Vrtoglavice

Vrtoglavica je glavni simptom poremeene ravnotee i uvek je treba shvatiti

kao upozorenje, da je iz nekog razloga izgubljena kontrola nad stvarnim
oseajem poloaja, kretanja i orjentacije u prostoru.

Sistem za odravanje ravnotee kod oveka je veoma sloen. U

odravanju ravnotee uestvuju veoma sloeni mehanizmi koji primaju i
usklauju informacije iz razliitih senzornih organa. Organ za sluh i ravnoteu
je unutranje uho, i VIII kranijalni, modani nerv n. vestibulocochlearis od
kojih n. cocchlearis, sprovodi ivane nadraaje, a n. vestibularis nadraaje,
statike (dranja) i dinamike (pokretanje) glave. U odravanju ravnotee
uestvuje i oko (vid), lokomotorni aparat, miii, CNS. Sve dobijene
informacije iz ovih razliitih senzora prima na mozak, i ukoliko se one
razlikuju od onih na koje smo navikli, javlja se vrtoglavica, poremeena
ravnotea. Vrtoglavica nije bolest ve simptom koji ukazuje na poremeaj u
ovom sloenom sistemu koji treba istraiti, simptom za koji pacijenti kau da
je neprijatniji od simptoma bola i izaziva vrlo izraeni strah.

Organ za sluh i ravnoteu, unutranje uho, sastoji se iz tri semicirkularna,

polukruna kanalia, postavljena u tri ravni prostora, tu su zatim meinica
utriculus, i kesica/saculus. Tu su receptori ula ravnotee, gde se nalaze elije
sposobne da reaguju na promene poloaja i razliite pokrete glave. Stimulusi
se zatim prenose vlaknima vestibularnog nerva, i zavravaju u vestibularnim
jedrima. Preko traktus longiduninalis medialisa, glavnog asocijativnog puta
modanog stable, ova su jedra povezana sa okulogirima, pokretaima one
jabicice i miiima vrata, tako da svaki put kada glavu okrenemo u stranu oi
i dalje mogu fiksirati odreene predmete. U odravanju ravnotee uestvuje i
mali mozak jer deo vlakana iz vestibularnog nerva odlazi u flokulonodularni
deo malog mozga. Za odravanje ravnotee veoma su bitne i vidne
informacije koje u koordinaciji sa okulomotornim mehanizmima (okulogiri
/pokretai onih jabuica), daju informacije o pokretu tela i njegove okoline. O
poloaju glave u odnosu na telo informacije odailju proprioceptori iz
zglobova vrata. Tu su zatim proprioceptivni i eksteroceptivni impulse iz
zglobova, miia i koe koji stiu do CNS i na temelju ovih informacija se
ostvaruje voljna i refleksna aktivnost.

Kao simptom, vrtoglavica se moe izazvati i kod zdravih ljudi, recimo,

okretanje na vrteci. Najea je kod oboljenja koja mogu otetiti ili iritirati
unutranje uho, moe biti posledica virusnih oboljenja gornjih disajnih puteva,
ukoliko doe do upale labirinta. Zatim moe se javiti nakon povreda ili
infekcija srednjeg uha. Nagli napad vrtoglavice prati Menierovu bolest. Ne
tako retko uzrok vrtoglavice mogu biti stvoreni otoliti, spontano ili nakon
povrede, gde se najee pri ustajanju iz postelje, zatim okretanjem glave na
desnu ili levu stranu, zavisno od toga gde se otolit nalazi javlja vrtoglavica
trajanja do 60 sekundi. To je benigni, paroksizmalni, pozicioni vertigo /BPPW.
Dijagnostikuje se Halpajkovim manevrom, a terapija je oslobaanje otolita iz
kupole polukrunog kanalia.

Vrtoglavica se kao simptom moe javiti i kao posledica promena u

vratnom delu kime. Nastanak ovih vrtoglavica povezan je sa draenjem,
iritacijom vratnog simpatikusa, jer je eksperimentalno naeno da se
vrtoglavica moe izazvati ako se anestetikom blokiraju dorzalni korenovi
simpatikih cervikalnih vlakana koja obavijaju vertebralne arterije koje
prolaze kroz poprene nastavke prvih 6 vratnih prljenova. Uzrok lei u
preteno degenerativnim a ree traumatskim promenama kime. Opisao ga
je prvi Bare 1926. g., smatrajui da su vrtoglavice i smetnje sluha uzrokovane
iritacijom zadnjeg dela vratnog simpatikusa. Degenerativne promene
intervertebralnog diskusa smanjuju visinu interkorporalnog prostora,
pribliavaju procesus uncinatuse, suavaju postepeno intervertebralni
foramen, gde se zbog anatomski bliskih kontakata moe draiti vratni
simpatikus. Objektivni nalaz je obino oskudan nasuprot bogatoj
simptomatologiji. Oseaj poremeene ravnotee je ee kontinuiran sa
povremenim pogoranjima. Oseaj nestabilnosti pojaava naglo okretanje
glave, pogled u plafon, u pod. Javlja se u prinudnim poloajima, kaenja
zavesa, zabaena glava kod pranja kose. Pored vrtoglavice moe se javiti
trnjenje lica, zujanje u uima a nekada moe biti praena nagonom na
povraanje. Kod starijih osoba i same arterije vertebrales mogu vie ili manje
biti zahvaene arteriosklerotskim promenama, to moe dovesti do
poremeene cirkulacije u vertebro bazilarnom slivu- VB insuficijencije, gde
pored vrtoglavice moe biti prisutna i glavobolja, prolazna gluvoa,
nestabilnost pri kretanju. Do vrtoglavica mogu dovesti i milimetarska
pomeranja faset zglobia, koje pritom alji pogrene informacije mozgu da
se telo kree, a ono ustvari miruje. Kod svih ovih pacijenata pored ove
simptomatologije, moemo ali ne moramo imati i tegobe i bolove u vratnom
delu kime. Dijagnoza se postavlja osim pregledom, RTG snimkom pp i
Doplerom krvnih sudova glave i vrata.

Terapija ovih stanja, posebno vrtoglavice kao simptoma veoma

neprijatnog, za pacijenta obino neprijatnijeg od bola, je pored fizikalnih,

korienje mehano procedura. Ovde je osteoterapija terapija izbora. Naime
delujui na intervertebralne zglobove, radei anatomsku korekciju;
korienjem zatim intermitetntne trakcije delujui na separaciju prljenova,
samim tim i na interkorporalni prostor, sueni intervertebralni foramen i
smanjiti nadraaj na krvne i nervne strkture, pa se uz vraanje normalne
pokretljivosti vratne kime povlae svi neprijatni simptomi, gubi se onaj
paraliui oseaj straha pa se posle jedne ili par intervencija osobe sa ovim
tegobama vraaju normalnim svakodnevnim aktivnostima.
Upravo zbog toga pri primeivanu makar malih tegova ovakve prirode treba
se odmah javiti vaeo osteoterapeutu