KAMATNI RAUN

Kamatni raun je raun koji odreuje odnose koji se uspostavljaju izmeu dunika i
poverioca. Naime, dunik pozajmljuje odreeni novac od poverioca na odreeno vreme i
plaa odreenu novanu nadoknadu poveriocu, kao naknadu za korienje pozajmljenog
novca. Suma koju dunik pozajmljuje od poverioca naziva se kapital ili glavnica i
najee se oznaava sa K.
Iznos koji dunik godinje plaa za svakih 100 novanih jedinica od pozajmljenog novca
naziva se kamatna stopa ili interesna stopa. Kamatna (interesna) stopa se (isto kao i
procentna stopa) moe izraavati i u procentualnom i u decimalnom zapisu. Veza izmeu
decimalnog i procentualnog zapisa kamatne stope p je ista kao i kod procentne stope, tj:
p(decimalni zapis) = p(procentualni zapis/100) .

Ukupna suma koju dunik isplauje poveriocu, kao nadoknadu za pozajmljeni novac na
odreeno vreme, uz kamatnu stopu p, naziva se kamata ili interes i najee se obeleava
sa I.
Vreme t za koje dunik koristi novac poverioca i za koje se i rauna kamata se moe dati
u godinama ( t
g
) , u mesecima ( t
m
) i u danima ( t
d
). Ako je vreme za koje se rauna
kamata dato u danima, onda se ono moe raunati ili po kalendaru uz pretpostavku da
godina ima 360 ili 365 dana, to se obeleava sa (k,360) ili (k,365), ili uz pretpostavku da
svaki mesec ima 30 dana, a godina 360 ili 365 dana, to se obeleava (30,360) ili (30,365).
Kamatna stopa p se moe vremenski menjati i moe biti razliita za razliite iznose
glavnice, to je predmet dogovora izmeu dunika i poverioca.
Kamata se izraunava u nekim vremenskim intervalima, koji se odreuju dogovorom
izmeu dunika i poverioca. Taj vremenski interval u kome se izraunava kamata se zove
obraunski period.
Kamata se moe raunati na istu osnovicu u svim obraunskim periodima i tada se takav
raun naziva prost kamatni raun, a moe se raunati i tako to se osnovica, na koju se
kamata rauna u datom obraunskom periodu, uveava za kamatu iz prethodnog
obraunskog perioda i tada se takav raun naziva sloen kamatni raun.
1. PROST KAMATNI RAUN
1
Prost kamatni raun je raun koji odreuje zavisnosti izmeu kapitala (glavnice) K,
interesa (kamate) I, interesne (kamatne) stope p (koja je data na godinjem nivou) i
vremena za koje se rauna kamata t, gde se kamata obraunava uvek na istu osnovicu. Ove
zavisnosti odreuje sledea teorema.
Teorema 1. (osnovna teorema prostog kamatnog rauna)
Ako je dunik pozajmio glavnicu K od poverioca pod kamatnom (interesnom) stopom p,
onda kamata (interes) I koju on mora da plati poveriocu posle vremena t datog u
godinama (t=t
g
) iznosi
g
t p K I
a njegov ukupni dug prema poveriocu posle vremena t datog u godinama (t=t
g
) iznosi
) 1 (
g g
t p K t p K K I K + + +
Ako je vreme t dato u mesecima t
m
ili u danima t
d
( pod uslovima (k,360) ili (k,365)) onda
vai
365
) 365 , (
360
) 360 , (
12
k t k t t
t
d d m
g

pa je kamata
365
) 365 , (
360
) 360 , (
12
k t p K k t p K t p K
I
d d m

a ukupni dug je

,
_

,
_

,
_

+ +
365
) 365 , (
1
360
) 360 , (
1
12
1
k t p
K
k t p
K
t p
K I K
d d m
2
2. SLOEN KAMATNI RAUN
Kao to je ve reeno, osnovna razlika izmeu prostog i sloenog kamatnog rauna je u
tome to se kod prostog kamatnog rauna kamata u svim obraunskim periodima
obraunava na istu sumu (poetnu glavnicu), a kod sloenog kamatnog rauna, u svakom
obraunskom periodu, kamata se rauna na sve veu glavnicu, odnosno na glavnicu iz
prethodnog perioda uveanu za iznos kamate iz prethodnog perioda. Zbog ovakvog
poveanja glavnice iz perioda u period, vei su iznosi kamate kod sloenog kamatnog
rauna od kamata koje daje prost kamatni raun.
U praksi se kamata najee obraunava i dodaje kapitalu (kapitalie) godinje,
polugodinje, kvartalno (tromeseno) i neprekidno uz kamatnu stopu p(decimalni zapis)
koja se odreuje na godinjem nivou.
Ako se izraunavanje kamate i njeno dodeljivanje kapitalu vri na kraju svakog
obraunskog perioda, tada se takvo raunjanje kamate naziva dekurzivnim i obeleava se
slovom d uz kamatnu stopu, na primer 5%(d).
Ako se izraunavanje kamate i njeno dodeljivanje kapitalu vri na poetku svakog
obraunskog perioda (unapred), tada se takvo raunjanje kamate naziva anticipativnim i
obeleava se slovom a uz kamatnu stopu, na primer 5%(a).
2.1. Dekurzivni sloeni kamatni raun
Veliine koje figuriu prilikom izraunavanja dekurzivnog sloenog kamatnog rauna su:
K
0
- poetna vrednost kapitala, odnosno glavnica koju je dunik pozajmio od poverioca
pod odreenim kamatnim uslovima
t - vreme na koje je dunik pozajmio novac, odnosno vreme posle koga se izraunava
krajnja vrednost kapitala
K
t
- krajnja vrednost kapitala, odnosno zbir glavnice i kamate na tu glavnicu koje dunik
duguje poveriocu posle vremena t
p(d) - dekurzivna interesna (kamatna) stopa na godinjem nivou (decimalni zapis)
m - broj obraunskih perioda u toku jedne godine (ovaj broj je obino ceo broj)
t
m
- vreme obraunskog perioda, odnosno vremenski interval obraunavanja kamate i
njegovog dodavanja kapitalu
l - ukupan broj obraunskih perioda u toku ukupnog vremena t na koje je dunik
pozajmio novac (ovaj broj ne mora biti ceo broj)
3
Naravno, proizvod ukupnog broja obraunskih perioda i vremena obraunskog perioda
predstavlja ukupno vreme na koje je dunik pozajmio novac, odnosno
m
t l t
odnosno
m
t
t
l
Takoe, ako je vreme obraunskog perioda (t
m
) dato u godinama, izmeu broja
obraunskih perioda u toku jedne godine (m) i vremena obraunskog perioda datog u
godinama (t
m
) vai sledea relacija
1
m
t m
Odnos izmedju krajnje i poetne vrednosti kapitala kod sloenog kamatnog rauna,
za date uslove kamaenja, kada je vreme na koje je dunik pozajmio novac jednako
celom broju obraunskih perioda (l je ceo broj) je odnos izmeu krajnje i poetne
vrednosti kapitala i odreuje ga sledea teorema.
Teorema 7. (sloen kamatni raun, vreme ukamaivanja je jednako celom broju
obraunskih perioda)
Ako je dunik uzeo od poverioca na zajam kapital K
0
pod godinjom dekurzivnom
kamatnom stopom p (decimalni zapis), uz godinje kapitalisanje u m obraunskih perioda,
onda posle vremena t koje je jednako l obraunskih perioda, gde je l ceo broj, krajnja
vrednost kapitala K
t
iznosi
l
t
m
p
K K

,
_

+ 1
0
Primena ove teoreme u sluaju kada je kapitalisanje godinje (m=1), a vreme za koje se
rauna krajnja vrednost kapitala dato u godinama (t = n godina) daje sledee:
( )
n
n
p K K + 1
0
U sluaju kada se m puta u toku godine vri kapitalisanje, a vreme za koje se rauna krajnja
vrednost kapitala je takodje dato u godinama ( t = n godina), tada je
n m l
pa je
4
n m
mn
m
p
K K

,
_

+ 1
0
Izraz
( )
n
n
p
p

,
_

+ +
100
%
1 1
se vrlo esto koristi u sloenom kamatnom raunu za razliite vrednosti p% i n , pa su,
zbog njegove lake i bre primene, izraunate vrednosti tog izraza za razne vrednosti p% i
n, i date u vidu tablice
n
p
I
%
.
Reciprona vrednost tablinih vrednosti tablice
n
p
I
%
je data u vidu tablice
n
p
II
%
. Dakle,
vai
n
p
n
p
II
I
%
%
1

Teorema 7. definie odnos izmeu pet veliina K

0
, K
t
, p, m, l. Ako su poznate bilo koje
etiri od ovih veliina, onda je uvek mogue izraunati preostalu nepoznatu veliinu
jednostavnim reavanjem jednaine date u Teoremi 7. po toj nepoznatoj veliini.
Odnos izmedju krajnje i poetne vrednosti kapitala kod sloenog kamatnog rauna,
za date uslove kamaenja, kada vreme na koje je dunik pozajmio novac nije jednako
celom broju obraunskih perioda (l nije ceo broj): u praksi, vreme na koje je dunik
pozajmio novac, esto nije jednako celom broju obraunskih perioda ( l nije ceo broj) .
Veza izmeu krajnje i poetne vrednosti kapitala se u tom sluaju moe odrediti
kombinovanjem metode prostog i sloenog kamatnog rauna (ovo su takozvane metode
prekidnog kapitalisanja), kao i metodom neprekidnog (kontinualnog) kapitalisanja. U
ovom sluaju:
a) je kolinik realan broj
m
t
t
l
b) i da , ako se sa
1
]
1

m
t
t
obelei ceo deo tog realnog broja, vai
ost m
m
t t
t
t
t +
1
]
1

5
gde t
ost
moe biti dato:
- u danima, obeleavamo ga sa t
ost
(d)
- u mesecima, obeleavamo ga sa t
ost
(m)
- u godinama, obeleavamo ga sa t
ost
(g)
Tako, na primer ako je: t = 7godina i 8 meseci (odnosno 92 meseca), a t
m
= 6 meseci onda
je:
333 , 15
6
92
6
8 12 7

+

m
t
t
15
6
92

1
]
1

1
]
1

m
t
t
( ) 6 15 92
1
]
1

+
1
]
1

m
m
ost ost m
m
t
t
t
t t t t
t
t
t
meseci = 2 meseca
Metode prekidnog kapitalisanja su:
- racionalni metod
- komercijalni metod.
Nain izraunavanja krajnje vrednosti kapitala racionalnom metodom prekidnog
kapitalisanja, odreuje sledea teorema.
Teorema 8. (racionalni metod)
Ako je dunik uzeo od poverioca na zajam kapital K
0
pod godinjom dekurzivnom
kamatnom stopom p (decimalni zapis), uz godinje kapitalisanje u m obraunskih perioda,
onda posle vremena t krajnja vrednost kapitala K
t
, po racionalnom metodu prekidnog
kapitalisanja, iznosi
m
t
t
t
m
p
K K

,
_

+ 1
0
gde je t
m
vreme obraunskog perioda.
Nain izraunavanja krajnje vrednosti kapitala komercijalnim metodom prekidnog
kapitalisanja, odreuje sledea teorema.
6
Teorema 9. (komercijalni metod)
Ako je dunik uzeo od poverioca na zajam kapital K
0
pod godinjom dekurzivnom
kamatnom stopom p (decimalni zapis), uz godinje kapitalisanje u m obraunskih perioda,
onda posle vremena t krajnja vrednost kapitala K
t
, po komercijalnom metodu
prekidnog kapitalisanja, iznosi:
a) ako je t
ost
u godinama
( ) ( ) g t p
m
p
K K
ost
t
t
t
m
+

,
_

+
1
]
1

1 1
0
b) ako je t
ost
u mesecima
( )

,
_

,
_

+
1
]
1

12
1 1
0
m t p
m
p
K K
ost
t
t
t
m
c) ako je t
ost
u danima
( )

,
_

,
_

+
1
]
1

360
1 1
0
d t p
m
p
K K
ost
t
t
t
m
gde je t
m
vreme obraunskog perioda.
Oigledno je da komercijalna metoda predstavlja kombinovanje sloenog i prostog
kamatnog rauna, na nain, gde se za deo vremena t, koji predstavlja ceo broj obraunskih
perioda
1
]
1

m
t
t
, kamata obraunava pravilima sloenog kamatnog rauna, dok se za ostatak
vremena t
ost
, kamata obraunava pravilima prostog kamatnog rauna.
Metod neprekidnog kapitalisanja odreuje krajnju vrednost kapitala kao graninu
vrednost krajnje vrednosti kapitala dobijene pomou metoda racionalnog prekidnog
kapitalisanja, kada broj obraunskih perioda u toku jedne godine tei u beskonanost
(m).
Nain izraunavanja krajnje vrednosti kapitala neprekidnim kapitalisanjem odreuje
sledea teorema.
Teorema 10. (neprekidno kapitalisanje)
7
Ako je dunik uzeo od poverioca na zajam kapital K
0
pod godinjom dekurzivnom
kamatnom stopom p (decimalni zapis), uz uslove neprekidnog kapitalisanja, onda posle
vremena t datog u godinama, krajnja vrednost kapitala K
t
iznosi:
t p
t
e K K


0
Dokaz: Poto je vreme t dato u godinama, onda u formuli za metodu racionalnog
prekidnog kapitalisanja i vrednost za t
m
je takoe data u godinama. Za t
m
dato u godinama ,
kao to je ranije reeno, vai
m
m
t
m t m
1
1
pa imajui u vidu da metod neprekidnog kapitalisanja odreuje krajnju vrednost kapitala
kao graninu vrednost krajnje vrednosti kapitala dobijene pomou metoda racionalnog
prekidnog kapitalisanja, kada broj obraunskih perioda u toku jedne godine tei u
beskonanost (m), vai sledee:
t p
t p
p
m
m
t m
m
t
t
m
t
e K
m
p
K
m
p
K
m
p
K K
m

,
_

,
_

,
_

,
_

+
0 0 0 0
1 lim 1 lim 1 lim
Kraj dokaza.
2.1.1. Konformna kamatna stopa
Mogue je pokazati da se poveanjem broja kapitalisanja u toku jedne godine (poveanjem
m), uz uslov nepromenjenosti kamatne stope p, poveavaju iznosi kamate i iznosi krajnje
vrednosti kapitala K
t
. Ovu injenicu zajmodavac (recimo tedia) moe iskoristititi tako,
to bi podizao svoje uloge zajedno sa pripadajuom kamatom ranije od obraunskog
perioda, i taj ulog zajedno sa pripadajuom kamatom ponovo po istim uslovima oroavao.
Ponavljanjem ovakvog procesa, tedia bi postigao da mu se glavnica vie puta kapitalie
od unapred dogovorenog broja kapitalisanja i samim tim mnogo vie uvea od oekivanog.
Ovakve operacije postaju beskorisne ako banka uvede novu kamatnu stopu koja bi, i pored
veeg broja kapitalisanja u toku jedne godine, davala za godinu dana iste iznose kamate
kao i godinja kamatna stopa sa jednim kapitalisanjem. Takva kamatna stopa naziva se
konformna kamatna stopa, i obeleavamo je sa p
k,m
(decimalni zapis).
Teorema 11. (konformna kamatna stopa)
Konformna kamatna stopa p
k,m
(decimalni zapis), tj. stopa koja sa m kapitalisanja poetnog
kapitala K
0
u toku godine, daje isti iznos krajnje vrednosti kapitala K
t
kao i kamatna stopa
p sa jednim kapitalisanjem u toku godine, se izraunava po formuli:
8
1 1
,
+
m
m k
p p
Dokaz: Krajnja vrednost poetnog kapitala K
0
posle jedne godine sa godinjim
kapitalisanjem kamatnom stopom p je
( ) p K K
t
+ 1
0
dok krajnja vrednost poetnog kapitala K
0
posle jedne godine uz m kapitalisanja u toku
jedne godine sa kamatnom stopom p
k,m
iznosi
( )
m
m k t
p K K
, 0
1+
Iz uslova jednakosti ova dva kapitala, sledi
( ) 1 1 1 1
, ,
+ + +
m
m k
m
m k
p p p p
9