga.

TIPINI OBLICI U EEG ZAPISU

karakteristini ritmovi u sluaju pravilnog funkcionisanja
1.DELTA 0.5-4 Hz, 20-200 V (uvek

patoloki osim u stanju dubokog sna)

2.TETA 4-8 Hz, 20-100 V (emocionalni

stresovi, frustracije,razoarenja, pospanost, ukazuje na psihopatsku linost)

3.ALFA 8-13 Hz, 20-60 V (budno stanje pri zatvorenim oima, u odsustvu naprezanja i mentalne aktivnosti, relaksacija, Bergerov talas) 4.BETA 13-30 Hz, 2-20 V (pri mentalnim naporima, u stanju napetosti ili uzbuenja) 5.GAMA >30 Hz

karakteristini zapis u sluaju epilepsije (moe da se odredi tip i arite) ili psihimotornih oteenja

Tipian EEG zapis u kome se pri snimanju smenjuju budnost i spavanje izuavanje fiziologije spavanja i budnosti

SNIMANJE EEG-A, RUTINSKA KLINIKA PROCEDURA

1.Ispitanik treba udobno da se smesti (kako bi se minimizirali artefakti pokreta) u prostoriji gde su minimizirani svi spoljni uticaji (spoljanja elektrina i magnetna polja) 2.Na glavu se postavljaju elektrode prema odgovarajuoj emi 3.Izabere se referentna elektroda 4.Usvajaju se parametri koji definiu rad ureaja i softvera za akviziciju i memorisanje 5.Akvizicija podataka

ELEKTRODE I NJIHOVO POSTAVLJANJE

Najpogodnije su Ag-AgCl elektrode Potrebno je obezbediti dobar kontakt izmeu elektroda i

koe (ienje koe, korienje gela)

Postoji standardizacija o postavljanju elektroda na

karakteristine pozicije kako bi se odredila prostorna i vremenska slika elektrine aktivnosti.

Kape sa razliitim brojem elektroda (19,32,64,256) i u razliitim veliinama

Najpopularnija ema za postavljanje elektroda je 10/20 ema Raposred i oznake elektroda u 10-20 sistemu

kabel koji objedinjuje sve provodnike, a povezuje se sa glavom EEG ureaja

glava sadri niz instrumentacionih pojaavaa i prekida kojim se biraju kanali i tip merenja

VRSTE MERENJA Bipolarno mere se potencijali izmeu pojedinih elektroda Unipolarno merenje u odnosu na referentnu taku (referentnu elektrodu koja je udaljena od mernih elektroda). Unipolarno merenje se moe vriti i u odnosu na srednju vrednost.

Merni sistem:
elektrode Predpojaava karakteristike zavise od veliine i frekvencijskih karakteristika signala i artefakta EEG signal 10-100V, frekvencijski opseg 0-50 Hz Artefakti 10mV-10V CMOS tehnologija Pojaanje > 1000, Zuldif =10M, Zulcm=100M, CMRR>105 dB Pojaava operacioni pojaava koji signal prilagoava instrumentu za registrovanje Filtri Proputanje signala kroz LP filtar Frekvencija semplovanja vea od 200Hz Rezolucija A/D konvertora 12 bita filtar sa graninom uestanou 0.16 Hz Notch filtar na 50 Hz Instrumenti za registrovanje (viekanalni pisa, raunar)

PRINCIPIJELNA EMA EEG UREDJAJA

Poligrafija neki kanali mernog sistema iskorieni za merenje drugih elektrinih aktivnost (EKG, EMG) paralelno sa EEG signalom Izmereni signali mogu da se prikazuju na monitoru, belee na papir ili u memoriju raunara u cilju kasnije obrade

HOLTER MONITORING

Holter sistemi za snimanje EEG aktivnosti su memorijski ureaji

koji snimaju EEG sa manjeg broja elektroda u periodu od 24 sata. Pri merenjima se elektrode postavljaju na standardna mesta, ali se ne koristi kapa. Za fiksiranje se koristi posebna lepljiva, provodna pasta koja smanjuje otpornost, a naroito kapacitivnost kontaktne impedanse (impedanse tkivo-elektroda), a istovremeno eliminie artefakte pokreta. Pri analizi signala sa Holter monitora memorisani signal se dovodi na standardnu glavu EEG uredjaja i primenjuje slian postupak kao i pri "on-linesnimanju.

BRAIN MAPPING

Prikaz kortikalne aktivnosti je mogu i koristei

dvodimenzionalnu ili trodimenzionalnu grafiku i prikazujui radijalne struje kroz povrinu korteksa. Ova metoda ima prednost ako je od interesa prostorna raspodela aktivnosti.

BRAIN MAPPING
1. pravi se pogodan model glave (koa, kost, cerebro-kranijalna tenost, mozak) koji ukljuuje nehomogenosti sredine i geometriju,

2.primenjuju se interpolacione metode kojima se odreuje raspodela potencijala na povrini koe, 3.dobija se vremenska i prostorna raspodela slobodnih naelektrisanja u korteksu.

Promena gustine slobodnih naelektrisanja () direktno odreuje struje (i=d/dt) u korteksu.

Moemo uoiti da neke zone ne pokazuju aktivnost ili je njihova aktivnost smanjena, a takoe i zone u kojima je aktivnost uveana. Ove zone su potencijalno oblasti u kojima je lociran uzrok neuroloke promene.

Definiui relaciju izmedju boja i intenziteta gustine struje, i birajui da su npr. tople boje pokazatelji gustine struje koja je usmerena ka povrini korteksa, a hladne boje struje koja je usmerena ka centru mozga dobijamo vizuelnu informaciju koja pokazuje prostornu i vremensku raspodelu aktivnosti projektovanu na mapu glave.

EVOCIRANI POTENCIJALI
Evocirani potencijali (EP) predstavljaju promene u elektrinoj
aktivnosti nervnog sistema izazvane nekim dogaajem odnosno pobudom.

Danas su EP postali standardna dijagnostika metoda u

klinikama. U klinikim ispitivanjima EP se izazivaju vizuelnom, auditivnom, magnetskom ili elektrinom stimulacijom senzornih ili motornih puteva.

U irem smislu pod EP se podrazumeva i odziv mozga kao

rezultat kognitivnih procesa i mehanizma pripremanja koji prethodi motornim akcijama.

Instrumentacija za snimanje EP je identina ve opisanoj instrumentaciji za mernje EEGa.

EP je vrlo male amplitude od 0.5100V. EP je superponiran na spontanu aktivnost mozga koja se u ovom Odnos signal/um(SNR) je od 0 do 40dB, to znai da je EP
skoro potpuno pokriven postojeom EEG aktivnou. sluaju tretira kao um.

Zbog ovako malih napona i velikog uma koriste se pojaavai

velikog pojaanja.

EVOCIRANI POTENCIJALI

Frekvencijski spektar EP preklapa se sa spektrom EEG signala. EP ima priblino konstantno kanjenje u odnosu na pobudu. Uobiajen metod za obradu je usrednjavanje vie sekvencijalnih
odziva sinhronizovano u odnosu na ponavljane stimuluse ili dogaaje (tzv. ensamble averaging tehnika) eliminie se nekorelisani EEG (koji se ponaa kao sluajan signal, pa mu je srednja vrednost bliska nuli).

Obino je potrebno usrednjiti vie stotina pa i hiljada odziva u

zavisnosti od tipa EPa.

10

 Rezultat usrednjavanja je signal koji je

sastavljen iz sekvence kratkotrajnih talasa, tzv. komponenti evociranog potencijala, za iju detekciju se uglavnom koristi analiza pikova. Pikovi se oznaavaju prema polaritetu (Ppozitivan pik, Nnegativan pik) i latenci izraenoj u milisekundama P100, N75. Ovde se pod pikom smatra najvei pozitivni ili najmanji negativni napon u toku odreenog vremenskog intervala.

m &m in ax
0 .3 S ig n a l M ax M in 0 .1

0 .2

0 .0

-0 .1 0 .0 2 0 .0 4 0 .0 6 0 .0 8 0 .0 1 0 0 .0 1 2 0 .0 1 4 0 .0

1 2

0 .0 0 2 .3 9

0 .0 0 0 .0 0

Za dijagnostiku su bitne dve karakteristike:

Amplituda se odreuje u odnosu na baznu liniju i obino je promenljiva pa se ne koristi samostalno za kliniku interpretaciju. Odsustvo ili mala vrednost amplitude mogu odmah da ukau na patoloka stanja. Latenca je vremenski interval izmeu poetka stimulusa i pika EP signala, ije je fiziko znaenje kanjenje signala du nervnog puta koji prenosi stimulus.

TRANZIJENTNI I RAVNOTENI EVOCIRANI POTENCIJALI

U zavisnosti od frekvencije primenjenog stimulusa razlikujemo:

Tranzijentne evocirane potencijale, dobijene usrednjavanjem odziva u sluaju da je interval izmeu stimulusa dui od trajanja celog EP i Ravnotene (steady-state) evocirane potencijale, kada je frekvencija vea tako da susedni odzivi poinju da se preklapaju formirajui signal slian povorci sinusnih talasa gde je vrlo teko definisati komponente i latence koje se odnose na pojedinane stimuluse.

11

SOMATOSENZORNI EVOCIRANI POTENCIJALI (SEP)

Bipolarna elektrina stimulacija

perifernih nerava, referntna elektroda se postavlja zbog smanjenja artefakta stimulacije. EP se mogu snimati du kime, ili na povrini glave. Stimulacione elektrode: povrinske smetene na koi iznad izabranog nerva, ili subdermalne iglene. Katoda se nalazi na 2-3 cm od anode. Potrebno je obezbediti da ne bude prisutna ni jedna istovremena nervna aktivnost koja bi uticala na snimanje.

Tipini parametri stimulacije su irina impulsa od 100-300s, frekvencija stimulacije od 3-5 Hz dok je intenzitet takav da proizvede primetan, ali ne i neprijatan trzaj miia.

Snimaju se etiri kanala, pa se kombinacijom snimaka registruju najvanije komponente signala.

Za SEP medijalnog nerva uzima se prvih 40-50 ms i usrednjava

1000-2000 odziva. Impedanse elektroda manje od 5k Propusni opseg pojaavaa je 30-3000Hz; vei propusni opseg bi bio jako koristan, naroito donja granina frekvencija od 1Hz, ali bi dodatni nisko-frekvencijski um zahtevao usrednjavanje veeg broja odziva.

12

VIZUELNI EVOCIRANI POTENCIJAL (VEP)

Najvei evocirani potencijal, najlake se snima i najosetljiviji je na

promene uzrokovane neurolokim oboljenjima. VEP se koristi da bi se otkrili poremeaji u provoenju optikih nerava.
Uobiajeni vizuelni stimulusiuzorci svetlih i tamnih traka ili polja (tzv. ahovska tabla) ija se boja periodino menja iz svetle u tamnu. Subjekt se nalazi na rastojanju 0.5 do 1.5 metara od ekrana u umereno osvetljenoj prostoriji. Frekvencija promene boje uzoraka je 0.54Hz. Za frekvencije vee od 4Hz dobija se steadystate VEP. Neuobiajeni vizuelni stimulusiblesak iz stroboskopske lampe. Stimulacija se vri na rastojanju 25-30cm od oka u trajanju 10ms i sa frekvencijim 12Hz. Kortikalni odziv na ovaj stimulus moe se izmeriti skoro svuda na povrini glave pa je pogodan za pravljenje topografskih mapa mozga na kojima asimetrija hemisfera moe da ukae na neka obolenja.

Obino se svako oko testira

posebno pri emu je drugo pokriveno.

Snimanje se vri jo
najmanje 250ms posle stimulusa poto se normalni evocirani potencijali tada pojavljuju.

VEP odziv na stimulus u vidu bleska

Preporuuje se donja gr. uestanost od 0.2 1 Hz i gornja gr. Frekvencija odabiranja treba da bude 1000Hz ili vie. Obino je potrebno usrednjiti 60-120 odziva da bi se dobio dobar
odnos signala i uma. uestanost od 200-300Hz.

13

VIZUELNI EVOCIRANI POTENCIJAL

VEP ima tri vana pika N75, P100 i N145 s obzirom na

nominalne vrednosti latenci normalnih odziva.

Najvaniji parametar je P100, latenca maksimalanog

pozitivanog pika na oko 100ms koja je najstabilnija i najpostojanija komponenta kod svih normalnih osoba.

Postoji vie tehnika odreivanja amplitude i latence P100.

AUDITIVNI EVOCIRANI POTENCIJALI (AEP)

AEP se dobija kao odziv na primenu zvunih stimulusa koje

ispitanik prima preko slualica. Stimulus se naizmenino alje u jedno, pa u drugo uho. Najee se koristi: AEP modanog stabla (Brainstem Auditory Evoked Potentials) Za snimanje se koristi 3 i vie elektroda, a amplituda je manja od 1V za AEP modanog stabla. AEP je pogodan za ispitivanje auditivnih puteva, poev od unutranjeg uha pa do kore mozga.

14

METODE OBRADE EVOCIRANIH POTENCIJALA

Obrada EP zasniva se na nekoliko pretpostavki, ija opravdanost

zavisi kako od metode snimanja tako i od stanja subjekta: EP je ponovljiv signal to u veini sluajeva nije tano, a uzrok su stanje subjekta, zamor, navikavanje, panja. EEG se smatra stacionarnim i stohastikim umom to je tano samo za kratke vremenske intervale reda 12s, aditivnost signala i uma signal i um su nekorelisani.

Sve metode obrade evociranih potencijala mogu se podeliti u dve

grupe: Metode zasnovane na usrednjavanju i filtriranju radi poboljanja odnosa signal um, Parametarske (tzv. singletrial) metode koje omoguavaju analizu EP na osnovu jednog odziva.

Odreivanje EPa zasnovano na usrednjavanju

Usrednjavanje podrazumeva da odzivi ostaju isti u toku procedure

snimanja, to najee nije sluaj.

Ova tehnika se ne moe koristiti za praenje dinamikih (brzih)

pojava jer se one gube usrednjavanjem.

Radi otklanjanja ovih nedostataka predloene su neke nove

metode kao to je movingaverage tehnika, poravnanje odziva pre usrednjavanja radi kompenzacije varijacije latence.

15

Odreivanje EPa zasnovano na filtriranju

Primena aposteriori filtara omoguava poboljanje i posle

usrednjavanja.

Meu prvim metodama primenjenim na usrednjeni EP bio je

Wienerov filtar, a i njegova modifikacija vremenskipromenljiv Wienerov filter.

Adaptivni filter vri usrednjavanje paralelno sa generisanjem EP i

prevenstveno se koristi za ravnotene (steadystate EP) ali i za tranzijentne evocirane potencijale.

Parametarske metode

Primena ARX (AutoRegresive with Exogeneous input) modela

gde se kao egzogeni (spoljanji) ulaz koristi usrednjeni odziv sa idejom da to bude model trenutnog EP. Eliminacija artefakta i primena viekanalnog topografskog mapiranja EP. Autoregresivno modeliranje EEG aktivnosti i model impulsnog odziva linearnog sistema za EP pri emu se usrednjeni odziv koristi kao impulsni odziv filtra i uzimaju se u obzir varijacije amplitude i latence pojedinanih odziva u odnosu na usrednjeni odziv. Primena Wavelet transformacija za modeliranje signala.

16

MAGNETOENCEFALOGRAFIJA MEG
metoda za funkcionalno oslikavanje mozga tj. lokalizaciju neuronske aktivnosti iz izmerenih magnetnih polja neuromagnetna tehnika magnetno oslikavanje izvora (Magnetic Source Imaging - MSI) - izmerena magnetna polja omoguuju lokalizovanje neuronskih struja koje su generisale merljiva polja metoda dinamikog neurooslikavanja (Dynamic Neuroimaging Method) - zbog milisekundne vremenske rezolucije koja omoguava praenje i najbrih neuronskih promena

MEG meri ekstremno slaba magnetna polja oko glave koja su proizvedena neuronskom aktivnou povezanom bilo sa senzornim bilo sa kognitivnim procesiranjem i to na kompletno neinvazivan i nekontaktni nain. Tipini evocirani neuronski senzornom aktivnou: odgovori izazvani

gledanje nekog vidnog stimulusa, sluanje tona ili dodir prsta

iznose svega oko stotinjak femtotesla (fT, odnosno 10-15T).

17

Magnetna polja se mere vrlo osjetljivim senzorima, neuromagnetometrima koji se sastoje od niza zavojnica i SQUIDova (superprovodnih kvantnih interferometara Superconducting QUantum Interference Device) Prva merenja - jednokanalni neuromagnetometar napravljena su 1970. godine na MIT. Sredinom 80-tih godina pojavili su se viekanalni sistemi koje su zadnjih godina zamenili sistemi sa stotinama kanala kojima se istovremeno vre merenja na celoj povrini glave.

306 kanalni neuromagnetometar u kojem ispitanik moe biti bilo u sedeem bilo u leeem poloaju

18

Merenja su u magnetski izolovanim sobama ispitanik nije izloen ni jonizujuim, ni nejonizujuim zraenjima kao ni hemijskim supstancama
Vrlo efikasna izolacija na viim frekvencijama se postie relativno tankim ploama dobrih provodnika kao to je aluminijum. Izolacija na niskim frekvencijama ukljuujui i izolaciju od statikih magnetskih polja zahtevaju upotrebu materijala vrlo visoke permeabilnosti ( 104) kao to su m-metali.

Prednosti MEG u odnosu na druge metode

MEG ima izvrsnu, milisekundnu, vremensku rezoluciju, predstavljajui time direktnu meru neuronske aktivnosti PET i fMRI imaju vremensku rezoluciju reda od ak 40 sekundi, odnosno 2 sekunde, i mere metabolike i hemodinamike promene vezane za upotrebu razliitih metabolita npr. glukoze, promene oksidiranosti hemoglobina, promene volumena i toka krvi, dakle, veliine koje su korelisane sa neuronskom aktivnou, iako nam funkcionalna zavisnost merenih metabolikih veliina i neuronske aktivnosti koju bismo htjeli pratiti nije poznata

19

Klinike primene MEG

Brojne su klinike primene ove neinvazivne i po ljudsko zdravlje potpuno netetne metode: preoperativna funkcionalna lokalizacija (cilj je pri operativnom zahvatu, npr. odstranjivanju tumora sauvati to vie govorni i motorni korteks), lokalizovanje modane aktivnosti izmeu epileptikih napada koje pomae donoenju odluke o mestu i koliini modane mase koja treba biti operativno odstranjena, prouavanje promena neuronske aktivnosti izazvane patolokim stanjima kao to su shizofrenija, Alzheimerova bolest, itd. magnetoencefalografija je naroito pogodna za praenje normalnog i patolokog funkcionisanja modane aktivnosti dece.

20