VODI ZA PRIPREMU KVALIFIKACIONOG ISPITA IZ SOCIOLOGIJE

IZVODI IZ KLASINIH DELA

Formiranje sociologije kao samostalne nauke Ogist Kont (1798-1857) u delu Kurs pozitivne filozofije iznosi klasifikaciju nauka, u kojoj je drutvene pojave uinio predmetom jedne opte nauke o drutvu. Prirodne pojave deli na: a) neorganska tela i odgovarajue nauke: astronomiju, matematiku, fiziku i hemiju, i b) organska tela i odgovarajue nauke: biologiju (nauku o individui) i sociologiju (nauku o Ijudskoj vrsti). U ovom lancu redosled poinje najprostijom naukom i kree se ka sve sloenijim i optijim. Kako svaka nauka integrie znanja prethodne na koju se oslanja, sociologija, kao poslednja, postaje utoite u koju se uliva razvoj celokupnog naunog saznanja. U tenji da sociologiju uini to egzaktnijom, da je oslobodi metafizikog i spekulativnog duha i podigne na rang pozitivnog naunog saznanja, Kont je obratio veliku panju na njene metodoloke osnove. Izgradio je pozitivistiki metod (postupak u saznanju drutva), teei da ga to vie priblii prirodnim naukama. Drutvo treba prouavati onako kakvo jeste i objanjavati ga na osnovu prikupljenih pozitivnih, stvarnih injenica (pozitivizam), i to posmatranjem, eksperimentom, metodom uporeivanja i istorijskim metodom. injenice do kojih se dolazi posmatranjem, jedina su zdrava baza naunog razmiljanja. ........ Predmet nauke o drutvu, prema miljenju Konta, je ispitivanje drutvene strukture i drutvene dinamike. ........ Drutvo se sastoji od irih grupacija, klasa, od kojih su osnovne: 1) "spekulativna" klasa (nosioci naune, filozofske, estetske delatnosti), 2) "praktina" klasa (bankari, trgovci, preduzetnici); 3)poljoprivrednici i 4) radnici. Osnovno obeleje njihovih meusobnih odnosa je koordinacija i podela rada. ......... Celokupno kretanje drutva razvija se pod rukovodstvom uma, koji shvaen kao svest pojedinca ili kao kolektivno znanje oveanstva, prolazi zakonito kroz tri stanja, koji su istovremeno i tri faze razvoja drutva.
U prvoj teolokoj fazi, najprimitivnijoj fazi intelektualnog i moralnog ivota, Ijudski um objanjava sutinu bia, uzroke prirodnih doga|aja i socijalnih zbivanja kao posledice delovanja natprirodnih sila, bogova. Druga, metafizika faza (koja traje priblino od renesanse do francuske revolucije) jeste stanje Ijudske civilizacije u kome se pojave tumae apstraktnim filozofskim principima, neproverljivim apstrakcijama i spekulacijama Ijudskog uma, kao to su prvobitni uzrok, bie, nebie, sutina sveta

itd. (skolasticizam i tzv. "negativna" filozofija Spinoze, Voltera, Rusoa itd).Najzad u pozitivnonaunoj fazi Ijudski duh naputa pokuaj otkrivanja apsolutnih sutina, naputa besplodna umovanja i okree se ka istraivanju pozitivnoga, onoga to jeste, stvarnih injenica. (Preuzeto iz knjige Osnovi nauke o drutvu, Beograd, 1976. str. 16-19.)

Herbert Spenser (1820-1903) u delu Studija sociologije, Principi sociologije, unio je u sociologiju, po ugledu na vodee prirodne nauke svog doba, ideju evolucije, organskog razvitka i borbe za opstanak. Taj pravac u sociologiji poznat je kao evolucionizam, biologizam ili socijalni darvinizam. ....... Drutvena struktura formira se potpuno na istovetan nain kao i bioloki organizam. Prva drutva, horde, potpuno su nediferencirana i u njima se svi bave svim poslovima. Razvijeni oblik skupine ve pokazuje diferencirane klase, koje se bave dobavljanjem hrane i zatitom drutva, preradom predmeta, a kasnije se razvija sloj koji obezbe|uje cirkulaciju proizvoda (trgovaki). Najzad, razvija se i trei sloj, dvojnik nervnog sistema, upravljaki sloj, koji regulie sve unutranje i spoljne aktivnosti.
Otuda je nepobitno da manuelne klase imaju istu ulogu u odravanju socijalne egzistencije koju imaju povrinski delovi u odravanju ivog organizma. Ne manje je izvesno da celokupna klasa Ijudi angaovana u kupovini i prodaji roba ispunjava jednu funkciju, bitno slinu onoj koju u ivom organizmu ispunjava sistem krvnih sudova, i da upravljaka klasa upravlja kao to mozak i nervni organi upravljaju ovima. Nema razlike u zakonu organizacije........ Cilj nauke je da uini jasnim veliku bioloku istinu: priroda ima svoje zakone, koji vae i za drutvo i koji se ne mogu izmeniti. (Preuzeto kao napred, str. 24-25.)

* * *
Maks Veber Pojam drutvenog delanja 1. Drutveno delanje (ukljuujui uzdravanje od radnje ili trpljenje) moe biti orijentisano prema prolom, sadanjem ili buduem, oekivanom ponaanju drugih (osveta za ranije, odbrana od sadanjih, mere odbrane od buduih napada). Ti "drugi" mogu biti pojedinci i poznati, ili neodreeno mnotvo i sasvim nepoznati ("novac npr. znai sredstvo razmene, koje onaj koji dela prima prilikom razmene zato to svoje delanje orijentie prema oekivanju da e brojni, ali nepoznati i neodreeni mnogi drugi u budunosti biti spremni da ga uzimaju). 2. Nije svako delanje- ni spoljnje delanje- "drutveno" delanje, u ovde upotrebljavanom smislu rei. Spoljnje delanje nije takvo onda kada se orijentie samo prema oekivanju ponaanja mrtvih predmeta. Unutranje ponaanje je drutveno delanje samo onda kada se orijentie prema ponaanju drugih. Religiozno ponaanje npr. nije to onda kada ostaje kontemplacija, usamljena molitva itd. Privredna delatnost (jednog pojedinca) jeste drutveno delanje samo onda i ukoliko uzima u obzir i ponaanje treih. Sasvim uopteno i formalno uzev, dakle: ta delatnost je drutvena ukoliko preko treih reflektira na respektovanje sopstvene faktine moi raspolaganja privrednim dobrima. A u materijalnom smislu ona je drutvena ukoliko npr. pri potronji uzima u obzir i budue elje treih lica i prema tome orijentie nain svoje "tednje", ili ukoliko ona pri proizvodnji uzima za osnovu svog orijentisanja buduu elju treih lica, itd. 3. Nema svaki dodir izmeu ljudi drutveni karakter, nego je samo sopstveno ponaanje smisaono orijentisano prema ponaanju drugog. Sudar dvojice biciklista npr. je prost dogaaj kao to je neko prirodno zbivanje. Ali bi njihov pokuaj da izbegnu sudar, i grdnja, tua ili mirno raspravljanje posle sudara, bili

"drutveno delanje". 4. Drutveno delanje nije ni identino a) sa jednakim delanjem vie lica niti b) sa svakim delanjem na koje utie ponaanje drugih. Ako na ulici, u trenutku kad pone kia, mnotvo ljudi otvara kiobrane, onda (normalno) delanje jednog nije orijentisano prema delanju drugog oveka, ve je delanje svih na isti nain orijentisano prema potrebi zatite od kvaenja. Poznato je da na delanje pojedinca mnogo utie prosta injenica da se on nalazi u "masi" sabijenoj na jednom mestu i da je njegovo delanje uslovljeno uticajem mase. Kao i svako delanje tako i drutveno delanje moe da bude odreeno: 1. ciljnoracionalno: kada se dela u skladu sa oekivanjem ponaanja predmeta spoljanjeg sveta i drugih ljudi, i koristei se tim oekivanjima kao "uslovima" ili kao "sredstvima" za postizanje sopstvenih ciljeva kojim se racionalno tei; 2. vrednosnoracionalno: kada se svesno veruje u etiku, estetsku, religioznu ili bilo kakvu drugu apsolutnu vrednost nekog odreenog ponaanja, zbog toga to je ona takva, i nezavisno od uspeha; 3. afektivno, naroito emocionalno: kada se dela u skladu sa aktuelnim afektima i duevnim stanjem; 4. tradicionalno: kada se dela u skladu sa ustaljenim navikama. 5. Drutveni odnos treba da znai ponaanje veeg broja osoba koje je po svom smisaonom sadraju uzajamno podeeno i time orijentisano. Drutveni odnos sastoji se od, dakle, potpuno i iskljuivo u izgledima da se drutveno dela na neki (smisleno) mogu nain, bez obzira na emu se zasnivaju ti izgledi. 6. Drutvena grupa. Drutveni odnos koji je zatvoren, ili u kojem je prijem pravilima ogranien, treba nazvati grupom kad se odranje poretka garantuje ponaanjem odreenih ljudi koje je usmereno na to odranje. Na primer ponaanje nekog rukovodioca i, eventualno, upravnog aparata koji normalno ima u datom sluaju zastupniku vlast. 7. Organizacijom treba nazvati trajno delanje odreene vrste sa nekim ciljem, a organizovanom grupom skupinu sa upravnim aparatom koji trajno dela sa nekim ciljem. 8. Neko delanje treba nazvati "ekonomskom orijentacijom" ukoliko je ono ono na svom smeranom znaenju orijentisano ka zadovoljavanju elje za korisnim uslugama. "Privreivanjem" treba nazvati mirno koritenje moi raspolaganja koje je primarno ekonomski orijentisano, a "racionalnim privreivanjem" ono privreivanje koje je ciljnoracionalno, dakle planski ekonomski orijentisano. Privredom treba nazivati autokefalno privreivanje, a "privrednom organizacijom" trajno organizovano privreivanje. Definicija privreivanja mora biti to otrija i mora da sadri to da svi ekonomski procesi i objekti dobijaju svoje obeleje kao takvi samo na osnovu znaenja koje im daje ljudsko delanje, - delanje kao cilj, sredstvo, smetnja, uzgredni rezultat. 9. Privreda ima sasvim opti socioloki znaaj za obrazovanje organizovanih grupa, ako su, to je maltene pravilo, rukovodstvo i upravni aparat plaeni. U tom sluaju je opstanak te organizovane grupe skopan preteno sa veoma jakim ekonomskim interesom, bez obzira na to to je moda njena primarno ideoloka osnova u meu vremenu prestala da postoji. Sutina, pretpostavke i razvoj birokratske vlasti Specifian nain funkcionisanja modernog inovnitva izraava se u sledeem: 1) postoji princip strogo odreenih kompenzacija raznih organa koje su generalno regulisane pravilima: zakonima ili upravnim aktima. 2) postoji princip hijerarhije u slubi i prolaenja kroz sve instance, tj. strogo regulisan sistem nadreenosti i podreenosti organa vlasti gde vii vre nadzor nad niima... 3) moderno voenje poslova u slubi poiva na pisanim dokumentima (aktima), koji se uvaju u originalu ili konceptu, i na aparatu niih inovnika i pisara svake vrste; 4) slubena delatnost, bar svaka specijalizovana slubena delatnost a ova je specifino moderna pojava normalno pretpostavlja temeljnu strunu obuku; 5) kad je sluba potpuno razvijena, slubena delatnost zahteva itavu radnu snagu inovnika, bez obzira na okolnost to njegovo obavezno radno vreme u birou moe da bude strogo ogranieno; 6) inovnici obavljaju svoju slubu u skladu sa optim pravilima koja se mogu nauiti, koja su vie ili manje postojana, i vie ili manje iscrpna. Sluba je "poziv". moderni inovnik, bilo u javnoj, bilo u privatnoj slubi, uvek tei da stekne specifino uzvieno "staleko" potovanje u drutvu, a veinom ga i uiva u odnosu na podvlene. isti tip birokratskih inovnika imenuje neka nadreena instanca. inovnik koga su izabrali podvlaeni vie nije isto birokratska figura. U normalnom sluaju poloaj inovnika je doivotan, bar u javnim i njma slinim birokratskim tvorevinama, a u velikoj meri i u drugim tvorevinama, doivotnost poloaja pretpostavlja se kao faktiko pravilo i tamo gde je mogu otkaz ili periodino ponovno imenovanje. inovnik redovno dobija novanu naknadu u vidu plate koja je, obino, utvrena, i starosno osiguranje u vidu penzije. U skladu sa hijerarhijskim poretkom organa vlasti, inovnik je usmeren na "karijeru", tj. na penjanje u slubi od niih, manje vanih i manje plaenih poloaja ka viim. Sutina i dejstvo harizme

Nasuprot svim vrstama birokratske organizacije slube, harizmatska struktura ne zna ni za jednu formu ili regulisani postupak postavljanja ili smenjivanja, niti za "karijeru" ili "napredovanje", niti za "platu" ni za regulisano struno obrazovanje nosilaca harizme ili njegovih pomonika, ni za kontrolu ili apelacionu instancu, niti su joj date lokalne slubene ili iskljuive funkcionalne nadlenosti, niti, najzad, postoje staleke institucije tipa birokratskih "nadletava", nezavisne od linosti i postojanja njihove isto line harizme. Harizma zna samo za unutranju odreenost i svoje sopstvene granice. Nosilac harizme uzima zadatak koji mu je odreen i, na osnovu svoje misije, zahteva da mu se drugi pokoravaju i slede ga. kakav e biti rezultat zavisi od toga da li e on to postii. Ukoliko oni za koje on osea da im je poslan ne priznaju njegovu misiju, njegovi zahtevi propadaju. Ukoliko ga oni priznaju, on je njihov gospodar sve dok "osvedoenjem" uspeva da ouva njihovo priznanje. Ali svoje "pravo" on ne izvodi iz njihove volje (u vidu izbora), nego obrnuto: priznavanje nekoga za harizmatski kvalifikovanog jeste obaveza onih prema kojima je usmerena njegova misija. Harizma moe da bude a, razume se, redovno i jeste po kvalitetu lina osobina: odatle proizilazi da su misija i mo nosioca harizme kvalitativno ogranieni iznutra, a ne spoljnim poretkom. Po svome smislu i sadraju misija se moe usmeriti na neku lokalno, etniki, drutveno, politiki, profesionalno, ili na bilo koji drugi nain ogranienu grupu ljudi, i, obino, i jeste tako: njene granice se poklapaju sa granicama tih grupa. U svim stvarima, pa i u svojoj ekonomskoj superstrukturi, harizmatska vlast predstavlja potpunu suprotnost birokratskoj. Dok je birokratska vlast upuena na stalne prihode, a stoga, bar a potiori, na novanu privredu i porez u novcu, harizma ivi u ovom svetu, a ne od njega. Po svojoj sutini, harizmatski autoritet je specifino labilan: nosilac moe da izgubi harizmu, da osea kao da ga je "njegov bog napustio", da se osea kao Isus na raspeu , njegove pristalice mogu misliti da je "lien svoje moi": tada je njegova misija zavrena, i nada oekuje i trai novog nosioca. A njega naputaju njegovi sledbenici, jer ista harizma ne poznaje nikakvu drugu "legitimnost" do one koja proizilazi iz line stalno iznova osvedoene moi. Mo harizme poiva na veri u otkrivanje i heroje, na emocionalnom uverenju u vanost i vrednost neke manifestacije religiozne, etike, umetnike, naune, politike ili bilo koje druge vrste, na junatvu, bilo askeze ili rata, viteke mudrosti, magijske obdarenosti, ili bilo koje druge vrste. Ovo verovanje revolucionie ljude "iznutra" i pokuava da oblikuje stvari i poretke po svom revolucionarnom htenju. Harizma u svojim najviim pojavnim oblicima rui pravila, raskida sa tradicijom uopte i obara sve pojmove svetosti. Umesto pijeteta prema onome to je odvajkada uobiajeno, i zato sveto, ona namee unutarnje pokoravanje ovome to jo nije bilo, to je apsolutno jedinstveno i zato boansko. Harizma je u ovom isto empirijskom i vrednosno neutralnom smislu svakako specifino "stvaralaka" revolucionarna snaga istorije. Ali harizmatski autoritet ne znai amorfno stanje bez strukture, ve predstavlja izrazitu socijalnu strukturu sa organima i aparatom usluga i materijalnih dobara koji su prilagoeni misiji nosioca harizme. Lini pomonici i meu njima istovremeno specifina vbrsta harizmatske aristokratije u okviru grupe predstavljaju jednu uu grupu pristalica, sastavljenu po principu uenitva i odanosti pratnje i odabranu prema linoj harizmatskoj kvalifikaciji. (Maks Veber, Privreda i drutvo). Istorijsko-materijalistika teorija drutva Karl Marks i Fridrih Engels su uobliili novu, materijalistiku teoriju drutva koju su nazvali istorijski materijalizam. Tvorci istorijskog materijalizma su u objanjenju sutine ljudskog drutva i istorije poli od oveka. Traei odgovor na pitanje ta je ovek, ta ga povezuje sa drugim ljudima, oni su kroz kritiko preispitivanje Hegelove i Prudonove filozofije i drutveno-istorijske prakse graanskog drutva doli do zakljhuka da ovek nije samo ulno prirodno bie, kako ga shvata Prudon, niti samo duhovno bie kako ga tretira Hegel, ve celovito bie prakse. Praksa, tj. praktina, svesna, slobodna i univerzalna ovekova delatnost je njegova rodna, generika sutina. Ona je ovekovo sutinsko svojstvo kojim se odlikuje, to ga odvaja od drugih ivih bia. Individualno-psiholoke teorije drutva Za Gabrijela Tarda (1843-1904) sve drutvene pojave i procesi u sutini su psiholoke prirode. One izviru iz invencije, ljudskih otkria, a oblikuju se mentalnom interakcijom pojedinaca kroz tri fundamentalna socijalna procesa: podraavanje (imitacija), opozicija i adaptacija. Svako novo otkrie u bilo kom obliku (ideje, vere, tehnike, mode), kada se rodi u svesti jednog oveka zakonito tei da bude ponovljeno ili podraavano od strane drugog. Vilfredo Pareto (1848-1923) osnovu drutvenog ivota ljudi vidi u ponaanju pojedinaca - "molekula" drutva. Sva ponaanja pojedinaca satkana su iz logikih, svrsishodnih i nelogikih nesvesnih postupaka. Uloga razuma, ili logikih postupaka uglavnom se svodi na prihvatanje i opravdanje nesvesnih postupaka. Pareto je drutveni sistem shvatio kao jedinstvo dva elementa: jednog statinog, koji ini jezgro drutvene strukture i

drugog, promenljivog koji objanjava i menja tu strukturu. Konstantni deo se naziva reziduama a promenljivi derivacijama. Sigmund Frojd (1856-1939) u osnovi individualnog ljudskog ponaanja vidi dva nagona: nagon ivota i nagon smrti. Nagon ivota predstavlja seksualnu energiju koja se manifestuje kroz seksualne potrebe, erotsku ljubav, reprodukciju vrste i radost ivljenja. Drugi nagon, nagon smrti, jeste psiholoki energetski izvor neerotske agresivnosti i destrukcije, destruktivnih elja usmerenih prema sebi (mazohizam) ili prema drugima (sadizam). Libido je osnovni izvor psihike energije koja se razlae u individualne postupke usmerene na zadovoljavanje ovekovih nagona, prvenstveno seksualnih. Prema Frojdu ovekova linost predstavlja jedinstvo tri elementa: Id (nagonski nesvesni deo linosti), Ego (ja, lice svakodnevnog psihikog ivota oveka) i Superego (unutranji moralni sudij linosti). Kolektivno-psiholoke teorije drutva Emil Dirkem (1858-1917). Drutvo je za Dirkema "sui generis", neto iznad i mimo pojedinca. Ono postoji kao nezavisna realnost koju nijedan pojedinac nije stvorio. Kao bioloki i geografski element, ono je deo objektivne stvarnosti pojedinca, koji ima karakter prinude jer se ne prilagoava volji pojedinca, ve se namee pojedincima, reguliui njihovo ponaanje pa ak i njihovu volju. Drutvo se sastoji od dva osnovna elementa: idejnog jezgra i morfoloke strukture. Idejno jezgro ini kolektivna svest, odnosno kolektivne predstave sastavljene od ideja i normi. U idejama se ispoljavaju osnovni logiki okviri drutvene misli i osnovna iskustvena saznanja i verovanja, dok se normama reguliu razni oblici drutvenog ponaanja. Morfoloku strukturu drutva ine demografski, geografski, tehnoloki, politiki, ekonomski i etniko-kulturni inioci. Primat u drutvenoj morfologiji Dirkem pridaje etniko-kulturnim iniocima jer smatra da oni najvie utiu na optu drutvenu organizaciju. Kolektivna svest, odnosno drutvo koje je u njoj olieno, ne odreuje samo ponaanje pojedinca nego je i izvor pojedinanih drutvenih pojava, posebno morala i religije. Nesebinost i predanost su osnovne karakteristike svakog moralnog ina. Ta oseanja su beznaajna i nemogua ukoliko se ne potinjavamo jednom drugom svesnom biu koje ima veu moralnu vrednost od nas samih. To drugo bie, ako se iskljue sva druga ljudska bia, moe biti Bog ili drutvo. Za Dirkema je Bog drutvo, preobraeno i shvaeno na simbolian nain". Drutvo je u stanju da inspirie oseanje bogovskog u umovima svojih lanova zato to ono kao kao i Bog vlada njima. Individualno oseanje veite zavisnosti podjednako je prisutno i u jednom i u drugom sluaju. Drutvo kao i Bog poseduje moralni autoritet i moe da inspirie na nesebinu odanost i portvovanje. Emil Dirkem: Pojam drutvene anomije Odnosi kapitala i rada su,do danas,ostali u istom stanju pravne neodreenosti. Ugovor o najmu usluga zauzima u naim zakonicima veoma malo mesto,naroito kada se pomisli na raznovrsnost i sloenost odnosa koje je on pozvan da regulie. Uostalom,nije potrebno isticati jednu prazninu koju danas oseaju svi narodi i trude se da je popune. Pravila metode su za nauku ono to je oravna i moralna pravila za ponaanje; ona rukovode milju naunika kao to ova druga upravljaju postupcima ljudi. Meutim,ako svaka nauka ima svoj metod,poredak koji ona ostvaruje isto je unutranji. Ona usklauje postupke naunika koji obrauju istu nauku,ne njihove odnose sa spoljanim svetom. Ne postoje discipline koje bi usredsreivale napore raznih nauka radi nekog zajednikog cilja. To je naroito tano kada je u pitanju moralne i drutvene nauke; jer matematike,fuziko-hemijske i ak bioloke nauke ne izgleda da su do tog stepena tue jedne drugima. Ali pravnik,psiholog,antropolog,ekonomista,statistiar,lingvista,istoriar pristupaju svim istraivanjima kao da razni nizovi injenica koji oni prouavaju obrazuju isto toliki broj nezavisnih svetova. Oni se,u stvari,meutim,pruaju sa svih strana; dosledno tome,isto bi to trebalo tako da bude i sa odgovarajuim naukama. Eto otkud dolazi anarhija na koju se ukazuju,ne bez preterivanja uostalom,u nauci uopte,ali koja je naroito prisutna u ovde navedenim naukama. One pruaju,zaista prozor neke skuptine rastavljenih delova koji meusobno ne sarauju. Ako dakle one obrazuju celinu bez jedinstva,razlog tome nije to one nemaju dovoljno oseanja za svoje slinosti; razlog je to nisu organizovane. Ovi razni primeri su dakle varijeteti jedne iste vrste; u svim tim sluajevima,ako podela rada ne stvara solidarnost,razlog tome je to odnosi organa nisu regulisani,to se oni nalaze u stanju anomije. Ali otkud potie to stanje? Poto odreen skup pravila predstavlja konaan oblik koji vremenom dobijaju odnosi koji se spontano uspostsvljaju izmeu socijalnih funkcija,moe se rei a priori da je stanje anomije nemogue svuda gde su solidarni organi dovoljnom i u dovoljno trajnom dodiru. Zaista,budui u neposrednoj prostornoj vezi,oni u

svakoj prilici lako bivaju upozoravani na potrebu koju imaju jedni za drugima,te prema tome imaju ivo i postojano oseanje o svojoj uzajamnoj zavisnosti. Kako se,sa istog razloga,meu njima i razmene obavljaju lako,one se isto tako vre i esto,budui redovne; one se same od sebe ureuju i vreme malo-pomalo dovrava delo sreivanja. Najzad,s obzirom da i najmanje reakcije mogu lako da se osete i jedna i druga strana,pravila koja se na taj nain stvaraju nose njihov ig,to jest ona do tanina predviaju i utvruju uslove ravnotee. Ali ako se,naprotiv,meu njih umetne neko neprobojno telo,onda je jedan organ u stanju saoptavati drugome samo nadraaje odreene jaine. Budui retki,odnosi se ne ponavljaju u dovoljnoj merida bi se dobili odreen oblik; u svakoj novoj prilici dolazi do novih lutanja. Prolazni putevi kojima idu talasi kretanja ne mogu da se poklapaju jer su i sami ti talasi i suvie isprekidani. Odnosno,ako bar neka pravila uspeju da se suprostave,onda su opta i neodreena; jer,u tim uslovima,mogu se ustaliti samo najoptije odlike pojava. Isto e to biti i kad je neposredna prostorna veza,i pored toga to je dovoljna,isuvie skoronja ili je i suvie malo trajala. Najoptije govorei,ovaj uslov se ostvaruje silom prilika.Jer izvesna funkcija se moe deliti izmeu dva i vie delova jednog organizma samo ako su svi u veoj ili manjoj meri prostorno bliski. ta vie,kada je rad ve dodeljen i poto ti delovi imaju potrebu jedni za drugima,oni prirodno tee da smanje odstojanje koje ih razdvaja. To je razlog to vidimo,ukoliko se vie penjemo lestvicom ivih bia,kako se organi uzajamno pribliavaju i kako se ,kao to kae Spenser,uvlae u pore jedni drugih. Ali sticaj izuzetnih okolnosti moe uiniti da bude i drugaiji. (Preuzeto iz knjige O podeli drutvenog rada) Emil Dirkem: Drutvena solidarnost Drutvena solidarnost je jedan potpuno moralni fenomen, koji sam po sebi nije podloan tanoj opservaciji, a naroito ne moranju. Ukoliko se pristupi, ovoj klasifikaciji i ovoj komparaciji treba unutranju injenicu razmeniti spoljanjom koja je simbolizuje i izuava prvu kroz drugu. Taj vidljivi simbol je pravo, i doista, tamo gde socijalna solidarnost postoji, uprkos svom materijalnom karakteru, ona ostaje u stanju iste potencijalnosti, ali svoje prisustvo manifestuje vidljivim efektima. Tamo gdje je jaka, ona snano priklanja ljude jedne drugim, dovodi esto u vezu i umnoava prilike koje oni imaju da stupe u kontakt. Ako hoemo da govorimo precizno, u poloaju kome smo teko je rei da li to ona stvara fenomene ili naprotiv ona iz njih proizilazi; da li se ljudi zbliavaju to je ona jaka ili je ona jaka zato to su se ljudi pribliili jedni drugima. Ali, za sada nije neophodno razjesniti to pitanje, ve je dovoljno potvrditi da su ova dva reda, injenica povezana i da se menjaju u isto vreme i u istom smislu. Ukoliko su lanovi jednog drutva solidarniji, utoliko vie odravaju razliite veze bili jedni sa drugima, bilo sa grupom uzetom zajedniki, jer kada bi njihovi susreti bili retki, oni bi zavisili jedni od drugih samo povremeno i slabo. Sa druge strane, broj ovih mera je neminovno srazmeran broju zakonskih propisa koje ih odreuju. Doista, drutveni ivot, svuda gde postoji na jedan trajan nain, tei neizbeno da uzme jedan odreeni oblik i da se organizuje, a pravo nije nita drugo so ono najpostojanije i najpravednije to ima sama ta organizacija. Opti ivot drutava ne moe se proiriti u jednoj taki, a da se pravni ivot ne rasprostire u isto vreme i u istom odnosu. Moemo dakle biti sigurni da se u pravu nalaze reflektovane sve sutinske raznovrsnosti drutvene solidarnosti. Gistav Le Bon je u delu Psihologija gomile razvio specifinu teoriju o kolektivnoj svesti gomile. Ta svest nije jednostavan prosek svesti pripadnika gomile ve je kompleks novih karakteristika nastalih njihovim povezivanjem. Pojedinci u gomili oseaju, misle i rade na nain sasvim drugaiji od onoga, kako bi svaka od tih individua oseala, mislila i radila da je za se izolovana. U psiholokoj strukturi gomile dominantnu ulogu ima podsvesni deo uma koji je satkan preteno od emocija, instinkta i moralne batine nacije, odnosno rase. Zbog toga je gomila abnormalna po svojim psiholokim karakteristikama. Ona je izuzetno slabog intelekta, impulsivna, pokretljiva, neodgovorna, razdraljiva lakoverna, nepouzdana, podlona sugestiji, netolerantna, netrpeljiva, autoritarna, konzervativna, sklona nasilju i preterivanjima svake vrste. U gomili sve to je heterogeno utapa se u homogeno koje je nesvesno i emocionalno. U njoj pojedinac gubi vlastiti identitet jer postaje podloan sugestivnoj zarazi i spreman je da rtvuje svoje pojedinane interese i da se potpuno prepusti interesima, koje bi, da je sam, obuzdavao. Gomile su od nastanka ljudske civilizacije stalno prisutne na istorijskoj pozornici drutva, ali je njihov uinak bezvredan, tavie on je tetan. Ortega Gaset (1883-1955) je na temelju Dirkemovog uenja o kolektivnoj svesti razvio specifinu teoriju masa. U delu Pobuna masa on shvata ljudsko drutvo kao dinamino psiholoko jedinstvo elite i mase. Elitu ini ekskluzivna grupa sastavljena od nadarenih, preduzimljivih i odgovornih pojedinaca. ovek elite je bie koje vie zahteva od sebe nego od drugih, izdvaja se iz gomile i preuzima na sebe dunosti, obaveze i tekoe, trudei se da postane savreniji i sposobniji. Nasuprot eliti, masa je mehaniki zbir slabo nadarenih i duhovno tromih pojedinaca. Ona je zapravo, vie psiholoka pojava nego to je socijalne grupa. Masa se na istorijskoj pozornici pojavljuje kao ovek-masa i kao narod-masa. ovek-masa je kljuna figura naeg doba, jeste tip oveka koji se izgradio na siromanim apstrakcijama. <on je niske kulture, duhovno trom i sklon

nasilju. Svuda preuzima prava ali ne i obaveze i ne priznaje nikakav autoritet iznad sebe.

Ferdinand Tenis: zajednica i drutvo

Ljudske volje stoje u razliitim odnosima jedna s drugom; svaki takav odnos je ztajamno dejstvovanje, koje e s jedna strane biti uinjeno ili dato, a s druge strane trpljeno i prihvaeno. Ova dejstva su usmjerena ili na odravanje ili na unitavanje druge volje i tela: potvrdna su ili odrena. Ova e trorija biti iskljuivo usmerena na odnose uzajamnog priznanja kao na predmet svog istraivanja. Svaki takav odnos predstavlja jedinstvo u mnotvu i mnotvo u jedinstvu. On se sastoji iz zahteva, olakica poslova koji se ukrtaju i bie prouavani kao izrazi volja i njihovih snaga. Ovim pozitivnim odnosima stvoren skupina, shvaeno kao bie koje jedinstveno dela i prema unutra i prema spolja, znai jednu vezu . Sam odnos, pa, dakle, i veza, bie shvaeni ili kao realan organski ivot to je sutina zajednice, ili kao ideaslna i mehanika tvorevina to je pojam drutva. Primenom e se utvrditi da se izabrani nazivi zasnivaju na sinoniminoj upotrebi na nemakom jeziku. Ali do sadanja nauna terminologija obino ih zamenjuje bez razlikovanja po pustoj volji. Zbog toga bi trebalo unapred nekolikim primedbama predtaviti suprotnost meu njima. Svaki poverljivi, tajni, iskljuivi zajedniki ivot ( tako smatramo) bie shvaen kao ivot u zajednici. Drutvo je javnost, svet. U zajednici se ovek nalazi sa svijima od roenja, sa svim radostima i alostima za nju vezan. U drutvo se ide kao u neto strano. Mladiu se skree panja da se uva od ravog drutva, ali je rava zajednica protivrena smislu te rei. Samo pravnici mogu govoriti o odmaem drutvu, jer oni pozanju samo drutveni oijam veze; ali domau zajednicu sa njenim neizbrojnom dejstvima na ljudsku duu osetie onaj koji je njen lan. Verenici takoe znaju da ulaze u brak kao savreu zajednicu ivota ( communio totius vitae); drutvo ivota je protivrenost po sebi. Drutvom se slui; zajednica ne moe nikom drugom da slui. U religijsku zajednicu se prima; religijska dritva samo postoje, slino drugi zudruenjima radi bilo kojih ciljeva, radi drave ili teorije, koje stoje van njih. Zajednica jezika,obiaja, verovanja; ali drutvo za stcanje, putovanje, nauku. Tu su naroito znaajna trgovaka drutva; ak i kad se meu njihovim lanovima moe nai takoe poverenje i zajednica, ipak se o trgovakoj zajednici jedva moe govoriti. Bolo bi potpuno odvratno stvarati zajednicu skupljanjem akcija. Ipak istovremano postoje zajednice imovina: zemlja, uma, livada. Zajednica imovine meu supruzima nee se nazvati imovinsko drutvo. Tako nastaju izvesne razlike. U optem smislu veoma mnogo e se govoriti o jednoj zajednici koja obuhvata calo oveanstvo, kao to eli da bude crkva. Ali ljudsko drutvo e se razumeti kao prosto postojanje jednih pored drugih jednihod drugih nezavisnh lica. Kad je pak u novije vreme u naunim pojmovima re o drutvu unutar jedne zemlje, u suprotnosti prema dravi, onda e taj pojam biti prihvaen, ali e prvenstveno nai svoje objanjenje u dubljoj protivrenosti prema zajednicama naroda. Zajednica je stara, drutvo je novo, kao stvar i ime... Naprotiv, svaka ocena seoskog ivota uvek ukazuje na to da je tamo zajednica meu ljudima jaa, ivotnija: zajednica je trajno i pravo zajedniko ivljenje,drutvo samo prolazno i prividno. I tome odgovara da sama zajednica treba da bude shvaena kao jedna iv organizam, a drutvo kao mehaniki agregat i vetaka tekovina. (IZ DELA ZAJEDNICA I DRUTVO)

Bihejvioristika teorija drutva Rajt Mils (1916-1964) je razvio teoriju motivacije kao najvaniji deo bihejvioristike sociologije. Mils pod motivacijom podrazumeva podrazumeva takav oblik ponaanja koji uspostavlja ravnoteu u oveku u trima ravnima: fizioloko-hemijskoj, emocionalnoj i drutvenoj. Mils govori o drutvenim ulogama kao osnovnim elementima drutvene strukture. Drugi element strukture su institucije, trei element drutvene strukture su institucionalni poroci, a etvrti element je sfera drutvenog delanja. Postoji pet institucionalnih poredaka: srodniki poredak, ekonomski poredak, politiki poredak, vojniki poredak i religiozni poredak. Postoje etiri sfere drutvenog delanja: simboli, tehnologija, statusna sfera i vaspitna sfera. Kulturoloka (ciklika ) teorija drutva Zaetnik socioloko-kulturiloke teorije drutva je Osfald pengler (1880-1936) koji u delu Propast

zapada iznosi stav da svetska istorija predstavlja proces veitog oblikovanja, nastajanja i nestajanja. U osnovi tog procesa se nalaze kulture kao kao organizmi, odnosno iva bia najvieg ranga. Kulture su organizmi. Istorija sveta je njihov zajedniki ivotopis. Ogromna istorija kineske ili antike kulture jeste morfoloki taan pandan male istorije oveka pojedinca, ivotinje, drveta ili cveta. Svaka kultura ima svoju vlastitu i osobenu prirodu, ima svoj prasimbol, svoju duu i svoju istoriju koja je ostvarenje njenih mogunosti. Gaenjem jedne kulture nestaje i jedan poseban unutranji oblik naroda, koji ga je povezivao u jednu celinu, iako se najee ne gasi fiziko nizanje narataja. pengler smatra da kulture kao i biljke, iznenada niu, rastu, cvetaju, venu i na kraju umiru. Ovaj ivotni ciklus svake velike kulture traje oko hiljadu godina. Kada se taj ciklus zavri krug se zatvara i proces poinje iznova. Ovo ciklino kretanje kulture je univerzalno, vai za sve kulture i odvija se potpuno nezavisno od naih ideala, nada i stremljenja. U morfologiji istorije pengler izdvaja osam velikih kultura : kineska, egipatska, asirsko-vavilonska, induska, arabiska, antika i zapadnoevropska. Ove kulture ive i razvijaju se izolovano bez ikakvih meusobnih dodira i uticaja. Pri kraju ivotnog ciklusa svake kulture, kao organsko-logika posledica njenog ivota, nastaju civilizacije. One predstavljaju krajnja i najvia stanja jedne kulture, njen zavretak; dolaze nakon postojanja, kao neto to je postalo nakon ivota, kao smrt. Prelaenje kulture u civilizaciju uvek prati imperijalizam, tenja ka spoljnoj ekspanziji koja je simbol gubljenja stvaralake moi i propadanja. Iz antike kulture nastala je rimska civilizacija koja je svojom ekspanzijom oznaila kraj antike. Ali na taj nain ne nastupa kraj istorije, jer tada dolazi do pojavedruge religioznosti, traenja novog naina spasenja, i na osnovu toga iznova zapoinje novi kulturni ciklus i tok ivota. Arnold Tojnbi (1889-1975) je dalje produbio i razvio penglerovu teoriju istorije. On je istoriju shvatio kao veiti proces nastajanja, rasta i propadanja civilizacije. Tojnbi smatra da je tokom istorije postojala dvadeset jedna civilizacija, uz izvesne periferne kulture koje nisu postale stvaralake civilizacije. Tokom istorije civilizacijski proces je eliminisao etrnaest, a ostalo je sedam svetskih civilizacija: pravoslabno-hrianska, pravoslavno-ruska, islamska (koja obuhvata raniju iransku i arapsku civilizaciju), hindu, kineska, korejskojapanska i zapadna civilizacija. Sve civilizacije osim zapadne danas su u poslednjem stupnju i ve su upale u orbitu zapadne civilizacije. ak je i za zapadnu civilizaciju ishod veoma neizvestan, on zavisi od odgovora koje e ta civilizacija dati na izazove sa kojima se suoava. Funkcionalistika teorija drutva Talkot Parsons (1902-1972) je jedan od najpoznatijih predstavnika strukturalno-funkcionalistikog teorijskog pravca u sociologiji. Svoj socioloki stav izloio je u delima Struktura drutvene akcije i Drutveni sistem.Drutvo je za njega organizovano stanovnitvo koje na okupu dri jedinstven sistem institucionalizovanih vrednosti i normi. I on, slino kao Veber, uzima individualno delanje kao polaznu teorijsku kategoriju za objanjenje drutva i drutvene strukture. Elementi iz kojih je sastavljeno individualno delanje su: akter, odnosno lice koje dela; cilj-budue stanje koje akter svojim delanjem eli da postigne; situacija- koja se sastoji iz skupa okolnosti koje stoje pod kontrolom aktera i okolnosti koje su izvan njegove kontrole i etvrto, normativna orijentacija - skup normi i vrednosti kojima se iskazuju ciljevi drutva. Najvei broj akcija odvija se izmeu dva ili vie pojedinaca, tako da se individualna akcija pretvara u socijalnu akciju koja za Parsonsa predstavlja osnovnu realnu kategoriju drutvenog ivota. U strukturi socijalne akcije, drutvenog delanja postoje etiri elementa: bioloki organizam, linost pojedinca koja izraava njegove motive, tenje i ciljeve, drutveni sistem koji predstavlja sistem interakcija i kulturni sistem koji obuhvata vrednosti i norme kojima se pojedinci rukovode u svom ponaanju. Prema Parsonsovom miljnju svaki sistem akcije temelji se na etiri funkcionalna principa, odnosno imperativa: imperativ odranja sheme osnovnog vladajueg obrasca; imperativ integracije, unutranje povezanosti sistema; imperativ postizanja cilja, ostvarivanje cilja u promenljivim okolnostima; imperativ prilagoavanja sistema optim uslovima. Primenjujui ovaj opti obrazac za drutvo kao sistem Parsons je izneo etiri podsistema koji funkcionalno povezani oblikuju drutvo, to su: kulturni poredak, pravni poredak, politiki poredak i privredni poredak. Za Parsonsa najvaniju ulogu u drutvu imaju kulturne i moralne vrednosti, one predstavljaju izvor celokupnog drutvenog ivota, jer socijalizacijom linosti i pravnim normama kanaliu i usmeravaju pojedince i drutvene kolektivitete u vrenju drutvenih uloga. Kompleks srodnih i meusobno povezanih uloga koji je normativno regulisan u granicama optih vrednosti i normi predstavlja iru drutvenu jedinicu - drutveni kolektivitet - koji se sastoji od institucija, organizacija i drutvene grupe. Strukturalistike teorije drutva Najznaajniji predstavnik strukturalistike teorije je Miel Fuko francuski filozof. Za njega je sistem osnovna kategorija koja kaja dri oveka u vremenu i prostoru i koja ga proima i stoji pred njim. Ja vie ne postoji i sada se ide za tim da otkrijemo ono se. Postoji bezlino se. Time se u izvesnom smislu vraamo na stanovite 17. veka, ali sa sledeom razlikom: na mesto Boga ne stavljamo oveka, nego anonimno miljenje,

saznanje bez subjekta, teorijski stav bez identiteta. Fuko u svojoj filozofiji na mesto oveka stavlja sistem. Osnovna karakteristika duhovnog i drutvenog ivota za Fukoa predstavlja diskontinuitet, a ne kontinuitet. Za Fukoa postoje tri epohe kroz koje je prola evropska misao: prva, traje do kraja 16. veka u kojoj znanje ima magijski karakter, druga, nastupa krajem renesanse, tu dolazi do odvajanja znanja od stvari i do pojave znanja koja se tiu prirode, materijalnog bogastva i jezika. U troj epohi koja se podudara sa naim vremenom uobluava se struktura znanja o delovima stvarnosti koji su na prvi pogled skriveni. Klod Levi Stros, francuski antropolog i sociolog smatra da jezik i sistem znakova oblikuju vrstu i trajnu strukturu koja je klju za razumevanje i objanjenje svih jezika na svetu. Drutvene nauke, posebno antropologija i sociologija, ukoliko ele da dou do pravih naunih saznanja o drutvu i kulturi, moraju poput lingvistike da se odreknu pojavnog i da se okrenu skrivenom, podsvesnom koje uslovljava ponaanje oveka i sve objektivno postojee odnose i institucije u drutvu. To podsvesno je univerzalni ljudski duh, obezlieno ljudsko miljenje, zajedniko kako primitivnom tako i savremenom oveku. Fenomenoloke teorije Za Edmunda Huserla svet ne postoji po sebi, nego samo u svesti oveka. Budui da je svet svesna pojava, njgova sutina, oveku nije data neposredno ve posredno preko tzv. intencionalne svesti. Sutinu prirode, drutva i oveka, kae Huserl, moemo dokuiti samo pomou intencionalne svesti, svesti koja je neposredno usmerena na predmet saznanja tako to ga percipira i doivljava odjednom i u celini. Maks eler sutinu drutva svodi na doivljaje pojedinca. Svi oblici udruivanja i povezivanja ljudi potiu iz simpatije, odnosno iz afektivne intuicije. Gomila je najprostiji oblik povezivanja ljudi, zatim dolazi raznovrsne drutvene grupe koje poivaju na zajednikom doivljenom iskustvu. Iz takvog zajednikog iskustva nastaje jedinstvena psiholoka celina koju eler oznaava kao ivotnom zajednicom. Takve zajednice su porodica, rod, pleme, narod, a zavisno od stepena povezanosti to mogu biti i profesije, politike partije i drutvene klase. Naredni oblik udruivanja ljudi su vetake drutvene grupe koje se formiraju racionalnim putem, na osnovu trezvenog razmiljanja i interesa pojedinaca kao to je, recimo, trgovako drutvo. or Gurvi (1894-1965) predstavlja najznaajnijeg teoretiara u oblasti socioloko-fenomenoloke teorije. Osnovna kategorija na kojoj poiva Gurviev teorijski sistem jeste totalni socijalni fenomen. Sve drutvene pojave su totalni socijalni fenomeni zato to su vie dimenzionalne, to je njihova struktura stvorena od vie slojeva, odnosno spratova koji su dubinski rasporeeni. Gurvi je svoj socioloki sistem podelio na tri dela: dubinska sociologija, koja prouava vertikalnu strukturu drutva; mikrosociologiju koja istrauje oblike drutvenosti; i makro sociologiju iji su predmeti prouavanja drutvene grupe, klase i opte drutvo. Svako potpuno i celovito istraivanje, smatra Gurvi, obuhvata deset dubinskih slojeva: 1) morfoloku i ekoloku povrinu, 2) organizovanu aparaturu, 3) drutvene modele, 4) ustaljena kolektivna ponaanja, 5) spletove drutvenih uloga, 6) kolektivne stavove, 7) drutvene simbole, 8) novatorska i stvaralaka ponaanja, 9) kolektivne ideje i vrednosti, i 10) kolektivna dutvena stanja i psihike aktivnosti.

Ralf Dahrendorf- Znaaj kategorije drutvene uloge u sociologiji ........ moemo formulisati stav koji, preutno ili izriito, stoji u osnovi celokupnog teorijsko-istraivakog rada u savremenoj sociologiji: ovek se ponaa u skladu sa svojim ulogama. Na taj nain, ovek u sociolokoj analizi figurie, sutinski, samo u meri u kojoj postupa u skladu sa svim oekivanjima koja su povezana s njegovim drutvenim poloajima. Ova apstrakcija, ova nauna jedinica sociologije, moe se nazvati homo sociologikus. U srditom i kritizerskom stanju moglo bi se rei da je sociologija nauka o konformizmu, a time ujedno i njegov instrument. Meutim, ako se to izrazi s manje srdbe a vie preciznosti, onda ispada da socioloke teorije izjednaavaju igranje drutvenih uloga s celinom drutvenog ponaanja. (Preuzeto iz : Ralf Dahrendorf, Homo sociologikus, Ni, 1989.str.202.)
9

Herbert Markuze - O filozofskim osnovama ekonomskog pojma rada ........ Ma kako razliito glasile te definicije pojedinano, (ekonomske definicije rada - prim. I..) one se sve poklapaju u tome to o radu govore kao o odreenoj Ijudskoj "delatnosti", a uz to se jo na razne naine u definiciji unosi svrha, predmet i rezultat. ........ Mi smo filozofski zasnovani pojam rada, koji potie od Hegela, naznaili smo toliko da bi smo mogli da opiemo njegov nastavak. Bitna razlika od pojma rada u ekonomskoj nauci je ova: ovde se rad javlja kao osnovno zbivanje ovekove egzistencije, kao zbivanje koje trajno i stalno vlada celim biem oveka, i u kome se u isti mah neto dogaa sa "svetom" oveka. Ovde rad upravo nije odreena Ijudska "delatnost" (jer nijedna pojedinana delatnost ne zahvata celinu ovekove egzistencije i vlada njome: svaka delatnost pogaa uvek samo delimine sfere i odigrava se samo u deliminim sferama njenog sveta); on je, pre, ono u emu se zasniva i u ta se ponovo pretvara svaka pojedinana delatnost: delanje. I to, ona je delanje oveka kao naina njegovog bivstvovanja u svetu - ono ime on tek postaje "za sebe", ono to jeste, dolazi sebi samom, dobija "oblik" svoje egzistencije, svog "ostajanja" i svet ini "svojim". Rad se ovde ne odreuje vrstom svojih predmeta, ni svojim ciljem, sadrajem, rezultatom itd., nego onim to se sa samom ovekovom egzistencijom zbiva u radu. ............ Slediemo upuivanje dato u ovom zaetku pojma rada i pokuati da sagledamo samo to zbivanje: rad kao specifinu praksu ovekove egzistencije u svetu. (Preuzeto iz: Herbert Makuze, Kultura i drutvo, Beograd, 1977. str.124-126.) * * * Erih From - Dva vida slobode za modernog oveka .......... Cilj e nam biti da pokaemo da struktura modernog drutva deluje na oveka dvostruko: on postaje nezavisniji, samopouzdaniji kritiniji, a postaje i izdvojeniji, usamljeniji i zastraeniji/ Razumevanje itavog problema slobode zavisi od sposobnosti sagledavanja obeju strana tog procesa, ne gubei iz vida jednu stranu dok se traga za drugom. ........... Oslobaajui oveka mentalno, drutveno i politiki, kapitalizam je nastavio ono to je protestantizam zapoeo oslobaajui ga duhovno. Ekonomska sloboda bila je osnova tog razvoja, a srednja klasa njegov zatoenik. Pojedinac nije vie bio vezan utvrenim drutvenim sistemom zasnovanim na
10

tradiciji, koji je ostavljao relativno malo mesta za lino napredovanje izvan tradicionalnih granica. Doputalo se i oekivalo da on u uspenom ostvarivanju linih ekonomskih dobiti dospe donde dokle ga dovedu marljivost, inteligencija, hrabrost, tedljivost, ili srea. .......... Jednom reju, kapitalizam nije samo oslobodio oveka tradicionalnih spona ve je i lino doprineo poveanju pozitivne slobode, razvitku aktivnog, kritikog, odgovorno linog ja. Meutim, to je bio jedan nain delovanja kapitalizma na proces sve veeg oslobaanja; kapitalizam je u isti mah prouzrokovao i veu usamljenost i izdvojenost pojedinca, i ispunjavao ga oseanjem beznaajnosti i nemoi. .......... Da ovek nije imao asketski stav prema radu i elju da plodove svog rada ulae u razvijanje proizvodnih mogunosti ekonomskog sistema, nikad ne bismo mogli postii napredak u ovladavnju prirodom; ......... Ipak, mada je naelo rada u svrhu akumulacije kapitala objektivno imalo ogromnu vrednost za napredak oveanstva, ono je subjektivno doprinelo da ovek radi za vanline ciljeve, nainilo ga slugom upravo one maine koju je on izradio, te mu je, na taj nain, dalo oseanje line beznaajnosti i nemoi. ......... U svakom drutvu duh itave kulture odreen je duhom najmonijih. .......... Moderna sebinost je pohlepa iji su koreni u osujeenju stvarnog linog ja, a njen predmet je drutveno ja. Mada se ini da se moderni ovek odlikuje krajnjim potvrivanjem linog ja, njegovo lino ja je u stvari oslabljeno i svedeno na deo celokupnog linog ja - na instinkt i voljnu mo- a svi drugi delovi celokupne linosti su iskljueni. ......... Ljudskom sudbinom upravljaju ekonomske krize, nezaposlenost, rat. .......... Odnos jednog pojedinca s drugim izgubio je obeleje neposrednosti i ovenosti, a dobio obeleje manipulacije i instrumentalnosti. Zakoni trita su pravilo u svim drutvenim i linim vezama. .......... Ne samo ekonomski ve i lini odnosi izmeu Ijudi obeleeni su tom otuenou; umesto obeleja odnosa izmeu Ijudskih bia, oni dobijaju obeleje odnosa izmeu stvari. .......... to je manje oseao da predstavlja nekog, to mu je (ovekuprim. I..) bilo potrebnije da neto poseduje.)Ako pojedinac nije imao svojine, ili ju je izgubio, nedostajao mu je znaajan deo "linog ja", te, u izvesnoj meri, ni za sebe ni za druge nije bio potpuno razvijena osoba. ......... Usamljenost, strah i pometenost ostaju; to Ijudi ne mogu veito da podnose. Oni ne mogu da i dalje nose breme "slobode od"; moraju pokuati da sasvim pobegnu od slobode, ako ve ne mogu da napreduju od negativne slobode ka pozitivnoj (podvukao I..). (Preuzeto iz: Erih From, Bekstvo od slobode, Beograd, 1978. str.102-126.)

11

* * * Multinacionalne korporacije Oblici meunarodnih preduzea menjali su se tokom decenija, ali je sutina ostala ista - koristei dimenzije nacionalnog i spoljnog trita, meunarodna preduzea prelaze okvire jednog nacionalnog trita i mobiliu i kapital i radnu snagu i sirovine na taj nain to kombinuju privredne resurse po poreklu (u zemlji osnivau), sa inostranim kapitalom, kadrovima, sirovinama i materijalima. Samo se po sebi razume da su u pitanju i proirena trita za gotove proizvode, tako da je ceo ciklus proirene reprodukcije obeleen meunarodnim elementom: i proizvodnja i prodaja i potronja. Meunarodna preduzea uglavnom su poela da se razvijaju kao preduzea velike nacionalne korporacije, sa odeljenjem za obavljanje transakcija sa inostranstvom. Sredinom XX veka, iz takvog oblika krupne nacionalne korporacije razvija se tzv. multinacionalna korporacija....... u multinacionalnim korporacijama re je i o multinacionalnoj svojini i o multinacionalnom rukovoenju. (Preuzeto iz: Ekonomska i poslovna enciklopedija , "Savremena administracija", Beograd, 1994. str.784.) * * * dr Vladimir Rakovi - Razlike i nejednakosti izmeu Ijudi Socijalne nejednakosti Ijudi su takoe postojale tokom cele istorije drutva i izraavale se na vidljiv nain. Njihovi uzroci su materijalo-ekonomske i drutveno politike prirode. To su mnogobrojne nejednakosti u odnosima siromanih i bogatih, ravnopravnih i obespravljenih, privilegovanih i zapostavljenih, silnih i nejakih, vladajuih i potlaenih i slino. U izvesnom smislu socijalne nejednakosti proizilaze i iz same podele rada na intelektualni i fiziki, zatim iz ue podele rada na nie i vie kategorije, slojeve itd. Tu spadaju i nejednakosti po socijalnom poreklu Ijudi, nainu ponaanja, psihikoj konstituciji i uticaju drutvene sredine u kojoj je ovek rastao i razvijao se. Takoe su mnogobrojne socijalne razlike izmeu Ijudi i u pogledu pripadnosti raznim drutvenim organizacijama, udruenjima, institucijama i slino. (Preuzeto iz knjige Osnovi nauke o drutvu, Beograd, 1976., str.182.)

12

* * * Pored napred navedenih izvoda, za pripremu kvalifikacionog ispita preporuuje se udbenik: Milovan Mitrovi, Sreten Petrovi, Sociologija za III razred strunih kola i IV razred gimnazije, Zavod za udbenike, Beograd, 2008. godine

Tokom pripreme potrebno je da kandidati obrate panju na dole navedena pitanja.

U kom delu je Ogist Kont upotrebio termin "sociologija"? Kako je Ogist Kont izvrio klasifikaciju nauka? Koje su tri faze razvoja drutva prema Kontovom miljenju? Koje su etiri osnovne klase po miljenju O.Konta? Koje drutvene klase uoava Herbert Spenser? Kako se zove pravac u sociologiji koji zastupa Herbert Spenser? Koji su osnovni nauni principi u sociologiji? ta je to teleoloko objanjenje u sociologiji? Pojam drutvo? Odnos sociologije i ekonomije Posmatranje kao istraivaka tehnika Kom sociolokom pravcu pripada Emil Dirkem? Pojam solidarnosti kod Dirkema? ta je to drutvena anomija prema Dirkemu? Kako Ferdinand Tenis odreuje zajednicu a kako derutvo? Koji naunik zastupa stanovite da sociologija treba da bude "teorija socijalne revolucije" Kom pravcu u sociologiji pripada Karl Marks? Kako Maks Veber shvata sociologiju? emu pridaje znaaj strukturalizam kao socioloka teorija? Ko je upotrebio izraz "homo sociologikus"? Dva osnovna shvatanja rada Ekonomsko odreenje rada Filozofski pojam rada Kako Herbert Markuze definie rad? Koji su bitni elementi sociolokog pojma rad? Razliiti tipovi podele rada ta se podrazumeva pod pojmom drutvena proizvodnja? Osnovni inioci proizvodnje Koji su osnovni momenti procesa drutvene reprodukcije? Koja su dva osnovna istorijska oblika drutvene reprodukcije? ta je primarni cilj robne proizvodnje? Koja su osnovna svojstva robe? Koje su osnovne funkcije novca?

13

ta je inflacija? ta se podrazumeva pod pojmom opticaj novca? Objasniti fetiizam robe i novca? Pojam prirodna sredina Pojam drutvena sredina Kako se zove nauka koja prouava stanovnitvo? Oblici kretanja stanovnitva Karakteristike nauno-tehnike revolucije ta je informatika? ta se podrazumeva pod pojmom "futurologija"? ta je to ekologija? Osnovni ekoloki problemi savremenog sveta ta su multinacionalne korporacije? Dva vida slobode koje istie Erih From Pozitivna i negativna sloboda prema Erihu Fromu Pojam drutvene struktura Razlika izmedu strukture i sastava Oblici drutvene pokretljivosti Klasifikacija drutvenih grupa Istorijski tipovi braka Pojam drutvene elite Kritiko tumaenje elitistike strukture Osnovni tipovi ovekovog naselja Uzroci i oblici socijalne nejednakosti Pojam i vrste drutvene pokretljivosti inioci drutvenog razvoja Pokazatelji drutvenog razvoja Karakteristike nove ekonomije ovek kao homo ludens ta je estetika? Masovna kultura Ki i und Pojam i oblici socijalizacije linosti
objasnite razliku izmeu rada, drutvenog delovanja i profesije koja su to dva osnovna oblika drutvene reprodukcije, objasnite njihovu sutinu? ime je uslovljen odnos izmeu oveka i prirode? ta prouava demografija Koje su karakteristike postindustriskog perioda u razvoju drutva? ta je drutvena struktura i kakva je razlika izmeu strukture i sastava? ta podrazumeva pojam drutvena uloga? Zato su rutvene grupe most izmeu oveka i drutva? Po emu se razlikuju klase, stalei i kaste? ta su to etnike zajednice i koje vrste etnikih zajednica postoje? ta je svojina? Koje su osnovne razlike izmeu sela i grada? Koji su to oblici i tipovi dravne vlasti? Koje su karakteristike drutvene ustanove?

14

Koji su izvori birokratske moi? Osnovne karakteristike strukturne pokretljivosti? Kako nova tehnologija uslovljava novu ekonomiju? Objasni razlike i slinosti izmeu pojma kultura i pojma civilizacija?

(Napomena: na samom ispitu pitanja mogu biti drugaije formulisana (ue ili ire) ali sutina je sadrana u gore navedenim pitanjima i preporukama.)

15