212.

Metli i njihove legure : osnovne odlike, struktura, primena

Osnovne odlike metala: metalni sjaj, sposobnost plasticnog deformisanja, toplotna i elektr.
provodljivost. Primena u svim oblastima tehnike to je uslovljeno nizom svojstava kao sto su visoke
meh. karakter., mogucnost obrade deform (valjanje, kovanje, izvlacenje), mogucnost livenja,
zavarljivost. U gradj, praksi najcesce se primenjuju legure (sloz.supst. koje se dobijaju
interakcijkom 2 ili vise metala ili metala i nemetala). U odnosu na ciste metale u prednosti su u
pogledu meh. hemijskih tehnol. i drugih tehnickih svojstava i u ekonomskom pogledu. Metali se
dele na crne ( gvozdje i legure) i obojene (Al,Cu.Zn,Pb) Struktura: KRISTALNA. deli se na metale
sa kubnomzapreminski centriranom resetkom, sa kubnom povrsinski centriranom resetkom i sa
heksagonalnom resetkom. Svaka forma resetke odgovara odredjenom nivou slobodne energije
atoma. Pojava promene kristalne strukture metala naziva se alotropija ili polimorfizam.
213.Gvozdje i legure gvozdja struktura dobija. gvozdja i celika
Element. gvozdje nije pogodno za upotrebu; meh.otpornosti su mu male; zatezna cvrstoca iznosi
oko 200 MPa u praksi se primenjuje legura gvozdja CELIK koji ima najmanje 10x vecu cvrstocu.
Za legiranje je nejznacajniji ugljenik C. Gvozdje ima kristalnu strukturu, kristalna resetka je kocka
koja je prostorno ili povrsinski centrirana. Fe se javlja u 4 alotropske modifikacije Feα, Feβ, Feγ,
Feδ (γ je povrsinski centrirana a ostali imaju prostorno centr. resetku). Sve legure u kojima je
ugljenik do 2% su celici a preko 2% sirovo gvozdje. Celik se dobija rafinacijom gvozdene rude.
prvo se dobija sirovo gvozdje, a u drugoj etapi se sadrzaj ugljenika smanji ispod 2% i tako dobija
celik.Dobijanje sirovog gvozdja se vrsi u visokim pecima (vrsi se redukcija oksida gvozdja iz
gvozdene rude uz odstranjivanje stetnih primesa; kao redukc. sredstvo koristi se koks i topitelji) .
Pec se puni rudom koksom i topiteljem, a sa donje strane se uduvava vazduh T od 600-900°C.
Tecno sirovo gvozdje kao teze pada dok preko njega pliva troska(ostaci koksa i topitelja). U
zavisnosti da li je ugljenik u sirovom gvozdju hemijski vezan ili je izlucen u obliku grafita
razlikujemo belo i sivo sirovo gvozdje. Belo se koristi za proizvodju celika a sivo u livarstvu.
Preradom sivog dobijaju se livena gvozdja koja se koriste za kanalizacione i vodovodne cevi,
radijatore. Cvrst. na pritisak livenog gvozdja je 1200MPa cvrst. na zatez. i savijanje od 166-
600MPa. Celik se dobija smanjenjem kolicine ugljenika u belom sirovom gvozdju do najvise 1%
(odstranjuje se i visak primesa S,F,Mn). Postupci dobijanja celika su: Konvertorski: besemerov i
tomasov, simens martinov, elektropostupak. Celik dobijen na jedan od ovih nacina izliva se u
ingote sipanjem u kalupe od livenog gvozdja – kokile.
214.Prerada celika deformacijom osnovni postupci prerade....
Celicna masa u obliku ingota ili slaba se preradjuje: valjanjem, izvlacenjem, kovanjem,
presovanjem i istiskivanjem(ekstrudiranjem). Valjanje se sastoji u propustanju slaba izmedju
valjaka koji se okrecu u suprotnim smerovima. Dobijaju se celicni limovi i sipke razlicitih profila.
Izvlacenje se primenjuje kod proizvodje zica. Kovanje predstavlja plasticnu obradu u tomplom
stanju pri kojoj se celik obradjuje udarom. Svojstva proizvoda valjanja i izvlacenja zavisi od
primene toplog ili hladnog valjanja, izvlacenja.
215.Klasifikacija i oznacavanje celika osnovna podela znacenje prva dva simbola u
oznacavanju
Prema postupku proizvodnje: Simens-Martinov, Besemerov, Tomasov, elektro-celik. Prema
nameni: konstrukcioni i alatni. Prema hemijskom sast.: ugljenicni,legirani i mikrolegirani.
Konstrukcioni celici su oni koji se upotrebljavaju za izradu konstrukcijskih elemenata ili celicnih
konstrukcija u celini. Za njihov izbor vazni su cvrstoca pri zatezanju, granica razvlacenja, zilavost...
Oznaka se sastoji od slovnog simbola Č i od brojcanog simbola koji se sastoji iz osnovne i
dopunske oznake. Osnovna se sastoji od 4-5 brojcanih simbola da oznace vrstu tj. pripadnost
celika nekoj grupi. Dopunske oznake oznacavaju stanje isporuke celika. Prvi simbol u osnovnoj
oznaci definise: 0- ugljenicni celici sa utvrdjenim meh.svojstvima, 1- ugljenicni celici sa utvrdjenim
meh.svojstvima i sastavom, 2-9 – legirani celici utvrdjenog sastava. Kod celika kod kojih u
osnovnoj oznaci na prvom mestu stoji 0 a na drugom mestu broj od 1-9 ne postoji garancija
mehanickih svojstava a svaki od brojeva je interval garantovane cvrstoce; ako je na drugom mestu
0 kod celika nisu utvrdjene ni hemijske ni mehanicke osobine.
216.Betonski celik: glatka rebrasta i mrez. armatura oznake,klase.......
Glatka armatura je okrugli betonski celik Č0300, ili GA240/360(360 je zatezna cvrstoca, 240
granica razvlacenja). Koristi se i GA 220/340 (Č0200). Isporucuje se u koturovima precnika sipki
do 22mm, petlji precnika do 28mm i pravih sipki vecih od 28mm. Dobija se postupkom vruceg
valjanja koji se isporucuju u precnicima 5,6,8,10,15,14,16,18,20,22,25,28,32,36mm. U slucaju
namotavanja u koturovima duzine armature su ogranicene trezinom koturova. Rebrasti celici se
dobijaju vrucim valjanjem izmedju kalibriranih valjaka koji proizvode izbocine na povrsinama sipki.
Postoje RA400/500-1 i RA400/500-2. Zatezna cvrstoca im je 500MPa a granica razvlacenja
400MPa. RA400/500-1 se proizvodio u precnicima od 6-14mm a RA400/500-2 od 6-10mm.
Isporucuje se u koturovima do 14mm sa duzinom celika od 50m u koturu, od 14-22mm u vidu
petlji, a preko 22mm u obliku pravih sipki. Zavarene celicne mreze proizvode se od glatkih sipki
dobijenih postupkom hladnog izvlacenja (zatezna cvrst. 560MPa gran.razvlacenja 500) i od
rebrastih sipki celika RA400/500-2 oznake su MAG500/560, MAR400/500. Okca mreze su
pravougaona ili kvadratna precnika 4-10mm.
219.Diagram σ-ε za celike sa razlicitim sadrzajem ugljenika
+228.uticaj sadrzaja ugljenika na deformaciona svojstva celika
Ugljenik utice na meh.karakteristike celika. Povecanjem procenta ugljenika celik postaje manje
duktilan a njegov σ-ε diagram postepeno dobija oblik u kome nije izrazena granica razvlacenja.
Povecanjem sadrzaja ugljenika raste cvrst. celika i donekle modul elasticnosti, rastu tvrdoca i
granica razvlacenja a opadaju izduzenje pri prekidu i udarna zilavost FALI SLIKA
220.Granica razvlacenja,velikih izduzenja, σ0.2 kod celika
Ako granica razvlacenja nije ostro istaknuta uvodi se uslovna ( konvencionalna) granica
razvlacenja koja predstavlja napon pri kome trajno izduzenje materijala iznosi 0.2% od prvobitne
duzine naziva se jos i 0.2. Na apcisi se obelezi dilatacija 0.2% i kroz tu tacku se povlaci prava
paralelna pravolinijskom delu σ-ε krive. Presecna tacka te prave sa σ-ε linijom je napon σ0.2.
SLIKA
221.Ispitivanje celika zatezanjem,vrste epruveta, izduzenje na mestu prekida......
Uzorci epruvete su obicno kruznog poprecnog preseka sa mernom duzinom Lo=10d0 ili 5d0. Ako
S0
je S0 povrsina preseka jedne takve epruvete, proporcionalna epruveta ima L0=11.3 a
L  5.65 S
proporcionalno kratka epruveta 0 0
. Uzorci dobijeni obicnim odsecanjem armature su
tehnicke epruvete. Procentualno izduzenje posle prekida definise razliku izmedju merne duzine
Lu  L0
100 %
prekinute epruvete Lu i prvobitne merne duzine L0. δ= L0 .
222.Ispitivanje tvrdoce celika metodom Brinale, Poldijev cekic
Brinelova metoda se meri povrsinom otiska koji se dobija kada se celicna kuglica precnika D
P 2P

Fk D( D  D 2  d 2 )
utiskuje silom P. Tvrdoca po Brinelu HB= ; Fk je povrsina otiska kalote.
Zavisnost izmedju cvrstoce pri zatezanju i tvrdoce ugljenicnih celika je σm=kHB; k- zavisi od
odnosa granice razvlacenja i zatezne cvrstoce (0.34-0.36) Metoda poldijevog cekica kao utiskivac
koristi kuglicu D=10mm. Kuglica se postavlja izmedju etalona poznate tvrdoce i povrsine
 D  D 2  d 2e 
2P H  H  
He  x e
 D  D2  d 2 x 
materijala koji se ispituje D( D  D  d e) ;
2 2
 
229.Udarna (zarezna) zilavost celika
Ocenjuje sposobnost celika da se suprotstavi dinamickim opterecenjima. Rezultati ispitivanja su
parametri za ocenu sklonosti celika ka krtom lomu na normalnim i niskim T. Ispitivanje se vrsi na
Sarpijevom klatnu. Kao normalna epruveta koristi se epruveta prizmaticnog oblika sa kvadratnim
A

presekom, zareza dubine 3mm u sredini. F0
A-udarni rad utrosen prilikom loma epruvete, F0 presek epr.na mestu zareza.