Vestinet.rs FAKTI, NAJITANIJE, NA IZBOR 5 najveih medicinskih prevara na kojima farmaceutska industrija zarauje milijarde!

5 najveih medicinskih prevara na kojima farmaceutska industrija zarauje milijarde!

14. septembar 2012. 13:12 | 9 komentara

dana njem svetu se susreemo sa zdravstvenim mitovima koje promovi u mediji i konvencionalna medicina i to mnogo vi e nego li smo se s njima imali prilike susretati u celoj na oj istoriji. Delom se to dogaa zbog nedostatka javne edukacije, a sa druge strane je za to krivac sve ja a i vea korporativna mo koja promovi e ovakve mitove kako bi postigla specifi ne i maliciozne ciljeve u ime stvaranja profita i promocije.

Mit broj jedan Konvencionalna medicina i sistem zdravstvene zatite pomau bolesnim ljudima
oda je najvedi dananji zdravstveni mit po rean za lju a javnosti a o zvani na medicina i sistem zdravstvene zatite pomau bolesnim ljudima. U sutini ova av za lju a ne moe biti dalje od istine. Sloboda izbora da ljudi sami biraju prirodno le enje alternativnu medicinu i metode preventive od oboljenja bi us oro mo la biti u potpunosti u roena od strane orporativni lobista oji de uraditi bilo ta da bi zatitili svoje bo atstvo na utrb vae zdravlja. Promoteri konvencionalne medicine tvrde da su; studije o le ovima odobrenja irur e procedure i dru i tretmani bazirani na nau nim do azima. Ali, je li to stvarno nauka? Stvari oje se danas smatraju nau om su zbir zdravstveni mitova polu-istina, intelektualnog nepotenja i lano izvetavanja oje slui viim interesima. Nau a vie nije nau a.

90% svih bolesti (kancerogena oboljenja, dijabetes, depresije, kardio-vaskularne bolesti itd) se mogu ja o la o spre iti roz pravilnu is ranu nutricionizam borava na sun evoj svetlosti i uz pomod vebi. Ni jedna od ovi solucija se ne promovie od strane onvencionalne medicine jer ove metode ne donose zaradu. Ni jedan preparat napravljen od strane farmacije ne le i ili u potpunosti anulira uzro e oboljenja. a i najuspeniji le ovi samo delimi no upravljaju simptomima bolesti obi no na utrb ostali fiziolo i fun cija stvarajudi neeljene nus-pojave u isto vreme. Ne postoji lek bez negativnih nus-pojava. U dananjem zdravstvenom i medicins om sistemu (farmaceutske kompanije, bolnice, lekari) ne postoji inicijativa oja eli dobro pacijentima. rofit se moe ostvariti jedino uz pomod onstantni oboljenja a ne u izle enju i prevenciji. Gotovo svi dananji pro rami prevencije ( ao to su besplatni mamo rami ili dru i sistemi snimanja su u stvari eme za re rutovanje pacijenata dizajnirane na na in da bi povedale broj u oboleli . Besplatno snimanje se oristi a o bi se ljudi zastraili i a o bi pristali na nepotrebne tretmane koji vode do daljih oboljenja. amo rafija je savren primer emoterapija je jo jedan ta av primer. Ni ome osim vas sami nije u interesu vae zdravlje. Ni jedna orporacija ni jedan le ar ni jedna vlada nema elje da vi budete zdravi. Ova av na in razmiljanja stvara ja o uspene rat oro ne finansijs e rezultate ojima se oriste vie sile u zapadnja oj civilizaciji. Osoba moe biti zdrava jedino a o je svesna riti i nastrojena te a o je 100% slobodna od farmaceutskih proizvoda i procesuirane hrane.

Mit broj dva Va

cine spre avaju pojavu bolesti i povedavaju imunitet

Termin imunizacija se esto zamenjuje s va cinacijom no ovo je potpuno po reno i trebalo bi da bude pravno osporeno. edicins im istraiva ima je ja o dobro poznato a o dire tno ubriz avanje strani proteina i dru i to si ni materijala (naro ito dobro poznati otrov ao to je iva oja dodatno nadrauje imunolo i sistem dodatno povedava a ne smanjuje osetljivost na razli ita oboljenja s ojima se on ili ona mo u sresti u bududnosti. To zna i da va cine rade upravo obrnutu stvar od imunizacije i obi no a i spre avaju na imunolo i sistem da se razvije na on prirodni doticaja s razli itim bolestima. Stvarni zdravstveni problemi s va cinama su najverovatnije do 100 odsto vedi od oni oje nam po azuju vlasti i u stvari nji ov ne ativni efe at je jo snaniji od ono a to nam izvetavaju vladine a encije. Ta razli a izmeu stvarnosti i izvetavanja se stvara i zbo to a to ne postoji prisila da le ari moraju prijaviti ne ativne u in e istih. a valjujudi po retu oji se zalae protiv va cinisanja sve vie istine saznajemo na internetu ali zbo to a je medicins a zajednica izuzetno uznemirena jer moraju da brane tvrdnje proizvoa a va cine a dodatan problem je i u tome to zapravo ne mo u ni ada svojim pacijentima (ili nji ovim

roditeljima priznati da su rizici va cinacije vedi od dobrobiti ta vie oni moraju da lau i tvrde upravo suprotno od istine. Odnos izmeu dobrobiti i rizi a va cinacije je izuzetno vaan a o razmiljate o tome da li se elite va cinisati ili ne. a razli u od popularno javno miljenja i mar etin a de je bolesti u zemljama u razvoju nisu toli o opasne oli o mi zapravo mislimo da jesu. o ne o oboli od odreene bolesti to automats i ne zna i da de ne o umreti od iste. a cine su se u stvari po ele ubacivati u ljude ada su odreene bolesti ved osi urale ja o niza nivo rizi a. Ova injenica je nau no do azana. Glavne prednosti borbe sa bolestima u poslednji 200 odina su bile: bolja is rana i ista voda za pide a ne va cina. ovedane sanitarne mere manja prenatrpanost u domadinstvima bolji uslovi za ivot sve to doprinosi manjem rizi u od obolevanja. Sve to je jasno objavljeno u mno im nau nim radovima to je najvanije od sve a ti isti radovi dokazuju kako nas vakcine nisu spasile. Sve vakcine u sebi sadre a ense; oje stvaraju sterilnost neuro to sine imuno to sine i kancerogene spojeve. Jedan od ja o dobri primera je formalde id ancero eno jedinjenje oji se nalazi u otovo svim va cinama s dru e strane u va cinama moemo nadi neuroto sin ao to je natrijum-glutamat, kalijum- lorid t imerosal (iva te jedinjenja oja stvaraju sterilnost ao to su; Triton Ks-100, oktokinol-10 polisorbat 80 i imuno to sini ao to su; neomicin monobazi ni alijum-fosfat, natrijum-deoksikolat, ali svi ova jedinjenja su samo neka u nizu. Nije slu ajno da se povedava broj ljudi oji odbijaju va cinaciju na on to se edu uju o sadraju va cine to dire tno dolazi u su ob sa izjavama medicins e stru e oja tvrdi a o roditelji ne ele va cinisati svoju decu jer su needu ovani ili su po reno informisani. Svi oni oji se u potpunosti informiu o va cinama s vataju nji ove opasnosti i vie ni ada na nji ne ledaju na isti na in jer na on informisanja postaju jasni motivi za va cinaciju.

Mit broj tri

oramo se fo usirati na smanjenje loe

olesterola

oda je jedan od najvedi mitova oji je promovisan u zapadnja oj ulturi i naravno u S -u potpuno po rean na in oridenja naziva lo olesterol naro ito u medijima i medicins oj zajednici. ta vie nau no naivna javnost je u potpunosti prevarena roz namerno po reno promovisani odnos izmeu povedano olesterola i ardo-vaskularnih bolesti (KVB). Holesterol ni ada nije po azan ao uzro ni K B-a ta vie upravo suprotno olesterol je vitalan za na opstana veta o po uavanje smanjenja olesterola moe imati po ubne efe te naro ito sa starenjem. Naa ultura je postala opsednuta s jedenjem rane u ojoj ima malo olesterola i masnode i zbo to a mno i e sperti ispituju posledice oje su nastale ta vim na inom is rane. Jesmo li mi zaista u stanju da odrimo ta av na in is rane oji je u potpunosti stran prastarom na inu is rane s ojim su se ranili nai preci smatramo li mi da uopte nedemo imati posledica na nae zdravlje zbo toli e drasti ne i na le promene? no i su istraiva i za lju ili a o je od ovor na to pitanje NE. Trenutni podaci iz poslednji istraivanja su eriu a o je niza nivo olesterola uzro ni razvoja raka.

 revarants a nau u je ponudila ljudima mar etin e tri ove a o bi vedinu nau no naivni ljudi naterala da veruju a o zamena odreene vrste rane s posebno pripremljenim proizvodima omo udava smanjenje olesterola. Naravno sve to dolazi s paprenom cenom ta nije ova vi odabrani proizvodi su pet puta s uplji od tipi ni i obi ni proizvoda. No zapravo bi se trebali pitati jesu li ovi novi prehrambeni proizvodi zaista potrebni i to je najvanije jesu li zaista zdravi? Holesterol bez obzira da li je u telu transportovan uz pomod -a ili HDL-a, je jedna te ista stvar. Holesterol je jednostavno re eno potreban sastoja u naem telu zasluan za pravilan i efi asan razvoj odravanje i fun cionisanje nai delija. Ostaje jedna jedina razli a a to je na in na oji se transportuje po telu (uz pomod lipoproteina HDL-a i LDL-a) oba ova tipa su esencijalna za potrebe ljudskog tela i za njih je potrebna lo isti a oja de potpomodi nji ovo efi asno delovanje. a ipa problemi mo u nastati ada su estice -a premale i ada nji ovi transportni apaciteti premae potencijal potreban H -u. To moe dovesti do povedane isporu e olesterola po telu sa opteredenjem i do zamadivanja jetre.

Mit broj etiri

edicins a s eniranja i tretmani spre avaju prevremenu smrt

a o medicins a stru a za ovara redovna s eniranja za one oji su bolesni ta va snimanja mo u ja o malo pomodi vaem zdravlju ali s dru e strane mo u mu i te a o natetiti. Ovo se treba uzeti u obzir za sve vrste medicinskih skeniranja, od onih za kancerogena oboljenja do snimanja za mnoge druge bolesti. edicins i s enovi stvaraju o romne rizi e za ljude oji se njima izlau ne samo zbo tete oje ljuds om telu stvaraju te ni e s eniranja ved zbo same prirode proto ola o ponavljanju medicins i s eniranja. Ovi proto oli obi no o rabruju pacijente da pri vate dublje i invazivnije te ni e sa ojima se dodatno osa aduje zdravlje i koje vode do velikog postotka fatalnih komplikacija. U nau noj studiji napravljenoj u veds oj se ot rilo a o je na brojci od 60.000 ena u 70% slu ajeva pronaen tumor uz pomod mamo rafije no dodatnim istraivanjem se po azalo a o ti tumori uopte nisu tumori. Ovi po reni pozitivni rezultati ne stvaraju samo finansijs i i emocionalni stres ved vode do mno i nepotrebni i invazivni biopsija t iva. U sutini 70-80% od svih pozitivnih nalaza mamo rafije se na nadnim biopsijama po au ao lani pozitivni rezultati ta nije ne ot rije se nikakvo prisustvo rakom obolelog tkiva. S ili rvni test za ot rivanje ra a prostate oristi specifi ni anti en protein oji nastaje u lezdi prostati. Visok nivo ovog proteina se navodno povezuje s rakom prostate. Problem je da ovakva asocijacija nije uve ta na a ada jeste ra prostate nije obi no smrtno opasan. Samo 3% mu araca oji su oboleli od ra a prostate i umiru od nje a. S test obi no vodi a pre omernom dija nosti ovanju ra a prostate na on e a uslede biopsije t iva prostate oja obi no stvara inkontinenciju i impotenciju.

onavljanje biopsija prostate moe u stvari pomodi irenju delija ra a uz pomod anala oje je stvorila i la za biopsiju ili uz pomod razlivanja ancero eni delija direktno u krvotok ili limfni sistem. ediji i vesti se ja o puno fo usiraju na tretmane umesto da se fo usiraju na prevenciju. Ovaj trend se po azao ao izuzetno rizi an na du e staze jer za valjujudi ova vom stanovitu mno i ljudi ne shvataju kako se trebaju brinuti o svom zdravlju. Obi no u medijima moemo uti jednu vrstu pri e oja po riva tretmane i naraciju za valjujudi ojoj pri a postaje jo bolja. S dru e strane pri e o prevenciji o ljudima oji se bave fizi om a tivnodu ili koji pravilno jedu nedemo ba imati prili e sresti ili one same po sebi nede biti interesantne. o nastavimo sa ova vim stavom o zdravlju za stotinu odina bi ljudi mo li po ledati unazad i na nau modernu medicinu te bi mo li pomisliti sledede: Ka o su mo li biti ta o primitivni i a o im je ideolo ija mo la biti ta o po rena? Ka o je nedostata ljuds osti u vladama mo ao dozvoliti medicins oj industriji da ubija ljude zbo nov ane oristi uz pomod po reni verovanja i ideja? ato vlade ta vo neto nisu zaustavile? Zar vlade nisu trebale biti zaduene za zatitu sopstveni raana? reventivna edu acija za teva dodatan novac s ojim bi se omo udila istraivanja o novom i pravilnom nutricionizmu o fizi oj a tivnosti o ponaanju socioe onoms im elementima o olini i novom medicins om na inu prevencije roni ni bolesti. eca oja de prvo izrasti u tinejdere a na on to a u odrasle ljude trebaju potpuno novi na in pristupa svom zdravlju i boljit u. Oni bi o svom zdravlju trebali brinuti uz pomod svesni odlu a oje de biti motivisane ta nim pra ti nim i teorijs im apli acijama. judi trebaju znati na in na oji medicins i tretmani na nji deluju ta oe im moraju biti poznate farmaceuts e apli acije oje nede spasiti nji ovo zdravlje niti bududnost. a sve ovo je potrebna zna ajna politi a i finansijs a pomod ta oe je izuzetno vano investiranje u prevenciju te efi asno re ulisanje i revizija politi e oja se ti e vladini tela oja su od ovorna za nae zdravlje zdravstvenu bri u i edu aciju. o ne reimo ove probleme u naredni deset odina de stvoriti jo vede i dublje propadanje celo upne zdravstvene zatite i edu acije. zuzetno je vana pravilna ulo a lidera oji bi osi urali efe tivnu omuni aciju vezanu za preventivne zdravstvene mere oje bi obrnule na in na oji se vre snimanja/s eniranja i tretmani no najvanije od sve a na in na oji bi promovisao pravilan i zdrav na in starenja celo upne populacije.

Mit broj pet Fluor spre

ava propadanje zuba

Fluorizacija vode je prevara! Unoenje i najmanji oli ina fluora u telo je opasno po nae zdravlje i ni ada nije do azano da fluorid spre ava propadanje nai zuba. U stvari ovo je najveda nau na prevara ikada promovisana od strane nacionalne vlade SAD-a i internacionalni vlastodraca. Fluor se povezuje s: osteoporozom, kancerogenim oboljenjima, auto-imunim bolestima a i najmanje oli ine fluorida mo u poremetiti obnavljanje N enzima za 50%. Fluor koji se dodaje vodi je otpadni proizvod iz procesa stvaranja aluminijuma i fosfatnih gnojiva. Kalcijum-florid se prirodno pojavljuje u vodi do je veta i natrijum-fluorid potpuno dru a iji i

izuzetno to si no jedinjenje a zbo ova vi razli a imamo o romne zdravstvene probleme s konzumacijom fluorida. U sutini ne postoje dobre i orisne injenice o natrijum-fluoridu. Osim sumnjivi izvetaja ljudi oji nam prodaju ovo jedinjenje, studija za studijom pokazuje kako natrijum-fluorid uopte ne titi nae zube dok u isto vreme radi razne ne ativne stvari naim ostima te stvara brojne ne ativne efe te na ostale delove tela naro ito porazno uti e na titnu lezdu i njene fun cije. - Fluor je izuzetno kancerogen, ovo je potvrdio Nacionalni Insistut za toksikologiju SAD-a. - Konzumacija fluoridisane vode za duplo povedava mo udnost fra ture u ova od ena i mu araca. - Fluoridisana voda povedava sterilnost od ena. F lavna ameri a a encija za ranu i le ove je izvestila o orelaciji izmeu opadanja sveopte plodnosti od ena u starosti izmeu 10-49 odina ada im je povedana oli ina fluorida u telu. - Ne postoji ni jedna nau na studija oja je po azala a o fluor efe tivno smanjuje propadanje zuba. Ne postoji mo udnost sa ojom bi se studijama uspeno povezala fluorizacija vode sa zubnom zatitom. - Fluor ta oe napada epifizu. Epifiza ontrolie na unutranji satni me anizam obezbeuje zdrav san sarauje s naim nadbubrenim lezdama oje se bore sa stresom upravlja radom timusa i stalno komunicira i upravlja ostat om endo rino sistema. Fluorid alcifi uje nau epifizu i pretvara je u nefunkcionalni komad kamena. edina prvobitni do aza o tome a o je fluor si uran za ljuds u upotrebu u malenim oli inama su stvoreni od strane nau ni a iz tima oji je stvorio atoms u bombu oni su trebali stvoriti do aze o odbrani fluora u javnoj parnici oju su po renuli zabrinuti raani S -a. rva parnica u ojoj su atoms i nau nici posluili ao do azni materijal je bila uperena protiv oridenja atoms e bombe i ne ativni u ina a radijacije na ljude no do umenti po azuju a o se na optueni oj lupi u istoj parnici naao i fluor i nje ova navodna orisnost za ljuds u upotrebu . ini se da su danas najzdraviji ljudi na planeti svi oni oji su se uspeli obraniti od normi onvencionalno arlatanstva i oji su mi rirali a prirodnom odravanju zdravlja. Najvedi je problem u ostvarivanju profita. ronaete li pet najzdraviji ljudi u svom o ruenju vrlo brzo dete s vatiti kako oni ne veruju gore navedenim mitovima oje promovie slubena medicina. aa du ove nost i zdravo starenje zavisi upravo u injenici da s vatite oji su to mitovi.