Visoko poljoprivredno-prehrambena skola strukovnih studija u Prokuplju

SEMINARSKI RAD

Profesor: Dr. Milic Vojinovic

Student: Miljan Stosic157/10

Prokuplje 2011.

Visoko poljoprivredno-prehrambena skola strukovnih studija u Prokuplju

SEMINARSKI RAD

Mehanizam delovanja Fungicida

Profesor: Dr. Milic Vojinovic

Student: Miljan Stosic157/10

Prokuplje 2011.

Definicija Fungicidi su sredstva hemijskog ili biolokog porekla namenjena suzbijanju fitopatogenih gljiva, prouzrokovaa bolesti biljaka. Neki od fungicida mogu imati i baktericidno dejstvo.

PODELE FUNGICIDA Prema mestu primene odnosno objektu koji se tretira: 1) za tretiranje semena i sadnog materijala 2) za suzbijanje prouzrokovaa bolesti u zemljitu (dezinfekcija) 3) za tretiranje nadzemnih delova biljaka (folijarna primena) Prema pokretljivosti u biljci: 1) kontaktni (nesistemini, povrinski) ne kreu se u biljci 2) sistemici (translokacioni) kreu se kroz biljku ascedentno i descedentno 3) lokal-sistemici (ogranieni sistemici) kreu se kroz biljku ogranieno, samo oko mesta primene, najee u okviru lista. Prema nainu delovanja na patogena: 1) preventivni (protektivni) suzbija patogena kad dospe na povrinu biljke pre ostvarene infekcije 2) kurativni suzbija patogene posle ostvarene infekcije 3) fugicidi sa rezidualnim delovanjem (post-infektivni i postsimptomski) preventivni ili kurativni sa produenim delovanjem Prema hemijskom sastavu: 1) neorganski a) bakarni preparati b) sumporni preparati 2) organski a) bioloki preparati na bazi Trichoderma harzianum koja je prirodni antagonist mnogim fitopatogenim gljivama b) Organski fungicidi sa kontaktnim delovanjem - ditiokarbamati - ftalimidi - dikarboksimidi - ostali organski fungicidi (dodin, cimoksantil, dinokap, pirimetanil) c) Strobilurini produkti metabolizma nekih viih gljiva koji ispoljavaju fungicidno delovanje na neke patogene gljive; ispoljavaju dobro translaminarno delovanje

d) Organski sistemini fungicidi Naneti na biljku jednim

delom funkcioniu kao kontaktni (povrinski) fungicid, a vei deo biva usvojen i prenet u druge delove biljke. Koliki deo e biti usvojen zavisi od vrste sisteminog fungicida, patogena, domaina, perioda inkubacije, vremena primene itd. Daje im se prednost u odnosu na kontaktne, ali zbog rezistentnosti moraju se koristiti racionalno samo kad obezbeuju prednost (kini period, visok pritisak infekcionog materijala) - benzimidazoli - sterol-inhibitori (SI-fungicidi) inhibiraju sintezu ergosterola u gljivama koji uestvuje u izgradnji elijskog zida bez kog gljive gube sposobnost za ivot. U sterol-inhibitore se ubraja nekoliko hemijskih grupa: morfolini piperazini pirimidini spiroksamini triazoli imidazoli tiofosfati fenilamidi kinolini ostali sistemini fungicidi (propamokarb, fosetil-Al, dimetimorf, karboksin)
e) Sredstva za sistemino indukovanje otpornosti (acibenzolar

S metil) aktiviraju odbrambene mehanizme kod biljaka, a primenjuju se pre infekcije f) Sredstva za dezinfekciju semena g) Hemijska metoda dezinfekcije zemljita dazomet i metilbromid koriste se za potpunu dezinfekciju zemljita: suzbijaju nematode, insekte, parazitne gljive i bakterije i inhibiraju klijavost nekih korovskih vrsta. Zbog visoke otrovnosti primenjuju ih samo ovlaene organizacije.

TRIAZOLI
Prvo razvijeno jedinjenje grupe triazola kao fungicid je triadimefon. 80-ih godina je usledio brz razvoj ovih jedinjenja. Imaju nizak napon pare i uglavnom dobro se rastvaraju u organskim rastvaraima, a slabo u vodi. Zbog niskog napona pare vrlo teko isparavaju sa lia, a zbog slabe rastvorljivosti u vodi spiranje sa lista je svedeno na minimum. U zemljitu su slabo pokretni, ispiraju se jako malo i teko dospevaju u podzemne vode. Triazoli su sistemici ili lokal-sistemici, a usvajaju se liem i korenom. U biljci se kreu akropetalno ili ksilemom. Za triadimefon i triadimenol se istie da se lako translociraju u mlada rastua tkiva. Jedini ne-sistemik je bitertanol. Mehanizam delovanja inhibiraju sintezu ergosterola u elijskim membranama gljiva putem spreavanja demetilacije u C-14. Posledica ovog delovanja je kolaps elijskog zida gljive i inhibiranje rasta hifa i micelije. Za imibekonazol se navodi jo i sposobnost da se direktno ugradi u el. membranu i izazove fiziku destrukciju elije. Spektar delovanja: Na sve pepelnice deluju skoro svi triazoli. Na sve re deluju skoro svi triazoli. Mnogi triazoli efikasno suzbijaju kako folijarne, tako i semene patogene ita (Tilletia spp. i Ustillago spp.). Efikasni za suzbijanje Venturia spp. Efikasni za suzbijanje Cercospora beticola, Phoma spp. i Ramularia spp. na eernoj repi. Vei broj triazola se koristi u zasadima jabuke za suzbijanje venturije i pepelnice. Takoe se dosta njih primenjuje u zatiti eerne repe protiv pegavosti. Triazoli su preventivni, kurativni a nekad i eradikativni fungicidi. Koriste se u manjim koliinama manje od 100g po ha. Registrovani preparati: - ciprokonazol (Alto combi 420-SL sadri i karbendazim) - difenokonazol (Score 250-EC, Rias 300-EC sadri i propikonazol) - epoksikonazol (Duet sadri i karbendazim) - fluvikonazol (Flamenco) - flutriafol (Impact 25-SC) - flusiazol (Olymp 10-EW, Punch 40-EC) - miklobutanil (Systhane 12-E, Systhane-MZ sadri i mankozeb) - penkonazol (Topas 100-EC) - propikonazol (Bumper 25-EC) - tebukonazol (Folicur EM 50-WP sadri i tolilfluanid) - tetrakonazol (Eminent 125-ME) - triadimefon (Bayleton WP-25) - triadimenol (Shavit-F sadri i folpet) Rezistentnost gljiva na triazole se razvija sporo i teko uoava, ali se smanjena efikasnost u polju moe dogoditi i bez potpunog odsustva suzbijanja. Na triazole

rezistentnost se uoava u E.graminis na penici i jemu, Uncinula necator na vinovoj lozi, Venturia inaequalis na jabuci.

PIPERAZINI
Pripada im samo jedno jedinjenje triforin. Teko je mogu dalji razvoj ove grupe jedinjenja. Vrlo je slabo rastvorljiv u vodi i dobro prodire u biljku pa ne dolazi do spiranja sa listova. Sistemik je, kree se ksilemom, a u biljke moe dospeti preko lia ili korena. Triforin na principijelno isti nain blokira sintezu ergosterola kao i triazoli. Spektar delovanja Je veoma irok, a prvenstveno deluje na pepelnice, venturiju, monilije, cerkosporu na repi, a koristi se i protiv antraknoza na lubenici, dinji i krastavcima. Deluje protektivno i kurativno. Rezistentnost gljiva na triforin se posmatra kao i rezistentnost na triazole. U praksi do sada nije bilo problema rezistentnosti.

IMIDAZOLI
Iako je prvo jedinjenje ovog tipa proizvedeno odmah nakon Drugog svetskog rata gliodin ovo jedinjenje se ve due vreme ne koristi kao antibiotik. Tek 70-ih godina poinje njihov intenzivniji razvoj. Postoji veliki broj jedinjenja ove grupe koje slue u humanoj medicini za leenje mikoza. Imaju nizak napon pare, pa se teko gube isparavanjem. Rastvorljivost u vodi se razlikuje kod pojedinih jedinjenja. Vrlo slabo se rastvaraju u vodi prohloraz, imazalil i pefurazoat, a relativno dobro se rastvaraju imazalil-sulfat i triflumizol. Spiranje s lista nije direktno povezano samo sa rastvorljivou u vodi, poto su uglavnom sistemici. Imazalil se kree i navie i nanie u biljci, a prohloraz se kree translaminearno. Mehanizam delovanja isti kao triazola inhibiraju sintezu ergosterola spreavanjem demetilacije C-14. Spektar delovanja: Imaju veoma irok spektar delovanja. Deluju na prouzrokovae pepelnica. Na jabuci, vinovoj lozi i drugom vou i povru koristi se triflumizol, a na tikvicama, rui i ukrasnom bilju imazalil. Imazalil suzbija patogene na semenu, naroito Helminthosporium i Fusarium. Triflumizol uspeno suzbija i Tilletia i Ustilago. Dobri su i u suzbijanju folijarnih patogena ita, Cercospora beticola na repi (prohloraz), patogene suncokreta (prohloraz), Monilia spp., Venturia (triflumizol) i mnogih drugih. Deluju protektivno i eradikativno za folijarno tretiranje i tretiranje semena, a mogu sluiti i za tretiranje plodova nakon berbe i za tretiranje zemljita.

Registrovani preparati: - prohloraz (Octave) - imazalil - triflumizol Fitotoksinost se moe ispoljiti jedino pri primeni na tikvicama i ukrasnim biljkama u vreme kad je letnja ega, ili kad se prskaju otvoreni cvetovi. Problem sa rezistentnou je identian kao kod triazola. Inae, imidazoli dobro suzbijaju gljive koje su razvile rezistentnost na benzimidazole.

DIKARBOKSIMIDI
Prvo jedinjenje ove grupe je iprodion koji je razvijen 70-ih godina, a zatim su otkriveni i vinklozolin i prosimidon. S obzirom da je napon pare iprodiona i vinklozolina nizak, oni teko isparavaju sa povrine lista, dok prosimidon ima vei napon pare, pa se on moe znaajnije gubiti isparavanjem. Slabo su pokretni u zemljitu i teko mogu dospeti u podzemne vode. Iprodion i vinklozolin su kontaktni, tj povrinski nesistemini fungicidi, a prosimidon je sistemik koji se apsorbuje korenom i translocira do lia i cvetova. Mehanizam delovanja iprodion i vinklozolin inhibiraju klijanje spora i rast micelije. Prosimidon inhibira sintezu triglicerida koji ulaze u sastav membrana. Sva jedinjenja deluju protektivno i kurativno, izuzev vinklozolina koji deluje samo protektivno. S obzirom da sem prosimidona koji je sistemik, ova injenica da deluju kurativno iznenauje. Spektar delovanja Dikarboksimidi su specifini BOTRITICIDI i retko deluju na vrste gljiva koje su znaajno drugaije od Botrytis spp. Svi dikarboksimidi deluju na Botrytis, Sclerotinia i Monilia spp . Na Helminthosporium spp. takoe deluju iprodion, vinklozolin i prosimidon. Na Alternaria, Fusarium, Phoma i Rhizoctonia spp. deluje samo iprodion. Najvie se koriste za suzbijanje Botrytis cinerea (siva trule) na vinovoj lozi, Sclerotinia sclerotiorum (bela trule) i Monilia laxa (suenje cvetova i rodnih granica) na mnogim biljkama. Registrovani preparati: - iprodion (Kidan) - vinklozolin (Ronilan-DF, Konker sadri i karbendazim) - prosimidon (Sumilex 50-FL) Rezistentnost je najvei problem na vinovoj lozi gde se koristi u suzbijanju Botrytis cinerea. Upravljanje rezistentnou se zasniva na minimalnim dozama, smanjenom broju tretmana i korienjem smea. Dodatni problem koji postoji jeste rezistentnost na dvo ili trokomponentne smee u kojima se nalaze pored dikarboksimida i benzimidazoli.

STROBILURINI
Ova jedinjenja potiu od gljive Strobilurus iz koje je izolovan strobilurin A, koji je posluio kao model jedinjenje za sintezu ostalih strobilurina. To su novija jedinjenja iji razvoj poinje od 92. godine. Imaju specifian mehanizam delovanja i irok spektar gljiva na koji deluju. Treba oekivati njihov razvoj i dalje. Po hemijskom sastavu strobilurin-A je metoksiakrilat, a drugi strobilurini izvedeni iz njega su njegovi estri ili amidi. S obzirom na veoma nizak napon pare, strobilurini ne isparavaju sa lista. Spiranje sa lia se teko moe desiti, budui da imaju vrlo malu rastvorljivost u vodi i da su sistemici, tj usvaja ih biljka. Iako se vezuju za zemljine estice, ipak se odreeni mali procenat ispira, ali ne ide dublje od 15cm, tako da nema opasnosti od zagaenja podzemnih voda. Mehanizam delovanja Strobilurini imaju specifian mehanizam delovanja na gljive. Oni inhibiraju transport elektrona izmeu citohroma u elektron-transportnom lancu u mitohondrijama. Inhibiraju klijanje spora i rast micelije, a deluju i kao antisporulanti. Spektar delovanja Je jako irok deluju na sve etiri klase patogenih gljiva (Oomycetae, Ascomycetae, Basidiomycetae i Deuteromycetae), tako da na istom usevu slue za suzbijanje i pepelnice i plamenjae. Koriste se folijarno. Deluju protektivno, kurativno i eradikativno. Koriste se u relativno malim koliinama: od 100g do 300g a.s. po ha. Registrovani preparati: - azoksistrobin (Quadris, Abound) - kreoksim-metil (Stroby, Sovran) - pirakolstrobin (Pristine sadri i Boscolid) - trifloksistrobin (Zato, Flint) Rezistentnost u strobilurina nije jo utvrena, ali ukoliko doe do neracionalne primene, za oekivati je pojavu rezistentnih sojeva gljiva.

MORFOLINI
Od fungicida iz ove grupe je prvo razvijen dodemorf. Najmlae jedinjenje je dimetomorf i uveden je 88. Ova dva jedinjenja predstavljaju osnove za razvoj drugih jedinjenja. Isparavanje s lista kod veine morfolina je minimalna u normalnim uslovima. U uslovima vlane sredine i pri povienoj temperaturi tridemorf umereno isparava. Poto se slabo rastvaraju u vodi, a i biljke ih usvajaju, slabo se spiraju sa listova posle suenja depozita.

Dimetomorf je lokal-sistemik, a ostali su pravi sistemici i kreu se akropetalno ksilemom. Mehanizam delovanja nije isti kod svih. Dimetomorf inhibira obrazovanje elijskog zida Oomyceta, a ostali inhibiraju obrazovanje ergosterola inhibicijom sterol reduktaze i izomeraze. Spektar delovanja Dimetimorf se koristi za suzbijanje gljiva Oomycetes (Peronosporaceae i Phythophtora) s tim da ne deluje na Pythium sp. pa uglavnom slui za suzbijanje plamenjaa. Deluje protektivno i kurativno a deluje i kao antisporulant. Drugi morfolini dobro suzbijaju pepelnice (Erysiphaceae): Dodemorf se koristi u ruama i ukrasnom bilju, tridemorf na itima, a fenpropimorf na itima i eernoj repi. Deluju protektivno i kurativno. Fenpropimorf suzbija re (Puccinia sp. i Uromyces sp.) na itima, pasulju i eernoj repi, a dobar je i za suzbijanju Cercospore kod eerne repe i Phomopsis helianthi na suncokretu. Registrovani preparati: - dimetomorf (Acrobat-MZ sadri i mankozeb, Forum-R sadri i Cu-oksihlorid, Forum star sadri i folpet) - dodemorf - tridemorf (Calixin) Rezistentnost gljiva na dimetimorf nije uoena, ali se moe oekivati s obzirom na njegov specifian mehanizam delovanja. Iz predostronosti, primena dimetimorfa je dozvoljena samo u smeama sa drugim, klasinim fungicidima. Kod ostalih morfolina teko je utvrditi kada je gljiva rezistentna, vrlo slino kao kod triazola. Nema crossrezistentnosti izmeu morfolina i inhibitora demetilacije u C-14, pa se mogu koristiti u smeama.

BENZIMIDAZOLI
To su stari sistemini fungicidi, razvijeni jo krajem 60-ih. Zbog veoma niskog napona pare, praktino ne isparavaju, ak i u uslovima sredine povoljnim za to. Spiranje sa tretiranih povrina je minimalno, s obzirom na veoma lou rastvorljivost u vodi i to to ih usvajaju biljke. Slabo su pokretljivi u zemljitu. Metabolizam biljaka lako apsorbuje karbendazim, a benomil transformiu u karbendazim. Svi Benzimidazoli su sistemici i usvaja ih biljka preko korena i liem. Kreu se preteno akropetalno (ksilemom). Mehanizam delovanja inhibiraju mitozu putem spreavanja sinteze -tubulina koji uestvuje u izgradnji deobnog vretena. Takoe inhibiraju razvoj klicine cevice i rast micelije. Spektar delovanja Benzimidazoli (BIA) imaju irok spektar delovanja kao fungicidi. Toksini su za veliki broj vrsta Ascomycetes, Deuteromycetes i za neke Basidiomycetes.

BIA deluju i na grinje (ovicidi), a vrlo su toksini za kine gliste (vormicidi ili lumbricidi). Tiabendazol se koristi u veterini i medicini kao antihelminik (parazitne gliste). Skoro svi BIA deluju na nekoliko istih bolesti: Cercospora beticola, Botrytis spp., Fusarium spp., Monilia spp., Venturia spp., a suzbijaju i razne vrste pegavosti, pepelnice (Erysiphae spp., Podosphaera leucotricha, Sphaerotheca pannosa var. rosae) i druge bolesti. Imaju veoma iroku primenu iz vie razloga: Veliki broj vrsta suzbijaju, na velikom broju useva i zasada koje tite, kao i po raznolikosti naina primene. Koriste se folijarno ili tretiranjem semena i krtola, tretiranjem plodova posle berbe, tretiranjem rak rana i rana uopte na drveu, injektiranjem u stabla. Pri tretiranju semena ita koriste se iskljuivo u smeama sa drugim fungicidima. Registrovani preparati: benomil (Benlate) fuberidazol karbendazim tiabendazol (Baytan special) tiofanat-metil (Topsin M, Fungo 50)

Fitotoksinost je mogua u nekim sluajevima nestrune primene: - Benomil moe izazvati pojavu ranja plodova jabuke Zlatni delies, a ne sme se primenjivati na vinovoj lozi, povru i jagodama upravo zbog pojave fitotoksinosti - Tiofanat-metil, slino Benomilu, ne sme se primenjivati na jabuci od faze precvetavanja do faze zametanja plodova zbog poveane mogunosti ranja plodova, naroito ako je prethodno korien Captan. - Karbendazim ne primenjivati ako se oekuje kia ili mraz, ili ako su biljke vlane Kompatibilnost BIA sa bakarnim preparatima je jako mala i ne sme se meati sa tim jedinjenjima, kao i sa kiselim insekticidima (naroito Benomil koji nije stabilan u jako kiselim sredinama). Rezistentnost gljiva na BIA je odavno poznata injenica i to kod mnogo rodova. Generalno, ovaj problem se reava ogranienom primenom i obaveznom primenom u meavinama sa drugim fungicidima.

ORGANSKA JEDINJENJA KALAJA

Ova jedinjenja kao fungicidi razvijena su jo polovinom 50-ih godina i slue u suzbijanju brojnih bolesti naroito na eernoj repi. Napon pare je veoma nizak tako da ne dolazi do isparavanja, a rastvorljivost u vodi je minimalna tako da se ne ispiraju sa povrine lista. Fentinacetat i fentinhidroksid kao organska jedinjenja kalaja su nesistemici, deluju protektivno i delom kurativno. Prvenstveno inhibiraju oksidativnu fosforilaciju (disanje), ali nisu sa strogo specifinim mehanizmom delovanja, ve deluju na vie mesta (multi-site). Spreavaju klijanje spora.

Primenjuju se u zatiti eerne repe od Cercospora beticola, krompira od Phythophtora infestans i celera od Septoria apii. Registrovani preparati: - fentin-hidroksid (Betafen-TS i Bevesporin) Koriste se u smeama sa manebom i sumporom, a nije kompatibilan sa uljanim preparatima (captan, uljane emulzije i EC formulacije). Ne primenjuje se sa okvaivaima i lepilima zbog pojave fitotoksinosti. Fitotoksian je za useve u staklari, v. lozu, voe, hmelj i ukrasne biljke. Rezistentnost gljiva na ova jedinjenja se teko javlja.

PIROKETALAMINI
Ovo je sasvim nova grupa fungicida i za sada sadri samo jedno jedinjenje Spiroksamin, koji specifino blokira sintezu ergosterola. Spiroksamin znaajno isparava u povoljnim uslovima vlage, zbog umerenog napona pare, pa njegovo delovanje moe biti i gasnom fazom. Spiranje sa lisne povrine zavisi od pH sredine u kojoj se nalazi, ali uglavnom se umereno do slabo spira. Dobro se rastvara u kiselijim, a loije u alkalnijim sredinama. Mehanizam delovanja Spiroksamin je novi inhibitor sinteze ergosterola. Slino deluje kao fenpropidin (piperidini). Ispoljava brzi inicijalni efekat i produeno delovanje. Deluje i preventivno, kurativno i eradikativno na pepelnice, re i druge patogene ita. Ispoljava slinu efikasnost sa morfolinima i piperidinima. Cross-rezistentnost gljiva se javlja na spiroksamin i morfoline ili piperidine, ali sa drugim inhibitorima ergosterola nije zabeleena. Registrovani preparati: - Falcon EC-460 (spiroksamin + tebukonazol + triadimenol) - Impuls - Pronto plus

KARBAMATI
Karbamati su razvijeni krajem 70-ih godina. Napon pare, a time i isparavanje karbamata je razliito. Najvei napon pare i najvee isparavanje ima propamokarb koji znaajno isparava. Delimino u povoljnim uslovima isparava dietofenokarb, a propamokarb-hidrohlorid praktino ne isparava. Rastvorljivost u vodi kod propamokarba i propamokarb-hidrohlorida je visoka, pa se lako spiraju s lista, a dietofenokarb se vrlo teko spira. U biljku dospevaju lako preko korena i listova, pravi su sistemici.

Mehanizam delovanja Dietofenokarb blokira mitozu elija klicinih cevica B.cinerea, a propamokarb-hidrolorid deluje na vie mesta (multi-site). Spektar delovanja Dietofenokarb deluje na B.cinerea, Cercospora sp. i Venturia sp. Propamokarb-hidrohlorid deluje posebno na plamenjau krastavca (Pseudoperonospora cubensis), ali i na vei broj drugih plamenjaa (Peronospora sp.), trulei izazvane gljivama Phythophtora sp., Pythium sp.i Bremia sp. Regisrovani preparati: propamokarb (Previcur 43.5-WP, Tato sadri i mankozeb) propamokarb-hidrohlorid (Bevicur-N) iprovalikarb (Melody combi 43.5-WP sadri i folpet)

O rezistentnosti nema podataka. Poznato je da dietofenokarb moe da suzbija sojeve B.cinerea koji su otporni na benzimidazole.

DITIOKARBAMATI
Oni su kontaktni, preventivni fungicidi, uvedeni u upotrebu posle Drugog svetskog rata. Na gljive deluju inhibirajui SH-enzime koji reguliu disanje. Gljive ne razvijaju rezistentnost na ditiokarbamate. Kod oveka mogu da izazovu nadraaj koe (osip) i konjuktivitis. Registovani preparati: Mankozeb Metiram Cineb Ciram Tiram Propineb

MANKOZEB itokog je spektra delovanja. Apsorbuje se liem, stablom i korenom. Slabo se spira kiom. Dueg je delovanja nego cineb. Ako se koristi sa sumpornim preparatima njegovo delovanje se produava, pa se u tom sluaju ne sme primenjivati na zadnjem prskanju vinove loze. Ne mea se sa kiselim insekticidima (dihlorvos, dimetoat...), Bordovskom orbom, sumporno-krenom orbom i sredstvima za prihranjivanje koja sadre bor. Spektar delovanja: Suzbija Venturia spp. na jabuci i kruki,

Plamenjau (Plasmopara viticola) na vinovoj lozi, Pegavosti na ljivi (Polystigma rubrum) i vinji i trenji (Blumeriella jaapii), Plamenjau (Phythophtora infestans) i crnu pegavost (Alternaria solani) krompira i paradajza, Plamenjau duvana (Peronospora tabacina), Pegavost i ru na penici i jemu (Septoria sp. i Puccinia sp.) METIRAM irokog je spektra delovanja ali nije registrovan u mnogim kulturama. Ne rastvara se u vodi. Ne mea se sa jako alkalnim materijama, kiselim insekticidima (dihlorvos, dimetoat...) i uljanim preparatima. Mea se esto sa cimoksantilom, vinklozolinom i oksadiksilom. Ne sme se koristiti u proizvodnji salate. Registrovan je samo u smei metiram + piraklostrobin za primenu na plamenjau (P. viticola) i pepelnicu (Uncinula necator) vinove loze. CINEB irokog je spektra delovanja. Nestabilan je u prisustvu toplote, svetlosti i vlage. Posle primene na biljkama pri toplom vremenu se za 7-10 dana moe razgraditi do elementarnog Zn. Zbog toga se ne primenjuje na biljkama osetljivim na Zn. Sa druge strane, voke ga trebaju i pozitivno utie na opti razvoj biljaka, a i ne utie na oplodnju pa se moe primenjivati i u fazi cvetanja. U vinogradima se od skora ne koristi jer je zapaeno izuzetno poveano javljanje pregljeva i pepelnice na vinovoj lozi. U Hrvatskoj je od 2003. godine cineb potpuno zabranjen jer moe biti fitotoksian na biljke osetljive na Zn i neke sorte kruaka. Izuzetno dobro deluje u smei sa Cu-oksihloridom, ali se ne sme meati sa Bordovskom orbom, kiselim preparatima i EC formulacijama kiselih insekticida (dihlorvos, dimetoat...) jer dolazi do koagulacije koja izaziva fitotoksinost. Spektar delovanja: Koristi se za suzbijanje venturije na jabuci i kruki, pegavosti i re (Polystigma rubrum i Puccinia pruni-spinosae) na ljivi i pegavosti kotiavog voa (Stigmina carpophila). Suzbija takoe plamenjau na krompiru i paradajzu (Phythophtora infestans). CIRAM Kao i cineb, sadri Zn, pa moe biti fitotoksian za biljke osetljive na visoke doze Zn (duvan i Cucurbitaceae) ukoliko se mea sa bakarnim preparatima, uljanim preparatima i kiselim insekticidima. Znatno je stabilniji od cineba. Rastvorljiv je u kiselinama, a u vodi praktino nerastvorljiv, pa je spiranje sa lista svedeno na minimum. Mea se sa preparatima na bazi: dodina, miklobutanila, sumpora, tirama i cineba.

U odnosu na cineb ima neto ui spektar delovanja. Deluje na venturiju, plamenjau vinove loze, pegavosti kotiavog voa, kovrdavosti breskve (Taphrina deformans), kao i za suzbijanje ra na mahunarkama, luku i ukrasnom bilju. U Hrvatskoj se koristi za premazivanje rana nakon rezidbe voa. PROPINEB Najmlai ditiokarbamat. Praktino nerastvorljiv u svim organskim rastvaraima. Veoma povoljnih osobina znatno redukuje pojavu pregljeva i pepelnice na vinovoj lozi (to je sluaj kod Cineba!) tako da se koliina sumpora koja se koristi u suzbijanju istih moe smanjiti. Loe osobine izaziva zadebljanje pokoice bobica kod groa i u vlanim uslovima moe izazvati oegotine na listovima i plodovima nekih sorti jabuke. Kao i ostali ditiokarbamati, ne sme se meati sa jako kiselim preparatima i jako alkalnim preparatima, EC formulacijama, preparatima na bazi bakra i preparatima na bazi fentin-hidroksida. Spektar delovanja je slian ostalim ditiokarbamatima. TIRAM Najstariji ditiokarbamat. Razlae se u kiseloj sredini, a nerastvorljiv u vodi. Poznat je po tome to slabije deluje na niim temperaturama protiv Venturia sp. Uglavnom se koristi za tretiranje semena jer titi od MO na semenu i od MO u zemljitu nakon setve. Takoe slui i za dezinfekciju zemljita radi suzbijanja prouzrokovaa poleganja rasada. Obino se za tretiranje semena kombinuje sa sistemicima. Ima vrlo irok spektar delovanja. Pored karakteristinih gljiva na koje deluju ditiokarbamati, suzbija Botrytis cinerea na jagodi i mnogo iri spektrar plamenjaa.

PIRIMIDINI
U okviru pirimidina ima etiri podgrupe: A 2-aminopirimidini B 4-aminopirimidini C derivati pirimidin-5-metanola D 2-anilinopirimidini 2-AMINOPIRIMIDINI Ova jedinjenja su razvijena krajem 60-ih, poetkom 70-ih godina i teko se moe oekivati njihov dalji razvoj. S obzirom na nizak napon pare, slabo se gube isparavanjem.

Bupirimat i etirimol se slabo rastvaraju u vodi, a dimetirimol umereno. Poto su svi sistemici uglavnom se slabo spiraju s lista, a dimetirimol se spira neto vie nego ostali. Nisu stabilni na povienim temperaturama. Usvajaju se liem (bupirimat), korenom (dimetirimol) i korenom i liem (etirimol). Kreu se ksilemom, a bupirimat se kree i translaminearno. Spektar delovanja: Deluju na prouzrokovae pepelnica mnogih useva. Primena po usevima: Bupirimat inhibira sporulaciju i koristi se za suzbijanje pepelnica jabuke, kotiavog voa, vinove loze, jagode, maline, ribizle, rue i ukrasnih biljaka, tikvica i bostana. Etirimol se primenjuje za suzbijanje pepelnica ita i tikava. Registrovani preparati: - bupirimat (Nimrod) - etirimol (Ferrax sadri i flutriafol i tiabendazol) Fitotoksinost ispoljava bupirimat na hrizantemama, rui i jagodi. Da bi se izbegla mreavost plodova zabranjeno je prskati jabuke 21 dan posle cvetanja. Rezistentnost nije problem kod bupirimata. Javlja se zapravo negativna crossrezistentnost izmeu bupirimata i inhibitora ergosterola. Zato se moe koristiti kao alternativni fungicid za suzbijanje rezistentnih populacija na inhibitore sinteze ergosterola. DERIVATI PIRIMIDIN-5-METANOLA Ova jedinjenja su se razvijala 70-ih godina i teko se moe oekivati njihov dalji razvoj. Napon pare im je nizak pa slabo isparavaju. Vrlo slabo se rastvaraju u vodi, pa se slabo spiraju sa lia nakon suenja depozita. I fenarimol i nuarimol su sistemici, a kreu se kroz biljku akropetalno. Mehanizam delovanja inhibiraju sintezu ergosterola spreavanjem demetilacije u C14, kao triazoli i imidazoli. Spektar delovanja: Uglavnom deluju na prouzrokovae pepelnica, ali deluju i na Venturia spp., Cercospora beticola na repi, Septoria spp. i Ustilago spp. na itima. Na itima se folijarno primenjuje fenarimol, a za tretiranje semena nuarimol. Fenarimol deluje protektivno, kurativno i eradikativno, a nuarimol ne deluje eradikativno. Fitotoksinost je zabeleena kod fenarimola u sluaju da se primenjuje u veim koliinama. Simptomi su nenormalno razvijanje lia i mreavost plodova jabuke Zlatni delies ako se primenjuje 21 dan nakon cvetanja. Za nuarimol nema podataka o fitotoksinosti.

Za rezistentnost nema podataka, ali se moe javiti problem kao kod triazola i imidazola. 2-ANILINOPIRIMIDINI Ovo su jedinjenja razvijena 90-ih godina i iz ove grupe se moe oekivati razvoj novih jedinjenja. Slabo isparavaju. Slabo se spiraju sa lia nakon suenja depozita. Ciprodinil je sistemik i dospeva u biljke preko lia. Transportuje se kroz biljke ksilemom. Inhibira sintezu metionina, pa time utie na sintezu proteina i njihovu funkciju. Procesi koji se ometaju kod gljiva su penetracija u domaina (inhibiranje sekrecije pektolitikih enzima)i porast micelije na povrini lista. Pirimetanil i mepanipirim su nesistemici i oni inhibiraju sekreciju enzima patogena neophodnih za ostvarenje infekcije. Spektar delovanja: Ne deluju na Oomycetes, ali su zato posebno dobri u suzbijanju Botrytis cinerea i Venturia spp. Na Monilia spp. dobro deluju ciprodinil i mepanipirim. Ciprodinil je dobar i za suzbijanje mnogih drugih gljiva: Alternaria sp., Rhizopus sp., Cladosporium sp. i dr. Najee se primenjuju u suzbijanju Botrytis cinerea, Venturia sp. i Monilia spp., a za tretiranje semena ita dosta se primenjuje ciprodinil. Ciprodinil se primenjuje u smeama sa fludioksonilom, propikonazolom i difekonazolom. Pirimetanil se koristi u smei sa hlortalonilom i fluvikonazolom. Registrovani preparati: - ciprodinil (Chorus 75-WG, Switch 62,5-WG sadri i fludioksonil) - pirimetanil (Mythos, Clarinet sadri i fluvikonazol) Rezistentnost i fitotoksinost nisu problem trenutno.