Mark Tven Tajanstveni stranac

Bilo je to 1590. u zimu. Austrija je bila daleko od sveta i u dubokom snu; jo je trajao srednji vek i izgledalo je da e tako zauvek ostati. Neki su je ak stavljali vekove i vekove unazad i govorili da je u Austriji po umnom i duhovnom satu jo uvek doba Predanog verovanja. Ali oni su to smatrali vrlinom, a ne uvredom, to je tako primljeno i svi smo bili na to gordi. Toga se dobro seam iako sam bio jo deak; a seam se i koliko mi je to piiinjavalo zadovoljstva. Da, Austrija je bila daleko od sveta, u dubokom snu, a nae selo bilo je usred tog sna, jer se nalazilo usred Austrije. Ono je spokojno dremalo u dubokoj povuenosti brdske i umske samoe,. gde vesti iz sveta gotovo nikada nisu stizale da narue njegove snove, i bilo je beskrajno zadovoljno. Pred njim je mirno tekla reka, po ijoj su povrini lelujale siluete oblaka i promicale barke i dereglije za prevoz kamenja; iza njega dizale su se umovite padine do podnoja vrleti; sa vrha te vrleti mrtio se jedan ogroman zamak sa dugim nizom tornjeva i bedema obraslih puzavicom; s one strane reke, koju milju ulevo, pruala su se razbacana umovita brda ispresecana vijugavim klisurama u koje sunce nikada nije dopiralo; udesno je bila vrlet koja se nadnela nad reku, a izmeu nje i onih brda pruala se prostrana ravnica iarana kuicama koje su se ugnezdile meu vonjacima i senovitim drveem. Miljama unaokolo ceo ovaj kraj bio je nasledno imanje jednog princa, ije su sluge uvek odravale zamak u savrenom redu iako ni princ ni njegova porodica nisu dolazili u zamak ee do jednom u pet godina. Kada bi dolazili, izgledalo je kao da je stigao gospodar celog sveta i da je sa sobom doneo sav sjaj svojih kraljevstava; a kada bi otili, ostavljali bi za sobom neku tiinu koja je liila na duboki san posle orgijanja. Za nas deake, Ezeldorf je bio raj. U koli nas nisu suvie gonili da bubamo. Uili su nas uglavnom da budemo dobri hriani; da iznad svega potujemo Bogorodicu, crkvu i svece. Ostalo nismo morali ni da znamo; u stvari, to nam nije bilo ni doputeno. Znanje nije bilo dobro za prost svet i moglo ga je navesti da bude nezadovoljan sudbinom koju mu je bog dodelio, a bog ne bi otrpeo neije nezadovoljstvo njegovim ureenjem. Imali smo dva svetenika. Jedan od njih, otac Adolf, bio je veoma predan i radan svetenik, koga su svi mnogo potovali. Moda je u neemu bilo i boljih svetenika od oca Adolfa, ali pastva u naem kraju nikada nije tako ozbiljno i mnogo potovala nekog drugog upnika. To je bilo zato to se on uopte nije plaio neastivog. Od svih hriana koje sam poznavao on je jedini za koga se to zaista moe rei. Ljudi su zbog toga mnogo strahovali od njega, poto su verovali da u njemu ima neeg natprirodnog, inae ne bi bio tako smeo i samopouzdan. Svi gorko osuuju avola, ali to ine s nekim potovanjem, ne olako; ali, otac Adolf je postupao sasvim drugaije; nazivao ga je svim moguim pogrdnim imenima koja bi mu padala na pamet i svako ko bi ga uo, uzdrhtao bi; esto bi ak prezirao i potcenjujui govorio o njemu; tada bi se ljudi krstili i brzo se udaljavali od njega bojei se da se ne desi neto uasno. U stvari, otac Adolf se nekoliko puta sreo lice u lice sa Satanom i izazivao ga. To je bilo poznato. Otac Adolf je to i sam rekao. On to nikada nije krio, ak je o tome otvoreno priao. A postojao je bar jedan dokaz da je govorio istinu, poto se tom prilikom svaao sa neprijateljem i odvano bacio bocu na njega; otuda je u njegovoj radnoj sobi ostala rumena mrlja, tamo gde je boca tresnula i razbila se. Ali onaj koga smo svi mi najvie voleli i saaljevali bio je drugi svetenik, otac Peter. Neki su ga optuivali da je okolo u razgovoru priao da je bog suta dobrota i da e nai put da spase svu svoju ljudsku siroad. Bilo je strano rei takvu stvar, ali nije bilo nikakvog sigurnog dokaza da je otac Peter to doista i kazao; nije bilo u njegovoj prirodi da kae tako neto, poto je on uvek bio dobar, blag i istinoljubiv. Nisu ga optuivali da je to govorio sa predikaonice kako bi sva pastva mogla da ga uje i da.o tome posvedoi, nego samo van crkve, u razgovoru; a neprijateljima je vrlo lako da tako neto izmisle. Otac Peter je imao jednog veoma monog neprijatelja zvezdoaca koji je iveo u staroj, tronoj kuli pri vrhu doline i koji je po celu no prouavao zvezde. Svi su znali da je on u stanju da predskae ratove i glad, premda to niie bilo tako teko, jer je rata ili gladi uvek negde bilo. Ali on je znao pomou zvezda da proita u jednoj svojoj debeloj knjizi ivot bilo koga oveka, a uz to je mogao da nae ono to bi neko izgubio, pa su ga svi u selu, osim oca Petera, gledali sa strahopotovanjem. ak je i otac Adolf, koji je izazivao neastivog. ispoljavao mnogo potovanja prema zvezdoacu dok bi ovaj

prolazio kroz selo u visokoj, iljatoj kapi i dugakom, irokom i lepravom ogrtau ukraenom zvezdama, nosei debelu knjigu i tap poznat po arobnoj moi. Govoiilo se da je i sam biskup ponekad sluao astrologa, jer je taj zvezdoatac, pored toga to je prouavao zvezde i proricao, znao da se prikae veoma pobonim, to je na biskupa, naravno, ostavljalo snaan utisak. Otac Peter uopte nije cenio astrologa. On ga je otvoreno igosao kao arlatana kao varalicu bez ikakvog posebnog znanja ili moi, van onih koje ima svaki obian pa i priglup ovek, a to je, dabome, nagnalo astrologa da omrzne oca Petera i da mu zaeli propast. Svi smo mi verovali da je od astrologa potekla pria o stranim reima oca Petera i da je on o tome obavestio biskupa. Prialo se da je otac Peter to kazao svojoj neaki Marget, iako je Marget to poricala i preklinjala biskupa da joj veruje i da njenog starog ujaka spase od siromatva i sramote. Biskup se na to nije osvrtao. On je na neodreeno vreme udaljio sa dunosti oca Petera, iako nije iao tako daleko da ga iskljui iz crkve na osnovu dokaza jednog jedinog svedoka; tako otac Peter ve dve godine nije vrio svoju dunost, a na drugi svetenik, otac Adolf, preuzeo je i njegove vernike. Za starog svetenika i Marget bile su to teke godine. Do tada su oni meu nama bili omiljeni, no to se, naravno, izmenilo kada se na njih spustila senka biskupove srdbe. Mnoge prijatelje su potpuno izgubili, a ostali su postali hladni i uzdrijivi. Kada ih je ta nesrea zadesila, Marget je bila ljupka osamnaestogodinja devojka, a uz to je bila i najpametnija glavica u selu. Davala je asove sviranja na harfi i sopstvenom marljivou zaraivala je za haljine i deparac. Ali sada uenici jedan za drugim poee da je naputaju; seoska mlade je vie nije pozivala na igranke i na zabave; mladii su prestali da dolaze njenoj kui,svi sem Vhelma Majdliaiga a nije moda trebalo ni on da ih poseuje; ona i njen ujak bili su tuni i usamljeni u svojoj zapostavljenosti i osramoenosti i iz njihovog ivota iezlo je sunce. Tokom te dve godine sve im je ilo od zla na gore. Odea im se pohabala i bilo im je sve tee i tee da nau hleba. I sada je konano dolazio i sam kraj. Solomon Isaks im je ve ispozajmljivao sav novac koji je hteo da im pozajmi uzimajui kao pokrie njihovn kuu i obavestio ih je da e im sledeeg dana kua otii na dobo ukoliko novac ne bude vraen. Nas trojica deaka bili smo uvek zajedno i tako je bilo jo od kolevke, voleli smo se od samog poetka, i ta liubav postajala je vremenom sve dublja. Nikolas Bauman bio je sin glavnog sudije mesnog suda; Sepi Volmajer, sin gostioniara prve seoske krme Zlatni jelen", koja je imala lep vrt sa senovitim drveem sve do obale reke i amce koji su se. mogli unaimiti za vonju po reci; a trei sam bio ja Teodor Fier, sin crkvenog orguljaa, koji je uz to bio i voa seoskih sviraa. uitelj sviranja na violini, kompozitor, optinski ubira poreza, crkvenjak i na druge naine koristan graanin, koga su svi potovali. Brda i ume smo znali isto tako dobro kao to su ih i ptice znale, poto smo po njima skitali kad god smo bili besposleni ili bar onda kada se nismo kupali, pecali, vozili se u amcu ili kad smo se igrali na ledu ili se sankali niz bregove. A bilo nam je dozvoljeno i ono to je malo kome bilo doputeno mogli smo da ulazimo u vrt zamka. I to zato to nas je voleo najstariji sluga u zamku Feliks Brant; esto smo odlazili nou tamo da nam on pria o starim vremenima i udnim doivljajima, da puimo s njim (to nas je on nauio) i da pijemo kafu; jer on je bio u ratu i uestvovao u opsadi Bea; kada su pobedili i oterali Turke, meu zaplenjenom robom nali su i vree kafe, a zarobljeni Turci su im objasnili ta je to kafa i kako se od nje pravi prijatan napitak; otada je on uvek imao pri ruci kafe da je sam pije, a i zato da bi iznenadio one koji nisu znali ta je to. Ako bi naila oluja, on bi nas zadrao svu no; dok bi napolju grmelo i sevalo, priao bi nam o duhovima i o svim moguim strahotama, o bitkama i o ubistvima, o muenjima i o slinim stvarima, pa nam je kod njega bilo ugodno i prijatno; a on je uglavnom priao ono to je sam doiveo i iskusio. U svoje vreme on je video mnogo duhova, vetica i arobnjaka; jenom je u pono, po stranoj oluji u planinama zalutao i pri bljesku munje ugledao Divljeg lovca kako besno jezdi na vihoru, a njegovi sablasni psi ga jure kroz uskovitlane oblake. Jedanput je video i vampira, a nekoliko puta i velikog slepog mia koji sie krv sa vrata ljudima dok spavaju i laganim mahanjem krila ih uspavljuje da se ne bi probudili sve dok ne umru. On nas je hrabrio da se ne plaimo natprirodnih pojava kao to su sablasti i govorio nam je da one ne ine nikakva zla, da samo okolo lutaju zato to su usamljene i oajne pa trae paniu i saoseanje; tako smo se mi vremenom oslobodili straha, pa smo ak silazili s njim nou u ukletu odaju tamnica u podrumima zamka. Duh se samo jedanput pojavio i dok je prolazio jedva smo ga mogli videti; beumno je lebdeo kroz vazduh, pa je onda iezao; Feliks nas je toliko bio nauio da se ne plaimo da skoro nismo ni zadrhtali. On je rekao da se duh ponekad uspne, nou, i gore, probudi ga dodirom svoje ledene ruke po licu, ali ga ne ozledi; on samo trai saoseanja i panje. A od svega je bilo najudnije to to je on video anele prave anele sa neba i razgovarao s njima. Nisu imali krila i bili su obueni, a izgledali su, razgovarali i postupali kao i ma koji prirodni stvor i ne biste nikada saznali da su aneli da nije bilo divnih udesa koja su inili a koja

smrtnik ne moe da ini, da nisu iznenada iezavali dok s njima razgovarate, to je takoe neto to nijedan smrtnik ne bi mogao. I rekao je da su oni prijatni i veseli, a ne tmurni i setni, kao duhovi. Posle takvih prianja jedne majske noi, ujutro smo ustali, obilno dorukovali s njim, pa smo onda poli, preli preko mosta.i krenuli ulevo u brda do umovitog vrha breuljka, naeg omiljenog mesta; tamo smo se ispruili na travu u hladovini da se odmorimo, da puimo i da prepriavamo ta uda, koja nam nikako nisu izlazila iz glave i koja su na nas ostavila tako snaan utisak. Ali nismo mogli da puimo jer smo u brzini zaboravili kremen i kresivo. Uskoro, iz umarka doeta do nas jedan mladi, sede i poe prijateljski da pria kao da nas odavno poznaje. Mi nismo odgovarali, poto je on bio tuinac, a nismo bili navikli na nepoznate ljude i stoga smo se ustezali pred njima. Na sebi je imao novo i dobro ruho, i bio je lep, a imao je prijatno lice i prijatan glas; bio je jednostavan, mio i neusiljen, a ne tunjav, nespretan i stidljiv kao ostali mladii. eleli smo da se s njim sprijateljimo, ali nismo znali kako bismo to poeli. Pomislih na lulu, pitajui se da li e on shvatiti kao panju ako mu ponudim da pripali. Ali prisetih se da nemamo vatre, i stoga sam bio razoaran i raaloen. On me veselo i zadovoljno pogleda, pa ree: Vatre? Oh, to je lako; ja u je stvoriti. Bio sam toliko zaprepaen da saim zanemeo, jer mu do tada nisam rekao ni rei. On uze lulu pa dunu u nju, duvan se zaari i krugovi plavog dima se zalelujae. Mi skoismo na noge, spremni da zadimo, to je bilo sasvim prirodmo; ak smo i otrali nekoliko koraka, iako nas je on preklinjao da ostanemo, dajui nam re da nam nee naneti raikakvog zla i da on samo eli da se s nama sprijatelji, kako bi imao drutva. I tako mi zastadosmo i stajali smo zaueni i radoznali, eleli da se vratimo, ali odve uplaeni da se na to osmelimo. On nas je i dalje nagovarao blago i ubedljivo, pa kada smo videli da se lula nije raznela i da se nita strano nije desilo, poverenje nam se malo pomalo vraalo, a naa radoznalost po stajala je jaa od straha, pa smo poli natrag, ali polako, spremni da strugnemo i na najmanji znak opasnosti. On se mnogo trudio da nas umiri i bio je u tome veoma vet; nismo mogli vie da sumnjamo i da se plaimo kada je neko tako iskren, jednostavan i ljubazan i kad tako arobno govori, kao to je on to inio; zaista nismo, jer on nas je pridobio za sebe i ubrzo smo bili zadovoljni, i bezbrini, i razgovorni i sreni to smo nasli toga novog prijatelja. Kada smo se potpuno oslobodili, uipitali smo ga kako je nauio da izvede ono udo, a on je odgovorio da to uopte nije uio i da mu to dolazi samo od sebe kao i neke druge stvari - druge neobine stvari. Koje? Oh, mnogo toga. Ni sam ne znam koliko ih je. Hoe li da nam pokae kako to radi? Hajde, molimo te! rekoe ostali. Neete opet da beite? Ne zaista neemo. Molimo te pokai nam. Hoe li? Da, uiniu to veoma rado; ali, upamtite ne smete zaboraviti na svoje obeanje. Rekli smo da to neemo smetnuti s uma, a zatim on ode do jedne barice i vrati se sa vodom u kesici koju je napravio od lista, pa onda dunu u vodu i izvrnu, je; voda se bila pretvorila u komad leda u obliku kesice od lista. Bili smo zapanjeni i oarani, ali vie se nismo plaili; veoma smo se radovali to smo tu i molili smo ga da nastavi i da nam jo neto pokae. On je to i uinio. Rekao je da poelimo ma koje voe, bez obzira da li ga ima u ovo godimje doba. Svi istovremeno graknusmo: Pomorandu! Jabuku! Groa! U depu vam je, odgovori on, i zaista je tako i bilo. To voe bilo je odlino i pojeli smo ga zaelevi da ga je vie iako niko od nas to ne ree. Nai ete ih na istom mestu u kome ste i ono prvo pronali, ree on kao i sve ostalo to vam se prijede; uostalom, ne morate ni da kaete ta ste zaeleli; dok sam ja s vama, treba samo neto da poelite i to to elite odmah ete i nai. I to to je rekao bilo je istinito. Nikada se nije desilo neto tako arobno i zanimljivo. Hleb, kolai, slatkii, orasi to god je ko zaeleo to je i naao. On sam nije nita jeo, samo je sedeo i askao, izvodei udo za udom da bi nas zabavljao. Od ilovae je napravio siunu vevericu koja ustra na drvo pa stade da se breca na nas. Onda napravi psetance koje nije bilo mnogo vee od mia i koje zarea na vevericu gore na drvetu; to kuence je obigravalo oko stabla lajui uzbueno, ivo, kao pravi, pravcati pas. Gonilo je zastraenu vevericu sa drveta na drvo i pratilo je sve dok se oboje ne izgubie u umi. Od ilovae je pravio ptice i putao ih, a one su odletale cvrkuui. Ja se najzad odvaih i upitah ga da nam kae ko je on. Aneo, ree on sasvim jednostavno, pa pusti jo jednu pticu, pljesnu rukama i ona odlete. Kada je on to kazao, nas obuze strahopotovanje, i sada smo se opet plaili; on ree da ne treba da se uzrujavamo, poto nema razloga da se bojimo jednog anela, a on nas ionako voli. Onda je nastavio da pria, jednostavno i spokojno kao i dotada; i dok je govorio napravio je mnogo siunih mukaraca i ena, veliine prsta na ruci, koji su smesta poeli vredno da rade, pa su u travi raistili i poravnali prostor od nekoliko metara u kvadrat na kome su veto poeli da grade jedan vrlo lep majuni zamak; ene su meale malter i nosile su ga po

skelarna u vedrima na glavi, kako su to oduvek nae radnice inile, a mukarci su zidali, stavljajui opeku za opekom pet stotina tih siunih ljudi ivo su trkarali tamo amo, vredno radei i briui znoj s lica; sve su to inili sasvim prirodno kao pravi Ijudi. Obuzeti posmatranjem tih pet stotina siunih stvorova kako malo pomalo i korak za korakom podiu zamak i daju mu oblik i izgled, ubrzo mo zaboravili svoj prvobitni oseaj i strahopotovanje i ponovo smo se oseali veoma prijatno i spokojno. Upitali smo ga da li i mi moemo da napravimo nekoliko ljudi, to nam on odobri i ree Sepiju da napravi nekoliko topova za bedeme, Nikolasu da naini nekoliko ratnika sa helebardama, u oklopu i kacigama, a meni da napravim konjanike sa konjima; odreujui nam te zadatke, oslovljavao nas je po imenu, ne rekavi nam otkuda ih zna. Sepi ga tada upita kako se on zove, a on mirno odgovori Satana i prihvati na iver jednu majunu enu koja se bila omakla sa skele, vrati je na njeno mesto, pa ree: Ba je glupa to ne gleda gde staje. Njegovo ime nas zgromi, iz ruku nam poispada ono to smo pravili i sve se razbi u paramparad top, ratnik sa helebardom i konj. Satana se zasoneja i upita nas ta nam je. Ja promucah: ..nita, samo to je nekako udno ime za jednog anela." On upita zato. Zato to je to to je pa, zna, to njegovo ime. Da, tako je on je moj stric. On je to rekao mirno, ali mi za trenutak izgubismo dah, a srca poee snano da nam lupaju. Izgledalo je kao da on to nije ni primetio; opravio je naeg ratnika i ostalo ovla ih dodiruiui i onda nam ih predade gotove, pa ree: Zar se ne seate? i on je jednom bio aneo. Da to je istina, ree Sepi; toga se nisam setio. Pre Pada i on je bio nevin. Da, ree Nikolas, bio je bez greha. Dobra smo mi porodica, ree Satana; nema je bolje. On je jedini lan nae porodice koji je ikada zgreio. Niko ne bi bio u stanju da shvati koliko je sve to bilo uzbudljivo. Sigurno vam je poznata ona jeza koja vas proima i od koje drhtite dok gledate neto tako udesno i arobno i divno, da vas obuzima i strah i radost to ste ivi i to to moete da gledate; i izvesno znate kako nepomino zurite u to, kako vam se usne sue i dah zastaje, ali ni za ceo svet ne biste se makli sa tog mesta. Goreo sam od silne elje da mu postavim jedno pitanje bilo mi je na vrh jezika i s tekom mukom sam se obuzdavao ali me je bilo stid da pitam; bilo bi to moda grubo. Sataina spuisti na zemlju jednog vola koga je pravio, osmehnu mi se, pa ree: Ne bi to bilo grubo, a ja bih ti oprostio i kad bi bilo tako. Da li sam ga video? Milionima puta. Jo od onog vremena kada sam ja bio dete od hiljadu godina bio sam njegov drugi miljenik meu aneliima nae krvi i loze kako bi se to reklo jezikom ljudi da, od toga doba pa sve do njegovog Pada, osam hiljada godina, po vaem raunanju vremena. Osam hiljada! Da, tako je. Tada se on okrenu Sepiju i nastavi kao da odgovara na neto o emu je Sepi razmiljao. Pa da, naravno, ja izgledam kao deak, jer to u stvari i jesam. Ono to vi nazivate vremenom kod nas je ogromno; mnogo vremena protekne dok jedan aneo dospe do zrelosti. U mojoj svesti uobliavalo se jedno pitanje, kad se on okrenu prema meni i odgovori: Ja sam star esnaest hiljada godina raunajui po vaem vremenu. Onda se okrenu Nikolsu i ree: Ne, Pad nije pogodio mene, a ni ostalu moju rodbinu. Samo je onaj, po kome sam ja dobio ime jeo plod one voke, a zatim je time prevario mukarca i enu. Mi ostali jo ne poznajemo greh i nismo u stanju da ga inimo; mi smo neporoni i takvi emo zauvek ostati. Mi Dvojica siunih radnika su se svaali, pa su glasiima koji su zunzarali poput bumbarevog grdili i psovali jedan drugog; izbi tua i krv; a onda se uhvatie ukotac na ivot i smrt. Satana isprui ruku, smrvi ivot obojice meu svojim prstima i zatim ih odbaci; potom samo obrisa maramicom crvenilo sa prstiju i produi tamo gde je prekinuo: Mi ne moemo da inimo zlo, niti smo skloni da ga inimo, poto ne znamo ta je to. udne su bile te rei, ba u tom asu; jedva smo ih i uli, toliko smo bili zgranuti i rastueni nemilosrdnim ubistvom jer, to je bilo ubistvo, pravo ubistvo, bez opravdanja i razloga, poto mu ti ljudi nisu nita skrivili. Bili smo ojaeni zbog toga, jer smo ga ve bili zavoleli i mislili da je tako plemenit, divan i mio i iskreno smo bili ubeeni da je aneo; a on je poinio to zversko nedelo oh, koliko ga je to srozalo u naim oima, a mi smo se njime toliko gordili. Kao da se nita nije dogodilo on nastavi da pria o svojim putovanjima i o zanimljivim stvarima koje je video u velikim svetovima naeg sunanog sistema i drugih sunanih sistema, beskonano daleko u neizmernim daljinama vasione i o obiajima besmrtnika koji tamo ive; tim nas je nekako zanosio, oduevljavao, oaravao, uprkos jadnog prizora pred naim oima, jer su ene onih ubijenih patuljaka nale njihova smrvljena i bezoblina tela i plakale su nad njima, jecale i naricale; tu je kleao svetenik sa rukaina prekrtenim na grudima i molio se; oko njih se okupilo mnotvo oaloenih prijatelja, svi gologlavi, pobono pognutih glava, mnogima su se suze kotrljale niz obraze a Satana nije obraao nikakvu panju na taj tuni prizor sve dok mu pla i molitve nisu poele da smetaju; a tada isprui ruku, uze teku dasku sa nae ljuljake pa njom tresnu i sravni sa zemljom sve ove siiine mukarce i ene, kao da su muve, i nastavi da pria kao i do tada. Aneo, a ubija stetenika! Aneo koji ne zna da ini zla, a sada svirepo i hladnokrvno unitava stotine bespamonih bednih ljudi, koji mu nikada nisu nita uinili naao. Smuilo nam se od toga

groznog zverstva i od pomisli da nijedno od tih jadnih stvorenja, osim svetenika, nije bilo spremno na smrt, jer nijedno od njih nikada nije ulo misu niti je makar samo videlo crkvu. A mi smo bili svedoci; videli smo ta ubistva i bila nam je dunost da to kaemo, pa neka onda zakon uini svoje. Ali on je sve dalje nastavljao da pria i ponovo nas je oaravao kobnom lepotom svoga glasa. Uspeo je da sve zaboravimo; mogli smo samo da ga sluamo, da ga volimo, da budemo njegovi robovi i da ga pustimo da s nama ini ta hoe. Opio nas je radou to smo s njim, to gledamo u nebo njegovih oiju i oseanjem ushienja koje bi prostrujalo kroz nae ile od dodira njegove ruke. Stranac je sve video, svugde bio, sve znao i nita nije zaboravljao. Ono to bi drugi morao da prouava on bi shvatio jednim pogledom; za njega nije postojala tekoa. A inio je da slikovito vidite sve ono o emu pria. On je video stvaranje sveta; video je kad je Adam stvoren; video je kako je Samson jurnuo na stubove hrama i kako ga je sruio na sebe; video je Cezarovu smrt; priao je o svakodnevnom ivotu, na nebu; video je grenike kako se grozno gre u crvenim talasima paklenog ognja; a uinio je da sve to vidimo, kao da smo i sami tamo bili i sve to posmatrali roenim oima. Sve to smo i oseali, kao da sve proivljavamo, mada njemu, kako je izgledalo, to nije bilo nita drugo do obina zabava. Te vizije pakla, ta jadna neja i ene, i devojice, i deaci i mukarci koji vrite od bola i preklinju pa to smo mi jedva podnosili, a on je bio tako spokojan kao da su oni izmiljeni pacovi u vetakoj vatri. A uvek kad bi govorio o mukarcima i enama ovde na zemlji i o njihovim postupcima ak i o najvelianstvenijim i naiuzvienijim mi bismo se potajno stideli, jer je on svojim dranjem pokazivao da vrlo malo ceni i njih i njihova dela, pa biste esto pomislili da govori o muvama kad ne biste znali o kome je re. Jednom je ak i izriito kazao da smo mi ljudi ovde dole na zemlji ipak dosta zanimljivi, iako smo tako glupi i ogranieni i beznaajni i uobraeni, tako bolesni i nejaki, i sve u svemu tako jadna i bedna, bezvredna gomila. Rekao je to sasvim prirodno i bez gorine, ba kao to bi ovek govorio o opekama ili ubretu ili bilo emu drugom to nema nikakvog znaaja ni oseanja. Video sam da nije imao nameru da vrea, ali sam u mislima doao do zakljuka da je to prilino neutivo. Neuitivo! ree on. Pa to je samo istina, a istina je utivost; inae je utivost izmiljotina. Zamak je gotov. Da li vam se dopada? Taj zamak bi svakome morao da se dopadne. Bio je veoma lep, skladan i divan i vanredno veto ureen do najmanjih sitnica, sve do zastavica koje su leprale na kulama. Satana nam ree da sada treba da stavimo na mesto artiljeriju, da postavimo ratnike sa helebardama i da rasporedimo konjicu. Nai vojnici i konji bili su vrlo udni, oni su tako malo liili na ono to je trebalo da budu, zato to smo ih mi, naravno, napravili sasvim neveto. Satana nam je rekao da su to najgori mali ljudi koje je ikada video, a kada ih on dodirnu oive, bilo je upravo smeno kako su se kretali, poto njihove noge nisu bile iste duine. Teturali su se i koprcali kao da su pijani, ugroavajui ivot svima oko sebe, i najzad su popadali i bespomono su leali i bacakali se. Svi smo se smejali iako je bila sramota gledati taj alosni prizor. Topove smo napunili zemljom, da opale pozdravni plotun, ali svi do jednoga bili su tako iskrivljeni i tako ravo napravljeni da se rasprsnue im grunue, pa neke tobdije poubijae, a druge teko ranie. Satana ree da e sada doi oluja i zemljotres, ako to elimo, ali da bismo morali malo da se udaljimo zbog opasnosti. Mi smo hteli da upozorimo i siune ljude da se i oni udalje, ali on ree da ne brinemo o njima, da oni nisu nimalo vani i da moemo napraviti druge kad god hoemo i kad nam budu potrebni. Jedan mali, crni olujni oblak poe da se sputa na zamak, minijaturne munje i gromovi stadoe da sevaju i da besne, zemlja uzdrhta od grmljavine, vetar zazvida i zafijuka, kia poe da pljuti i svi ljudi nagrnue u zamak da se zatite od nepogode. Sve crnji i crnji oblak se sputao i tako se nadvio nad zamak da se on jedva kroz njega nazirao. Munje su sevale jedna za drugom, a onda grom tresnu u zamak i zapali ga; kroz oblak poee besno lizati crveni plameni jezici, a ljudi vritei povrvee napolje, ali ih Satana gurnu natrag, nimalo se ne obazirui na nae molbe, pla i preklinjanje; usred strahovitog zavijanja vetra i tutnja grmljavine eksplodira skladite baruta, zemljotres iroko razdera zemlju, i ruevine i ostaci zamka strovalie se u tu provaliju koja sve prodera i zatvori se nad njom, sa svim tim nevinim svetom; nije se spaslo nijedno od pet stotina tih jadnih stvorova. Srce nam je pucalo od tuge, nismo mogli da zadrimo suze. Ne plaite, ree Satana, nisu oni nita vredeli. Ali otili su u pakao! Oh, to nije ntmalo vano; mi moemo da napravimo jo mnogo takvih ljudi. Bilo je uzaludno da pokuavamo da ga ganemo; oevidno, on uopte nije imao oseanja i ne bi mogao da nas razume. Bio je razdragan i tako raspoloen kao da je to to se dogodilo bilo neko venanje, a ne avolski pokolj. Zaeleo je da se i mi osetimo kao on, i, naravno, njegova arobnjaka mo ispuni mu elju. To mu nije bilo nimalo teko; s nama je inio ta je hteo. I, za koji tren, mi smo igrali na toj grobnici; on nam je svirao u neki udesan i aroban instrument, koji je izvadio iz depa; a ti zvuci pa takvih zvukova nema, osim moda na nebu, a on ih je, kazao nam je, odande i doneo. Ti

zvuci su izazivali u nama oseanje mahnitog zadovoljstva. Nismo mogli da skinemo oiju s njega, a nai pogledi su dolazili iz samih srca i nemo su govorili da ga oboavamo. On je s neba doneo i tu igru u kojoj je bilo rajskog blaenstva. Uskoro zatim Sataina ree da mora da ide zbog nekog posla. Mi nismo mogli da se pomirimo s tim, pa smo se okupili uz njega i preklinjali ga da ostane; to mu je bilo milo, kako nam je i sam rekao, pa je kazao da nee odmah otii, da e jo malo saekati i da sednemo i porazgovaramo jo koji minut; onda nam ispria da je Satana njegovo jedino pravo ime, to emo samo mi znati, a da je on izabrao drugo ime kojim treba da ga zovemo u prisustvu ostalih; neko sasvim obino, kao to imaju, ljudi Filip Traum. To ime je zvualo tako udno i bedno za jedno takvo bie! Ali to je bila njegova odluka te mi nita ne rekosmo; njegova odluka bila je dovoljna. Toga dana videli smo svakojaka uda i ja poeh da razmiljam kako e biti veliko zadovoljstvo kad po povratku kui budem o svemu tome priao, ali on primeti moje misli pa ree: Ne, sve je ovo tajna izmeu nas etvorice. Bie mi svejedno ako pokuate to da ispriate, ba ako zaelite, ali u paziti na vae jezike tako da im nijedna tajna nee izleteti. To je bilo razoaranje za nas; ali tome nije bilo pomoi i mi samo nekoliko puta uzdahnusmo. I dalje smo s uivanjem priali, a on je stalno itao nae misli i odgovarao na njih, to je meni izgledalo najudnije od svega to je inio; ali on prekinu ta moja razmiljanja i ree: Ne, bilo bi udno da to inite vi, a nije udno kad sam ja u pitanju. Ja nisam sputan ogranienjima kao vi. Nisam podloan uslovima ljudskog ivota. Ja mogu da ocenim i da razumem vae ljudske slabosti, jer sam ih prouavao; ali ja nemam ni jednu od njih. Moje telo nije stvarno, premda bi vam pod rukom izgledalo vrsto; moje odelo nije stvarno; ja sam duh. Nego, otac Peter dolazi. Mi pogledasmo unakolo, ali ne videsmo nikoga. On se jo ne vidi, ali ete ga vi uskoro ugledati. Poznaje li ti njega, Satana? Ne poznajem ga. Hoe li da razgovara s njim kad doe? On nije neuk i glup kao to smo mi, a sigurno bi mnogo voleo da porazgovara s tobom. Hoe li? Da, hou, ali drugi put, neu sada. Jo malo pa u morati da idem svojim poslom. Eno ga; sada moete da ga vidite. Sedite mirno i nemojte nita govoriti. Mi pogledasmo i videsmo oca Petera kako ide k nama kroz umu kestena. Nas trojica smo sedeli na travi, a Satana je sedeo ispred nas na stazi. Otac Peter se pribliavao polako, sputene glave, zamiljen, pa odjednom zastade na dva tri koraka od nas, skide eir i izvadi svilenu maramicu; stajao je tako briui lice i izgledalo je kao da hoe neto da nam kae, ali ne ree nita. Posle nekoliko trenutaka on promrmlja: Ne znam ta me je to dovelo ovamo; izgleda mi kao da sam maloas bio u svojoj radnoj sobi no, verovatno sam sanjario itav sat i tako preao i ne primeujui sav ovaj put; ja, vaistinu, vie nisam pri sebi u ovim tekim danima. Zatim on poe, mrmljajui neto sam sebi, pa proe pravo kroz Satanu, ba kao da mu se nita nije ispreilo. Kada to videsmo, nama se presee dah. Hteli smo da uzviknemo, kao to to ovek skoro uvek ini kada se desi neto to ga prenerazi, ali nas neto udnovato zadra i mi ne izustismo nita, samo smo ubrzano dahtali. Uskoro drvee zakloni oca Petera, i Satana ree: Sada vidite da je onako kao to sam vam kazao ja sam samo duh. Da, to smo sad uvideli, ree Nikolas, ali mi nismo duhovi. Jasno je da on tebe nije video, ali da li smo i mi bili nevidljivi? On je pogledao prema nama, ali izgiedalo je kao da nas ne vidi. Ne, za njega niko od nas nije bio vidljiv, poto sam ja tako hteo. inilo nam se da je to suvie lepo da bi bilo istinito, da mi uistinu gledamo sve te divne i udnovate dogaaje i da to ndje samo san. A on je sedeo tu, izgledao je kao svaki drugi, tako prirodan i jednostavan i mio, i stalno je priao i zaista nemam rei da vam opiem kako smo se mi oseali. To je bilo ushienje. A ushienje je neto to se ne moe sliti u rei; ono je kao muzika, a muziku ovek ne moe opisati tako da bi je neko drugi osetio. On je ponovo priao o drevnim vremenima i oivljavao ih je pred naim oima. On je toliko mnogo video, toliko mnogo! Bilo je pravo udo da ga gledamo i da pokuavamo da shvatimo kako to mora izgledati kada neko ima za sobom takvo iskustvo. Ako to nagna oveka da se oseti toliko tuno beznaajan, kao stvorenje iji ivot traje samo jedan dan i to tako kratak i jadan dan. A on nije rekao nita da bi povratio na klonuli ponos ne, nije izustio ni rei. O ljudima je stalno govorio onako isto ravnoduno onako kako se govori o opekama i hrpama gnojiva ili o slinim stvarima; videlo se da ljudi za njega ba nita ne znae, bilo u kom pogledu. On nije imao nameru da nas vrea, to je bilo jasno; kao to ni mi nemamo nameru da vreamo opeku kada je omalovaavamo; oseanja neke opeke za nas ne znae ba nita, nikada i ne pomislimo da li ih ona uopte ima ili nema. Jednom kad je najslavnije kraljeve, i osvajae, i pesnike, i proroke, i gusare i prosjake trpao na istu hrpu upravo kao opeke mene stid natera da ustanem u odbranu oveka i stoga ga upitah zato pravi tako ogromnu razliku izmeu sebe i ljudi. On se trenutak borio s tim i izgledalo je kao da ne shvata kako ja mogu uopte da pitam neto tako udno. A onda ree: Kakva je razlika izmeu oveka i mene? Razlika izmeu smrtnika i besmrtnika? Izmeu oblaka i duha? On podie jednu bubu koja je milela po

komadu kore i upita: Kakva je razlika izmeu Cezara i ove bube? Ja rekoh: Ne mogu se porediti pojmovi koji nisu za poreenje ni po svojoj prirodi, ni po meusobnom rastojanju. Ti si sam odgovorio na svoje pitanje, ree on. Ja u malo proiriti tvoj ogovor. ovek je stvoren od praine posmatrao sam kad je stvaran. Ja nisam sazdan od praine. ovek je muzej boletina, leglo neistoe; danas se raa, a sutra iezava; poinje kao praina, a odlazi kao gnusan smrad; a ja pripadam aristokratiji Venih. A ovek ima i oseanje morala. Razume li? On ima Oseanje morala. To je, samo po sebi, ve dovoljna razlika izmeu nas. Rekavi to, on zauta kao da je time sve objasnio. Meni je to bilo ao, poto sam u to vreme imao tek neodreenu predstavu o oseanju morala. Znao sam samo da smo ponosni to ga imamo, a kad je on o tome govorio na ovaj nain, to me je vrealo i osetio sam se kao devojka koja misli da se njenim najdraim inuvama dive a onda sluajno uje kako ih neki neznanci ismejavaju. Neko vreme smo svi utali, a to se mene tie bio sam utuen. Zatim je Satana opet poeo da aska i ubrzo je njegovo prianje toliko vrcalo veseljem i ivou da se ja opet oraspoloih. Ispriao nam je nekoliko veoma duhovitih zgoda, i mi smo se slatko smejali; a kada nam je priao kako je Samson svezao lisicama buktinje na rep i pustio ih u kukuruzne njive Filistina, pa seo na ogradu i pljeskao se po bedrima i smejao se da su mu sve suze tekle niz obraze, a onda izgubio ravnoteu i tresnuo sa ograde, i sam Satana se zasmeja setivi se tog prizora, a mi smo se veselili i uivali kao nikad. Najzad on ree: E, pa sada idem da obavim svoj posao. Nemoj! povikasmo svi. Ne idi, ostani s nama. Nee se ti vratiti. Da, vratiu se. Dajem vam asnu re. Kada? Noas? Kai kada e se vratiti? Uskoro. Videete da e biti tako. Mi te volimo. I ja vas. Da bih vam to dokazao, pokazau vam neto lepo. Kada odlazim, ja obino prosto nestanem; ali sada u iezavati polako i pustiu vas da vidite kako to radim. On ustade i sve to bilo je brzo gotovo. Iezavao je, iezavao, sve dok nije bio poput mehura od sapunice, samo to je zadrao svoj oblik. Kao kroz mehur od sapunice, kroz njega se jasno videlo bunje; po njemu su igrale i blistale nene dugine boje, zajedno sa onim okvirom slinim prozorskom oknu koji se uvek vidi na klobuku. Zacelo ste videli kako mehuri od sapunice padne na ilim i lagano odskoi dva ili tri puta pre nego to se rasprsne. Tako je uinio i on. Skoknuo je dotaknuo travu odskoio) lebdeo u vazduhu opet dodirnuo tlo i tako dalje, pa se onda uskoro rasprsnuo puf! i na mestu gde je bio ostala je praznina. Bilo je to udesno i divno. Ne progovorismo ni re, samo smo zaueno sedeli, sanjarili i mirkali; najzad, Sepi se tre iz zanosa, tuno uzdahnu i ree: Pa, valjda se nita od toga nije stvarno ni dogodilo. Nikolas uzdahnu i ree neto slino. Bio sam nesrean kad su to kazali, jer to je bila ona ista ledena jeza koja je i mene obuzela. Tada ugledasmo sirotog starog oca Petera kako se vraa, pognute glave kao da neto trai na tlu. Kada prie dosta blizu, on die pogled, opazi nas i upita: Od kada ste vi ovde, deco? Doli smo maloore oe. Onda znai da ste doli posle mog prolaska ovuda. pa ete moda moi da mi pomognete. Da li ste doli stazom? Da, oe. jesmo. E, to je dobro. I ja sam doao tim puteljkom. Izgubio sam novanik. U njemu nije bilo mnogo para, ali i to malo za mene znai mnogo, poto je to sve to sam imao. Jeste li ga moda negde opazili? Ne oe, nismo, ali pomoi emo vam da ga traite. To sam ba i hteo da vas zamolim. Hej, eno ga! Mi ga nismo bili primetili iako je leao tu, upravo tamo gde je Satana stajao kada je poeo da iezava ako je on uopte iezao i ako sve to nije bila samo opsena. Otac Peter podie novanik i kao da se zaprepasti. Ovo je moj novanik, ree on, ali ono to je unutra nije moje. Ovaj je debeo, moj je bio mrav; moj je bio lagan, a ovaj je teak. On ga otvori; bio je do vrha pun zlatnika. On nas je pustio da se nagledamo toga blaga, a mi smo se zaista zablenuli, jer nikada do tada nismo odjednom videli toliko mnogo novaca. Svi zaustismo da kaemo: To je uinio Satana!, ali ne izustismo ni rei. Eto vidite, nismo mogli da kaemo ono to Satana nije eleo da kaemo; to nam je on sam rekao. Deco, jeste li vi ovo uinili? Mi se zasmejasmo, a nasmejao se i on im je shvatio koliko je glupo to pitanje. Ko je to bio ovde? Mi opet zinusmo da mu odgovorimo, i tako nam usta ostadoe otvorena za trenutak, jer nismo mogli da kaemo Niko, poto to nebi bilo istinito, a prava re nam nije padala na pamet; tada se ja prisetih i rekoh: Nijedno ljudsko bie. Tako je, rekoe i ostali. pa zatvorie usta. Nije tako, ree otac Peter i pogleda nas veoma strogo. Ja sam maloas proao ovuda i tu nije bilo nikoga, ali to nije vano; neko je bio ovde posle mene. Neu da kaem da ta osoba nije prola pre nego to ste vi doli ovamo; a neu da kaem ni to da ste je vi videli. ali da je neko ovuda proao, to sigurno znam. Moete li mi dati asnu re da niste nikoga videli? Nljedno ljudsko bie. To je dovoljno; znam da govorite istinu On poe da broji novac na stazi, a mi smo klekli i uzbueno pomagali da sloi zlatnike na hrpice. Pa tu je nekih hiljadu sto dukata! ree on. Oh, kad bi bar bili moji tako su mi potrebni! u to ga glas izdade, a usne mu zadrhtae. Pa, vai su gospodine! povikasmo mi uglas, svaki heler je va.

Ne, to nije moje. Moja su sarmo etiri dukata, a ostalo... ! Jadni starac utonu u misli milujui nekoliko zlatnika koje je drao u rukama; zaboravio je gde se nalazd i uao je, star, gologlav i sed; bio je to alostan prizor. Ne, ree on trgnuvi se, nije to moje. Nita ne shvatam. Bie da je neki neprijatelj ... mora da je posredi neka zamka. Oe Peter, ree Nikolas, sa izuzetkom zvezdoaca, vi u selu nemate nijednog stvarnog neprijatelja kao ni Marget. A nema ni govora o tome da postoji neki neprijatelj koji bi bio tako bogat da bi rizikovao hiljadu sto dukata samo zato da bi vam napakostio. Pitam vas je li tako ili nije? On nije bio u stanju da porekne taj zakljuak i to ga razveseli. Ali, vidite deco, to nije moje to ni u kom sluajti nije moje. Rekao je to nekako enjivo, kao ovek kome ne bi bilo ao, ve bi ga obradovalo, da mu neko protivrei. To je vae, oe Peter, mi smo svedoci da je tako. Zar ne, drugovi? Da, da, jesmo, i pri tome emo i ostati. Tako mi Gospoda, deco, skoro ste me ubedili, zaista jeste. Da mi je samo stotinak dukata od toga! Kua je zaduena za toliko, i ako sutra ne isplatimo dug, ostaemo bez krova nad glavom. A ta etiri dukata su sve to mi imamo na ovom ... To je vae, svaki taj dukat, morate ih uzeti mi smo vama jemstvo da je sve u redu. Zar ne, Teodore? Zar ne, Sepi? Nas dvojica potvrdismo da je tako, pa Nikolas ponovo utrpa novac u pohabani stari novanik i natera sopstvenika da ga uzme. A onda on ree da e od toga upotrebiti dve stotine, poto nam je kua dovoljan zalog za tu svotu, a da e ostalo uloiti uz kamate dok pravi vlasnik ne doe po svoj novac; to se nas tie, rekao je da emo morati da potpiemo potvrdu o tome kako je doao do novca potvrdu koju e pokazati seljacima kao dokaz da se iz svojih nevolja nije izbavio na nepoten nain. Sutradan kada je otac Peter isplatio Sokmona Isaka u zlatu i ostatak novca ostavio kod njega uz kamatu, celo selo je brujalo o tome. To je dovelo i do jedne prijatne promene; Mnogi pohrlie u njegovu kuu da mu estitaju, a nekoliko njegovih starih prijatelja koji su bili ohladneli prema njemu opet postadoe ljubazni i srdani, a kao vrhunac svega Marget pozvae na jednu zabavu. U svemu tome nije bilo nikakve tajne; otac Peter je ispriao sve okolnosti pod kojima se to odigralo, rekavi da to ne moe objasniti i da u tome vidi samo ruku provienja. Neki su vrteli iglavom i u etiri oka govorkali da to vie lii na ruku Satane; to su ti neprosveeni ljudi zaista udnovato dobro pogodili. Drugi prepredeno stadoe da se vrte oko nas lukavo pokuavajui da nas nagovore da izaemo na videlo s istinom; obeavali su da e utati o tome kao zaliveni i da ele da saznaju samo za sebe, zbog toga to im je itava stvar tako udna. ak su nagovestili da bi kupili tu tajnu i da bi nam za nju dali para; da smo bar mogli neto da izmislimo to bi odgovaralo ali to nismo umeli; nismo bili dovoljno dovitljivi, pa smo morali propustiti tu priliku, to je zaista bila teta. Tu tajnu nosili smo u sebi bez ikakve muke, ali ona druga, ona velika, ona divna, pekla nam je samu duu, kljuala je u nama, i mi smo goreli od elje da je otkrijemo i da zaprepastimo svet. Ali morali smo da je zadrimo u sebi. U stvari, ona je sama ostala u nama. Satana je rekao da e tako biti, tako je i bilo. Svakoga dana odlazismo u umu da bismo bili sami i da bismo mogll da priamo o Satani; to je bilo jedino na ta smo mislili i za ta smo marili; iekivali smo ga danju i nou, nadali se da e doi i vremenom smo postajali sve nestrpljiviji. Ostali deaci nas vie nisu zanimali i nismo hteli da uestvujemo u njihovim igrama i poduhvatima. Oni su nam izgledali tako dosadni, posle Satane, a sve to su inili tako beznaajno i obino posle njegovih doivljaja u drevnoj prolosti i u vasioni, posle njegovih uda, i iezavanja, i rasprskavanja i posle svega ostalog. Prvog dana bili smo vrlo zabrinuti zbog jedne stvari, pa smo pod ovim ili onim izgovorom stalno odlazili u kuu oca Petera da bismo videli ta je s njim. Brinuli su nas oni zlatnici, bojali smo se da se ne raspadnu i pretvore u prainu, kao vilinski novac. Ako se to dogodi ali nije se dogodilo. Kad se do smiraja dana niko na to nije poalio, ubedili smo se da je to pravo zlato, pa nam sa srca pade teret brige. Zeleli smo da postavimo jedno pitanje ocu Peteru, pa smo najzad i otili k njemu sledeeg ana pre vee, pomalo bojaljivo, a poto smo prethodno izvlaili slamice ko e da pita; upitah ja kao sluajno, iako to nije zvualo ba tako sluaino kako sam ja eleo da zvui, jer nisam znao kako to da uinim. Gospodine, ta je to oseanje morala? On me iznenaeno pogleda preko svojih ogromnih naoara i ree: Pa, to je dar koji nam omoguava da razlikujemo dobro od zla. Taj odgovor donekle razjasni ta je to, ali ne potpuno, pa sam bio razoaran i pomalo zbunjen. On je oekivao da nastavim, i ja, ne znajui ta da kaem, upitah: Da li je to neto vredno? Vredno? Pobogu, deae, pa to je jedino to oveka uzdie iznad zveri iji se trag zauvek zatre i to ga ini besmrtnim! Kako na to nisam znao ta jo da kaem, ja izioh sa ostalim deacima; otili smo sa onim neodreenim oseanjem koje ovek esto ima kad je nahranjen, ali nije i sit. Oni su zahtevali da im objasnim njegove rei, ali ja sam bio umoran. Proli smo kroz salon u kome je Marget pouavala Meri Luger da svira na klavsenu. Dakle, jedna od uenica koje su je bile ostavile, vratila se; Meri je bila veoma. uticajna, i druge e poi za njenim primerom. Marget skoi i hitro nam prie, pa nam ponovo zahvali, sa suzama u oima to je

bilo ve trei put to smo nju i njenoga ujaka spasli da ih ne izbace na ulicu, a mi joj ponovo rekosmo da to nismo mi uradili, ali ona je bila takva, nikada nije znala kako dovoljno da se zahvali nekome ko bi za nju neto uinio; stoga smo je pustili da kae to je naumila. A kada smo prolazili kroz vrt, tamo je sedeo i ekao Vilhelm Majdling; bliilo se vee, pa je nameravao da zamoli Marget da proeta s njim pored reke kada bude zavrila as. On je bio mlad advokat kome je posao iao prilino dobro i koji je malopomalo napredovao. Mnogo je voleo Marget, a i ona njega. On ih nije naputao kao to su to drugi uinili, ve im je sve vreme ostao veran. Marget i njen ujak cenili su njegovu vernost. On nije bio naroito obdaren, ali bio je naoit i dobar, a i to samo po sebi je neka vrsta obdarenosti i pomae. Zapitao nas je kako as napreduje i mi mu rekosmo da je pri kraju. Moda je tako i bilo; mi o tome nismo nita znali, ali smo osetili da e mu to biti milo, kao to mu i jeste bilo, a nas to ba nita nije kotalo. etvrtog dana sie zvezdoatac iz svoje stare i trone kule u vrhu doline, gde je valjda i uo novost. On je nasamo porazgovarao s nama; ispriali smo mu koliko smo mogli da mu kaemo, jer smo ga se mnogo plaili. Sedeo je izvesno vreme i diuboko razmiljao, pa onda upita: ta rekoste, koliko ono dukata bee? Hiljadu sto sedam, gospodine. Zatim on ree, kao da razgovara sam sa sobom: To je veoma udno. Da... veoma udnovato. Neverovatno se podudara. A onda poe da nam postavlja pitanja i ponovo nas ispita sve od samog poetka, a mi smo mu odgovarali. Najzad je rekao: Hiljadu sto est dukata. To je velika svota. Sedam, ree Sepi ispravljajui ga. Oh, sedam, jel tako bee? Naravno, nije nimalo vano da li je bio dukat manje ili vie, ali najpre ste kazali est. Ne bi bilo mudro da smo mu rekli da je on pogreio, ali smo znali da je tako. Nikolas odgovori: Oprostite pogreili smo, hteli smo da kaemo sedam. Oh, nita zato, mome, samo sam primetio tu razliku. Prolo je ve nekoliko dana, pa ne moe se ni oekivati da se svega tano seate. ovek je sklon da pogrei kad nema nikakve pojedinosti zbog koje bi mu se broj utisnuo u seanje. Ali bila je tu jedna takva pojedinost, gospodine, ree Sepi ivo. Sta je to bilo? upita astrolog nemarno. Najpre smo svi prebrojali hrpice dukata, svaki posebno, i svi smo izbrojali isto - hlljadu sto est. Ali kada je brojanje poelo, ja sam jednog sakrio, ale radi, pa sam ga posle vratio i rekao: Mislim da smo pogreili, ima ih hiljadu sto sedam; hajde da ponovo brojimo. To smo i uinili, i ja sam, naravno, bio u pravu Svi su bili iznenaeni, pa sam im onda ispriao ta sam bio uradio. Astrolog upita da li je ovo istina i mi to potvrdismo. Eh, onda je ceo sluaj reen, ree on. Sada znam ko je lopov. Deco, novac je ukraden. Zatim on ode, ostavivi nas uznemirene i zabrinute; pitali smo se ta li je time hteo da kae. To smo i saznali sat kasnije; do tada se ve celim selom bio proneo glas da je otac Peter uhapen zato to je od astrologa ukrao veliku svotu novca. Svi jezici se razvezae i stadoe brbljati. Mnogi su kazivali da to nije nalik na oca Petera i da je to zacelo greka; ali ostali su vrteli glavama i govorili da beda i oskudica mogu oveka u nevolji da nagnaju skoro na svata. Samo o jednoj pojedinosti nije bilo razlika u miljenjima svi su se slagali da je pria oca Petera kako je doao do novca gotovo neverovatna tako je to udno zvualo. Govorili su da bi novac moda tako mogao da dospe u ruke astrologa, ali u ruke oca Petera ... nikada! Ubrzo su poela i naa stradanja; svata se prialo o nama. Mi smo bili jedini svedoci oca Petera; koliko li nam je platio da podrimo njegovu neverovatnu priu? To su nas sasvim slobodno i otvoreno pitali i podsmevali su nam se dok smo ih molili da nam veruju kako smo zaista govorili sutu istinu. Ali nam je najtee bilo sa roditeljima. Oevi su nas korili da sramotimo svoje porodice i naredili su nam da se pokajemo i prestanemo da laemo i uasno su se ljutili kada smo im i dalje tvrdili kako je ono to smo ispriali istina. Majke su plakale nad nama i preklinjale nas da vratimo mito i povratimo svoje poteno ime, da spasemo svoje porodice od sramote, da izaemo s istinom na videlo i sve poteno priznamo. Najzad su nas toliko kinjili da smo se mi duboko zabrinuli te smo pokuali itavu stvar da objasnimo o Satani i svemu ostalom ali nismo mogli ni rei da izustimo. Stalno smo se enjivo nadali da e Satana doi i spasti nas nevolje, ali od njega nije bilo ni traga. Sat posle naeg razgovora sa astrologom otac Peter je ve bio u zatvoru, a novac zapeaen i u rukama predstavnika vlasti. Novac je bio u kesi, a Solomon Isak je izjavio da ga nije ni dirnuo otkako ga je izbrojao; zakleo se da je to onaj isti novac i da se tu nalazi hiljadu sto sedam dukata. Otac Peter je traio da mu sudi duhovni sud, ali na drugi svetenik, otac Adolf, rekao je kako duhovni sud nije nadlean da sudi sveteniku koji je udaljen iz slube. Biskup ga je podrao. To je odluilo; reeno je da mu sudi graanski sud. Sud nee zasedati jo dosta dugo vremena. Vilhelm Majdling e biti branitelj oca Petera i svakako da e uiniti sve to bude mogao, ali nam je nasamo rekao da e odbrana biti teka i da mu mo onih koji su protiv njegovog branjenika, kao i predrasude ne ulivaju mnogo nade.

Tako se Margetina nova srea odjednom ugasi. Niko od prijatelja nije doao da je tei, a nikoga nije ni oekivala. Jednim nepotpisanim pisamcetom povuen je raniji poziv na zabavu. Nijedan uenik joj vie nee dolaziti na asove. Kako da se izdrava? Mogla je da ostane u kui poto je dug bio isplaen, mada je taj novac sada bio u rukama vlasti, a ne u rukama jadnog Solomona Isaka. Stara Ursula, koja je ocu Peteru bila kuvarica, sobarica, domaica, pralja i sve ostalo, a u ranijim godinama i Margetina dadilja, ree da e se blagi Gospod bog za njih postarati. Ali ona je to rekla iz navike, poto je bila dobra hrianka. Ona je zacelo mislila i sama da pomogne u tom staranju, da bi bilo sigurnije, ukoliko za to nae naina. Mi, deaci, eleli smo da odemo i posetimo Marget i da joj nekako pokaemo svioje prijateljstvo, ali nai roditelji su se bojali da time ne uvredimo selo i nisu nam to dozvolili. Astrolog je kruio po selu i raspaljivao ljude protiv oca Petera govorei da je on besramni lopov koji je od njega ukrao hiijadu sto sedam dukata. On je izjavljivao da pouzdano zna da je sveienik lopov zbog toga to je otac Peter toboe naao ba tu svotu koja je njemu nestala. etvrtog dana posle tog kobnog dogaaja pojavi se, popodne, stara Ursula u naoj kui i zamoli moju majku da joj da da neto opere, ali da o tome uti kako se ne bi povredio Margetin ponos; Marget bi Ursulu spreila kad bi to doznala, iako nije imala ta da jede i sve je vie slabila. I Ursula je slabila, to se videlo. Jela je kao izgladnela ono to je bilo izneto pred nju, ali nismo mogli da je nagovorimo da neto hrane ponese i kui, jer Marget ne bi primila hranu ponuenu iz milosra. Ursula je odnela na potoi neto rublja da opere, ali smo sa prozora videli da joj je onako iscrpenoj prakljaa preteka. Pozvali smo je da se vrati i ponudili joj malo para, ali ona se plaila da ih primi kako ne bi Marget neto posumnjala. Najzad ih je uzela, rekavi da e objasniti kako ih je nala na putu. A da ne bi lagala i svoju duu tako oterala u pakao, ona je rekla da ja novac bacim na put, dok ona posmatra; zatim je prola tuda, ugledala novac i kliknula od iznenaenja i radosti, pa ga podigla i otila svojim putem. Kao i svi ostali u selu i ona je brzo mogla da izmilja svakodnevne lai a da zbog njih ne preduzima nikakve mere predostronosti da joj dua ne ode u pakao; ali ovo je bila neka nova vrsta lai i izgledala joj je opasna poto nije imala nikakvog iskustva s takvom vrstom neistine. Ako bi se njome sluila nedelju dana, ta la joj ne bi vie zadavala nikakve muke. Tako smo mi sazdani. Brinuo sam se, pitajui se od ega e Marget da ivi. Ursula nee moi da nae svakoga dana neku paricu na putu, moda je uopte vie nee nikada ni nai. A i stideo sam se to nisam bio uz Marget, kojoj su prijatelji bili toliko potrebni, ali to je bila krivica mojih roditelja, a ne moja, i tu ja nisam mogao nita da uinim. Hodao sam stazom, veoma utuen, kad se u meni neto odjedanput ustalasa i kroz telo mi prostruja neko izvanredno veselo i ohrabrujue oseanje; bio sam toliko radostan da sam zanemeo po tome sam znao da je Satana negde u blizini. To oseanje sam bio ve i ranije iskusio. Trenutak dva posle toga on se stvori pored mene i ja sam mu priao sve svoje nevolje i ono to se desilo Margeti i njenom ujaku. U razgovoru skrenusmo krivinom puteljka i ugledasmo staru Ursulu koja se odmarala u hladovini jednog drveta; ona je u krilu drala neko zalutalo, mravo mae i milovala ga. Upitah Ursulu gde ga je nala, a ona mi ree da je dolutalo iz ume i ilo za njom, ono verovatno nema ni majke ni prijatelja, pa e ga ona odneti svojoj kui i brinuti se o njemu. Satana ree: uo sam da ste veoma siromani. Zato elite da se opteretite jo jednim ustima koja treba hraniti? Zato ga ne date nekome ko je imuan? Ursula se na to uvreeno obrecnu: Da ne biste vi hteli da ga uzmete? Sigurno ste neki bogata, jer izgledate otmeni i imate lepo ruho. Zatim ona frknu, pa dodade: Da ga dam bogatau budalatina! Bogati se brinu samo o sebi; samo sirotinja saosea sa sirotinjom i pomae joj. Sirotinja i Gospod. Gospod e se pobrinuti za ovo mae. Otkuda to znate? Ursula gnevno sevnu oima. Zato to znam! odsee ona. Ni vrabac ne padne na zemlju, a da On to ne vidi. Ali vrabac svejedno padne. Sta vredi to ga neko gleda dok pada? Stara Ursula zakrguta zubima ne mogavi za trenutak da izusti ni rei, toliko je bila uasnuta. Kad se pribra, ona gravnu: Gubi se za svojim poslom, tene jedno, ili u te odalamiti tapom! Ja sam utao kao zaliven, toliko sam se bio skamenio od straha. Znao sam da bi Satana sa svojim pojmovima o ljudskom rodu sasvim olako mogao da je smodi, jer ima jo toliko drugih, ali mi se jezik zavezao i nisam bio u stanju da je opomenem. Ipak, nita se ne dogodi; Satana ostade miran miran i ravnoduan. Verovatno je Ursula mogla njega da uvredi isto koliko muva moe da uvredi kralja. Starica posle svojih rei skoi ivahno na noge, kao devojica. Ve mnogo godina nije tako poskoila. To je bio Satainin uticaj; gde god bi dolazio, on je za slabe i bolesne bio svei dah lahora. Njegovo prisustvo je delovalo ak i na ono mravo maence, pa i ono skoknu na zemlju i poe da jurca za nekim listiem. To iznenadi Ursulu i ona je stajala i blenula za maetom odmahujui glavom u udu i sasvim smetnuvi s uma svoju ljutnju. ta mu bi? upita ona. Do maloas je jedva hodalo. Jo vi niste videli takvo mae, ree Satana. Ursuli nije bilo do prijateljstva sa podrugljivim strancem,

10

pa ga samo odmeri, i odsee: Volela bih da znam ko vas je zvao ovamo da me gnjavite? I ta mi vi pa znate ta sam ja videla, a ta nisam? Niste videli mae kome su resice na jeziku okrenute napolje, zar ne? Nisam ali niste ni vi to videli. E, pa onda zagledajte malo bolje ovo mae i videete. Ursula je postala veoma ivahna, ali mae je bilo jo ivahnije, pa nikako nije mogla da ga uhvati i najzad je morala da digne muke od njega. Dajte mu neko ime, pa e se moda odazvati. Ursula pokua sa nekoliko imena, ali mae se i ne pomae s mesta. Nazovite ga Agnes. Pokuajte s tim imenom. Na to ime mae se odazva i doskakuta do nje. Ursula mu paljivo pogleda u jeziak. Uh, pobogu, pa to je istina! ree ona. Nikada nisam videla takvo mae. Jel vae? Nije. Pa kako mu onda znadoste ime? Zato to se sve make te vrste zovu Agnes i ne bi se odazvale ni na kakvo drugo ime. Ursula je bila zadivljena. Pa, to je pravo udo! Onda joj slika brige prelete licem, jer se u njoj probudi praznoverje, pa nerado spusti mae na zemlju rekavi: Verovatno bi morala da ga pustim da ide; ne bojim se ja ne nije to strah, premda je svetenik ma, ula sam da ljudi zaista, mnogi ljudi... A, osim toga, maencetu je sad sasvim dobro pa moe i samo da se brine o sebi. Ona uzdahnu, pa se okrenu da poe i promrmlja: A tako je zgodno i moglo bi nam praviti drutvo kua nam je tako tuna i pusta u ove teke dane... Gospoica Marget je tako alosna i dola je kao senka, a stari gospodar je u tamnici. Steta bi bilo da ga ne zadrite, ree Satana. Ursula se hitro okrenu ba kao da je oekivala da je neko ohrabri. A, zato? upita ona enjivo. Zato to ova rasa maaka donosi sreu. Donosi sreu? Jel to istina? Mladiu, znate li sigurno da li je to istina? Kako to donese sreu? Pa, bar novac donese. Ursula se razoarala. Novac? Maka da donosi novac? Priate kojeta! U ovom kraju ne biste nikada mogli da je prodate; ovde ljudi ne kupuju make; ak nikome ne moete ni da ih utrapite. Ona se okrenu da ode. Nisam mislio na prodaju. Mislio sam da vam mae donosi prihod. Tu vrstu nazivaju Srenom Makom. Njihov gospodar svakoga jutra u svome depu nalazi etiri srebrna groa. Video sam kako stariino lice rumeni od gneva. Bila je uvreena. Ovaj deran tera s njom egu pomislila je. Ona ljutito gurnu ruke u depove i isprsi se da ga poteno narui. Gorela je od besa. Otvorila je usta i izgovorila je tri ljutite rei... pa se najedanput utia, a izraz besa na njenom licu se promeni u iznenaenje, ili uenje, ili strah, ili tako neto, i ona polako izvadi ruke iz depova, otvori ih i isprui dlanove. U jednoj ruci bila je ona moja parica, a u drugoi etiri srebrna groa. Nekoliko trenutaka je ukoeno zurila u aku, moda je mislila da e groevi ieznuti, pa onda arko i usrdno uskliknu: Istina je istina je i ja se stidim i molim oprotaj, o dragi gospodaru i dobroinitelju. Zatim ona pritra Satani i, po austrijskom obiaju, obasu mu ruku poljupcima. Ona je u sebi moda verovala da je to avolsko mae i sluga neastivog; ali to joj nije smetalo, mae e moi tim pre da izvrava svoj zadatak i da porodici obezbedi troak za ugodan ivot, jer su ak i nai najpoboniji seljaci u novanim pitanjima imali vie poverenja u sporazum sa neastivim nego s tamo nekim arhaneloim. Ursula poe kui nosei Agnes u naruju, a ja izustih elju da kao i mae vidim Marget. Tada mi dah zastade, jer se tog trena stvorismo tamo. Bili smo u Margetinom salonu i ona nas je zapanjeno gledala. Ona je bila slabana i bleda, ali sam znao da u Sataninom prisustvu to stanje nee potrajati; tako je i bilo. Predstavio sam joj Satanu to jest Filipa Trauma, pa smo onda seli i razgovarali. Niko se nije ustruavao. Ljudi u naem selu su prostoduni, i ako je neki stranac prijatan, brzo se s njim sprijatelje. Marget se udila kako smo uli a da nas ona nije ula. Traum ree da su vrata bila otvorena i da smo nas dvojica uli i ekali da se ona okrene i da nas pozdravi. To nije bila istina; nijedna vrata nisu bila otvorena; mi smo uli kroz zidove ili kroz krov, ili niz odak, ili ve tako nekako; no, bilo je svejedno kako smo doli, jer to je Satana hteo da neko veruje, taj je to zaista i verovao, te je i Marget bila sasvim zadovoljna tim objanjenjem. A uz to ona je bila obuzeta mislima o Traumu; nije oka sa njega skidala, toliko je bio lep. To mi je bilo veoma milo i bio sam gord. Nadao sam se da e da izvede neku aroliju, ali on to ne uini. Kao da je samo eleo da ispolji prijateljstvo i da lae. Rekao je da je siroe. Marget se saali na njega i u oima joj zablistae suze. On ree da se svoje majke uopte i ne sea, da je ona preminula dok je on bio sasvim mali; da mu je otac dugo i teko bolestan i da nema tako rei ni krova nad glavom u stvari na ovom svetu ali da on ima ujaka koji radi u tropskim krajevima i koji je veoma bogat i ima svoj monopol, te ga taj ujak izdrava. Samo njegovo spominjanje paljivog ujaka bilo je dovoljno da se Marget seti svog ujaka, pa 303 suze opet navree na oi. Zatim ona ree da bi elela da se njihova dva ujaka sretnu jedanput. Kad sam to uo, ja zadrhtah. Filip ree da bi i on to eleo, i ja ponovo zadrhtah. Moda e se zaista jednom sresti, ree Marget. Putuje li va ujak mnogo? Oh, da, putuje on na sve strane; svuda ima poslova.

11

Tako oni nastavie da askaju i jadna Marget je bar izvesno vreme zaboravila svoju tugu. To je bio valjda jedini njen zaista vedar i veseo sat u poslednje vreme. Video sam da joj se Filip svideo, a odmah sam znao da e tako biti. A kad je on kazao da ui za svetenika, primetio sam da joj se jo vie svia. A vrhunac svega bio je kad joj je obeao da e urediti da joj dozvole da poseti ujaika u zatvoru. Kazao je da e taminiarima dati neki mali poklon, i da ona uvek treba da ide tamo uvee, kada ovlada mrak, i da nita ne govori; samo pokaite ovu ceduljicu i uite, pa je opet pokaite kada budete izlazili ree on, pa navrlja neke udne znake na ceduljicu i dade i ona je bila bezgranino zahvalna, i videlo se kako je grozniavo oekivala zalazak sunca, jer u ta stara svirepa vremena zatvorenicima nisu dozvoljavali posete, a ponekad su oni godinama tamnovali ne videi ni jedno prijateljsko lice. Zakljuio sam da su znakovi na hartiji arobni i da tamniari nee znati ta rade, niti e se iega posle seati; tako je stvarno i bilo. Tada Ursula promoli glavu kroz vrata i ree: Izvolite na veeru, gospoice. Onda ugleda nas dvojicu i uplaeno me pozva rukom; ja joj prioh, i ona me upita da li smo priali o maki. Rekoh da nismo, i njoj bi lake, pa me zamoli da ne govorimo o tome, jer kada bi gospoica Marget doznala za to, pomislila bi da je mae avolsko i pozvala bi svetenika koji bi mu isterao svu arobnu mo, pa ne bi vie bilo prihoda. Ja obeah da neemo nita priati i ona se primiri. Onda stadoh da se opratam od Marget, ali me Satana prekinu i ree veoma utivo pa, ne seam se ba tano ta je rekao, no on je; u stvari, maltene pozvao sebe i mene na veeru. Marget je, naravno, bila strano zbunjena, jer nije bilo razloga da pretpostavi da u kui ima vie hrane nego to bi bilo dovoljno ak i kakvoj bolesnoj ptici. Ursula ga je ula, pa namrgoena ue pravo u sobu. Najpre se iznenadi to je Marget tako svea i rumena, pa to i ree; zatim progovori na svom maternjem jeziku, na ekom i kako sam docnije saznao ree: Kaite mu da ide, gospoice Marget; nema dovoljno jela. Pre no to je Marget stigla da kae bilo ta, Satana se umea i obrati se Ursuli na njenom jeziku to iznenadi i nju i njenu gospodaricu. Videh li ja to maloas vas dole na stazi? Da, gospodine, tako je. Ah, to mi je drago; vidim da me se seate. On joj se priblii i apnu: Rekao sam vam da je to srena maka. Ne brinite se; ona e se ve za sve postarati. To odagna sve Ursuline brige i u njenim oima sinu ogromna radost koristoljublja. Vrednost maeta je porasla. Bilo je ve krajnje vreme da Marget odgovori Satani na to to se pozvao na veeru, i ona to i uini na najbolji nain, poteno, prirodno kako joj je i pristajalo. Ona ree da ima malo ega da nam ponudi, ali da smo dobrodoli ako elimo to da podelimo s njom. Veerali smo u kuhinji, a sluila nas je Ursula. U tavi je bila jedna ribica, re isprena i primamljiva, i moglo se primetiti da Marget nije oekivala tako ukusno jelo. Ursula donese na sto ribu, i Marget dade pola Satani, pola meni, odbivi da i sama uzme; ba je poela da govori da joj se toga dana riba ne jede, ali ne stie da kae to do kraja. Naime, primetila je da se u tavi stvorila druga riba. Bila je iznenaena, ali nita nije rekla. Moda je nameravala da docnije o tome ispita Ursulu. Bilo je i drugih iznenaenja: mesa i divljai, vina i voa ega u ovoj kui u poslednje vreme nije bilo; ali Marget nije nijednom uzviknula, ak nije izgledala ni iznenaena, to je, naravno, bio Satanin uticaj. Satana je stalno priao i sve nas zabavljao, pa je vreme prolazilo veselo i pirijatno; iako je ispriao sijaset lai, to nije bilo ravo od njega, poto je on bio samo aneo, i nije znao nita bolje. Oni ne razlikuju dobro od zla; to sam znao zato to sam se setio ta mi je on o tome kazao. I Ursuli se mnogo dopao. Hvalio ju je Margeti, u poverenju, no govorio je dovoljno glasno da to i Ursula uje. Rekao je da je ona izvrsna ena i da se nada da e jednoga dana sastaviti nju i svoga ujaka. Ubrzo Ursula stade da se prenemae i kikoe, kao da je curica; onda je nametala haljinu i epurila se kao kakva aava stara koka i sve vreme se pretvarala da ne uje ta Satana pria. Ja sam se stideo, jer smo po tome bili ba onakvi kakvim nas je Satana smatrao, budalasta i beznaajna rasa. Satana ree da je kod njegovog ujaka uvek veoma mnogo gostiju i da bi niegov dom bio dva puta privlaniji kada bi neka veta ena bila na elu tih veselja. Ali, va ujak je gospodin, zar ne? upita Marget. Da, odgovori Satana ravnoduno; neki ga ak iz potovanja nazivaju i princom, ali nije on uskogrud; za njega je lina vrednost sve, a poloaj ne znai nita. Ja sam bio opustio ruku pored stolice; Agnes doe i liznu je; time sam otkrio jednu tajnu. Htedoh da kaem: Pa, pogreili ste, ovo je obina, najobinija maka; resice na njenom jeziku nisu okrenute napolje, ve unutra. Ali nisam rekao nita, jer nisam mogao ni rei da izustim. Satana mi se osmehnu i ja razumedoh. Kada se smrailo, Marget stavi hranu, vino i voe u kotaricu, pa pohita ka tamnici, a Satana i ja poosmo prema mojoj kui. Pomislio sam da bih voleo da vidim kako je u tamnici; Satana u tu moju misao i u isti as se stvorismo tamo. Satana ree da se nalazimo u eliji za muenje. Tu je bio toak za istezanje i ostale sprave za muenja, a na zidovima su visila dva-tri aava fenjera koja su pojaavala uas te mrane prostorije. Bilo je tu i ljudi i delata ali kako nas oni nisu ni primeivali, zakljuih da smo nevidljivi. Neki mladi je leao vezan; Satana ree da je on osumnjien

12

da je jeretik, te da e delati sada poeti da ga ispituju. Zahtevali su da prizna krivicu za koju ga optuuju, ali on odgovori da ne moe priznati jer to nije istina. Onda su poeli da mu zabadaju trn za trnom pod nokte, a on je urlao od bola. Satani to nije nimalo smetalo, ali ja nisam mogao da izdrim, i morao je odmah da me izvede odatle. Muilo mi se i hvatala me je nesvest, ali me sve vazduh povrati, i mi poosmo prema mojoj kui. Rekoh da je to ivotinjsko postupanje. Ne, to je ljudsko. Ne treba da vrea ivotinje zloupotrebom te rei; one to ne zasluuju, ree on, pa produi. Takva je ta tvoja jadna rasa uvek lae, uvek prisvaja vrline koje nema, uvek ih osporava viim ivotinjama, koje ih jedine poseduju. Nijedna ivotinja nikada ne ini neto svirepo to je monopol onih sa oseanjem morala. Kada neka ivotinja nanosi bol, ona to ini nevino; to nije zlo; ona i ne zna za zlo. I, ona ne nanosi bol samo zato da bi uivala to ga nanosi to ini samo ovek. Nadahnut tim svojim prljavim oseanjem morala! Oseanjem iji je zadatak da razazna dobro od zla, sa mogunou da bira ta e od to dvoje da uini. Pa, kakvu prednost moe on iz toga da izvue? Stalno bira, i u devet od deset sluajeva opredeljuje se za zlo. Zlo ne bi trebalo da postoji, i da nema oseanja morala, ono ne bi ni moglo da postoji. A ovek je ipak tako nerazumno stvorenje da nije u stanju da shvati da ga oseanje morala svrstava na samo dno lestvice ivih bia, i da je to veoma sramotna osobina. Osea li se bolje? Doi da ti neto pokaem. Za tren oka obresmo se u nekom francuskom selu. Hodali smo kroz neku ogromnu fabriku u kojoj su mukarci i ene i mala deca argatovali u vreloj i prljavoj prostoriji, u oblacima praine; bili su u dronjcima, klonuli od tekog rada, jer su bili iscrpljeni, izgladneli, mravi i pospani. Satana ree: Eto vam vaeg oseanja morala. Vlasnici ove fabrike su bogati i veoma poboni ljudi; nadnica koju plaaju ovoj svojoj sirotoj brai i sestrama dovoljna je tek toliko da oni ne skapaju od gladi. Radno vreme je etrnaest asova dnevno, kako zimi tako i leti od est ujutro do osam uvee, i za malu decu i za sve ostale. I oni svakoga dana prevaljuju put od svinjaca, u kojima stanuju, do fabrika, a isto toliko i kad se vraaju etiri milje tamo, etiri milje ovamo po blatu i lapavici, po kii, snegu, susneici i oluji, i to tako iz godine u godinu. Oni spavaju samo etiri sata. ive zajedno kao psi, po tri porodice u jednoj sobi, u neopisivoj prljavtini i smradu; a kad naie bolest, onda umiru kao muve. Jesu li ovi bedni stvorovi uinili neki zloin? Nisu. Sta su uinili da ih tako grozno kazne? Ba nita, sem to su se rodili u toj glupoj ljudskoj rasi. U tamnici si video kako postupaju sa prestupnikom; sada vidi kako postupaju sa nevinim i vrednim. Da li je vaa rasa razumna? Da li je ovim smrdljivim nevinacima bolje nego onom jeretiku? Zacelo da nije; njegova kazna je nitavna u poreenju sa njihovom. Oni muitelji su mu prebili kimu na toku, raskomadali su ga i od njega je ostala samo kaa posle naeg odlaska; sada je on ve mrtav i oslobodio se vae divne rase; ali ovi jadni sunji ovde pa oni ve godinama umiru, a neki se nee osloboditi ivota jo za mnogo godina. Oseanje morala ui vlasnike fabrika da razlikuju dobro od zla pa eto, vidi, ta je ishod toga. Oni smatraju da su bolji od pasa. Ah, kako ste vi nelogina i nerazumna rasa! I jadni oh, neizrecivo ste jadni! Zatim on prestade da govori ozbiljno, pa se silno napregnu da nas ismejava i da se ruga naem ponosu na nae ratnike podvige, nae velike junake, nae vene slave, nae mone kraljeve, nae drevno plemstvo, nau duboko potovanu prolost i smejao se i smejao toliko da oveka spopadne muka; najzad se malo smiri i ree: Ali, na kraju krajeva, to sve i nije smeno; tavie, u tome ima neeg setnog kad pomislim koliko je va ivot kratak, a kako se detinjasto epurite i kakve ste senke! U trenutku sve oko nas ieznu i ja sam znao ta to znai. Odmah zatim prolazili smo naim selom, i dole, prema reci, ugledah treperave svetiljke Zlatnog jelena. Tada iz mraka zauh veseo uzvik: Opet je doao! To je bio Sepi Volmajer. On je osetio da mu je krv naglo zastrujala i da ga obuzima radost na takav nain da je to moglo znaiti samo jedno Satana je blizu, iako je bilo suvie mrano da bi ga mogao videti. On nam se pridrui te produismo da hodamo zajedno, a Sepi je sav blistao od zadovoljstva i uzbueno je govorio kao neki zaljubljeni mladi koji je naao svoju izgubljenu draganu. Sepi je bio bistar i ivahan deak, pun zanosa i zlatnih rei, bio je sasvim drukiji od Nikolasa i od mene. Bio je pun novosti o tajanstvenom nestanku Hansa Operta, seoske skitnice. Kazao je da se ljudi radoznalo pitaju ta je s njim. Nije rekao da su zabrinuti radoznali, to je bio dobar izraz i sasvim dovoljan. Ve nekoliko dana niko nije video Hansa. Nije vien od trenutka kada se onako ivotinjski poneo, ree Sepi. ta je to ivotinjsko uradio? upita Satana. Pa, znate, on uvek besno udara svog psa, a to je dobar pas i njegov jedini prijatelj, veran je i voli ga, i nikome ne ini zla; pre dva dana opet ga je prebio ba ni za ta iz istog zadovoljstva da ga bije a pas je urlao i prosto ga preklinjao; a preklinjali smo ga i Teodor i ja, ali nam on zapreti i ponovo udari psa iz sve snage, i izbi mu jedno oko, pa nam ree: Eto, nadam se da ste sada zadovoljni; to ste mu vi uinili svojim prokletim meanjem i tada se nasmejao, ivotinja jedna bezduna! Sepijev glas je drhtao od saaljenja i gneva. Nagaao sam ta e Satana da mu kae, i on ba to i ree. Opet pogreno upotrebljavate tu re to bedno klevetanje.

13

ivotinje se tako ne ponaaju, ve samo ljudi. Pa, u svakoim sluaju to je bilo neljudski. Ne, Sepi, nije tako, to je bilo ljudski sasvim jasno ljudski. Nije piijatno sluati kako vrea vie ivotinje pripisujui im sklonosti koje one nemaju i kojih nema nigde osim u ljudskom srcu. Nijedna via ivotinja nije zaraena boleu koja se zove oseanje morala. Pazi kako se izraava, Sepi, izbaci iz svog renika te lane fraze. Govorio je prilino strogo prilino strogo za njega te mi je bilo ao to nisam upozorio Sepija da bude paljiviji kad upotrebljava tu re. Znao sam kako se oseao. Ne bi on nikako hteo da uvredi Satanu; rae bi uvredio sve svoje nego njega. Tada nastade neugodan tajac, ali ubrzo doe spas, jer naie onaj siroti pas sa izbijenim okom koje mu je visilo iz one duplje, pa ode pravo Satani i poe isprekidano da cvili i mrmlja, a Satana stade da mu odgovara na isti nain, pa je bilo jasno da razgovaraju na pseem jeziku. Sedosmo svi na travu, na meseini, jer su oblaci poeli da se cepaju, a Satana uze glavu psa na krilo i, stavivi mu oko na mesto, izlei ga; pas stade da vrti repom i da lie Sataninu ruku; bio je duboko zahvalan i to mu je i kazao. Znao sam da mu to govori iako njegove rei nisaim razumeo. Zatim su njih dvojica jo malo porazgovarali, i onda nam Satana ree: On kae da mu je gospodar bio pijan. Jeste, bio je pijan, rekosmo nas dvojica. I sat kasnije pao je u onu provaliju tamo iza vrletnog panjaka. Znamo gde je to mesto; to je tri milje odavde. A pas je nekoliko puta trao u selo i preklinjao ljude da odu tamo, ali oni su ga samo gonili i nisu ga sluali. Setili smo se toga, ali tada nismo razumeli ta je pas traio. On je samo traio pomo za oveka koji ga je zlostavljao i samo je na to mislio i nije nita ni jeo, niti je ta traio da jede. Dve noi bdeo je nad svojim gospodarom, pa ta onda mislite o svome rodu? Je li raj ostavljen njemu, a ovaj pas ne moe ui tamo kao to vam priaju vai roditelji. Moe li va rod bilo ta da doda moralu i plemenitosti ovoga psa? Onda se on obrati psu, koji razdragan i srean ivo poskoi, oevidno gotov da slua nareenja i nestrpljiv da ih izvri. Skupite nekoliko ljudi, pa poite za psom on e vam pokazati gde je ta mrcina; povedite sa sobom i popa da ga obezbedi, jer mu je smrt blizu. im to ree Satana, na nau alost i razoarenje nestade. Skupili smo ljude, poveli i oca Adolfa, a zatim smo videli kada je Hans umro. Niko ga nije alio sem psa; on je tugovao za njim i zavijao, lizao njegovo mrtvo lice, i bio neutean. Na tom istom mestu ga i sahranismo, bez mrtvakog kovega, jer on nije imao novaca i nijednog prijatelja sem psa. Da smo stigli sat ranije, svetenik bi doao na vreme da tog bednika poalje u raj, a ovako je otiao dole u onaj uasni oganj da celu venost gori u plamenu. Zaista je bilo teta to se na svetu, u kome toliko ljudi ne zna ta e s vremenom, nije mogao odvojiti jedan jedini sat vremena za ovo jadno stvorenje, kome je bio toliko potreban i kome bi taj sat pretvorio veni bol u venu radost. To je uasno pokazivalo vrednost jednoga sata, pa pomislih kako nikad vie neu nijedan as protraiti a da ne osetim griu savesti i strah. Sepi je bio potiten i tuan, pa ree da mora da je mnogo bolje biti pas i ne izlagati se tim strahovitim opasnostima. Poveli smo psa kui i uzeli smo ga pod svoje. Dok smo hodali, Sepiju pade na pamet divna misao koja nas razveseli, pa smo se onda mnogo bolje oseali. Rekao je da je pas oprostio oveku koji mu je uinio toliko zla, pa e bog moda priznati to oprotenje grehova. Zatim je prola jedna veoma dosadna nedelja poto Satana nije dolazio; nita naroito se nije dogaalo, a mi deaci nismo se usuivali da obilazimo Marget, jer nou je blistala meseina, pa bi roditelji mogli da nas uhvate ako bismo pokuali da odemo k njoj. Ali smo dva puta sreli Ursulu na livadama preko reke, gde je izvodila maku na ist vazduh, i od nje smo uli da je sve u redu. Na sebi je imala lepe, nove haljine, i izgledala je srena. Ona etiri groa stizala su redovno, svakog dana, ali ih ona nije troila na hranu, vino i tome slino maka se o tome posebno brinula. Sve u svemu, Marget je prilino dobro podnosila usamljenost to su je svi napustili, i bila je vesela zahvaljujui pomoi Vilhelma Majdlinga. Svake noi odlazila je sat dva u zatvor kod ujaka i ugojila ga je onim to je maka stvarala. Ali ona je elela da dozna neto vie o Filipu Traumu i nadala se da u ga opet dovesti. I Ursula je bila radoznala, i mnogo se raspitivala o njegovom ujaku. Tome su se moji drugovi smejali, jer sam im ispriao kakvim joj je glupostima Satana napunio glavu. Od nas nije nita mogla da sazna, jer su nai jezici bili vezani. Ursula nam ree jednu malu novost: poto su sada imali dovoljno novaca, uzeli su slugu da pomae po kui i da bude spoljni momak. Trudila se da to rekne sasvim obinim tonom, kao uzgred, ali je zbog toga bila tako ushiena i uobraena da joj se gordost prosto itala na licu. Uivali smo gledajui jedva prikriveno naslaivanje sirote starice zbog toga divnog oseanja gospotine, ali kada smo doznali ime tog sluge, pitali smo se da li je ipak dobro uinila; jer, iako smo bili mladi i esto postupali lakomisleno, o nekim stvarima smo dobro rasuivali. Taj sluga bio je Gotfrid Nar, jedno glupo, dobroduno stvorenje, u kome nije bilo ni trunke zla i protiv koga nita nismo imali; ali na njemu je ipak bila senka i tako je i trebalo da bude, jer nije prolo ni est meseci otkako je njegovu porodicu okuila jedna

14

drutvena boljka baku su mu spalili kao veticu. Kad ta bolest okui krv, ona ne moe uvek da se istera samo jednim spaljivanjem. I tek sada nije bio pogodan trenutak da Ursula i Marget imaju veze s nekim iz takve porodice, poto je strah od vetica, prema prianju najstarijih ljudi u selu, tokom poslednje godine porastao vie nego ikada ranije. I samo spominjanje vetice bilo je dovoljno da nas strahovito prestrai. Bilo je to sasvim prirodno, jer je poslednjih godina bilo vie vrsta vetica nego ranije; nekada su vetice bile samo starice, ali odskora su one svih uzrasta, ak i deca od oam i devet godina; dolo je dotle da je svako mogao odjednom da se pretvori u prijatelja neastivog bez obzira na uzrast i pol. Mi smo, u naoj maloj pokrajini, pokuali da istrebimo vetice, ali to smo ih vie spaljivali, one su sve vie nicale. Jednom su uitelji u nekom devojakom pansionatu, svega deset milja od naeg mesta, otkrili da su lea neke devojice sva crvena i zapaljena, pa su se strano uplaili, verujui da su to znaci neastivog. Devojica se prestraila i molila ih da je ne tue, rekavi da su je to buve izujedale; ali, naravno, nije se na tome zavrilo. Pregledali su sve devojice, i od njih pedeset, jedanaest su bile dobro iarane, a ostale manje. Odreena je komisija da izvidi ovaj sluaj, ali tih jedanaest devojica su samo kroz pla zvale svoje majke i nita nisu priznavale. Onda su ih zatvorili, svaku posebno, u mrane sobe, drali su ih na crnom hlebu i vodi deset dana i deset noi; do tada su one ve bile izbezumljene i podivljale, suze su im usahnule, vie nisu ni plakale; samo su sedele, neto mrmljale i odbijale da jedu. A onda je jedna priznala i rekla da su one esto na metlama jahale kroz vazduh do pononag skupa vetica i da su na jednom pustom mestu, visoko u gorama igrale, pile i banile sa jo nekoliko stotina vetica i sa avolom i da su se sve ponaale sablanjivo, grdile svetenike i hulile na Gospoda. To je rekla ali nije to govorila kao to se kazuje pria, jer nije mogla da se seti pojedinosti, sve dok je oni nisu podsetili na svaku od tih pojedinosti, jednu za drugom; komisija je to ba i uinila poto je tano znala koja pitanja da postavlja; to su bila sva ona pitanja koja su zapisana jo pre dva veka da bi ih primenjivali lanovi komisija protiv vetica. Oni su pitali: Da li si ti radila to i to?, a ona bi uvek odigovorila da; videlo se da je izmuena, umorna i da je sve to nimalo ne zanima. I, kada su ostalih deset devojaka ule da je ona priznala, priznale su i one odgovarajui na pitanja sa da. Posle su ih sve zajedno spalili na lomai, to je bilo pravedno i dobro; i svi su iz celog kraja pohrlili da to vide. I ja sam otiao, ali kad sam spazio da je meu njima i jedna lepa i slatka devojica s kojom sam se nekada igrao, i koja je, vezana lancima za lomau izgledala tako alosno, a majka nad njom narie, obasipa je poljupcima i grli je, i rida O, Gospode! O, Gospode! sve to mi postade odjednom tako uasno da pobegoh. Kada su spaljivali Gotfridovu baku, bila je cia zima. U optubi je izneto da je ona izleila jednog bolesnika od teke glavobolje trljajui mu prstima glavu i vrat kako je to ona kazala ali da je to, u stvari, radila uz pomo avola, kako je svima bilo poznato. Hteli su da je ispitaju, ali ih ona zaustavi i odmah priznade da njena mo potie od avola. Onda oni odredie da je spale sledeeg jutra na naem trgu. Prvi je stigao apsandija koji je trebalo da spremi lomau i koji je to i uinio. Zatim je stigla ona doveli su je tamniari oni je ostavie pa odoe da dovedu jo jednu veticu. Njena rodbina nije dola s njom. Ako se narod razjari, mogao bi rodbinu zasuti psovkama, a moda i kamenjem. Ja sam doao i dao sam joj jabuku. Ona je uala uz vatru, grejala se i ekala; smeurane usne i ruke pomodrele su joj od mraza. Zatim naie neki stranac. Bio je to neki putnik, na prolazu; kazao joj je tiho dve tri rei i, kada je video da nema nikoga sem mene da ga uje, ree joj da je ali. Zatim je upitao je li istina ono to je priznala, a ona odgovori da nije. On se iznenadi i bi mu je jo vie ao, pa je upita: Pa zato ste onda priznali? Ja sam stara i veoma siromana, ree ona, i sama zaraujem svoj hleb. Drugog izlaza nije bilo nego da priznam. Da nisam priznala, moda bi me i oslobodili. To bi me upropastilo, jer niko ne bi zaboravio da sam bila osumnjiena kao vetica, ne bih nikad vie nala posla i gde god bih otila ljudi bi napujdali pse na mene. Za kratko vreme bih umrla od gladi. Lomaa je bolja; sve se brzo svri. Bili ste dobri prema meni, vas dvojica, i od srca vam hvala. Ona se pribi blie uz vatru i isprui ake da ih ugreje, a snene pahuljice padale su tiho i polako na njenu staraku sedu glavu i inile je sve beljom i beljom. Svetina poe da se okuplja, neko baci jaje i pogodi je u oko; jaje se razbi i razli se niz stariino lice. Rulja se nasmeja. Jednom sam ispriao Satani sve to se desilo sa onih jedanaest devojica i sa staricom, ali ga to nimalo nije ganulo. On mi samo ree da je to ljudski rod, a ono to Ijudski rod ini nimalo nije vano. I ree da je video kada je taj rod stvaran i da nije napravljen od ilovae nego od blata bar delom. Znao sam na ta on pri tom misli na oseanje morala. On opazi tu misao u mojoj glavi, to ga je zabavljalo i on se zasmeja. Onda pozva jednog vola sa panjaka, pomilova ga, porazgovara s njim, pa ree: Vidi on ne bi morio decu glau, strahom i samoom, a onda ih spaljivao zato to su priznala tue izmiljotine koje se nikada nisu ni dogodile. Niti bi slomio srca nevinih jadnih starica i nagnao ih da pre pou u smrt nego da ostanu meu ljudima, niti bi ih vreao na samrtnom asu. Jer on nije uprljan oseanjem morala, nego ist kao aneli,

15

ne zna za zlo i nikada ga ne ini. Onako divan, Satana je mogao svirepo da vrea kada je to hteo, a to je hteo uvek kada bi se govorilo o ljudskom rodu. Uvek ga je gledao s omalovaavanjem i nikada nije rekao ni jedne ljubazne rei za ljude. Dakle, kao to sam rekao, mi deaci smo sumnjali da je ba sada zgodno da Ursula zaposli kod njih jednog lana porodice Nar. Bili smo u pravu. Kada su to ljudi douli, bili su, naravno, ozlojeeni. A, tavie, poto ni Marget ni Ursula nisu imale dovoljno da jedu, odakle im para da hrane jo jedna usta? To su oni eleli da saznaju; i, da bi to pronali, prestali su da izbegavaju Gotfrida; poeli su da trae njegovo drutvo i da prijateljski razgovaraju s njim. Njemu je to bilo drago on u tome nije video nita ravog, niti kakvu klopku te je naivno svata priao i nije bio oprezniji od neke krave. Para! ree on, imaju ih oni ko blata. Pored stana i hrane plaaju mi dva groa nedeljno. I mogu vam rei da ive u izobilju; ni trpeza samog princa nije bogatija od njihove. Jedne nedelje ujutro kad se vraao sa mise, astrolog prenese tu neverovatnu priu ocu Adolfu. Ovaj se veoma uzbudi pa ree: To moramo da ispitamo. Zatim svetenik dodade da u osnovi toga moraju biti neke vradbine, pa onda metanima ree da obnove veze sa Marget i Ursulom, ali na nenametljiv i neupadljiv nain te da dobro otvore oi. Savetovao im je da se niim ne odaju i da nikako ne izazovu sumnju ukuana. Metani su se u poetku ustezali da uu u tu uasnu kuu, ali im pop ree da e oni dok se nalaze tamo, biti pod njegovom zatitom, te da im se nita ravo ne moe dogoditi, naroito ako sa sobom ponesu malo svete vodice i ako dre brojanice i krstove pri ruci. To ih umiri i u njima produbi elju da pou tamo; a zloba i pakost podstakoe najgore metane da pohlepno krenu u tu kuu. I tako je jadna Marget ponovo stekla drutvo i sijala je od sree zbog toga. Ona je bila kao i drugi to su ljudsko bie sreno u dobru i sklono da se time malo i razmee; a bila je i ljudski zahvalna to su je ljudi opet okruili toplotom i to su je prijatelji i ostali metani pozdravljali s osmehom na licu; jer, od svih tegoba najtee je moda podnositi kada vas susei napuste i okrenu vam lea, pa ostanete usamljeni i postieni. Prepreke su nestale i sada smo svi mogli da odlazimo tamo, to smo i inili a ili su i nai roditelji i svi ostali iz dana u dan. Majka je poinjala da se napree. Stvarala je za goste sve to je najbolje i svega je bilo u izobilju izmeu ostalog, mnoga jela i pia koja oni nikada ranije nisu ni okusili i o kojma su samo neto douli iz druge ruke, od prineve posluge. A i pribor za jelo na trpezi bio je daleko iznad obinog. S vremena na vreme Marget bi se zabrinula i uporno bi progonila Ursulu pitanjima; a Ursula se nepokolebljivo drala svoga i tvrdila da je to delo pirovienja, ne govorei ni rei o maki. Marget je znala da provienju nita nije nemogue, ali ona nije mogla sasvim da poveruje da to zaista dolazi od njega, iako se bojala da to i kae, da ne bi time izazvala kakvu nesreu. Pomislila je i na vradbine, ali tu pretpostavku je smesta odbacila, jer se ovo dogaalo i pre no to je Gotfrid poeo da radi kod njih, a znala je da je Ursula pobona i da ogoreno mrzi vetice. Kada je Gotfrid doao kod njih, provienje ih je ve bilo zasulo darovima, vrsto se ukopalo i dobijalo svu zahvalnost. Maka zbog toga nije gunala, ve je, stiui iskustva, smireno nastavila da biva sve izdanija i raskonija. U svakoj zajednici, maloj ili velikoj, postoje uvek dobri ljudi koji po svojoj prirodi nisu ni zlobni ni neljubazni, i koji ne ine nita neprijatno sem ako ih na to natera strah, ili kada je njihov sopstveni interes u velikoj opasnosti ili neto tome slino. I u Ezeldorfu su postojali takvi ljudi i obino se njihov dobar i blag uticaj oseao, ali ovo nisu bila obina vremena zbog straha od vetica pa je izgledalo da u naem mestu nije ostalo nijedno blago i saaljivo srce o kome bismo mogli govoriti. Svako se bojao neverovatnog stanja u Margetinoj kui, nimalo ne sumnjajui da su u osnovi svega toga vradbine i svi su se izbezumili od straha. Naravno da je nekolicina alila Marget i Ursulu zbog opasnosti koja se nad njih nadvijala, ali oni to, naravno, nisu kazali; nisu se usuivali da urade tako neto. Stoga su ostali inili ono to im je bilo volja i nije bilo nikoga da posavetuje neuku devojku i budalastu enu i da ih upozori da se umere. Mi, deaci, eleli smo da ih upozorimo, ali smo iz straha ustukntili kada je to doistinski trebalo uraditi. Zakljuili smo da nismo ni dovoljno odvani, ni dovoljno smeli da uinimo jedno plemenito delo kad postoji mogunost da nas to delo dovede u nevolju. Nijedan od nas nije tu malodunost priznao ostalima, ve smo postupili kako bi postupio i svako drugi preli smo preko toga i stali priati o neem drugom. A znao sam da smo svi oseali koliki smo bednici dok smo, zajedno sa onim birima, jeli i pili za Margetinom bogatom trpezom, hvalili je i laskali joj zajedno sa ostalima, posmatrali je kako je budalasto srena, a istovremeno smo sebi prebacivali kako joj nikada ni reju nismo nagovestili i upozorili je da treba da se uva. I, zaista, ona je bila srena i gorda kao kakva princeza i bila je silno zahvalna to je ponovo okruena prijateljima. A sve to vreme ti ljudi su samo motrili i sve to su videli dostavljali su ocu Adolfu.

16

Ali on sve to nije mogao da uhvati ni za glavu ni za rep. Morao je tu negde, u Margetinoj samoj kui da postoji neki arobnjak, ali ko li je to bio? Marget se nije bavila nikakvom magijom, a ni Unsula, pa ak ni Gotfrid; ipak sa trpeze nikad nije nestalo ni vina, ni ukusnih jela i nije postojalo, to to gost ne bi dobio ako bi samo zatraio. Bilo je obino da vetice i arobnjaci stvaraju takva uda to nije bilo nita novo; ali da to ine bez ikakvog vraanja, pa ak i bez grmljavine, zemljotresa, munja i sablasti to je bilo novo, neobino i neto sasvim neuobiajeno. U knjigama se nije spominjalo nita slino. Zaarane stvari uvek su nestvarne. U nezaaranoj sredini zaarano zlato se pretvara u prainu, a hrana se osui i iezne. Ali ta proba u ovom sluaju nije uspela. biri donesoe uzorke iz Margetine kue: otac Adolf se nad njima molio i gonio neastivog, ali time nita nije postigao; jelo i pie je ostalo isto onakvo kakvo je i bilo; podlegalo je samo prirodnom truljenju i to je trajalo uobiajeno vreme. Otac Adolf bio je ne samo zbunjen nego i ozlojeen; naime, ti dokazi su ga bezmalo ubedili duboko u dui da u celom sluaju i nema nikakvih vradbina. Ali ti dokazi nisu ga potpuno ubedili, jer bi to mogla da bude neka nova vrsta vradbine. Uostalom, i to se moe ustanoviti: ako to raskono obilje hrane ne donose spolja nego se stvara na licu mesta, onda su tu sigurno posredi vradbine. Marget najavi poselo i pozva etrdeset ljudi; to je trebalo da bude za sedam dana. Bila je to sjajna prilika. Margetina kua nalazila se malo dalje od ostalih i lako se magla motriti. Cele nedelje uoi posela budne oi posmatrale su njenu kuu. Margetini ukuani su izlazili i ulazili kao i obino, ali u rukama nisu nita nosili, i ni oni, ni drugi nita nisu donosili u kuu. Ta je injenica ustanovljena. Oevidno je da u kuu hrana za etrdeset osoba nije unesena. Ako pred njih budu izneli bilo kakvo posluenje, to e morati da naprave u samoj kui. Tano je da je Marget svake veeri izlazila sa kotaricom u ruci, ali biri su utvrdili da ju je uvek vraala praznu. Gosti su doli u podne i napunili su kuu. Posle njih stigao je otac Adolf, a ubrzo za njim i astrolog, bez poziva. biri su ga obavestili da ni na glavni ni na sporedni ulaz nisu uneti nikakvi paketi. On je uao i video je kako svi naveliko jedu i piju i da se sve razvija veselo i sveano. Pogledao je oko sebe i primetio da su mnoge kuvane i peene akonije i sve domae i strano voe lako pokvarljivo, a konstatovano je da je sve to svee i savreno. Tu nije bilo ni prikaza, ni arolija, ni grmljavine. To je, dakle, sve tako. To su vradbine. I ne samo to; tavie to je bila neka nova vrsta vradbine vradbine o kakvoj se nikada nije ni sanjalo. To je bila silna mo, velianstvena mo; on odlui da otkrije u emu je tajna. Kad bude objavio tu tajnu, odjeknue po celom svetu, ue se i u najudaljenijim zemljama, svi e narodi zanemeti od iznenaenja i svuda e to nositi sobom i njegovo ime i on e zauvek postati slavan. Srea je to je ba on to otkrio, silna srea; i, snujui o blistavoj slavi, zamutilo mu se u glavi. Svi u kui mu usluno napravie mesta; Marget mu utivo ponudi da sedne; Ursula naredi Gotfridu da za njega unese poseban sto. Onda stavi arav na sto i postavi, pa ga upita ta bi eleo. Donesite mi to god hoete, odgovori on. Dvoje sluinadi iznesoe posluenje iz ostave, zajedno sa belim i crnim vinom pehar belog, pehar crnog. Astrolog, koji verovatno nikada ranije nije video ovakve poslastice, nasu au crnog vina, ispi je, napuni jo jednu i odma poe slatko da jede. Nisam oekivao Satanu, poto je prolo vie od nedelju dana kako sam ga video ili uo o njemu, ali on ue osetio sam to, iako su mnogi ljudi stajali preda mnom i nisam mogao da ga vidim. uo sam kako se izvinjava to je doao nepozvan; hteo je odmah da ode, ali ga Marget zamoli da ostane, i on joj se zahvali i ostade. Ona ga provede kroz kuu i predstavi ga devojkama, Majdlingu i nekim starijim gostima; zau se amor aputanja: To je taj mladi stranac o kome somo toliko sluali i koga nikako nismo mogli da vidimo jer vrlo mnogo putuje. Vidi, draga moja, vidi, kako je lep kako li se samo zove? Filip Traum. Ah, kako mu to odgovara! (Znate Traum na nemakom jeziku znai san.) ta radi on? Priaju da studira za svetenika. Eh, sa takvim divnim licem jednoga dana e postati kardinal. Odakle je? Kau da je negde iz tropskih krajeva i da tamo ima nekog bogatog ujaka. I tako dalje. On se odmah snaao; svi su eleli da se upoznaju i da porazgovaraju s njim. Svi su osetili kako je vazduh odjedanput postao sve i pirijatan, pa su se zbog toga udili, jer su videli da napolju sunce pee isto onako kao i ranije i da na nebu nema nijednog oblaka, ali niko, naravno, nije pogodio zbog ega je to tako. Astrolog je ispio drugu au, pa nasu i treu. Zatim spusti bocu i sluajno je prevrnu. On je zadra, pre nego to se mnogo vina prosu i die je prema svetlosti, govorei: Kakva teta ovo je kraljevsko vino. Onda mu se lice ozari radou ili trijumfom ili tako neim, pa ree: Brzo! Dajte kakvu posudu. Donesoe jednu posudu od etiri kvarte. On uze bocu od dve pinte i poe da sipa; sipao je, sipao, a crno vino je klokotalo i teklo u belu posudu i punilo je sve vie; svi su zapanjeno blenuli, bez daha a posuda je uskoro bila do vrha puna. Pogledajte bocu, ree on digavi je; jo je puna. Bacih pogled na Satanu, a on toga asa nestade. Tada otac Adolf naglo ustade, zajapuren i uzrujan, pa se prekrsti i stade da grmi svojim glasom: Ova kua je puna ini i prokleta! Gosti poee da ridaju i da viu, pa nagrnue ka vratima. Pozivam ukuane koji su otkriveni da... Tog trenutka on zaneme. Licemu

17

pocrveni, pa pomodri, ali ni glaska nije mogao da izusti;Tada ugledah Satanu; on se kao kakva izmaglica stapao u telo astrologa; astrolog die ruku i oigledno sopstvenlm glasom ree: ekajte ostanite tu gde ste. Svi stadoe kao ukopani. Donesite levak! Ursula, koja se tresla od uasa, donese levak, a on ga stavi u bocu pa podie onu veliku posudu i poe da presipa vino natrag, dok su svi razrogaeno, netremice gledali, zapanjeni, poto su znali da je boca bila puna pre nego to je on poeo da sipa u nju. On je sve vino iz posude presuo u flau, nasmeio se svima u sobi i rekao nemarno: Nita to nije to moe svako da uradi. Sa mojom moi ja mogu da stvaram i mnogo vea uda. Sa svih strana se razlee vrisak uplaenih: Oh, Gospode, neastivi je uao u njega! I svi divlje pohrlie ka vratima, te tako iz kue nestadoe svi oni kojima tu nije ni bilo mesto; ostali smo samo mi, deaci, i Majdling. MI smo znali u emu je tajna i kazali bismo je da smo to mogli uiniti. Bili smo duboko zahvalni Satani to je u pravom trenutku doao u pomo. Marget je bila bleda i plakala je; Majdling je izgledao kao skamenjen, a i Ursula takoe; ali najgore je bilo s Gotfridom on nije mogao estito ni da stoji, toliko je bio slab i uplaen. Znate, on je bio iz porodice vetica i za njega bi bilo vrlo gadno da bude osumnjien za tako neto. Agnes polako ue u sobu; izgledala je kao boji pravednik koji o svemu to se dogodilo nita ne zna, pa htede da se oee o Ursulu, da bi je ona pomilovala, ali Ursula uplaeno ustuknu od nje pravei se kao da to ne ini zato to je neutiva, jer je vrlo dobro znala da ne bi bilo dobro da pokvari odnose sa jednom takvom makom. Ali mi smo uzeli Agnes u naruje i stali je milovati, jer se Satana ne bi sprijateljio s tom makom da o njoj nije imao dobro miljenje, a nama je to bila dovoljna preporuka. Izgleda da je on imao poverenja u sve to nije imalo oseanje morala. Napolju su se gosti panino razbeali na sve strane, svi su bili uasno uplaeni; zbog metea koji su napravili svojim tranjem i kuknjavom, vritanjem i vikanjem celo selo ubrzo pohrli iz kua da vidi ta se dogodilo: svetina zakri drum i uzbueno i zaplaeno stade da se gurka; onda se pojavi otac Adolf i seljaci se razdvojie u dva bloka, kao to se nekad, davno, razdvojilo Crveno more, i uskoro tom stazom proe astrolog krupnim koracima i mrmljajui, a gde je prolazio, staza bi se za njim ponovo spajala u zbijenu masu, koja je utala kao zalivena, uplaena, ukoenih pogleda; svima su se grudi brzo dizale i sputale, a nekoliko ena pade u nesvest; i kad je on proao, gomila se opet sabi, pa krenu za njim na izvesnom odstojanju; svi su uzbueno uglas govorili, raspitujui se i obavetavajui o injenicama. Poto su se obavestili o injenicama, oni su ih priali drugima doterujui ih doterali su ih tako da posuda vina postade bava, ija je cela sadrina stala u jednu bocu, koja je ipak na kraju ostala prazna. Kada je astrolog stigao do trga, on ode pravo nekom maioniaru, fantastino obuenom, koji je bacao u vazduh tri mesingane kugle. Uze ih od njega, okrenu se svetini koja se pribliila i ree: Ovaj jadni komedija uopte ne poznaje svoj zanat. Priite blie da vidite jednu majstoriju. Rekavi to, on hitnu kugle uvis, jednu za drugom, i poe da ih okree u vazduhu u vitkom i sjajnom ovalu, pa onda dodade jo jednu, zatim jo jedmu, pa jo jednu i uskoro niko nije video odakle ih on to izvlai dodavao ih je, dodavao i dodavao, oval se stalno irio, a njegove ruke vitlale su tako hitro da su izgledale upravo kao neka mrea ili neka zamagljena povrina i uopte nisu liile na ruke; prema onima koji su brojali, sada je u vazduhu bilo oko stotinu kugli. Ovaj veliki oval koji se vrteo, podie se dvadesetak stopa uvis; bio je to blistav, treperav i aroban prizor. Tada on prekrsti ruke i naredi kuglama da nastave da se vrte bez njegove pomoi i one su to i uinile. Posle dva minuta on ree: E, pa sad je dosta, i oval se rasprsnu i tresnu na tlo, a kugle se rasue i otkotrljae na sve strane. I, gde god bi se neka od kugli dokotrljala, ljudi bi ustuknuli od straha i niko se nije usuivao da ih dotakne. On se zbog toga grohotom smejao, podsmevao se ljudima i nazivao ih kukavicama i babama. Tada se astrolog okrenu i ugleda zategnutu icu, pa ree da budaline svakodnevno bacaju pare da bi gledale nespretnu i nevetu hulju koja poniava tu lepu vetinu; sada treba da vide pravog majstora. Tada on skoi uvis i vrsto stade nogama na icu. Zatim hitro odskakuta celom duinom ice, s jednog kraja na drugi, i to na jednoj nozi, pokrivi oi rukama; a potom poe da se prevre preko glave, napred i natrag, i prevrnu se dvadeset sedam puta. U masi se zau amor, poto je astrolog bio star i do tada je teko hodao, a katkad je i hramao, a, gle, kako je sada okretan i kako izvodi vetinu za vetinom, i to neverovatno ivo. Najzad on lako skoi na zemlju, pa poe drumom, zae za ugao i nestade. Onda ta velika, bleda, zanemela i gusta masa duboko odahnu, i ljudi se zgledae, kao da se pitaju: Da li se to stvarno odigralo? Je si li i ti to video, ili samo ja jesam li ja to sanjao? Onda poee tiho da razgovaraju, pa u parovima krenue kuama; jo uvek su agorili onako preplaeno, unosei se jedan drugom u lice, stavljajui ruke na miice, pravei i druge sline pokrete koje ljudi obino ine kada na njih neto ostavi dubok utisak. Mi, deaci, ili smo iza naih oeva i sluali, hvatajui sve to smo mogli od onoga to su govorili; a kada su seli u naoj kui i produili razgovor, ostali smo i dalje s njima. Bili su veoma neraspoloeni,

18

jer e, kako su to oni govorili, neizbeno morati da doe do propasti sela posle ove strane pojave vetica i avola. Onda se moj otac priseti kako je otac Adolf zanemeo u trenutku kada je stao da grmi na avolove sluge. Oni se do sada nisu usuivali da stave ruku na jednog miropomazanog slugu Gospodnjeg, ree moj otac, i uopte ne mogu da shvatim kako su se usudili da to uine onda kad je svetenik nosio svoje raspee. Zar nije tako? Da, rekoe ostali, videli smo da ga je nosio. To je ozbiljno, prijatelji moji, veoma ozbiljno. Ranije smo uvek imali zatitu. Ovog puta to nije uspelo. Ostali se stresoe, kao da im je zima, i proaptae to to je otac rekao: Ovog puta to nije uspelo. Bog je digao ruke od nas. Da, to je istina, ree otac Sepi Volmajera; vie nema niotkud pomoi. Ljudi e to shvatiti, ree sudija, Nikolasov otac, i oajanje e ih liiti snage i hrabrosti. Zaista su nam dola zla vremena. U pravu ste, komija, ree moj otac; svi emo stradati svi emo izgubiti dobar glas a mnogi i poloaje, imanja. Oh, blagi boe! Sta je? To moe da doe i da nas sasvim upropasti. Sta to za ime boje? Iskljuenje iz crkve! To ih oinu kao grom, bili su kao oamueni od uasa. Zatim im strah od te propasti uli snage, pa prestadoe da oajavaju i poee da smiljaju nain na koji bi se ta katastrofa spreila. Spominjali su jedan, pa drugi, pa jo jedan izlaz, i tako su razgovarali do sutona, a onda priznadoe da za sada ne mogu da nau put spasenja. I tako se rastadoe tuni, potiteni i puni zlokobnih slutnji. Dok su se oni opratali, ja kriom izioh i uputih se Margetinoj kui da vidim ta se tamo dogaa. Sreo sam mnogo Ijudi, ali me niko ne pozdravi. To bi trebalo da izgleda udno, ali nije bilo tako poto su svi bili toliko uzrujani od straha i strepnji, i mislim da nisu ni bili pri sebi; svi su bili bledi i iscrpeni, hodali su kao u snu, otvorenih oiju nita ne opaajui; usne su im se pokretale, ali nisu nita govorili i nesvesno su zabrinuto irili ruke. Kod Marget je bilo kao na sahrani. Ona i Vilhelm sedeli su jedno pored drugog na sofi, ali nita nisu govorili, ak se ni za ruke nisu drali. Oboje su bili strano sumorni, a Margetine oi bile su crvene od silnog plaa. Ona ree: Preklinjala sam ga da ode i vie nikada ne prekorai prag ove kue i da se tako spase. Ne mogu da podnesem pomisao da ja budem njegov ubica. Na ovu kuu su baene ini i niko u njoj nee izbei lomau. Ali on nee da ode i izgubie glavu sa nama ostalima. Vilhelm ree da nee da ide; ako njoj preti opasnost, njemu je mesto uz nju i on e tu ostati. Tada ona ponovo zaplaka, i sve to je bilo tako alosno da zaalih to sam uopte dolazio. A onda neko zakuca i Satana ue sve, veseo, divan i sa sobom donese onu svoju opojnu dra i sve se uas promeni. Ni jednom reju ne pomenu ono to se odigralo, ni uasna strahovanja koja su ledila krv u ilama svakome u naem selu, nego poe da pria i aska o svim moguim veselim i prijatnim stvarima; zatim je govorio o muzici to je bio majstorski potez kojim je rasprio ostatke Margetine potitenosti i sasvim je razveselio te je ona s budnom panjom poela da ga slua. Ona nikada ranije nije ula da neko tako dobro i znalaki govori o muzici, pa je to tako oara i ushiti da ono to je oseala ozari njeno lice i iskaza se u njenim reima; i Vilhelm je to primetio, ali nije izgledao onako zadovoljan koliko je trebalo da bude. Posle toga Satana stade da pria o pesnitvu, pa je i recitovao neke pesme, i to veoma dobro, i Marget je ponovo bila oarana; a Vilhelm je opet bio manje zadovoljan nego to je trebalo da bude, ali ovog puta Marget to primeti i obuze je giria savesti. Te noi utonuo sam u san uz prijatnu muziku kia je rominjala po prozorskim oknima i ulo se potmulo tutnjanje daleke grmljavine. U gluvo doba noi doe Satana, probudi me i ree: Hajde sa mnom. Kuda emo da se uputimo? Bilo kuda, samo da sam pared tebe. A onda sunevi zraci estoko blesnue i on ree: Ovo je Kina. Bilo je to veliko iznenaenje, i osetih se skoro pijan od sujete i radosti to sam stigao tako daleko toliko mnogo, mnogo dalje nego to je putovao bilo ko drugi u naem selu, ukljuujui i Bartela Sperlinga, koji je bio tako gord na svoja putovanja. Leteli smo nad tim carstvom vie od pola sata i celo smo ga videli. Prizori koje smo gledali bili su izvanredni; neto je bilo lepo, a neto isuvie strano. Na primer nego, o tome u priati kasnije, kao i o razlogu zato je Satana izabrao Kinu za ovaj izlet, a ne neke druge krajeve; kada bih o tome sada razvezao, to bi prekinulo nit moje prie. Najzad smo prestali da letimo i spustili smo se na zemlju. Sedosmo na planinu koja je bila iznad prostranog predela planinskih venaca i klisura, dolina, ravnica i reka, sa gradovima i selima usnulim na suncu, a daleko, daleko na horizontu bletalo je sinje more. Bio je to prizor tih i sanjalaki, prekrasan za oko, pun odmora za duu. Kad bismo samo mogli tako da se vineimo kad god to zaelimo, bilo bi mnogo lake iveti na ovom svetu, jer oveku promena okoline prebaci teke brige na drugo rame i odagna stari, ustajali zamor i iz due i iz tela. Razgovarali smo, i meni pade na pamet da pokuam da popravim Satanu i da ga ubedim da vodi bolji ivot. Govorio sam mu o svemu onome to je poinio i molio sam ga da bude uviavniji i da prestane sa unesreavanjem ljudi. Rekoh mu da znam kako on to nije inio iz zlih pobuida, ali da treba da zastaine i dobro razmisli o svim moguim posledicama do kojih moe dovesti neto, i pre nego se u to onako prenaglo i nasumice uputi. Ako bi postupao tako, onda ne bi stvarao toliko nevolja. Nisam ga

19

uvredio ovim svojim otvorenim reima; to ga samo razveseli i iznenadi, pa ree: ta kae, postupam nasumice? To ja sigurno nikad ne inim. Veli, treba da stanem i razmislim o moguim posledicama? A zato? Ja uvek vrlo dobro znam posledice svojih postupaka i znam ih unapred. Oh, Satana, pa kako onda moe da ini takve stvari? Dobro, ispriau ti zato je to tako, a ti mora da razume, ukoliko to moe. Ti pripada jednoj udnoj vrsti bia. Svaki ovek je istovremeno u neku ruku maina patnje i maina sree. Te dve maine skladno deluju u njemu, jednom finom i osetljivom tanou, i to ine sleujui naelo ravnamernog smenjivanja. Za svaku sreu koju proizvede prva mama u njemu, ona druga je spremna da to zbrie nekom tugom ili bolom a moda i dvanaestinom nesrea. U veini sluajeva ivot oveka je otprilike podjednako podeljen na sreu i nesreu. Ako nije tako, onda nesrea preovlauje i to uvek, a nikada ono drugo. Katkad su sklop i narav oveka takvi da je njegova maina bede u stanju da obavi skoro sav posao. Takav ovek ivi bezmalo ne znajui ta je to srea. Sve to dodirne, sve to radi, donosi im nesreu. Jesi li kada sreo takve ljude? Takvim ljudima ivot nije nikakvo blago, zar ne? Njima je ivot samo ropac. Katkad za jedan sat sree ovekova maina nagoni ga da to kasnije plaa tekim godinama emera. Zar ne zna to? To se stalno dogaa. Odmah u ti ispriati nekoliko takvih sluajeva, Eto, stanovnici tvoga sela za mene nita ne predstavljaju ti to zna, zar ne? Ne htedoh da budem suvie otvoren, pa rekoh da sam tako neto nasluivao. Eh, pa vidi, istina je da oni za mene ba nita ne predstavljaju. Nije mogue da oni meni neto znae. Razlika izmeu njih i mene je beskonana i neizmerna; Oni nemaju razuma. Nemaju razuma? Nemaju oni nita to bi na to makar i liilo. Jednom u da ralanim to to ovek naziva svojim razumom i izneu ti pojedinosti tog darmara, pa e onda i sam videti i sve to shvatiti. Ljudi nemaju nieg zajednikog sa mnom meu nama nema nikakve dodirne take; oni imaju svoje male benaste oseaje i siune benaste tatine, bezobrazluke i ambicije; njihov majuni benasti ivot je samo grcavi smeh, uzdah, pa nestajanje u beskrajnom ponoru mraka i, oni, uostalom, uopte nemaju oseanja. Imaju samo oseanje morala. Objasniu ti ta mislim. Evo, vidi ovog crvenog pauka, manjeg od vrka iode. Moe li ti zamisliti da se jedan slon interesuje za njega da se brine je li on srean ili nije, je li bogat ili siromaan, da li mu dragana uzvraa ljubav ili ne, da li mu je majka bolna ili zdrava, potuju li ga u drutvu ili ne, hoe li ga neprijatelji smoditi ili prijatelji ostaviti, da li e mu se nade izjaloviti ili e njegove politike ambicije propasti, ili, da li e umreti meu svojima ili e okonati naputein i prezren u tuoj zemlji? Tako neto slonu ne moe nikada da bude vano; to za njega ba nita ne znai; on ne moe da smanji svoja saoseanja na mikroskopski siune razmere paukovih problema. Za mene je ovek kao to je za slona crveni pauk. Slon nema nita protiv pauka on ne moe da se spusti na tu neznatnu visinu; ja nemam nita protiv oiveka. Slon je ravnoduan; i ja sam ravnoduan. Slon se ne bi gnjavio time da pauku nanese neko zlo; a ako bi mu to palo na pamet, mogao bi da mu uini kakvo dobro, ukoliko mu tako neto iskrsne a da ga to nita ne kota. Ja sam ljudima inio dobra, a ne zla. Slon ivi itav vek, a crveni pauk jedan dan; u pogledu snage, razuma i dostojanstva jedno od drugog je astronomski daleko. Pa, ipak, u tome, kao i u ostalom, ovek je neizmerno nie ispod mene nego to je siuni pauk ispod slona. ovekov razum nespretno, muno i naporno krpi sitne beznaajnosti i dolazi do nekog rezultata bilo kakav da je taj rezultat. Moj um stvara! Nasluuje li kakva je to mo? Stvara, ta god zaeli i to za tren oka. Stvara, a ne treba mu nikakav materijal da bi stvarao. Stvara tenosti, vrsta tela, boje bilo ta, stvara sve i ni iz ega, onako iz vazduha, iz onoga to je bestelesno, a to se zove misao. ovek zamisli svilenu nit, zamisli mainu da je isprede, zamisli sliku, i onda nedeljama radi da bi na platnu izvezao tu sliku tom niti. Ja samo sve to zamislim i u ledeem trenutku sve je to pred tobom stvoreno. Ja zamislim pesmu, melodiju, tok partije aha ma ta i to je tu. To je basmrtni um nita nije van njegovog domaaja. Nita ne moe da skui moje beskrajne horizonte; meni su stene prozirne, a mrkla pomrina je za mene dan. Ja ne moram da otvaram knjigu; jednim jedinim pogledom kroz korice upijam celu njenu sadrinu; ona mi ostaje u glavi i ni za milion godina ne mogu da zaboravim nijedne rei iz nje, a ni mesto bilo koje rei u toj knjizi. U lobanji oveka, ptice, ribe, insekta ili bilo kog drugog bia, ne odvija se neto to se moe sakriti od mene. Jednim pogledom ja prodirem u mozak mudraca i sve one mudrosti koje on stie tokom ezdeset godina moje su; on moe da zaboravi, on ih i zaboravlja, ali ja ja sve pamtim, sve znam. A sada, kad u tvojim mislima vidim da me prilino dobro razume da nastavimo. Okolnosti mogu biti takve da se pauk dopadne slonu pod pretpostavkom da slon uopte moe da ga vidi ali on ga ne bi mogao voleti. Njegova ljubav je za njegov rod za njemu ravne. Ljubav jednog anela je velianstvena, divna, boanstvena, nju ovek ne moe ni da shvati ta ljubav je beskonano daleko od njega! Ali ona je ograniena samo na njemu ravna boanska bia. Kada bi ona makar trenutak ovla

20

dodirnula nekog iz tvog roda, ta ljubav bi ga potpuno unitila i od njega bi ostao samo pepeo. Ne, mi ne moemo da volimo ljude, ali prema njima moemo da budemo bezopasno ravnoduni; katkad oni mogu da nam se sviaju. Ti i tvoji drugovi mi se dopadate, svia mi se otac Peter i radi vaeg dobra sve ovo inim za vae selo. Video je kako sam pomislio da se podsmeva, pa objasini svoje postupke: Tvome selu inio sam dobra iako to ne izgleda tako. Tvoj rod nikad ne razaznaje sreu od zla. Oni uvek brkaju jedno sa drugim. I to zato to ne mogu da sagledaju budunost. Ono to ja inim za tvoje selo jednog dana e uroditi plodom; u izvesnim sluajevima u tim plodovima uivae oni sami, a u drugim jo neroena pokolenja. Nikada niko nee ni pojma imati da sam ja bio uzrok tome, ali to e ipak biti istiina. Vi, deaci, imate jednu igru: postavite red opeka koje su po nekoliko ina udaljene jedna od druge; onda gurnete jednu opeku, ona srui onu pored sebe, a ova srui sledeu i tako dalje, dok se ceo red ne porui. Takav je i ljudski ivot. Prvi pokret deteta srui poetnu opeku, a tokom ivota ostale e neminovno obarati jedna drugu. Kad bi ti mogao da vidi budunost, kao to ja mogu, video bi sve ono to e se tom stvorenju dogoditi; jer nita ne moe da izmeni redosled njegovog ivota, poto ga je onaj prvi dogaaj usmerio. To jest, nita ga nee izmeniti, jer svaki postupak neizostavno prouzrokuje drugi postupak, a taj prouzrokuje trei i tako ide sve do kraja, a samo vidovinjak moe pogledom da obuhvati itav taj red i tano da vidi kada neki postupak treba da naie, od kolevke do groba. Da li bog odreuje tok ivota? Misli da li ga predodredi? Ne. Tok ivota odreuju ovekove okolnosti i okolina. Njegov prvi postupak odreuje drugi i sve one to za tim slede. Pretpostavimo, primera radi, da ovek preskoi jedan od ovih postupaka; neto na izgled beznaajno; pretpostavimo da je bilo pisano da on odreenog dana, u odreeni sat, i minut, i sekund i deli sekunde, treba da ode na vrelo, i da nije otiao. Tok ivota toga oveka e se otada potpuino promeniti; od tada pa sve do graba bio bi potpuno drukiji nego tok ivota koji je za njega odredio njegov prvi postupak u detinjstvu. Zaista, da je otiao na izvor, on bi moda dospeo na carski presto, a propustivi da to uini, njegov tok ivota moe ga stoga dovasti do prosjakog tapa, a njegove kosti mogu se nai u sirotinjskom grobu. Na primer: da je u bilo kom trenutku, recimo, kad je bio deak, Kolumbo poreskoio ma i najbeznaajniju kariku u lancu dogaaja koje je njegoiv prvi postupak u detinjstvu neizbeno odredio, to bi mu promenilo itav kasniji ivot i on bi postao svetenik, umiro bi nepoznat u nekom italijanskom selu, a Amerika ne bi bila otkrivena jo za dva stolea. Ja to znam. Da je preskoen bilo koji od bilion postupaka u lancu Kolumbovog ivota, njegova sudbina sasvim bi se izmenila. Ispitao sam sav bilion njegovih ivotnih puteva i samo u jednom od njih pojavljuje se otkrie Amerike. Vi, ljudi, uopte i ne nasluujete da su svi vai postupci jednako vani, ali to je istina; za ovekovu sudbinu isto je tako vano zamahnuti rukom na odreenu muvu kao bilo koji drugi odreeni postupak ... Kao osvajanje nekog kontinenta, na primer? Da, tako je. No, vidi, nijedan ovek nikada ne preskoi nijednu kariku to se nikada nije dogodilo! ak i onda kad pokuava da se rei hoe li neto da uini ili ne, ve samo to je jedna karika, jedan postupak i ima svoje odreeno mesto u lancu njegove sudbine; kad on konano odlui da neto preduzme, to je isto tako ono to je on neophodno morao da uini. Sada vidi da ovek nikada nee mimoii neku kariku u svome lancu. On to ne moe. Ako bi odluio da pokua, sama ta namera bila bi jedna neizbena karika misao koja je morala da iskrsne upravo tog momenta i koja je odreena prvim postupkom u njegovom najranijem detinjstvu. To je zvualo tako zlokobno! ovek je suanj celog ivota, rekoh setno, i nikad ne moe da se oslobodi. Ne, sam on ne moe da izbegne posledice svog prvog postupka u detinjstvu. Ali ja ga mogu osloboditi. Pogledah ga sumorno. Promenio sam tok ivota izvesnom broju seljaka u tvome mestu. Pokuao sam da mu zahvalim, ali mi je bilo teko da to uinim, pa odustah. Jo u neke sudbine izmeniti. Ti zna onu malu Lizu Brant? Pa, naravno, nju svi poznaju. Moja majka kae da je ona tako slatka i divna da i ne lii na ostalu decu. Majka kae da e ona kad odraste biti ponos celog sela; i njegov idol, upravo kao to je i sada. Izmeniu njenu bmdunost. Nabolje? upitah. Da. A izmeniu i Nikolasovu budunost. Ovoga puta se obradovah pa rekoh: Nije potrebno da pitam za njegov sluaj; prema njemu e sigurno biti velikoduan. To nameravain. Odmah poeh u mati da zamiljam tu blistavu Nikijevu buidunost i ve sam ga unapredio u slavnog generala i u vrhovnog sudiju kad primetih da Satana eka da se smirim i ponovo ponem da ga sluam. Bilo me je stid to sam mu pokazao svoja bedna matanja i oekivao sam da e mi se podsmevati, ali to se ne dogodi. On nastavi svoju priu. Nikiju je odreeno ezdeset dve godine ivota. To je divno! rekoh ja. A Lizi trideset est, ali, kao to sam ti kazao, izmeniu njihove sudbine i duinu njihovih ivota. Za dva minuta i petnaest sekundi od sada Nikolas e se probuditi iz sna i videe da vetar nanosi kiu u sobu. U njegovoj sudbini bilo je pisano da e se on okrenuti na drugu stranu i da e ponovo zaspati. Ali ja sam odredio da on

21

treba najpre da ustane i zatvori prozor. Ta sitnica potpuno e izimeniti tok njegovog ivota. On e se probuditi ujutro dva minuta kasnije nego to je lanac njegove sudbine odredio. I zbog toga, ubudue se njemu nikada nee nita dogaati prema redosledu starog lanca. Rekavi to, Satana je izvadio svoj sat i gledao je u njega nekoliko trenutaka, pa ree: Nikolas je ustao da zatvori prozor. Njegov ivot je izmenjen i njegova nova sudbina je poela. Sada nailaze posledice. Podioe me marci; to je bilo jezivo. Da nije ove izmene, izvesni dogaaji desili bi se za dvanaest dana od danas. Na primer, Nikolas bi spasao Lizu da se ne udavi. On bi stigao na lice mesta upravo u pravi as etiri minuita posle deset, taj trenutak je ve davno odreen voda bi bila plitka, i Nikolas bi je lako i sigurno spasao. Ali on e sada stii nekoliko sekundi prekasno; Liza e dospeti u jo dublju vodu. On e dati sve od sebe, ali e se oboje udaviti. Oh, Satano! Oh, dragi Satano! jeknuh sa suzama u oima, spasi ih! Ne daj da se to dogodi. Ne mogu da podnesem da izgubim Nikolasa, on mi je najdrai drug u igri i veliki prijatelj; a pomisli i na jadnu Lizinu majku. Privio sam se uz njega, molio ga i preklinjao, ali ga to ne dirnu. Ree mi da moram ponovo sesti i sasluati ga do kraja. Ja sam izmenio Nikolasov ivot, a to je izmenilo Lizin. Da nisam to uinio, Nikolas bi spasao Lizu, a onda bi se onako mokar prehladio; zato bi preleao jedan od onih uasnih arlaha koji pustoi tvoj rod; ta bolest bi ostavila teke posledice; etrdeset est godina bio bi prikovan za postelju, i nepokretan kao trupac, gluv, nem, slep, dan i no bi se molio da smrt doe i oslobodi ga patnji. Da li da mu vratim takvu sudbinu? Oh, ne. Oh, nemoj ni za ceo svet. Milosra i saaljenja radi ostavi ga neka bude kakav je. Tako je i najbolje. Da sam izmenio ma koju drugu kariku u njegovom ivotu, ne bih mu uinio taku veliku uslugu. On je imao bilion moguih ivotnih sudbina, ali nijedna od njih nita ne vredi; sve su bile prepune jada i emera. Ali da se nisam ja upleo, on bi za dvanaest dana izvrio svoj hrabri podvig podvig koji bi poeo i zavrio se za celih est minuta i kao svu nagradu dobio bi onih etrdeset est godina alosti i patnje o kojima sam ti priao. To je jedan od onih sluajeva na koje sam mislio kad sam maloas kazao da se katkad neki postupak koji donese sat sree i zadovoljstva plaa ili kazni godinama patnje. Pitao sam se od ega li e prerana smrt spasti jadnu malu Lizu. On mi na to odgovori: Od deset godina bola i laganog oporavka od jedne nezgode, a zatim od devetnaest godina gnusobe, sramote, pokvarenosti, zloina to bi se zavrilo smru od delatove ruke. Za dvanaest dana ona e umreti; kada bi mogla, njena majka bi joj spasla ivot. Nisam li ja dobronamerniji od njene majke? Jesi oh, zaista jesi; i mudriji si. Ubrzo e biti suenje ocu Peteru. On e biti osloboen na osnovu nepobitnih dokaza o njegovoj nevinosti. Kako se to moe dogoditi, Satano? Zar zaista misli da e tako biti? Pa, naravno, ja to znam. Njegovo ime e opet postati ugledno i ostatak njegovog ivota bie srean. To verujem. Vraanje ugleda njegovom imenu zaista e ga usreiti. Njegova srea nee doi odatle. Toga dana izmeniu mu ivot za njegovo dobro. On nikada nee saznati da je ugled njegovog imena vraen. Ja smelo pomislih kako li e se to desiti, ali Satana nije obratio panju na moju misao. Zatim se zapitah ta li je s astrologom i gde li se sad nalazi. Na mesecu, ree Satana; uini mi se kao da se pri tom osmehnu. I to sam ga poslao na ledenu stranu meseca. On ne zna gde se nalazi i nije mu nimalo prijatno; ipak, tamo je za njega sasvim dobro, to je odlino mesto za prouavanje zvezda. Ubrzo e biti potreban i onda u ga vratiti, i opet u ui u njega. On ima pred sobom dug, svirep i grozan ivot, ali ja u to izmeniti, jer protiv njega nemam nita i gotov sam da mu uinim kakvo dobro delo. Mislim da u ga uputiti na lomau. On je imao tako udne pojmove o dobroti! Ali takvi su aneli, oni i ne znaju bolje. Njihovi ivoti nisu kao nai; a, pored toga, za njih ljudi ne znae nita; aneli smatraju da su ljudi nakaze. Uini mi se udno to je oterao astrologa teko daleko; mogao je isto tako da ga izbaci u Nemaku, gde bi bio pri ruci. Daleko? ree Satana. Meni nita nije daleko; za mene daljine ne postoje. Sunce je odavde udaljeno neto manje od sto miliona milja, a svetlost koja nas obasjava stigne do nas za osam minuta; a ja to rastojanje, ili bilo koju drugu daljinu mogu da preem za tako kratak deli vremena da se to asovnikom ne moe ni izmeiriti. Treba samo da zamislim putovanje i istog trenutka nalazim se tamo. Ja pruih ruku i rekoh: Na ruci mi je zrak svetlosti; pretvori ga u au vina, Satano. On to uini. Ja ispih vino. Razbij au, ree on. Ja je razbih. Eto vidi da je prava. Seljaci su mislili da su one mesingane kugle samo ini i da e nestati kao dim. Plaili su se da ih dodirnu. udni ste vi vi Ijudi. Ali, hajde; imam posla. Staviu te u postelju. Reeno i uinjeno. A onda ieznu; ali iz kie i pomrine uh njegov glas: Da, kai Sepiju, i nikom drugom. Bio je to odgovor na moju misao. Nikako nisam mogao da zaspim. To nije bilo zbog toga to sam se ponosio svojim putovanjima i uzbuivao svojim letenjem oko sveta i time to sam stigao ak do Kine, ili zato to sam bio pun prezrenja prema Bartelu Sperlingu, putniku kako se on sam nazivao, i koji je sve nas gledao s visine

22

zato to je bio jedini deak u Ezeldorfu koji je jednom bio u Beu i tamo video sva svetska uda. Nekom drugom prilikom zbog toga ne bih mogao da zaspim, ali sada me to nije zanimalo. Ne, misli su mi bile obuzete Nikolasom i razmiljao sam samo o njemu i o lepim danima koje smo zajedno proveli u nestalucima i vragolijama po umama, u poljima i na reci, u duge letnje dane, a zimi na klizanju i sankanju, dok su nai roditelji verovali da smo u koli. A sad taj mladi ivot se gasi; leta i zime e dolaziti i prolaziti, mi emo skitati i igrati se kao i pre, a njegovo mesto bie prazno; vie ga nikad neemo videti. Sutra on nita nee ni slutiti nego e biti isti kao to je uvek bio, ja u biti zaprepaen kad ujem njegov smeh i kad ga budem gledao kako se bezbrino i veselo zabavlja, jer e on za mene biti le, votanih ruku i mrtvih oiju, a oko njegovog lica videu pokrov; a on ni sledeeg dana nita nee slutiti, a ni dan posle toga, i za to vreme e se brzo gasiti ono malo njegovih dana, a onaj uas e se primicati sve blie i blie i njegova zla kob e ga sve vre stezati oko vrata, a to niko nee znati sem Sepija i mene. Dvanaest dana samo dvanaest dana. Uasno je pomisliti na to. Primetih da ga u mislima nisam vie nazivao onim dragim nadimcima, Nik i Niki, nego njegovim punim imenom i s potovanjem, kao to se govori o mrtvima. Takoe seajui se dogaaja za dogaajem iz naeg drugovanja, videh da su to uglavnom bili sluajevi kad sam mu naneo kakvu nepravdu ili kad sam ga uvredio; to sam sebi prebacivao, korio sam samog sebe i srce mi se kidalo od kajanja, ba kao kad se seasmo kako nismo bili dobri prema prijateljima koji su otili na onaj svet pa bismo hteli da se vrate, makar samo i za trenutak kako bismo mogli da kleknemo prad njima i da kaemo: Smilujte se i oprostite. Jednom, kad nam je bilo devet godina, on je iao daleko, skoro dve milje da bi neto posluao piljara, koji mu je kao nagradu dao divnu jabuku; Nikolas je prosto leteo kui s njom, skoro van sebe od iznenaenja i radosti, a ja sam ga sreo i on mi je dao da pogledam jabuku i ne pomislivi da bih ga mogao prevariti; ja sam pobegao s jabukom i pojeo sam je trei, a on je kaskao za mnom i molio me da mu je vratim; kad me je pristigao, ponudio sam mu ogrizak, jer je to bilo sve to je ostalo od sone voke, i slatko sam mu se smejao. On se okrenu i ree plaui da je jabuku hteo da daruje svojoj sestrici. To me zabole, jer se ona polako oporavljala od neke bolesti i on bi bio sav ponosan da je video njenu radost i iznenaenje i da ga je ona iz zahvalnosti poljubila. Ali ja sam se stideo da priznam da se stidim, pa samo rekoh neto grubo i pakosno da bih se pretvarao kako mi sve to nije nimalo vano; on mi nita ne odgovori, ali kada je krenuo prema svojoj kui, na licu mu je bio alostan izraz koji mi je kasnijih godina mnogo puta izlazio pred oi, i korio me i nagonio da se opet oseam postien. Vremenom je ta uspomena izbledela, pa je onda sasvim nestala; ali seanje na taj trenutak sada oive. Jednom u koli, kada nam je bilo jedanaest godina, preturio sam svoju mastionicu i uprljao etiri sveske, pa mi je pretila opasnost stroge kazne; ali ja okrivih njega, te on dobi batina od uitelja. A koliko prole godine podvalio sam mu u trampi davi mu jednu veliku naprslu udicu za tri male dobre udice. Prva riba koju je upecao slomila mu je udicu, ali on nije znao da sam ja kriv i odbio je da primi natrag jednu od malih udica koju sam mu ja, gonjen saveu, nudio, i rekao je: Trampa je trampa; udica je bila rava, ali to nije tvoja krivica. Ne, nisam mogao da spavam. Te sitne i bedne nepravde korile su me i proganjale i to mnogo bolnije od onih koje oveka mue kada nanese nepravdu nekome ivom. Nikolas je jo iv, ali bez obzira na to, ja sam ga smatrao kao nekog ko je ve umro. Vetar je jo fijukao oko nastrenica, a kia je jo dobovala po oknima. Ujutru potraih Sepija i sve mu ispriah. To je bilo dole, pored reke. Sepijeve usne su se micale, ali nije kazao nita; izgledao je zgranut; gledao me je ukoeno, a lice mu jako poblede. Stajao je tako nekoliko trenutaka; suze su mu navirale na oi, a onda se okrenu; ja ga uhvatih pod ruku, pa poosmo razmiljajui, ali ne govorei nita. Preli smo preko mosta, pa smo onda lutali livadama, breuljcima i umama; najzad razgovor poe i potee slobodno; piriali smo samo o Nikolasu seajui se dana koje smo zajedno proiveli. A s vremena na vreme Sepi bi tiho rekao, kao da govori samome sebi: Dvanaest dana ni punih dvanaest dana. Zarekosmo se da stalno moramo biti s njim; koliko god je to mogue moramo da priamo, da drugujemo s njim ostalo je tako malo dana! A, ipak, nismo ga traili. Bilo bi to kao susret s pokojnikom, i zato smo se plaili. To nismo rekli jedan drugom, ali smo to oseali. I stoga se ukoismo kad, zaokrenuvi stazom, iskrsnusmo pred samog Nikolasa. On veselo uzviknu: Hej! ta je to s vama? Da niste videli neku avet? Nismo mogli ni re da izustimo, ali za to i ne bi prilike; on je bio voljan da govori za sve nas, poto je upravo video Satanu i zbog toga je bio vanredno raspoloan. Satana mu je ispriao o naem putovanju u Kinu i on ga je molio da i njega povede na put, a Satana mu je to i obeao. To bi trebalo da bude daleko putovanje, divno i bajno; Nikolas ga je molio da povede i nas, ali

23

on je to odbio, rekavi da e nas povesti drugi put, ali tada nee. Satana e doi po njega trinaestog, a Nikolas je ve brojao sate, tolilko je bio nestrpljiv. To je bio onaj kobni dan. I mi smo, takoe, ve brojali sate. Lutali smo mnogo milja, i stalno smo ili stazama koje su nam bile najdrae jo iz vremena kad smo bili mali i govorili smo samo o dobrim starim danima. Jedino je Nikolas bio veseo; mi nikako nismo mogli da se oslobodimo potitenosti. S Nikolasom smo se ponaali tako udno, neno, i blago, i eljivo, da on to primeti i bi mu drago; stalno smo mu sa puno panje i potovanja inili sitne usluge, a uz to smo govorili: Stani, pusti da ja to uinim za tebe, to mu je isto tako bilo drago. Poklonio sam mu sedam udica sve to sam imao i naterao sam ga da ih primi; a Sepi mu je darovao svoj novi no i igru obojenu crveno i uto kao naknadu za podvale kojima ga je ranije nasamario, kako mi docnije ree, a ega se Nikolas verovatno vie nije ni seao. To ga je ganulo, poto nije mogao verovati da ga toliko volimo; njegov ponos i zahvalnost na poklonima su nas zato duboko dirnuli, jer ih nismo niim zasluili. Kada smo se najzad rastali, iz njega je zraila srea i rekao nam je da nikada nije doiveo tako srean dan. Dok smo se vraali ikui, Sepi ree: Mi smo ga uvek cenili, ali nikada toliko kao sada, kada emo ga izgubiti. Sledei dan kao i ostale dane sve nae slobodno vreme provodili smo sa Nikolasom, a uz to i vreme koje smo (i on) brali od rada i ostalih dunosti, i to nas je svu trojicu stajalo nekoliko otrih grdnji i pretnji kaznama. Svakoga jutra nas dvojica bi se naglo probudili, tresui se i govorei, dok su dani leteli, ostalo je jo samo deset dana; ostalo je jo samo devet dana; samo osam; samo sedam. Preostajalo je sve manje vremena. Nikolas je neprestano bio radostan i srean, i lupao je glavu zato mi nismo raspoloeni kao on. Stalno se iz petnih ila trudio da nae naina da nas razveseli, ali u tome skoro uopte nije uspevao; video je da se Sepi i ja ne radujemo od srca i da je na kruti smeh, ako bi se kad i zasmejali, nailazio na neku prepreku u naim grlima i da se onda lomio i pretvarao u uzdah. Pokuavao je da odgonetne ta je to s nama, ne bi li mogao da nam pomogne i da nas izvue iz nevolje, ili da je olaka delei je s nama, te smo tako morali da smiljamo sijaset lai kako bismo ga zavarali i umirili. Ali najtee od svega bilo je to to je on stalno krojio planove, a u njima se esto govorilo i o danima posle trinaestog! Kad god bi se to dogodilo, mi bismo u sebi zajeali. On je usredsredio sve svoje misli da nas nekako razveseli; i najzad, kad mu je od ivota preostalo jo tri dana, pade mu na pamet prava zamisao i zbog toga je likovao predloio je da napravimo veliko veselje i igranku za deake i devojice u umi, tamo gore na mestu na kome smo prvi put sreli Satanu, a to je trebalo da bude etrnaestog. To je bilo uasno, jer je to dan njegovog pogreba. Nismo se usuivali da se protivimo, jer bi to imalo za posledicu jedno pitanje, jedno zato - na koje ne bismo mogli da odgovorimo. On je eleo da mu pomognemo oko pozivanja gostiju, to smo i uinili prijatelju koji umire ovek ne moe nita da odbije. Ali, to je bilo grozno, jer smo ih, u stvari, pozivali na njegovu sahranu. Tih jedanaest dana bili su uasni; pa, ipak, pasle itavog ivota prohujalog od onih dana do danas to vreme mi je jo uvek puno divnih uspomena. U stvari, to su bili dani druenja sa jednim naim svetim pokojnikom i ja nisam znao za jo neko druenje koje bi bilo tako prisno i tako dragoceno. Grevito smo grabili svaki sat i minut, brojei ih kako nepovratno prolaze, i rastajali smo se od njih s onim bolom i tugom koju osea tvrdica dok gleda kako mu razbojnici pljakaju blago, bespomoan da ih sprei. Kada se spustilo vee poslednjeg dana, ostali smo napolju suvie dugo; za to smo bili krivi Sepi i ja; nismo mogli da podnesemo rastanak s Nikolasom, tako da je bilo veoma kasno kada smo se pred njegovom kuom rastali od njega. Ostali smo jo neko vreme blizu njegove kue oslukujui; i dogodi se ono od ega smo strahovali. Otac ga je, kao to mu je ve ranije pripretio, istukao, pa smo uli njegovu vriskui. Ali sluali smo samo jedan trenutak, pa smo onda odjurili puni grie savesti zbog kazne koju smo mi izazvali. Bilo nam je ao i oca, jer smo stalno mislili: Kad bi on samo znao kad bi samo znao! Ujutro Nikolas ne doe na ugovoreno mesto, pa mi poosmo njegovoj kui da vidimo ta je s njim. Njegova majka ree: Otac mu je izgubio strpljenje zbog svih tih nestaluka i nevaljalstava i hoe tome da stane na kraj. Uvek kad nam je Nik potreban ne moemo ga nai, a posle se ispostavi da je skitarao s vama dvojicom. Sino ga je otac dobro istukao. To me je ranije uvek rastuilo i mnogo puta sam za njega izmolila oev oprotaj i spasla sam ga od kazne, ali ovog puta me je uzalud molio, jer je i meni samoj bilo dozlogrdilo. Voleo bih da ste ga ba ovoga puta spasli, rekoh glasom koji je podrhtavao; jednog dana bi vam seanje na to olakalo bol u srcu. Nikolasova majka je u tom trenutku peglala i bila je delimino okrenuta leima. Na moje rei ona se okrenu i pogleda me zaueno, pa upita: ta hoe da kae s tim? Nisaim bio spreman da odgovorim na to pitanje i nisam znao ta da kaem; bilo mi je strano neprijatno poto je ona zurila u mene, ali u to Sepi hitro progovori: Pa naravno da bi vam

24

bilo prijatno da se setite toga, jer pravi razlog to smo tako dugo ostali napolju je u ovome: Nikolas je poeo da pria koliko ste vi dobiri prema njemu i kako nikad ne dobije batina kad ste vi tu da ga spasete; on nam je tako divno priao o tome, a mi smo ga tako rado sluali da niiko od nas nije ni primetio koliko je kasno. Da li je on to zbilja kazao? Je li to istina? upita ona i keceljom poe da otire suze koje su joj navrle na oi. Moete da pitate Teodora, on e vam to potvrditi. Ba je moj Nik dobar i valjan deak, ree ona. Zao mi je to sam dozvolila da bude istuen.To vie nikada neu uiniti. Ko bi mislio da je on dok sam ja sino ovde sedela i sekirala se i ljutila se na njega, sve to vreme mene voleo i hvalio. Mili moji, mili moji, kad bi samo znali! Nikada ne bismo pogreili; ali mi smo jadne ivotinje koje tapkaju u mraku i gree. Kad god se budem setila prole noi, zabolee me srce. Ona je bila kao i svi ostali; tih tekih dana, kao da niko nije otvarao usta, a da ne kae neto od ega bismo uzdrhtali. Oni su tapkali u mraku i ne slutei kakve istine, kakve tune istine govore sasvim sluajno. Sepi upita da li Nikolas moe da izae sa nama. ao mi je, odgovori ona, ali ne moe. Da bi ga jo vie kaznio, otac mu danas ne dozvoljava da izae napolje. Pred nama se ukaza divna nada! Ugledah je u Sepijevim oima. U isti mah smo pomislili: Ako on ne moe da izae iz kue, onda ne moe ni da se udavi. Sepi upita, da bi bio sasvim siguran: Mora li da ostane u kui ceo dan, ili samo pre podne? Ceo dan. Ba je to teta. Tako je danas lep dan, a on nikako nije navikao da bude zatvoren u kui. Ali je on ziaokupljen pripremama za onu zabavu, pa mu je to moda neka nadoknada to nije sa drugovima. Zaista se nadam da se ne osea suvie usamljen. U njenim oima Sepi vide neto zbog ega se usudi da je upita smemo li otii gore do njega da bismo mu pomogli da mu vreme bre proe. Samo izvolte, deco, ree ona srdano. Dakle, to je zibilja pravo prijateljstvo kad tako neto hoete da uinite za svoga druga, umesto da se igrate po poljima i umama i da se do mile volje nauivate. Priznajem vam da ste dobri deaci, premda katkad smetnete s uma da biste mogli biti jo bolji. Uzmite ove kolae to je za vas a ovaj odnesite njemu od njegove majke. Kada smo uli u Nikolasovu sobu, prva stvar koju smo ptrimetili bilo je vreme asovnik je pokazivao etvrt do deset. Je li to tano? Zar mu je preostalo samo jo tako malo minuta ivota! Osetih gr u srcu. Nikolas skoi i veselo nas pozdravi. Bio je ushien planovima za zabavu, pa se nije oseao usamljen. Sedite, ree on, i gledajte ta sam sve ve uradio. A zavrio sam i zmaja; sigurno ete i vi kazati da je veoma lep. Sui se u kuhinji, odmah u ga doneti. Nikolas je utroio svu svoju uteevinu na svakojake udne i arene sitnice koje e deliti kao nagrade u igrama, pa ih je sada ukusno i veto nareao po stolu. Razgledajte ih polako dok ja zamolim majku da mi malo osui zmaja peglom, ako je jo vlaan, ree on. Zatim, odskakuta napolje, pa se zviduui i trupkajui, spusti niz stepenice. Nas dvojica i ne pogledasmo stvari na stolu; sem asovnika nita nas drugo nije zanimalo. Sedeli smo i nemo zurili u njega sluajui otkucavanje i kad god bi skazaljka prela minut, klimnuli bismo glavom kao da pokaemo kako smo to primetili jo jedan minut manje u trci na ivot ili smrt. Najzad Sepi duboko uzdahnu i ree: Dva minuta do deset. Jo sedam minuta pa e smrtni as ostati iza njega. Teodore, on e se spasti! On e... Pst! Sav sam na iglama. Gledaj asovnik i uti. Jo pet minuta. Dahtali smo od napetosti i uzbuenja. Jo tri minuta, i sa stepenita se zaue koraci. Spasen! Viknusmo u glas i skoismo, okrenuvi se prema vratima. Njegova stara majka ue nosei zmaja. Zar nije divan? ree ona. Oh, boe moj, koliko je nad njim kapao mislim da je poeo jo u svanue, a zavrio ga je koji trenutak pre vaeg dolaska. Ona prisloni zmaja uza zid, pa koraknu unazad da ga bolje moe videti. Sam je nacrtao sve slike i ini mi se da su veoma dobre. Crkva nije ba sasvim dobro uspela, moram da priznam, ali pogledajte ovaj most svako bi odmah video da je to most. Zamolio me je da vam ga donesem gore... Oh, Gospode boe! Ve je deset sati i sedam minuta, a ja ... A gde je on? On? Oh, brzo e doi, izaao je na koji trenutak. Izaao? Da, da. Ba kad je siao, dola je majka male Lize i kazala je da je njeno dete negde odlutalo, pa kako je bila malo uznemirena, rekla sam Nikolasu da ode i potrai je bez obzira na oevu zabranu. Pobogu, zato ste vas dvojica tako prebledeli? Sigurno vam je zlo. Sedite, doneu vam da popijete neki lek. Onaj kola vam je morao nakoditi. Malo je premastan, ali sam mislila .. . Ona nestade ne zavrivi reenicu a mi odmah jurnusmo na stranji prozor i pogledasmo ka reci. Velika gomila sveta okupila se kod mosta na suprotnoj strani reke a drugi ljudi su sa svih strana trali u tom pravcu. Oh, gotovo je jadni Nikolas! Zato, oh, zato ga je pustila da izae iz kue? Hajmo, ree Sepi skoro jecajui. Doi brzo ne smemo je doekati ovde; ve za pet minuta ona e saznati ta se desilo. Ali nismo stigli da pobegnemo. Naila je na nas u dnu stepenica, sa nekom boicom u ruci, pa nas je naterala da ponovo uemo u sobu, sednemo i popijemo lek. Onda nas je gledala, oekujui da

25

vidi kako e lek dejstvovati i nije bila zadovoljna; stoga nas je zadrala jo malo, stalno korei sebe to nam je dala tako mastan kola. Uskoro se dogodi ono od ega smo strepeli. Spolja se zau bat koraka i struganje nogu, nekoliko ozbiljnih i tunih ljudi otkrivene glave ue i poloi dvoje utopljenika na krevet. Oh, boe moj! kriknu sirota majka, pa pade na kolena, zagrli mrtvog sina i obasu poljupcima njegovo mokro lice. Jao meni, ja sam ga poslala napolje, zbog mene je umro. Da sam sluala i zadrala ga u kui, ovo se ne bi desilo. I zasluila sam kaznu; sino sam bila svirepa prema njemu, a on je mene, svoju roenu majku, preklinjao da mu budem prijatelj. I tako je ona jecala i naricala, i sve ene su plakale, alile je i pokuavale da je utee, ali ona nije mogla sebi da oprosti, niti da se utei, i stalno je ponavljala da ga je ona poslala u smrt, jer da mu nije rekla da izae, on bi sada bio iv i zdrav. To pokazuje koliko su ljudi nerazumni kad sebe optuuju za bilo ta to su uinili. Satana, zna, on je rekao da se nita ne dogaa to na prvi postupak nije unapred odredio, da se dogodio i to uinio neizbenim; i tako ovek svojom voljom nikada ne moe da izmeni sudbinu ili da uini neto to e prekinuti kariku u lancu njegovog unapred odreenog ivotnog toka. Zatim zausmo vrisku i gospoa Brant, sva raupana i neuredna, izbezumljeno ulete i stade se probijati i gurati kroz mnotvo okupljenih ljudi, pa se onda baci na svoje mrtvo dete; jecala je i ljubila ga, zvala ga i tepala mu, i najzad je ustala sva iscrpena izlivom bola, pa onda prema nebu podie stisnutu pesnicu, a na njenom suzama natopljenom licu pojavi se neki tvrd i srdit izraz i ona ree: Ve gotovo dve nedelje sanjam neke nagovetaje i slutnje da e smrt pokositi ono to mi je najdrae, iz dana u no, iz noi u dan bacala sam se niice u prainu pred bogom i preklinjala sam ga da se smiluje na moje nevino dete i da ga spase zla a evo njegovog odgovora! Ali, On ga je spasao od zla no to ona nije znala. Ona obrisa suze iz oiju i sa obraza, pa je onda neko vreme stajala i netremice gledala u dete; rukama mu je milovala lice i kosu; zatim opet progovori onim ogorenim glasom: Ali u njegovom tvrdom srcu nema saaljenja. Nikada se vie neu moliti bogu. Ona privi svoje mrtvo dete na grudi i poe krupnim koracima; ljudi su joj se uklanjali s puta, zanemeli od uasnih rei koje su uli. Ah, ta sirota ena! Tano je Satana kazao da mi ne vidimo razliku izmeu sree i nesree, i da ih uvek brkamo. Otada sam mnogo puta sluao kako se ljudi mole bogu da spase ivot kakvom bolesniku, ali ja to nikada nisam inio. Sutradan su obe sahrane istovremeno obavljene u naoj maloj ctrkvi. Svi su prisustvovali, ukljuujui i one koji su bili pozvani na zabavu. I Satana je bio tu; a i trebalo je da bude prisutan, poto je zahvaljujui njegovim naporima i dolo do sahrana. Nikolas je s ovog sveta otiao bez oprotenja grehova, pa su u crkvi sakupljali priloge za mise koje e ga izbaviti iz istilita. Sakupili su samo dve treine od svote koju je trebalo skupiti, i roditelji su hteli da pokuaju da pozajme ostatak, ali Satana priloi taj novac. A nama je Satana nasamo rekao da istilite uopte ne postoji, i da je on dao taj novac da bi Nikolasove roditelje i njihove prijatelje potedeo od briga i nevolja. Pomislili smo kako je to lepo od njega, a on nam ree da njega novac nita ne staje. Na groblju, telo male Lize oduze tesar kome je njena majka dugovala pedeset groa za posao obavljen jo pre godinu dana. Ona nikada nije bila u stanju da plati to, pa ni sada. Tesar odnese le svojoj kui, drao ga je etiri dana u podrumu dok je majka za sve vreme plakala oko njegove kue i preklinjala ga da joj vrati mrtvo edo; onda tesar pokopa le u oboru svoga brata, bez ikakvog verskog obreda. Majka se na to izbezumi od bola i srama te die ruke od svog posla i svakog dana je lutala po selu proklinjui tesara i hulei na verske i crkvene zakone; to je bio straan i alostan prizor. Sepi zamoli Satanu da joj pomogne, ali on ree da su tesar i svi ostali samo lanovi ljudskog roda i da postupaju, onako kako ta vrsta ivotinja i treba da postupa. On bi se umeao kad bi video da neki konj tako postupa, i treba da ga obavestimo ako sretnemo takvu vrstu konja koji se ponaa kao ovek da bi on, Satana, mogao tome da stane na kraj. Znali smo da nam se podsmeva, jer, naravno, takav konj i ne postoji. Ali posle nekoliko dana uvidesmo da ne moemo vie podnositi bol te sirote ene, pa smo zamolili Satanu da ispita nekoliko njenih moguih sudbina i da vidi ne bi li, za njeno dobro, mogao sadanju sudbinu da joj zameni nekom novom. On ree do njoj, kako sada stvar stoji, njen najdui ivotni put daje etrdeset dve godine ivota, a onaj najkrai dvadeset dve, i da su oba prepuna tuge, gladi, siromatva i bola. Jedino to bi mogao da pobolja bilo bi to to bi omoguio da tokom sledea tri minuta preskoi jednu izvesnu kariku njenog sadanjeg sudbinskog lanca, pa nas upita da li to da uini. Bilo je toliko malo vremena da o tome odluujemo, da smo se prosto izbezumili od uzbuenja; dok smo doli k sebi i upitali ga za pojedinosti, Satana nam ree da e rok istei za nekoliko sekundi, te mi graknusmo: Uini to!

26

Gotovo je, ree on; trebalo je da ona skrene u drugu ulicu, ali sam je ja vratio i to joj je izmenilo sudbinu. ta e se sada desiti sa njom, Satano? To se ve deava. Ona se prepire s Fierom, onim tkaem. U svom besu Fier e odmah uiniti ono to ne bi uinio da nije izbila ta svaa. Fier je bio prisutan kada je ona nad telom svoga deteta hulila na boga. ta e on uiniti? On to upravo sada ini - pomazuje je. Za tri dana ona e biti spaljena na lomai. Nas dvojica zanemesmo; sledili smo se od uasa, jer da se nismo meali u njenu sudbinu, ne bi je snala ta uasna smrt. Satana primeti te nae misli i ree: To to vi mislite potpuno je ljudsko to jest glupo. Za nju je ovako mnogo bolje. Otii e u raj bilo kad da umre. Ovom ranom smru ona dobija dvadeset devet godina raja vie nego to joj je bilo odreeno i time izbegava dvadeset devet godina bede ovde, na zemlji. Trenutak pre toga gorko smo se zaricali da od Satane vie neemo traiti usluge za svoje prijatelje poto nam se inilo da on ne zna drugi nain kako bi nekome uinio dobro sem da ga ubije; ali sada je taj sluaj sasvim drukije izgledao, pa smo bili zadovoljni onim to smo uinili i, mislei na to, bili smo presreni. Malo posle toga zabrinuh se za Fiera, pa bojaljivo upitah: Satano, da li ovaj dogaaj menja Fierovu sudbinu? Da li je menja? Pa, naravno da je menja. I to iz osnova. Da maloas nije sreo gospou Brant, on bi umro sledee godine u trideset etvrtoj godini starosti. Ovako e dogurati do devedesete i po ljudskim merilima, proivee sasvim ugodan ivot i bie imuan. Bili smo veoma zadovoljmi i gordi ovim to smo uinili za Fiera, pa smo oekivali da e i Satana isto to osetiti; ali on tome uopte nije pridavao znaaja i nama bi nelagodno. Oekivali smo da neto kae, ali on to ne uini; i s toga, da bismo ublaili svoju zabrinutost, morali smo ga upitati da li e ta promeniti Fierovu sreu. Satana razmisli trenutak o tom pitanju, pa onda oklevajui ree: Pa da, vidite, odgovor na to pitanje nije ba jednostavan. Prema nekoliko njegovih ranijih moguih sudbina trebalo je da on dospe u raj. Nas dvojica se zgranusmo. Oh, Satano! A prema ovom... De, de, ne oajavajte. Vi ste iskreno pokuali da mu uinite dobro; pa neka vam to bude uteha. Oh, Gospode boe, to nas ne moe uteiti. Trebalo je da nam kae ta inimo, pa ne bismo tako postupili. Nae jadanje ne ostavi na njega nikakav utisak. On nikada nije osetio ni bol ni tugu i stoga nije imao prilike da uvidi kako je to strano. O njima je imao samo teorijsko znanje to jest, znao ih je razumom. A to, naravno, nije nita. O tome se bez iskustva ne moe znati nita sem neodreenog i nepotpunog pojma. Mi smo na sve naine pokuali da mu objasnimo uasnu nesreu do koje je dolo i kako smo i mi zbog toga u stranom poloaju, ali izgleda da on to nikako nije mogao shvatiti. Ree da smatra kako uopte nije vano kuda e Fier dospeti; u raju nee nedostajati, jer ih je tamo ionako mnogo. Pokuali smo da ga ubedimo kako i on treba da uvidi da je potpuno promaio sutinu pitanja, te da je Fier i niko drugi onaj koji treba da odlui je li to vano ili nije; ali svi nai napori bili su uzaludni; on ree da ne mari za Fiera ima jo mnogo drugih Fiera na ovome svetu. Posle nekoliko trenutaka Fier proe s druge strane druma i nama bi muka i pomuti nam se u glavi kad ga ugledasmo; setili smo se uasne sudbine koja ga eka i da smo mi uzrok svemu tome. A on nije ni slutio ta se s njim dogaa! Po njegovom ivahnom koraku i krepkom dranju moglo se videti da je veoma zadovoljan samim sobom to je naneo zlo jadnoj gospoi Brant. Stalno je pogledao preko ramena, kao da neto eka. I, zaista, uskoro se u pratnji pandura pojavi gospoa Brant, vezana u lance koji su zveketali. Za njom je naila rulja koja je urlala i vikala: Bogohulnice i bezbonice!; u toj svetini bilo je njenih suseda i prijatelja iz srenijih dana. Neki su pokuavali da je udare, a panduri se nisu ba previe trudili da ih u tome spree. Oh, sprei ih, Satano! Taj vapaj nam se ote iz grla pre nego to smo se setili da on ne bi mogao da ih prekine ni za trenutak a da im sasvim ne izmeni ivotne sudbine. On dunu malo na njih i rulja stade da se tetura, posre i da mlatara rukama; onda se rasu i razbea na sve strane urlajui kao od nepodnoljivog bola. Tim dahom Satana je svakome od njih slomio po jedno rebro. Ne mogasmo a da ne upitamo da li je to izmenilo njihove sudbine. Da, potpuno ih je izmenilo. Neiji ivot se produio, a neiji opet skratio. Nekolicina e usled te izmene imati koristi na razne naine, ali samo ta nekolicina. Nismo ga pitali da li smo koga od njih usreili kao jadnog Fiera. To nismo eleli da znamo. Potpuno smo verovali u Sataninu elju da nam uini dobro, ali smo gubili veru u njegovo shvatanje dobrog. U to vreme poela je da bledi i naa ogromna elja da pogleda nae sudbine i da nam predloi izmene koje bi nam osigurale bolje ivote; umesto toga javie se nove elje. Dan dva celo selo je uzbueno govorilo o sluaju gospoe Brant i o tajanstvenoj nesrei koja je snala rulju, pa je sudnica na dan njenog suenja bila prepuna. Da je hulila na boga, lako je dokazano poto je ponovila sve one strane rei i kazala je kako nee da ih porekne. Kad su je upozorili da time

27

svoj ivot dovodi u opasnost, ona ree da slobodno mogu da joj ga uzmu, i da e ona zbog toga biti zadovoljma poto ne eli da ivi, jer e radije iveti u venom prokletstvu, u paklu, sa pravim avolima nego sa ovima u selu koji su daleko gadniji. Optuili su je da je vraanjem polomila ljudima rebra i upitali su je da li je vetica. Ona im podrugljivo odgovori: Nisam. Kad bih imala tu mo, zar mislite da bi i jedan od vas, svetih licemera, iveo ma i pet minuta? Znajte da ne bi; sve bih vas smodila. Objavite presudu i pustite me da idem; dosta mi je vaeg drutva. I tako su je proglasili krivom, izoptili je iz crkve, onemoguili joj da uiva u nebeskim radostima i osudili je na veni oganj pakla; onda su je obukli u haljinu od grube tkanine i predali je svetovnim vlastima, pa su je odveli na trg, a za to vreme zvona su tuno i teko brujala. Videli smo kad su je lancima privezali za stub i kako se u vazduh die prvi pramen plaviastog dima. Tada se tvrd izraz na njenom licu omeka i ona pogleda u zbijenu svetinu pred sobom i blago ree: Nekada smo se zajedno igrali, davno, davno, dok smo jo bili nevina deica. Zbog toga vam pratam. Tada smo otili i nismo videli kako je plamen prodire, ali smo uli krike iako smo prstima zaepili ui. Kad se krici vie nisu uli, znali smo da je u raju, uprkos tome to je izoptena iz crkve; zato smo se radovali njenoj smrti i nismo alili to smo doveli do toga. Jednog dana, malo posle toga, Satana se opet pojavi. Uvek smo ga iekivali, jer ivot nikada nije bio sumoran kad bi on bio uz nas. Naao nas je u umi, na onom istom mestu na kome smo ga prvi put sreli. Kao i svi ostali deaci i mi smo traili razonode, pa smo ga zamolili da izvede neku predstavu za nas. Dobro, ree on; da li biste eleli da vidite istoriju napretka ljuidskog roda i razvoj onoga to ovek naziva civilizacijom? Odgovorismo da elimo. On samo pomisli i pretvori to mesto u Edenski vrt i mi ugledasmo Avelja kako se moli pred rtvenikom; malo zatim naie Kain kaji se uputi ka njemu sa batinom u ruci; on nas, izgleda, uopte nije primeivao, i stao bi mi na nogu da je nisam pomakao. Kain se obrati svome bratu na jeziku koji mi nismo razumeli; onda se razbesni i stade da preti, a mi, znajui ta e se dogoditi, okrenusmo za trenutak glavu; ali uli smo tresak udaraca, i krike i jeanje; zatim nastade tiina i onda videsmo Avelja, koji je leao u lokvi krvi i izdisao, a Kain je stajao nad njim i gledao ga osvetoljubivo i ne kajui se. Onda nestade tog prizora i zatim videsmo dugi niz neznanih ratova, ubistava i pokolja. Posle smo videli Potop i Nojev koveg kako kao orahova ljuska poigrava na talasima vodene stihije, a u daljini, iza kinog zastora, maglovito su se nazirale visoke gore. Satana ree: Napredak vaeg roda nije bio kakav je trebalo da bude. Evo jo jedne prilike da okrene list. Prizor se promeni i mi ugledasimo Noja, sasvim pijanog od vina. Posle toga ugledasmo Sodomu i Gomoru i pokuaj da se tu pronau dva tri estita oveka, kao to Satana objasni. Zatim se pred nama ukazae Lot i njegove keri u Peini. Onda videsmo jevrejske ratove i pobednike kako kolju preivele i njihovu stoku, i kako poteuju ivot mladim devojkama, a posle ih dele meu sobom. Potom se ukaza Jael; videsmo je kako se uunja u ator i zari bode u slepoonicu svom usnulom gostu; tome smo bili toliko blizu da smo, kad je krv iknula i stala curiti u crvenom potoiu ka naim nogama, mogli u nju zamoiti ruke samo da smo to hteli. Videli smo i egipateke bojeve, grke bitke, rimske ratove, pa grozno natapanje tla krvlju; pa smo gledali kako su Rimljani prevarili Kartaginjane i uasni prizor pokolja toga neustraivog naroda. Videli smo Cezarov upad u Britaniju, ne zbog toga to su mu ti varvari naneli neko zlo, nego zato to je udeo za njihovom zemljom i eleo da njihove udovice i siroad obdari blagoslovima civilizacije, kako nam objasni Satana. Potom se rodilo hrianstvo. Onda su pred nama, jedan za drugim, hujali vekovi Evrope i videli smo kako hrianstvo i civilizacija, ruku pod ruku, stupaju kroz ta stolea ostavljajui za sobom glad, smrt, pusto i druge znake napretka ljudske rase, kao to primeti Satana. I neprestano smo gledali ratove, jo ratova i jo vie ratova, po celoj Evropi, po celom svetu. Katkad zbog linog interesa kraljevskih porodica, ree Satana, a katkad da bi se satro neki nemoan narod; nijedan napada nikada nije zapoeo kakav rat iz nekih asnih i potenih pobuda ne, u istoriji vaeg roda takvog rata nije bilo. Eto vam, ree Satana, videli ste svoj napredak do dananjeg dana i morate priznati da je sjajan na svoj nain sjajan. A sada treba da vam prikaem budunost. Onda nam pokaza pokolje u kojima su na jo daleko straniji nain i sa jo razornijim ratnim mainama od onih koje smo videli unitavani ljudski ivoti. Vidite, ree Satana, stalno ste napredovali. Kain je svoj zloin izvrio batinom; Jevreji su ubijali dilitima i maevima; Grci i Rimljani dodali su zatitne oklope i vetine vojnikog ustrojstva i taktike; hrianin je dodao puke, topove i barut, a sledeah nekoliko vekova on e tako silno unaprediti smrtonosno dejstvo svojih oruja za ubijanje da e svi ljudi priznati da bi rat ,bez hrianske civilizacije do sudnjeg dana ostao samo jedna bedna triarija.

28

Kazavi to, on stade bezduno da se smeje i da se ruga ljudskom rodu, premda je znao da nas je ono to je rekao uasno sramotilo i vrealo. Niko drugi osim jednog anela ne bi mogao tako da se ponaa; ali patnja njima nita ne znai; oni ne znaju ta je to, osim po uvenju. Sepi i ja smo vie puta smerno i bojaljivo pokuavali da preobratimo Satanu, ali kako je on na to samo utao, to njegovo utanje shvatali smo kao neku vrstu ohrabrenja; ali te njegove rei su pokazale da na njega nismo ostavili dubok utisak. Ta pomisao nas je rastuila, pa smo shvatili kako misionar mora da se osea kad uvidi da su propale sve nade koje je gajio. Svoju tugu smo zadrali u sebi znajui da sad nije trenutak da nastavimo svoje pokuaje. Satana najzad prestade oporo da se smeje, pa ree: To je izvanredan napredak. Tokom pet est hiljada godina nastalo je pet est civilizacija koje su cvetale i svojim bljeskom ushiavale ljude, pa su onda izbledele i nestale; nijedna od njih, osim poslednje, nikada nije izimislila neki pogodan i razoran nain za ubijanje ljudi. Sve su se trudile, kako su mogle poto je ubijanje glavna osobina ljudskog roda i najraniji dogaaj u istoriji oveka ali samo hrianska civilizacija postigla je uspeh kojim moe da se ponosi. Kroz dva do tri veka bie jasno da su sve sposobne ubice ba hriani; tada e se bezbonici kolovati kod hriana, ali ne zato da bi stekli njihovu veru, ve njihovo oruje. Turin i Kinez kupovae oruje da njime ubija misionare i svoje preobraene zemljake. Sada je Satanino pozorite opet poelo da radi i pred oima su nam se izmenjali narod za narodom, u toku dva tri veka; bila je to silna povorka, beskrajna povorka koja je mahnitala, borila se, valjala se u moru krvi, guila se u dimu bojeva kroz koji su zastave bliistale, a crveni mlazevi sevali iz topova; i stalno smo sluali grmljavinu topova i jauke onih koji su umirali. I emu sve to vodi? upita Satana zlobno se cerei. Ba niemu. Time nita ne dobijate; uvek stiete tamo odakle ste poli. Tokom milion godina ljudski rod se jednolino razmnoavao i jednolino ponavljao tu otunu glupost zbog ega? To nikakva mudrost ne moe da odgonetne! Ko od toga ima koristi? Niko, osim nekolicine bednih vladara i vlastele, koji otimaju vlast i koji vas preziru; koji bi se gnuali od vaeg dolaska; koji bi vam zalupili vrata pred nosom kada biste hteli da ih posetite; kojima robujete, za koje se borite, za koje umirete i ne stidite se toga, ve ste gordi; ije vam postojanje stalno nanosi uvrede, a vi se plaite da se usprotivite tome; koji su prosjaci i ive od vae milostinje, a prema vama se ipak ponaaju kao dobrotvori prema prosjaku; koji vam se obraaju jezikom gospodara prema sunju, a kojima vi odgovarate jezikom sunja prema gospodaru; koje na reima oboavate, dok u srcu ako ga imate sami sebe zbog toga prezirete. Prvi ovek bio je licemer i kukavica, i te vrline jo nisu nestale u njegovim potomcima. To je temelj na kome su izgraene sve civilizacije. Pijmo za njihovo ovekoveenje. Pijmo za njihovo uveavanje! Pijmo za ... Tada on opazi na naim licima koliko smo teko uvreeni, pa ne dovri tu reenicu i prestade da se podsmeva, sasvim se promeni i blago ree: Ne, piemo u nae zdravlje i manuemo se civilizacije. Vino koje je po mojoj elji stiglo iz vasione u nae ruke zemaljsko je i dovoljno dobro za tu zdravicu; ali bacite te ae; uz ovu zdravicu piemo vino kakvog na ovom svetu jo nikada nije bilo. Mi posluasmo, podigosmo ruke i pirihvatismo nove pehare koji sletee iz vazduha. To su bili divni vitki pehari, nainjeni od materijala koji nikad u ivotu nismo videli. Izgledalo je kao da se ti pehari lelujaju, kao da ive; a izvesno je da su se boje na njima lelujale. Te boje su bile blistave, presijavale su se u svim tonovima i nikako nisu mirovale, ve su klizile tamo amo u bujnim talasima koji su se sustizali, prelamali, pa se rasprskavali u nenom i arobnom vatrometu boja. ini mi se da je to najvie liilo na opale koje nose talasi i koji bljete svojim sjajnim plamenom. Ali vino u tim peharima ni sa im se ne moe porediti. Pili smo ga i osetili neko udno i arobno ushienje, kao da nam je raj prostrujao telima, a Sepiju zasuzie oi i on pobono ree: Jednoga dana i mi emo stii tamo, a onda ... On potajno pogleda u Satanu, i verujem da se nadao da e Satana kazati: Da, biete tamo jednog dana, ali Satana je, izgleda, mislio na neto drugo i ne ree nita. Uasnuh se zbog toga, jer sam znao da je on to uo; nita, bilo to izgovoreno ili ne bilo, nikad njemu nije promaklo nezapaeno. Jadni Sepi bio je zbunjen, pa i ne zavri ono to je hteo da kae. Pehari se digoe i vinue se u nebo, kao tri blistava sunaca, i iezoe. Zato nisu ostali? Uini mi se da je to lo znak i ja se rastuih. Da li u ikad vie videti svoj pehar? Da li e Sepi ikad vie videti svoj? Divna je bila mo koju je Satana imao nad vremenom i prostorom za njega to dvoje kao da nije ni postojalo. On ih je nazivao ovekovim izmiljotinama i govorio je da su to izvetaenosti. Mi smo s njim esto odlazili u najudaljenije krajeve zemljine kugle i tamo smo ostajali nedeljama i mesecima, premda smo, u stvari, skoro uvek bivali odsutni samo deli sekunde. asovnik je tako i pokazivao. Jednog dana se ljudi u naem selu uzbueno uskomeae zato to se komisija za vetice bila uplaila da optui astrologa i domainstvo oca Petera, ili uopte bilo koga sem sirotinje i naputenih ljudi, te izgubie strpljenje i na svoju ruku se dadoe u lov na vetice i poee da gone jedinu plemenitu gospu koja je bila poznata po obiaju da lei ljude avoljim majstorijama. To jest da ih okupa, da ih opere, pa

29

da ih neguje, umesto da im puta krv i da ih dobro proisti uz pomo berberina iscelitelja. Ona je beala niz drum, rulja je za njom urlala i psovala; gospa je pokuavala da se skloni u neku kuu, ali su joj svi zatvarali vrata pred nosom. Gonili su je vie od pola sata, a mi smo ih pratili da to vidimo i najzad ona, iscrpena, pade i rulja je uhvati. Odvukoe je do jednog drveta i prebacie ue preko grane, pa stadoe da prave omu; za to vreme nekolicina ju je drala, i ona je plakala i preklinjala, a njena mlada erka sve je to gledala jecajui, ali od straha nita nije smela ni da kae ni da uini. Obesili su gospu, a i ja sam bacio kamen na nju iako sam je u sebi alio; ali svi su bacali po koji kamen i svako je motrio onoga pored sebe; da nisam postupio kao ostali, to bi bilo zapaeno i o tome bi posle govorili. Satana prasnu u smeh. Svi koji su bili u blizini okrenue se ka njemu zgranuti i nimalo zadovoljni. Satana se nasmejao u zao as, jer su ga zbog njegovog slobodnog i podrugljivog ponaanja i njegove natprirodne svirke svi u selu gledali s podozrenjem, a mnogi su potajno bili protiv njega. Tada mu se obrati krupni kova, podiui glas da bi ga svi mogli uti: emu se vi to smejete? Odgovarajte! Sem toga, molim vas da ovom skupu, objastnite zato niste bacili kamen na ovu veticu? Jeste li sigurni da nisam bacio kamen? Jesam. Ne pokuiavajte da se izvuete, drao sam vas na oku. I ja i ja sam video da niste to ninili! uzviknue jo dvojica, Tri svedoka, ree Satana: Miler, kova, Klajn, mesarov momak, Fajfer, tkaev kalfa. Tri najobinija laova. Hoe li jo ko da se javi? Nije vano ima li drugih koji su vas gledali ili nema, i nimalo nije vano ta vi o nama mislite sasvim je dovoljno svedoenje nas trojice da bismo svrili s vama. Ili ete dokazati da ste se bacili kamenom ili vam se loe pie. Tako je! povika svetina, pa nagrnu prema Satani, koji je sada bio u sreditu panje. A najpre mi odgovorite na ono drugo pitanje, viknu kova uivajui u tome to govori u ime svih i to je junak dana. Zato ste se smejali? Satana se osmehnu i ljubazno odgovori: Zato to sam gledao kako tri kukavice kamenuju gospu koja umire, a i sami su tako blizu smrti. Sujeverna svetina zaprepaeno ustuknu i zastade joj dah. A kova, toboe odvano, ree: Hahaha. Sta vi znate o tome? Ja? Ja znam sve. Po zanimanju sam gatar, pa sam pogledao u dlanove vas trojice a i u dlanove nekih drugih kada ste digli ruke da kamenujete ovu enu. Jedan od vas e umreti za nedelju dana od sutra; drugi e umreti noas, a trei e iveti jo samo pet minuta eno vam asovnika, pa gledajte! To izazva senzaciju. Svetina preblede i smesta se okrenu prema asovniku. Mesar i tka kao da se iznenada razbolee, ali kova prikupi svu hrabrost i uzbueno ree: Za prvo predskazanje nemamo dugo da ekamo. Ako se to ne dogodi, vi, gospodine moj, neete iveti ni pun minut posle toga, ja vam to obeavam. Niko nita ne ree; svi su netremice i nemo zurili u asovinik. Kada prooe etiri i po minuta, kova iznenada duboko udahnu, pritisnu rukama srce i jeknu: Vazduha! Mesta! pa poe da pada. Svetina ustuknu, niko ne prie da mu pomogne i on se kao klada stropota mrtav na tlo. Ljudi su blenuli u njega, pa u Satanu, pa jedni u druge; usne su im se micale, ali niko ni re ne izusti. Onda Satana ree: Trojica su videla da ja nisam bacio kamen. Moda ima jo nekog; samo neka se javi. Rulju uhvati panika i mnogi se, mada niko ne odgovori na to pitanje, besno okomie jedan na drugoga viui: Ti si kazao da nije bacio a na to su drugi odgovarali: to je la i ja u te naterati da je polie! I tako se zaas estoko i buno potukoe! udarali su i mlatili jedan drugoga, a usred te guve bila je jedna jedina ravnoduna osoba ona mrtva gospa obeena na konopcu, osloboena svih tegoba, smirene due. Mi tada odosmo odatle, a meni je bilo teko na srcu i sam sam sebi govorio: On je rekao da se smejao njima, ali to je la smejao se meni. On se na to ponovo nasmeja i ree: Da, smejao sam se tebi, jer si, strahujui ta e drugi za tebe da kau, kamenovao onu enu, premda si se u srcu gnuao zbog svega toga ali ja sam se smejao i ostalima. Zato? Zato to je njihov sluaj isti. Kako to misli? Pa vidi, tamo je bilo ezdeset osam ljudi, a ezdeset dvojica nisu elela da bace kamen, kao ni ti. Satano! Oh, to je cela celcata istina. Znam ja tvoj rod. Sainjavaju ga ovce. Njime vladaju manjine, a retko kad ili nikad veina. Ljudi potiskuju svoja oseanja i verovanja i slede onu nekolicinu koji diu najveu buku. Katkad je ta buna nekolicina u pravu, a katkad nije; ali gomila je uvek slua. Ogromna veina ljudi, divljih ili civilizovanih, potajno su dobroduni i usteu se da nanose bol svojoj sabrai, ali se ne usuuju da to pokau u prisustvu ove nasrtljive i nemilosrdne manjine. Pomisli kako je to. Jedno dobroduno stvorenje uhodi drugo i pazi da ono odano pomae u nepravdama zbog kojih se obojica uaisavaju. Govorei kao strunjak, znam da je devedeset devet odsto tvoje sabrae bilo u sebi svim srcem protiv ubijanja vetica, kada je aica pabonih ludaka, jo u davnoj prolosti, prva poela da raspiruje tu glupost. A znam da ak i danas, posle tolikih vekova predrasuda koje su se prenosile s oca na sina i posle sveg toga glupog uenja, tek svaki dvadeseti ovek zaista iz nekog ubeenja uestvuje u muenju vetica, Pa, ipak, sudei po spoljanjem izgledu stvari, svi mrze vetice i ele da ih ubijaju. Jednoga dana ustae aica ljudi na drugoj strani i dii e jo veu bitku moda e to uiniti samo jedan smeo

30

ovek, iji e glas odluno zagrmeti i za nedelju dana sve ovice e se preokrenuti i poi e za njim, lov na vetice e se iznenada zavriti. Kraljevstva, plemstva i vere, sve to poiva na tome ogromnom nedostatku vae rase, na nepoverenju svakog pojedinca prema svome blinjem i na elji svakog oveka da, zbog bezbedinosti ili udobnosti, drugi o njemu dobro misle. Te ustanove e uvek postojati, uvek e cvetati, uvek e vas ugnjetavati, vreati i poniavati, zato to ete vi uvek biti i ostati robovi manjine. Nikada nije bilo zemlje u kojoj je veina naroda bila u dnu due odana ma kojoj od ovih ustanova. Nije mi bilo milo da sluam kako na rod naziva ovcama, pa rekoh da mislim kako nije tako. Ipak je to istina, jagnje moje, ree Satana, pogledajte sami sebe u ratu kakve ste ovce i koliko ste smeni! U ratu? Zato? Nikad nije bilo pravednog rata, nikad kakvog asnog od strane podstrekaa na rat. Ja mogu da gledam unapred, i od tog pravila bie, tokom svih tih vekova, svega nekih est izuzetaka. Buna aica po obiaju iz sveg glasa e traiti rata. Oni sa postolja e se obazrivo i oprezno usprotiviti u poetku; ogromna beslovesna veina naroda protrljae sanjive oi i pokuae da razume zato treba da bude rata i rei e iskreno i uvreeno: Rat je nepravedan i neastan i nije nam potreban. Onda e ona aica ljudi povikati jo glasnije. Nekoliko potenih ljudi, na suprotnoj strani, dokazivae i iznosie razloge protiv rata, reju i perom, i u poetku e ih sluati i pljeskae im; ali to nee potrajati dugo; oni drugi e ih nadvikati i uskoro skupovi protiv rata bie sve manji i prestae da budu omiljeni. Nee proi dugo vremena i videete ovo udo: govornike e kamenicama oterati sa postolja, a slobodu govora uguie rulje pomahnitalih ljudi, koji, potajno, u sebi, misle isto ono to i kamenovani govorinici kao i ranije ali se ne usuuju, da kau kako su istog miljenja. I tada e celi narod oni sa postolja i svi ostali prihvatiti ratni pokli i urlae dok ne promuknu, i jurnue na svakoga potenog oveka koji se usudi da otvori usta; a uskoro e takva usta i prestati da se otvaraju. Zatim e dravnici izmisliti otrcatne lai, okrivie napadnuti narod i svi e biti ushieni tim izmiljotinama, koje im umiruju neistu savest, pa e ih vredno prouavati i odbijae da ispituju bilo kakvo opovrgavanje tih lai; i tako e se, malo pomalo, ovek ubediti da je rat pravedan i hvalie boga zbog zdravijeg sna posle tog smenog i besmislenog samoobmanjivanja. Otada je prolo mnogo dana a Satana se nikako ne pojavi. Bez njega je bilo dosadno. Ali astrolog, koji se vratio sa svoga izleta na mesec, hodao je po selu, izazivao javno mnenje i s vremena na vreme, onda kad bi neki ogoreni protivnik vetica ugrabio sigurnu priliku da to neopaeno uini, pogaala bi ga pokoja kamenica. U meuvremenu su dve stvari dobro uticale na Marget. Poto je Satana, koji je prema njoj bio sasvim ravnoduan, posle dve tri posete prestao da joj dolazi u kuu i time uvredio njen ponos, imalo je za posledicu to to je ona sebi stavila u zadatak da ga odagna iz svog srca. Zbog vesti o raspusnom ivotu Vilhelma Majdlinga, koje joj je povremeno donosila stara Ursula, izgrizla ju je savest zato to je uzrok tome bila njegova ljobomora na Satanu; i tako su sada te dve stvari istovremeno delovale na nju, pa su joj, tako udruene, dobro koristile njeno interesovanje za Satanu postepeno se hladilo, a interesovanje za Vilhelma se zagrevalo. Da bi se ona potpuno preobrazila, bilo je jo samo potrebno da Vilhelm digne glavu i uini neto ime bi ponovo stekao naklonost metana i o emu bi se prialo po selu. Ta prilika ukaza se sada. Marget posla po njega i zamoli ga da brani njenog ujaka na predstojeem suenju; njemu to bi veoma drago, pa prestade da pije i poe marljivo da se priprema. Premda je vredno radio i pripremao se, on se nije mnogo nadao u uspeh, poto je sluaj oca Petera bio prilino beanadean. Mnogo puta je razgovarao sa Sepijem i sa mnom u svojoj kancelariji i vrlo paljivo je ispitivao nae iskaze trudei se da u toj plevi nae neka dragocena zrna, ali, naravno, nije naao gotovo nita. Samo kad bi Satana doao! Stalno sam mislio na to. On bi mogao da smisli neki nain da se opovrgnu optube protiv oca Petera, jer on je i rekao da e se to desiti, pa je zacelo sigurno znao kako to treba da se postigne. Ali dani su polako prolazili, a on se nije pojavljivao. Ja, naravno, uopte nisam sumnjao da e optube porotiv oca Peteira pasti u vodu i da e on biti srean do kraja ivota, poto je Satana tako rekao; ali ipak sam znao da bih bio mnogo spokojniji kad bi on doao i rekao nam kako to da izvedemo. Bio je ve gotovo dvanaesti as da se ocu Peteru ukae neki spasonosni put ka srei, jer po selu se prialo da je on sasvim iscrpen zatvorom i ljagom koja ga je titala i svi su izgledi bili da e presvisnuti pod teretom nevolja ukoliko ubrzo ne doe spas. Najzad doe i dan suenja i svet pohrli sa svih strana da to vidi i uje; doputovali su i mnogi stranci iz udaljenih krajeva. Da, svi su bili u sudnici, osim optuenog. On je i suvie oslabio da bi mogao podneti taj napor. Ali Marget je bila prisutna; ona se nadala i bodrila to je bolje mogila. I novac je bio

31

tu. Istresli su ga iz kese na sto, i oni kojima je to bilo dozvoljeno uzimali su ga u ruke, zagledali i milovali. Sudija pozva astrologa da svedoi. Za tu priliku on je stavio na glavu svoju najbolju kapu a preko ramena prebacio je najbolii ogrta. PITANJE: Vi tvrdite da je ovaj novac va? ODGOVOR: Tvrdim. P. Kako ste doli do tog novca? O. Naao sam kesu zlatnika na drumu kad sam se vraao sa jednog puta. P. Kad se to dogodilo? O. Pre vie od dve godine. P. Sta ste uinili s novcem? O. Odneo sam ga kui i sakrio u tajno skrovite u svojoj zvezdari; nameravao sam da naem vlasnika ako mi to bude polo za rukom. P. Da li ste pokuali da ga naete? O. Tokom nekoliko meseci marljivo sam ga traio, ali bez uspeha. P. A onda? O. Mislio sam da ne vredi da i dalje traim sopstvenika, pa sam bio naumio da taj novac upotrebim za dovrenje krila doma za nahoad pri mukom i enskom samostanu. Stoga sam izvadio novac iz skrovita i prebrojao ga da vidim jesu li isvi dukati jo tu. I onda... P. Zato ste zastali? Priajte dalje. O. Zao mi je to sam prinuen da ovo kaem, ali upravo kada sam zavirio prebrojavanje i vraao kesu u skrovite, digao sam pogled i za leima mi je stajao otac Peter. Nekoliko prisutnih promrmlja: To je gadno, ali drugi im odgovorie: Ah, pa on je takva laovina! P. Jeste li se zabrinuli zbog toga? O. Nisam, tada o tome uopte nisam razmiljao poto je otac Peter esto svraao kod mene iznenada da bi traio da mu pomognem u njegovim nevoljama. Marget sva pocrvene kad u kako astrolog drsko i lano nabeuje njenog ujaka da je prosio; pogotovu se uzrujala to je to rekao ovek koga je ujak uvek smatrao varalicom, i zato htede neto da kae, ali se blagovremeno obuzda i nita ne ree. P. Produite. O. Najzad, ipak sam se plaio da priloim novac domu za nahoad i reio sam da ekam jo godinu dana te da nastavim svoje traganje. Kada sam saznao kako je otac Peter naao zlatnike, bilo mi je veoma drago i nita nisam posumnjao; ni dan dva posle toga, kada sam doao kui i otkrio da je moj novac nestao, jo nita nisam sumnjao, sve dok mi se ne uinie veoma udne tri okolnosti u vezi sa onim to je otac Peter naao. P. Molim vas da kaete koje su to okolnosti. O. Otac Peter je naao novac na stazi ja sam ga naao na putu. Otac Peter je naao iskljuivo zlatne dukate kao i ja. Otac Peter je naao hiljadu sto sedam dukata tano koliko sam i ja naao. Tim reima astrolog zavri svoj iskaz, koji je to je bilo oevidno ostavio snaan utisak na sve prisuitne. Vilhelm Majdling mu postavi nekoliko pitanja, a potom pozva nas, deake, i mi ispriasmo svoju priu. Svi u sudnici su se smejali, a nas je bilo stid. I bez toga smo bili vrlo potiteni poto je Vilhelm izgubio svu nadu, to se na njemu jasno videlo. Taj jadni mladi trudio se koliko god je mogao, ali mu nita nije ilo u prilog; naklonost prisutnih sada jasno nije bila na strani njegovog klijenta. Sudu i svim metanima koji su bili tu moda je bilo teko da poveruju u iskaz astrologa poto su dobro znali njegov karakter, ali bilo je skoro nemogue poverovati prii oca Petera. Mi smo ve bili veoma utueni, ali kada je astrologov advokat rekao da nema nameru da nam postavlja bilo kakva pitanja jer je naa pria na staklenim nogama, te da bi bilo svirepo da nas proganja svi se zakikotae; to je bilo skoro nepodnoljivo. Onda on odra kratak podrugljiv govor i tako ismeja nau priu da je ona izgledala toliko smena i detinjasta, nemogua i budalasta u svakom pogledu da svima navree suze na oi od silnog smeha; najzad Marget vie nije mogla da se obuzdava, ve popusti i gorko zaplaka, pa mi je bi veoma ao. Tada opazih neto to mi uli hrabrost. Satana je stajao uz Vilhelma! Koliko se on razlikovao od Vilhelma! Satana je bio tako siguran u sebe, u oima i u izrazu lica bilo mu je toliko ivosti, a Vilhelm je izgledao tako utuen i pun briga. Nama dvojici odlaknu kad ga videsmo, jer smo pomislili da e Satana svedoiti i ubediti sudiju i ostale da je crno belo, a belo crno, ili ma koje druge boje koja mu se prohte. Pogledasmo unaokolo da vidimo kakav utisak je ostavio na ljude koji su doli sa strane, jer on

32

je, znate, bio lep u stvari arobno lep ali njega niko nije ni primeivao; po tome smo znali da je nevidljiv. Advokat je zavravao svoj govor; u. tom trenutku Satana poe da se stapa u Vilhelma. Stopi se s njim i nestade ga; tada, kad Satanin duh poe da gleda iz Vilhelmovih oiju, opazismo veliku promenu. Astrologov advokat zavri vrlo ozbiljno i dostojanstveno. On pokaza na novac i ree: Pohlepa za novcem je koren zvakog zla. Tu, pred vama je taj prastari zatvorenik postien sramotom svoje poslednje pobede obeaenjem jednog svetenika Gospodnjeg i njegova dva sirota maloletna pomagaa u tom zloinu. Kad bi samo mogao da pirogovori, nadajmo se da bi morao priznati da mu je od svih njegovih pobeda ova bila najpodlija i najalosnija. On sede. Vilhelm ustade i ree: Prema izjavi tuioca razumeo sam da je on ovaj novac naao na putu pre vie od dve godine. Ispravite me, gospodine, ako vas nisam dobro razumeo. Astrolog ree da ga je Vilhelm tano shvatio. I novac koji je tada naao nije docnije nikad bio van njegovog poseda, sve do jednog odreenog datuma do poslednjeg dana prole godine. Ispravite me, gospodine, ako greim. Zvezdoatac mahnu glavom potvrujui da je to tano. Vilhelm se okrenu prema sudiji i ree: Ako ja dokaem da ovaj novac ovde nije novac koji je astrolog naao, onda to nije njegovo zlato, je li tako? Pa, naravno, da nije; ali taj postupak nije u skladu sa sudskom procedurom. Ako ste imali takvog svedoka, vaa dunost bila je da nas o tome obavestite redovnim putem i da ga dovedete ovamo da... sudija ne dovri ta je hteo da kae i poe da se savetuje sa ostalim sudijama. U meuvremenu onaj drugi advokat uzbueno ustade i poe da se buni protiv privoenja novih svedoka sada kad je proces skoro ve zavren. Sudije odluie da je njegov prigovor opravdan i da se stoga usvoji. Ali nije re o novom svedoku, ree Vilhem. On je ve delimino bio ispitan. Govorim o ovom novcu. O novcu? ta novac moe da kae? Moe da kae da nije onaj koji je zvezdoatac jedanput imao u svome posedu. Moe da dokae da prolog decembra nije postojao. To moe da dokae godinom koja je na njemu utisnuta. A tako je i bilo! U sudnici zavlada vrhunac uzbuenja dok su advokat i sudije uzimali dukate, ispitivali ih i uzvikivali. I svi su se divili Vilhelmovoj otroumnosti to se setio tog neoborivog dokaza. Najzad sudija opomenu prisutne da treba da se stiaju, pa ree: Na svim dukatima, sem na etiri, utisnuta je ova godina. Sud izraava svoje iskreno sauee optuenom i svoje duboko aljenje to je on, nesrenom grekom, potpuno nevin, bio izloen nezaslunim ponienjima u zatvoru i to je izveden pred sud. Suenje je zavreno. Tako je, dakle, novac ipak mogao da govori, iako je astrologov advokat mislio da ne moe. Sudije ustadoe; skoro svi prisutni se odmah sjatie oko Marget da bi se s njom rukovali i da bi joj estitali, a zatim se svi rukovae sa Vilhelmom i stadoe ga hvaliti; Satana je izaao iz Vilhelma i stajao je pored njega posmatrajui taj prizor s puno panje, a svet je sa svih strana prolazio kroz njega, uopte ne znajui da je on tu. A Vilhelm nije mogao da objasni zato se godine utisnute na dukatima setio tek u poslednjem trenutku, a ne ranije; rekao je da mu je to iznenada palo na pamet, kao neko nadahnue, pa je bez ikakvog dvoumljenja odmah to i izjavio, poto je, iako nije pregledao dukate, nekako znao da je to istina. To je bilo poteno od njega i sasvim mu je priliilo; neko drugi bi se pretvarao da je to ve ranije smislio, ali da nije govorio o tome kako bi iznenadio protivnike. Sada je Vilhelm izgubio neto od svog sjaja, ne mnogo, ali se ipak moglo primetiti da mu je nestao onaj blistavi izraz u oima koji je imao dok je Satana bio u njemu. Taj sjaj mu se povrati donekle za trenutak, kada mu Marget prie i pohvali ga, pa stade da mu se zahvaljuje, ne mogavi da sakrije koliko se ponosi njime. Astrolog ode, nezadovoljan i proklinjui, a Solomon Isak pokupi zlatnike i odnese ih. Sada su ti dukati zauvek pripali ocu Peteru. Satana je nestao. Pomislio sam da se on verovatno preneo u tamnicu da bi zatoeniku saoptio ta se dogodilo; to se toga tie bio sam u pravu, Marget i mi ostali razdragano pojurismo tamo to smo bre mogli. A evo ta je Satana uinio: pojavio se pred sirotim sunjem i uzviknuo: Suenje je zavreno i vi ste zauvek igosan kao lopov odlukom suda! Od tog udarca starac poremeti razumom. Kada smo mi stigli posle deset minuta, on se razmetljivo epurio gore dole po eliji izdajui nareenja pandurima i tamniarima, nazivajui jednog javnim dvoraninom, drugog princom od toga i toga, treeg admiralom flote, etvrtog glavnokomandujuim feldmaralom, priao je svakojake kojetarije i bio je srean kao ptica. Zamiljao je da je car! Marget mu se baci na grudi i gorko zaplaka, a i nama ostalima srce se kidalo. On je prepoznao Marget, ali nije mogao da shvati zato ona plae. Potapa je po ramenu, pa ree: Ne plai, draga moja; vidi da nismo sami a to ne prilii jednoj prestolonasledinici. Reci mi ta ti je, pa emo to urediti; nema toga to car ne moe da uredi. Onda pogleda oko sebe, pa ugleda staru Ursulu kako keceljom brie oi. To ga zbuni, pa je upita: A ta je to s tobom?

33

Jecajui, ona mu objasni da joj je teko to ga vidi takvog. On trenutak razmisli o tome, pa promrmlja kao za sebe: udna stara, ova udova vojvotkinja dobronamerna je, ali uvek cmizdri i nikada nije u stanju da kae zbog ega to ini. To je zato to ni sama ne zna zato. Tada on opazi Vilhelma. Prine od Indije, ree on, nasluujem da ste vi taj zbog koga je prestolonaslednica uznemirena. Ona treba da prestane da plae poto vam ja vie neu stajati na putu; ona e deliti va presto s vama; a oboje ete naslediti moj. Eto, mila moja, je li ti to po volji? Sad moe da se nasmei zar ne? On je milovao Marget i ljubio ju je i bio je tako zadovoljan samim sobom i svima nama ostalima da nije znao kako bi nas usreio, pa stade da deli kraljevstva i tome slino, levo i desno, a najmanje to je bilo ko od nas dobio, bila je kneevina. I tako, najzad, poto smo ga ubedili da krene kui, on poe dostojanstveno; kad su ljudi koji su stajali du druma videli koliko mu godi da mu kliu, ugaali su mu do mile volje, a on im se blagonaklono klanjao i ljubazno osamehivao i esto pruao ruku govorei: Bog te blagoslovio, narode moj! To je bio najtuniji prizor koji sam ikada video. A Marget i Ursula su celim putem plakale. Kad sam se vraao kui, sretoh Satanu i prebacih mu to me je obmanuo i slagao da e otac Peter biti srean. Njemu to uopte nije bilo neugodno i ree sasvim jednostavno i milo: E, vidi, grei kad tako misli; ja sam ti kazao sutu istinu. Rekao sam ti da e on biti srean do kraja ivota, i bie srean, jer e uvek misliti da je car; do poslednjeg dana e se radovati i ponositi time. On je sada, a to e i ostati, jedini potpuno srean ovek u itavoj ovoj carevini. Ali na kakav si nain to uinio, Satana, na kakav nain! Zar to nisi mogao uiniti a da ga ne lii razuma? Satanu je bilo teko naljutiti, ali mu tada prekipe: Kakav si ti magarac, ree on. Zar si tako tup da do sada nisi shvatio da je nemogue uskladiti razum i sreu? Nijedan razuman ovek ne moe biti srean, jer je u njegovim oima ivot stvarnost, te uvia koliko je taj ivot straan. Samo ludak moe da bude srean, a i meu njima mnogi nisu sreni. Srena je samo aica ludaka koja sebe zamilja kraljevima ili bogovima, a ostali nisu nimalo sreniji od razumnih. Naravno, nijedan ovek nikad nije sasvim pri zdravoj pameti, ali ja sam govorio o krajnostima. Ovom oveku sam oduzeo onu budalatinu koju tvoj rod naziva razumom; njegov mrani ivot pretvorio sam u sjajnu bajku; vidi ta se dogodilo a ipak mi prebacuje! Rekao sam da u ga zauvek uiniti srenim, a to sam i uinio. Uinio sam ga srenim na jedini nain na koji ljudi mogu biti sreni i ti nisi zadovoljan! Rekavi to, Satana duboko uzdahnu, pa dodade: ini mi se da je tvom rodu zaista teko ugoditi. Eto, vidite u emu je stvar. Izgleda da on nije znao drugi nain da nekom uini uslugu osim da ga ubije ili da ga pretvori u ludaka. Izvinio sam mu se kako sam najbolje znao; ali u sebi nisam ba dobro mislio o njegovim postupcima u to vreme. Satana je obino govorio da na rod ivi ivotom stalne i neprekidne samoobmane. Ljudski rod se od kolevke do groba zavarava laima i iluzijama koje smatra stvarnim, pa mu je stoga ceo ivot samo jedna obmana. Od dvadesetak vrlina koje zamilja da ima i na koje je veoma sujetan, ljudski rod u stvari jedva da ima i jednu. On sebe smatra zlatom, a u stvari je samo tu. Jedanput, kad je Satana bio u tom raspoloenju, spomenu jednu pojedinost smisao za alu. Tada se ja obradovah i stadoh da priam o tome. Rekao sam da smisla za alu svakako imamo. Eto, iz tebe je progovorio tvoj rod! ree on. ovek je uvek spreman da se pretvara da ima ono to nema i da u aici tuane praine vidi tonu zlatnog praha. Vi imate samo jednu predstavu o ali i to je sve; i takav je sluaj sa svima vama. Svi vidite aljivu stranu mnogih podlih i bezvrednih sitnica uglavnom irokih protivrenosti, nakaznosti, gluposti i budalatina koje izazivaju prostaki smeh. Njihove tupe oi ne mogu da vide deset hiljada prvorazrednih smejurija koje postoje na svetu. Da li e ikad doi dan kad e ljudski rod otkriti koliko su smene te detinjarije i da im se onda smeje i da ih tim smehom uniti? Jer ljudski rod, u svoj svojoj bedi, ima nesumnjivo samo jedno zaista jako oruje smeh. Mo, novac, ubeivanje, pireklinjanje, proganjanje sve to moe da se digne protiv kakve ogromne obmane da je malo uzdrma malo podrije, vek za vekom, ali samo smeh moe odjedanput da je raznese u paramparad. Nita se ne moe odrati pred navalom smeha. Vi uvek neto petljate i borite se vaim drugim orujem. A da li ste ovo ikada upotrebili? Ne, ostavljate ga da ga ra nagriza. Da li ga i kao rod ikada upotrebljavate? Ne, nemate za to ni mudrosti ni hrabrosti. U to vreme smo putovali, pa smo se zaustavili u jednoj varoici u Indiji i stali da posmatramo kako neki fakir prikazuje svoje vetine pred grupom domorodaca. Bile su to udesne vetine, ali sam ja znao da Satana vrlo lako moe da ga nadmai, pa sam ga zamolio da im malo pokae ta on moe. Satana pristade i pretvori se u domoroca sa tutibanom na glavi i pojasom oko bedara; istovremeno je uinio da ja privremeno razumem jezik tih Indusa, to je bilo vrlo paljivo od njega. Fakir pokaza jednu koticu, stavi je u malu saksiju i nabaca malo zemlje i onda pokri saksijicu krpom; kad proe jedan minut, krpa poe da se die; za deset minuta krpa se podigla za jednu stopu;

34

onda on skide krpu i pred nama je bilo malo drvo, sa liem i zrelim voem. Probali smo voe bilo je sono. Ali Satana ree: Zato pokriva saksiju? Zar ne moe to izvesti tako da drvo izraste na sunevoj svetlosti? Ne, odgovori fakir, to niko ne moe da uradi. Ti si samo obian egrt i ne zna svoj posao. Daj meni jednu koticu. Ja u ti pokazati kako se to radi. On uze koticu pa upita: ta bi eleo da iz nje izraste? To je kotica od trenje; naravno da e iz nje izrasti trenja. Kojeta, to svaki poetnik moe da izvede. Hoe li da iz nje izraste stablo narande? Oh, da! ree fakir i prasnu u smeh. A kako bi bilo da na njemu izraste i drugo voe osim narandi? Ako da bog! podsmehnu se fakir i svi unaokolo se nasmejae. Satana stavi koticu na zemlju, zatrpa je akom praine, pa ree: Rasti! Stabljika naglo izniknu i poe da raste; rasla je tako brzo da je za ciglih pet minuta postala veliko drvo i mi se naosmo u njegovoj senci. Ushieni gledaoci zaagorie, a kad pogledae u vis, ugledae udan i divan prizor, jer su grane oteale od voa ranih vrsta i boja bilo je tu narandi, groa, banana, bresaka, treanja, kajsija i tako dalje. Gledaoci odjurie po korpe i poee da beru voe; a narod se iskupi oko Satane i stade da mu ljubi ruku, da ga hvali i naziva kraljem svih fakira. Vest o ovome odmah saznade cela varo i svi dotrae da vide to nevieno udo i niko ne zaboravi da ponese korpu, ali to stablu nimalo nije smetalo; novo voe je izrastalo isto tako brzo kako su ljudi brali; desetine, stotine ljudi punili su korpe, koliina voa na drvetu uvek je bila ista. Najzad se pojavi neki stranac u belom platnenom ogrtau i sa kapom sa irokim titom protiv sunca na glavi, pa gnevno dreknu: Odlazite odavde! Mar, dukele, to stablo je na mome zemljitu i, prema tome, moje je. Domoroci ispustie korpe na zemlju i pokorno se poklonie. I Satana se pokorno pokloni, ovla dodirnu elo rukom, kao i svi ostali, pa ree: O, gospodaru moj, molim te dopusti im da uivaju jedan sat samo toliko, ni trenutak due. Posle toga moe da im zabrani, i tada e ti ostati vie voa nego to moete ti i cela tvoja zemlja da potroite za godinu dana. Kad to u, stranac se razbesni i povika: Ko si ti, skitnico, da se usuuje da deli savete boljima od sebe ta mogu, a ta ne mogu da ine! Rekavi to, stranac zviznu; Satanu tapom, a onda uini jo jednu greku pa ga udari nogom. U tom trenutku voe na granama istrunu, lie se sasui i opade. Stranac je blenuo u gole grane, po izrazu lica videlo se koliko je neprijatno iznenaen. Satana ree: Dobro pazi na ovo stablo, poto su njegov i tvoj ivot povezani. Ono vie nikad nee doneti ploda, ali ako ga dobro neguje, dugo e iveti. Zalivaj ga svake noi jedanput svakog sata to mora da radi ti, u tome te niko ne sme odmeniti i to ne sme da radi danju. Ako propusti to samo jednom, samo jedne noi, stablo e umreti, a i ti isto tako. Nemoj se vie vraati u svoju zemlju tamo nee stii; ne zakazuj posla niti trai razonode koje od tebe trae da nou izie van svojih vratnica to sebi vie ne moe dopustiti, nemoj da iznajmi ili da proda ovo zemljite - to bi te stalo ivota. Stranac je bio gord ovek i nije hteo da moli, ali meni se inilo da bi to rado uinio. Dok je on netremice zurio u Satanu, mi iezosmo i naosmo se na Cejlonu. Bilo mi je ao onog oveka, ao to Satana nije postupio po svome obiaju i ubio toga jadnog oveka ili ga pretvorio u ludaka. To bi bilo milosrdno. Satana u tu moju misao, pa ree: Uinio bih to da nije njegove ene koja me nije uvredila. Ona e uskoro doputovati k njemu iz Portugalije, njihove domovine. Ona je zdrava, ali nee poiveti dugo; ona ezne da ga vidi i ubedi da se idue godine vrati s njom u Portugaliju. Ona e umreti ne saznavi da on ne moe da napusti ovo mesto. Zar joj on to nee kazati? On? Nee on nikome poveriti tu tajnu; strahovae da je neko drugi ne ispria u snu, pa da to uje sluga nekog od njegovih portugalaca kada mu doe u goste. Zar niko od domorodaca nije razumeo ta si mu kazao? Niko od njih to nije razumeo, ali e se on uvek bojati da neki jesu. Taj strah e ga progoniti zato to je on kao gospodar postupao s njima veoma svirepo. Sanjae da oni seku to stablo. To e mu zagorati dane, a to se tie njegovih noi za to sam se ve pobrinuo. Rastuio sam se, mada ne naroito mnogo, to on tako zlurado uiva u nevoljama na koje je osudio toga stranca. Veruje li on u to to si mu kazao, Satano? Mislio je da mi ne veruje, ali pokolebao se kad je video da smo iezli. Pokolebalo ga je i ono stablo koje je niklo tamo gde stabla nije bilo. Pa ona neverovatna i tajanstvena raznovrsnost voa ono naglo suenje stabla sve to ga je pokolebalo. Ma ta mislio, ma kako rasuivao, jedno je sigurno on e zalivati to stablo. Ali od sada pa do noi on e poeti svoj novi ivotni put sa predostronou koja e se njemu initi vrlo prirodna. ta to znai? On e dovesti svetenika da iz stabla istera neastivog. Vi ste tako smean rod a to i ne slutite. Da li e on kazati sveteniku ta se dogodilo? Ne, nee. On e kazati da je to drvo stvorio neki fakir iz Bombaja i da eli da svetenik istera neastivog iz njega, kako bi ono napredovalo i opet donosilo plodove. Svetenikove molitve nee pomoi, Portugalac e onda odustati od te svoje zamisli i spremie kantu za zalivanje. Ali svetenik e spaliti stablo. Znam to sigurno, i nee ga on ostaviti. Da, da se

35

to dogaa bilo gde u Evropi, on bi spalio i oveka. Ali narod u Indiji je civilizovan i to se nee dogoditi. Taj ovek e oterati svetenika i negovati drvo. Zamislih se za trenutak, pa rekoh: Satano, ini mi se da si ga osudio na teak ivot. Srazmerno moda jesam. To zacelo nee biti uivanje. Lutali smo iz jednog mesta u drugo po celom svetu, kao i do tada, a Satana mi je pokazivao stotine uda od kojih je veina na neki nain odraavala slabost i beznaajnost naega roda. Sada je to inio svakih nekoliko dana ne iz kakve zlobe u to sam siguran nego zato to ga je to, izgleda, zabavljalo i zanimalo, upravo kao o bi zbirka mrava zabavljala i zanimala nekog prirodnjaka. Satana je nastavio da nas poseuje i to je inio jo otprilike godinu dana; najzad je poeo da dolazi sve ree i ree, a onda se veoma dugo nije pojavljivao. Uvek kad bih ga se setio oseao sam se usamljen i setan. Oseao sam da ga na mali svet sve manje privlai i da moe svakoga asa potpuno prestati da nas poseuje. Kad se najzad jednog dana pojavio kod mene, bio sam presrean, ali to je kratko trajalo. Doao je, kako ree, poslednji put da se oprosti sa mnom. Kazao je da treba da krene u druge svetove u svemiru, da tamo treba neto da istrauje i da obavi neke poslove, te da e ga to zadrati due nego to bih ja mogao da ekam na njegov povratak. Dakle, ti odlazi i nikad se vie nee vratiti? Da, ree on. Dugo smo drugovali i bilo je prijatno prijatno i tebi i meni, ali sada moram da odem i vie se nikada neemo videti. Na ovome svetu, Satano, ali na drugom? Sigurno emo se sresti na drugom svetu? Na to mi on, sasvim mirno i ozbiljno, ovako udno odgovori: Ne postoji drugi svet. Neki tanani, divni oseaj iz njegove due prostruja kroz mene, nosei neko neodreeno, maglovito, ali blaeno oseanje puno nade da su te neverovatne rei moda istinite da ak mora da su istinite. Zar ti to nikad nije palo na pamet, Teodore? Nije. Kako bi moglo? Ali kada bi to samo moglo da bude istina... To je istina. Vihor zahvalnosti uskovitla se u meni, ali neka sumnja ga zadra pre nego to se izli u rei i ja promucah: Ali... ali... mi smo videli taj drugi svet... videli smo ga u svoj njegovoj stvarnosti, i stoga... To je bilo privienje taj svet ne postoji. Dah mi zastade od nabujale nade. Privienje? ... Pri... Zivot je samo privienje, san. To je bio grom iz vedra neba. Boe blagi! Hiljadu puta sam, u svojim razmiljanjima, pomislio upravo to! Nita ne postoji, sve je samo san. Bog ovek svet sunce, mesec, beskonana zvezdana jata sve je to san, samo san; nita od toga ne postoji. Nita ne postoji osim praznog prostora i tebe! Mene! Ali ni ti nisi ti ti nema tela, ni krvi, ni kostiju, ti si samo misao. Ni ja ne postojim i ja sam samo san tvoj san, tvorevina tvoje mate. Za koji trenutak e to shvatiti, onda e me odagnati iz svojih privienja i ja u nestati u nitavilu iz koga si me stvorio. Ja ve nestajem gubim se odlazim. Sad e se nai sam u beskonanom prostoru da veno luta u toj beskrajnoj samoi bez druga i prijatelja jer ti e ostati misao, jedina misao koja postoji i koju tvoja priroda ini neugasivom, neunitivom. A ja, tvoj jadni sluga, otkrio sam ti tebe samog i oslobodio sam te. Sanjaj druge i bolje snove! udno! udno je da to nisi naslutio ve odavno, ve pre mnogo godina, vekova, eona, venosti! Jer ti si postojao potpuno sam, tokom svih venosti. Zaista, udno je to nisi naslutio da su tvoj svet i sve u njemu samo snovi, privienja, izmiljotine. udno je jer je sve to tako jasno i mahnito ludo i kao svi snovi to su: bog, koji isto tako lako moe da stvara dobru decu kao i nevaljalu, vie je voleo da stvori nevaljalu; on, koji je mogao svakog od njih da uini srenim, nije stvorio nijedno sreno dete; on, koji je uinio da ljudi grevito cene svoj gorak ivot, a ipak ga je tako krto skratio; on, koji je venu sreu dao anelima, koji je niim nisu zasluili, a sada trai od ostale svoje dece da je zaslue; on, koji je anelima ,dao ivot bez bola, a ostalu svoju decu zasuo kletvom crnog emera i groznih bolesti uma i tela; koji pria o pravdi, a stvorio je pakao; pria o milosru, a stvorio je pakao; pria o zlatnim pravilima i pratanju, umnoenom sa sedamdeset puta sedam a stvorio je pakao; koji drugima ptia o moralu, a sam ga nimalo nema; koji osuuje zloine, a sve ih sam ini; koji je svojevoljno i stvorio oveka, a onda odgovornost ovekovih dela pokuava da svali na plea samog oveka, umesto da tu odgovornost asno preuzme na sebe, gde joj je i mesto; i, najzad, sa svom tom boanstvenom tupoglavou poziva tog jadnog i prevarenog roba da ga oboava! Ti sada shvata da je sve to nemogue, osim u snu. Shvata da su to potpuno detinjaste besmislice, glupe tvorevine jedne uobrazilje koja nije svesna svojih udi to jest, da je sve to samo jedan san, koji ti sam stvara. Svi znaci sna su tu i trebalo je da ih ve ranije uoi. Ovo to sam ti otkrio, istina je; bog ne postoji, a nema ni svemira, ni ljudskog roda, ni zemaljskog ivota, ni neba, ni pakla. Sve je to samo san jedan smean i glup san. Postoji samo ti. A ti si samo misao lutajua misao, beskorisna misao, misao bez utoita koja usamljeno luta po praznim venostima! On nestade i ostavi me prestravljena; poto sam znao i shvatio da je sve ono to je kazao bila suta istina.

36

O PISCU OVE NOVELE

Nije udo to je Ernest Hemingvej doao do zakljuka da celokupna amerika literatura poinje sa Markom Tvenom. Njegovo bekstvo u pustolovinu, u prolost, u humor koji proima ali i prevazilazi stvarnost, u prilinoj meri podsea na Hemingvejevo bekstvo od misli u prosta zadovoljstva vina, ena i muevnih podviga. U jednostavnom deklarativnom stilu velikog amerikog romansijera i humoriste valja traiti prauzore stilova koje su kasnije izgraili, pored Hemingveja, jo i Vila Kater, ervud Anderson, pa ak i D. D. Selinder. A Tajanstveni stranac, objavljen 1916, obelodanio je injenicu da su Tvenovom glavom vrljala shvatanja veoma slina onima koja su nagnala u prolost Henrija Adamsa, odnosno naterala na oajanje Izgubljenu generaciju Hemiingveja i Ficderalda. ovek koga je Hauelz nazvao Linkolnom nae literature, rodio se 30. novembra 1835. godine u selu Floridi, drava Montana, kao trei sin Dona Marala Klemensa i Dejne Lempton. Ve u dvanaestoj godini, mali Samjuel (tako se zvao pisac koji e kasnije usvojiti pseudonim Mark Tven) bio je prinuen da napusti kolu i sam doprinese izdravanju porodiice, jer mu je 1847. iznenada umro otac. Bilo je to u Hanifoalu, priobalskom misisipskom gradiu, ija se ivopisna topografija jasno nazire i kroz povesti o pustolovinama Toma Sojera i Haklberija Fina. Samauel Klemens je proveo neko vreme kao slovoslagaki egrt, i u tom zanatu postigao vie nego sjajan uspeh. Radei u tampariji, zainteresovao se za itanje; itanje ga je navelo na pisanje najpre za list kdji je izdavao i ureivao njegov stariji brat Orion, a onda i za novine u drugim gradovima. U to doba poinju i njegova putovanja. Iao je za tamparskim hlebom u Sent Luis, Njujork i Filadelfiju da bi na kraju stigao u Kibkak (Ajova), gde se ponovo zaposlio kod brata, koji je u meuvremeniu bio napustio Hanifoal. Godine 1856. planirao je da krene u Junu Ameriku i da se tamo obogati na Amazanskom kauuku. Na tom putu trebalo je da ga delimino finainsira kibkaki nedeljnik, ali Tven niije dospeo dalje od Sinsinatija. Redaikciji je paslao svega tri dopisa u naslovima, koji su objavljeni pod naslovam Pustolovine Tomasa Defersona Snodgrasa i koji predstavljaju samo bezvredan, uzorak provincijskog novinarstva. Sledee godine, plovei za Nju Orleans, mladi Klemens se obuio renoj pilotai, poslu koji je kasnije voleo da naziva svojim univerzitetom. U svakom sluaju, savladao je jo jednu vetinu skopianu sa sasvim preciznim znanjima. Klemens se tako susreo sa jednim svetom prepunim boja i iznenaenja, nepredvidljivih udi i sunavih zahteva, svetom koji je na izvestan nain bio epitetom Sjedinjenih Amerikih Drava toga vremena i koji mu je pruio temu za ivot na Misisipiju. Kada je sa izbijanjem graanskog rata obustavljen saobraaj na Misisipiju, Klemens je morao da promeni zanimanje. Pri tome je otkrio novi: svet pustolovine; pridruio se, posle, jednoj dabrovoljakoj eti mladih entuzijasta koji nisu bili sasvim naisto za koga da se opredele. Ali uskoro potom, sit vojnikog ivota, uposlio se u graanstvu kao sekretar svog brata Oriona, koji je i sam bio Bekretar teiritorijalnog guvernera Nevade. Godine 1861. braa su napuistila Sent Luis i kreniila na Zapad, u Karson Siti. Neto od dogodovtina iz tog vremena sauvano je, u humoristikom obliku, u Tvenovoj literaturi. Budui pisac se prekono oduevio za kopanje zlata, ali posle vapijueg neuspeha u tom uzbudljivom poslu, okrenuo se reporterskom pozivu, odluivi da se potpisuje pseudonimom jednog opskurnog misisipskog pilota (Mark Tven, inae, znai dva hvata dubine). Najzad je poela njegova prava kairijera. U dobar as, svakako, jer je za sobom imao iskustva kakvim se malo ko od pisaca mogao pohvaliti. Poto nije raspolagao nekim posebnim knjievinim naelima, Klemens se u prvo vreme prilagodao zahtevima graniarskog novinarstva, piui mahom burlaske prepune aluzija na savremene aktuelne teme. Godiaie 1864. otiao je u Kalifarniju, gde je sreo Breta Harta, pod ijim je, izgleda, uticajam napisao Glasovitu abu iz Kalaverasa. Taj tekst je bukvalno proao kroz sve amerike novine. Razume se da je taj uspeh gordo polaskao Kal Motrniji, koja je elela da dokae civilizovanijem delu SAD da i ona raspolae sopstvenom literaturom. Toj okolnosti i treba zahvaliti to je jedan kaiifornijski list ubrzo posle objavljivanja pomenutog dela poslao Marka Tvena na Sendvika ostrva sa liberalnim nalogom da otuda pie o svemu to ga bude zanimalo. On je tako i postupio, a izvetaji sa tog putovanja podigli su njegov ugled do stepena o kome nije mogao ni sanjati. Na vrhuncu popularnosti, on se odluio za jo jedno novinarsko putovanje oko sveta, sad o troku drugog kalifornijskog lista, ali doavi do Njujorka, predomislio se. Izdikljala metropola se osetno izmenila za tih petnaest godina kollko je nije bio video. Ispunjavala ga je gnevom sirotinjska etvrt sa svojim zloinaki, greno bednim ivljem, koji je tavorio sred smrada i neistoe

37

kao rtva dobrih, plemenitih, debelih i nasmeenih suseda. Njegova amaterska socioloka istraivanja doivela su klimaks onda kad je i sam dospeo u zatvor zbog nekog ispada i kad je proveo neponovljivu no u razgovoru sa probisvetima, prostitutkama i odbeglim vojnicima. Izvesni kritiari smatraju da upravo od tada i datira Tvenov pesimizam. U Njujorku Tven je saekao izlazak svoje prve knjige Glasovita aba iz Kalaverasa i Druge crtice (1867), posle ega se otisnuo na put, ali ne oko kugle zemaljske, nego do Sredozemlja i Bliskog istoka. Pisma koja je slao sa te plovidbe uverila su njegove zemljake da abe Starog sveta doista ne odgovaraju amerikim standardima. Kakvo je bilo dejstvo tih listova, da se zakljuiti ve i iz injenice da je po povratku u zaviaj ovaj divlji mustang zapadnih prerija postao literarni lav za kojim su gotovo u horu zavapili i listovi, i asiopisi, i organizatori predavanja i izdavai. Tvenova pisma sa Mediterana posluila su kao graa za knjigu Bezazleni u inostranstvu, koja se kritici, odmah posle njene pojave u knjiarskim izlozima (1869), uinila sveom, reskom i iskriavom poput ae ampanjca. Pisma sa humorom kakav se neguje na amerikom Zapadu, ta satira je uzela na nian dekadenciju prekoatlantskih ustanova. No Tven nije potedeo ni svoje zemljake, koji smatraju da je svaki drugi jezik sem njihovog strano smean, i koji nisu svesni toga da su i sami na izvastan nain varvari. Za mnoge itaoce Bezazleni u inostranstvu predstavljaju drugu po vrednosti Tvenovu knjlgu, odmah iza Pustolovina Haklberija Fina. U svojoj monografiji posveenoj Tvenu ameriki knjievni istoriar Luis Liri kae da to delo otkriva slabosti i jedne i druge strane, tako da mu se mogu podjednako diviti i kosmopoliti i ovinisti. Bezazleni u inostranstvu su nainili Tvena nacionalnom figurom. Doneli su mu i slavu i novac, a posredno i enu. Za vreme putovanja po Sredozemnom moru i zemljama Bliskog istoka, on se, naime, bio upoznao sa nekim, mladim ovekom, Lengdonom, koji je uza se nosio minijaturnu sliku svoje sestre Olivije. Mark Tvan se u tu sliku bukvalno zaljubio, a po povratku u SAD zaljubio se i u sam original, posle ega se, 1867, Olivijom i oenio. O dejstvu tog braka na Tvenovo stvaralatvo mnogo se raspravljalo. U svakom sluaju, brak je stavio taku na njegove boemske dane, a izvesno je i to da ga je doveo u kontakt sa krugom veoma konzervativnih buruja. Tven je pristajao na supremat svoje supruge u svemu to se ticalo njegovog privatnog lvota. Uostalom, nije mu , ni bilo teko da se prepusti udobnostima amerike civilizacije. Tven se nije ogluio na zahtev publike da to vie uje kako o starom amerikom Jugu tako i o dinaminom Zapadu. Obe te teme leale su ovom piscu na srcu. Godine 1873. on je, u saradnji sa arlsom Dad()jem Vornerom, i napisao Zlatno doba, knjigu koja poiva na uspomenama o ivotu na granici, a neodoljivo asocira na prizore viene u Koldvelovom Duvanskom putu. Junaci Zlatnog doba opsesivno snevaju o bogatstvu, a nemaju ni snage ni sposobnosti da te svoje snove pretvore u javu. Ovaj roman, pored ostalog, ismeva politiku korupciju u Vaingtonu i Njujorku, ameriko sudstvo, kao i maniju pekulisanja, ali u umetnikom pogledu ne spada meu Tvenova najbolja ostvarenja. Tri godine po objavljivanju Zlatnog doba (1876), iz tampe je izala knjiga Pustolovine Toma Sojera. Reka Misisipi je ponovo trijumfovala u tom romanu, koji je Tvenovo ime jo jednom doveo na elo bestselerskog spiska. Po svoj prilici, nijedna druga knjiga objavljena u SAD nije uivala takvu popularnost u neprekinutom nizu godina. Pri prvom itanju ona deluje nedovoljno zdenuto, ak pomalo i frivolno, reklo bi se. Epizode sraunate na to da na prijatan nain podsete odrasle na ono to su i sami nekad bili, ostaju u pamenju due od Baimiog zapleta, koji je oigledno pravljen u nameri da uzbudi matu mladih italaca. Zanimljivo je kako su pojediinii kritiari reagovali na injenicu da je tom knjigom Tven napustio podruje satire; oni su zakljuili da je do tog preokreta dolo pod pritiskom pieve korazervativistiki raspoloene porodice ili njegovih slino nastrojenih prijatelja. Neosporno je, meutim, da je u Pustolovinama Toma Sojera doao do punog izraaja Tvenov istanani humor. U stvari, veiliko je pitanje da li je Tven ikad i bio pravi satiriar. Svojstva njegove komike pokazuju da je posredi pre neto to pripada sklopu njegove prirode nego neto to bi se moglo nazvati orujem. Pa ni Tvenov humor, u dvadesetogodinjem rasponu od Bezazlenih u inosranstvu do Jenkija iz Konektikata na dvoru kralja Artura, nije uvek bio na istom nivou. Kao ni veina znaajnih pisaca, ni on nije stvarao samo dela predodreena da budu klasika. Godine 1876, na primer, objavio je pamflet, koji e biti pretampavan ili pretampavan samo zato to, u vidu eretanja iz Jelisavetina doba sadri izvestan kvantum nepristojnih izraza. Sasvim je izvesno da je u tom periodu svog stvaralatva Tven dostigao vrhunac romanisma Zivot na Misipiju i Pustolovine Haklberija Fina. Oba ta dela imala su za funkcionalnu pozadinu reku koja je tekla kroz piev ivot ba kao i kroz svoju sopstvenu dolinu. Zahvalniju grau od Misisipija Tven doista nije mogao nai, jer je o toj ili kucavici amerikog Juga znao vie no o bilo emu drugom. U oba ta romana on se posluio najboljom od svojih darova darom za humoritsitinu autobiografiju. Ne

38

zaboravljajui da ala na svoj raun vredi dvaput vie od one uperene protiv drugih, ovaj pisac se u svojoj prozi ponajvema oslanjao na zvuk u uima. To je i prirodno ako se zna da je bio nenadmaan govornik. Obraajui se publici, on je nauio da podeava dikciju, brzinu govora i poivke prema onima koji su ga sluali. Ima se utisak da se i u pisanju rukovodio tim. Slino Bretu Hartu, koga je Amerika primila kao kuriozitet sa amerikog Zapada, i Tven se suoio sa iskuenjem da beskrajno insistira na temi koja se pokazala pomodnom i omiljenom. Sreom, imao je dovoljino energije i uobrazilje da ne padne u tu zamku. Tven niije pristao da se ogranii na ciklus o Misisipiju; o tome svedoe knjige koje su se uskoro potom pojavile Kraljevi i prosjak, Proibisvet u inostranstvu, Jenki iz Konektikata na dvoru kralja Artura. U ovoj poslednjoj, metod primenjen u Bezazlenima u inostranstvu proiren je na istraivanje viteke prolosti. Prevalivi pedesetu, Tven je poeo da gubi i od svoje basnoslovne izdrljivosti. Nema sumnje da je prvih pet decenija ivota proveo u nadljudskom naporu, uprkos tome to je voleo da sebe slika kao preispoljnu lentinu. Troio je snagu nemilice piui, drei predavanja, putujui, eksperimentiui, sa pozortitem, negujui fantastian broj prijateljstava i poznanstava. Stoga niije ni udo to u devedesetim godinama prolog stolea ispod njegovog pera nije izilo onoliko dela koliko se pojavilo za dve pretbodne deceniije. Izmeu 1875. i 1894. Samjuel Klemens je bio bogat ovek i srean pisac, okruen grupom literata u Hartlordu. A po isteku tog perioda naglo je bankrotirao. Od propasti se jedva spasao turnejom koja mu je donela jo vie priznanja i ugleda, a, preko knjige Za ekvatorom, i dovoljno novca da se razdui i obezbedi za starost. Za vreme boravka u Evropi dovrio je Dina seanja Jovanke Orleanke, delo koje je zapalio kao izraz iskrenog divljenja prema toj istorijskoj linosti, i koje stoga (iz straha da mu italac unapred ne prie sa raspoloenjem za smeh) nije hteo da objavi pod pseudonimom. U poslednjoj deceniji ivota, Tven je, pored ostalog, napisao i novelu Tajanstveni stranac koja je objavljena 1916, est godina po autorovoj smrti: neastivi silazi meu smrtne, kazuje svoje primedbe na raun onoga to su nainili nesmotreni bogovi i prorokuje bolja vremena za ivot kad ovaj bude pretoen u nitavilo. Sa Tajanstvenim strancem isplutala je na povrinu sva Tvenova gorina zbog emernih iskustava kojih se nakupio u jednom, koliko ciivilizovanom toliko i nepravednom svetu. Posle 1900. Tven je napisao jo samo dve knjige Hriansku nauku (1907), analizu onoga to je obino nazivaio preteim novim kultom, i Jel ekspir umro? (1900), nevaan doprinos raspravi oko Bekonai. Meutim, intenzivno je drao predavanja, a od 1906. nadalje kazivao je u pero srvoj ivotopis. Posle dva teka gubitka enine i erkine smrti i sam je ve bio na ivici snage. Jedva da ga je neto razgalila poast koju mu je ukazao Oksford 1907. dodelivi mu zvanje doktora knjievnosti. Njegovu smrt, 21. aprila 1910, duboko je oalio itav knjievni svet.

39