1

VESTI IZ IT-a
Facebook i srpska Ecotopija Internet arhiv se preseljava u novi centar Rusija razvija zamenu za Windows Google zaposlenima poklonio telephone Telekom Srbije uvodi ADSL u sve kole u Srbiji Probna verzija Windowsa 7 procurela na Internet Google Android

BOLJI SVET
3 6 7 8 9 10 11
Istorija i edukacija hakera Kako upload-ovati shell na phpBB3 Krekovanje programa Sakrivanje virusa u .JPG formatu

Net Majstor
27 28 29 30
Broj 5, mart 2009. Cena: besplatan primerak Glavni direktori: Luka Rogovi Nenad Marjanovi Glavni i odgovorni urednik: Luka Rogovi Urednici: Nikola Raji Nemanja Kecman Vedran Janji

MOBILNA TELEFONIJA
FireFox na mobilnom Nokia dri 40% trita mobilnih Nokia N810 TEST: Nokia 5700 TEST: Sony Ericsson T650i TEST: Sony Ericsson P1 TEST: Nokia 6110 navigator TEST: Nokia E90 TEST: Sony Ericsson T810i TEST: Sony Ericsson W660i

TESTOVI I PRIKAZI
12
Metalni kanon USB bez ogranienja Genius web cam ISLIM 310

31

13

Likovno-grafiki urednici: Nemanja Kecman Luka Rogovi

32 33
Telefon: 065/62-02-841 (Luka) e-mail: luka032@gmail.com (Luka) zer0f@email.rs (Nenad) http:// www.netmajstor.com

14

Mobilni telefon kao vodi na putovanjima Vonja bezmalo zatvorenih oiju

15

PROGRAMSKI KUTAK
Programski jezik C Naredbe i struktura programa Funkcije Osnove prikupljanja podataka Pokazivai i nizovi

GAME ZONE
16
Destroy all humans! Need For Speed trojka

35 38 39

17 18

Flat Out: Ultimate Carnage Need For Speed: Shift screenshots

TUTORIJALI
Kako otvoriti cookies na Visti Saveti za podeavanje registry baze Oistite senzor na SLR aparatu Windows XP u Visti pomou Virtual PC 2007 Uetvorostruite zabavu uz sistem etiri monitora Vistin System Restore ne rekonstruie sistem Bezbedna razmena Gogoleovih tabela u obrascima e-pote

IZDVAJAMO
19 20 22 23 25 26 2
Sezam pro EUnet Win Win shop Net Majstor takmienje Par rei o ovom izdanju

41 42 43

VESTI IZ IT-a
Facebook i srpska Ecotopija
Tek to smo poeli da koristimo sve blagodeti nove multimedijalne igrake Youtubea, ve smo bili uvueni u svet sa svim osobinama iz naeg ogledala. Verovatno smo u poslednje vreme bar nekoliko puta bili upitani da li smo na Facebooku, a time i pozvani ili namamljeni u zamku nove internet igrake...
Prva pomisao je bila da se prijavimo kao Miki Maus, ali ve nakon nekoliko sekundi to pitanje je postalo potpuno bezveze isto kao kada bi svojim prijeteljima dali lani broj telefona. Jednostavno, Facebook oekuje tvoj pravi profil, osim ako te ba svi ne poznaju kao Peru Detlia, to ve spada u domen naune fantastike. Facebook otvara vrata u novu dimenziju, dajui upravo ono to je potrebno dananjem homo sapijensu slobodu izraavanja i mogunost izbora. Da ne zaboravimo i sveti gral interneta, da aktivno uestvujemo i omoguimo neku promenu, bez kompromisa i sa iskrenim doprinosom. Ili bar da se samo ujemo i kaemo da ne volimo (hejteri). Pravu mo Facebooka moda najbolje ilustruje i to da je u izboru Obame u Americi veliku ulogu odigrala impozantna kampanja na internetu (Yes, wwwe can!, prim. aut.), donosei mu nesagledivu popularnost i nove glasae. Posle ovih amerikih izbora, agenda izbornih aktivnosti i percepcija glasaa vie nikad nee biti ista. To je ve nateralo mnoge politiare da naprave svoj profil, kreiraju svoju fan grupu, komuniciraju i oslukuju svoje potencijalne birae. Svet rapidno postaje malo selo a Facebook neka vrsta nadreligije, ujedinjujui polove i povezujui, ak i one drugaijih shvatanja, kao opijum. Zvui mondijalistiki, moda i pomalo orvelovski, zar ne? Ono to svet interneta ini drugaijim i nesagledivim jeste upravo ta buntovnika sloboda i mogunost drugaijeg. Jer, ta drugo bi privuklo stotine miliona korisnika da se prijave i kreiraju svoj profil. Drugim reima, ljudi su glasali prvenstveno za jednu novu ideju i mogunost, ne iskljuujui pri tome i psiholoke, socioloke ili kulturoloke aspekte. Moda po prvi put, biti (drug) lan i nije tako out. Poslednje statistike brojke Facebook profila sa ex-yu prostora pokazuju da je Srbija sa oko 600.000 rekorder u regionu, odmah je sledi Hrvatska sa nekih 530.000. Kako prenosi list 24 sata iz Beograda, broj posetilaca uzrasta od 18 do 25 godina ini skoro 50% svih profila iz Srbije, to reprezentuje i globalni trend. Ovo je sjajna vest za sve one koji ele da se uju i vide. Naravno, ne izmiljajmo rupu na saksiji, tvorci ovog fenomena su se ve dosetili toga i danas je Facebook verovatno najskuplja stvar na tritu i prava 3

tamparija novca. Jednom reju, daje mogunost marketinkim gikovima da naprave idealnu reklamu, savreno segmentiu trite i imaju besprekoran audit kampanje.

Ooops! Neko nas posmatra... Nije daleko dan kad e neko organizovati izbore za predsednika, parlament i voditi neku vrstu aktivnog promovisanja na Facebooku. Nemojte se zauditi ako te rezultate sutra proitate i u novinama, ma kako izgledalo futuristiki i avanturistiki. Ova vizija jo uvek ima u sutini Facebook kao nae orue i medij kojim mi upravljamo, ali da li e to tako i zaista ostati? Teoretiari zavere kau da svakako nee, a u prilog im ide i nedavna vest da su vlasnici Facebooka promenili uslove korienje (ToC). zZnate, one bezobrazno duge tekstove ispisane sitnim slovima, koje niko ne ita. Sutina je u tome ko je vlasnik profila i sadraja korisnik ili sam Facebook? Nove izmene u uslovima su, kako navodi Facebook, imale za cilj da ouvaju integritet sistema kod onih korisnika koji obriu svoj profil, ali bi njihove aktivnosti, deljeni sadraji i podaci ostali aktuelni i veoma ivi u Facebookovoj bazi podataka. Posle mene i dalje ja, ali bez mozga i srca! Ovakvo zavrtanje ruku nije ostalo bez odjeka, opet zahvaljujui Facebooku i samosvesnim korisnicima. Naravno, Facebook je daleko od social networkinga i zabave. U igri su veliki ulozi i veliki novac. To se u biznisu popularno zove ROI, odnosno povraaj investicija. Facebook je danas globalni fenomen i kao takav predmet najirih hvalospeva ali i kritika, esto opravdanih. Na stranu to nam omoguava da ipak utedimo novac od telefoniranja, slanja pisama ili diskova, Facebook nas je sutinski povezao, unosei onu linu notu u celu priu. A tu smo svi najosetljiviji. Nee proi dugo vremena a Facebook emo koristiti i na mobilnom telefonu ili interaktivnoj televiziji. U razvijenim zemljama vodi se najira debata da li je Facebook na poslu tetan ili koristan, meutim nesporno je da pomera granice i ulazi u nae ivote. Jedna od zanimljivih elemenata profila je i brani status, kao paradigma fenomena Facebooka. Zamislite na trenutak snagu podataka iz ozbiljne analize ove informacije na segmentu odreenog grada ili drave. Facebook omoguava i razvoj partnerskih aplikacija sa drugim platformama, portalima i entitetima na internet mrei, putem integracije/razmene profila i jedinstvenog logovanja. Umreavanje platforme na nivou ire internet zajednice i zajedniko partnerstvo su moda i najjai adut Facebooka u budunosti.
4

Facebook Ecotopia Kreiranje grupa i drugih sexy aplikacija, kao to je Pet Society, predstavljaju najvei potencijal i oficijelnu snagu Facebooka. Nemojmo zaboraviti nedavni "rat" izmeu slovenakih i hrvatskih posetilaca povodom slovenakog blokiranja Hrvatske na putu ka EU. Da postoji kakav energometar na sajtu, verovatno bi izmerio apsolutni maksimum na ovakvim debatama visokih emocija, dok je sa druge strane, ovakav vid demokratije (vieglasja) i sukoba miljenja do pre godinu-dve prosto bio nezamisliv. Primera radi, ako pretraite grupe po kljunoj rei Srbija dobiete preko 500 rezultata! Ljudska kreativnost i inventivnost zaista nemaju granice. Sme li danas neko rei, ta posle Facebooka? Teko je rei ali letvica je postavljena vrlo visoko i novi e-hit e morati daleko da dobaci. Ono to je danas vano istai je da nikad nijedna privredna grana i medij nije toliko otvoren i transparentan za razvoj i profitabilnost kao internet, omoguavajui konstantno takmienje ideja i najboljih reenja. Primer osnivaa Googlea, Facebooka ili Youtubea govori za sebe. Tamnu stranu zavisnosti od interneta i Facebooka ilustruje i nedavni napad pedofila na maloletnu devojicu u Beogradu, koji se lano predstavljao na Facebooku. Kao i svako reenje ili alatka, i Facebook ima svoje nalije, kao i uvek kada nekom sredstvu ili ideji damo mesto koje im ne pripada. I to vlasnici Facebooka znaju kada se kreu po uzanoj liniji izmeu velikog profita Velikog brata i kompromitacije moje privatnosti. Ali ni mi nismo osloboeni odgovornosti za svoje ponaanje, pogotovu kada se predstavljamo svojim punim imenom. Ne postoje ti ToC koji e nas osloboditi nepotrebne glavobolje, upada u privatnost ili neeg goreg. Na kraju, neka svako pronae svoju meru ali bar razmislite da se ukljuite u neku drutveno korisnu grupu, ako je ve niste kreirali. Ili odigrajte Movie Quiz "Only Fools And Horses"... Ja sam se prijavio u grupu Ecotopija *Ja uvam Srbiju, a Ti?*, a poziv vai i za druge u borbi za istiju i lepu Srbiju. Ako ste skeptiniji, onda posluajte one starije i iskusnije koji kau, istina je negde izmeu.

VESTI IZ IT-a

Internet arhiv se preseljava u novi centar

Organizacija Internet Archive (www.archive.org) planira da u sredu 25. marta otvori nov centar za obradu podataka u koji e smestiti dva petabajta informacija iz svoje digitalne vremenske kapsule zvane Wayback Machine u kojoj uva arhivirane verzije Web strana od 1996. do pre nekoliko meseci. Wayback Machine (www.archive.org/web/web.php) uva 85 milijardi Web strana arhiviranih tokom vie od deset godina. Pre svega pet godina ova maina s pogledom u prolost sadrala je oko 30 milijardi Web strana. Oekuje se da e nastaviti da raste brzinom od 100 terabajta meseno. Rezervna kopija ove ogromne baza podataka nalazi se u novoj Aleksandrijskoj biblioteci (Bibliotheca Alexandrina www.bibalex.org/English/) u Egiptu. Internet Archive sada preseljava svoj centar za uvanje podataka pun standardnih Linux servera u novi koji e koristiti operativni sistem Solaris 10 na serverima Sun Fire x4500 u Sunovom modularnom centru za obradu podataka smetenom u mobilni metalni kontejner. Zbog svog modularnog dizajna ovaj centar je napravljen u deset puta kraem vremenu nego da su ga gradili od betona. Wayback Machine Sun Modular Data Center moe da obradi 500 zahteva u sekundi. Internet Archive je neprofitna organizacija sa seditem u San Francisku iji se centri za obradu podataka nalaze u oblinjim gradovima Redvud Siti i Mauntin Vju. U svojoj arhivi uva ne samo Web strane ve i softver, filmove, knjige i audio snimke. Wayback Machine se pretrauje tako to se u ponueno polje ukuca adresa Web lokacije ili neke njene strane, a potom se iz ponuenog spiska datuma izabere onaj koji je najblii trenutku koji vas zanima. Pretraivanje po kljunim reima jo uvek nije mogue.

VESTI IZ IT-a

Rusija razvija zamenu za Windows

Malo je do sada poznatih detalja, sem ako dobro znate ruski jezik. Ipak, lokacija CNews izvetava da Rusija planira razvoj sopstvenog nacionalnog operativnog sistema. Time bi trebalo da bude smanjena zavisnost Rusije od stranog softvera i ugovora o licenciranju, a novo reenje otvorenog koda, najverovatnije izvedeno iz kombinacije Linux/GNU, trebalo bi da Rusiji omogui vei stepen prilagodljivosti, kao i veu kontrolu nad korienjem i pristupanjem novom operativnom sistemu. Ovo nije prvi put da se u Rusiji razmilja o velikoj distribuciji softvera otvorenog koda. Prema pisanju lista Russia Today, pilot programom kojim su obuhvaena tri ruska regiona, trebalo bi da u kolama Microsoftovi operativni sistemi budu zamenjeni alternativama zasnovanim na Linuxu. Sve ruske kole bi, prema tvrdnjama ruskih zvaninika trebalo da preu na softver otvorenog koda do kraja ove godine. Ukoliko doe do razvoja ruske verzije operativnog sistema, zagovornici Linuxa bi time dobili znaajnu podrku. Meutim, da li e time biti pobueno i vee prihvatanje operativnog sistema otvorenog koda u SAD? Ekonomska kriza bi mogla dodatno da ubrza taj proces. Inicijativi "Oslobodite pingvina" (Free the penguin), za to vee prihvatanje Linuxa u amerikim akademskih institucijama, prikljuilo se, izmeu septembra i decembra 2008. godine, vie od 3000 kola - to znai da e u 29 saveznih drava biti 20.000 novih raunara sa operativnim sistemom otvorenog koda. (M..)

VESTI IZ IT-a

Google zaposlenima poklonio telephone

Google je ovih dana dospeo na naslovne strane zato to je zaposlenima umesto novca kao novogodinje poklone uruio mobilne telefone zasnovane na sopstvenoj platformi Android. Google je time nesumnjivo ukazao na teka ekonomska vremena, jer mnoge kompanije svojim radnicima umesto poklona uruuju otkaze. Poto je i sam osetio ekonomske tekoe Google je zakljuio da mora postati konzervativniji u pogledu troenja novca. Ovim poklonom je utedeo gotovinu i istovremeno napravio slavlje za sopstvenu tehnologiju. Poto telefoni nee moi da se koriste u zemljama kao to su Turska, Kenija, Brazil, Rusija i Indija, Google je zaposlenima u tom zemljama poklonio po 400 dolara, to odgovara ceni telefona. Izgleda da su proli dani velikih novanih bonusa i plaenih vikend putovanja po Karibima. Umesto toga kompanije nastoje da iznau naine da smanje trokove. Za sada su to otputanja, kresanja planova o irenju i formiranje novih kompanija izdvajanjem pojedinih poslovno zaokruenih celina. Adobe Systems, Viacom i AT&T su samo neke od kompanija koje su u proteklih nekoliko sedmica otpustile od 600 do 5000 radnika. Google je i pored toga to uspeno posluje, takoe poeo da stee kai. Prolog meseca je bez mnogo buke smanjio broj poslovnih ugovora za 3000. U pretprazninoj poruci je kao razlog promene u dosadanjoj praksi naveo da nikada do sada nisu razvili nita poput softvera Android i da je ovo jedinstvena prilika da proslave to postignue. Googleri iz celog sveta traili su nam Dream telefon. Mi smo zato zakljuili da bi on mogao da bude odlian praznini poklon i neto to bismo mogli i da proslavimo.

VESTI IZ IT-a

Telekom Srbije uvodi ADSL u sve kole u Srbiji

Telekom Srbije u narednih est meseci uvee ADSL prikljuak za Internet u sve osnovne i srednje kole u Srbiji, a kole e tu uslugu plaati simbolino, samo jedan dinar meseno. Protokol o uvoenju Interneta danas su u Vladi Srbije potpisali ministar prosvete arko Obradovi i generalni direktor Telekoma Branko Radujko. Ministar prosvete je naglasio da e ta akcija kotati sve kole ukupno 1.851 dinar, odnosno po jedan dinar za svaku kolu u Srbiji. Na pitanje da iznese podatke o opremljenosti kola informatikom opremom, ministar Obradovi je istakao da u Srbiji ne postoje pouzdani podaci ni o tome koliko kola nema raunar, kao ni podaci o tome koliko kola ima potpuno opremljene raunarske uionice. Ministar prosvete arko Obradovi je rekao da se u akciju opremanja kola informatikom opremom ukljuio i predsednik Srbije Boris Tadi i da e to olakati pronalaenje sredstava i donacija za opremanje kola. Prema reima ministra prosvete, akcija Telekoma Srbije pomoi e da se povea raunarska pismenost, pobolja razmena informacija unutar prosvetnog sistema, ali i olaka pristup svim drugim informacijama. Generalni direktor Telekoma Branko Radujko je izjavio da oekuje da e se i druge informaciono telekomunikacione kompanije ukljuiti u akciju opremanja kola raunarskom opremom.

VESTI IZ IT-a

Probna verzija Windowsa 7 procurela na Internet

Prema navodima objavljenim na vie Web lokacija u mrei BitTorrent piratske kopije prve probne verzije novog Microsoftovog operativnog sistema Windows 7, ve su procurele na Internet. Na pomenutim Web lokacijama se navodi da je probna verzija Windows 7 teka 2,44 GB, kao i da ju je dosada u potpunosti ili u delovima preuzelo oko 10.000 korisnika. Vie Microsoftovih zvaninika je prole nedelje u slubenim porukama epote ili u zvaninim kompanijskim Web dnevnicima navelo da e kompanija na preedstojeem sajmu potroake elektronike Consumer Eletcronics Show (CES) koji se od 8. do 11. januara 2009. godine odrava u Las Vegasu, imati vie znaajnih najava, ukljuujui Windows7. Prema nekim ranijim najavama iz Microsofta, Windows 7 e se pojaviti poetkom 2010. godine, mada neki analitiari smatraju da e se novi operativni sistem moda pojaviti i krajem 2009. godine, pre svega zbog relativno slabog prijema Windows Viste. Potvrdu takvim stavovima daju i saoptenja nekih kompanija u kojime se navodi da nee sa Windowsa XP prei na Windows Vistu, ve e saekati pojavljivanje Windowsa 7.

10

VESTI IZ IT-a

Predstavljen prvi telefon zasnovan na platformi Android

Kompanije T-Mobile, Google i HTC predstavile su u utorak u Njujorku dugooekivani mobilni telefon zasnovan na platformi Android. Suprotno ranijim najavma u kojima se navodilo da e se novi telefon zvati HTC Dream, predstavljeni ureaj nosi jednostavan naziv G1. Radi se o telefonu sa ekranom osetljivim na dodir i kliznim poklopcem, ispod koga se nalazi puna QWERTY tastatura. G1 e se u prodaji nai krajem oktobra - prvo u SAD, a zaitm u Velikoj Britaniji po ceni od 179 dolara. Predstavnici kompanije T-Mobile izjavili su a e se G1 pojaviti u ostalim evropskim zemljama u prvom tromeseju 2009. godine. G1 podrava veliki broj Gogleovih usluga, ukljuujui Gmail, Google Maps, YouTube i Gtalk. Podrano je i korienje Internet muzike prodavnice kompanije Amazon, u kojoj posetioci mogu kupovati muzike datoteke u formatu MP3, kao i korienje Internet prodavnice Android Store (neto poput Appleove prodavnice iTunes Store) u kojoj posetioci mogu kupovati nove softverske aplikacije. ita Weba integrisan u G1 zasnovan je na standardu otvorenog koda Webkit, koji korisit i nedavno predstavljeni Googleov ita Weba/operativni sistem Chrome. Korisnici telefona G1 e moi da itaju dokumente u formatu PDF, kao i Wordove i Excelove datoteke. Osim toga, moi e da poveu G1 sa raunarom i koriste ga kao modem za povezivanje sa Internetom. Telefon e biti "zakljuan" tako da nee moi da se koristi u mobilnim mreama drugih kompanija, osim kompanije T-Mobile. Za vreme predstavljanja telefona G1, prikazan je i snimak razgovora sa nekoliko nezavisnih programera, koji su govorili o razvoju aplikacija za novi telefon. Neki od tih programera su uestvovali na takmienju Android Developer Challenge koje je krajem prole godine pokrenula kompanija Google sa ciljem razvoja novih aplikacija.

11

MOBILNA TELEFONIJA
FireFox na mobilnom
Na internetu su se pojavile prve slike koje pokazuju kako e izgledati Firefox Mobile, internet pretraiva kompanije Mozilla namenjen mobilnim ureajima. Ovo je prvi put da su se pojavili opipljivi dokazi na emu Mozilla radi od oktobra, kada je ova kompanija prvi put pomenula Firefox Mobile. Na svaki raunar u svetu dolazi 20 mobilnih telefona, a broj pristupa Internetu sa mobilnih telefona svakodnevno se poveava. Sa druge strane, pretraivai ugraeni u mobilne telefone pruaju krt prikaz traenog web sajta, daleko gori od desktop pretraivaa, i gotovo da nemaju nikakve mogunosti prilagoavanja.

Nokia dri 40% trita mobilnih

Nokia, najvei svetski proizvoa mobilnih telefona, ostvarila je u evrtom kvartalu 2007. poveanje dobiti za 44 odsto. Neto dobit finske kompanije u etvrtom tromeseju prole godine iznosio je 1,84 milijarde evra ili 47 evrocenti po akciji, to nadmauje oekivanja Blumbergovih analitiara koji su predviali dobit od 1,51 milijarde dolara.

Nokia N810
Mobilni telefoni nisu vie dovoljno korisni. Obian telefonski razgovor, slanje SMS poruka i po koja neotra slika, uhvaena kamerom ugraenom u telefon moda nekom od nas jesu dovoljne funkcije ali mobilnim operaterima sigurno nisu. Razlog je jednostavan: ukoliko nam telefon izmeu tih razgovora i poruka stoji u depu ili u torbici to znai da nismo na vezi, a ako nismo na vezi niko nam ne odbrojava impulse. Proizvodjai telefona zato su poeli da se utrkuju u tome ko e da u depne ureaje ugradi to vie drugih mogunosti za zaokupljanje panje i, eventualno, prikupljanje pretplate na druge usluge. Finska firma Nokia objavila je da e krajem novembra ukljuiti u tu trku svoj novi tablet PC baziran na Linuxu...
12

MOBILNA TELEFONIJA

TEST: Nokia 5700

Nokia 5700 je drugi korak u razvoju XpressMusic i to je konzistentan korak budui da kompanija ne trai da doe velikih kapaciteta u kratkom roku ve, umesto toga, donela je odluku da se unapreuje malo po malo. Najvanija stvar vezana za model Nokia 5700 sigurno su Philips slualice koje se isporuuju sa Nokia brendiranim telefonima. Zbog nekog razloga ovu injenicu skoro ne pominje niko ko pie o ureaju ili razvojnoj strategiji ove kompanije, iako je to veoma vaan aspekt koji dosta utie na prvi utisak o Nokia-i.

TEST: Sony Ericsson T650i

Sony Ericsson T650i je prvi pokuaj koji je bio izveden po pitanju toga da se predstavni modni aparat. U sutini, ureaj je slabiji u odnosu na Sony Ericsson K790i/K800i u smislu onoga to nude. Dodatni novac koji su korisnici plaali odnosio se na njegovu ekstravagantnost, koja obuhvata korieni materijal (metal), razliite svetlosne efekte i dizajn menija. Ovo reenje nije donelo nita novo po pitanju tehnologije a izraen je na osnovu Sony Ericsson A100 platforme.

TEST: Sony Ericsson P1

Koreni Sony Ericsson P1 doseu se sve do modela Sony Ericsson M600i. Prvobitni model bio je jedan od prvih UIQ 3.0 reenja, meutim, ograniena koliina radne memorije, novi operativni sistem, nedostatak kamere i WiFi-ja uticali su na to ovaj proizvod bude svrstan u posebnu kategoriju. Proizvoa je tada eleo da predstavi vodei proizvod ali to se nije desilo. Novi P1 oznaava da ureaj otvara proizvodnu liniju P-serije, iako se postavlja pitanje da li e pojednostavljena izdanja ovog telefona ikada biti predstavljena.

13

MOBILNA TELEFONIJA

TEST: Nokia 6110 navigator

Pojava GPS ureaja, odnosno itavog opsega ovakvih ureaja od strane kompanije Nokia bilo je samo pitanje vremena. Zaostajui iza ponuda Windows Mobile i u smislu lake navigacije i broja modela koji podravaju ugraeni GPS, Nokia nije elela da napusti njihovo rastue trite. Kompanija se obavezala da prikazuje sopstvena reenja za hardver, sopstvenu viziju masovnih GPS-omoguenih smart telefona. Nokia N95 ni po kojem nainu nije validan kandidat za ovu poziciju, zbog toga Nokia 6110 Navigator nastupa kao prva ponuda ove vrste.

TEST: Nokia E90

Osnovna ideja modela E90 lei u kompatibilnosti, kako po pitanju hardvera, tako i softvera sa trenutnim smart telefonima baziranim na S60 platformi. Nakon svega, ipak je u pitanju reenje koje karakterie Feature Pack 1, treeg izdanja S60 platforme. Koncept Nokia-e E90 je ipak jedinstven kreatori su usvojili najbolje iz oba sveta i kreirali ureaj koji je i standardan S60 bazirani smart telefon ali i pripada opsegu komunikatora. Svi prethodni komunikatori na zatvaranje su imali interfejs plaforme 40 ili obinih telefona.

TEST: Sony Ericsson T810i

Sony Ericsson K810i je dizajniran nakon K800i, pa predstavlja njegovu gotovo identinu kopija, ali koja poseduje blage izmene koje donekle daju drugaiji izgled. Prva stvar koju ete zapaziti jeste numeriki pad iji tasteri su zaobljeni koncentrinom teksturom. Stie se utisak da su izraeni od metala; do sada tasteri sa ovakvim oblikom korieni su samo na Mobiado ureajima, koji su u sutini obnovljeno izdanje Nokia-inih komercijalnih proizvoda. Izgled telefona je blizak izgledu koji smo mogli da vidimo kod poslednjih modela...

14

MOBILNA TELEFONIJA

TEST: Sony Ericsson W660i

Kompanija Sony Ericsson je intenzivno zapoela sa irenjem opsega predstavljanjem modifikovanih izdanja postojeih ureaja. Sony Ericsson W660i je jedan od njih i poseduje neke od najnovijih karakteristika ovoga proizvoaa: svetlosne efekte, dizajn, vie boja koji se razlikuju u odnosu na prethodnika - Sony Ericsson W610i. Osim 3G povezivanja, ova dva modela su skoro identina. Iako postoji malo izmena, one poboljavaju kompletan utisak. Naalost, izostavljena je kamera sa autofokusom, kao i blic i ogledalo.

15

PROGRAMSKI KUTAK
Programski jezik C
Programski jezik C je konzolni to e rei da preko njega ne moete ( bez korienja nekih dodataka) napraviti prozolike aplikacije, no ovo ne treba da vas razoara u dogledno vreme se moete i time pozabaviti. C je i strukturni jezik dakle koristi strukture kao primaran vid izvedenih tipova podataka. Ovaj sistem je zastareo i jezici nove generacije su objektno orijentisani (OOP) no i takvim jezicima strukture nisu nepoznate. Ne oekujemo da ako ste poetnik ovo sada shvatite, shvatiete polako kako budete napredovali.... Treba da znate da je svaki poetak suvoparan i da je za uenje bilo kog programskog jezika potrebno dosta vremena truda i pomalo pameti. Ne dajte se obeshrabri.

Naredbe I struktura programa

Od ovog poglavlja emo pisati programe koji se mogu izvravati na raunaru. Verovatno se neko zapitao gde je standardni HelloWorld! program, uz malo kanjenja stie i on. Vei deo teksta (Brojevni sistemi, Jeziki tipovi podataka I Operatori) je vie-manje teoriski koji smo izostavili zbog obimnog sadraja. O tim tekstovima moete nai bilo gde na iternetu. Napisaemo jedan program koji trebate da kopirate u text editor vaeg kompajlera, on je vrlo jednostavan i ne radi nita korisno ali e nam veoma dobro posluiti da upoznate osnovne komponente jezika.
/* PROGRAM HELLO_WORLD */ #include <stdio.h> void main() { // prikazi poruku printf ("Da nije ove poruke ekran bi bio prazan!\n"); }

16

PROGRAMSKI KUTAK
Analizirajmo red po red:
/* */ - komentari # - predprocesorska naredba include uitava biblioteku koju emo koristiti za na program stdio.h biblioteka koju smo ukljuili void tip promenljive koju e funkcija vratiti main ime funkcije () lista parametara funkcije { } otvoren I zatvoren blok naredbi // - komentari printf ispisivanje poruke na ekran

Funkcije
Funkcije su poprilino lako svarljive meutim i nezaobilazne i jako korisne stoga je dosta bitno znati ih. Do sada su svi napisani programi u ovom tutrialu koristili samo jednu funkciju main(). Program nema ogranienja u vidu broja funkcija koje sadri ali svaki program napisan na jeziku C mora imati najmanje jednu takozvanu polaznu funkciju, dakle mesto od kojeg izvravanje programa poinje. Ta se funkcija mora zvati main(). Poeljno je da svoj kod piete organizujui ga u funkcije. Razlozi su mnogobrojni, a samo jedan od njih je i taj to program postaje mnogo itljiviji, funkcionalniji, pregledniji i lake je locirati eventualne greke te iste ispraviti. Dakle funkcije predstavljaju blok naredbi koje e odraditi neko izraunavanje i dati rezultat tog svog rada. Svaka funkcija ima par osnovnih elemenata, a evo kako to ematski izgleda: povratni_tip ime_funkcije( lista_parametara) { .... telo_funkcije(blok_naredbi).... }

17

PROGRAMSKI KUTAK

Osnove prikupljanja podataka

Objasniemo neke od funkcija stadardne biblioteke, prevashodno one pomou kojih ce te prikupljati podatke od korisnika i prikazivati rezultate rada vaih programa. Ono to ste do sada uili bilo je vezano iskljuivo za manipulaciju podacima tj. korienje naredbi i njihova organizacija da bi ste obavili odreeno raunanje ili ta ve. Posle ovog poglavlja znaete kako da uzimate podatke -> manipuliete njima -> prikazujete rezultate, te ete jedan vrlo irok krug zatvoriti i spoznati poprilian deo sintakse jezika C.

Pokazivai i Nizovi
Pokazivai su jedna od glavnih prednosti jezika C. Oni slue za direktan pristup memoriji raunara. Ve smo rekli da kada deklarisemo neku promenljivu, ma koji bio njen tip, sistem mora da rezervie potrebnu koliinu memorije u koju e smestati odreene vrednosti. Da bi davali vrednost promenljivoj ili da bi smo njenu vrednost itali koristimo ime te promenljive. Ako pak deklariemo pokaziva on e pokazivati na lokaciju neke promenljive unutar memorije i dakle sadrae adresu promenljive na koju pokazuje, a ne vrednost koja se nalazi na toj adresi. Moda vam ovo nije jasno za sada, moda vam izgleda bespotrebno ali sledi objanjenje kroz jedan primer.

18

TUTORIJALI
Kako otvoriti coockies na Visti
Ako pritisnete dugme Start, unesete cookies i pritisnete Enter, Vista e pokuati da uradi isto to i XP: da vas odvede u direktorijum Cookies na disku C:\Users\vase_korisnickoime\cookies. Problem je u tome to se u Visti direktorijum s kolaiima ne nalazi na istom mestu kao u Windowsu XP; Vista tu ima pokaziva koji vas upuuje gde moete nai taj direktorijum. Poto Vista "smatra" da vi nemate ta da traite u tom direktorijumu, saoptie vam da njemu ne moe da se pristupi. Ubeen sam da zasluujete neogranien pristup svom roenom raunaru i zato postupite ovako da biste pronali direktorijum Cookies: unesite C:\Users\korisniko_ime\AppData\Roaming\Microsoft\Windows\Cookies\Lo w, a zatim pritisnite Enter. To bi trebalo da vas odvede pravo do direktorijuma Cookies. Kada ga pronaete, moete ga uiniti lako dostupnim: drite pritisnut desni taster mia dok prevlaite ikonicu omotnice Cookies iz okna Folder u Windows Exploreru na radnu povrinu, u meni Start ili na neko drugo pogodno mesto. Kada otpustite taster mia, izaberite opciju Create Shortcut Here.

Saveti za podeavanje registry baze

Podeavanje Windowsove baze Registry moe da pobolja performanse sistema, ali bi i najmanja greka mogla da uniti Windows. U prethodnom broju sam dao pet vanih saveta za rad s bazom Registry, a sada sledi jo pet preporuka koje treba da znate da ne biste doveli u opasnost raunar iju bazu menjate. 1. Odmeravanje koje bi loe stavke u Registryju trebalo da obriete ili pak da popravite verovatno bi prouzrokovalo teku glavobolju. Zato vam preporuujem da pregledate spisak moguih izmena, da se usredsredite na one koje izgledaju poznato i da zatim napravite samo nekoliko manjih ispravki. Posle nekoliko dana, ako raunar radi ispravno, ponovo pregledajte bazu, ali ovaj put dozvolite programu za ienje da radi priljenije. U svakom sluaju, moraete vrlo paljivo da pregledate stavke oznaene kao Caution,
19

TUTORIJALI

Extreme Caution ili nekim slinim terminom koji upozorava na rizik. Osim ako ste dobro upueni i sa sigurnou moete da prepoznate svrhu stavke, ostavite je kako jeste. 2. Kada aktivirate program za ienje baze Registry, udaljite se od raunara. Poigrajte se sa psom, skuvajte kafu ili gledajte TV. Tako ete biti sigurni da niste nita pipali u bazi dok ju je program sreivao. 3. Ako uoite problem, na primer da Excel nee da se pokrene, nemojte paniiti. Ne preduzimajte nita vie od pokretanja opcije Restore u programu za ienje baze, jer ona vraa sve vrednosti na stanje pre poslednjeg pokretanja programa. To e verovatno reiti problem. Kao meru dodatnog opreza, napravite rezervnu kopiju baze Registry pomou programa ERUNT (find.pcworld.com/61672) dok je ona jo u dobrom stanju. Ako se ikada pojavi problem, bazu ete brzo moi da rekonstruiete. 4. Dovoljno je da bazu Registry pregledate jednom meseno, naroito ako ne menjate esto parametre rada raunara. ee pregledanje ne kodi, ali ete teko uoiti bitnije poboljanje performansi. 5. Ako spadate u one koji nemaju mira ako baza Registry nije u savrenom stanju, bez ikakvih udnovatih stavki ili vikova, moete da upotrebite i nekoliko razliitih besplatnih programa za pravljenje reda u registru pod uslovom da ih ne pokreete istovremeno. Moete da upotrebite i namenske alatke za Registry kao to su jv16 PoweTools i Registry First Aid koje sadre i modul za defragmentiranje, ili pak da aktivirate besplatnu alatku za tu namenu kao to je Auslogics Registry Defrag (find.pcworld.com/61809).

Oistite senzor na SLR aparatu

UKLONITE TAKICE S DIGITALNIH FOTOGRAFIJA TAKO TO ETE OISTITI PRLJAVTINU SA CCD SENZORA FOTOAPARATA. Ako paljivo pogledate fotografije napravljene pomou SLR fotoaparata koji ve izvesno vreme koristite, verovatno ete primetiti takice koje su posledica praine i neistoa koje su prodrle u telo fotoaparata. Praina moe da se uvue u unutranjost aparata i da stigne do senzora ak i ako nikada ne
20

menjate soiva, a ako to radite, do senzora lako moe da dopre i vea neistoa. Pojedini napredniji aparati sada imaju funkciju automatskog ienja, koja pokuava da otrese nakupljenu prainu. To je svakako korisna pomo, ali esto nije i dovoljna da bi fotografije bile poteene neprijatnih tragova. Evo saveta kako da bezbedno i efikasno sami oistite senzor refleksnog digitalnog fotoaparata. Na tritu postoje brojni proizvodi za ienje refleksnih soiva. Ipak, nisu vam neophodni kompleti koji rade po sistemu vakuuma. Pokazau vam kako da sredite senzor pomou obinog tapia i sredstva za ienje. Meni se najvie svia paket Photographic Solutions Digital Survival (photosol.com), zato to je jeftin i ne sadri nita izlino. Vano je da izaberete paket koji odgovara vaem fotoaparatu, jer se neke tenosti ne slau dobro sa odreenim senzorima. Odgovarajui paket potraite na Web lokaciji prodavaca. Isto tako, proverite da li veliina tapia za ienje odgovara fotoaparatu slabe koristi od njega ako je prevelik. Moram vas upozoriti da postupak ienja senzora moe da oteti fotoaparat ako koristite pogrene alatke. Meutim, ako pratite uputstva na kompletu za ienje, sve bi trebalo da protekne glatko. Dabome, senzor nemojte ni istiti ako su za lou sliku kriva soiva. Pomou spreja oduvajte prainu sa soiva, a nakon toga ih oitite mekom krpom. Ponovite postupak i sa unutranje strane soiva. Tena sredstva za ienje mogu da otete zatitni premaz na soivima i zato nikada nemojte da koristite neko kuno sredstvo za ienje. Ako je ienje soiva ipak neophodno, upotrebite namensko sredstvo za to.

Pogledajte gde ima praine Pre nego to pristupite ienju senzora, testirajte ga: na neko svetlo mesto postavite aparat s minimalnim otvorom blende koji soivo dozvoljava. Fokusirajte neku praznu, belu povrinu kao to je list papira i upotrebite reim prioritetne blende tako da aparat automatski podesi odgovarajuu brzinu okidanja. Napravite nekoliko test-fotografija koje ete koristiti kao uzorak pre ienja. Otvorite te fotografije u raunaru i prikaite ih u punoj veliini trebalo bi da vidite belu povrinu koju ste i snimili. Potraite male mutne take, crne takice ili tanke crtice, jer takvi tragovi mogu da nastanu usled ostataka tkanine, vlasi, polena ili praine u okruenju. Ukoliko ih vidite na istim mestima na svim fotografijama, problem je u zaprljanom senzoru. Ako pak ne vidite nita od toga, nemojte ni ii dalje, jer to znai da je senzor uzorno ist.
21

TUTORIJALI
Oistite senzor Aktivirajte reim runog ienja aparata da biste naopako otvorili ogledalo, a zatim skinite soiva. Baterija treba da bude maksimalno napunjena, jer e se ogledalo ili prizma zatvoriti ako napajanje nestane ili se iskljui. Optike delove fotoaparata moete da otetite ako nespretno rukujete alatkama za ienje. Ukoliko jasno vidite prljavtinu na senzoru, pokuajte da je oduvate pomou spreja za ienje. Na vrh tapia za ienje kanite dve-tri kapi odgovarajueg rastvora i blago prevucite tapi preko senzora, a zatim okrenite tapi i oistite senzor u suprotnom smeru. Upotrebljen tapi bacite. Vratite soiva i zatvorite ogledalo ili prizmu. Ponovo napravite nekoliko snimaka da biste ustanovili da li ste oistili svu prljavtinu. Ako niste, ponovite postupak ienja i tako sve dok senzor ne zasija. Senzor nipoto nemojte istiti napolju, ve samo u kontrolisanom okruenju da biste izbegli oteenja.

Odravajte istou senzora Najbolji nain za odravanje istoe senzora jeste paljivo vaenje i vraanje soiva. Dodatke brzo zamenjujte, a telo aparata i soiva prekrite kada ih ne koristite. Ako imate zatitne poklopce za telo aparata i leita za soiva, zatvorite ih zajedno da biste spreili ulazak praine spolja. to je due neka povrina otvorena, vea je i verovatnoa da e nakupiti prainu.

Windows XP u Visti pomou Virtual PC 2007

Ako ne elite da se sasvim odreknete Windowsa XP ali ste ve zaplovili ka Visti, moe se desiti da poelite da promenite kurs i da se vratite na prethodnu verziju Windowsa. Microsoftov besplatan program Virtual PC 2007 (find.pcworld.com/61674) omoguuje vam da pokreete gotovo sve operativne sisteme u prozoru virtuelne maine, a da to ne utie na osnovni operativni system raunara. Virtual PC preuzmite s Interneta, instalirajte ga i pokrenite. Pritisnite dugme Next da biste aktivirali arobnjaka i zatim jo jednom da biste napravili
22

TUTORIJALI

virtuelnu mainu. arobnjak e zatraiti da potvrdite kapacitet memorije i prostora na vrstom disku koji moete da izdvojite za virtuelni sistem. Ako raunar ima 2 GB memorije ili vie, odvojite 512 MB za virtuelnu mainu. Osim ako planirate da instalirate mnogo programa, podrazumevane vrednosti za prostor na vrstom disku su uglavnom prihvatljive. Pritisnite Next i zatim Finish, i virtuelni sistem e se pojaviti u konzoli programa Virtual PC. Umetnite instalacioni disk za XP u CD ureaj i potom dvaput pritisnite ikonicu virtuelne maine u konzoli programa Virtual PC da biste je pokrenuli. Izaberite optiki disk u CD meniju programa, odaberite Action i pritisnite Ctrl-Alt-Del da biste virtuelnu mainu podigli sa CD-a. Nakon toga bi postupak instaliranja trebalo da se nastavi na isti nain kao da se radi o stvarnom raunaru, a ne o virtuelnoj maini. Virtuelni sistem ete pokrenuti tako to ete ga izabrati u konzoli aplikacije Virtual PC i pritisnuti Start. Da biste ga zaustavili, pritisnite Close, izaberite Save state u spisku opcija i pritisnite OK. Ako jednom pritisnete taster mia unutar prozora virtuelizovanog operativnog sistema, on e uhvatiti mia. U meniju programa pritisnite ActionInstall or Update Virtual Machine Additions da biste instalirali nekoliko alatki koje omoguuju kopiranje i umetanje teksta izmeu virtuelnog i stvarnog raunara, kao i za razmenjivanje dokumenata preko deljenog direktorijuma pravog raunara. Da biste vratili pokaziva mia u pravi raunar, pritisnite desni taster Alt i povucite mia iz prozora programa Virtual PC.

Uetvorostruite zabavu uz sistem etiri monitora

AKO MISLITE DA SU SISTEMI S DVA MONITORA SJAJNI, ONDA E VAS RAUNAR SA ETIRI MONITORA ODUEVITI. Bez obzira na to da li igrate pucake igre ili pratite stanje akcija na berzi iz minuta u minut, naprosto neete odoleti sjajnoj grafici koju nudi 30-inni LCD monitor. Naalost, toliki ekrani kotaju i preko 2400 dolara. Meutim, za priblino polovinu te sume moete da sastavite privlaan
23

TUTORIJALI

sistem sa etiri monitora pomou kog ete postii ak i viu rezoluciju i veu vidljivu oblast.

ta je potrebno Pod uslovom da ve imate jedan monitor, trebae vam jo tri. Preporuujem da sva etiri monitora budu iste marke i modela da bi se izbegle neprijatne razlike u ravnotei boja ili svetloi. Ako to nije mogue, najmanje to treba da obezbedite jeste da svi monitori budu iste veliine i rezolucije. Naravno, morate misliti i na to kako ete ih kombinovati. Meni se svia raspored kao na donjoj slici (dva po dva), tako da i ne moram mnogo da okreem glavu da bih video bilo koji deo monitora. Za svoj sistem sam izabrao monitore Ergotron DS100 od 330 USD (ergotron.com), jer se lako zakreu da bi bili ergonominiji. Vano upozorenje: Postarajte se da otvori za privrivanje monitora odgovaraju otvorima za montiranje. Veina monitora potuje standardne eme za montiranje VESA, ali ipak paljivo proitajte deklaraciju o proizvodu pre nego to bilo ta kupite. Grafike kartice po pravilu imaju dva DVI prikljuka za monitore; ako imate takvu karticu, trebae vam samo jo jedna kartica s dva izlaza da biste obezbedili podrku za etiri monitora. Ako kartica ima samo jedan prikljuak za monitor, moraete da je izvadite i da instalirate dve kartice s po dva izlaza. Proverite da li postoji jo jedan slobodan prikljuak za karticu i da mu ona koju izaberete odgovara. Podeavanje Postavite monitore na postolje tako to ete ukloniti drae na poleini svakog LCD ekrana i potom montirati novo postolje. Paljivo zakrenite ekrane u odgovarajuem smeru. Prikljuite kablove za napajanje i signalni kabl na svaki monitor pre nego to ga postavite. Zavrnite vijke na konektorima kablova tako da budu vrsto prikaeni za ekrane. Kada monitore poveete, ugradite drugu grafiku karticu u raunar. Pratite uputstva za njeno postavljanje, ali ne zaboravite da prethodno iskljuite raunar i da iz njega izvuete kabl za napajanje. Zatim poveite monitore s raunarom. Poveite monitor u donjem levom uglu s primarnim prikljukom prve grafike kartice, a donji desni monitor sa sekundarnim prikljukom. Poveite gornji levi monitor sa primarnim prikljukom
24

TUTORIJALI

druge grafike kartice, a gornji desni ekran s preostalim konektorom. Ovakav raspored e olakati podeavanje ekrana u Windowsu. Ukljuite raunar. U Visti, desnim tasterom mia pritisnite radnu povrinu i izaberite Personalize, potom i stavku Display Settings da biste otvorili dijalog za podeavanja ekrana. Pritisnite dugme Identify Monitors u gornjem desnom uglu. Na svakom monitoru e biti prikazani veliki brojevi. U dijalogu pritisnite numerisanu ikonicu koja se pojavljuje u donjem levom uglu; u veini sluajeva, to e biti Monitor 1. Nekoliko stavki, na primer 'This is my main monitor' i 'Extend the desktop onto this monitor', trebalo bi da budu nedostupne za ovaj monitor. Ako jesu, potvrdite odgovarajua polja. Podesite kliza za rezoluciju na vrednost podrazumevane parametre ekrana (pronai ete ih u dokumentaciji monitora). Pritisnite Apply i izaberite neki od preostalih monitora. Podesite kliza na njegovu standardnu rezoluciju i zatim potvrdite polje Extend the desktop to this monitor. Pritisnite dugme Apply kada zavrite s podeavanjima parametara za svaki monitor. Na kraju prevucite ikonice monitora u raspored koji odslikava njihov fiziki poloaj na postolju i pritisnite OK da biste zatvorili prozor.

Vistin System Restore ne rekonstruie sistem

Lo oporavak od kraha prastara je Windowsova boljka. Neki usluni programi, a to su po pravilu veliki bezbednosni paketi koji uvek moraju biti aktivni da bi delovali, sukobljavaju se s Windowsovom fukcijom za rekonstrukciju sistema. Reenje za to moe da bude pokretanje sistema za rekonstrukciju u bezbednom reimu. Iskljuite i ponovo pokrenite PC, a zatim pritisnite taster F8 pre nego to Windows pone da se uitava (moda ete nekoliko puta morati da ponovite pokretanje) i izaberite Safe Mode. Kada se Windows pokrene, pokuajte da pokrenete System Restore. Postoji li i neko bolje reenje? Naalost, ne. Uklanjanje softvera za bezbednost moglo bi da pomogne, ali za to nema nikakvih garancija, a ionako biste taj softver morali da zamenite nekim drugim.
25

TUTORIJALI
Jedan uesnik foruma Answer Line preporuio je iskljuivanje i ponovno ukljuivanje opcije System Restore kao mogue reenje. Meutim, to treba da uradite tek kada budete uspeno rekonstruisali sistem ili pak odustanete od toga, jer se na taj nain potpuno briu sve postojee take za obnovu. Ako elite da pokuate, evo kako to da uradite: 1. Pritisnite Start, unesite sysdm.cpl i pritisnite Enter. 2. U dijalogu System Properties izaberite karticu System Protection. 3. Videete spisak diskova. Uklonite potvrdu pored svih potvrenih diskova. 4. Kada pokuate da uklonite potvrdu pored diska C:, pojavie se upozorenje s pitanjem da li zaista elite da iskljuite System Restore. Pritisnite Turn System Restore Off. 5. U dijalogu System Properties pritisnite Apply. Saekajte dok Windows obradi tu komandu. 6. Ponovo potvrdite polje pored diska C: i pritisnite dugme Apply. 7. Pritisnite Create da biste napravili novu taku za rekonstrukciju sistema.

Bezbedna razmena Gogoleovih tabela u obrascima e-pote

U po reenju sa Microsoftovim Officeom, aplikaciji Google Docs (docs.google.com) nedostaje nekoliko naprednijih mogunosti. Meutim, kao zamena za skromniju ponudu matematikih formula darovane su sjajne funkcije za saradnju.Vai saradnici mogu da rade na istoj tabeli pomou dugmeta Share u gornjem desnom uglu ekrana. Ako neko od njih neto zabrlja, prethodnu verziju datoteke moete obnoviti tako to ete pritisnuti karticu Revisions i izabrati odgovarajuu verziju. Ukoliko iz predostronosti elite da spreite druge da menjaju tabelu, iskoristite novu funkciju koja omoguuje prikupljanje podataka iz obrazaca e-pote. Nakon to pritisnete dugme Share, izaberite radio-dugme s natpisom to fill out a form. Posle toga moete da napravite obrazac koji ete poslati saradnicima i od njih zahtevati samo neophodne podatke. Googleove tabele standardno koriste samo oznake kolona iz prvog reda tabele. Ako elite da prva kolona u tabeli bude spisak kategorija, proverite da li je pravilno oznaena u prvom redu i zatim je izmenite tako da od nje napravite pitanje s poljem za potvrdu, a potom unesite kategorije koje elite da vidite u toj koloni. Kada drugi poalju podatke, oni e se automatski pojaviti u tabeli. Program Spreadsheets moete da podesite i tako da vam e-potom alje nove izmene: pritisnite FileSet Notification Rules i izaberite nain na koji elite da budete obavetavani.
26

BOLJI SVETI

Istorija i edukacija hakera

Haker je zanimanje koje privlai svakog od nas. Provaliti u sistem, probiti elektronsku odbranu, i ostaviti poruku da si pametniji od ljudi koji su napravili takav sistem, je isto zadovoljstvo. Neki koji se dugo bave ovim poslom govore da to rade da bi stavili do znanja velikim firmama na propuste. Ali u takvu la malo ko vie veruje. Prve hakerske provale su poele poetkom sedamdesetih kada je John T. Draper, poznatiji kao Cap n Crunch, uz pomo zvidaljke iz zobenih pahuljica uspeo da manipulie mobilnim telefonima i da uspostavlja besplatne pozive. Ve osamdesetih se formira grupa hakera i phreakera (phreaker = phone + freak) pod nazivom MOD (Masters of Deception). Cela grupa je uhapena 1992.godine jer su postali neoprezni usled ulaska u rat sa drugom grupom LOD (Legion of Doom). Sa nastankom prvih grupa, sami hakeri se dele u svom delovanju, zbog razliitih prioriteta. Najpoznatiji su Black hat hakeri, koji su okarekterisani time to cine tetu na racun drugih. Za razliku od njih White hat hakeri svoje znanje i sposobnosti koriste da bi istraili racunarske sisteme i programe, i u njima nali propuste i upozorili proizvodjace softvera. Zatim tu su Gray hat hakeri koji se bave radnjama koje su na granici sa nelegalnim. Blue hat hakeri se nazivaju i eticki hakeri, jer se najcece unajmljuju od strane kompanija, kako bi testirali softver pre lansiranja na trite, sa ciljem traenja greaka i propusta (koji bi izazvali tetu). Na kraju tu su i Script Kiddies, hakeri bez iskustva koji koriste tudje programe kako bi provalili u racunarske sisteme. U svetu podzemlja vodi se evidencija najvecih hakerskih provala. Neke od njih nikadhackers_cartoons.jpg nece izaci u javnost, da ne bi ugrozili kompanije. Ali zna se podatak 10 najvecih provala, tacnije koji su ih ljudi izveli. Deseti na listi je Kevin Mitnick (The Condor) se smatra strucnjakom za social engineering, jer je dosta koristio metodu iznudjivanja usluga od ljudi. U 12. godini je provalio u sistem naplate voznih karata, pa se tako besplatno vozio po Los Andjelesu. Do srednje kole je ovladao phreakingom i upadao u sisteme fast-food restorana i preko zvucnika vredjao muterije. Sa 17 je uhapen jer je upao u sistem kompanije Pacific Bell i ukrao racunarska uputstva. Cesto je menjao identitet, a izmedju ostalog je upao u sisteme : FBI-a, IBM-a, Motorole, Nokije, Fujitsu Siemensa, itd. Uhapen je uz pomoc white hat hakera Tsutomua Shimomure, koji ga je uzeo na zub nakon to je Kevin provalio u njegov racunar i ukrao mu broj kreditne kartice. Deveti na listi je Ehud Tannenbaum (The Analyzer), koji je devedesetih sa svega 18 godina provalio u Pentagon. to je predstavljalo najorganizovaniji i planski najbolje osmiljen napad do tad. Osmi na listi je clan grupe Phon Mastes, Corey A. Lindsly, koji je sa svojom grupom upao u sistem nacionalnog centra za prikupljanje informacija povezanih sa kriminalom. Cilj grupe je bio da osvoje citavu telefonsku infrastrukturu SAD, a uhapeni su sa optunicom da su otetili telefonske kompanije za 2 miliona dolara. Sedmi je Mark Abene (Phiber Optik), koji je upadao u telefonske sisteme i irio uputstva drugima kako to radi. Poznat je po upadu u AT&T (American Telephone & Telegraph), i ruenjem njihovog sistema. Ian Zap (Captain Zap) je esti, on je takodje upao u AT&T, stim to on nije sruio sistem vec je pomerio satove na svim racunarima, kako bi ljudi irom zemlje mogli da vode telefonske razgovore po jeftinijoj tarifi. 27

BOLJI SVETI
Peti je Brian Salcedo, koji je 2003. sa Adamom Bobylom, upao u mreu kompanije Lowe, instalirao program za obradu kreditnih kartica, koji bi im slao brojeve kreditnih kartica hiljada kupaca trgovackog lanca Lowe. Medjutim na vreme su otkriveni od strane FBI-a. Tada je po prvi put nekom sudjeno za mogucu tetu od neverovatnih 2,5 miliona dolara. 1997.godine je Gordon Lyon stvorio Nmap, skener sigurnosnog sistema, koji otkriva racunare i sadraje u racunarskoj mrei. esnestogodinji Johathan James je koristio Nmap da bi naao rupe u sistemu. Na taj nacin je upao u ogranak Ministarstva odbrane, i instalirao program koji je presreo vie od 3000 poruka o operacijama Ministarstva odbrane, pa ga ovaj poduhvat stavlja na cetvrtu poziciju. Vladimir Levin je treci na listi jer je uz pomoc dial-up sistema, dobio pristup bankovnim racunima velikih kompanija koje su bile klijenti njujorke banke Citibank. Na taj nacin je sa racuna klijenata banke sav novac preselio na svoje racune (rec je o 16,7 miliona dolara). Uhvacen je 1995. godine, a novac je vracen. Nakon toga kako bi povratio poverenje klijenata Citibank je uveo Dynamic Encryption Card, koji se smatra jednim od najboljih sigurnosnih sistema na svetu. Drugi na listi Adran Lamo je hakovao Yahoo. Microsoft i AOL. Poznat je po upadu u New York Times 2002.godine, gde je dodao svoje ime u bazi strucnih saradnika. Na taj nacin je dobio pristup internoj mrei kompanije iz koje je izvukao podatke o poznatim licnostima. hacker_d70focus_1.jpgI konacno prvi na listi je Kevin Lee Poulsen, koji je uhapen zbog prevare, prislukivanja i pranja novca. Medjutim pobegao je pre sudjenja i usput provaljivao u telefonske sisteme irom zemlje. Devedesetih je cuo za telefonsko takmicenje na radio emisiji u kome 102. sluaoc dobija glavnu nagradu. Upao je u sistem telefonske centrale i blokirao 25 linija, osim jedne sa koje je on obavio 102. poziv. Na taj nacin je osvojio 50000 dolara vredan Porsche. 10 meseci kasnije je prepoznat u prodavnici i hapen. Osudjen je na 4 godine zatvora i morao je da plati tetu svim radio stanicama koje je prevario. Svi ovi hakeri su danas u poslu sa sigurnosnim sistemima, i neki novi klinci upadaju u njihove sisteme. Medjutim oni cine hakersku istoriju.

Kako upload-ovati shell na phpBB3

Ako ste provalili u admin panel phpbb3.0.x foruma najlaksi nacin da uploadujete shell je sledeci: 1. Udjite u Admin Panel 2. Idite u "security setings" 3. Na mestu gde pise "Allow php in the templates" stavite indikator na "ON" 4. Zatim idite u "Styles" onda na "templates" 5. Kliknite na EDIT na jednom teplateu i udjite u "faq_body.html" 6. Vidjecete php tagove ( ) izmedju njih napisite/ubacite neki shell i snimite. 7. Idite na www.zrtvinsajt.com/staza do templatea/faq.php i imate pristup sajtu ,a u zavisnosti od hosta mozda i vise.

28

BOLJI SVETI
Krekovanje programa
ta je krekovanje programa? Sigurno ste ve 1000 puta uli od nekoga: 'krekovao sam' igricu ili program, ali da li ste se ikada zapitali ta je zapravo krekovanje? Krekovanje progama (eng. cracking) je naime pronalaenje odreenih propusta (rupa) u programu i izmena tog istog programa. Postoje milioni programa koji vam dozvoljavaju samo 30 dana korienja, ili oni koji trae serijski broj. To su takozvani shareware programi i od vas trae da platite autoru za korienje tog programa. Da bi se skinula ova zatita sa programa (umesto da platimo autoru) mi koristimo krekere (cracks) programe koji skidaju tu zatitu i koje obino moete nai na internetu. Dakle kada neko kaze 'krekovao sam' to je velika greka, jer krekovanje nije pokretanje krek programa downloadovanog sa interneta, vec pronalaenje rupa u programu i njegova izmena. Krekovanje programa Programi se mogu krekovati na razliite nacine. Mi emo vas nauiti kako da krekujete programe uz pomo njihovog HEX koda. Za ovo e vam biti potreban neki HEX EDITOR (program slian notepadu koji ita hex kod). Ovakav program mozete nai svuda, a mi vam predlaem da skinete program sa naeg sajta: HEXEDIT koji i mi sami koristimo. Pokrenite hex editor i otvorite odreeni program koji elite da krekujete. U ovom primeru mi emo se osvrnuti na krekovanje mIRC-a. Kada pokrenete editor i otvorite program (u naem primeru mIRC.exe) pojavice vam se ekran koji je pun raznih znakova, brojeva i slova koji nemaju nikakve logike.

29

BOLJI SVETI

Sakrivanje virusa u .JPG formatu

Uvodna re Sigurno ste se zapitali: "Kako da nekom poaljem virus u jpg formatu?" i sigurno vam je X puta trebalo da poaljete nekom neki virus koji je sakriven u sliku. Evo primera: Vi se kao bavite prodajom bele tehnike i aljete slike ve maina i tih gluposti i verovatno e taj "neko" kome aljete sliku da je snimi i otvori... i... bie inficiran virusom. Kako sakriti virus u jpg fajl? Lako... Nabavite (ili napravite) neki virus, po mogustvu neki trojan ili crv, ali mogu i ovi obini, otvorite obian notepad i prevucite sliku, a onda dodajte source kod nekog virusa (ili prevucite virus). I tako ste dobili mutirani virus. Ali pazite da virus ubacite negde izmedju, jer ce ga antivirus lako prepoznati ako je na poetku ili na kraju. Postoji li neki drugi nain? Kako da ne. Skinite Hex editor sa sajta Deum Team-a i kada otvorite Hex editor prevucite jpg fajl i sakrite virus i tako snimite fajl i aljite. Ovaj nain je daleko laki zbog exportovanja fajla u jpg. Da li moe antivirus da prepozna da je jpg fajl zaraen? Naravno, ako je to neki najnoviji Norton Antivirus, ali ovi slabiji nee moi jer dok antivirus pronae virus ve je komp zaraen i ako ste ubacili neki dobar trojan ili neki opasan crv, rtva e biti totalno poraena, ali birajte neke rtve za koje ste sigurni da imaju slabije av programe, ili da ih uopste nemaju, a ako aljete jpg fajl preko e-maila, a elite da ostanete anonimni, koristite program fakemail koji takodje moete nai na sajtu Deum Team-a.

30

TESTOVI I PRIKAZI
Metalni kanon
Digitalni fotoaparati serije Ixus kompanije Canon odlikuju se privlanim dizajnom i malim dimenzijama. Metalno kuite je ve nekoliko generacija standardno u toj seriji, a proizvoa je s modelom Ixus 90IS nainio i korak vie, poto na njemu nema verovatno nijednog delia izraenog od plastike ak su i tasteri na poleini izliveni iz jednog komada lima. U kombinaciji sa svedenim dizajnom, koji je sada u modi za proizvode potroake elektronike, to je ovome modelu podarilo vrlo dopadljiv izgled. Canon se pri oblikovanju Ixusa 90IS nije ni trudio da po svaku cenu napravi to manji aparat, jer bi tako njegova funkcionalnost bila smanjena, a moralo bi se pribei i nekolikim kompromisima poput smanjivanja LCD ekrana. Ovako je bilo dovoljno mesta da se ugradi ekran dijagonale 3 ina, to je u samom vrhu ponude kompaktnih aparata. Pored standardnih funkcijskih tastera, Ixus 90IS ima i jedan kruni taster, preuzet s profesionalnih modela, a on u znatno ubrzava i olakava podeavanja i upravljanje zapisima. Malo kuite podrazumeva i da su mogunosti objektiva u znaajnoj meri ograniene, ali su Canonovi strunjaci ipak uspeli da ugrade trostruko optiko uveanje, i to u rasponu 35105 mm, i ono e biti sasvim prikladno za snimanje veine standardnih kadrova i solidnih portreta. Iskusni fotografi smatraju da je idealna ... USB bez ogranienja Verovatno su se svi korisnici raunara bar jednom nali u situaciji da treba brzo da prenesu neke podatke s jednog sistema na drugi, a da im u tom trenutku nije bila dostupna lokalna mree, beina veza ni pristup Internetu. Komplet USB Extender kompanije Wiretek pomoi e mnogim korisnicima u obavljanju svakodnevnih poslova ak i kada nisu blizu svojih raunara. Komplet ine dve kutijice napravljene od crne plastike. Jedna kutija ima kratak kabl sa USB utikaem, a na drugoj strani je utinica za mreni kabl RJ45. Druga kutija ima utinice za USB i mreni kabl, kao i za dodatno napajanje snage 5 V (ne dobija se u pakovanju). Instalaciona procedura ne zahteva
31

strunost ni upravljake programe i svodi se samo na prikljuivanje ureaja. Prvi deo (sa USB kablom) prikljuuje se na raunar, dok je drugi namenjen povezivanju nekog USB ureaja kao to su tampa, Web kamera, skener, vrsti disk i sl. Oni se povezuju standardnim mrenim kablom duine do 60 metara. Budui da USB Extender podrava standard USB 1.1, ne treba ni oekivati munjevit prenos podataka, ali korisnici mogu biti zadovoljni to im pomae u poslovima koje ranije nisu ni mogli da obave. Pretpostavljamo da je najprikladnija primena ove spravice za povezivanje udaljenog tampaa ili Web kamere za nadzor parkinga ili skladita, kada brzina prenosa nije od presudne vanosti. ...

Genius web cam ISLIM 310

Sve dostupniji Internet velike brzine i popularnost prenosivih raunara doprineli su vrtoglavom razvoju opreme za multimediju. Prednost tih novih tendencija jeste i mogunost lake audio i video komunikacije, a u tome e pomoi i Web kamera iSlim 310 kompanije Genius. Minijaturnih dimenzija i odmerenog dizajna, kamera iSlim 310 e diskretno stajati na gornjoj ivici ekrana, prikaena pomou tipaljke. Da je opruga te tipaljke jaa, usudili bismo se da dodamo i da je kamera dobro privrena. Kamera iSlim 310 se moe rotirati vertikalno i to olakava njeno pozicioniranje. Prsten za izotravanje slike je lako dostupan. Rezolucija od 300.000 piksela je dovoljna za video prikaz solidnog kvaliteta, a omogueno je i snimanje video zapisa do rezolucije 640 x 480 taaka, s brzinom reprodukcije od 30 slika u sekundi, to je iznad proseka za ovu klasu. Video zapisi se snimaju u standardnom formatu WMA, tako da nema potrebe ni za korienjem programa za konvertovanje nestandardnih zapisa. Proizvoa je iSlim 310 opremio mikrofonom i tako smanjio guvu kablova oko raunara. U kompletu se dobija disk sa upravljakim programima i nekoliko aplikacija. Izdvajamo Crazy Avatar Creator koji slui za pripremu sliica za profile u programima za Internet komunikaciju i za drutvene mree. Kvalitet snimaka je dobar pod uslovom da...

32

TESTOVI I PRIKAZI
Mobilni telefon kao vodi na putovanjima
GARMIN MOBILE XT

Prenosivi GPS ureaji osvajaju i nae trite, jer korisnicima zaista olakavaju nalaenje najpogodnijeg puta do odredita. Razvoj tehnologije je doprineo da danas i mobilni telefoni imaju GPS funkcije, a to je zahtevalo i programe koji mogu da ih iskoriste na najbolji nain. Jedan od njih je Garmin Mobile XT, namenjen pametnim telefonima sa operativnim sistemima Windows Mobile, Palm OS i Symbian (spisak podranih telefona objavljen je na adresi www.garmin.com). Kupac dobija CD sa auto-kartom SCG Route i program na kartici microSD, sa adapterima za miniSD i SD utinice, i on se automatski pokree kada se kartica umetne u telefon. Posle samo nekoliko minuta, dok softver prikupi dovoljno podataka sa GPS satelita, korisnik moe da upie potrebne podatke: ulicu, restoran ili neki drugi objekat program e na osnovu njih detaljno iscrtati najkrai put. Glasovna i grafika uputstva su blagovremena i precizna. Ukoliko iz nekog razloga voza promai naznaeno skretanje, program e automatski izraunati novu, prilagoenu putanju. Alatka PeerPoints omoguava korisniku da podatke o svojom poloaju poalje saradnicima i prijateljima, ili da prati gde se oni nalaze; podrazumeva se da i oni moraju imati Garmin Mobile XT. (Uzgred, ovaj program je odlian i za roditelje ija deca rado "vrljaju".)

Vonja bezmalo zatvorenih oiju

Poboljana verzija auto-karte za Garminove ureaje

Malobrojni ovdanji vozai znaju vei deo ulica u velikim gradovima, naroito danas kada im se stalno menjaju nazivi i kada nova naselja niu "preko noi", a onima koji automobilom retko dolaze iz manjih mesta verovatno se die kosa na glavi i pri pomisli na gradske guve. GPS ureaji su dar s neba, rekli bismo i doslovno, jer e i najnesigurnijeg vozaa bezbedno provesti kroz gradove u kojima nikada nisu bili. Najpoznatiji proizvoa GPS ureaja je kompanija Garmin, i za njih postoji veliki broj auto-karata za sve evropske
33

zemlje, s detaljnim planovima velikih gradova. SCG Route 1.8 je namenjen domaim korisnicima radi lakeg snalaenja i putovanja bez muke, a moe se koristiti i na pametnim telefonima s podrkom za GPS i ureajima Pocket PC i Palm OS. U kompletu se dobijaju microSD kartica sa adapterom za miniSD utinicu i CD s programom MapSource, koji obuhvata i auto-kartu Srbije i Crne Gore. Pomou njega moete preuzimati i druge auto-karte iz baze, kao i njihove aurirane verzije. Isto tako, on omoguuje da se putanja isplanira na stonom raunaru i zatim prebaci na GPS ureaj i obrnuto. SCG Route 1.8 je nastao u saradnji s kompanijom NIS Petrol i u njemu su ispravljeni izvesni problemi iz prethodne verzije. On korisnicima prua automatsko generisanje putanja i voenje tipa "od skretanja do skretanja" (Turn-by-turn).

34

GAME ZONE
Destroy All Humans!
Stara slava Prvi Destroy all Humans! bio je jedna od najigranijih igara pre etiri godine na tada aktuelnim konzolama Playstation 2 i Xbox. Prilika da umesto miiavog komandosa koji tamani vanzemaljce preete na drugu stranu i vodite vanzemaljca koji sam pokuava da pokori ljudsku rasu je svakako glavni adut serijala, a prvi deo je to najvie iskoristio. Skupljanje DNK od krhkih protivnika i puko iivljavanje nad sluajnim prolaznicima predstavljalo je pravo osveenje u moru tancovanih naslova. Drugi deo je po kvalitetu uspeo da odri nivo prethodnika, pritom unosei taman dovoljno novina da bi se fanovi ponovo prikovali za televizore. Nakon toga je Pandemic Studios, koji je potpisao prve dve igre, odustao od daljeg razvoja serijala. Trei nastavak, Big Willy Unleashed za Nintendo Wii je ve pokazivao osetne tragove nedostatka ideja, a tu je i nezaobilazna tehnika prepreka zbog koje je grafika bila na skoro neprihvatljivom nivou. etvrti deo, koji je danas pred nama, nosi naziv Path of the Furon, a za razvoj je ovaj put izabran Sandblast Games, koji je inae deo izdavaa THQ. Ve po ovome neki bi zakljuili da je igra pravljena prvenstveno da bi se iskoristio i poslednji preostali procenat prethodno steene slave i zaradila jo koja zelena novanica, i ne bi bili previe daleko od istine.

Osnovni koncept je ostao neizmenjen: Cryptosporidium, ili Crypto po nadimku, i njegov nadlenik Orthopox - Pox se i dalje kriju i tajno kuju planove za unitavanje ljudske rase. Meutim, u poslednjih par godina su skupljanje DNK spojili sa skupljanjem nita manje bitnijih resursa - para. Asimilirali su se u svoje novo okruenje i sada su vlasnici kazina Space Dust u fiktivnom gradu Las Paradiso (svaka sluajnost sa Las Vegasom je namerna). Meutim, konkurencija od strane drugih kazina postaje sve vea i Crypto prvo kree u unitenje rivala, a zatim i u nove pohode na ukupno pet lokacija, od kojih e ga poslednja dovesti i u blizinu njegove rodne planete Furon. Usput e poeti i da uje glasove u glavi, koji e ga navoditi na tzv. Paths of Enlightenment. Poslednji sastojak kompletnog gubitka kontrole nad svojim ivotom je pojavljivanje Nexosporidium ratnika, za koje je Crypto do tada mislio da su istrebljeni. Ostavljajui ruevine svog kazina, ali i celog grada iza sebe, Crypto i Pox kreu u nove avanture.
35

Oprema Sistem je isti kao kod prethodnika: skupljeni DNK se moe troiti na nadogradnje arsenala i Crypto-vog leteeg tanjira, a za napredak kroz igru potrebno je zavriti niz glavnih misija. Svaki Destroy All Humans!, pa tako i ovaj, odvija se u otvorenom svetu, to znai da su vam pored spomenutih glavnih misija na raspolaganju i one sporedne prirode, putem kojih sebi moete obezbediti dodatnu koliinu DNK ili se jednostavno prepustiti troenju sati i sati na kategorino unitavanje svega to vam se nae na putu. Dok to na papiru zvui fenomenalno, sa izuzetkom prva dva nastavka, u praksi ovo funkcionie sasvim drugaije. Path of the Furon, naalost, prikazuje najgoru implementaciju sandbox sveta od svih nastavaka: dok se u prvom delu vrlo lako moglo potroiti mnogo vie vremena na besciljno irenje haosa po gradovima nego na napredovanje kroz glavnu kampanju, sporedne misije i aktivnosti u etvrtom delu prisutne su isto da bi pojam otvorenog sveta bio opravdan. Zapravo, slika je bezmalo suta suprotnost onome to je kod prva dva dela bio sluaj: sve osim glavnih misija nita je drugo nego viak, na koji najverovatnije neete obraati panju. Jedan od aspekata igre koji je bio za svaku pohvalu jeste naoruanje. Anal Probe, Ion Detonator, Dislocator su ponovo prisutni kao deo standardne opreme koju Crypto nosi sa sobom, ali su svi oni ve u prethodnom delu poeli da gube na zanimljivosti. Jeste, bilo je beskrajno zanimljivo gaati prolaznike Dislocatorom i posmatrati ih kako lete kroz vazduh, ali po etvrti put zaredom, i to bez ikakve promene osim boje ispaljenog diska? Ovakav propust je donekle ublaen prisustvom novog oruja: Tornadotron je, oigledno, generator tornada, Black Hole Gun pravi crne rupe, Superballer ispaljuje loptice koje neprijatelje odbijaju velikim brzinama, a najzanimljiviji je Venus Human Trap koji rezultuje dinovskom biljkom koja prodire sve oko sebe.

Meutim, ak i pored originalnih ideja za eliminisanje neprijatelja, daleko najbitnija novina jeste Psychokinesis (neto izmeu telekineze i psihikih moi). Psychokinesis je podeljen u etiri dela, koji su ranije spomenuti Paths of Enlightenment. Svaki Put je izgraen oko jedne moi i razvija se korienjem istog: preuzimanje ljudskih tela (bodyjacking) postaje bre, psihokinezom moete podii i baciti sve vee predmete (pa ak i vojne tenkove, ako se dovoljno potrudite), PK magnet magnetizuje podignut predmet ili protivnika i formira klupko sa drugim predmetima ili protivnicima iz okoline, a uz pomo moi Temporal Fist moete zaustaviti vreme, podii protivnike ili predmete, dati im proizvoljan pravac i zatim odmrznuti vreme i smekati se dok se grupa od desetak policajaca razlee u razliitim pravcima. Interesantna i uglavnom
36

dobro realizovana ideja, sa jednom bitnom zamerkom: Putevi se mogu izuiti za vrlo kratko vreme. Bez ikakvog truda sve moi moete izuiti do neke srednje vrednosti, a uz sat-dva intenzivnog korienja postaete majstor psihokineze. Na brzinu Sve navedene mane bi se, meutim, jo i nekako mogle oprostiti da nije blagog uasa od tehnike realizacije. Igra koristi Unreal Engine 3, ali ipak uspeva da izgleda tek za nijansu bolje nego prethodne verzije za Playstation 2. Kako je to autorima polo za rukom, to samo oni znaju, ali celokupan tehniki aspekt ni u jednom pogledu ne moe se nazvati zadovoljavajuim. Na stranu to teksture izgledaju kao da su pravljene negde tokom 2006. godine (to bi samo po sebi jo i nekako bilo oprostivo), ali ekstremno oigledni znakovi puke nebrige o dovrenosti igre, kao to su clipping (preklapanje dva fizika tela, a neretko vas i okoline - ko je jo video da se u iole modernoj igri moete zaglaviti u drvetu, pa da vam ne ostane nita drugo nego da krguete zubima i stiskate dugme za skakanje dok se ne "odglavite"?), teksture koje se iznenada iscrtavaju, fizika koja e vas naterati da pravite grimase za ije postojanje niste ni bili svesni... Nema potrebe dalje troiti rei. Glasovna gluma, koja je u sluaju ranijih delova bila manje-vie fino dozirana kombinacija duhovitih komentara i sarkastinog humora, vremenom je izbledela i spala na nivo na kojem je prisutan sada - dosadno, iritantno i tek u nekim momentima komino neki su od adekvatnih opisa reenica koje ete sluati. Pox i Crypto e se toliko truditi da budu smeni da je udo to ne ponu da se znoje. Osim toga, ak i ako u tome uspeju, treba im uruiti specijalnu nagradu za predvidivost i neoriginalnost. Srednji prst koji stoji kao ukras na ionako ustajaloj torti jeste injenica da e na kraju animacija - skriptovanih sekvenci izgovorene reenice biti jednostavno prekinute. Par sekundi agonije manje, reklo bi se.

Postoji jedna grka izreka: kravu treba musti, ali ne i vime otkinuti. E, pa Sandblast Games je kravu muzaru zvanu Destroy All Humans! izmuzao do iznemoglosti jo sa prethodnom igrom, ali su to prekasno shvatili, pa su na kraju morali da serviraju bezobrazno razvodnjeno mleko koje bi popio samo neko ko je smrtno edan. Ako vam je Path of the Furon prvi kontakt sa serijalom, budite ubeeni da je situacija u poetku bila sve samo ne ovoliko loa. S obzirom da je koncept ostao isti, u sluaju da vam se ideja gaanja prolaznika analnim sondama i razaranje nebodera crvenim zrakom Death Ray-a (ko je rekao Mars Attacks?) svia, beskrajno bolje reenje je nabavka prve dve igre koje e vam obezbediti zabavu za pamenje. U stvari, eto neega u emu je Path of the Furon uspeo - da bude bedan epilog serijala koji je sjajno startovao. Ili se bar nadamo da je epilog; jo jedno ovakvo ostvarenje e nekome ugroziti ivot.
37

GAME ZONE
Need For Speed trojka

Ljubiteljima Need for Speed igara Electronic Arts sprema pravo osveenje: tri nove igre u NFS franizi za kraj ove godine. Poznata franiza podelie se u tri dela. Prva od njih je hardcore trkaka simulacija pod imenom Need for Speed: Shift koja se razvija u Slightly Mad studiju za PC, PS3, Xbox 360 i PSP. Sledea igra nosi za sada radnom ime Need for Speed: Nitro i ona e biti ekskluziva za Nintendo Wii i NDS. Obe ove igre pojavie se na jesen ove godine. Trea igra koja nam sprema EA jeste trkaki MMO pod imenom Need for Speed World Online. U pitanju je PC ekskluziva i bie besplatna za igranje. Radi je studio u angaju i ona e se prvo pojaviti u Aziji ovog leta a kod nas je oekujemo na zimu 2009.

38

GAME ZONE
Flat Out: Ultimate Carnage
Empire Interactive je potvdio da za jun ove godine priprema PC verziju igre FlatOut: Ultimate Carnage koja je prilino dobro prola na Xbox 360 sistemu. Igru e raditi Bugbear Entertainment a PC verzija bi trebala da donese mnogobrojna poboljanja u vidu gameplaya, novih modova i poboljanje grafike. FlatOut: Ultimate Carnage je na granici izmeu arkade i simulacije sa ogromnom kolinom destrukcije okolia to je recept koji je privlai puno igraa, pa stoga nije udno to se Xbox 360 verzija prodala u 2 miliona primeraka. Prva sledea igra koja e se pojaviti u Flatout franizi jeste Flatout Head On za PSP a izlazak je zakazan za 14. mart.

Need For Speed: Shift screenshots

Electronic Arts je pustio u promet nove screeenshotove iz njihovog nastavka popularnog trkakog serijala za PC, PS3 i Xbox 360.

39

GAME ZONE

40

IZDVAJAMO

41

42

Net Majstor takmienje

Potovani, polako stie leto u nae krajeve i elimo da u novu sezonu uemo u lepem "izdanju". Svi mogu uestvovati u ovom takmienju ukoliko poseduju znanje rada u Photo Shopu i ukoliko su neke svoje radove predstavili na naem forumu. Na kraju e biti izabrana 2 najbolja dizajna i bie dodeljene 2 vredne nagrade. Takmienje traje: do 01.05.2009. godine Nagrade: - Prvo mesto: besplatna majica + knjiga o osnovama raunarstva - Drugo mesto: 2 izdanja ASP .NET 1.0 Uslovi: - Dimenzije: irina 1600px, visina 3000px (naravno visina moe da bude manja) - Majice e se raditi u crnoj i beloj varijanti i potrudite se da izaberete prikladne boje Gde slati radove: - Vae radove moete kaiti na AstaHost.info i direktne linkove slati na moju email adresu luka032@gmail.com , koji e posle biti okaeni na forum od strane administracije i bie pristupni svim lanovima na glasanje - lanovi mogu poslati najvie po 5 radove

Vidimo se u finalu

Par rei o ovom broju

Kao i svakog meseca, i ovaj broj smo napisali u jo jednom on-line izdanju. Malo smo se vie potrudili oko slika, sadraja i rasporeda istog tako da bude to preglednije ali kao to svi znamo da e-magazin nije toliko pregledan kao i tampano izdanje, pa s toga elim da Vas zamolim da ukoliko neko od Vas italaca ima mogunost, vezu ili bilo kakav nain kako moemo da odradimo i neko tampano izdanje koje emo uvati i pamtiti u znak seanja na drutvo NM-a zauvek. (Autor: Luka Rogovi)
43