2.

FIZIKA SVOJSTVA STENA

2.1 SPECIFINA TEINA
Specifina teina monolita
Monolit je jednolani deo stenske mase odvojen sa svih strana pukotinama i moe da se izdvoji iz
stenske mase kao komad kamena, iako on sam moe da bude proet finim prslinama, ali po tim
prslinama ne moe bez dodatnog mehanikog rada da de odvoji na dva ili vie manjih delova.
Specifina teina s je teina suve vrste kamene mase u jedinici zapremine
W
s s
Vs
gde je: Ws - teina suve vrste kamene mase monolita (kN)
Vs - zapremina monolita (m3).
Specifina teina nekih petrografskih tipova monolita sedimentnih, metamorfnih i magmatskih
stenskih masa (3)

Tablica l Specifina teina (10 kN/m3)

Naziv stene od

do Najverovatnije vrednosti
od
do

Laporac

2,37 2,92

2,65

2,80

Pear

2,40 3,20

2,60

2,70

Krenjak

2,41 2,98

2,70

2,75

Dolomitit

2,55 3,19

2,77

2,88

Granit

2,63 2,75

2,64

2,67

Mermer

2,64 2,82

2,68

2,72

Kvarcit

2,65 2,80

2,66

2,70

Anhidrit

2,72 2,99

2,87

2,98

Gabro i
dacit

3,00 3,20

Peridotit

3,30 3,40

2.2 ZAPREMINSKA TEINA

Zapreminska teina monolita
Zapreminska teina monolita m je teina jedinice zapremine monolita u stanju prirodne vlanosti:
W
m m
V
gde je: Wm - teina monolita u Mp,
V - zapremina monolita u m3.
Zapreminska teina monolita nekih sedimentnih metamorfnih i magmatskih stenskih masa (3)

Tablica II Zapreminska teina monolita (kN/m3)

Naziv stene

od

do Najverovatnije vrednosti
od

do

Pear

1,50 3,00

2,10

2,40

Krenjak

1,50 3,00

2,40

2,65

Laporac

1,85 2,75

2,10

2,60

Dolomitit

1,95 3,05

2,30

2,75

Anhidrit

2,10 2,98

2,85

2,95

Gips

2,15 2,40

2,25

2,30

Granit

2,50 2,70

2,62

2,65

Kvarcit

2,50 2,80

2,60

2,65

Diorit

2,70 2,90

2,80

Bazalt

2,70 3,30

Peridotit

2,80 3,30

3,20

3,30

Gabro

2,98 3,15

Zapreminska teina stenske mase

Zapreminska teina stenske mase je teina jedinice zapremine stenske mase u njenom prirodnom
stanju vlanosti i neporemeenosti.

W
V

gde je: W - teina dela stenske mase, koji se ispituje u kN,

V - zapremina dela stenske mase, koji se ispituje u m3.

Zapreminska teina suve stenske mase

Zapreminska teina suve stenske mase ili zapreminska teina skeleta stenske mase d naziva se
teina samo vrste materije u jedinici zapremine u njenoj prirodnoj strukturi.
W
d d
V
gde je: Wd - teina vrste materije u jedinici zapremine u kN
V - zapremina dela stenske mase, koji se ispituje u m3.
Zapreminska teina stenske mase pod vodom
Zapreminska teina stenske mase pod vodom jednaka je teini zapremine stenske mase u
prirodnoj strukturi po odbitku hidrostatikog pritiska podzemne vode:
1
' d s
s
gde je: d - zapreminska teina suve stenske mase,
s - specifina teina.

2.3 POROZNOST
Poroznost n je ukupna zapremina svih pora i upljina u jedinici stenske mase, nezavisno od
njihove veliine i karaktera njihovih meusobnih veza.

Vn
100 %
V

V V n Vs
gde je: Vn - ukupna zapremina upljina u m3,
V - zapremina stenske mase u m3,
Vs - zapremina vrstog dela.

Tablica III Klasifikacija poroznosti monolita

Stena
Poroznost (/o)
Stene male poroznosti < 5
Stene srednje poroznosti 5 20
Stene velike poroznosti > 20

Koeficijent poroznosti
Poroznost moe da se definie i kao kolinik ukupne zapremine upljina V n i zapremine samo
vrstog dela stenske mase Vs. Veliina koja predstavlja ovaj odnos naziva se koeficijentom poroznosti:
V
e n
Vs
n
e
1 n
gde je: n - poroznost
e
n
1 e

Tablica IV Poroznost nekih stenskih masa (monolita) (3)

Procenat upljina (n)
Naziv stene

od

do

Srednja vrednost

Anhidrit

0,63

6,26

1,65

Dolomitit

0,30

25,00

7,70

Gnajs

0,30

2,40

1,35

Granit

0,05

2,80

0,95

Pear

2,20

42,00

15,30

Gips

0,10

4,00

1,70

Mermer

0,10

6,00

1,00

Laporac

16,00

52,00

20,00

Kvarcit

8,70

2,40

0,40

10,00

4,00

Glineni kriljac

2.4 TOPLOTNA SVOJSTVA STENA

Specifina toplota stena
Specifina toplota je koliina toplote koja jedinici mase povisi temperaturu za jedan stepen (1C)
Q
c
m T2 T1
gde je: Q - koliina toplote (J),
m - masa (gr),
T1 - temperatura pre zagrevanja (C),
T2 - temperatura posle zagrevanja (C).
Dimenzija specifine toplote je: J/gr oC ili kJ/kg oC
Tablica V Specifina toplota nekih sedimentnih, metamorfnih i magmatskih stena (3)
Stena
Anhidrit
Diorit
Granit
Krenjak
Gabro
Diabaz
Kvarcit
Gnajs

Specifina toplota c (cal/gr oC)

0,12
0,15
0,16
0,16 0,24
0,17
0,17
0,17
0,18

Stena
Pear
Glineni kriljac
Granito-gnajs
Mermer
Bazalt
Gips
Kreda
Dolomitit

Specifina toplota c (cal/gr oC)

0,18 0,24
: 0,18
0,19
0,19
0,20
0,20 0,25
0,21
0,22

Provodljivost toplote
Provodljivost toplote stenskih masa je njihova sposobnost da provedu toplotu i ona se
kvantitativno izraava koeficijentom provodljivosti toplote , koji predstavlja koliinu toplote koja se
prenosi kroz stensku masu u jedinici vremena kroz jedinicu povrine pri temperaturskom gradijentu
jednakom jedinici:
Ql

(J / cm sek oC) ili (kJ / m as oC)

S T1 T2
gde je: Q koliina toplote (J),
l rastojanje dvaju preseka u kojima vladaju temperature T1 i T2 ,
- vreme (sek),
S povrina kroz koju prolazi toplota (cm2).
Specifini toplotni otpor, predstavlja recipronu vrednost koeficijenta provodljivosti toplote:

Tablica VI Koeficijent provodljivosti toplote komponenata stenske mase

Komponenta stenske mase Koeficijent provodljivosti toplote (cal / cm sek oC)
minerali
0,001 0,009
minerali (najei)
0,002 0,006
voda
0,0014
led
0,0050
vazduh
0,000057
Provodljivost toplote suvih sedimentnih, magmatskih i metamorfnih stena prikazana je u tablici
VII.

Tablica VII Provodljivost toplote nekih sedimentnih, magmatskih i metamorfnih stena (4)
Stena
Provodljivost toplote (cal / cm sek oC)
Pear
0,0015 0,0140
Gips
0,0018 0,0030
Laporac
0,0020 0,0055
Krenjak
0,0020 0,0100
Hloritski kriljac
0,0030
Bazalt
0,0030 0,0070
Andezit
0,0030 0,0075
Glineni kriljac
0,0035 0,0060
Gnajs
0,0040 0,0085
Sijenit
0,0045 0,0055
Granito-gnajs
0,0045 0,0085
Mermer
0,0048 0,0085
Dijabaz
0,0050 0,0060
Granit
0,0050 0,0100
Diorit
0,0060
Kvarcit
0,0070 0,0150
Anhidrit
0,0100
Dolomitit
do 0,0110

Tablica VIII Anizotropija provodljivost toplote (5]

Stena
Koeficijent anizotropije provodljivosti toplote kan
Veina stena
1,1 1,5
grafit, antracit i liskun 2,0 i vie
k an

k1
k2

gde je: k1 - koeficijent provodljivosti toplote u pravcu slojevitosti

k2 - koeficijent provodljivosti toplote u pravcu upravnom na slojevitost.
Provodljivost temperature
Provodljivost temperature stena karakterie se brzinom prostiranja temperature usled apsorpcije ili
predaje toplote i kvantitativno se izraava koeficijentom provodljivosti temperature k:
k

gde je: - koeficijent provodljivosti toplote (cal / cm sek oC)

- zapreminska teina ( gr/cm3 )
c - specifina toplota (cal / gr oC).
Tablica IX Provodljivost temperature nekih sedimentnih, magmatskih i metamorfnih stena (4)
Stena
Gips
Pear
Krenjak
Granit
Bazalt
Diabaz

Koeficijent provodljivosti toplote k .10-3 (m2 / as)

1,1
1,6 8,7
1,8 7,1
2,2 9,7
2.4 4,2
> 2,7

Gabro
Sijenit
Trahit
Kvarcit
Andezit
Diorit
Granito-gnajs
Mermer
Dolomitit
Kamena so

2,8 4,8
~3,2
< 3,5 3,6
4,3 11 i vie
do 4,5
do 4,5
do 5,6
do 5,6
do 8,0
14,8
Termiko irenje stenskih masa

Promena zapremine stena pod uticajem temperaturskih promena kvantitativno se izraava

termikim koeficijentima linearne i zapreminske dilatacije.
Koeficijent linearne dilatacije definisan je sledeim izrazom:
l

l t 2 t1
gde je: - termiki koeficijent linearne dilatacije (1/stepen),
l - dimenzija monolita (cm),
l - promena linearne dimenzije monolita (cm),
t2 t1 - temperature monolita stenske mase (C).
Veliina termikog koeficijenta zapreminske dilatacije priblino je tri puta vea od termikog
koeficijenta linearne dilatacije:
3

Termiki koeficijenti linearne dilatacije (5)

Tablica X
Stena
Gips

Koeficijent linearne dilatacije .10 -5 (1 / stepen)

0,22

Mermer

0,3 -1,5

Pear

0,5 - 1,2

Bazalt

0,54

Dijabaz

0,54

Granit

0,6 - 0,9

Glineni kriljac

0,9

Kvarcit

1,1

Dolomitit

1,2

Krenjak

0,5 0,79

Liskun

2,1 3,4

2.5 ELEKTRINA SVOJSTVA STENA

Elektrina provodljivost stena
Pod elektrinom provodljivou stenskih masa podrazumeva se njihova sposobnost da provode
elektrinu struju. Ona se kvantitativno izraava specifinom elektrinom provodljivou (), odnosno
elektrinom otpornou ():

1 R A

gde je: R - elektrini otpor uzorka stenske mase ( - om),

A - povrina poprenog preseka uzorka (m2),
l - duina uzorka (m).

Elektrina otpornost za neke vrste stena (5)

Vrsta stene
Bazalt
Glina

Elektrina
otpornost (om m)
103 2,5 106
3 - 50

Gnajs
Granit
Gabro
Diorit
Dijabaz
Glineni kriljci
Sericitski kriljac

102 107
102 107
102 105
102 108
102 1,5 106
10 103
4 104

Vrsta stene
Krenjak
Krenjak
(finozrni)
Kvarcit
Konglomerat
Mermer
Laporac
Pear
Serpentiniti
Sijeniti

Elektrina
otpornost (om m)
102 103
5,2 103
10 105
10 104
102 105
10 105
3,5 101 1,9 108
5 102 103
102 105

Dimenzija elektrine otpornosti je om m ili om cm. Numeriki ona je jednaka punom otporu u
omima 1 m3 stene sa poprenim presekom 1 m2 i duinom 1 m, izmerena u pravcu upravnom na popreni
presek kocke.
Na slici 1 grafiki su prikazane vrednosti elektrine otpornosti raznih vrstih stena i tla, po V. N.
Dahnovu (4).

Tablica XII Elektrina otpornost vrstih stena u suvom i vlanom stanju (5)
Vrsta stene

Elektrina otpornost (om m)

U suvom U vlanom /
stanju s
stanju v
6 106
8 19'
750
s

Granit

Krenjak

5 105

8 102

835

Glineni kriljac

4,5 102

4,5 10

10

Kamena so

107

3 103

3300

Magnetski ronac

1,2 - 50

Hloritsko-biotitski kriljac

86 - 100

Amfibolsko-magnetitski kriljac

3 - 19

k an

u
p

u - elektrina otpornost u pravcu upravnom na slojevitost,

u - elektrina otpornost u pravcu slojevitosti.

Koeficijenti elektrine anizotropije za nekoliko vrsta sedimentnih i

metamorfnih stena (4)
Tablica XIII
Vrste stene

Koeficijent elektrine anizotropije kan

Krenjaci

1,00 - 1,30

Slabouslojene stene

1,02 - 1,05

Gline sa proslojcima peska

1,05 - 1,15

kriljave gline

1,10 - 1,59

Slojeviti peari

1,10 - 1,59

Hloritski i biotitski kriljac

1,12

Glineni kriljac

1,41 - 2,25

Magnetitski ronac

1,66

Grafitini kriljac

2,00 - 2,75

Dielektrina propustljivost
Dielektrina propustljivost stenskih masa je osnovna karakteristika njihovih dielektrinih
svojstava. Pri istraivanju stenskih masa obino se koristi dielektrina propustljivost (), koja pokazuje
koliko puta je elektrina sila, koja dejstvuje na bilo koje punjenje ti datoj sredini, manja nego u vakumu.

a
o

Tablica XIV Dielektrina propustljivost sastavnih faza stenske mase

Faza

Elektrina otpornost (om

Dielektrina propustljivost
m)

Vazduh

1,00058

Voda

10 - 107

80

Led

6,7 107

1,8 - 94

Tablica XV Dielektrina propustljivost nekih stenskih masa

Vrsta stene

Uestalost polarizovane struje Dielektrina propustljivost

Vulkanski tuf

3,8 - 4,5

Kvarcni pesak (vlanost 0 44%) 106 - 108

4 - 28

Pear (vlanost do 12%)

102 107

4 - 40

Kvarcit

4,3 - 7

Gabro

niska

~6

Anhidrit

6-7

Hloritski kriljac

6-8

Granit

5 10 - 5-107

6 - 10,5

Bazalt

6 - 12

Gnajs

niska

6 - 15

Sijenit

714

Dijabaz

5 10 - 5-107

7 9 14 - 28

Dolomitit

7,3 - 9

Kreda

8-9

Trahit

8-9

Diorit

8-9

Krenjak

8 - 12

Mermer

5-105 - 5 107

8,9 - 13,5

Liskunski kriljac

16 -17

2.6 VODOPROPUSTLJIVOST
Lugeonova jedinica
Vodopropustljivost stenskih masa dobijena merenjem gubitaka vode iz buotine, u koju se
ubrizgava voda pod pritiskom, izraava se Lugeonovom jedinicom koja predstavlja gubitak od 1 litra
vode u jednoj minuti, redukovan na 1 duni metar buotine, pod pritiskom od 10 at, s tim da se pritisak
odrava najmanje 10 minuta:

1 Lu 1 lit / min/ m1 / 10 at

U tablici XVI prikazana je klasifikacija vrstih stenskih masa po parametru vodopropustljivosti

izraenoj Lugeonovim jedinicama (1).

Tablica XVI
Ocena vodopropustljivosti

VDP (lit / min /m1 / 10 at)

Vrlo mala

1-2

Mala

2-5

Srednja

5 - 10

Velika

10 - 20

Vrlo velika

> 20

Veza izmeu Lugeonove jedinice i koeficijenta filtracije

Kao gruba veza izmeu vodopropustljivosti izraene Lugeonovim jedinicama i Darcyevim
koeficijentom filtracije moe, za praktine proraune, da se koristi sledei izraz:
k 1,3 10 5 Lu

gde je: k - Darcyev koeficijent filtracije (cm/s)

Lu - broj Lugeonovih jedinica (lit / min / m / 10 at)
Izraz vai za pretpostavku da je proticanje vode kroz pukotine laminarno i da je pukotinski sistem
homogeno rasporeen u stenskoj masi, odnosilo da je, posmatrano statistiki, stenska masa homogeno
ispucala.
Specifina vodopropustljivost
Specifina vodopropustljivost se, kao nain kvantitativnog izraavanja vodopropustljivosti
stenskih masa, koristi u istonoevropskim zemljama i esto sree u strunoj literaturi. Dobija se
ispitivanjem in situ istom dispozicijom kao kod Lugeonovog ogleda.
Pod specifinom vodopropustljivou stenske mase podrazumeva se vodopropustljivost koja se
odnosi na pritisak 1 m vodenog stuba i 1 m buotine, a odreuje se po obrascu:
q

Q
H l

gde su: q - specifina vodopropustljivost buotine (lit / min /m1 / 0,1 at)

Q - ukupna vodopropustljivost buotine pri ispitivanju pod pritiskom (lit/min)

l - duina buotine na delu ispitivanja (m)
H - pritisak (m) (0,1 at)
Vodopropustljivost odreena metodom probne komore
Probna komora predstavlja, u stvari, jedan potkop krunog poprenog preseka, koji se zatvori sa
obe strane, napuni vodom i pomou pumpi stavi pod hidrostatiki pritisak, pri emu se mere gubici vode
iz potkopa (1).
Vodopropustljivost izmerena ispitivanjem u probnim komorama kvantitativno se, najee
izraava u: lit /sek / 1000 m2 /10 at
U tablici XVII prikazane su neke vrednosti VDP dobijene merenjima u probnim komorama.

4.

HE Jablanica
(Jugoslavija)
Nentilla
(Francuska)

1952.
1954.

5.

HE
Trebinjica
(Jugoslavija)

1959.

6.

HE Rama
(Jugoslavija)

1966.

/1000 m2/10 at)(lit/sek

3.

Kompaktan
krenjak sa
kriljcima
Verfenski
kriljac
Ispucali
krenjak
Lijaski ispucali
krenjak sa
proslojcima
laporca
Dolomitini
krenjak

/1000 m2/ph)(lit/sek

1950.

/m/10 at)(lit/min

Arrens
(Francuska)

/m/p)(lit/min

2.

Mikaist i
filitini gnajs

(at)Hidrostatiki pritisak ph max

1948.

Stenska masa

Vodopropustljivost

Duina (m)

Objekat (zemlja)

1.

Muleritsch
(Austrija)

Dimenzije
probne
komore
Prenik (m)

Red. broj

Godina ispitivanja

Vodopropustljivost stenskih masa pomou probnih komora (1), (2), (3) Tablica XVII

2,4

28

13,6

15,5

3,3

316

8,8

1,6

2,58

2,5

12,25

8,0

0,35

0,44

0,72

0,90

2,5

730

0,7

35

74

2,65

17,0

8,0

1,0

13

2,1

2,6

6,2

35,0

10,0

3,7

3,7

3,2

3,2

Napomena: Redukovanje vrednosti VDP na hidrostatiki pritisak od 10 at izvreno je linearnom

interpolacijom, odnosno ekstrapolacijom.

Gubici vode iz akumulacije

U tablici XVIII prikazane su vrednosti ukupne vodopropustljivosti u lit/s za neke vodne
akumulacije.

Duina (m)

Zapremina akumulacije (106 m3)

Stenska masa u
temeljima brane

19

43

Granit

0,5

(3)

70

92

16

Krenjak

2,5

(3)

11

156

147

Ispucali kredni krenjak

1,67,5

(3)

22

230

25

Raspadina granita

30

(3)

30

200

21

18140

(3)

Camarasa (panija)

92

220

163

12602640

(3)

Perua (Jugoslavija)

66

450

540

Skoplje - Kruica
(Jugoslavija)

81

210

142

Granit
Jurski dolomitini kavernozni
krenjak
Kredni ispucali i karstifikovani
krenjak
Paleogene krenjake bree,
ispucale i kavernozne

Naziv brane i vodne

akumulacije

Stevenson Creek
(USA)
Chaudanne
(Francuska)
Schrach (vajcarska)
Lavaud Gelade
(Francuska)
Portillon (Francuska)

700
300

Literatura

Visina (m)

Dimenzije
brane

Ukupna vodopropustljivost (lit/s)

Tablica XVIII