Izbor dodatnog materijala za zavarivanje

76

5. IZBOR DODATNOG MATERIJALA ZA ZAVARIVANJE

U materijale za zavarivanje spadaju: aditivna i elektrodna ica, topitelji, elektrode za runo zavarivanje, gorivi gasovi (argon, helijum, ugljen dioksid i dr.), materijali za spajanje. 5.1 Izbor dodatnog materijala pri gasnom zavarivanju Gasno zavarivanje moe se izvoditi sa dodatnim materijalom ili, kada su u pitanju tanki limovi, bez njega. Dodatni materijal u obliku ice treba da bude priblino istog sastava kao i osnovni materijal. Standardima SRPS C.H3.051 (ice za gasno zavarivanje i navarivanje elika), SRPS C.H3.061 (ice i ipke za zavarivanje aluminijuma i njegovih legura), SRPS C.H3.071 (ice za gasno zavarivanje bakra) i SRPSS C.H3.073 (ice i ipke za zavarivanje bronze) dati su tehniki uslovi za izradu i isporuku ica i ipki za gasno zavarivanje. Za eline ice standardom se daju: vrste i oznake, sadraj sumpora i fosfora, spoljanji izgled, dimenzije i tolerancije, ponaanje pri topljenju, vrste i nain ispitivanja, kao i nain isporuke, pakovanja i uvanja. Oznaka vrste ice sastoji se iz slovnog simbola koji pokazuje namenu i broja koji predstavlja zateznu jainu ili tvrdou istog materijala ava po Brinelu. Slovni simboli imaju sledece znaenje: VA - ica za zavarivanje ugljeninih i niskolegiranih elika; VAU - ica za zavarivanje ugljeninih i niskolegiranih elika poveane ilavosti; VAN - ica za navarivanje; Uz oznake VA i VAU daje se zatezna jaina itavog ava, a pored oznake VAN daje se tvrdoa po Brinelu. U pogledu hemijskog sastava standardom se propisuje samo istoa u vezi sa sadrajem sumpora i fosfora i to: S 0.04%, P 0.04%, (P + S) 0.07%.

Izbor dodatnog materijala za zavarivanje Izbor ica za gasno zavarivanje nelegiranih i niskolegiranih elika

77

Tablica 5.1 Oznaka ice po SRPS C.H3.051 VA37 VAU42 VA52 VA60 Materijal za zavarivanje

. . . . . . . . . . . 0271 0261 0371 0461 0545 0645 0745 0200 1213 1214 1402

. . 1502 3100

+ +

+ +

+ +

+ + + + + + + + + + + + + + +

Izbor ica za gasno zavarivanje aluminijuma i njegovih legura Tablica 5.2 Dodatni Al Al Al Al materijal po 99.8 99.7 99.5 99 SRPS C.H3.061 S. Al 99.8 S. Al 99.5 Ti S. A199.5 S. Al Mnl S. Al Mg3 S. Al Mg3 Si S. Al Mg5 S. Al Si5 S. A1SU2 Al Zn4 Mg4 + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + Materijal koji se zavaruje
Al Al Mn l Mg 2 Al Mg 3 Al M g5 Al Al Mg l Mg l Si Si Cu Al Mg l Si Cu Limovi Limovi AlSi sa Al sa Si preko 8% Si do 8% Al Cu 3 Mg 1 Al Cu 5 Mg 2

Izbor dodatnog materijala za zavarivanje Izbor ica za gasno zavarivanje bakra i njegovih legura
Tablica 5.3

78

Oznaka ice S. Cu Sn 1 S. Cu Ag 1 S. Cu Sn 4 S. Cu Sn 6 S. Cu Sn 8 S. CuSnlOZn4

S. Cu Sn 5 Zn 7

Osnovni materijal Bakar, gde se ne zahteva elektrina provodljivost Bakar, gde se zahteva najvea elektrina provodljivost Kalajne bronze Za zavarivanje odlivaka od kalajne bronze Za zavarivanje odlivaka Cu Sn 10 Zn 4
Za zavarivanje odlivaka Cu Sn 5 Zn 7

Dodatni materijal se isporuuje u obliku ipki duine 1000 mm ili ice u koturima oko 40 kg. ice okruglog preseka izrauju se prema standardizovanom nizu prenika: 1; 1.5; (1.6); 3 (3.15); 4; 5; 6 (6.3) i 8 mm. Zahteva se da ice budu glatke i iste, tj. bez oksida, masti, boja i drugih neistoca. U cilju zatite, eline ice se zatiuju tankim slojem bakra. Standardom se trai: da se ice i ipke ravnomerno i lako tope, da ne oslobaaju gasove, usled kojih bi rastopljeni metal "kljuao", prtao i naduvavao se. Dodatni materijal treba da se lako spaja sa osnovnim materijalom a nastala troska mora lako da isplivava na povrinu. Pri normalnom hlaenju na vazduhu, na avu se nesmeju pojaviti prsline. ica za gasno zavarivanje bira se prema vrsti osnovnog materijala kao to je dato u tabelama 5.1, 5.2 i 5.3. 5.2 Izbor dodatnog materijala pri runom elektrolunom zavarivanju Pri runom elektrolunom zavarivanju uspostavlja se i odrava elektrini luk izmeu metalne ice (elektrode) i materijala koji se zavaruje. Elektroda slui istovremeno kao provodnik elektrine struje i kao dodatni materijal. Prema izgledu razlikujemo gole, sa jezgrom i obloene elektrode. Gole elektrode su metalne ice izraene livenjem ili vuenjem; livene elektrode se koriste za tvrde materijale, a vuene za zavarivanje mekih materijala. Najee se za runo elektroluno zavarivanje primenjuju obloene elektrode. To je elino jezgro oko kojeg je ravnomerno naneta obloga odreenog sastava koja se jo

Izbor dodatnog materijala za zavarivanje

79

naziva i plat. Ovim elektrodama najbolje se zatiuju rastopljeni metal, elektrini luk i usijani vrh elektrode od tetnog dejstva gasova iz vazduha. Zatita se postie stvaranjem gasnog omotaa koji nastaje sagorevanjem i razlaganjem materijala obloge. Na taj nain se mesto zavarivanja izoluje od spoljanje atmosfere i tako spreava ulaenje kiseonika i azota u av. Pored toga, dodatna zatita rastopljenog metala ostvaruje se i u toku ovravanja pomou sloja ovrsnute troske. Troska spreava i naglo odvoenje toplote, ime se, usled produenog vremena hlaenja, umanjuje mogunost kaljenja. Obloga elektrode moe da sadri i legirajue elemente koji pri zavarivanju prelaze u rastop i legiraju ga. Obloga elektrode se najee sastoji od razliitih oksida i karbonata, a uglavnom se nanosi presovanjem. Neke obloge mogu da sadre i elezno prah koji pri zavarivanju prelazi u av i time se poveava stepen iskorienja elektrode. Uobiajene karakteristike elektroda su brzina topljenja, dubina uvarivanja, mehanizam prelaza dodatnog metala u leb, mogunost zavarivanja u odreenom poloaju, mogunost otklanjanja troske kao i mehanike osobine ava. Na ove karakteristike u velikoj meri utiu debljina, vrsta i hemijski sastav obloge. Elektrode koje se koriste za runo elektroluno zavarivanje imaju veoma razliite sastave ica i obloga. Standardom SRPS C.H3.011 data su obeleavanja i karakteristike elektroda za zavarivanje niskougljeninih i niskolegiranih elika. Za oznaavanje elektroda uzimaju se: mehanike osobine istog ava, metalurke karakteristike obloge, poloaj zavarivanja, vrsta elektrine struje i napon praznog hoda. U oznaci, sadrani su pojedinani simboli po redosledu navedenom u sledecoj emi:

Prve tri oznake iza opte, odnose se na mehanike osobine i daju se brojano: za zateznu vrstou uzima se jedan odreeni broj i to od 0 do 6, za izduenje i ilavost uzima se jedan broj od 0 do 5. Svaki broj predstavlja standardom odreenu vrednost navedenih mehanikih svojstva. Na etrvrtom mestu dolazi jedno od slova: A, B, C, O, R ili Fe, zavisno od vrste obloge. Slovom A oznaavaju se elektrode sa kiselim, B baznim, C celuloznim, O oksidnim i R rutilnim karakterom obloge. Brojani simboli u oznaci elektroda predstavljaju:mehanike osobine, poloaje zavarivanja i vrstu struje prema tablici 5.4.

Izbor dodatnog materijala za zavarivanje Znaenje brojanih simbola u oznaci elektroda

80

Tablica 5.4 Mehanike osobine (minimalne vrednosti) Zatezna vrstoca RM [Mpa] Izduenje 5 [%] ilavost v [kJ/m2] Simbol 0 1 402 14 235 2 431 18 392 3 471 22 588 4 510 26 784 5 549 30 981 6 588 -

Poloaj zavarivanja u svim poloajima u svim poloajima osim u V, odozgo na dole u horizontalnom poloaju (sueoni, kutni i u lebu) u horizontalnom poloaju, ugaoni spoj Vrsta struje 0 Jednosmerna preporueni polaritet Naizmenina napon praznog hoda + 1 50 2 50 3 + 50 Simbol 4 70 5 70 6 + 70 7 90

Simbol 1 2 3 4 8 90 9 + 90

Elektrode sa kiselim karakterom obloge imaju oblogu srednje debljine ili debelu koja daje trosku kiselog karaktera. Obloga je na bazi oksida eleza i prirodnih silikata sa dodatkom ferolegura. Ove elektrode daju trosku koja se lako uklanja; imaju veliku brzinu topljenja, pa se mogu upotrebiti za zavarivanje sa jakom strujom, kako jednosmernom tako i naizmeninom. Ostvaruju dobro uvarivanje, naroito ako su debelo obloene. Namenjene su za zavarivanje u horizontalnom poloaju. Sklone su stvaranju toplih prslina kod elika loe zavarljivosti, ukoliko se zavarivanje izvodi u vertikalnom poloaju. Elektrode sa bazinim karakterom obloge imaju oblogu od meavine kalcijum karbonata ili magnezijum karbonata i topitelja uz dodatak dezoksidatora u vidu ferolegura. Obloga im je debela. Troska brzo isplivava na povrinu, ne ostavlja ukljuke i lako se odstranjuje. Ove elektrode su podesne za sve poloaje zavarivanja pri emu se ostvaruje uvarivanje srednje debljine.Pri zavarivanju se koristi jednosmerna struja sa plus polom na elektrodi (obrnuta polarnost), a samo za neke posebne vrste ovih elektroda moe se koristiti i naizmenina struja. S obzirom da je av ovih elektroda otporan na pojavu toplih i hladnih prslina, one su pogodne za zavarivanje debelih limova od

Izbor dodatnog materijala za zavarivanje

81

niskougljeninih i niskolegiranih elika. av je dobrih mehanikih osobina, sa naroito dobrom ilavou i pri niskim temperaturama. Obloga ovih elektroda lako upija vlagu,pa se i pored dobrog uvanja pre upotrebe moraju suiti. Elektrode sa celuloznim karakterom obloge imaju oblogu od isparljivih sastojaka (drvnu celulozu) sa dodatkom prirodnih silikata i ferolegura kao dezoksidatora. Sagorevanjem obloge ovih elektroda nastaje mala koliina troske koja se lako odstranjuje. Primenjuje se za zavarivanje u svim poloajima. Daju dubok uvar i imaju veliku brzinu topljenja. av ima dobre mehanike osobine, ali mu je povrina gruba. Pri zavarivanju, usled velikog rasprskavanja, nastaju znatni gubici dodatnog materijala. Ovim elektrodama moe se zavarivati i sa jednosmernom i sa naizmeninom strujom. Elektrode sa oksidirajuim karakterom obloge imaju oblogu izraenu od meavine oksida eleza, kvarca i prirodnih silikata. Obino im je obloga debela. Pri zavarivanju, obloga daje oksidirajuu i kompaktnu trosku. Troska se lako ostranjuje, esto sama od sebe. Uvar im je osrednji. Ovom elektrodom zavarivanje se moe izvoditi kako sa jednosmernom tako i sa naizmeninom strujom. Mehanike osobine ava su niskih vrednosti. Primenjuju se za zavarivanje elika negarantovanih mehanikih osobina. Rutilne elektrode imaju oblogu na bazi rutila (oksid titana Ti02), a sadre jo prirodne silikate i fero-legure. Imaju srednje debelu ili debelu oblogu. av ima dobre mehanike karakteristike. Odravaju veoma stabilan luk, i nisu sklone rasprskavanju. Pri upotrebi i jednosmerne i naizmenine struje dobija se uvar srednje dubine. Pogodne su za zavarivanje u svim poloajima. Pored navedenih elektroda, mogu se izraivati elektrode i sa nekom drugom oblogom. U tom sluaju obloga se oznaava simbolom "V". Posebnu grupu ine elektrode sa eleznim prahom u oblozi i elektrode za duboko uvarivanje. Elektrode za eleznim prahom u oblozi. Kod ovih elektroda, uz ranije navedene oznake, dodaje se i hemijski simbol gvoa "Fe". Obloga im je debela, poto se u njoj nalazi jedan deo materijala u obliku finog eleznog ili elinog praha, koji treba da se unese u av. Na taj nai poveava se ukupna koliina istopljenog dodatnog metala u odnosu na zapreminu elektrodne ice, ime se poveava iskorienje elektrode. Elektrode za duboko uvarivanje. Zbog posebnog sastava obloge, ove elektrode daju vrlo duboko uvarivanje i sa uobiajenim intenzitetom struje. Kod njih se, uz oznaku za karakter obloge, dodaje i simbol p. Sa ovim specijalnim elektrodama, koje su veoma debelo obloene, mogu se izvoditi avovi sa malim brojem zavara, a za limove do 16 mm debljine i bez pripreme ivica. Obloga moe da im bude kisela ili rutilna sa dodacima organskih materija. I pored toga to kod ovih elektroda vrsta struje nema uticaja na dubinu provarivanja, preporuuje se, kada se zavaruje sa velikim gustinama struje, da to bude naizmenina struja. Ovo iz razloga da se umanji magnetno skretanje elektrinog

Izbor dodatnog materijala za zavarivanje

82

luka, koje je naroito izraeno pri zavarivanju jednosmernom strujom. Zahvaljujuci debeloj oblozi ovih elektroda mogue je da se koristi struja velike jaine. Dozvoljena jaina struje je I = 16 d2. Naroito je pogodno primenjivati elektrode u sluaju izrade korenog zavara i provarivanja korena. Iskustvene preporuke za izbor elektroda
Tablica 5.5

Oblast primene i karakteristike zavarivanja

Za zavarivanje tankih limova(do 5 mm) u horizontalnom poloaju Premoivanje zazora u lebu Estetski izgled povrine ava Stabilnost elektrinog luka Koliina i tetnost gasova sa gledita zatite na radu Odstranjivanje troske Zavarivanje napregnutih konstmkcija Za elike vrstoe do 500 MPa Za elike vrstoe iznad 500 MPa Za limove debljine vee od 30 mm Za zavarivanje dinamiki optereenih konstrukcija Sigumost od pojave prslina Udama ilavost Otpomost na vlagu
LEGENDA: + + + najbolje odgovara ++ odgovara + ne preporuuje se nije za upotrebu

Osnovne grupe elektroda A +++ + +++ ++ +++ +++ + +++ + + + + +++ B + +++ + ++ ++ ++ +++ +++ +++ +++ +++ +++ +++ ++ R +++ +++ +++ +++ +++ ++ ++ +++ ++ ++ ++ ++ +++

Ne postoji jedna elektroda za sve ciljeve zavarivanja, ve se od sluaja do sluaja mora traiti najpogodnija. U prvom redu, izbor elektrode zavisi od toga dali se raspolae jednosmernom ili naizmeninom strujom za zavarivanje. Ostali faktori znaajni pri izboru elektroda su: sastav osnovnog materijala, poloaj zavarivanja, traena radna svojstva spoja, cena zavarivanja i obuenost zavarivaa. U vezi sa osnovnim materijalom, neophodno je da mu elektroda odgovara i po svojstvima i po hemijskom sastavu. Za napregnite eline konstrukcije i dinamika

Izbor dodatnog materijala za zavarivanje

83

optereenja preporuuje se upotreba elektroda sa bazinom oblogom. Preporuke za izbor sa kiselom, bazinim i rutilnim oblogama date su u tabeli 5.4. Pri izboru elektroda treba voditi rauna i o poloajima zavarivanja, naroito kod vertikalnog i iznad glave, jer je za njih pogodan samo mali broj elektroda. Neispravno odabrana elektroda moe dati spoj s nedovoljnim uvarivanjem, a tome i smanjenu vrstou ava. Na cenu zavarivanja znatan uticaj ima pravilan izbor elektrode. Presudan faktor u ceni zavarivanja je stepen iskorienja elektrode koji je razliit za razne vrste elektroda. Dobri rezultati se ne mogu postici i pored ispravno izabranih elektroda ako zavariva nije dovoljno obuen. Pri zavarivanju u horizontalnom poloaju moe da postigne dobre rezultate i manje obuen zavariva, dok je za zavarivanje u ostalim poloajima neophodna veca struna sposobnost. Pod dimenzijama elektrode podrazumeva se, u prvom redu, prenik jezgra elektrode, poto su duine zavisne od prenika. Polazni podaci kod izbora prenika elektroda su: vrsta spoja, debljina osnovnog materijala, poloaj zavarivanja, mogucnost lokalnog zagrevanja i stepen obuenosti zavarivaa. Vai osnovno pravilo: uzeti elektrodu to veceg prenika koliko to leb omogucuje. Pri zavarivanju debelih materijala, za prve slojeve se upotrebljava elektroda manjeg prenika u cilju dobrog provarivanja korena. Za ostale slojeve koristi se elektroda to veceg prenika koja moe da dospe do korenog zavara. Standardizovani prenici elektroda su: 2; 2.5; 3.25; 4; 5; 6; 8 i 10 mm.

Izbor dodatnog materijala za zavarivanje

84

6. Klasifikacija greaka u zavarenom spoju i kriterijum prihvatljivosti

Topljenjem osnovnog i dodatnog materijala tei se ostvarivanju homogene rnase ava, koji treba da je jai od osnovnog materijala, meutim ovaj se cilj ne ostvaruje u potpunosti. To je sloen termohemijski proces u kojem se rastapa osnovni i dodatni materijal, sagorevaju neki sastojci dodatnog i osnovnog materijala i sredstva zatite. Hlaenjem sloj ovrava rastopljeni materijal kristalie na nain tipian za livenu strukturu. Usled velike brzine hlaenja u zoni uticaja toplote austenit prelazi u ferit obrazujui krtu zonu od krupnih i krtih kristala. Po pravilu, zavareni spoj je najstabilniji u zoni uticaja toplote. Izborom pogodnog postupka zavarivanja sa zatitom spoja od sagorevanja, od brzine hlaenja, pregrevanjem i sl., struktura zone oko ava moze biti manje promenjena u odnosu na osnovni materijal. Proces zavarivanja je sloen i podloan nizu uticaja, te se mogu dobiti avovi sa znaajnim metalurkim grekama, kao to su mikro i makroprsline, upljine, ukljuci i dr. Po odredbama Meunarodnog instituta za zavarivanje i SRPS C.T3.020 ove greke su svrstane u est grupa (tabela 6.1).

Izbor dodatnog materijala za zavarivanje

85

Greke u zavarenim spojevima prema SRPS.T3.020 Tablica 6.1

Zavisno od uslova pod kojima se spoj ostvaruje i od veliine dozvoljenih greaka standardom SRPS ISO 5817 utvrene su tri grupe nivoa kvaliteta iz kojih se moe

Izbor dodatnog materijala za zavarivanje

86

odabrati odgovarajuci nivo za dati sluaj (tabela 6.2). Nivo kvaliteta za svaki konkretan sluaj mora biti utvren standardom ili od strane konstruktora. Nivo kvaliteta se mora utvrditi pre poetka proizvodnje. Pri izboru nivoa kvaliteta moraju se uzeti u obzir konstrukcione karakteristike, naknadna obrada (na primer povrinska obrada), vrsta naprezanja (statiko ili dinamiko), uslovi eksploatacije (na primer temperatura, spoljna sredina) kao i posledice loma. Ekonomski faktori su takoe bitni i moraju da obuhvate ne samo trokove zavarivanja nego i trokove kontrole, ispitivanja i popravke. Otkrivanje i vrednovanje greaka zavise od metode ispitivanja i obima ispitivanja, ali treba naglasiti da metode ispitivanja bez razaranja nisu uvek dovoljne za otkrivanje i ocenu pojedinih greaka datih u tabeli 6.1.

Nivoi kvaliteta Tablica 6.2 Oznaka D C B Nivoi kvaliteta Niski Srednji Visoki

Izbor dodatnog materijala za zavarivanje

87

Minimalni tehniki uslovi za izradu i kontrolu zavarenih spojeva za pojedine nivoe kvaliteta date su tabelarno i to: tehniki uslovi za izradu zavarenih spojeva zavisno od nivoa kvaliteta tabela 6.3; tehniki uslovi za izradu lebova zavisno od nivoa kvaliteta tabela 6.4; zahtevi za vrstu i obim kontrole bez razaranja dati su u tabeli 6.5. Tehniki uslovi za izradu zavarenih spojeva zavisno od nivoa kvaliteta Tablica 6.3 Uslovi B Sve vrste zavarenih spojeva sa Vrste zavarenih spojeva provarom korena i sa provarom preseka. Osnovni dodatni i pomoni materijali za zavarivanje Nivo kvaliteta zavarenog spoja C D

Sve vrste zavarenih spojeva

Priprema delova za zavarivanje

- Zavareni spojevi moraju biti izvedeni sa ispitanim osnovnim dodatnim i pomonim materijalom i sa dokazima o njihovom kvalitetu - Dodatni materijal mora biti pogodan za one poloaje zavarivanja za koje se primenjuje - Rezanje makazama - Rezanje I obrada stranica osnovnog materijala samo obavlja se mehanikim I do 25 mm termikim postupcima - Obrada stranica leba obavlja se mehanikom obradom - Rezanje i obrada - Runo rezanje I stranica termikim obrada stranica rezanjem dozvoljeni su samo za uslove: gorionikom obavlja - mehanizovano voenje se uz doradu gorionika i - uklanjanje sa povrina povrina reza svih greaka koje mogu da utiu na kvalitet - Povrine elemenata u zoni spajanja mogu biti suve i iste (metalno svetle).Metalne zatitne prevlake i zatitni premazi (boje) moraju se pre zavarivanja otkloniti ukoliko utiu na kvalitet. - lebovi moraju biti izvedeni tako da zadovolje uslove iz tabele 3.15

Tehnologija zavarivanja mora biti proverena Tehnologija zavarivanja prema jugoslovenskim standardima SRPS EN 288 - l,2 i 3.

Nastavak

Izbor dodatnog materijala za zavarivanje

88

- Provera strune - Provera strune osposobljenosti osposobljenosti zavarivaa za zavarivanje zavarivaa mora biti osnovnog materijala iste grupe izvrena sa odreenim kvaliteta i debljine sa Struna osnovnim i dodatnim odgovarajuim dodatnim osposobljenost materijalom,poloajem materijalom,a za one poloaje i zavarivaa zavarivanja,postupkom postupke koji se javljaju u zavarivanja i pokonstrukciji. drujem debljine osnovnog materijala Zavareni spojevi se mogu izvoditi samo u radnom prostoru Radni uslovi i koji je zatien od padavina,vetra,niske temperature itd. poloaji za Zavareni spojevi se moraju izvoditi u najpovoljnijem izvoenje poloaju zavarivanja. zavarenog spoja - Postavljanje elemenata u poloaj za zavarivanje obavlja se u alatima i ureajima bez pripojnih zavara ili sa pripojnim zavarima,u kom sluaju se u toku zavarivanja pripojni zavari moraju odstraniti mehanikim postupcima lebljenja. - Pripojni zavari smeju se ukljuiti ukoliko ispunjavaju sve Uslovi za lzradu uslove - Koren ava mora biti izveden tako da budu zadovoljeni kriterijumi prihvatljivosti utvreni standardom - Poetak i zavretak ava mora biti bez greaka - Povrine u blizini ava ne smeju se otetiti elektrinim lukom ili na drugi nain. - Postupci kontrole kvaliteta moraju pojedinano i/ili u kombinaciji da omogue potpuni uvid u kvalitet zavarenog spoja. Kontrola kvaliteta - Vrste i obim kontrole bez razaranja za zavarene spojeve zavarenih spojeva svih vrsta date su u tabeli 6.1 - Kriterijumi prihvatljivosti greaka u zavarenim spojevima utvreni su jugoslovenskim standardom SRPS ISO 5817. Obrada lica i korena ava Prema zahtevima konstrukcione dokumentacije.

Izbor dodatnog materijala za zavarivanje

Tehniki uslovi za izradu lebova zavisno od nivoa kvaliteta Tablica 6.4

89

Nivo kvaliteta Tipovi zavarenih spojeva

B ugaoni i sueoni ukrsni

ugaoni, ugaoni, sueoni ukrsni, sueoni ukrsni, ostali ostali

MK ili PK izuzev za niskoili PK izuzev legirane elike Minimalni zahtevi za MK za niskokontrolu kvaliteta debljine manje ugljenine VK stranica leba dobijenih nelegirane elike od 25 mm i termikim postupcima debljine manje od nelegirane rezanja niskougljenine 25 mm elike debljine manje od 50 mm e 0.2T e 0.15T Obostrani e 0.1 T emax = 5 emax = Smaknue emax = 2 mm zavar 5mm mm elemenata istih e 0.15T e 0.1T debljina Jednostrani e 0.1 T emax = 3 emax = 4 emax = 2 mm zavar mm mm e 0.5T e 0.5T Zavar na e 0.5 T emax = 4 emax = 3 cevima emax = 2 mm mm mm Zazor izmeu elemenata u ugaonim i ukrsnim spojevima

T/10 max. 1

T/8 max. 2

T/5 max. 3

Zazor izmeu elemenata u 0 0.2 0.2 0.5 max. 1 preklopnim spojevima VK - vizuelna kontrola; PK - penetranska kontrola; MK - magnetna kontrola.

Izbor dodatnog materijala za zavarivanje

Zahtevi za vrstu i obim1) kontrole2) bez razaranja4)

90

Tablica 6.5

Nivo kvaliteta Tipovi zavarenih spojeva Vizuelna i merna kontrola sa strane lica i naliija,ako je pristupano sueoni

B ugaoni i ukrsni sueoni

C ugaoni, ukrsni, ostali

D ugaoni, sueoni ukrsni, ostali

100%

100%

100%

100%

100%

100%

Magnetna kontrola (MK) zavarenih spojeva od feromagnetnih materijala,ukljuujui 100% 50% 20 mm sa svake strane, 30% ili penetrantska kontrola (PK) zavarenih spojeva od neferomagnetnih materijala, ukljuujui 20 mm sa svake strane Ultrazvuna kontrola (UK) zavarenih spojeva u pojasu irine 70% ravne debljini 6mm T 50 %3) 10 %3) 70% 50 % materijala T,a glatka T 6mm T 6mm najmanje 20 mm sa povrina svake strane ili radiografska kontrola (RK) 1) Procenat pregleda se udvostruuje kod svijh parcijalnih pregleda ako se otkriju nedozvoljene greke, i to sve do 100 %, a prilikom otkrivanja prslina 100 %. Posle otklanjanja greaka kontrola tih mesta se ponavlja. 3) 100 % ukrsna mesta 4) Metode kontrole bez razaranja moraju da imaju takvu osetljivost da se mogu identifikovati granine veliine greaka.

2) Merodavni su rezultati kontrole posle termike obrade ukoliko je ona predviena.