2.

poglavlje

Dobre vesti o raku: Moe se spreiti!

To je bio jedan od onih sluajeva kojih se svi uasavamo. Dun se vratila u ordinaciju dr Mek Alistera. Dok je sedela vrpoljei se u ekaonici, misli su jurile kroz njenu glavu: Zato mu je potrebno toliko vremena? Moram da saznam ta je biopsija otkrila. Moda su vesti loe i ne zna kako da mi ih saopti. Uskoro je Dunino ime prozvano i ona se vratila u jednu od soba za pregled. Dr Mek Alister je seo nasuprot nje u maloj ordinaciji. Zapoeo je razgovor: ao mi je, Dun. im su te tri rei izale iz njegovih usta Dun je poela da plae. Kada se povratila, uspela je da progovori nekoliko rei: Rak, zar ne? Dr Mek Alister je tuno klimnuo glavom. Rak. Re unosi strah u srca veine Amerikanaca. esto sam u vie godina prakse kao lekar, imao isti nelagodni zadatak kao doktor Mek Alister. Mnogo puta sam morao da saoptim ljudima uasavajue vesti: Da, dobili smo rezultat biopsije i ona pokazuje ono ega smo se svi bojali imate rak. Dijagnoza raka nije uvek smrtna presuda. esto puta se moe leiti zdravom ishranom, ivotom u prirodnom oruenju, okretanjem duhovnim stvarima ili drugim nainima. Naalost, preesto je napredovao preko poetnog stupnja i bolest je smrtonosna. Rak je trenutno ubica broj dva u Americi, nalazei se odmah iza sranih bolesti. Ako mi kao nacija ne nainimo pozitivne promene naina ivota, brzo posle 2000. godine moe da postane uzrok smrti broj 1.1 U Americi, statistike ukazuju da e jednom od svaka dva mukarca i jednoj od svake tri ene u nekom vremenu biti dijagnostikovana ova strana bolest.2 Trenutno se jedan od svaka etiri smrtna sluaja u ovoj zemlji javlja od raka.3 Sve ukupno, preko 500.000 Amerikanaca umre svake godine od ovog ubice. Samo to je dovoljan razlog za strah od raka. Meutim, mnogi ljudi se boje posledica raka ak i vie od same smrti. Pre nego to osoba umre od raka, esto se javljaju dramatine promene u fizikom stanju i intelektualnom funkcionisanju. U takve promene mogu da spadaju znaajni gubici teine i miia, gubitak kose, otri napadi bola, gubitak pamenja, stanje blisko delirijumu, ak i duboke promene linosti. To je samo delimino nabrajanje razarajuih efekata raka i njegovog delovanja. Nema sumnje da se iz tih razloga treba plaiti ove bolesti. Naalost, veina ljudi osea da sve to mogu da uine jeste da se nadaju da nikada nee dobiti rak. Ne shvataju da je stepen rizika da osoba dobije rak u velikoj meri stvar linih odluka o stilu ivota. Jedan dokaz o nedostatku svesti o tome je injenica da, za razliku od nekih drugih bolesti vezanih za nain ivota (kao to su srane bolesti), ukupan broj smrtnih sluajeva od raka u Americi postepeno raste.4,5 Stopa porasta je prikazana na slici 1.
Slika 1. Rak je u usponu
Smrtni sluajevi usled raka

600.000 500.000 400.000 300.000 200.000 100.000 0 1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990 2000

Godina

Stopa porasta je dramatina, za poslednjih 30 godina se duplirala. tavie, od procenjenih 560.000 rtava od raka koje su umrle 1997. godine,6 veina njih je mogla da sprei svoje bolesti da su obraali panju na neke jednostavne faktore naina ivota. Iako broj smrtnih sluajeva od raka nastavlja da se poveava svake godine u Sjedinjenim Dravama, stopa smrtnosti od raka je tek nedavno poela da opada.7 Ovaj slavljeni mali pad je prvi put objavio Nacionalni institut za rak krajem 1996. godine, ali je paljivo ponovno pregledavanje podataka ukazalo da je ukupna stopa smrtnosti od raka dostigla vrh 1991.

DOBRE VESTI O RAKU

15
na takav nain da omoguuje nekontrolisano umnoavanje. Ako telo registruje abnormalne kancerozne elije u ranom stupnju, te elije se mogu unititi pre nego to imaju ansu da znaajno porastu i da se umnoavaju. U stvari, mnogi naunici veruju da se svakog dana kod svake osobe neke normalne elije pretvaraju u kancerozne elije. Imuni sistem oveka obino unitava te novoizmenjene elije. Meutim, naalost, ponekad se nova elija raka ne registruje i ona uspeva da se deli i raste bez kontrole. Te elije zatim mogu da nastave tiho da rastu van kontrole. Na kraju mogu da formiraju masu ili tumor. Obino e elije raka iz veih tumora dospeti u krvotok i/ili limfni sistem i putovati do drugih vitalnih organa. Sve te promene se mogu javiti daleko pre nego to se rak dijagnozira. U zavisnosti od stope rasta raka moe biti potrebno 10 ili vie godina pre nego to se razviju znaci ili simptomi koji na kraju dovode do medicinske procene koja rezultira dijagnozom raka.13 U ovom poglavlju nauiete kako da registrujete da li imate rak, i takoe kako da smanjite rizik od dobijanja raka. Zapoinjemo predstavljanjem naina registrovanja raka.

godine, i od tada se postepeno smanjivala.8 Koji je razlog za ovo opadanje? Nisu poboljani metodi leenja raka ve se prevencija samog raka pojavila kao uzrok ovih dobrih vesti.9 Iako autori tog izvetaja priznaju da je rat protiv raka daleko od zavrenog, izjavljuju da nacionalna posveenost prevenciji raka koja uveliko zamenjuje pouzdanje u univerzalne lekove, sada predstavlja put kojim treba ii. Ovo poglavlje je napisano u nadi da e italac postati svestan ove nove posveenosti u prevenciji raka i smrti od raka.

Kako elije postaju kancerozne

Pogledajmo ta rak stvarno predstavlja. Rak predstavlja proizvodnju elija u telu. Svakog minuta 10 miliona elija se deli u naim telima. Sloeni unutranji kontrolni mehanizmi obino obezbeuju da se svaka od tih elijskih deoba odvija na precizan nain i u tano odreeno vreme.10 Proces zvan rak moe da zapone kada strane supstance u spoljanjoj sredini (hemikalije, zraenje, virusi, itd.) uu u telo i nekako poremete te unutranje kontrolne mehanizme. Takoe moe da zapone kao rezultat problema koji nastaju u unutranjoj sredini tela (poremeaj ravnotee hormona, poremeaj imuniteta, nasleene mutacije, itd).11 Bez obzira na kombinaciju faktora koji zapoinju proces, rezultat je isti: jedna elija poinje da se umnoava na neregulisan nain. Dok se ta elija umnoava, ona prenosi svoju karakteristiku neregulisanog rasta na svoje potomstvo. Rezultat je kancerozno tkivo sainjeno od velikog broja neregulisanih elija. Jedan od naina na koji agensi sredine izgleda indukuju rak je oteivanjem DNK elije. DNK sadri precizna uputstva za sve elijske aktivnosti i tako precizno odreuje kako svaka elija u naem telu treba da funkcionie. Na primer, DNK kae naem telu kakvu boju kose da naini i da li treba da imamo plave ili smee oi. Ta ista DNK kontrolie stopu deobe elije. Na odreenim kljunim oblastima elijske DNK postoje geni koji mogu da stimuliu rast te elije i drugi geni koji mogu da spreavaju njen rast. Jedan nain na koji rak moe da se javi je preko oteenja te DNK. Ako oteenje prouzrokuje aktivaciju oblasti koje stimuliu rast i/ili inaktiviu oblasti koje bi drale rast pod kontrolom, rezultat moe da bude nekontrolisan rast te elije i njenog potomstva. To, kako smo ve napomenuli, oznaava poetak kanceroznog rasta.12 Mi oznaavamo tu izmenjenu eliju kao eliju raka ako je njena genetika izmenjena

Rano registrovanje je sutinsko

Rana detekcija obezbeuje najbolje anse za leenje raka dok je jo uvek izleiv. Postoje dva naina za to: (1) brzo prepoznavanje simptoma raka; i (2) odgovarajua upotreba testova za utvrivanje raka.

Prepoznavanje simptoma raka

Rak je esto izleiv ako ga detektujete dovoljno rano. Naalost, mnogi pacijenti nisu svesni znaaja ranog uoavanja. Neprestano sam uviao tu tunu realnost. Pored svog rada u optoj internoj medicini, radim i u polju gastroenterologije. Imam mnogo pacijenata koji dolaze u moju kancelariju alei se na krvarenje iz zadnjeg creva (rektuma) u toku godinu ili vie dana pre nego to su doli da posete mene ili bilo kog drugog lekara. Neki odlau tu posetu doktoru jednostavno zbog oklevanja, dok drugi moda odlau zbog straha od raka. Drugi su opet moda odbacili ozbiljnost tog znaka upozorenja, smatrajui da je to usled manjeg problema kao to su hemoroidi. Tek poto ponu da oseaju bol ili druge simptome, konano odluuju da im procenim problem krvarenja. Tada je, za mnoge, ve prekasno. U svojoj proceni koristim kolonoskop dugu, savitljivu cev koja se ubacuje u zadnje

16
crevo i prolazi kroz debelo crevo, ili kolon. Na kraju cevi se nalazi svetlo koje mi omoguuje da direktno gledam u unutranjost creva. Takoe je opremljen posebnom opremom za uklanjanje ranih oblika raka ili nekancerogenih polipa bez velike hirurke operacije. Dok gledam kroz ureaj povremeno pronaem masu raka koja je ve prevelika da bih je uklonio. Tada moe da postoji malo anse za lek, ali osobi je moda jo uvek potrebna hirurka operacija bar da bi se izbeglo potpuno blokiranje creva. esto je smrt rezultat, poto se tada rak esto rairio do vitalnih organa kao to je jetra. Poruka koju ovaj i hiljade drugih scenarija ilustruju jeste da bi svako trebalo da obrati panju na upozoravajue signale raka. Samo uvianjem tih ranih upozorenja imamo najbolje anse da se bolest utvrdi i lei dok je jo uvek izleiva. Godinama je Ameriko udruenje za rak hrabrilo sve Amerikance da budu svesniji sedam najznaajnijih upozoravajuih signala raka. Oni su navedeni u tabeli 2.14
Slika 2. Sedam upozoravajuih signala raka 1. Promena u navikama pranjenja creva ili beike 2. Povreda koja ne zarasta 3. Neobino krvarenje ili neobine izluevine 4. Zadebljanja ili grudvice u dojkama ili na nekom drugom mestu 5. Potekoe pri gutanju 6. Vidljive promene na bradavici ili mladeu 7. Uporan kaalj ili promuklost

ZAKONI ZDRAVLJA I ISCELENJA

Nedavno sam imao pacijenta koji mi je doao posle samo jedne epizode rektalnog krvarenja. Kada sam mikroskopski proverio stolicu, krv je bila prisutna. Nekoliko dana kasnije uradio sam kolonoskopiju i pronaao tumor koji je bio toliko veliki da nisam mogao da ga uklonim kolonoskopom. Drugi laboratorijski testovi su pokazali da se rak ve rairio do vitalnih organa. Ipak, na svakog ovakvog pacijenta, imam druge koji su odmah doli na procenu rektalnog krvarenja i za koje se ispostavilo da nemaju rak ili da ga imaju u ranom stupnju tako da se moe bezbedno otkloniti korienjem kolonoskopa. Da, brza procena bilo kakvih upozoravajuih znaka raka je vana i nikada ne treba da bude odlagana za pogodno vreme. Moe da spase va ivot. Meutim, postoji jo bolja alternativa: prednost bilo kakve mogunosti da registrujete rak pre nego to se bilo kakvi znaci ili simptomi razviju.

Rana detekcija pregledom

Na sreu, da biste imali prednost nad rakom, postoje naini registrovanja raka pre nego to dobijete simptome. Ameriko udruenje za borbu protiv raka preporuuje da svaka osoba izvri odreene testove koji su osmiljeni za tu svrhu. Cilj ovih procena je registrovanje raka u ranim stupnjevima pre nego to se simptomi pojave. Trenutna lista preporuenih testova je prikazana u tabeli 3.15
Tabela 3. Preporueni testovi za ispitivanje, Amerikog udruenja za borbu protiv raka 1. Rektalni pregled (jednom godinje nakon 40. godine starosti) 2. Testiranje stolice (jednom godinje nakon 50. godine starosti) 3. Sigmoidoskopija, poeljnije je fleksibilna (svakih 3 do 5 godina nakon 50. godine starosti) 4. Pregled karlice i vaginalni bris (ene: mlae od 18 ako su seksualno aktivne; nakon 18 godine najmanje tri uzastopne godine, a zatim uestalost odrediti u saglasnosti sa linim lekarom) 5. PSA analiza krvi (mukarci: jednom godinje nakon 50. godine starosti) 6. Samostalni pregled grudi (ene: jednom meseno nakon 20. godine starosti) 7. Lekarski pregled grudi (ene: svake tri godine od 20-40, a zatim jednom godinje) 8. Mamogram (ene: poetak sa 40 godina, zatim svake druge godine, pa godinje posle 50. godine starosti)

Veina ovih upozoravajuih signala je sama po sebi jasna. Na primer, promena u navikama pranjenja creva moe da se odnosi na dugotrajnu dijareju (proliv) ili zatvor kao i na promenu boje ili veliine stolice. Krvarenje ukljuuje takve stvari kao to je rektalno ili neobino vaginalno krvarenje. Potekoe pri gutanju mogu da se jave kada hrana izgleda kao da ostaje u vaem jednjaku pre nego to ode nanie. Znaajna poruka je da bilo koji od ovih sedam signala ukazuje na potrebu brze medicinske procene. Obraanje panje na vae telo i prepoznavanje kada se razvija neto to treba proceniti, moe da obezbedi mogunost da se rak moe dijagnostikovati, i izleiti u svojim ranim stupnjevima. Naalost, ak i rana procena ovih znakova ne garantuje da ete dijagnostikovati rak u izleivom stupnju.

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE

17
telo dobije prednost. Te strategije su jednostavne: 1. Izbegavajte faktore koje favoriu razvoj raka. 2. Koristite prednost faktora koji pomau telu da odloi rak. Ove dve strategije su obino efektivne zbog jednog ili oba sledea razloga: 1. Pomau nam da izbegnemo ili da smanjimo na najmanju moguu meru kontakt sa supstancama koje prouzrokuju rak. 2. Pomau nam da ojaamo imuni sistem sopstvenog tela za borbu sa rakom. Ostatak ovog poglavlja je podeljen u dva odeljka. Prvi odeljak se bavi smanjivanjem kontakta sa supstancama koje prouzrokuju rak na najmanju moguu meru. Drugi se bavi agensima koji e pomoi naem imunom sistemu da se bori sa rakom, i drugim agensima koji e umanjiti rizik od dobijanja raka.

Dalji opis nekih od ovih testova moe biti od pomoi. Sigmoidoskopija se vri korienjem savitljive cevi. Sigmoidoskop je praktino identian kolonoskopu uz jedan izuzetak: znaajno je krai. Dugaak 180 cm, kolonoskop moe da putuje celom duinom debelog creva. esto se koristi za dijagnozu kada postoji poznati problem kao to je crevno krvarenje. Sa druge strane, 60 cm dugaak sigmoidoskop je idealan za ispitivanja poto je jednostavniji i jeftiniji od kolonoskopa. Moe da prikae donju treinu debelog creva gde se istorijski javlja najvei broj oboljenja debelog creva od raka. Vrenje testova za rak debelog creva je krajnje znaajno to je drugi vodei uzrok smrti od raka u Americi a vodei uzrok smrti od raka meu onima koji nikada nisu puili. tavie, rak debelog creva se u velikoj meri moe spreiti ako se dijagnostikuje na predkancerogenom stupnju. Skoro svaki rak debelog creva poinje kao benigna (dobroudna) kvrica ili prstolika tvorevina poznata kao polip. Ako se otkriju na ovom stupnju, polipi se uglavnom mogu ukloniti ovim ureajem i nikada se nee razviti u rak. Vaginalni bris moe da detektuje rak grlia (otvora materice) u ranoj fazi. Rak grlia je jedan od estih tumora kod ena. Takoe se moe spreiti ako se otkrije dovoljno rano rutinskim ispitivanjem. Panja na upozoravajue signale raka u kombinaciji sa pravilnom upotrebom testova za ispitivanje je ve spasila bukvalno hiljade ivota u naoj zemlji. Meutim, Ameriko drutvo za borbu protiv raka procenjuje da bolja upotreba dijagnostikih testova i bolje obraanje panje na upozoravajue signale raka moe da spasi jo 115.000 ivota svake godine.16 To daleko prevazilazi broj ivota koji su spaeni medicinskim leenjem raka.17 Uprkos hiljadama ivota koji su spaeni ranijim utvrivanjem raka, rano utvrivanje ni iz bliza nije dovoljno u velikom broju sluajeva. Rak identifikovan testovima za ispitivanje jo uvek moe da ubije neke pacijente. Ta sumorna realnost je mnoge ostavila sa pitanjem: Da li uopte postoji nada za prevenciju raka od samog poetka? Odgovor je jednoglasno da. Ostatak ovog poglavlja otkriva korake koje moete da preduzmete kako biste spreili da se rak ikada pojavi.

PRevencijA RAkA: ODeljAk i izbegavajte faktore koji pogoduju razvoju raka

Razmotrimo faktore koji pogoduju razvoju raka i kako moemo da ih izbegnemo. Na primer, jedan od faktora je alkohol. Videemo da upotreba alkohola favorizuje razvoj tumora i zbog toga ga treba izbegavati. tavie, uvideemo da nam izbegavanje alkohola pomae na oba spomenuta fronta. Alkohol i njegovi proizvodi razlaganja imaju potencijal za izazivanje raka, a on takoe podriva imuni sistem. Shodno tome, ako izbegavate alkohol, imaete dvostruku korist. Jasno je da je najbolji nain za izbegavanje raka njegovo spreavanje pre nego to ima ansu da se uopte i formira, ak i pre nego to se moe detektovati testovima, pre nego to ima ansu da prouzrokuje bilo kakve simptome. Veina vrsta raka se zaista moe spreiti pre nego to se i formira. Godine 1988. izaao je iz tampe izvetaj naelnika sanitetske slube o ishrani i zdravlju. U svom obimnom pregledu istraivanja raka naveo je: U toku ovog istraivanja, postalo je jasno da mnogi oblici raka imaju (poznate) spoljanje uzroke i, u principu bi trebalo zbog toga da bude mogue spreiti ih.18 Ti nalazi su se podudarili sa esto navoenim istraivanjem koje su deceniju ranije sproveli doktori Vajnder (Wynder) i Gori (Gori). Njihova detaljna poreenja meunarodnih stopa pojave raka navela su ih na zakljuak da je priblino 80% pojave raka mogue sprei-

Prve linije odbrane od raka

Postoje dve osnovne strategije koje e spreiti zapoinjanje veine vrsta raka, a ak iako se rak ve javio one mogu da pomognu da

18
ti relativno jednostavnim izborima naina ivota.19 Deceniju pre objavljenog rada Vajndera i Gorija, dr Higinson je zakljuio da 90% pojave raka nastaje usled sredinskih faktora.20 Tako je u izvetaju naelnika sanitetske slube prihvaeno istraivanje o vanosti naina ivota za rizik od raka koje je zastupano jo od 1960-ih. ta su oni mislili pod sredinskim faktorima? Govore o bilo kojim faktorima osim naih unutranjih telesnih procesa i uroenih sklonosti koje utiu na nas. U te faktore spadaju vazduh koji diemo, voda koju pijemo, izbor hrane, nae navike vebanja (ili njihov nedostatak), naa seksualna praksa, nai drutveni odnosi itd. Prema tome, kada nam strunjaci kau da je 80 do 90% pojave raka sredinsko u stvari kau da se veina vrsta raka moe spreiti ako obratimo panju na stvari koje unosimo u naa tela, stvari kojima doputamo da dolaze u kontakt sa naim telima, i stvari koje inimo sa naim telima. Uprkos 30 godina shvatanja povezanosti raka i naina ivota, narodi irom sveta uglavnom nisu ugradili to saznanje u praksu. Profesor Majkl Spurn (Michael Sporn) je 1996. godine izvrio pregled 25 godina istorije od kada su Sjedinjene Amerike Drave zvanino objavile Rat raku. Iako je navodio oblasti uspeha, takoe je istakao veoma spor napredak u dostizanju znaajnih stopa izleenja za neke od vodeih vrsta raka kao to su rak dojke, plua i prostate. Njegove napomene su nas vratile na Higinsove uvide kada je rekao: Treba da podstiemo obrazovne napore za ohrabrivanje promena u stilu ivota, ishrane i drugih privrednih faktora koji mogu da spree proces kancerogeneze (nastanka raka).21 Iako su istraivai godinama govorili o tome, na osnovu poveanih stopa pojave raka oigledno je da jo uvek nismo nauili lekciju. Ponovo, molba je da svako od nas naui kako na sopstveni nain ivota utie na rizik od raka i da naini odgovarajue promene. ta nam to tano strunjaci govore kada se radi o stilu ivota i sredini u najirem smislu rei? Oni iznose relativno prostu poruku. Sredinski faktori i iznesene promene naina ivota su jednostavne, a ipak duboke. One govore o stvarima kao to je prestajanje puenja, bolja ishrana, redovno vebanje i gubitak teine. Meutim, kada je asopis Wall Street Journal istraio tip vesti o raku koji televizije, novinski asopisi i novine pokrivaju, otkrio je da su istraivai raka smatrali da mediji daju pogreno naglaavanje.22 Prie u medijima su se prevashodno bavile zabrinutou u vezi sa

ZAKONI ZDRAVLJA I ISCELENJA

dodacima hrane, zagaivanjem, zraenjem i pesticidima. Ove stvari su na daleko niem mestu na listama strunjaka po pitanju raka nego nai osnovni izbori ishrane. Skoro dve decenije pre izvetaja ovog asopisa, dr Ernest Vajnder je ve shvatio u emu je bio problem. Osobe tee da ignoriu sopstvenu odgovornost i okrivljuju tetne pojave, ukljuujui izlaganje kancerogenim materijama (agensima koji prouzrokuju rak), i spoljanje sile. Zbog toga opti sredinski elementi (stvari koje ne moemo dobro da kontroliemo kao to je hemijsko zagaenje vazduha i vode ili dodaci hrani i zagaivai) primaju najveu panju umesto faktora koji rezultiraju iz linih stilova ivota.23 Moj fokus u ovom poglavlju bie pre svega na najznaajnijim preventivnim faktorima raka faktorima naina ivota koje svako od nas moe da promeni.

Duvan je krivac broj 1

Duvan je krivac broj 1 za rak u Sjedinjenim Dravama i u velikom delu sveta. Poveane stope smrtnosti od raka se mogu pripisati velikim delom duvanu, a to korienje duvana je zapanjujue. Samo u Sjedinjenim Dravama, priblino 170.000 ivota se izgubi svake godine zbog raka prouzrokovanog puenjem,24,25 to predstavlja treinu od svih smrtnih sluajeva usled raka (umerena procena je da 400.000 Amerikanaca umire od svih bolesti prouzrokovanih puenjem svake godine,26 sa godinjim medicinskim trokom od 50 milijardi dolara).27 irom sveta, godinji broj smrtnih sluajeva uzrokovanih puenjem je dostigao zaprepaujuih 3 miliona ljudi.28 To je jednako jednoj smrti na svakih 10 sekundi. Imamo obilje dokaza koji pokazuju mo duvana da izazove rak. Preko 4.000 razliitih hemikalija je identifikovano u dimu duvana.29 Veliki broj ovih hemikalija imaju sposobnost da same prouzrokuju rak. Postoje odreene kancerogene supstance u duvanu koje prouzrokuju rak plua, druge koje prouzrokuju rak bubrega i beike, neke koje prouzrokuju rak pankreasa. Sve zajedno, dugaka lista oblika raka je povezana sa izlaganjem proizvodima duvana. Oni su navedeni u tabeli 4.30,31,32,33,34 Kada razmatrate veliki broj tetnih hemikalija u duvanskom dimu ne bi trebalo da bude iznenaenje da duvan prouzrokuje vie tipova raka kod ljudi nego bilo koji drugi poznati sredinski faktor. Potencijal ovih hemikalija je dalje potvren injenicom da nije samo osoba koja pui ili vae duvan izloena riziku. Oni koji pasivno

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE

Tabela 4. Tumori povezani sa duvanom Plua Usne Usta (usna upljina) Grlo (drelo, farinks) Grkljan (larinks) Traheja (dunik) Jednjak Stomak Jetra Pankreas Beika Bubrezi Grli materice Leukemija Debelo crevo Koa Penis

19

Alkohol poveava rizik od raka

Postoji mnotvo dokaza da alkohol poveava rizik od raka na mnogim frontovima. Predstavljam neke od naunih dokaza koji povezuju alkohol sa rakom u 17. poglavlju: elite pie? U svakom sluaju, ova tema je danas toliko kljuna, da vredi vie od samo usputne odrednice u ovom poglavlju. Na osnovu populacionih istraivanja vrsto je ustanovljeno da uzimanje pia koja sadre alkohol poveava rizik od vie oblika raka. Lista sadri rak usta, grla, jednjaka, jetre, dojke i rektuma.41,42 Iako je rak prvenstveno povezan sa velikom upotrebom alkohola, umerena upotreba alkohola moe takoe da povea rizik od nekih oblika raka. Rak dojke je klasian primer uz dokaze koji ukazuju da i samo tri pia sedmino poveavaju rizik kod ena.43 Istraivanje nam je dalo dobru priblinu procentualnu vrednost smrtonosnih tumora kojima doprinosi alkohol. Delimina lista se navodi u tabeli 5.44 U poreenju sa osobama koje ne piju, vie od dva alkoholna pia na dan duplira rizik od formiranja dobroudnih tumora debelog creva
Tabela 5. Procenat smrtonosnih tumora u vezi sa alkoholom Rak Rak Rak Rak jednjaka usta grkljana jetre 75% 50% 50% 30%

udiu dim takoe poveavaju svoj rizik od raka. Trenutne procene su da svake godine u Sjedinjenim Dravama 3.000 nepuaa umre od tumora plua jednostavno zbog pasivnog izlaganja dimu.35 Pored toga, oevi koji pue vie od 10 cigareta na dan u vreme kada zainju svoje potomke poveavaju rizik od razvijanja raka kod dece svojih sinova i erki za 31%. Ako pue vie od 20 cigareta na dan poveani rizik raste do 42%.36 Smatra se da je to usled DNK oteenja u spermatozoidima prouzokovanih puenjem. Oigledna poruka prevencije raka svakoj osobi je: Izbegavajte bilo kakvo mogue izlaganje duvanu. To znai da moramo da prekinemo da puimo. To znai da moramo da prekinemo da vaemo duvan. To znai da moramo da smanjimo ak i nae pasivno puenje izabiranjem radnih mesta i mesta za rekreaciju koja su bez dima. Mnogi Amerikanci su zaista posluali upozorenja o duvanu koja su objavljivana godinama. Priblino 46 miliona Amerikanaca je prekinulo sa puenjem cigareta.37 Puenje cigareta meu odraslim osobama starijim od 18 godina se smanjilo sa 42% 1965. godine, na 25% 1990. godine. Kao rezultat toga, rak plua konano poinje da opada kod mukaraca.38 Meutim, od 1990. godine, taj lagani pad puenja se alarmantno zaustavio. Procenat nae populacije koja pui je ostao nepromenjen pola poslednje decenije.39 Moda je jo vea zabrinutost injenica da danas pui vei broj srednjokolaca nego pre tri godine.40 Ako se trenutno borite sa zavisnou od nikotina, ne oajavajte. Postoji 46 miliona Amerikanaca koji mogu da posvedoe da je stvarno mogue prekinuti sa puenjem. Iskoristite sadanju prednost neke od efektivnih strategija za borbu sa ovom zavisnou koje se mogu nai na drugom mestu u ovoj knjizi (videti 16. poglavlje: Umirete za cigaretom? Ostavite naviku i ivite, i 18. poglavlje: Prevazilaenje zavisnosti).

koji kasnije mogu da postanu zloudni.45,46 Ali ako je ishrana osobe koja pije siromana folnom kiselinom i metioninom, rizik od tumora debelog creva se utrostruuje.47

Alkohol poveava rizik od raka dojke

Alkohol moe da utie na nivo hormona koji zauzvrat mogu da poveaju rizik od raka. Najvea zabrinutost je sa enskim hormonima i njihovim odnosom sa rakom dojke, koji je drugi po redu uzrok smrti od raka meu amerikim enama (rak plua je prvi). Meu enama nepuaima, rak dojke je ubica broj jedan. Mnogi ljudi nisu svesni da ena koja pije samo u drutvu (i samo do tri pia sedmino) znaajno poveava svoju ansu za dobijanje raka dojke.48,49 Razna istraivanja su pokazala da umerena upotreba alkohola moe da bude povezana sa i do 50 do 100% poveanim rizikom od raka dojke u poreenju sa osobama koje ne piju.50 Ovaj poveani rizik postoji bez

20
obzira da li alkohol dolazi iz piva, vina ili drugih alkoholnih pia.51 Za one koji se zalau za vino uz obrok kao naviku koja poboljava zdravlje, znaajno je francusko istraivanje koje je pronalo povean rizik od raka dojke kod osoba koje konzumiraju alkoholna pia uz obroke. Povezanost je vaila i za pivo i za vino.52 Dalja potpora za povezanost alkohola i raka dojke dolazi iz jo jednog medicinskog istraivanja. Tu je, u etvorogodinjem istraivanju skoro 90.000 amerikih medicinskih sestara od 34 do 59 godina starosti, pronaena znaajna povezanost izmeu upotrebe alkohola i rizika od raka dojke.53 One koje su konzumirale samo 3 do 9 pia sedmino su imale 60% povean rizik od raka dojke. to su vie ene pile, to je vei porast rizika. Ovaj stabilni porast rizika od raka uz poveane koliine konzumiranog alkohola se naziva efekat doze odgovora. Ovaj tip odnosa snano ukazuje da upotreba pia koja sadre alkohol, a ne nekih drugih faktora, poveava rizik. Za mlae ene ispod 55 godina starosti, upotreba jednog pia na dan poveava njihov rizik dva i po puta. Zato alkohol poveava rizik od raka dojke? Iako svi odgovori jo uvek nisu poznati, postoji dokaz da alkohol poveava nivo estrogena.54,55 Poto je poznato da ovaj enski hormon poveava rizik od raka dojke oekuje se da hormonalni efekti alkohola mogu da budu tetan faktor. tavie, ene sa najpoodmaklijim oblicima raka dojke obino su alkoholiari, ukazujui da alkohol moe prvenstveno da deluje kao pokreta tumora ili pojaiva rasta56 kod onih koji tek poinju da razvijaju bolest. Do danas je preko 50 temeljnih naunih istraivanja ukazalo da alkohol igra znaajnu ulogu u razvoju raka dojke.57

ZAKONI ZDRAVLJA I ISCELENJA

duvana.59 Meutim, kao to smo videli, novija istraivanja povezuju ak i relativno umerenu upotrebu alkohola nezavisno od puenja sa dva velika tumora: rak dojke i rak debelog creva. Uzimajui u obzir ove dodatne injenice, neki veruju da totalno izbegavanje alkohola moe da sprei nekih 60.000 smrtnih sluajeva godinje, to predstavlja 11 procenata svih smrtnih sluajeva od raka.60 i-njenica da ak i relativno male koliine alkohola mogu da poveaju rizike od obinih tumora navodi na sledei zakljuak: svako ko eli da odrava svoj rizik od raka na to je niem nivou mogue, u potpunosti e izbegavati alkoholna pia. Zaista, eliminisanje upotrebe i alkohola i duvana e u znaajnoj meri smanjiti va rizik od raka.

enski hormoni i rizik od raka

Estrogeni su trenutno predmet jednog od velikih medicinskih sporova. Mnogi zdravstveni radnici ohrabruju sve ene u menopauzi da koriste hormonske zamene za estrogen. esto navoeni razlozi su navodne koristi za srce i kosti, meutim, malo ena je izgleda u potpunosti svesno ozbiljnih sporednih efekata vika estrogena. Meu najopasnijim je povean rizik od izvesnih enskih oblika raka. Godinama je bilo poznato da ene koje, posle menopauze, uzimaju samo estrogen (bez leka progesteronskog tipa) imaju dramatino povean rizik od raka membrane koja oblae matericu. U obimnom pregledu svih istraivanja po ovom pitanju, naunici Univerziteta u Kaliforniji, u San Francisku, zakljuili su da produena upotreba estrogena posle menopauze moe da povea rizik od raka materice za vie od 800%.61 Zbog ovih dobro poznatih poveanih rizika, lekari su prepisali progesteronske agense u kombinaciji sa estrogenima kako bi pokuali da spree ovaj rizik od raka. Iako podaci otkrivaju da dodavanje progesterona smanjuje veliinu poveanja rizika, upotreba kombinacije i dalje poveava rizik od raka materice za 30 procenata u poreenju sa enama koje ne uzimaju hormone.62 Potencijalne koristi i rizici uzimanja estrogena se navode u dodatku I, pod nazivom Estrogen: uravnoteavanje koristi i rizika. Rak materice je znaajan tumor, ali bledi u pogledu znaaja u poreenju sa rakom dojke vodeim rakom ubicom meu enama nepuaima. Od najveeg znaaja je da razmotrimo odnos zamene hormona i raka dojke. Harvard je proizveo jedan od najubedljivijih izvetaja po ovom pitanju, ponovo iz istraivanja zdravlja medicinskih sestara.63 U njihovim podacima koji prate 725.000 osoba na jednu

Koji procenat smrtnih sluajeva od raka je prouzrokovan alkoholom

Postoji nekoliko mehanizama zbog kojih je upotreba alkohola povezana sa rakom: toksini uticaji, imuni efekti, odnosi sa ishranom i povezanost sa hormonalnim promenama. Pa ipak, ti iroko varirajui mehanizmi nam nita ne govore o ukupnom uticaju alkohola na rak. Istraivai su ranije smatrali da se samo 3% od svih smrtnih sluajeva od raka u Sjedinjenim Dravama moe pripisati ak i delom alkoholu. Ipak, ta cifra je znaajna, objanjavajui 16.000 do 19.000 smrtnih sluajeva godinje.58 Ameriko drutvo za borbu protiv raka navodi cifru od 19.000 smrtnih sluajeva, definiui ih kao povezane sa prekomernom upotrebom alkohola, esto u kombinaciji sa upotrebom

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE

21

godina, ene koje koriste (samo) estrogen posle menopauze se suoavaju sa 32% poveanim rizikom od raka dojke. Popularni reim kombinovanja estrogena sa hormonom progesteronom je u stvari poveao rizik na 41%. Rizik je teio da se povea na 71% kod ena koje su bile starije od 60 godina i koristile estrogen vie od 5 godina.64 Ovi rezultati su slini manjem istraivanju koje je vreno na populaciji jedne grupe ljudi.65 Njihovi istraivai su utvrdili da se kod ena, koje uzimaju hormonalne zamene posle menopauze, javlja porast od 69% rizika od raka dojke. Jedna oigledna poruka ovog istraivanja je da bilo koja ena koja uzima estrogen posle menopauze treba da bude svesna da poveava rizik od raka dojke. Za potpuniji pogled na koristi i rizike od uzimanja estrogena posle menopauze, vidite poglavlje 7: Veliki mit o mesu i belanevinama. Drugo nedavno istraivanje obezbeuje jo dokaza o povezanosti raka dojke i estrogena. Ono je utvrdilo da ene koje prirodno imaju vii nivo estrogena, takoe imaju dramatian porast rizika od raka.66 Dr Paulo Toniolo (Paolo Toniolo) je sa saradnicima na medicinskom fakultetu na Univerzitetu u Njujorku ispitao nivo estrogena u krvi kod 130 ena sa rakom dojke posle menopauze i 251 ene iste starosti koje nisu imale rak. Neobini aspekt istraivanja je bio taj da je nivo estrogena pacijenata bio izmeren iz krvi koja je uzeta, zamrznuta i uvana nekoliko godina pre nego to su tumori utvreni. To je pomoglo da se osigura da nivo estrogena nije pod uticajem samog raka ili drugih nedavnih faktora, ukljuujui zamenu za estrogen. ene iji je nivo estrogena bio najvii imale su 2 do 4 puta vei rizik da dobiju rak dojke.

Migracija pokazuje da loe navike ishrane poveavaju rizik od raka

Pomou velikog broja istraivanja utvreno je da promene stila ivota kao rezultat migracije predstavljaju kljune faktore povezane sa zdravljem i boleu. Emigranti obino preuzimaju rizik od domae populacije u zemlji u koju dolaze. Takva istraivanja jasno pokazuju da je rizik od raka u velikoj meri pod uticajem ishrane. U Japanu su veine stopa raka niske (uz izuzetak raka stomaka i jednjaka), ali kada ljudi iz Japana emigriraju na Havaje (SAD), stope smrti od mnogih tipova raka postaju sasvim sline stopama belih Havajaca.68 Promene u stopama mortaliteta (smrtnosti) od razliitih vrsta raka usled migracije su navedene u tabeli 6. Vidimo da se sedam od devet navedenih vrsta raka dramatino poveava kada Japanci dou da ive na Havajima. Na primer, rak debelog creva je u Japanu nizak, uz samo 78 sluaTabela 6. Godinje stope smrtnosti od raka japanskih imigranata na 100.000 ljudi

Tip raka
Debelo crevo Rektum Prostata Dojka Materica Jajnik Plua Stomak Jednjak

japanci
78 94 14 335 32 51 237 1331 150 371 297 154 335 32 51 237 1331 150

Belci
78 94 14 335 32 51 237 1331 150

u Japanu na Havajima na Havajima

Amerika ishrana doprinosi raku

Uticaj ishrane na rak je izuzetan. Neki faktori ishrane jasno favorizuju razvoj raka dok drugi pomau u spreavanju pojave raka. U ovom poglavlju e se govoriti o izborima ishrane koji poveavaju rizik od raka. Naa nezdrava ishrana je jedan od najmonijih faktora koji poveavaju rizik od raka. Procene su da se oko 35 do 60% svih smrtnih sluajeva od raka u naoj zemlji moe pripisati loim navikama ishrane.67 Kako znamo da ishrana ima tako snane efekte na rizik od raka? Moda jo znaajnije, koje promene u ishrani moemo da nainimo kako bismo smanjili rizik od raka? Razmotrimo naune dokaze koji daju odgovore na ova vana pitanja.

jeva na 100.000 ljudi. Posle emigracije u Sjedinjene Drave, njihove stope oboljenja od raka debelog creva rastu na 371 sluaj na 100.000, to predstavlja skoro petostruki porast rizika. Zapazite, takoe, da je nova stopa slina stopi njihovih belih suseda. Rak rektuma je takoe nizak kod Japanaca koji ive u Japanu. Meutim, posle ivota u ovoj pedesetoj dravi Sjedinjenih Drava, rak rektuma ih pogaa tri puta ee. Mnogi faktori naina ivota se menjaju kada ljudi emigriraju u Sjedinjene Drave ili u bilo koju drugu kulturu. Istraivai koji prouavaju te promene i bolesti povezane sa njima zovu se epidemiolozi. Epidemiolozi veruju da su promene u navikama ishrane jedan od osnovnih razloga zbog koga se rizici od raka menjaju kod onih koji emigriraju.69

22
Navike u ishrani Japanaca podleu znaajnom preobraaju kada se presele na Havaje.70,71 Naalost, veina promena je na gore. Emigranti na Havajima jedu dva puta vie masti i znaajno manje ugljenih hidrata od Japanaca u Japanu. Jedu daleko vie maslaca, margarina i sira, i neznatno vie mesa. Njihova potronja pirina i tofua pada. Zbog toga nije iznenaujue da su masti koje jede havajska grupa od 65 do 70% zasiene (samo 40% masti koje se jedu u Japanu je zasieno). Meu onima na Havajima, 35% ugljenih hidrata koje jedu je u formi eera. To je suprotstavljeno eeru koji predstavlja samo 20% ugljenih hidrata koje uzimaju ljudi u Japanu. tavie, promene prema amerikoj ishrani postaju potpunije tokom vremena. Prva generacija imigranata u veoj meri zadrava svoje japanske navike ishrane u odnosu na drugu generaciju potomstva. U poreenju sa svojim roditeljima, oni koji su roeni na Havajima jedu znaajno vie ivotinjskih belanevina, masti, zasienih masti i eera.72 Njihove promene u ishrani doprinose poveanim stopama raka na tako raznovrsnim mestima kao to su debelo crevo, rektum, prostata, dojka, materica i jajnik. Kao to emo videti, druga istraivanja potvruju taj zakljuak. Promene u ishrani koje naine ti Japanci nisu tetne u svim pogledima. Bar dve vrste raka stomaka i jednjaka smanjuju stopu pojavljivanja kada oni dou na Havaje, a to je verovatno povezano sa pojavama u navikama ishrane. Uzimanje slanog povra u turiji i suene, usoljene ribe se drastino umanjuje meu onima koji su odrasli na Havajima. Takve vrste hrane su povezane sa poveanim stopama i raka stomaka i raka jednjaka.73,74 Sline povezanosti su takoe iznete u istraivanjima Filipinaca koji migriraju na Havaje.75 Ovde spomenuta istraivanja emigracije obezbeuju samo kratak pogled na obilje istraivanja objavljenih o ovoj temi. Ona jasno izraavaju da je u razvoju raka, genetika daleko manje znaajna od sredinskih uslova, kao to su nain ivota i ishrana. Jasno je da postoji daleko vie toga u vezi sa rakom od genetike. Ishrana igra znaajnu ulogu u izazivanju ili spreavanju raka.

ZAKONI ZDRAVLJA I ISCELENJA

Istraivanja koja su prouavala navike ishrane velikog broja zemalja obezbeuju znaajne dokaze da viak masti u ishrani poveava rizik od raka dojke, prostate, koe, debelog creva, rektuma, jajnika i materice.76

Stopa raka dojke se uveava sa potronjom masti

Jedno od istraivanja koje je prouavalo rak dojke izvreno je 1970. godine. Ono pokazuje da je stopa smrtnosti od raka dojke u bilo kojoj zemlji u dobroj korelaciji sa koliinom masti koju njena populacija jede, kao to je ilustrovano na slici 7.77 Zapazite da su Sjedinjene Drave meu prvim zemljama na listi i po uzimanju masti i po stopi smrtnosti od raka dojke. Kanada, Australija, vedska i Nemaka imaju slian nezavidni status. Ovaj grafikon prikazuje da oni koji jedu najvie ivotinjskih masti tee da imaju najvie rizike od raka dojke.78
Slika 7. vie masti u ishrani vei broj smrtnih sluajeva od raka dojke
ene Stopa smrtnosti na 100.000 osoba

25 20 15 10 5
Malta Australija vedska Portugal Venecuela Japan Tajland

Kanada Nemaka

SAD

Poljska Grka Hong Kong

Finska

Francuska

Meksiko

20

40

60

80

100

120

140

160

Ukupna koliina masti u ishrani (gram/dan) od 1944. do 1966.

Prekomerna upotreba masti u ishrani poveava rizik od raka

Svaki Amerikanac je uo poruku: Smanjite upotrebu masti. Kada su u pitanju bolesti srca, rak ili mnotvo drugih problema, izgleda da se mast u ishrani esto pojavljuje kao krivac. Postoje dobri razlozi za lou reputaciju masti.

Francusko istraivanje je otkrilo da su ene koje su jele najveu koliinu masti poveale svoj rizik od raka dojke za 60%. Rizik je bio vei kada se analiza koncentrisala na zasiene masti koje su jele ene posle menopauze one su vie nego utrostruile svoj rizik od raka dojke.79 Izmeu 1964. i 1978. godine, Japanci su duplirali potronju masti. Kako se njihovo uzimanje masti povealo, tako je porasla i stopa raka dojke.80 Naalost, kao to je ilustrovano u Japanu, trend u velikom broju nacija je da kopiraju Ameriku sa njenom bogatijom ishranom, preoptereenom mau. Kao rezultat ivota nalik na ameriki, poinju da umiru kao Amerikanci od hroninih bolesti povezanih sa stilom ivota. Unoenje hrane bogate masnoama tokom trudnoe moe takoe da povea rizik od razvoja raka dojke.81

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE

23
Znaajan porast stope smrtnosti od raka prostate je paralelan sa stopom porasta uzimanja masti kod Japanaca. Kao to smo ve napomenuli, Japanci su duplirali uzimanje masti izmeu 1964. i 1978. godine.86 Slini nalazi se mogu videti kada se uporede stope raka prostate 1950-ih za Japance koji ive na Havajima i u Sjedinjenim Dravama sa svojim belim sunarodnicima. Smrtnost od raka prostate se javljala znaajno ree kod
Slika 8. Smrtnost od raka prostate u japanu
Stopa smrtnosti na 100.000 osoba

Istraivanje izvreno u Atini, u Grkoj, takoe je znaajno po pitanju raka dojke. Istraivanja su pronala to nije iznenaenje da su ene koje su jele margarin imale vei broj sluajeva raka dojke. Meutim, grki istraivaki tim je napomenuo da je izgledalo da bar jedna mast umanjuje rizik od raka dojka. ene koje su koristile vie maslinovog ulja (koji predstavlja prevashodno mononezasienu mast) imale su smanjenje rizika od raka dojke od 25%.82 ta je sa onima koje ve imaju rak? Da li potronja masti u ishrani ima bilo kakav efekat na stopu uspeha u njegovom leenju? vedski istraivai su otkrili dokaze da ishrana zaista utie na stopu rasta tumora dojke.83 Prouavali su 240 prevashodno ena posle menopauze kojima je nedavno dijagnostikovan rak dojke. Skoro dve treine ena su imale tumore koji reaguju na hormone. Meu tim enama ishrana je napravila znaajnu razliku u toku etvorogodinjeg praenja. Za svaki procenat porasta ukupne koliine kalorija iz masti, ene su poveavale svoj rizik od neuspeha leenja (ponovna pojava raka dojke) za 13%. Drugim reima, ako je ena jela 45% masti u ishrani, dok su druge jele 35% masti, tih 10% proizvodi razliku od 130% poveanog rizika od ponovnog pojavljivanja raka dojke. Statistike su bile jo gore za zasiene masti. Za svaki procenat porasta dela ukupne koliine kalorija iz zasienih masti, rizik je rastao za 23%. Jasna poruka ovog istraivanja je da izgleda da ograniavanje masti u ishrani ima ulogu u leenju veine tipova raka dojke kao i u prevenciji. Dr Rouz je sa saradnicima iz Amerike zdravstvene fondacije (American Health Foundation, AHF) dala nove nalaze za povezanost ishrane bogate mastima sa rakom dojke u istraivanju 30 zemalja.84 Takoe su utvrdili da su se vie stope raka dojke javljale u zemljama sa viim nivoima upotrebe masti. Meutim, zapazili su najjau povezanost kod ena posle menopauze a nisu pronali nikakav odnos sa biljnim mastima.

22 18 14 6 2 0 1950
Sva starosna doba Ispod 54 god. Preko 55 god.

1955

1960

1965

1970

1975

1980

1985

Godina

Stopa raka prostate raste sa potronjom masti

Vodei smrtonosni rak meu nepuaima, rak prostate, takoe je povezan sa prevelikim uzimanjem masti. Obrazac je u ovom pogledu slian raku dojke. Japan je 1950-ih imao veoma nisku stopu smrtnosti od raka prostate. Uoite dramatian porast stope smrtnosti od ovog raka prikazan na slici 8.85

Japanaca, kao i rak dojke, pri emu su belci imali etvorostruki porast rizika.87 iroka meunarodna poreenja su dosledno pokazala povezanost izmeu raka prostate i uzimanja masti.88,89 Kao to su dr Rouz i saradnici istakli u svom poslednjem istraivanju, porast rizika od tumora prostate bio je povezan samo sa uzimanjem ivotinjske masti; nije bilo povezanosti sa potronjom biljnih masti u ovim meukulturalnim poreenjima. Istraivanja unutar drugih populacionih grupa otkrivaju slinu povezanost izmeu uzimanja masti i raka prostate. U jednom obimnom istraivanju zasnovanom na pet amerikih i kanadskih lokacija, rizik od raka prostate je analiziran za tri etnike grupe: Crnce, Belce i amerike Azijate.90 Za sve etnike grupe postojala je statistiki znaajna povezanost izmeu ukupne koliine uzete masti i raka prostate. Kada su istraivanja posmatrala specifine masti, povean rizik je nastajao usled zasienih masti, koje su uglavnom dolazile od ivotinjskih proizvoda. Mononezasiene masti su izgleda imale samo slab efekat, ali nije bilo povezanosti izmeu potronje polinezasienih masti i rizika od raka prostate.

Rizik od raka koe raste sa ishranom bogatom mau

ak se i rizik od raka koe moe umanjiti praktikovanjem ishrane siromane mastima. Istraivanja na ivotinjama su pokazala da

24
ishrana sa mnogo masti poveava rizik od raka koe posle izlaganja suncu.91,92 Istraivai sa Bejlor univerziteta su 1994. godine objavili podatke koji potvruju te odnose kod ljudi. Oni su pronali 76 pacijenata koji su bili voljni da uestvuju u njihovom istraivanju. Svima je ranije dijagnostikovan rak koe i generalno su upranjavali tipinu ameriku ishranu bogatu mastima. Nasumino su upisali 38 uesnika na obrazovni program koji im je pomogao da se prebace na ishranu siromanu mastima u kojoj je mast sainjavala samo 20% njihovih ukupnih kalorija. Tokom naredne 2 godine eksperimentalna grupa je dobro pratila program (proseno uzimanje masti je predstavljalo 21% kalorija). Rezultati su ilustrovani na slici 9.93 Njihovo dranje ove dijete se isplatilo. U poreenju sa osobama sa prosenim uzimanjem masti, oni su razvili samo treinu prekanceroznih oteenja koe. Meu drugim vrstama raka povezanim sa velikom potronjom zasienih masti spadaju rak debelog creva i jajnika.

ZAKONI ZDRAVLJA I ISCELENJA

Slika 10. Trend potronje masti u Sjedinjenim Dravama Dnevna potronja masti po osobi
170 160 150 Grama 140 masti 130 120 110 100 1910 1920 1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990

Godina

Slika 9. ishrana siromana mastima smanjuje prekancerozna oteenja na koi Broj oteenja
Na ishrani siromanoj mastima (21% ili manje kalorija iz masti)

3
Na prosenoj istrazi (priblino 39% kalorija iz masti)

10

grama na dan.96 Izraavanjem ovih vrednosti u procentima, prosean Amerikanac je imao ishranu koja je sadrala 32% masti 1910. godine. Tokom 80-ogodinjeg perioda, ta cifra se postepeno poveala do 40% u 1990. godini.97 Na osnovu dokaza koji se bave raznovrsnim problemima kao to su spreavanje raka, kontrola teine, upravljanje dijabetesom i spreavanje bolesti srca, strunjaci predlau da bi trebalo da pokuamo da jedemo bolje od naih predaka, a ne gore. Veina autoriteta predlae da bi mast trebalo da predstavlja manje od 30% naih ukupnih kalorija, i mast bi trebalo da bude iz biljnih, a ne iz ivotinjskih izvora. Koja je to hrana koju jedemo, a koja obezbeuje svu tu mast naroito zasiene masne kiseline? Glavni izvori su prikazani u tabeli 11.98 Uoite da su sve te namirnice ivotinjski proizvodi. Biljna hrana uopteno ima manju koliinu zasienih masnih kiselina. Ljudi koji su na isto vegetarijanskoj ishrani gotovo da nemaju problema da odravaju unos zasienih masnih kiselina na niskom nivou.

Amerika potronja masti je visoka

Detaljnije smo razmatrali probleme povezane sa unoenjem masti. Koliina masti koju su troili Amerikanci tokom perioda od 37 godina prikazana je na slici 10.94,95 Iako je potronja masti ostala relativno stabilna posle 1983. godine, Amerikanci i dalje jedu daleko vie masti nego to su to inili pre jedne generacije. Prosena potronja masti 1980-ih je bila oko 20% via nego 1950-ih, sa 165 grama na dan u poreenju sa 140 grama na dan. Pre 1920. godine, potronja masti je bila jo nia, kreui se u proseku oko 120

Mesna ishrana poveava rizik od raka

U glavama mnogih ljudi crveno meso oliava hranu koja je bogata zasienim masnim kiselinama. Ove povezanosti je svesna i indusTabela 11. Uobiajeni izvori zasienih masnih kiselina Namirnice sa 10 grama zasienih masnih kiselina: 2 1 1 2 2 2 olje punomasnog mleka dupli hamburger olja sladoleda od vanile olje zamrznutog jogurta olje obinog jogurta krike amerikog obraenog sira

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE

25
Zapazite da je svakodnevna ishrana mesom prouzrokovala porast rizika od 149%. Izraeno na drugaiji nain, osobe koje su se dnevno hranile mesom su bile izloene priblino dva i po puta veem riziku u odnosu na one koje su meso jele retko ili nikada. Njihov izbor crvenog mesa je sadrao itav niz popularnih goveih, svinjskih i jagnjeih proizvoda. Meu primere spadaju peenje, bifteci, unka, lazanje, sendvii, paprikai, musake, hamburgeri, virle, kobasice, slanina, salama i drugi mesni proizvoTabela 12. Meso poveava rizik od raka debelog creva
Uestalost jedenja govedine, svinjetinje ili jagnjetine
Manje od jednom meseno Jednom meseno do jednom sedmino Dva do etiri puta sedmino Pet do est puta sedmino Dnevno ili ee

trija mesa i stoke; ona je pokuavala da umanji sadraj zasienih masnih kiselina u mesnim proizvodima. ak i da je uspela, medicinska istraivanja ukazuju da ima mnogo vie loih stvari u crvenom mesu od samog sadraja zasienih masnih kiselina. U vezi sa rizikom od raka, mesna hrana uopte crveno meso, ivina, ili ak i riba utiu loe na vie naina, a ne samo sadrajem masti. Isto je tano i za mlene proizvode kao to su sir, mleko i sladoled. Mleni proizvodi nisu nastali od ivotinjskog mesa, ali jesu ivotinjski proizvodi, i navedeni su sa drugim produktima koji poveavaju rizik od raka. Razmotrimo neke od rastuih briga u vezi sa mesnim i ivotinjskim proizvodima uopte, sa perspektive raka. Nekoliko istraivanja je prouavalo jake odnose izmeu ishrane ovim proizvodima i rizika od raka, i neke od teorija zbog ega takvi odnosi postoje.

Rizik od raka debelog creva, porast u procentima

0 39 50 84 149

Meso poveava rizik od raka limfne lezde

Neki istraivai kao to su dr Dejms R. Sirhan (James R. Cerhan), profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Ajovi, savetuju smanjenje i mesa i masti istovremeno: Izbacite crveno meso, umanjite uzimanje zasienih masnih kiselina i jedite vie povra.99 Njegovi komentari su zasnovani na jo jednoj vrsti raka koji je bio povezan sa ishranom mesom - rak limfnih lezda. Ovaj ozbiljni rak u Americi uzima preko 23.000 ivota svake godine.100 iu (Chiu), Sirhan (Cerhan) i saradnici su prouili preko 35.000 ena iz Ajove i otkrili da su one u gornjoj treini po potronji crvenog mesa imale skoro dvostruko vei rizik od limfoma, u odnosu na one u donjoj treini. Posebno, uzimanje hamburgera vie od etiri puta sedmino je vie nego udvostruilo rizik ena od ne-Hokinovog limfoma. tavie, ene su mogle da umanje rizik od limfoma za 36% jedui tri ili vie vonih porcija na dan.

Povezanost raka debelog creva sa ishranom mesom

Rak debelog creva je takoe snano povezan sa ishranom mesom. Istraivanje vie od 88.000 medicinskih sestara izvreno na Harvardu je utvrdilo da su one koje su redovno jele crveno meso kao glavni obrok, imale znaajan porast rizika od raka debelog creva.101 to su ga ee jele, vei je bio rizik, kao to je prikazano u tabeli 12.

di. Oni koji su takve proizvode od crvenog mesa jeli ree, ali i dalje esto (definisano kao pet do est puta nedeljno), bili su izloeni 84% poveanom riziku od raka debelog creva. ak su i oni koji su jeli crveno meso kao glavni obrok, samo jednom do etiri puta meseno, imali 39% ei rak debelog creva od najnie rizine grupe onih koji nikada nisu jeli crveno meso ili su ga jeli manje od jedanput meseno. U vezi sa rizikom od raka pri ishrani ribom ili piletinom, istraivanje nije pokazalo da je to umanjilo rizik od raka. To jednostavno ne mora da povisi rizik u istoj meri kao drugo meso. Vano je istaknuti da su oni koji su jeli uglavnom ribu imali relativno vie sluajeva raka debelog creva od onih koji su ribu jeli retko ili nikada. Podaci su prikazali da je rizik od raka debelog creva pri ishrani proizvodima od crvenog mesa bio vei nego to je objanjeno analizom samo zasienih masnih kiselina. To ukazuje da postoje i drugi faktori u crvenom mesu koji jo vie poveavaju rizik od raka debelog creva. Ti nalazi harvardskog istraivanja zdravlja medicinskih sestara nisu jedini. Evropsko istraivanje iz 1990. godine je pronalo sline odnose. Kada su se ene koje su ee jele meso uporedile sa onima koje su meso jele retko ili nikada, one su imale skoro dvostruko vei rizik od raka debelog creva.102 Australijsko istraivanje je otkrilo povezanost izmeu

26
velikog niza raznovrsnih ivotinjskih proizvoda i raka debelog creva kod ena.103,104 Meu navedenim namirnicama su istaknuti crveno meso i jetra, kao i morski plodovi i mleni proizvodi. Meutim, u ovom istraivanju, najgora grupa namirnica bila su jaja, pri emu su najvei potroai imali est puta vei rizik od raka debelog creva. Ovo australijsko istraivanje jo vie naglaava zakljuak da, u vezi sa ishranom mesom i rakom debelog creva, crveno meso definitivno poveava rizik; piletina i riba su povezani sa manjim rizikom, ali u stvari nisu zatitni. Prema tome, trenutna istraivanja jasno ukazuju da treba ostaviti sve vrste crvenog mesa, a ne postoji znaajan razlog da se uzima vie ribe ili piletine. Do sada spomenuta istraivanja raka debelog creva vrena su na enama. Istraivanja na mukarcima su takoe povezala uzimanje mesa sa rakom debelog creva.105,106 Na primer, ista istraivaka grupa je koristila slinu metodologiju za istraivanje sluajeva raka debelog creva u svom istraivanju na mukim zdravstvenim radnicima.107 Otkrili su neke zapanjujue odnose sa ishranom analizirajui sve nove sluajeve raka debelog creva meu priblino 50.000 mukaraca u istraivanju. Oni koji su jeli crveno meso kao glavni obrok pet ili vie puta sedmino imali su 3,5 puta povean rizik od raka debelog creva u poreenju sa onima koji su izbegavali takvu vrstu hrane (jedui je manje od jednom meseno). Zanimljivo je da se, uprkos ovim snanim odnosima, nisu pojavile nikakve zavisnosti sa koliinom uzetih zasienih masnih kiselina. Ovo dalje ojaava verovatnou da drugi faktori pored masti doprinose tome da je meso visokorizina hrana. To znai da pojeftinjenje tehnika odgoja ivotinja i prakse ukrtanja, kako bi se proizvela manje masna stoka sa manje zasienih masnih kiselina, nee umanjiti veinu najtetnijih aspekata tih ivotinjskih proizvoda.

ZAKONI ZDRAVLJA I ISCELENJA

Oko 1 kg nicle proizvodi koliinu benzopirena na povrini mesa jednaku koliini pronaenoj u 600 cigareta. Prema tome, nepuai mogu da budu izloeni velikoj dozi monih kancerogena iz cigareta jednostavno jedui meso sa rotilja. tavie, uopteno, to je vei sadraj masti u mesu, vea e biti koncentracija benzopirena u proizvodima sa rotilja.110

Slika 13. Opasni kancerogen u mesu sa rotilja Benzopiren u 1 kg nicle sa rotilja Benzopiren u dimu } = { od 600 cigareta

Previe gvoa u mesu?

Jedno od iznenaujuih otkria u savremenoj ishrani jeste sve vea zabrinutost oko velikih koliina gvoa u mesu. Lako dostupan i obilan izvor gvoa se ranije smatrao za jednu od koristi mesa. Meutim, problemi sa gvoem u naoj ishrani sada stavljaju skladite gvoa u mesu na svoje pravo svetlo kao jo jednu od tetnosti mesa, a ne koristi. Vei broj istraivanja ukazuje da porast u skladitenju gvoa u telu ili poremeaji u korienju gvoa od strane osobe poveavaju rizik od raka debelog creva.111 Novi rad na UCLA ukazuje da je rizik od polipa debelog creva, a time i raka debelog creva, povean bilo previe malim bilo previe visokim nivoima gvoa.112 Dokazi kao to su ovi jo vie ojaavaju sluaj za ishranu bez mesa koja naglaava biljne izvore hrane. Biljna hrana obezbeuje gvoe u koliinama koje su uglavnom odgovarajue ali ne preobilne. lanak iz 1996. godine saima neke od problema sa prevelikim koliinama gvoa u vezi sa rizikom od raka:113 1. Favorizuje formiranje jedinjenja zvanih hidroksilni radikali koji imaju potencijal da oteuju DNK. 2. Spreava aktivnost velikog broja odbrambenih elija. 3. Podstie umnoavanje kanceroznih elija. Dr E. D. Vajnberg, autor ovog istraivanja je zakljuio: Procedure povezane sa smanjivanjem... uzimanja gvoa, mogu da pomognu u prevenciji i kontrolisanju neoplastinih bolesti (raka).

Meso sa rotilja je jo opasnije

Moan kancerogen vezan za meso, zvan benzopiren, povezan je sa kuvanjem. Benzopiren je jedna od 4.000 hemikalija pronaenih u duvanskom dimu. U istraivanjima na glodarima, kao i na ljudskim elijama u kulturi, benzopiren ispoljava kancerogenu aktivnost koja pogaa mnoga tkiva, kao to su jetra, stomak, debelo crevo, crevo, jednjak, plua i dojka.108 Meso sa rotilja proizvodi tu supstancu u velikim koliinama na povrini mesa, kao to je prikazano na slici 13.109

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE

27
istraivanju, one koje su jele meso pet ili vie puta sedmino uporeene su sa onima koje su jele meso dva puta sedmino ili manje. Vei potroai su imali skoro dvostruko vei rizik od raka dojke.

Ishrana mesom poveava rizik od raka dojke

Vei broj istraivanja pokazuje snanu povezanost izmeu ishrane mesom i rizika od raka dojke. Pre nekih 20 godina, dr Takei Hirajama (Takeshi Hirayama) je izneo niz zadivljujuih opaanja u vezi sa rakom dojke u Japanu u desetogodinjem istraivanju na 140.000 ena. Rezultati su saeti u tabeli 14.114 Uoite otru razliku u riziku izmeu ove dve grupe. Jedan naroito vani aspekt ovog istraivanja je da ishrana mesom izgleda nije jedini faktor od znaaja. Ako iz jednaine izbacite drutveno-ekonomski status, rizik veli-kih potroaa mesa je bio umanjen, ali je jo uvek bio oko etiri puta vei od potroaa koji su koristili malo mesa. To je ukazalo da su i drugi

Kako meso deluje na telo u pogledu raka dojke?

Postoji vei broj moguih objanjenja za vezu izmeu ishrane mesom i rizika od raka dojke. Tu spadaju mnogi ve predstavljeni faktori, kao to su teme koje su govorile o uzimanju masti iz zasienih masnih kiselina kao i u vezi sa otrovima u mesu i efektima hormona.

Toksini (otrovi) u mesu i rizik od raka dojke

Utvreno je da se veliki broj toksinih organskih supstanci i tekih metala skladiti u tkivima ivotinja. Postoji sve vie dokaza da toksini igraju ulogu u raku dojke.119,120,121,122

Tabela 14. Upotreba mesa i rizik od raka dojke

kategorija
Nizak drutveno-ekonomski status konzumiranje mesa povremeno, retko ili nikada Visok drutveno-ekonomski status svakodnevno konzumiranje mesa

Rizik

DDT i DDE
Nivo pesticida DDT-a, jedinjenja za koje je poznato da je tetno po ljudsko zdravlje (ukljuujui mogue slabljenje imunog sistema123) je 1970-ih analiziran u mleku majki. Meu majkama koje su jele meso, 99% je imalo znaajne nivoe DDT-a. Pronaeno je samo 8% majki vegetarijanaca sa znaajnim nivoima DDT-a.124 DDE, proizvod razlaganja DDT-a, predstavlja neke ozbiljne razloge za zabrinutost u pogledu raka dojke. Amerika agencija za zatitu sredine (Environmental Protection Agency) je proglasila i DDE i DDT za verovatne kancerogene supstance kod ljudi.125 tavie, istraivai sa Nacionalnog instituta zdravstvenih nauka su istakli da postoji vei rizik od raka dojke kod ena sa povienim nivoima DDE-a u krvi.126 Druga meunarodna istraivanja pokazuju ono to bi do sada trebalo da bude oigledno: snanu vezu izmeu ivotinjskih proizvoda koje jedemo i izloenosti ljudi pesticidima. Istraivanje iz panije je pripisalo i do 85% izlaganja DDT-u i srodnim supstancama njihove populacije stonom mesu i mlenim proizvodima. panski istraivai su izneli sledee zapaanje: Ti procenti su u skladu sa dobro dokumentovanom injenicom da se (DDT supstance) prevashodno nagomilavaju u (ivotinjskoj) masti prouzrokujui da masna ivotinjska hrana postane glavni pravac izlaganja za ljude.127 Znaajno je naglasiti vezu izmeu ishrane mesom i visokih nivoa toksina kod ljudi (kako je

1 8,5

faktori ishrane i naina ivota ukljueni. Takve veze su sada dobro utvrene. Poznato je da drutveno-ekonomski i demografski faktori imaju ulogu u riziku od raka dojke. Manje trudnoa, vea starost pri prvoj trudnoi i manje dojenja poveava rizik od raka dojke.115,116,117 tavie, svaki od ovih faktora e verovatno biti ei meu enama koje su zaposlene i bave se upravljanjem. Ti podaci doveli su do dva vana opaanja. Prvo, ishrana ili ishrana mesom sama po sebi nije jedini vani faktor kod raka dojke. Mnogi faktori imaju ulogu u ovom razarajuem raku, ali je ishrana jedan znaajni faktor koji se moe menjati to bi svi trebalo da uvide. Drugo, navike ishrane su izgleda najznaajnije kod onih koji ve imaju druge faktore rizika za rak dojke. Poto su Amerikanci, kao celina, populacija sa visokim rizikom, oekivalo bi se da ishrana ima vei uticaj. Rezultati japanskog istraivanja nisu jedini sa takvim rezultatima. Druga istraivanja su takoe povezala ishranu mesom sa rakom dojke. Jedan takav primer obezbeuje norveko istraivanje na preko 14.000 ena.118 U ovom

28
ilustrovano DDT i DDE). U ranije navedenom istraivanju, vegetarijanske majke su imale najnie nivoe DDT-a iako su esto konzumirale voe i povre. Nekoliko pesticida i toksina se jo uvek primenjuje u naoj zemlji (DDT je sada zabranjen). Iako oni pronalaze svoj put u, ili na, voe i povre, koliina koju osoba unosi sa biljnim proizvodom je generalno veoma mala u poreenju sa koliinom pesticida koja se nalazi u ivotinjskoj masti. Razlog zbog koga se pesticidi i drugi toksini nagomilavaju u ivotinjskim tkivima je objanjen procesom zvanim biomagnifikacija (biouveliavanje). U ovom procesu, ivotinjska tkiva uveavaju koncentraciju toksina tokom svog ivota dok jedu druge ivotinje ili biljke koje same sadre odreen nivo kontaminacije. Prosena ivotinja tokom svog ivota pojede najmanje deset puta svoju teinu u hrani, ali se ne moe efikasno osloboditi veine toksina rastvorljivih u masti. Prema tome, veina tih toksina se nagomilava u njihovim skladitima masti. Takvi otrovi se slabo odstranjuju iz ivotinja i ljudi. Kao rezultat toga, tokom sedmica, meseci ili godina, koncentracija hemikalija koje su te ivotinje pojele se vie puta poveava u njihovim masnim tkivima.

ZAKONI ZDRAVLJA I ISCELENJA

ienje naih voda

Iako postoji napredak u ienju naih voda u Sjedinjenim Dravama, znaajni problemi jo uvek postoje. Nedavno kalifornijsko istraivanje ilustruje ozbiljnu prirodu kontaminacije riba i koljki.128 Dravni program Posmatranja koljki je ozbiljno pratio koljke od 1977. godine, traei dokaze zagaivanja pesticidima. Uprkos objavljenim rezultatima poboljane ekologije voda, priblino polovina od 47 monitornih stanica nije pokazala smanjenje nivoa DDT-a, a ak tri etvrtine nisu pokazale smanjenje PCB-a. Ova neprekidna opasnost od izlaganja PCB-u nije ograniena na Sjedinjene Drave. Analize uzorka ljudskog mleka u Engleskoj ne otkrivaju smanjenje nivoa PCB-a, jo jednog pokazatelja neprestanog izlaganja129 od kraja 1970-ih.

promenim? Istraivanja ukazuju da izmene navika ishrane u bilo koje vreme zaista ine razliku. Zbog itavog niza naina na koji meso i drugi ivotinjski proizvodi utiu na nas, mnogi nai telesni procesi mogu se vratiti u normalu usmeravanjem ka vegetarijanskoj ishrani. ak i ako ne uinite potpunu promenu u svojim navikama, delimina promena moe da naini odreenu razliku. To je lepo ilustrovano istraivanjem raka prostate. U uvenom istraivanju zdravlja jedne grupe ljudi, prouavani su smrtni sluajevi od raka prostate u vezi sa ishranom. Opaeno je da to je vie mesa, mleka, jaja i sira ovek jeo, vei je bio rizik od umiranja od raka prostate. Postojao je odnos doze takav da to se vie tih proizvoda koristilo, vei je bio rizik od smrtonosnog raka prostate. Oni koji su uzimali vee koliine ivotinjskih proizvoda bili su izloeni 3,6 puta veem riziku od umiranja od raka prostate.130 Korist od ishrane siromane mesom u vezi sa rizikom od raka prostate nije ograniena na religiozne ljude. Veliko harvardsko istraivanje zasnovano na praenju zdravstvenih radnika dolo je do slinih zakljuaka. Meu preko 50.000 prouenih mukaraca, uoeno je da su oni koji su jeli crveno meso pet puta sedmino bili izloeni dva i po puta veem riziku od smrtonosnog oblika raka prostate u poreenju sa onima koji su jeli crveno meso jednom sedmino ili manje.131

Rizik od raka jajnika i ishrana mesom

Rak jajnika je takoe ei meu osobama koje jedu meso. Poto se obino registruje tek pri ve veoma uznapredovalom stupnju, poto se rairio na druge vitalne organe, ovaj rak je esto veoma razoran. Rezultati istraivanja raka jajnika prikazani su na slici 15.132 U japanskom istraivanju, dnevna potronja mesa i/ili ribe je takoe znaajno bila povezana sa poveanim rizikom od raka jajnika.133 U stvari, ova statistika analiza je ukazala da je priblino 20% svih sluajeva raka jajnika bilo povezano sa velikim uzimanjem mesa. Italijanski istraivai su takoe traili veze izmeu ishrane i raka jajnika. Doli su do slinih zakljuaka. ene koje su jele meso sedam ili vie puta sedmino imale su 60% povean rizik od raka jajnika u poreenju sa onima koje su imale manje od etiri obroka mesa sedmino. Najgore meso je izgleda bilo svinjetina: one koji su jele unku etiri ili vie puta sedmino imale su skoro dvostruko vie sluajeva raka jajnika

Ishrana mesom poveava rizik od raka prostate

Kada osobe koje koriste ivotinjske proizvode ponu da uviaju obilje dokaza koji optuuju takvu hranu, moe se postaviti pitanje da li postoji bilo kakve nada za njih. Na kraju, moe da razmilja osoba, ve sam pojeo ogromne koliine ivotinjskih proizvoda da li e doi do bilo kakve razlike ako to sada

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE

Slika 15. konzumiranje mesa, piletine i ribe poveava rizik od raka jajnika Smrtnost na 100.000 ljudi usaglaena sa starou 26,4

29
sadre. ak i ako razlozi, zbog kojih se meso i ivotinjski proizvodi stalno pojavljuju u medicinskoj literaturi sa bliskom vezom sa rakom, nisu potpuno shvaeni, trebalo bi da izbegavamo njihovu upotrebu. Sa ovog irokog pogleda na meso, zanimljivo je napomenuti da je pre sto godina, jedan autor napisao: Mnogi umiru od bolesti u potpunosti zbog ishrane mesom, dok je pravi uzrok slabo shvaen od strane njih samih ili nekog drugog. Neki od njih ne oseaju efekte trenutno, ali to nije dokaz da im to ne teti. Ono moe sigurno da uini svoj uticaj na zdravlje, ali ipak rtva jo uvek moe da nita ne shvata o tome.142 Sa duhovnog gledita podjednako je zanimljivo da je ishrana bez mesa ili ivotinjskih proizvoda zapisana u Bibliji kao prvobitna ishrana koju je Bog namenio oveanstvu.143

18,0 15,9
Lakto-ovo vegetarijanska ishrana Meso 1 do 3 puta sedmino

Meso 4 ili vie puta sedmino

od onih koje su jele manje od dve porcije unke sedmino.134 Meso moe da povea rizik raka prostate i jajnika slinim mehanizmima kojima ispoljava svoje efekte na poveanje raka dojke. Na kraju, svi ovi sluajevi su vezani za hormone. Meutim, kao to smo videli, drugi oblici raka koji nisu povezani sa hormonima takoe imaju vidljive odnose sa potronjom mesa. Rak plua, ne-Hokinov limfom, rak debelog creva i rak pankreasa,135 jetre,136 bubrega,137 i materice su povezani sa slobodnijim uzimanjem mesa specifino, ili ivotinjskih proizvoda uopte.

Mleni proizvodi povezani sa rakom

Vei broj istraivanja je ukazao da postoji mnogo osnova za zabrinutost u vezi sa ivotinjskim proizvodima kao to su jaja, mleko i sir. Smrtonosni rak debelog creva, kao i jajnika, povezan je sa potronjom jaja.144 Drugo istraivanje je ukazalo da jaja mogu takoe da poveaju rizik od raka jajnika. Istraivanje izvreno na Jejlu je utvrdilo da na svakih dodatnih 100 mg holesterola iz jaja koje ena uzima dnevno, dolazi 42% povean rizik od ove malignosti.145 Ishrana jajima je takoe povezana sa smru od raka prostate.146 Isto istraivanje je pokazalo da je korienje mleka takoe povealo rizik od raka prostate. Obimna meunarodna poreenja koja su nainili Rouz (Rose), Bojar (Boyar) i Vajnder (Wydner) su utvrdila da su i meso i mleko u snanoj vezi sa rizikom od raka dojke; uzimanje mleka je takoe pokazalo snaan odnos sa rakom prostate i jajnika u njihovim analizama.147

Holesterol je povezan sa rakom

Veliko unoenje holesterola, koji je prisutan u mesu, jajima i mlenim proizvodima, bilo je takoe povezano sa poveanim javljanjem raka u nekoliko istraivanja.138,139 Mesta pojave raka, koja pokazuju ovaj pojaan rizik, su izmeu ostalog jajnici, plua i grkljan. Da li sam holesterol predstavlja problem ili jednostavno ukazuje na ishranu bogatu mesom i drugim ivotinjskim proizvodima, nije jasno. Objavljena su dalja istraivanja koja povezuju visoke nivoe holesterola u krvi sa rakom debelog creva i polipima debelog creva.140 ene sa najviim nivoima holesterola imaju vie od tri puta veu ansu da razviju rak jajnika u odnosu na ene sa niskim nivoima holesterola.141 Do sada sam u ovom poglavlju predstavio povezanost mesnih proizvoda sa rakom. Kada se govori o preventivi od raka ili zatitnim faktorima od raka, treba shvatiti da pored posedovanja tetnih supstanci, naalost takoe postoji manjak nekih od tih korisnih jedinjenja. Klasian primer predstavljaju vlakna. injenica je da meso i ivotinjski proizvodi uopteno izgledaju loe u oblasti rizika od raka zbog onoga to im nedostaje, pored onoga to

Kafa: jo jedan izvor kancerogena u ishrani?

Kafa je jo jedan esti izvor kancerogena u amerikoj ishrani. Strunjaci se jo uvek raspravljaju da li kafa predstavlja znaajan rizik od raka, ali nema sumnje da ovaj popularan proizvod sadri hemikalije koje izazivaju rak. Meu takve hemikalije spadaju metilglioksal,148,149 katehol, hlorogena kiselina i neohlorogena kiselina.150 Farmakolozi priznaju da ak i sam kofein ima mone mutagene efekte u laboratorijskim istraivanjima na mikrobima. Takoe moe da oteti hromozome i biljaka i ivotinja u labora-

30
torijskim uslovima. Ta injenica moe da ukae da je ova supstanca kancerogena kod ljudi. Meutim, isti izvor veruje da osoba ne moe da unese dovoljno velike nivoe kofeina obinom upotrebom lekova, hrane i proizvoda, kako bi poveala rizik na taj nain.152 Ovaj argument ne uzima u obzir injenicu da kafa sadri itav niz kancerogenih jedinjenja. Kofein se samo nadodaje na druge faktore rizika od raka. U ovom kontekstu, postoji zabrinutost da i kafa i kofein mogu znaajno da poveaju rizik od raka u odgovarajuim uslovima. Takav zakljuak se slae sa epidemiolokom literaturom koja pokazuje da kofein i kafa ponekada poveavaju rizik, a u drugim sluajevima nemaju nikakav efekat na odreene tipove raka. Razlike mogu da postoje usled drugih kancerogenih materija kojima pojedinci u populaciji mogu, ili ne moraju, biti izloeni. Dr Vinston Kreg (Winston Craig) u svojoj knjizi: Ishrana za devedesete (Nutrition for the Nineties), izgleda dolazi do slinog zakljuka, iako uzima donekle drugaije gledite.153 Kreg se bavi istraivanjem koje ukazuje da kofein nije pravi kancerogen sam po sebi, ve da je ko-kancerogen. To znai da moe da povea verovatnou da e se rak pojaviti, ako je u prisustvu drugih kancerogena. U mesta pojave raka koja su povezana sa kafom spadaju bubreg, dojka, debelo crevo, pankreas i jajnik.154 Pogled na nekoliko ovih epidemiolokih studija je veoma znaajan. Rak pankreasa je verovatno dobio najveu panju u vezi sa poveanim rizikom od kafe. To je uglavnom proizalo iz veoma publikovanog harvadskog istraivanja poetkom 1980-ih.155 Druga istraivanja nisu pronala takav odnos, vodei nas ponovo na moj raniji stav o verovatnijim meusobnim delovanjima kafe, kofeina i drugih faktora rizika. Kafa izgleda ima snaan uticaj na rak beike. Prvo istraivanje koje mi je skrenulo panju na to bilo je veliko istraivanje zdravlja jedne grupe ljudi. Ovo epidemioloko istraivanje je ukljuilo oko 24.000 ljudi iz Kalifornije. Rezultati istraivanja su prikazani u tabeli 16.156 Zapazite da su oni koji su pili dve ili vie olja kafe dnevno imali dvostruko vei rizik od smrti od raka beike u odnosu na one koji uopte nisu pili kafu. Drugo istraivanje, kao to je ono izvreno na Dravnom univerzitetu Njujorka u Bafalu, potvrdilo je potencijal korienja kafe u udvostruavanju rizika od raka beike.157 Od znaaja je da su istraivanja u Bafalu vrena na sluajevima raka beike, nasuprot pomenutim religioznim istraivaima

ZAKONI ZDRAVLJA I ISCELENJA

Tabela 16. Upotreba kafe i rak beike

Odnos rizika smrtnosti za mukarce

Oni koji ne koriste kafu = 1 2 ili vie olja na dan = 2

koji su uporeivali smrtne sluajeve raka beike. Druga istraivanja su takoe pokazala porast sluajeva raka beike sa upotrebom kafe ili drugih produkata koji sadre kofein. To je navelo neke da pretpostavljaju da je za rak beike, sam kofein glavni krivac u kafi. Smrtonosni rak debelog creva je takoe povezan sa potronjom kafe. Oni koji su konzumirali dve ili vie olja kafe dnevno poveali su svoj rizik od smrti od raka debelog creva za 70% u poreenju sa onima koji su konzumirali manje od jedne olje na dan. Istraivanje je takoe otkrilo odnos doze, to jest, to se vie kafe uzima - to je vei rizik.158

Srodnik kofeina u okoladi

U drugom istraivanju raka prostate, oni koji su uzimali proseno 20 mg ili vie teobromina (srodnik kofeina za koga se posebno zna da se nalazi u okoladi) dnevno, udvostruili su svoj rizik od raka prostate. Oni sa srednjom potronjom su imali srednji nivo rizika.159 Nije potrebno mnogo okolade da bi se obezbedilo tih 20 mg teobromina. Koliina teobromina u nekim okoladnim proizvodima navedena je u tabeli 17.160 okolada takoe sadri kancerogen alfametilbenzil alkohol.161

Izlaganje suncu i rak

Suneva svetlost u velikim dozama poveava rizik od raka koe. Oko 95% sluajeva raka koe je predstavljeno sa dva tipa: rak skvamoznih elija i bazalnih elija.162 Oba ova tipa raka se poveavaju znaajnim kumulativnim izlaganjem suncu tokom ivota. Na sreu, ti
Tabela 17. Sadraj teobromina u okoladnim namirnicama
Proizvod Sadraj teobromina
44 mg 89 mg Kadburijeva mlena okolada, 28 g okoladni sirup, 2 supene kaike okoladni miks u punomasnom mleku (2 do 3 pune kafene kaike u 225 g punomasnog mleka)

120 mg

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE

31
U naem hipotetikom primeru, pod uslovom da imaju iste tipove koe, radnik na gradilitu bi imao vei rizik od ovog tipa raka, pretpostavljajui da rukovodilac izbegava da dobije opekotine od sunca. U jednom istraivanju, est ili vie ozbiljnih opekotina na suncu tokom ivota je vie nego udvostruilo rizik od raka skvamoznih elija.171 U stvari, broj opekotina od sunca je bolje predvideo rizik od ovog raka nego prirodan sklop osobe. Jo jedna re opreza: noenje majice obino ne obezbeuje punu zatitu od sunevih zraka. Pamflet o zdravlju Univerziteta u Kaliforniji u Berkliju izneo je da takva tipina letnja odea uopte ne blokira ultra-ljubiasto zraenje. Te majice obezbeuju slian stepen blokiranja sunca kao i zatitna krema sa zatitnim faktorom 6 ili 7. Pre nego to neko od nas pomisli da je reenje potpuno izbegavanje suneve svetlosti, trebalo bi da pourim da spomenem da je suneva svetlost u umerenim koliinama zdrava. Neophodna je za proizvodnju vitamina D, vitamina/hormona koji je ukljuen u odravanje ravnotee kalcijuma, zdravlja kostiju i moda ak u prevenciji raka. Istraivanja sada ukazuju da umereno izlaganje suncu i povezana proizvodnja vitamina D moe takoe da pomogne u spreavanju razvoja odreenih tipova raka.

tipovi raka koe su spororastui i obino ostaju ogranieni na kou. Iako se nekih 750.000 sluajeva raka koe skvamoznih i bazalnih elija dijagnozira svake godine u Sjedinjenim Dravama, javlja se samo oko 2100 smrtnih sluajeva.163 Smrtni sluajevi se javljaju uglavnom kod onih koji nisu izvrili brzo i potpuno uklanjanje raka. Melanom, jo jedan tip raka koe, obezbeuje znaajno razliitu situaciju. Ovaj obino tamno obojen tumor ima stranu tendenciju da se iri i ubije rtvu. Svake godine samo oko 34.000 sluajeva melanoma se dijagnozira u naoj zemlji, i 7.200 umre godinje od ovog stranog raka koe.164 Melanom je trenutno u brzom porastu irom sveta; u Evropi se poveava 3-7% svake godine.165 U vezi sa ovim najsmrtonosnijim tipovima raka koe, izgleda da znaajan faktor nije toliko ukupna koliina suneve svetlosti kojoj ste izloeni, ve da li ste ili niste dobili opekotine od sunca. Iznenaujue je da postoje neki dokazi da rad napolju uz hronino izlaganje suncu moe u stvari da bude zatitan (verovatno poveanjem otpornosti na opekotine od sunca).166 Izgleda da su opekotine od sunca dobijene u detinjstvu naroito opasne.167,168 Jedno istraivanje je pokazalo da rukovodee radno mesto na otvorenom ima vee anse da razvije melanom od radnika koji radi napolju ceo dan. Iako rukovodilac koji je radio u kancelariji ima vee anse da dobije opekotine od sunca prilikom izleta na plai vikendom, povezanost sa opekotinama od sunca i melanonom su izgleda znaajnije u detinjstvu nego u odraslom dobu. U svakom sluaju, naroito kod odraslih osoba sa osetljivom koom, izbegavanje prekomernog izlaganja suncu je poeljno. To ne znai obavezno da osobe sa osetljivom koom moraju da koriste vie kreme za sunanje. U istraivanjima ljudi i ivotinja postoji zabrinjavajui nedostatak zatite ili ak poveani rizik od melanoma sa upotrebom zatitne kreme. Kako je to izrazila Amerika servisna sluba za preventivu, takoe je mogue da zatitne kreme mogu da poveaju rizik od raka koe ohrabrujui podlone osobe da due izlau veu povrinu koe sunevim zracima koji nisu blokirani veinom krema za sunanje koje se trenutno koriste.169 Meutim, istraivanje zaista ukazuje da zatitne kreme mogu da pomognu u spreavanju raka koe skvamoznih elija.170 Za razliku od melanoma, kako je ve istaknuto, rak skvamoznih elija je izgleda povezan sa znaajnim kumulativnim izlaganjem suncu tokom ivota.

Drugi agensi koji prouzrokuju rak

Meu druge agense koji prouzrokuju rak, a koji preovladavaju u naem drutvu, spadaju azbest, koji moe da prouzrokuje mezoteliom, rak plune maramice;172 piljevina, koja moe da prouzrokuje rak sinusa;173 viak eera u ishrani koji prouzrokuje rak tankog creva;174 i genitalni puder i genitalni dezodorans drastino poveavaju rizik od raka jajnika.175 Veliki broj kancerogena i agensa koji izazivaju rak predstavljeni su u ovom poglavlju. Za optimalni nain ivota radi prevencije raka, oni se mogu, i morali bi se izbegavati. Saeta lista je data u tabeli 18. Mnogi verovatno oekuju prisustvo duvana i alkohola na listi agensa koji prouzrokuju rak. Meutim, prisustvo velikog broja tetnih faktora u mesu i mlenim proizvodima koji mogu da prouzrokuju rak, i prisustvo kafe, za mnoge moe da bude iznenaujue. Dok pregledamo listu, vidimo da svaku stavku na njoj moe izbei osoba iji je cilj maksimalno smanjenje rizika od dobijanja raka.

32
Tabela 18. Saeta lista supstanci koje izazivaju rak Duvan Alkohol Viak masti Meso: Zasiene masne kiseline Nitrozamini Viak gvoa - Toksini: Benzopiren (prenjem) PCB, DDT, DDE - Jaja, mleko, sir: Zasiene masne kiseline Toksini - Virusi - Kafa - Prekomerno izlaganje suncu - Azbest - Piljevina - Viak eera u ishrani - Genitalni puder i genitalni dezodoransi

ZAKONI ZDRAVLJA I ISCELENJA

Moemo da ograniimo lini rizik od dobijanja raka

Informacije predstavljene u ovom odeljku su ispitale faktore koji favorizuju razvoj raka. Rezimirau odeljak navodei dr Vajndera (Wydner), svetski uglednog specijalistu za prevenciju raka. Uz sve vei broj izvetaja u vezi sa tetnim jedinjenjima, proseni graanin osea da je uronjen u nekontrolisano more kancerogenih materija. Iako drutvo mora i moe da igra znaajnu ulogu u smanjenju tih sredinskih faktora koji doprinose pojavi raka, pokazali smo da pojedinac moe znaajno da ogranii sopstveni rizik menjajui svoj nain ivota na odgovarajui nain.176

PRevencijA RAkA: ODeljAk ii Agensi koji deluju smanjujui rizik od raka

U velikom broju svojih prvobitnih prezentacija o raku, nazvao sam ovaj odeljak Poveajte faktore za jaanje svog imunog sistema. Meutim, obimno istraivanje o predmetu raka je otkrilo da faktori naina ivota koji nas tite od raka imaju daleko vie uticaja od znaajnih efekata na imuni sistem. Postoji niz naina na koji nam zdravi izbori pomau da odloimo rak. Iako ovo poglavlje uzima irok pristup faktorima spreavanja raka, i dalje se divim velikom broju faktora koji ispoljavaju ovaj zatitini uticaj ojaavanja imunog sistema. Naa tela su neprekidno napadnuta itavim nizom klica, toksina i zagaivaa. Diemo vazduh koji sadri estice praine, dim, gasove, ugljen-monoksid i hemikalije. Radimo sa smeem u normalnim ivotnim procesima. Jedemo hranu punu bakterija i pijemo vodu koja sadri razliiti stepen zagaenja iz

raznovrsnih izvora i gradskih vodovodnih sistema. Nou i danju, dan za danom, susreemo se sa bezbrojnim mikrobiolokim neprijateljima koji ele da dominiraju nad nama u sopstvenu korist. Jednostavno reeno, nema naina da proemo kroz ivot u potpunosti izbegavajui sve pretnje naem zdravlju. I nema naina da se izbegne svaki kancerogen. Bez obzira koliko se naporno trudili, povremeno emo udahnuti toksine iz duvanskog dima nekog drugog, ili fabrike. Poto su ove opasnosti svuda oko nas, mnogi ljudi odmahuju rukama ili kau: Zaboravi. Nikada neu moi da izbegnem svaki kancerogen, pa zato se onda uopte truditi? Ovaj pesimistiki stav zanemaruje dve znaajne injenice. Prvo, opasnosti od kancerogena nisu sve ili nita fenomen. Izlaganje nekolicini kancerogena nije tetno kao izlaganje velikom broju kancerogena. to vie izbegavamo kancerogene materije, veu emo zatitu uivati. Drugo, argument zato pokuati zanemaruje injenicu da nam na imuni sistem moe pomoi da se efikasno borimo sa kancerogenima. Kada smo izloeni umerenoj koliini kancerogena i kada je na imuni sistem u odlinom stanju, moemo da unitimo elije raka pre nego to imaju ansu da se umnoe do znaajne mere i pre nego to imaju ansu da prouzrokuju simptome ili da ak budu detektovani rendgenom ili analizom krvi. To su, zaista, dobre vesti u vezi sa imunim sistemom. Imuni sistem ima jednu misiju: da prepozna i uniti strane napadae pre nego to nanesu znaajnu tetu naim telima. Zdrav imuni sistem detektuje organizme koji prouzrokuju bolesti kao to su bakterije, virusi, gljivice i paraziti, i obeleava ih za eliminaciju gladnim elijama imunog sistema. elije raka bi slino tome trebalo da se detektuju kao abnormalne elije, da se njima bavi kao nedobrodolim telima-uljezima, i da se eliminiu snanim imunim sistemom. Naa jedina dunost prema imunom sistemu jeste da razvijemo nain ivota koji e odrati njegovo stalno odbrambeno delovanje. Nain naeg svakodnevnog ivota odreuje da li na imuni sistem radi na vrhunskom nivou ili je inhibiran naim nemarom, ili ak zloupotrebom. Meutim, da li je mogue ojaati na imuni sistem? Postoji itav niz razliitih naina na koji moemo da obezbedimo pomo naem imunom sistemu. Tri najznaajnija naina su: ishrana, vebe i kontrola stresa. Razmotrimo prvo ishranu, i iz perspektive potencijala poboljanja imuniteta iskoristimo njene sposob-

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE

33
sluajeva raka plua se moe javiti kod onih koji ne pue aktivno, ali mogu biti izloeni razliitim nivoima pasivnog puenja. Ti nepuai sa povienim unoenjem beta karotina iz voa i povra su imali samo 70% rizika od raka plua u odnosu na one koji su jeli manje beta karotina.181 Veliki broj drugih jedinjenja slinih beta karotinu se javlja kod biljaka. Oni se nazivaju karotenoidi i takoe se mogu pretvoriti u vitamin A.182 Meu neke od njih spadaju beta kriptoksantin, lutein i likopen. Likopen daje crvenu boju jagodama i paradajzu. Hrana koja je naroito bogata likopenom je bila povezana sa prevencijom raka prostate. Harvardsko istraivanje praenja zdravstvenih radnika je pronalo da su mukarci koji su jeli sos od paradajza samo jednom sedmino, imali 23% manji rizik od raka prostate od onih koji ga nikada nisu jeli.183 Oni mukarci koji su jeli proizvode zasnovane na paradajzu deset ili vie puta sedmino imali su do 35% manje ansi da obole od raka prostate. Vodei autor istraivanja dr Edvard ovanui (Edward Giovannucci) veruje da likopen moe da bude kljuni sastojak koji prouzrokuje smanjenje rizika. Oni sa najniim nivoima likopena u krvi su takoe znaajno poveali rizik od raka pankreasa.184 Likopen se, kao i veina korisnih jedinjenja srodnih beta karotinu, ne moe nai u tabletama ve samo u vou i povru. emu jedinjenja srodna vitaminu A duguju svoje zatitne kvalitete? Prvo, ona deluju kao antioksidansi.185 U ovoj ulozi pomau da se telo oslobodi hemikalija koje se zovu slobodni radikali, a koje mogu genetiki da otete normalne elije i da postave osnovu za rak. (Slobodni radikali su objanjeni u sledeem poglavlju.) Drugo, izgleda da su jedinjenja srodna vitaminu A sposobna da stimuliu imuni sistem. Mievi kojima je davana dodatna koliina vitamina A imali su poboljano funkcionisanje T-limfocita, koji predstavljaju raznovrsna bela krvna zrnca koja unitavaju elije raka.186 Tree, jedinjenja vitamina A pomau tkivima tela da se diferenciraju, to jest, da se razviju na normalan nain i po pravilnom redosledu. Poto je rak okarakterisan nedostatkom diferencijacije, neki smatraju da vitamin A moe da pomogne preokretanju ranih kanceroznih promena pomaui tim abnormalnim tkivima da prolaze kroz pravilnije stupnjeve rasta.187

nosti da nam pomogne da izaemo na kraj sa opasnostima od raka na drugim nivoima.

Vitamin A i srodna jedinjenja

Dobro je poznato da je vitamin A potreban za odravanje normalne sluzokoe i za normalan vid.177 Meutim, mali broj ljudi shvata da je, kako to jedan nutricionistiki tekst izlae, vitamin A esencijalan, bilo direktno ili indirektno, za pravilno funkcionisanje veine telesnih organa.178 Zaista, vitamin A je znaajan za reproduktivnu funkciju i kod mukaraca i kod ena, a takoe je neophodan za dobro funkcionisanje imuniteta. Vitamin A je prisutan u ishrani kao potpuno aktivni oblik vitamina (zvani provitamin) i predstavlja prekursor jedinjenja koje telo moe da pretvori u vitamin A. Najpoznatiji prekursor je beta karotin. ivotinjski proizvodi mogu da budu bogati izvori provitamina A, ali toksini efekat se takoe moe javiti usled prevelike koliine vitamina u ovom aktivnom stanju. Beta karotin je, kao biljna supstanca, bezbedniji. Kada je potrebna aktivnost vitamina A, telo moe lako da ga pretvori u aktivni vitamin. Za razliku od samog vitamina A, beta karotin nikada nije toksian bez obzira na koliinu uzimanja, ak iako vaa koa postane uta. ivotinjski proizvodi bogati provitaminom A esto imaju vie tetnih efekata. Neke od najbogatijih izvora, kao to su digerica, jaja i mleko, takoe je najbolje izbegavati jer su previe bogati holesterolom. I ljudska epidemiologija i istraivanja na ivotinjama ukazuju da je vitamin A znaajan za umanjenje rizika od raka. Jedno klasino norveko istraivanje, objavljeno 1975. godine, objavilo je petogodinje prouavanje izvreno na preko 8.000 ljudi. Dr Bjelke je utvrdio da je za bilo koji nivo puenja slabi unos vitamina A poveavao rizik od raka plua.179 Za ukupnu populaciju, koja sadri puae i nepuae, oni koji su imali niske nivoe unoenja vitamina A imali su vie nego dvostruko vei rizik od raka plua. Jo je impresivnije da su oni koji su nekada ranije puili bili izloeni etiri puta veem riziku od razvijanja najeeg raka plua povezanog sa puenjem, ako je njihovo unoenje vitamina A bilo slabo. Novo japansko istraivanje je takoe utvrdilo da su niski nivoi vitamina A u krvi poveali rizik od raka plua. Oni sa nivoima vitamina A u serumu u najnioj treini, imali su skoro est puta vei rizik od raka plua u odnosu na one sa nivoima u gornjoj treini.180 Ne razvija se svaki rak plua samo kod puaa. Do 15%

Slobodni radikali i antioksidansi

Ve sam spomenuo slobodne radikale u ovom poglavlju; detaljnije su objanjeni u vezi

34
sa antioksidativnim kapacitetima melatonina u 9. poglavlju: Melatonin: agens za odmor i podmlaivanje. Meutim, da bismo shvatili znaaj delovanja antioksidansa u spreavanju raka plua, umesni su odreeni komentari o slobodnim radikalima. Svaki molekul ima elektrone koji krue oko njegovog jezgra. Ti elektroni obino idu u parovima, i ine molekul hemijski stabilnim. Meutim, slobodni radikal je molekul koji ima nesparen elektron. To ga ini veoma nestabilnim. Ima snanu tenju da stekne jo jedan elektron kako bi ga spario sa onim kome nedostaje partner. esto e tokom delia sekunde, slobodni radikal zgrabiti elektron sa susednog jedinjenja. Taj sused koji je izgubio elektron se sada naziva oksidovan. tavie, samo oksidovano jedinjenje tipino postaje slobodan radikal. Poto mu sada nedostaje elektron, ima snanu elju da zgrabi jedan sa jednog od svojih suseda i obino to ini vrlo brzo. Rezultat je lanana reakcija, u kojoj se oksidacija i oteenje mogu rairiti sa jednog molekula na sledei dok neto ne zaustavi proces. Molekuli koji mogu da zaustave lananu reakciju se nazivaju antioksidansi, koji preobraavaju nestabilne molekule u hemijski stabilno stanje. Dok govorimo o slobodnim radikalima, trebalo bi da istaknem da je zraenje jo jedan dobro poznati uzrok nastanka slobodnih radikala.188 Ova vrsta proizvodnje slobodnih radikala moe da obezbedi velikim delom objanjenja za poveani rizik od raka kod osoba koje su preivele udar atomske bombe. Postoje stvari koje moemo da uinimo kako bismo ograniili nae izlaganje slobodnim radikalima. Meutim, poto ih svi ivi organizmi proizvode, ne moemo u potpunosti da izbegnemo ta veoma reaktivna jedinjenja. Zbog tog razloga ja ohrabrujem pojedince da ojaaju svoje antioksidativne odbrane kako bi izbegli slobodne radikale. Gde moemo da pronaemo hranu koja je bogata antioksidativnim kapacitetom koji obezbeuju jedinjenja srodna vitaminu A? Koliine vitamina A (kao i beta karotina) u odreenoj vrsti namirnica navedene su u tabeli 19.189 Zapazite da je korenasto povre naroito bogato karotinom. Postoji itav niz drugih srodnika vitamina A (retinoida) u biljnoj hrani koji nisu navedeni na ovoj listi. Poto je veliko unoenje beta karotina bilo povezano sa niskim stopama odreenih vrsta raka, mnogi su zakljuili da mogu da se zatite

ZAKONI ZDRAVLJA I ISCELENJA

od tih vrsta raka uzimanjem dodataka vitamina A ili beta karotina. Do sada, medicinska istraivanja ukazuju da ti dodaci ne obezbeuju koristi koje ishrana biljnom hranom bogatom
Tabela 19. namirnice koje imaju visoki nivo karotina (vitamina A)

Hrana

Veliina obroka
1 olja 1 olja 1 olja 1/2 olje 1 srednji 1 komad polovina 1 olja 1/2 olje 1/2 olje 1/2 olje 3 komada 1 olja 1 porcija 1/2 olje 5 listova

%RDA
436% 383 309 271 249 135 86 78 74 48 40 28 22 18 18 10

Jam (vrsta krompira) oljuten nakon peenja argarepa, kuvana* argarepa, sirova Bundeva, kuvana Slatki krompir oljuten nakon peenja Slatka crvena aleva paprika Dinja Meano povre, zamrznuto Spana, kuvan Kelj, kuvan Repa, kuvana Kajsija, cela Karfiol, kuvan Lubenica, krika 2,5 x 25 cm Lisnati kelj, kuvan Salata

* Kuvanjem argarepe razlau se nesvarljive vlaknaste membrane ostavljajui vie dostupnog vitamina A za apsorpciju. Preporuena dnevna koliina (Recommended Daily Allowance, RDA) za vitamin A ili karotin, ene 800 RE, mukarci 1000 RE (1 retinolski ekvivalent = 10 IU)

beta karotinima prua.190 Meutim, za one koji ne uzimaju dodatke, to je vei nivo beta karotina u krvi, to je manji rizik i od raka i od sranih oboljenja.191 Finsko istraivanje na priblino 30.000 mukaraca puaa utvrdilo je da je uzimanje tableta beta karotina do 8 godina u stvari povealo njihov rizik od raka plua za 18%.192 Beta karotin, kao i mnogi antioksidansi, moe u stvari da postane slobodni radikal ili paradoksalno da povea proizvodnju slobodnih radikala kada se sam konzumira u velikim koliinama.193 Meutim, kada se beta karotin kombinuje sa odgovarajuim koliinama vitamina C, vitamina E i drugih antioksidanata koji se nalaze u prirodnoj hrani bogatoj beta karotinima, javlja se moni antioksidativni efekat.194 Neki se pitaju da li beta karotin moe da bude znaajniji u krvotoku, kao pokazatelj ishrane bogate biljnom hranom, od posedovanja mnotva drugih antikanceroznih faktora koji mu se pripisuju. Videemo vei broj tih jedinjenja kasnije u poglavlju. Postoji jo jedna opasnost od dodataka beta karotina. I u istraivanjima na ljudima i na

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE

35

ivotinjama uzimanje beta karotinskih pilula moe da dovede do potronje vitamina E u telu. Mievi kao i ljudi su pokazali 40% pad u nivoima vitamina E dok su uzimali betakarotenske tablete.195 To je samo jedan primer onoga to se oznaava kao vitamin-vitamin interakcija. Postoje desetine takvih interakcija kada uzimanje jednog vitamina poveava ili umanjuje vau potrebu za drugim. Najbolje je jesti raznovrsnu biljnu hranu koja je bogata uravnoteenom koliinom vitamina, kao i drugih supstanci koje tite od raka od kojih neke jo uvek nisu otkrivene.

Jedite hranu bogatu vitaminom E

Vitamin E pomae u zatiti od raka iz slinih razloga kao i vitamin C. To je antioksidans i ista slobodnih radikala. Takoe ima i ulogu u blokiranju formiranja kancerogenih nitrozamina i nitrozamida iz hrane koja sadri nitrite.200,201,202 Kao primer moi antioksidativnih vitamina da umanje rizik od raka, razmotrimo sledee istraivanje. Istraivai su dobili soj zeeva bez
Tabela 20. namirnice bogate vitaminom c

Jedite hranu bogatu vitaminom C

Vitamin C je jo jedna hranljiva materija koja titi od raka. Njegov glavni efekat takoe nastaje verovatno usled njegove uloge kao antioksidansa, slino vitaminu A, smanjujui izlaganje toksinim slobodnim radikalima. Vitamin C takoe tei da sprei formiranje kancerogenih nitrozamina iz nitrita u ishrani. On ini vie od same zatite osobe od raka. Nedavno istraivanje ukazuje da vitamin C moe da pomogne u zatiti spermatozoida od genetikih oteenja. Postoji dokaz da genetiki oteeni spermatozoidi mogu da prouzrokuju nasledne bolesti kao to je rak u sledeoj generaciji. Vitamin C obezbeuje zatitu kroz svoju ulogu antioksidansa. Odreena maligna oboljenja kod dece kao to su leukemija i rak bubrega i mozga imaju svoje korene u oevim genetiki oteenim spermatozoidima.196 Takve abnormalnosti spermatozoida mogu da predstavljaju kombinaciju faktora kao to je puenje197 (koje izgleda moe stvarno da oksiduje spermatozoid i da ga genetiki oteti), loa ishrana (manje od 250 mg vitamina C na dan)198 i niska upotreba drugih antioksidanata i izlaganje toksinima. Prema tome, nain ivota osobe, ukljuujui navike u ishrani, od nekoliko sedmica pre zaea do trenutka zaea je od sutinskog znaaja u odreivanju integriteta DNK njenog potomka. Predloeno unoenje vitamina C u ishrani, kako je to objavila Nacionalna akademija nauka, je 60 mg/dan. Meutim, verujem da bi svaki Amerikanac trebalo da konzumira 250 mg dnevno. Moje razmiljanje nije samo za dobrobit mukaraca u zatiti njihovih spermatozoida za sledee generacije, ve takoe i zbog znaajne uloge koju vitamin C igra kao antioksidans. tavie, poto se vitamin C obilno nalazi u naoj hrani, ostvarivanje ovog nivoa unoenja nije teko. Neki dobri izvori ovog znaajnog vitamina su navedeni u tabeli 20.199

Hrana
Slatka crvena paprika, sirova Sok od narande, sve Prokule, kuvane Grejpfrut Jagode Kivi Naranda Slatka zelena paprika, sirova Karfiol, komadi sirovi Maline Kupine Slatki krompir, kuvan Kelj, kuvan Paradajz Kupus, sirov Peen krompir Banana

Koliina

mg

1 srednja 141 1 olja 124 1 olja 98 1 komad 94 1 olja 82 1 komad 75 1 srednja 70 1 srednja 66 1/2 olje 41 1 olja 31 1 olja 30 1 srednji 28 1/2 olje 27 1 komad 24 1 olja 23 1 srednji 16 1 srednja 10

Moja preporuena dnevna koliina za vitamin C je 250 mg.

dlake koji je bio sklon raku koe i izlagali su ga ultraljubiastoj svetlosti kako bi ubrzali razvoj raka. Rezultat je prikazan u tabeli 21. Vitamin C i E su obezbedili potpunu zatitu od raka koe. Antioksidativno delovanje ovih vitamina je izgleda umanjilo oksidaciju tkiva na mestima gde rak koe tei da se razvije.203 Testovi raka koe na zeevima se slau sa nedavnim istraivanjem na ljudima o raku plua iz Japana. U ovom istraivanju, otkriveno je da su oni sa niskim nivoima vitamina A (beta karotina) u krvi imali 6 puta vei rizik od raka plua u poreenju sa onima sa visokim nivoima. Isto istraivanje je otkrilo jo impresivniji zatitTabela 21. ishrana moe da zatiti od raka koe

Zeevi izloeni ultraljubiastoj svetlosti tokom 24 sedmice

Redovna ishrana Redovna ishrana sa dodatnom koliinom vitamina C i E 0% dobilo rak koe

24% dobilo rak koe

36
ni efekat za nivoe vitamina E u krvi. Oni sa nivoima u najnioj treini imali su priblino 8,5 puta vei rizik od onih sa nivoima u gornjoj treini.204 Znaajno je naglasiti da je veina istraivanja koja su prouavala zatitu od raka antioksidansima, kao to su vitamini A, C i E, vrena na osobama koje su uglavnom dobijale svoje vitamine iz prirodne hrane, a ne vitamine iz boica. Mnogi ljudi imaju utisak da dodaci vitamina A, C i E obezbeuju odgovarajuu snagu njihovom imunom sistemu. Meutim, kao to smo videli, neka od istraivanja ukazuju da dodaci vitamina ne pruaju zatitu koju prirodni hranljivi izvori ovih vitamina obezbeuju. tavie, hrana koja sadri ove vitamine (voe i povre) sadri itav niz zatitnih supstanci koje se prirodno javljaju pored ovih vitamina. Ako traite neke dobre izvore vitamina E, lista namirnica koje obezbeuju zdrave doze ovog antioksidativnog vitamina prikazana je u tabeli 22.205 Jo jedno dodatno razmatranje je ovde vano: koliko god da su antioksidansi kao vitamini A, C i E korisni, nisu svi antioksidansi dobri. Prekomerne koliine mogu paradoksalno da deluju kao pro-oksidansi, jedinjenja koja u stvari favorizuju formiranje slobodnih radikala. To je tano za vitamin C i vitamin E kao i za druge antioksidanse kao to su superoksid dismutaza i glutation.206 Meutim, beta karotin, vitamin C i vitamin E prisutni u obilnim, ali ne i prekomernim koliinama (na primer, u biljnoj
Tabela 22. najbolji izvori vitamina e

ZAKONI ZDRAVLJA I ISCELENJA

hrani), u stvari deluju u kombinaciji kako bi proizveli zatitni antioksidantivni efekat. Ovaj efekat je daleko moniji od efekta koji bi predstavljao prost zbir efekata ta tri odvojena antioksidansa.207 tavie, dodaci se sastoje skoro u potpunosti od jednog odreenog tipa vitamina E, zvanog alfa-tokoferol. Nedavno istraivanje je pronalo da drugi tip vitamina E, gama-tokoferol, moe da bude bolji antioksidans i da tako bolje spreava estice koje oteuju DNK u telu.208 Oko 75% vitamina E uzetog iz hrane je u obliku gama-tokoferola, dok dodaci sadre ili nimalo, ili manje od 10% gama-tokoferola. Najefektivnije je da umanjite va entuzijazam prema vaem lokalnom dobavljau vitamina u tabletama, i umesto toga da investirate u vie sveeg voa i povra.

Biljna hrana moni antioksidans

Jo jednu ilustraciju moi biljne hrane da pomogne u spreavanju raka, a mogue ak i u borbi sa efektima starenja, obezbedilo je Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Amerikih Drava (USDA). Oni su nedavno pokuali da procene hranu u odnosu na njihove izmerene prirodne antioksidativne osobine. Iako su u svom testiranju koristili samo jednu grupu slobodnih radikala (perokside), Univerzitet u Kaliforniji, u Berkliju postavio je ovo istraivanje na naslovne strane svog izdanja asopisa iz marta 1997. godine. To istraivanje je prvo koga sam svestan da je procenilo mo delovanja prirodne biljne hrane (nasuprot prostom zbiru sadraja njihovih vitamina A, C i E) da proizvede antioksidativne efekte. Prvih deset izvora antioksidansa iz voa i povra na osnovu ovog istraivanja USDA navedeno je u tabeli 23.209,210 Svaka od ovih namirnica ima veu antioksidativnu aktivnost od one koja bi se dobila prostim zbirom antioksidativnog sadraja vitamina A, C i E. Na primer, jedna inija kuvanog kelja ima isto toliko antioksidativne aktivnosti kao 800 mg vitamina C ili 1100 IU vitamina E. Meutim, kelj sadri samo oko 50 mg vitamina C i 13 IU vitamina E. ta objanjava razliku? itav niz drugih antioksidanata u kelju koje esto ne merimo. Dobro je utvreno da veliki broj vrsta voa i povra ima mone antioksidativne efekte koji su daleko iznad onoga to bi procena konvencionalnih sadraja vitamina otkrila. Ova klasifikovanja treba posmatrati uz uvianje da je analizirano samo nekoliko desetina namirnica pri emu neke grupe namirnica

Hrana
Ulje od peninih klica Suncokretovo ulje Seme suncokreta, preno Puter od badema Ulje od kanole Badem Sojino ulje Margarin afranikovo ulje Maslinovo ulje Borovnica Slaica Soja, kuvana Spana, kuvan Penine klice

Koliina
1 supena 1 supena 1 supena 1 supena 1 supena 10 kom. 1 supena 1 supena 1 supena 1 supena 1 olja 1/2 olje 1/2 olje 1/2 olje 1 supena

%RDA*
83,0 42,4 42,4 31,6 30,3 27,2 23,5 18,2 16,2 15,6 14,5 14,1 12,6 11,7 11,2

* Za mukarce Preporuena dnevna koliina za vitamin E je 8 mg TE (ekvivalenata tokoferola) (Za IU, dodajte jednu treinu TE vrednosti, na primer, 1 supena kaika putera od badema 3,3 TE = 4,4 IU)

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE

Tabela 23. Prvih deset vrsta antioksidativnog voa i povra (Zasnovano na podjednakim teinskim proporcijama)

37
utiu na telesne elije (to se moe ostvariti unitavanjem njihove aktivnosti ili na druge naine). Supresirajui agensi deluju na same elije tela, borei se sa malignim promenama koje su mogle da zaponu kancerogene materije. Mnogi od uvida u zdravstvene koristi fitohemikalija dolaze direktno iz laboratorije. Lista nekoliko fitohemikalija za koje je pokazano da spreavaju, ili da ak lee rak u laboratorijskim uslovima, i namirnice u kojima se nalaze, navedene su u tabeli 24.212,213,214,215,216 Jedna grupa hrane koja je bogata faktorima koji tite od raka je povre oznaeno kao krstaice. Meu ove lanove porodice kupusa spadaju prokule, karfiol, kelj, keleraba i kupus. Jedno istraivanje je pokazalo da su oni koji su jeli kupus najmanje jednom sedmino imali za dve treine manji broj sluajeva raka debelog creva od onih koji su ga jeli jednom meseno ili manje.217 Indoli su fitohemikalije u ovim biljkama koje tite od raka. Ta jedinjenja deluju kao blokirajui agensi poveavanjem koliine enziTabela 24. izvori hrane bogati fitohemikalijama koje se bore protiv raka Fitohemikalija Sinigrin Sulforafan Ditioltioni Rezveratrol PEITC Limonin Alil sulfidi Izoflavoni, saponini Inhibitori proteaze Elagijska kiselina Kafena kiselina Pitska kiselina Namirnica Prokule Karfiol Karfiol Crno groe Potoarka Juno voe Beli luk, crni luk, praziluk Soja, mahunarke Soja, mahunarke Groe Voe itarice

Voe
1. Jagode 2. ljive 3. Narande 4. Crno groe 5. Kivi 6. Grejpfrut 7. Belo groe 8. Banane 9. Jabuke 10. Paradajz

Povre
1. Beli luk 2. Kelj 3. Spana 4. Prokule 5. Izdanci lucerke 6. Karfiol 7. Cvekla 8. Aleva paprika 9. Crni luk 10. Kukuruz

uopte nisu predstavljene kao to su mahunarke.

Fitohemikalije
Prirodne hemikalije pronaene u prirodnoj hrani se nazivaju fitohemikalije. U jednom pogledu, vitamini ili bilo koji drugi sastojci koji su pronaeni u biljnim proizvodima mogu se oznaiti na taj nain. Meutim, izraz se najee koristi za hemikalije iz hrane koja dolazi iz biljnih izvora, koje se ne mogu dobiti iz ivotinjskih proizvoda. Postoji doslovno na hiljade fitohemikalija, od kojih mnoge verovatno imaju ulogu u borbi sa rakom. Mnoge od ovih hemikalija su tek od nedavno poele da se cene. Nema sumnje da mnoge druge fitohemikalije tek treba otkriti. ak i pored toga, sve to pronaete u pilulama-dodacima hrane, predstavlja jueranju (lou) nauku. Bez obzira ta e postati najprodavanija fitohemikalija sledee godine u prodavnicama, moete da budete razumno sigurni da e oni koji jedu obilje biljne hrane ve dobijati dareljive doze tog jedinjenja. Sa druge strane, oni koji izbegavaju voe i povre morae da ekaju da se kompanije za proizvodnju vitamina prvo uvere u korist i mogunost prodaje ovog jedinjenja, a onda da osmisle kako da ga stave u pilulu. Istraivanje za istraivanjem nastavlja da otkriva koristi razliitih fitohemikalija u pogledu zatite od raka. Dr Don D. Poter (John D. Potter) iz Fred Hainsonovog centra za istraivanje raka u Sijetlu istakao je da te fitohemikalije obino deluju na jedan od dva naina: ili funkcioniu kao blokirajui agensi ili kao supresirajui agensi.211 Blokirajui agensi deluju na kancerogene materije spreavajui ih da

ma debelog creva koji mogu da deaktiviraju kancerogene materije.218 Ishrana sveim voem drastino smanjuje rizik od odreenih tipova raka. U istraivanju zdravlja jedne grupe ljudi koje je ukljuivalo 34.000 subjekta, oni koji su jeli voe dva puta dnevno smanjili su svoj rizik od razvijanja raka plua za izvanrednih 74% u poreenju sa onima koji su jeli voe manje od dva puta sedmino. Rak stomaka i drugi tipovi raka su takoe bili drastino smanjeni.219 Preko 90% od 34.000 ispitanika bili su nepuai, to znai da su svi imali nizak rizik od razvijanja raka plua od samog poetka. Meutim, nepuai neretko dobijaju rak plua. Ovo istraivanje pokazuje da

38
se njihov rizik moe jo vie umanjiti ukljuivanjem obilja voa u ishranu. Soja je jo jedna namirnica koja je visoko cenjena zbog svojih osobina koje tite od raka. To je istinski zlatni rudnik fitohemikalija koje uvaju od raka. Dr Mark Mesina (Messina) je saeo preko 30 razliitih epidemiolokih istraivanja soje i raka u svojoj knjizi: Obina soja i vae zdravlje (The Simple Soybean And Your Health).220 On istie da rezultati ukazuju da su oni koji su konzumirali najvie sojine hrane imali najmanje sluajeva raka. Ova istraivanja ukazuju da soja umanjuje rizik od raka na mnogim mestima ukljuujui dojku, debelo crevo, zadnje crevo, plua i stomak. Veliko istraivanje iz Holandije je ukljuilo vie od 120.000 mukaraca i ena. Istraivai su pokuali da uoe vezu izmeu druge namirnice bogate fitohemikalijama - obinog luka, i prevencije od raka. Rak koji je luk spreavao bio je rak stomaka. Oni koji su jeli najvie luka (jedna ili vie glavica luka svakog drugog dana) imali su polovinu rizika od raka stomaka u odnosu na one koji nikada nisu jeli luk.221 Pokazano je da beli luk titi od raka u razvoju; kod mieva je efektivan u leenju raka. Koliina od 50 mg belog luka, dodatog u 85 g vode i datog mievima sa rakom beike dovelo je do znaajnog skupljanja raka, dok 500 mg luka ne samo da je umanjilo veliinu tumora ve je i smanjilo stopu smrtnosti od raka.222 Sve ovo se odigravalo bez sporednih efekata. Istraivai veruju da je beli luk mogao da stimulie imuni sistem mieva, pomaui im da se bore sa rakom. Poruka na osnovu ovih nekoliko izabranih primera nije da bi trebalo da jedemo sendvi od soje, kupusa i luka svakog dana. Umesto toga, navodim ova istraivanja samo da bih ilustrovao obilje naunih informacija koje govore o raznovrsnom vou, itaricama i povru. U stvari, neka od najuzbudljivijih istraivanja posmatraju sve ove tipove hrane zajedno. Na primer, dr Volter Vilet (Walter Willett) sa Harvarda je zapazio da postoji obilje doslednih naunih dokaza koji prikazuju da veliko unoenje voa i povra umanjuje rizik od veine vrsta raka kod ljudi.223 Vilet vidi u ovim dokazima podrku za koncept da mikronutrijenti (kao to su vitamini, minerali i druge fitohemikalije) mogu da igraju vanu ulogu u prevenciji raka kod ljudi.224 Zaista, korienje voa i povra je povezano sa niim stopama raka dojke, debelog creva, zadnjeg creva (rektuma), plua, prostate, mokrane beike, stomaka,

ZAKONI ZDRAVLJA I ISCELENJA

jednjaka, grlia materice, grkljana, usta, drela (grla) i jetre.225,226,227 Nacionalni istraivaki savet je doao do slinih zakljuaka kao dr Vilet: Postoje dosledni dokazi da je potronja voa i povra zatitni faktor protiv nekoliko vrsta tumora... Prema tome, pri razmatranju odgovarajuih preventivnih mera, potronja odgovarajuih namirnica (same hrane) a ne odvojenih zatitnih komponenti te hrane mora se ohrabrivati.228 Drugim reima, Nacionalni istraivaki savet ohrabruje sve Amerikance da jedu hranu koja sadri jedinjenja koja tite od raka, umesto da trae dodatke koji sadre ta jedinjenja. Uzimajui u obzir obilje dokaza o znaaju zatitnih fitohemikalija u vou, itaricama i povru, moram da se sloim. ak ako i vrenje drastinih promena u ishrani moe da izgleda obeshrabrujue, potrudite se. Postoji mnotvo kuvara za korienje prirodne hrane koji mogu da naine prelaz daleko lakim. Te knjige opisuju obilje vrsta voa, itarica i povra u velikom broju dobrih i ukusnih recepata. Dodatak II navodi nekoliko takvih knjiga.

Biljna vlakna umanjuju rizik od raka

Druga klasa hranljivih materija koju bi neki ukljuili meu fitohemikalije su biljna vlakna. U vlakna spadaju delovi biljnih materija koji su otporni na varenje u normalnom ljudskom crevnom sistemu. Kao to postoji vie razliitih vrsta vitamina, takoe postoji mnogo razliitih vrsta vlakana. Tu spadaju celuloza, hemiceluloza, lignin, pektini, mucilaze i algalni polisaharidi. Glavni izvori vlakana u hrani su povre, voe, integralne itarice i mahunarke.229 U mesu, mleku, jajima, siru ili bilo kom drugom ivotinjskom proizvodu praktino nema vlakana. Ishrana bogata vlaknima jasno umanjuje rizik od razvijanja raka debelog creva. Doktori Houv (Howe), Benito (Benito), i saradnici su analizirali rezultate 13 istraivanja koja su posmatrala uticaj unosa vlakana na razvoj raka debelog creva.230 Kada su prouavali unos vlakana pronali su snaan odnos: to je vie vlakana korieno u ishrani, to je manji rizik od raka debelog creva. Posebno, kada su istraivai podelili ljude u pet grupa na osnovu nivoa unosa vlakana, oni sa najniim unosom vlakana imali su najvei rizik od raka debelog creva. ak i oni sa sledeom najniom grupom potroaa vlakana su i dalje imali 21% manje sluajeva raka debelog creva u poreenju sa osobama koje su jele najmanje vlakana. One u grupi sa prosenim unosom vlakana imale su 31%

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE

39
u severnoj i junoj Dakoti na zemljitu bogatom selenom. Ishrana bogata selenom (priblino 200 do 400 mikrograma dnevno) umanjuje rizik od raka plua, debelog creva i prostate.235 Meutim, jo jedna re opreza za one koji koriste dodatke: prevelika koliina selena je toksina i prouzrokuje gubitak kose i noktiju, zadah, ili druge simptome.

manji, one sa unosom vlakana donekle iznad proseka imale su 37% manji, a osobe sa najveim unosom vlakana imale su skoro 50% manji rizik od ovog estog raka. Istraivai su zakljuili da kada bi prosean ameriki graanin jednostavno poveao unoenje vlakana za 70% (poveavajui u odnosu na trenutni prosek od oko 18 g na dan, do oko 30 g na dan) umanjili bismo nacionalnu stopu raka debelog creva za 31% i sauvali bismo nekih 50.000 sluajeva raka debelog creva godinje.231 Ranije u ovom poglavlju razmatrali smo podatke harvardskog istraivanja praenja zdravstvenih radnika. Istraivai su prouavali odnose naina ivota i oteenja koja prethode raku debelog creva, poznatih kao kolorektalni adenomi. Pored pronalaenja veza sa alkoholom, harvardska grupa je dokumentovala odnose izmeu ovih adenoma i velike potronje zasienih masnih kiselina, kao i malog unoenja vlakana. Jasno je navedeno da su oni sa velikim unoenjem zasienih masnih kiselina imali dvostruko vei rizik od ovih oteenja. Mukarci sa najslabijim unoenjem vlakana su imali skoro tri puta vei rizik od kolorektalnih adenoma u poreenju sa onima koji su redovno koristili vlakna. Kada su uoili grupu mukaraca koji su jeli velike koliine zasienih masnih kiselina i malo vlakana, otkrili su da se kod njih javljao priblino etiri puta vei rizik u odnosu na one sa ishranom siromanom zasienim masnim kiselinama i bogatom vlaknima.232 Vlakna u ishrani pruaju zatitu i u vezi sa drugim tipovima raka. Na primer, pokazano je da ishrana bogata vlaknima umanjuje pojavu raka dojke za vie od 50%.233 Dr Dejvid Rouz (David Rose) iz Amerike zdravstvene fondacije veruje da dokazi ukazuju da vlakna mogu povoljno da izmene poveani rizik od raka dojke povezan sa tipinom amerikom ishranom bogatom mastima i siromanom vlaknima. On ukazuje da vlakna mogu da deluju na niz naina kako bi se umanjio rizik od raka dojke, ali je prvenstveni efekat verovatno preko delovanja ili na aktivnost, ili na metabolizam estrogena. Sa biljnim vlaknima su povezani biljni estrogeni (fitoestrogeni povezani sa vlaknima) koji mogu da umanje rizik od raka dojke. Takoe postoje dokazi da vlakna mogu da deluju na crevnu reapsorpciju estrogena oekuje se da to takoe umanji rizik od raka dojke.234

Odravajte pravilnu teinu

Poveana telesna teina je bila povezana sa poveanim rizikom od nekoliko razliitih tipova raka. Na listi se nalaze rak dojke, bubrega, endometriuma (unutranje opne materice), i prostate.236 Ispitajmo nekoliko ovih istraivanja koja su prouavala taj odnos. Klasino japansko istraivanje koje je izvrio dr Hirajama je utvrdilo da su vitke ene imale najnie stope raka dojke, kao to je prikazano u tabeli 25.237 U ovoj tabeli, kategorija sa vikom kilograma predstavljala je ene sa do oko 20% iznad gornje granice normalne teine; gojazna je svaka teina iznad opsega kategorije sa vikom kilograma. Uoite da su gojazne ene imale trostruko vei rizik u grupi ena koje jo uvek nisu prole kroz menopauzu, ali je rizik porastao na 12 puta vii nivo za one koje su bile u menopauzi.
Tabela 25. Gojaznost poveava rizik od raka dojke

Pre menopauze
Rizik Vitka Sa vikom kilograma Gojazna 1 2x 3x

Posle menopauze
Rizik 1 5x 12 x

Selen
Selen je mikromineral koji se nalazi u integralnim itaricama, kao to je penica uzgajana

Drugi nain za posmatranje faktora koji predispozicioniraju ene ka raku dojke je istraivanje onih koje su imale vie od jednog raka dojke koji se nije rairio od prvobitnog raka. Takva istraivanja su vana jer bi se od njih oekivalo da prepoznaju grupu ena koja poseduje specijalne faktore koji favorizuju razvoj raka dojke. Drugi japanski istraivai su 1985. godine utvrdili takvu grupu od preko 60 pacijenata i uporedili ih sa osobama koje su imale samo jedan rak dojke.238 Pojavio se snaan odnos izmeu teine i viestrukog raka dojke. One koje su imale viak kilograma bile su izloene trostruko veem riziku od razvijanja vie od jedne epizode raka dojke, dokazujui da

40
ih je stanje sa vikom kilograma na neki nain preduslovilo za razvoj te bolesti. Objavljeno je i ameriko istraivanje o odnosu izmeu raka dojke i vika kilograma. Dr Kumar je sa saradnicima na Univerzitetu u junoj Floridi utvrdio da je poveanje teine od puberteta do ranog odraslog doba bilo naroito znaajno u poveanju rizika od raka dojke. Pronali su da je dodatnih 4,5 kg na tridesetogodinjoj eni povealo rizik od raka dojke za 23%, dok je dodatnih 9 kg povealo rizik za 52%.239 Poveanje teine posle 18 godina starosti je tek nedavno otkriveno kao nezavisni faktor rizika (odvojeno od upotrebe alkohola, hormona, nivoa fizike aktivnosti, starosti pri prvoj trudnoi i menopauze) za razvoj raka dojke.240 ene nisu jedine koje doivljavaju poveani rizik od raka usled vika kilograma. Dr Garfinkl (Garfinkel) je 1985. godine izneo rezultate jednog od najveih istraivanja koje je ispitivalo odnos izmeu telesne teine i rizika od raka na 750.000 mukaraca i ena. Dvanestogodinje praenje je otkrilo poveanu smrtnost od raka kod onih koji su imali viak kilograma. Nalazi su navedeni na slici 26.241 Zapazite da su mukarci koji su imali viak kilograma od 40% imali za 33% povean rizik od umiranja od raka. Kod ena koje su imale viak kilograma u istom procentu stopa smrti od raka se poveala za 55%. Kod mukaraca odnos je bio statistiki znaajan za rak debelog creva, rektuma i prostate. Za ene, rizik se poveao ne samo za rak dojke ve i za rak
Slika 26. Gojaznost i poveani rizik od smrti od raka
60 Poveanje rizika od smrti (%) 50 40 30 20 10 0 20-30% 30-40% Iznad prosene telesne teine preko 40% 9 19 14 23 Mukarci ene 33 55

ZAKONI ZDRAVLJA I ISCELENJA

osiguravajua kompanija. Meutim, te tabele nisu odgovarajue za ljude koji imaju znaajno vee koliine miine mase od proseka. Po takvim standardima bi veina bodibildera, na primer, imala viak kilograma. Prema tome, neki smatraju da je znaajniji pokazatelj da li imate viak masti. Merenja telesne masti mogu se izvriti itavim nizom metoda koje se kreu od merenja pod vodom, do merenja konih nabora. Novije metode koriste zrak infracrvene svetlosti ili otpornost pri slabim elektrinim strujama kako bi se procenio procenat telesne masti. Jednostavniji, a ipak veoma dragocen metod za procenu vika telesne masti poredi obim struka u odnosu na kukove.243 To moete da uradite sami. Uzmite metar i izmerite obim kukova, a zatim i struka. Za ene, obim pojasa trebalo bi da bude 20% manji od obima kukova. Na primer, ako je obim kukova 100 cm, obim struka bi trebalo da bude 20 cm manje, ili 80 cm. Ako je vei od 80 cm, imate viak kilograma. Za mukarce, obim stuka bi trebalo da bude 10% manji od obima kukova. Na primer, ako obim kukova iznosi 100 cm, obim struka bi trebalo da bude 10 cm manji ili 90 cm.244 Ako je vei, imate viak kilograma. Oni koji imaju viak masti na osnovu metoda struk/kukovi ne samo da imaju vei rizik od raka ve imaju takoe i vei rizik od dijabetesa, hipertenzije (povienog krvnog pritiska) i bolesti sranih sudova.

Pazite na viak belanevina

Ishrana siromana belanevinama, naroito odreenim aminokiselinama, takoe e ojaati imuni sistem protiv raka. Vie informacija moete nai u 7. poglavlju: Veliki mit o mesu i belanevinama.

Virusi u ivotinjskim proizvodima

Na deliminoj listi virusa za koje je poznato da prouzrokuju rak kod ljudi mogu se navesti: hepatitis B virus, epstein-bar virus, virusi leukemije T-elija oveka, i HIV, virus imunodeficijencije kod ljudi.245 O papiloma virusu kod ljudi, koji takoe prouzrokuje rak, govori se u 15. poglavlju: AIDS i HIV neispriana pria. Pored virusa, paraziti, koji su esti preko okeana, takoe se nalaze na listi infektivnih agensa koji prouzrokuju rak. Godinama su poznata dva takva parazita koja prouzrokuju rak: to su Schistosoma haematobium i Chlonorchis sinensis. Prvi je povezan sa rakom beike, dok je drugi poznati faktor rizika raka jetre.246 Hronine bakterijske infekcije kao to je na

materice (grlia i endometrijuma), jajnika i une kese.242 Kako znate da li imate viak kilograma? Postoji itav niz naina da to otkrijete: jedan od standardnih metoda je poreenje sa tabelama kao to su one koje je objavila Metropolitenska

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE

41
rica, uz umereno korienje oraastog voa. Ova hrana je bogata vitaminima, mineralima i vlaknima, bez holesterola. Drugi obrok moe da bude u podne ili u rano popodne. To moe da zvui kao nemogu stil ishrane za mnoge ljude i moda nije doputen vaim radnim rasporedom. Meutim, ako imate sposobnost da primenite takav program, utvrdio sam da ne samo da se veina osoba prilagoava na njega, ve napreduje na takvom reimu. Optimalno bi bilo da ako jedete uvee, to bi trebalo da bude lak obrok; to je tei veernji obrok, to je vea ansa da se dobije viak kilograma, kao to je ilustrovano u prvom poglavlju: Principi za optimalno zdravlje. Dobar primer lake veere bi bio obrok zasnovan na vou.

primer infekcija sa Helicobacter pylori mogu da prouzrokuju rak stomaka, a i povezani su sa limfomom.247 Sa ponovnim shvatanjem opasnosti od infektivnih bolesti, mnogi se pitaju da li meso i drugi ivotinjski proizvodi mogu da sadre infektivne agense koji bi mogli da poveaju rizik od raka. O ovom pitanju govorim u 10. poglavlju: ivotinjske bolesti i rizik po ljudsko zdravlje.

Redovni obroci bez iega izmeu

Uestalost obroka je identifikovana kao faktor rizika za rak debelog creva. Veliki broj istraivanja u razliitim delovima sveta ukazuje da ei obroci dovode do poveanog rizika od raka debelog creva.248,249,250 Dr La Veija )La Vecchia) je sa saradnicima u Milanu, u Italiji, objavio rad o ovom pitanju. Njegova grupa je pronala da se rizik od raka debelog creva kao i od raka zadjneg creva (rektuma) moe skoro dva puta uveati eim obrocima, kao to je navedeno u tabeli 27.251 etiri obroka na dan skoro udvostruuju rizik od raka debelog creva i rektuma u poreenju sa dva obroka na dan. Ovi impresivni rezultati koje su otkrili milanski istraivai se ne mogu objasniti razlikama u ishrani ili drugim faktorima naina ivota. Rezultati ukazuju da je uestalost uzimanja obroka zaista bila faktor koji je uticao na poveani rizik.
Tabela 27. Rak debelog creva i uestalost ishrane mesom

Vebanje prijatelj koji je potreban vaem imunom sistemu

Vebanje i zdrav imuni sistem idu ruku pod ruku. Stope smrtnosti od raka su znaajno nie kod redovnih vebaa. Objavljeno istraivanje harvardskih naunika je utvrdilo da su oni koji su vebanjem sagorevali samo 500 ili manje kalorija sedmino imali 35% vie smrtnih sluajeva od raka od onih koji su troili vie od 2.000 kalorija sedmino.254 Smrtni sluajevi od svih vrsta uzroka, ukljuujui i oboljenje srca, bili su poveani preko 60% kod slabijih vebaa. Preko 17.000 mukaraca starosti od 30 do 79 godina je u dve odvojene prilike tokom 25ogodinjeg perioda klasifikovano u odnosu na njihov nivo fizike aktivnosti. Oni koji su bili veoma aktivni (troei dve i po hiljade ili vie kalorija sedmino vebanjem) imali su 38 do 61% manje tumora plua od onih koji su bili neaktivni (troei samo 1000 ili manje kalorija vebanja sedmino).255 Tee osobe koje su bile veoma aktivne smanjile su svoj rizik od raka debelog creva za 44 do 81%. Izraeno na drugi nain, njihovi neaktivni suispitanici su imali do 5 puta vei rizik od raka debelog creva. Druga istraivanja su takoe ukazala da fizika neaktivnost poveava rizik od raka debelog creva.256,257 Druga istraivanja su opet povezala fiziku aktivnost sa zatitom od drugih vrsta raka. Istrativai sa Kuper klinike u Dalasu su pronali da su oni koji su vebali umereno imali samo oko 3/4 rizika od raka prostate u odnosu na svoje neaktivne suispitanike. Grupa veoma aktivnih vebaa je prola daleko najbolje: imali su samo oko 30% od rizika onih koji su vebali malo ili ni malo.258 Zatitni efekti vebanja se odnose i na ene. Jedno novije istraivanje je utvrdilo da su ene

Obroka na dan
2 ili manje 3 4 ili vie

Rizik od raka rektuma

1,0 1,7 1,9

Rizik od raka debelog creva

1,0 1,4 1,9

Rezultati se slau sa savetom koji je pre vie godina dao jedan autor: Treba pokazati da je korienje dva obroka daleko bolje za zdravlje od tri.252 On je dao dalje razjanjenje: Veina ljudi ima bolje zdravlje dok jede dva obroka dnevno, a ne tri; drugi, pod svojim postojeim okolnostima, mogu da imaju potrebu da jedu neto u vreme veere; ali bi taj obrok trebalo da bude veoma lagan...253 Medicinska istraivanja koja su predstavljena kroz celu knjigu su u najveoj meri u skladu sa takvim stilom ishrane. Trebalo bi da jedemo obilan doruak ujutru. To je odgovarajue vreme za unoenje nekoliko porcija voa i ita-

42
koje su vebale u proseku 4 sata sedmino, tokom godina odgajanja dece umanjile svoj rizik od raka dojke za skoro 60%. ak su i one koje su vebale samo jedan do tri sata sedmino umanjile svoj rizik za 30% u poreenju sa nevebaima.259,260 Zato vebanje umanjuje rizik od raka? Postoji nekoliko moguih razloga mnogi od njih su skoncentrisani oko imunog sistema. Na primer, naporno, neprekidno vebanje stimulite bela krvna zrnca na oslobaanje jedinjenja zvanog interleukin-1.261 Mogli bismo da prihvatimo da bilo kakva napornija aktivnost ostvaruje taj efekat, bez obzira da li je to batovanstvo, ustro hodanje ili desetine drugih aktivnosti. To su dobre vesti jer je interleukin-1, sam po sebi, prirodan hemoterapijski agens. Pored toga, interleukin-1 stimulie oslobaanje interleukina-2 koji takoe pomae imunom sistemu. Ove interleukinske hemikalije iz naih belih krvnih zrnaca slue kao modulatori celokupnog imunog sistema. Drugi nain na koji naporno vebanje pomae imunom sistemu je udvostruenje nivoa interferona u krvnoj plazmi.262 Interferon je jo jedan hemoterapeutski agens koji deluje protiv odreenih tipova raka kao to je leukemija prstastih elija. Takoe se bori sa hroninim virusnim infekcijama kao to su hepatitis B i hepatitis C. Vebanje takoe poveava druge neophodne imune supstance, elije prirodne ubice.263 elije prirodne ubice predstavljaju odreeni tip belih krvnih zrnaca koje verovatno imaju prirodan instinkt da detektuju abnormalne elije i da ih unite. One su izgleda naroito vane u naoj odbrani od raka.264 Konano, broj krvnih limfocita, koji predstavljaju iroku grupu belih krvnih zrnaca, koja je ukljuena u sam imuni sistem, poveava se vebanjem.265 Vebanje takoe ima sposobnost da modulira hormonalne mehanizme. To moe da bude znaajno za oba pola i za sve starosti, ali je naroito naglaeno za mlade ene koje naporno vebaju. Opte je poznato da hormonalne promene usled vebanja u toj grupi mogu da budu toliko duboke da menstrualni ciklusi mogu da se zaustave. Iako niko stvarno ne zna koliko je tano vebanja optimalno za prevenciju raka, veina strunjaka se slae da je jedan od najznaajnijih faktora doslednost. Zaista, vebanje treba da bude deo nae dnevne rutine ako smo stvarno ozbiljni u vezi sa prevencijom raka.

ZAKONI ZDRAVLJA I ISCELENJA

Umereno sunanje
Najvei deo panje medija bio je usmeren na sunevu svetlost kao uzrok raka, kao to i jeste u prevelikoj koliini, kako je spomenuto ranije u poglavlju. Meutim, manjak izlaganja sunevoj svetlosti poveava rizik od raka dojke, debelog creva i prostate, verovatno usled manje koliine cirkuliueg vitamina D3 i njegovih derivata.266 Autori ovog otkria zakljuuju da ne treba da se javlja iroka osuda umerenog izlaganja suncu.267 Izlaganje suncu u stvari moe da pomogne u spreavanju raka debelog creva. Istraivai sa Univerziteta u Vaingtonu su prouavali stope raka u devet oblasti Sjedinjenih Drava. Otkrili su da su mukarci iz junih drava daleko ree imali rak debelog creva od severnjaka.268 Kada se uporedi sa stanovnicima Novog Meksika, ljudi u Miigenu, Konektikatu i Vaingtonu su imali vie stope raka debelog creva za 50 do 80%. Efekat je takoe izgledao taan za ene, iako nije bio toliko naglaen. Jedno objanjenje za ovo umanjenje rizika od raka debelog creva u junim dravama je poveano izlaganje sunevoj svetlosti uz rezultujui porast nivoa vitamina D. Vitamin D je izgleda u stanju da sprei rast kanceroznih elija.

Stres i imuni sistem

Kako biste optimalno poboljali va imuni sistem, odgovarajua kontrola stresa je obavezna. Istraivanja pokazuju da ljudi koji se nisu odgovarajue nosili sa glavnim stresorima u svojim ivotima imaju daleko veu ansu od razvijanja raka ili infekcije opasne po ivot. Veliki broj istraivanja je izvren na ljudima koji su ve imali rak opasan po ivot. Iako su specifini bioloki procesi neijeg tumora najdosledniji faktor koji utie na preivljavanje, drutvena potpora (kao na primer koju daje voljeni suprunik) i verska dimenzija (kao to je molitva) su dve relativno dosledne karakteristike meu osobama obolelim od raka koje su preivele dugo godina.269 Poto je kontrola stresa toliko znaajna, napisao sam itavo poglavlje: Stres bez potresa (14. poglavlje), o tome kako odgovarajuu kontrolu stresa mogu ostvariti ak i oni pod veoma velikim stresom.

Rezime agenasa koji spreavaju rak

Za zatvaranje II odeljka ovog poglavlja podesan je pregled velikog broja akcija koje moemo da uinimo kako bismo drastino umanjili na rizik od raka. Svi oni su u okviru mogunosti i sprovodljivosti. Nisu sloeni, mogu se ugraditi u nae ivote bez dodatnih trokova.

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE

43
sadre alkohol, to nije mala stvar. Kada razmiljamo o kancerogenom potencijalu alkohola i onome to on ini u vezi sa poveanjem broja nesrenih sluajeva, samoubistava i ubistava, moramo da izaberemo da se suzdravamo i da ohrabrujemo druge da ine to isto - to je jedina opcija koja ima smisla. Ako stvarno elimo da maksimalno uveamo nae line napore u zatiti od raka, moramo da izaberemo hranu koja e nam koristiti i da eliminiemo hranu koja radi protiv nas, kao to su pokazala mnoga istraivanja navedena u ovom poglavlju. Videli smo da drutva koja redovno konzumiraju meso, mlene proizvode bogate mastima i zasiene masne kiseline povezane sa njima, imaju najvie stope raka. Menjanje nae ishrane ne znai smanjivanje korienja crvenog mesa i korienje umesto toga vie piletine, uretine ili ribe, koje sadre mnoge viruse, toksine i druge potencijalno opasne supstance. Nema nikakve koristi od takvog pristupa; on i dalje sadri prvobitne opasnosti. Jedino emo promenom sa tipine amerike ishrane zasnovane na ivotinjskim produktima na ishranu zasnovanu na biljnoj hrani (kao u Kini i mnogim drugim zemljama u svetu koje imaju najnie stope raka) ostvariti rezultate koje elimo. Slobodna ishrana sa veim koliinama voa, itarica, povra i umerene koliine bademastog voa, spremljena na razne naine, prua nam najzdraviju ishranu na svetu. To je bila prva ishrana zabeleena u istoriji oveka i jo uvek je najbolja za koju danas znamo. Ne samo da ona eliminie itav niz supstanci koje izazivaju rak, ve je takoe idealna za odravanje odgovarajue teine. Ona pojaava imuni sistem korienjem vitamina A, C i E i drugih veoma znaajnih zatitinih fitohemikalija i vlakana. Povezujui ovu ishranu sa redovnim vebanjem, jo vie e se pojaati imuni sistem. Zaokruujui program odgovarajuom kontrolom stresa, umerenim sunanjem, kontrolom teine i umanjivanjem uina i uestalosti obroka, iskoristiemo preventivni potencijal u najveoj moguoj meri. Sve to je vredno injenja je vredno pravilnog injenja. Svi smo mi zaista sposobni da menjamo nae ponaanje na bolje, naroito kada znamo koje koristi mogu da nastanu iz toga. Lini ulozi su veliki to je pitanje ivota i smrti mog ivota, vaeg ivota i ivota vae dece i vaih voljenih. Poruka je jasna i poziva na delovanje. Vreme za delovanje je sada.

Zbog pogodnosti, lista koja rezimira elemente naina ivota koji e u velikoj meri umanjiti na rizik od dobijanja raka prikazana je u tabeli 28. Kao to smo videli, otkriveno je da antioksidansi, selen, vitamini A, C i E, i mnoge fitohemikalije imaju posebne kvalitete koji spreavaju rak. Voe i povre koje sadri jednu ili vie ovih supstanci u dovoljnoj koliini navedeno je u tabeli 29.

Tabela 28. elementi naina ivota koji tite od raka - Odgovarajua ishrana: voe, povre, itarice, oraasti plodovi - Odravanje pravilne teine - Redovni obroci bez uina - Redovno vebanje - Umereno sunanje - Kontrola stresa

Oblikovanje linog naina ivota koji titi od raka

Informacije iznete u ovom poglavlju omoguavaju nam da oblikujemo lini nain ivota koji titi od raka. Takav nain ivota pretpostavlja izbegavanje kancerogenih materija. U ovom poglavlju smo videli da je vodei i najei kancerogen duvan. Puai treba da odbace duvansku naviku; moraju se nastaviti napori kako bismo imali drutvo bez dima, duvana, kako bismo iskorenili pasivno puenje. U vezi sa alkoholom, podaci su jednoglasni. Moramo da prestanemo da koristimo alkohol. Zaista, ak i umerena upotreba alkohola poveava rizik od raka, a kada razmotrite da 56% amerike populacije pije proizvode koji
Tabela 29. voe i povre koje titi od raka

Voe
Borvnice Jagode ljive Pomorande Groe Juno voe Kajsije Sok od pomorande Grejpfrut Kivi Maline Kupine Banane

Povre
Kelj, spana Salata Prokule, kupus Karfiol argarepa, cvekla, krompir Potoarka, slaica Beli luk, crni luk, praziluk Repa, keleraba Paradajz Jam, batata (slatki krompiri) Meano povre Bundeva Dinja, lubenica Paprika

44

ZAKONI ZDRAVLJA I ISCELENJA

Najbolje uvana tajna za spreavanje fatalnih bolesti

Mislite o onome to bi se moglo destiti sutra posle svih milijardi dolara potroenih na istraivanje leenja raka kada bi se udesni lek protiv raka konano otkrio, a da njegovo obeanje nije lano: da stvarno lei 90% svih vrsta raka! Nema sumnje da bi lek dospeo na naslovne strane. Kompanija koja bi ga razvila mogla bi da mu odredi visoku cenu. Na kraju pomislite na sav novac koji bi se utedeo od hirurkih operacija, terapije zraenjem i leenjem hemoterapijom u bolnici. Nema sumnje da bi imao svoj deo sporednih efekata svi lekovi ih imaju. Ali koga je briga za sporedne efekte kada imate rak i kada je lek u jednoj piluli tako blizu! Istraivai koji bi otkrili lek bi verovatno primili Nobelovu nagradu za svoj rad. Ne bi bilo iznenaujue ako bi predsednik Sjedinjenih Drava pozvao glavnog istraivaa na poseban prijem u Belu kuu. Kakav bi to razlog za radovanje zaista bio. Velika nacionalna slava i ast nadneta nad uesnicima bila bi ogromna kao to bi i trebalo da bude. Meutim, zastanimo za minut. Nema naznaka da je bilo kakav lek nalik na ovaj na vidiku. tavie, ta je stvarno znaajnije, prevencija ili lek? Svi smo svesni stare izreke: Bolje spreiti nego leiti. Meutim, da li zaista ivimo kao to to verujemo? ak i kada bi taj zamiljeni lek za rak stvarno bio razvijen, pomislite o svim problemima koje rak prouzrokuje pre nego to je ak i dijagnostikovan: sve medicinske raune, vreme izgubljeno sa posla, i porodini stres, a da ne spominjemo bol i patnju koju bolest prouzrokuje. ak i kada bi postojao lek za svaku vrstu raka, prevencija bi i dalje bila daleko jeftinija i mnogo poeljnija i prijatnija. Meutim, u vremenu kada uprkos svim milijardama dolara koje su ve potroene na nade o tom obmanjujuem udesnom leku od raka, jo uvek nismo ni blizu takvog maginog leka od raka,270 koliko je jo znaajnija prevencija od raka? Koliko god da je neverovatno, magina pilula protiv raka je pronaena. Istraivanja su otkrila da sada imamo i do 90% efektivan lek od raka u obliku sveobuhvatnog naina ivota koji spreava rak. Ali nije bilo naslovnih strana, velianja, predsednikih poziva, Nobelovih nagrada. U stvari, teko da bilo ko ak i zna o tom monom stilu ivota. Zaista, postoji mnogo ljudi koji znaju o raznovrsnim aspektima programa koje sam opisao u ovom poglavlju. Mnogi su svesni znaaja prestajanja puenja, ili vebanja, ili ishrane bogatije voem i povrem.

Ipak u vezi sa celokupnim paketom koji moe da donese tako zadivljujue rezultate, veina opte javnosti je potpuno nesvesna. Naalost, tu spadaju i zdravstveni radnici. Iako je veina svesna nekih od elemenata o kojima sam govorio u ovom poglavlju, malo njih je svesno o moi sveobuhvatnog naina ivota u odnosu na rak kakav je predstavljen. Ovaj nedostatak svesnosti je jo upeatljiviji u svetlu doba informacija u kome ivimo. Trebalo bi da jasno emitujemo ovaj sveobuhvatni pristup prevenciji raka na svakoj televiziji i radio stanici; trebalo bi da ga predstavljamo grafiki i mono u svim novinama, asopisima i komjuterskim informativnim servisima. Ovaj nain ivota bi trebalo da bude predmet masovnog vladinog obrazovnog programa. Kada bi se tako neto desilo sutra i amerika javnost prihvatila novi nain ivota, ubica broj dva u Americi bi se uskoro potisnuo do dna liste od 10 vodeih uzroka smrti. Bol, patnja, gubitak produktivnog rada, porodini bol, posete lekaru i bolnici, a da ne spominjemo trokove povezane sa time, bili bi u velikoj meri umanjeni. Meutim, to se tie ovog velikog dela, mediji, istraivai, zdravstveni obrazovni radnici i predsednici su bili smrtno tihi u promovisanju sveobuhvatnog programa naina ivota za spreavanje raka. Oni su, kao i veina drutva, objavili rat raku koncentriui energiju na obmanjive tretmane i uske pristupe preventivi, dok nam je sveobuhvatni preventivni nain ivota ak nadohvat ruke. Da li je to jednostavno neznanje? Ili je mogue da veliki broj naih voa, naunika i govornika na medijima nije voljan da sam naini smele izmene naina ivota (sve dok se oseaju dobro) i time bi im bilo neprijatno da pozivaju sve ostale da prihvate takav nain ivota? Da li postoji opasnost da se moni komercijalni interesi umeaju u sluaju da se zastupa optimalni preventivni nain ivota? (Poruka ovog poglavlja verovatno nee biti popularna meu industrijama alkohola, mesa i mlenih proizvoda, itd.) Iskreno ne znam koje su sve potekoe, ali znam da je sada vreme da se proiri re o ovom sveobuhvatnom stilu ivota. I sada je vreme da svako od nas postane ivi primer moi takvog naina ivota za borbu sa stranim amerikim ubicom broj dva.