ELEKTROMAGNETSKAPOLJAINJIHOVODELOVANJE Prof.

drMiroslavPra Fakultettehnikihnauka NoviSad

Osnovnipojmovioelektromagnetskompolju
Uobiajeno je da se elektromagnetsko polje definie preko svoje posledice, sile kojom deluje na naelektrisanja. Dakle, kaemo da u nekom domenu postoji elektromagnetsko polje, ako na malu r naelektrisanuesticu,naelektrisanjaQ,kojaseutomdomenukreebrzinom v delujesila,

r r r r E = DQE + DQv B ,

tzv.Lorencovasila.

Naelektrisanje Q u ovom sluaju, ne mora da postoji da bi postojalo polje ono slui samo za detekcijupolja. Polje,prouzrokovanonekim drugim izvorom,postojinezavisno od tognaelektrisanja. Gornji izraz je istovremeno i osnovni izraz za silu kojom elektromagnetsko polje deluje na neko naelektrisanje.Iznjegasevidiidaelektrinopoljedelujeinanepokretnainapokretnanaelektrisanja,dok magnetskopoljedelujesamonapokretnanaelektrisanja.Vidiseidajesilakojomelektrinopoljedelujena r esticuusmeruvektora E,toznaidaelektrinopoljedodajenaelektrisanjukinetikuenergiju,ubrzava r ga,dokjemagnetskasilanormalnanavector B,takodanemoedaubrzavanaelektrisanje,vesamotei dapromenipravacnjegovogkretanja. r Da li postoji samo elektrino polje, definisano vektorom jaine elektrinog polja E ili samo r magnetsko polje, definisano vektorom magnetske indukcije B ili i jedno i drugo, zavisi od izvora koji stvarajutopolje. Kao i ostale pojave u prirodi, elektromagnetska polja mogu da budu vremenski konstantna ili vremenskipromenljiva.Prouavanjejednihidrugihsebitnorazlikuje. r r Vektor jaine el. polja E [V/m] i vektor magnetske indukcije B [T] su osnovni vektori koji kvantitativno opisujubilo kojeelektromagnetsko polje.

Izvorielektromagnetskogpolja
Izvori svih pojava u elektrotehnici i svih elektromagnetskog polja su elementarne naelektrisane estice, protoni i elektroni. U makroskopskoj teoriji elektromagnetskog polja se uvek posmatra dejstvo velikogbroja elementarnih naelektrisanihestica,kojesu naneki nainrasporeeneuprostoruiuvodese makroskopske, usrednjene veliine koje karakteriu naelektrisane estice i njihovo kretanje u pojedinim takamapolja. Dve osnovne takve veliine, koje opisuju izvore elektromagnetskog polja, su zapreminska gustina naelektrisanjaivektorgustinestruje J.

Zapreminskagustinanaelektrisanja
Zapreminskagustinanaelektrisanja,unekojtakiinekomtrenutku,sedefinierelacijom

r ( x, y, z, t)=

( dQ)udv
dv

Zapreminskagustinanaelektrisanjaje,uoptemsluaju,funkcijaikoordinata(poloajatake)ivremena,a prikazujeviaknaelektrisanjajednogznakauodnosunadrugi,unekojtakiuprostoruiunekomtrenutku vremena.

Vektorgustinestruje
r v,vektorgustinestrujejedefinisanizrazom, r r r r J ( x, y, z , t ) = NQv = r v = N ( -Q )( - ), v
gdeje, Nkoncentracijaslobodnihnaelektrisanjakojasekreu, Qpojedinanonaelektrisanjekojesekree, r vsrednjausmerenabrzinakretanjanaelektrisanja. Jojednom,ovedveveliinepredstavljajuosnovnemakroskopskeveliinekojimaseopisujuizvorisvih elektromagnetskihpolja. AkounekojtakipostojenaelektrisanjaQ,koncentracijeN,kojasekreunekomsrednjombrzinom

Izrazizavektoreelektromagnetskihpoljapoznatihizvora
Ako su poznati izvori elektromagnetskog polja, zapreminska gustina naelektrisanja, i r vektorgustinestruje, J,iakoseusvojeoznakeprikazanenaSl.1.,

Sl.1.Poloajizvoraipoloajtakeukojojseodreujeelektromagnetskopolje unajoptijemsluajusuvektorjaineelektrinogpoljaivektormagnetskeindukcije,uvakuumu, datisledeimizrazima: u r r E (r , t ) = 1

r (r ', t -

u r

4pe 0 v '

r R r u )(r - r ') c0 m0 dv '3 R t 4 p 2

u u r r R J (r ', t- ) c R 0 dv', v'

u u r r r R r u J (r ', t - ) (r - r') u r r m c 0 B(r , t ) = 0 dv'. 4 v' p R3

Ugornjimizrazimaje: o permitivnost(dielektrinakonstanta)vakuuma,kojaje,o =(8,854190,00002).10 F/m, 7 o permeabilnostvakuuma,kojaiznosi,o =4..10 H/m,
8 co brzinaprostiranjasvetlostiuvakuumu,co = 1/ e 0 m =(2,9979240,000003).10 m/s. 0

12

Izgornjihizrazamoedaseuoijojedna,vrloznaajnapojava,kojasenazivaefekatkanjenja. Zbog konane brzine uspostavljanja elektromagnetskog polja, iz prethodnih izraza se vidi da su

vektoripoljadefinisaniutakiP,unekomtrenutkut,prouzrokovanidelovanjemizvorautakiP neutom trenutku,veunekomranijemtrenutku,t R/co.

Podelaelektromagnetskihpoljauzavisnostiodponaanjauvremenu
Kao to je ve reeno, elektromagnetska polja mogu da budu vremenski konstantna ili vremenskipromenljiva. Ako se izvori koji stvaraju elektromagnetsko polje ne menjaju u vremenu, govorimo o vremenski konstantnim poljima. Karakteristino za sva vremenski konstantna elektromagnetska polja je da, u svim sluajevima, moe posebno da se posmatra elektrino, a posebno magnetsko polje.U sluajukada se makroskopska naelektrisanja nekreu,onastvarajuelektrostatikopolje, pri emu magnetsko polje ne postoji. Kada se makroskopska naelektrisanja uniformno kreu, formirajui vremenski konstantnu struju, na osnovu prirodnih konstanti moe da se pokae da je uticaj magnetskog polja (drugi sabirak Lorencove sile) mnogo manji od uticaja elektrinog polja (prvi sabirak Lorencove sile), na osnovu ega moe da se zanemari uticaj vremenski konstanog magnetskog polja na raspodelu vremenski konstantne struje. Iz toga sledi da i u tom sluaju elektrino polje moe da se posmatra nezavisno od magnetskog polja. Vremenski konstanto elektrinopoljejeuvekkonzervativno,potencijalno,odnosno, r r E d l = 0.
c

Sasvimdrugasituacijajekadaseizvorimenjajuuvremenu.Zbogpojaveelektromagnetske r indukcije, vektor E dobija i vrtlonu komponentu, prouzrokovanu vremenski promenljivim magnetskim poljem, a i magnetsko polje moe da nastane kao posledica vremenski promenljivog elektrinog polja. Zbog toga elektrino i magnetsko polje ne mogu da se posmatraju nezavisno jednooddrugogipredstavljajusamokomponentnejedinstvenogelektromagnetskogpolja.Obino se kae da je vremenski promenljivo elektrino polje uvek praeno vremenski promenljivim magnetskimpoljeiobrnuto. Uobiajenojedasevremenskipromenljivoelektromagnetskopoljedelinadvepodgrupe,u zavisnosti odtoga da li ve pomenuto kanjenje elektromagnetskog polja moe ili ne moe da se zanemari. Ako kanjenje moe da se zanemari, govori se o sporopromenljivom elektromagnetskompolju,kvazistatinomili kvazistacionarnom elektromagnetskompolju,dokse u drugom sluaju definie brzopromenljivo elektromagnetsko polje, odnosno, elektromagnetski talasi. 3

Priodreivanjuelektromagnetskihpoljasevrloestodefiniupotencijalielektromagnetskog polja,kaopomoneveliinepomoukojihse,uveinisluajeva,elektromagnetskopoljeodreuje lake nego direktnim raunanjem. Najee se koriste takozvani Lorencovi potencijali, elektrini skalar i magnetski vektor potencijal, koji, u optem sluaju, u vakuumu, zadovoljavaju sledee diferencijalnejednaine: 2V r i =2 t e 0 u r u r u r 2 A D A - m0e 0 2 = - m0 J . t DV - m0e 0 Reenjaovihdiferencijalnihjednainasutakozvaniretardiraniilizakasnelipotencijali,

r V r, t =

( )

1 4 0 v' pe

r r ',tR

r u

R c 0

dv'

uu r r R J r ',t- u r r c m 0 A r , t = 0 dv' ,gdeje 4 v' p R

( )

c0 =

m0e 0

gdeseponovopojavljujuoznakesaslike1iefekatkanjenja. Kada su promene izvora periodine, definiu se frekvencija, f i talasna duina, , kako izvora,takoielektromagnetskogpolja,priemujevezaizmeutedveveliineuvakuumu: c l = 0 . f Ako se izvori u vremenu menjaju po prostoperiodinom zakonu (kao sinusi ili kosinusi vremena), diferencijalne jednaine za retardirane potencijale u vakuumu i njihova reenja su dati sledeimizrazima:
DV + w 2m 0e 0V = -

u r u r u r D A + w 2m 0e 0 A = -m 0 J ,

r , e 0

u r r r ' e j b R r 1 V r = dv', 4 0 pe v' R u u r r u r m0 J r ' e j b R r A r = dv', 4 p v' R

()
()

( )

( )

gdejefaznikoeficijent,zavakuum, 4

b0 =

w
c0

=w m0e 0 , w =2 f . p

Izpoznatihvrednostipotencijalase,zatim,vektorielektromagnetskogpoljaodreujukao, r r r r A E = - gradV i B =rotA . t Kakoseupraksi najeesreuperiodine,odnosnoprostoperiodine veliine,uobiajeno je da se elektromagnetska polja podele prema frekvenciji izvora, kao to je prikazano u sledeoj tabeli,usluajudaseelektromagnetskapoljatretirajukaoelektromagnetskitalasi.

Tabela1.Podelaelektromagnetskihtalasauopsege Broj opse ga N 1. 2. Frekvencijski opseg(donja granicaukljue na,gornjaisk ljuena) 3Hzdo30Hz 30Hzdo300Hz Naziv opsega Skraena oznaka: engleski/ srpski Talasniopseg Naziv talasnog opsega Skraena oznaka

Ekstremno niskefrekv. 3. 300Hzdo3kHz Superniske frekvencije 4. 3kHzdo30kHz Vrloniske frekvencije 5. 30kHzdo Niske 300kHz frekvencije 6. 300kHzdo Srednje 3MHz frekvencije 7. 3MHzdo Visoke HF/VF 100mdo10m 30MHz frekvencije 8. 30MHzdo Vrlovisoke VHF/VVF 10mdo1m 300MHz frekvencije 9. 300MHzdo Ultravisoke UHF/UVF 1mdo10cm 3GHz frekvencije 10. 3GHzdo30GHz Supervisoke SHF/SVF 10cmdo1cm frekvencije 11. 30GHzdo Ekstremno EHF/EVF 1cmdo1mm 300GHz visoke frekvencije 12. 300GHzdo 1mmdo 3.000GHz 0,1mm

100.000km do10.000km ELF/ENF 10.000km do1.000km SLF/SNF 1.000km do100km VLF/VNF 100km do10km LF/NF 10kmdo 1km MF/SF 1kmdo100m

Dekame gametarski Megame tarski Hektokilo metarski Mirjame tarski Kilome tarski Hektome tarski Dekame tarski Metarski Decime tarski Centime tarski Milime tarski Decimili metarski (submilime tarski)

B.Mmam B.km B.hm B.dam B.m B.dm B.cm B.mm

Svetlosni (Optiki) Kaotomoedasevidiizovetabele,pododreenimuslovima,svavremenskipromenljiva elektromagnetskapolja mogudasetretirajukaoelektromagnetskitalasi. Kakosepojamzraenja izvoranajeevezujezaelektromagnetsketalase,oiglednojedaitajpojam,uslovno,moedase koristizasvavremenskipromenljivaelektromagnetskapolja.

13.

>3000GHz

>0,1mm

Elektromagnetskopoljeuprisustvusupstance
Kadasesupstancanaeuelektromagnetskompolju,dolazidointerakcijepoljaisupstance, to znai da polje menja supstancu, izazivajui kretanja vezanih i slobodnih elementarnih naelektrisanja, a tako promenjena supstanca stvara svoje polje, koje se superponira spoljanjem polju, menjajui ga. Pri tome mogu posebno da se razmatraju delovanje elektrinog i delovanje magnetskogpoljanaelementarnanaelektrisanjasupstance. Ako se neka supstanca nae u elektrinom polju, dolazi do kretanja elementarnih r naelektrisanja pozitivnih u smeru vektora E i negativnih u suprotnom smeru. Ako se radi o provodniku,dominantnojekretanjeslobodnih naelektrisanja itapojavase nazivaelektrostatika indukcija. U sluaju izolatora, u kome nema slobodnih naelektrisanja, dolazi do ogranienog kretanjavezanihnaelektrisanja,topredstavljapolarizacijudielektrika. U sluaju provodnika izloenog delovanju elektrinog polja, dolazi do preraspodele slobodnihnaelektrisanja,kaotojeprikazanonaslici2.

Sl.2.Provodnotelouvremenskikonstantnomelektrinompolju

Koddielektrika(izolatora),izloenogelektrinompolju,dolazidopolarizacije,kojamoe da bude elektronska, dipolna ili jonska. Do elektronske polarizacije dolazi u materijalima sa nepolarnimatomimailimolekulima,priemuseogranienokreuvezananaelektrisanja,kaotoje prikazanonaslici 3.

Sl.3.Polarizacijadielektrikapomeranjejezgrausmerupoljaielektronausuprotnomsmeru Usluajususpstancesastavljeneodpolarnihmolekula,kaotoje,naprimer,molekulvode, r pridelovanjuelektrinogpoljadolazidozakretanjacelogmolekulaupravcuvektora E,kaotoje prikazanonaslici4,ajonskapolarizacijasejavljakodmaterijalasakristalnomstrukturomdolazi domikroskopskihdeformacijatestrukture.

Sl.4.Polarizacijadielektrikasapolarnimmolekulima Interakcijaelektrinogpoljaidielektrikamoedaseopienavierazliitihnaina,priemu senajeekoristiuvoenjepojmapermitivnostiili dielektrinekonstantedielektrika, =ro ,gdeje o permitivnostvakuuma, r relativnapermitivnostdielektrika,neimenovanbrojuvekveiod1. Magnetsko polje uvek deluje momentom na konturu sa strujom, teei da je postavi r normalnonapravacvektora B.Iakonanivouatomanepostojifizikakonturasastrujom,obrtanje elektronaokojezgramoedaseposmatrakaomikroskopskakonturasastrujomodreenejaine,na koju deluje magnetsko polje. Pre delovanja magnetskog polja su orbite kretanja elektrona rasporeene u prostoru haotino i rezultantno polje koje one stvaraju je jednako nuli. Izuzetak su samonamagnetisani,takozvaniferomagnetskimaterijali,kodkojihpostojejakeinterakcijesusednih atomaipotpunaorijentacijaorbitakretanjaelektronaunutarpojedinihdomena,kojimogudabudu veliine ak i do nekoliko kubnih centimetara. Kada se supstanca izloi delovanju magnetskog 7

r polja,poljeteidazarotirasveorbiteujednuravan,normalnunapravacvektora B itapojavase nazivamagnetizacijamaterijala.Principmagnetizacijematerijala,naatomskomnivou,preiposle delovanja magnetskog polja, prikazan je na slici 5. Takvom ureivanju orbita se suprotstavljaju odbojne Kulonove sile, tako da je znaajnija magnetizacija mogua samo kod feromagnetskih materijala,dokjekodostalihmaterijalaobinozanemarljivomala.

Sl.5.Prikazmagnetizacijematerijalanaatomskomnivou Interakcijamagnetskogpoljaisupstancemoedaseopienavierazliitihnaina,priemu senajee,kaoikodelektrinogpolja,koristiuvoenjepojmapermeabilnostisupstance, =ro ,gdeje o permeabilnostvakuuma, r relativnapermeabilnostsupstance. Zarazlikuodrelativnepermitivnostidielektrika,relativnapermeabilnostsupstancemoeda bude manja ili vea od jedinice. Prema vrednosti relativne permeabilnosti, materijali se dele u 3 osnovnegrupe. Prvugrupuinetakozvani diamagnetskimaterijali,ijarelativnapermeabilnostjemanjaod jedinice, to znai da oni, svojim prisustvom, smanjuju magnetsko polje koje se u njima formira. Meutim, njihova relativna permeabilnost je samo malo manja od jedinice (na primer, relativna permeabilnostbizmuta,materijalasanajizrazitijimdiamagnetskimosobinama,iznosi,r =0,9998), tako da interakcija tih materijala sa magnetskim poljem u najveem broju sluajeva moe da se zanemari. Drugu grupu ine paramagnetski materijali, sa relativnom permeabilnou veom od jedinice,toznaidaoni,svojimprisustvom,poveavajumagnetskopoljekojeseunjimaformira. Meutim, njihova relativna permeabilnost je samo malo vea od jedinice (na primer, relativna permeabilnost aluminijuma je, r = 1,000021) tako da interakcija i tih materijala sa magnetskim poljem,najee,moedasezanemari. Ustvari, jedino treagrupa,feromagnetski materijali, bitnopoveavaju magnetskopolje u komesenau.Timaterijalisuuveknelinearni,toznaidaimpermeabilnostzavisiodintenziteta 5 vektoramagnetskeindukcije,arelativnapermeabilnosttihmaterijalamoedadostigneakdo10 . Uferomagnetskematerijalespadajugvoe,nikal,kobalt,nekanjihovajedinjenja,kaoinekeretke zemlje,kaotojegadolinijum.

Drugim reima, prema interakciji sa magnetskim polje, mogue je materijale podeliti na nemagnetske, u koje spadaju i diamagnetski i paramagnetski materijali, i magnetske u koje spadajusamoferomagnetskimaterijali.

Elektromagnetskaindukcija
Osimpojavakojesuopisaneuprethodnomdelu,kaointerakcijeelektromagnetskogpolja i supstance,akojese javljajuusvimelektromagnetskimpoljima,usluajuvremenskipromenljivih polja se javlja i elektromagnetska indukcija, koja je, verovatno, najznaajnija pojava u elektrotehnici uopte. Kada se bilo kakva struktura nae u vremenski promenljivom elektromagnetskom polju, dolazi do pojave indukovanog elektrinog polja i indukovane elektromotornesile,kojajejednaka, r r eind (t )= Eind d l.
c

Indukovana elektromotorna sila moe da nastane kao posledica delovanja vremenski promenljivog elektromagnetskog polja na krut, nepokretan sistem i tada govorimo o statikoj indukovanojelektromotornojsili,priemuseindukovanoelektrinopoljenajeedefiniekao, r r r A E = ,gdeje A magnetskivektorpotencijal. ind t Druga mogunost je da do pojave indukovane elektromotorne sile doe u vremenski konstantnom magnetskom polju, pri kretanju i/ili deformaciji sistema. U tom sluaju govorimo o dinamikojindukovanojelektromotornojsili,aindukovanoelektrinopoljeseopisujeizrazom, r r r r Eind = v B ,gdeje v brzinakretanjasistema. Naravno, do pojave indukovane elektromotorne sile e doi i pri kombinaciji prethodnih situacija,odnosno,kadasesistemkreeideformieuvremenskipromenljivommagnetskompolju. Indukovana elektromotorna sila ima karakter napona, pa se superponira svim ostalim naponima i potencijalima koje su stvorili drugi izvori, utiui tako na rad svih elektrinih i elektronskih ureaja koji se nalaze u blizini, kao i na sve ive organizme u kojima, kao to je poznato,takoepostojeelektrinipotencijali. Akose indukovanaelektromotorna silapojaviu provodnojsredini,kao njenaposledica se javljajui indukovanestruje,kojesevrloestonazivajui vrtloneili vihorneiliFukoovestruje.I ove struje se superponiraju svim drugim strujama u neposrednoj blizini, menjajui njihovu raspodelu. Kako se radi o pravim strujama, i ove struje su praene Dulovim efektom, odnosno, pretvaranjem jednog dela energije elektromagnetskog polja u toplotu (vrlo esto govorimo o gubicimausledvrtlonihstruja).Osimtoga,iovestrujeprouzrokujusvojemagnetskopolje,koje se superponira prisutnom magnetskom polju, stvorenom delovanjem drugih izvora. Na taj nain dolazi dodvepojave,kojesenazivajupovrinskiefekat i efekatblizine. Povrinskiefekat jepojavada sestruja nerasporeujeravnomernopopoprenompreseku provodnika,veseintenzitetvektoragustinestrujepoveavakapovriniprovodnika.Istapojavaje prisutna i u feromagnetskim jezgrima, gde se intenzitet vektora magnetske indukcije poveava ka povriniprovodnogferomagnetskogjezgra. 9

Efekat blizine je pojava neravnomerne raspodele vremenski promenljive struje u jednom provodniku usled prisustva drugog provodnika, u kome takoe postoji vremenski promenljiva struja. Izrazitost oba ova efekta zavisi od geometrije sistema, od brzine vremenskih promena elektromagnetskog polja (frekvencije u sluaju periodinih polja), od specifine provodnosti sistemaiodpermeabilnostisistemaisredineukojojsesistemnalazi.

Zakljuak
Kao to moe da se vidi iz svega gore navedenog, sva elektromagnetska polja na razliite naine utiu na sve to se u njima nae. Kako se, celokupnom industrijalizacijom drutva, korienje elektrine energije sve vie poveava, poveavaju se i intenziteti svih prisutnih elektromagnetskih polja, a time i efekti koje ta polja prouzrokuju. Pored toga, u novije vreme se pojavljujeiintenzivnokorienjeelektromagnetskihpoljakojaranijepraktinonisupostojala,kao tojeprimermobilnetelefonijeikorienjaelektromagnetskihpoljaumedicinskimterapijama. Zatita od neeljenih elektromagnetskih zraenja, kako spreavanje neeljenih zraenja tehnikih sistema, tako i zatita nekog prostora od uticaja postojeih zraenja, postaje naa neminovnost. Ovom problematikom se bavi deo elektrotehnike, koji se naziva elektromagnetska kompatibilnost(EMC)ikojaseuposlednjevremerazvijaiumultidisciplinarnompravcu.Bliska saradnja biologa, lekara, fiziara i inenjera elektrotehnike postaje neizbena, kako bi svi uticaji elektromagnetskihpolja naiveorganizme bilipravilno sagledani, negativniuticajieliminisani ili smanjeninanajmanjumoguumeru,apozitivniiskorieninanajboljimoguinain. Zbog svega toga je izuzetno vano poznavanje elektromagnetskih polja naeg okruenja, kao i efekte koje ona prouzrokuju, kako na elektrinim i elektronskim ureajima, tako i na ivim organizmima.Uticajima naelektrinim ielektronskimureajima mogudase bavesamo inenjeri elektrotehnike,dokprouavanjeuticajanaiveorganizmezahtevatimskiradveegbrojastrunjaka razliitihstruka.

10