ELEKTROENCEFALOGRAFIJA

Elektroencefalografija je grafički prikaz električne aktivnosti mozga, koja se

registruje preko elektroda postavljenih na površinu glave. Pacijentu se postavljaju
elektrode na glavu u vidu tzv. kape, kojom su vezani za kompjuterizovani aparat
tzv.elektroencefalograf, koji vrši obradu registrovanih signala odnosno talasa sa poglavine
pacijenta. Snimanje je neinvazivno (bezbolno) i ne koristi se nikakvo zračenje. Jedini uslov
za izvođenje EEG-a je da na površini glave nema svežih povreda, rana ili lokalnih infekcija,
zbog čega elektrode ne bi smele da se postave na površinu glave. 

EEG snima promene električne aktivnosti mozga koji su posledica elektro-hemijskih

i energetskih funkcija nervnih ćelija u stanju zdravlja i bolesti i ne može da prikaže misli,
emocije, želje niti bilo koju drugu "višu kortikalnu funkciju" mozga.

EEG snimanje se vrši prvenstveno kod epilepsije i drugih poremećaja svesti. EEG je
od značaja i kod encefalitisa, praćenja komatoznih stanja i potvrde moždane smrti,
ekspanzivnih intrakranijalnih procesa i cerebrovaskularnih bolesti. Zajedno sa
"poligrafskim" senzorima je od značaja i za analizu poremećaja spavanja.

Priprema pacijenta za EEG

 Potrebno je da kosa bude čista, bez laka i gela za kosu. Pre snimanja treba uzeti
lagan obrok, jer gladovanje odnosno niži nivo šećera u krvi može uticati na električnu
aktivnost mozga. 

Pacijent treba da uzme svoju redovnu terapiju nezavisno od snimanja, osim ako nije
drugačije naloženo u sklopu dijagnostičkog procesa. Vrlo važno i korisno snimanje je EEG
posle potpuno ili delimično neprospavane noći (EEG posle deprivacije/parcijalne
deprivacije spavanja).

Cilj ovog ispitivanja je da se pacijent nespavanjem umori i da ujutru zaspi u EEG

kabinetu kako bi se snimila EEG aktivnost u budnosti neposredno pre spavanja,
uspavljivanje, EEG u spavanju sa izmenama stadijuma spavanja, kao i budnost posle
spavanja. U ovako snimljenom EEG-u se registruje najviše patoloških promena koji mogu
da budu od velikog dijagnostičkog značaja kako za dijagnozu epilepsije tako i drugih bolesti
mozga.

EEG snimanje

Snimanje se izvodi tako što se na glavu postavi specijalna kapa u koju su ugradjene
elektrode ili se elektrode specijalnom supstancom (kolodijum) zalepe za površinu glave. Da
bi se obezbedio kontakt izmedju elektroda i poglavine kroz elektrode se ubacuje gel na
površinu glave.

Pri snimanju elektrode se raspoređuju na površini glave na različite načine u

zavisnosti od ciljeva ispitivanja. Najčešće se postavljaju 24 aktivne elektrode i jedna
neutralna, znači ukupno 25 (ukupno postoji 40 tačaka za postavljanje elektroda 38+2)

Na glavi razlikujemo 6 ravni.

PF – prefrontalna (3 + 3 tačke)
F – frontalna         (4 + 4)
C – centralna        (4 +4)
Р – parietalna (temena) (4 + 4)
О – okcipitalna (vratna) (3 + 3)
Op – okcipito posteriorna (zadnja vratna) (1 + 1)

Snimanje se izvodi u lezećem ili sedećem položaju, zatvorenih očiju, u poziciji koja
omogućava mir i opuštanje. Od pacijenta se u toku snimanja traži da na nalog otvari i
zatvari oči, da diše duboko nekoliko minuta, a na kraju se oči preko sklopljenih kapaka
stimulišu trepćućom svetlošću različitog intenziteta i učestalosti.
 Ceo postupak snimanja u budnosti traje oko 20 do 40 minuta, a u spavanju oko 90
minuta.

EEG talasi se javljaju između 1 Hz i 100 Hz, a po frekvenciji se dele na delta, teta, alfa,
beta i gama talase.

Delta (Δ) talasi su talasi frekvencije ispod 4 Hz. Javljaju se kod dece za vreme
spavanja, a kod odraslih u „sporotalasnom“ spavanju. Registruju se i kod oboljenja mozga.

Teta (Θ) talasi su talasi frekvencije između 4 Hz i 7 Hz. Javljaju se pri pospanosti kod
dece, a kod odraslih zbog emotivnog stresa.

Alfa (α) talasi obuhvataju opseg frekvencija od 8 Hz do 12 Hz. Javljaju se prilikom

zatvaranja očiju i opuštanja, a mogu da prate i komatozno stanje.

Beta (β) talasi se nalaze u opsegu od 12 Hz do oko 30 Hz. Pokazuju veliku povezanost
sa motornim aktivnostima, fokusiranošću, aktivnom koncentracijom i anksioznošću.

Gama (γ) aktivnosti su frekventnog opsega između 30 Hz i 100 Hz. Ova aktivnost se
javlja kada se različite populacije neurona povezuju u mrežu radi obavljanja neke
kognitivne ili motoričke funkcije.

Osim navedenih aktivnosti, postoje i neobične statističke aktivnosti. One nisu

povezane sa određenom disfunkcijom ili bolešću, pa se nazivaju "normalnim varijacijama".

Postoje dve tehnike snimanja Eeg

 biplarna tehnika snimanja

 monopolarna tehnika

Bipolarna tehnika - meri se biopotencijal izmedju dve tačke tačke na površini glave i
registruje na jednom od kanala.

Monopolarna tehnika - jedna elektroda (aktivna) stavlja se na kožu glave, a druga

elektroda (neutralna) smešta se na ušnu školjku. Registruje se potencijal jedne tačke na
koži glave u odnosu na tačku na školjki uva ili na bradi.