Marulic Drame

Marko Maruli Dramska djela
Marko Maruli: Dramska djela
SADRAJ
Prikazan'je historije svetoga Panucija______________________________ 3 Govoren'je svetoga Bernarda od due osujene _____________________ 10 Skazan'je od nevolnoga dne od suda ognjenoga, napokonji koji ima biti ____________________________________________________ 21 RJENIK _____________________________________________________ 38
Prikazan'je historije svetoga Panucija

kako moli boga da mu oituje komu bie takmen na zemlji
Najparvo jedan angel ima izajti i tako puku govoriti: Parvo: Verni, k elite dobro neizmirno, sliite ter vijte dilo prihvaljeno miloe smiljen'ja, u komu tko bude, na konac ivljen'ja Boga ne zabude; i napokon tako ljubom ga ovrui, samo Boga kako ueli, zovui. Toj ete poznati uvi a se zgodi komu vee stati u grih ne bi godi. A toj dim 1 nikomu, razbojnik k bie, dobrota u komu k godi ivie. Zato gdi se moli pustinjak Panuci, sliat k e koli, bit mu e nauci od Boje milosti k nigdar ne ostavlja toga k alosti drugoga izbavlja. Nadasve injen'je drago bo jest Bogu kad ima smiljen'je svakomu nebogu.
10
15
Sveti Panuci pokleknuv moli se Bogu govorei: O Boe svemogi, o Gospodine moj, pozri na trud mnogi k tarpi sluga tvoj, k tebi elei ugodit po ovoj pustinji hodei tilu ne da pokoj.
1
20
dim - kaem
25
Pozri ter usliaj molbe este moje i znat mi jure daj takmen meni tko je? Tko je, Boe, tebi veran kako sam ja? Tebe samo sebi eli sad dua m. in', poni, angel tvoj da s nebes tuj doad objavi tko je moj druga na svitu sad.
Angel se ukaza i navisti Panuciju govorei: Vinji Bog na nebi s goranje svitlosti posla mene tebi da t' skaem milosti. Slial je moljen'ja od sarca priprosta dil tvoga sluen'ja, molitav i posta. A da se umili sarca tvoga sminost i da te ne uhili jur nika oholost, u toj parvo selo, k sviri sad sebi i poje veselo, prilian je tebi.
30
Toj reki angel pojde tja, a Panuci, postav nikoliko, udei se, j sam sebi govoriti:
35
40
45
Aj, aj nebore, moj, Panuciju, jur vi na dojde ivot tvoj, k tiskan li ini! Eto, nis' k se mni, hini te ljudski blud; a se, poni, ne svi 2 poznavi Boji sud? Ali ti u mn, n a ljudi uznaaju, al svirac on ini a ini ne znaju? Poni, va ime Boga, stan ovi ojdimo i najti onoga najbare pojdimo! Hou iziskati k su njega dila, tere u poznati i m k su bila, u spili sidei, uzdiu, plaui, pokore inei, pokoj nimajui. Zaisto dua m sumnji ter se boji, dokle ne vidim ja kako taj stvar stoji.
Pojde Panucij i najde svirca, k tako pojae: ive lovik dosti k stoji s vesel'jem, usuuje kosti primisal s dresel'jem.
2
50
a se, poni, ne svi - to se, dakle, ne osvijesti
55
Ako e imiti na sardcu tvom pokoj, pravedno iviti i prez griha nastoj! U grihu k stoji, kada se zamisli, grize se i boji, o dobru ne misli, A k dobro tvori vesel e hoditi, kad ga smart umori s Bogom e iviti.
Poj uvi Panuci, tiho govori svircu: Pomoz' ti Bog mili, o dragi brate moj, u svakom tvom dili i doved' u pokoj! Prial sam tuj k tebi, a toj da isprosim jednu milost sebi, za ljubav ku t' nosim. Jer ako me hoe peali izbavit, samom riju more, listo mi htij pravit: k jesu dila tv to spovij sad meni, jer znati prud je m, a koda tebi n. Svirac reki udei tim riem odgovori: Dobro doal budi, slugo Boga moga! Pamet se m udi od pitan'ja tvoga, da ie poznati dila m tere ud, ku listo sliati tebi e biti trud. Da kad si li htio znati k je m stvar: zloinac sam bio, razbojnik i gusar, a sad se hranim tim, poju i svirei, kako znam tere vim, po selih hodei. Vrime tim minuju 3 , ne htei da gorim dilom sagriuju 4 , i toj ti govorim.
60
65
70
To uvi Panuci vele se j boliti 5 i plaui j govoriti svircu:

75
80
De, rec' mi za Boga, k na kriu za nas prida sina svoga, reci mi toj danas, tako t' svaku milost Isukarst vazda daj: ini li ku kripost sada u ivot taj? Ali kad ivljae u pridnja injen'ja, jeda a injae dostojno spasen'ja?
3 4 5
minuju - minujem (stariji oblik prezenta) sagriuju - sagrjeujem (stariji oblik prezenta) j boliti - stane se alostiti
Otajna otvorit hotij mi o sebi i pronja m e bit utien'je tebi.
Svirac, razumivi obitan'je svetoga Panucija, pravi dva dobra dila svoja govorei: Ino t' dobro ne znam da sam kad uinil, samo se spominam kad sam razbojnik bil, eljad niku robe s drugami mojimi, mladicu jednu ste vidih meu njimi. Tubeno jaei uhiona stae, i njih se bojei, suzami ronjae, Bie koludrica, ista, lipa, mlada, toga nevistica k svitom oblada. Upala u ruke gusarom, uspreda kako meu vuke ovca kad se ugleda. I tuj obstraniv nju, svaki ju gledae, poten'je nitkor, mnju 6 , njoj ti ne miljae. Meni se raali, obno ju izvedoh, ne vide ostali, i gdi hti dovedoh. Stran puta s njom hodih da nigdi ne zgine, tako ju uklonih griha i vaine. Drugovja, li budu razbojnik pustinjom, vidih enu gredu, nitkor ne bie s njom. Zlovoljna gredie, usiona hoda, da viditi bie plemenita roda. Rekoh joj: "a bludi tuda trude sobom? a ti je, a tui, a nitkor n s tobom?" Ree: "Ne pitaj me, jer poan govorit, bolizan m, ajme! hoe me umorit. Da kad nesria m tajat se ne more, prid dugom biim ja opinske komore. Mu moj u tamnici mono vezan stoji, i sa tri ditici, njegovi i moji. Nevolje (m)i vele, a platit ne mogu, zato jur smart ele, molei se Bogu. I mene t' iskae, a ja jim ubigoh, u pustinjske pae tuj sama pribigoh. Da se grem tukui ovo je dan treti, jidu ni pijui, ti zna, Boe sveti! Smiljen'je na me imaj jer poniram nici; ali mi jisti daj, ali me posici, da vee ne ivem u toku nevolju jer, evo, gladom mrem, a jadi me kolju."
mnju - mislim, mnim (stariji oblik prezenta)
85
90
95
100
105
110
115
120
125
Kad od nje toj sliih, mono alit poah, ale ju utiih i k stanu vodit jah. Posadih ju za sto, jistvin joj poklonih, pak libar trikrat sto 7 ondi joj odbrojih. I otpravih ju s tim. Ona domom poad, otkupi mua tim i svoje sine tad. Oto sad, oe, vij otajna k su m, a ino zapovij na mene milost tv!
Tomu se udei sveti Panucij uzdvignuv oi k nebu, j govoriti: O Isukarste moj, po kom je stvoren svit, je l' u mn a tokoj im bih pohvaljen bit? Ovi zloinac, ste meu prokletimi, boastvena ne hte, ni ope svetimi, dila je uinil izvarsne ljubavi, jo ina bar imil, ner listo k pravi, jer se poniuje humiljenstvo nose 8 , a ne uzviuje, hvalu niku prose 9 . Zato nitkor ne sud', toj, ovoj govore; misal, otajnu ud sam Bog znati more. Ako je prem soldat, teak al artian, ter da ps nosi zlat i okol da je zvan, iznutra more bit inak ner vanka jest, i bude u nj ivit, a ga e u raj dovest. U svaki ljudski red najdu t' se kriposti, ne bude t' u svih zled, Bog dili milosti.
130
135
140
Zatim se obrati k svircu j mu govoriti:

145
150
Brate, mnju t' si slial Panucija ime, od kj' si tuj prial, odvarg 10 griha brime, pravim ti da si drag Bogu koliko ja, zove te kno nag na kriu za nas sta. O, poni, ostaviv svit za njegovu ljubav, njega sliditi htit u svetom redu stav! Isusu sluiti ako samo bude,
7 8 9
libar trikrat sto - tristo funti humiljenstvo nose - nosei poniznost prose - prosei odvarg - odvrgnuvi
10
blaen hoe biti, s njim u raj pribude 11 , gdi se svak veseli prid Bojim licem ste, sve ima a eli, po sve vike ive.
Svirac, uvi slatke rii Panucija, odlui uiniti se kalujer njemu govorei:
155
160
165
Oe, budui ti Panuci zvan svudi i hvale, a se ti od prisvetih ljudi, s tobom pojti ivit volju sam mu prignul i tako uinit kako me s' potaknul; pokol Boja kripost k svitom oblada, tuj mi daje milost: s tobom da me sklada. Za ljubav jur njega tebe u sliditi, a svita slast sega nitar ne sciniti. Obitam jur sasvim posluh i istou i jo ubotvo s tim uzdarat da hou, ufan'je sve moje postaviv u Bogu, zapovidi tvoje bargu 12 kako mogu.
To reki pokleknuv i ophiti Panucija za noge. Panuci pokleknuv zagarli ter j celivati, pak se oba dva dvignuv jae hoditi, a Panucij poe Bogu zahvaljivati govorei: Hvala mi ti budi, o slatki Boe moj, da lovika udi pritee Svet duh tvoj, pamet prosvitljuju svim tvojim obranim, a pak posveuju u raju sazvanim. Ti, Boe, ne gledaj priproinu moju, da u svem prigledaj i daj milost tvoju! Tebi hvala na svem, Boe vinji naju 13 , Boe mili u svem, svim drag k te znaju. Oni te ne znaju ki ljube blago i svit i slast onu haju, k tarpi malo lit. Da ti jur, brate moj, pogardiv svaka taj 14 , sa mnom zajedno poj, a za ino ne haj! Kolina priginji molei se Bogu, ive u pustinji na stanu ubogu: pustinja, ubog stan, zaisto jest, vele
11 12 13 14
170
175
180
u raj pribude - u raju e boraviti bargu - obazirui se, marei naju - na pogardiv svaka taj - pogrdivi sve to
185
da raj onim je dan i blago k ele, kno slue u njoj kralju vinje slave, nigdar n konac kj, sva Pisma toj prave. Kuno ti, kolikrat pametju ushode razmisli, tolikrat na zemlji biti ne', da s angeli gori ter s Bogom, i zatoj u trud i pokori utit hoe pokoj. Amen.
Govoren'je svetoga Bernarda od due osujene

Poinje Bernardo sveti svarh suda jedne due. [Slite dobro ljudi umarli, ki ste na zlo vazda harli, ki inite, dua tilo da poslua na zlo dilo, na priliku koju stvori vini cesar, ki je gori, i za koju joe dojde i umriti na kri pojde: svi vi slite udo sada, duam vaim bit e tada, ko duhovno vidih spei, na molitvi svetoj stei; a to od jedne due i tila osujena na zla dila. Na molitvi svetoj stei vidih telo martvo leei u grob novo poloeno, mnogih grihov napunjeno. Malo postav po tom toga pride dua tela onoga; polag groba poe stati ter ga s plaem nadjidati, tuei se, da ci toga osujena jest od Boga u djavalske pravo ruke i u vene gorke muke. Po milosti boja dara tilo dui odgovara; osujen'ja da ni bilo uzrok njeje prazno tilo, da slobodna njeje volja, ka je od puti u svem bolja. Tada vide skazan toga s pomnjom slite u ime Boga,
35 ter se grihov svak vas boli 1 ,
da Bog grihov vas slobodi.
Svarivi govoren'je sveti Bernardin, tada dojde dua k telu z dvimi djavli i poa vele gorko plakati i telo nadjidati, govorei njemu ovako: O nevoljna puti moja, kako prostri uda tvoja? Ve svet ljubi nego Boga, i tebi je sada koda. Jeda t' se svit ne podloi, al ti blago sve ne loi; sve vladan'je i sve blago, ci kih lei telo nago? Sad dvorani kamo t' bie, ki ti verno svi sluie? Barzo barzo za istinu tvoju jakost smart dostignu! Nisi sada u kastilih, ni u polaah tvojih bilih! Tvoje blago i tvoja kruna, sad tv kua arvi puna! a t' polae prude i hie, tvoj grob sedam nog 2 ne sie! Vee sada krivim sudom ne' suditi ni hudobom; kua tvoja, to smim rei, svi hoemo va nju lei. Jere ja sam stanovito tve stvoren'je plemenito;
1 2
10
40
15
45
20
50
25
55
30
60
se ... boli - kaje se sedam nog - sedam stopa
10
65
70
75
80
85
90
95
100
Bog me stvori na priliku svoju, - dajmo njemu diku i od Boga u te dana, svetim karstom izaprana opet, puti o prokleta, svimi grisi ka si speta. I za to sam sad prituna s mojim Bogom ja razluna, da re mogu po nezgodi: ajmeh za me mati rodi. Ajme iz tebe za ne izidoh, on dan, kada u te pridoh: neka bismo ne upali u iv oganj, ki me pali. Toj spovidam, nije udo, o prokleto tilo hudo: dokle ivih na svit bludno, ne da init dilo prudno; da vazda me na zlo svako ti potica vele jako. Za to emo vazda stati, vini oganj uivati. U velikih mukah stoju za hudobu, tilo, tvoju; i vazda u u njih stati, nigdar konca ne imati. Znaj, jazici i svi ljudi ne bi izrekli moji trudi, ke u paklu trpim doli, gdi su tuge i sve boli.] 3 Gdi su t' zemlje s vinogradi, turne kue ke sagradi? Gdi su perle tere oka 4 mnoge cine od istoka? Gdi su zlati sad parsteni, gdi kolajne ali venci? Gdi su pinezi sada mnozi, koji bihu tvoji bozi? Gdi su sada tve postelje bile tere priperene 5 ?
Obzirom da u rukopisu ovog prikazanja u "Vartlu" Petra Lucia nedostaju prve etiri stranice, prvih 90 stihova preuzeto je iz rukopisa 969 Kukuljevieve zbirke, koji se danas uva u Arhivu HAZU.
3 4 5
105
110
115
120
125
130
135
140
145
Gdi su t' haljin sad promine svake varsti tere cine; gdi li kupe ter bacili, srebarnoga kova cini? Gdi su t' drage sad pomasti ali specje svake slasti, km jizbine nainjae, a ubozih zabivae? Nisu t' ptice sad ni vina na stol, ribe svake cina; pia 6 sad si gnusnih arvi, tvoje tilo u prah lei. Toj bo Boja jest odluka, taj zgrien'ja eka muka; vikne li t' se u toj komori, u ku lei nosom gori? Pokrov, k t' je pri tve usnice, nosa ti se mal ne tie; oi tvoji sad prilipi zatvoreni stoje slipi; jazik mui, ne govori, koji grihov mnogo stvori. Ni nijedno tvoje udo k ne plae, tilo hudo! Koga godi ti po zlobi krivo skupi tere dobi, sve toj jedan hip jedini tebi vaze ter poplini. Pri(j)ateli svi otidu ter od tebe svi pobignu. Tvoja ena draga i mila pla je jure ostavila; nj(e)je sega svita radost hoe odniti svaku alost. Ne ufaj u rod da te iskupi, komu blago tvoje pristupi, tvoje pinezi, elne hie cia kojih pla te stie. ena sinmi k je ostala, sada, ne mnju, da bi dala sedam vreten zemlje iz ruk da iskupi tebe iz muk, ke tarpiti mi imamo u paklenom ognju onamo. Rec' mi, puti tunovita,
oka - drago kamenje priperene - pernate

6
pia - hrana
11
150
155
160
165
170
jes' li u em stanovita? K je hinba i neprava sega svita taa slava, k mnozimi udni grisi oskvarnjen'je (t)i dav, gdi si? Ne odiva tvoga (k)ipa sad nijedna halja lipa; dva pineza prodal ne bi halje, ke su sad na tebi. Ne prinose t' sada vlasti tve dohotke tere asti; oda svega blaga i slave poni sobom kus postave kim si sada ti zavita, pio arvi gnusovita! To je plaa sada tvoja, sega svita ku dostoja. Budi sada da ne uti, da ho' paka kad se uzmui u paklenih mukah doli, a to kad se ov svit skoli. To proroci prorokuju, Sveta pisma svidokuju. Jur te neu nadbijati, ni ve s tobom totu stati.
185 Da na dilo ako hudo
190
195
200
205
210
Tada ustavi se tilo sardito po Boj(e)mu doputen'ju ree dui ove rii tako:
215
Tko me ovo napastuje na mom stanu, tere psuje? Ali ima smin'je u ruke da me goni van iz kue? 175 Jeda s' dua moja mila k si tako besidila? Pokazati hou isto da a pravi nije isto 7 : jednim dilom pravo kae, a druzime isto lae. 180 Mnogokra(t) te inih zgriiti, uistinu, neu skriti; i da pusti dobra dila, prikosa je moja bila.
isto - istinito
220
225
duu vodi put, n udo, jer svit ovi i hudobe pun je sada doistine. Ter bi bolje ne rodit se, na svit ovi ne hinit se i da u drubi hinbe budu potaknuti put priludu; tad vainom, ci kh stvari duu svoju put privari, jere tudje put zlo slidi kako i vol kad travu vidi. Tako i ti ree toliku, Bog te stvori na svu 8 priliku, dobru, mnogo plemenitu i razumnu, izvarstitu; d me da sam raba tvoja, a ti da si m gospoja. A ti, ako moja bie ti gospoja, znat imie da me ima ti vladati, za mi u zlo hti zgajati? Zato u meni bi podobna vazda u dila nepodobna. Umarlo se nima tilo uzraiti u zlo dilo, nego dua sluit, koja hti njagova bit gospoja. Gladom, ajom 9 ter nespan'jem, istim sarcem ter frutan'jem duh put ima katigati, ako ga e kral imati; koja joe im ivljae, pomoi se jo mogae. Ako dua put ne mori, tudje tilo tad uzgori; tudje mono jo se smami sega svita raskoami. Put koja se rasarjuje, sama ne zna zlo ni uje. K se uzrok u mn najde, vid' po tebi na(j)pri izajde. Kad put pozna a duh hlepi, toj stvoriti tilo trepi;
8
svu - svoju ajom - ei
12
potom tilo uzrokuje tko ju u tom nasliduje. 230 Od zgrien'ja uzrok bi dua, k misliti najpri kua, a god tilo kada mlobom stvori grino ter hudobom. 235 Vee s' dake ti zgriila, pohotin'ja s' slidiv htila, k je gardo i nejako i prignuto na zlo svako. Ve se neu prigovarat ni se s tobom naprid karat, 240 jer me arvi grizu ovoj; pojdi tja; jur ve ne stoj!
270
275
280
Tada dua odgovori tilu sardito govorei ovo: Jo u s tobom ja postati i varh toga desputati. Tko te naui, tilo umarlo, govoriti toko varlo, da duh ludo tere smamno i u svakoj himbi tamno nitar manje za sve ukori; pravo u mnozih odgovori! Da imae t' meu ine vladat tvoje pohotin'je. Prignue te tve mlobine na blud svaki i taine, i podlone sasvim svitu ne tarpie mu bakitu, kad te htijah nejiden'jem pediati, ter nespan'jem. D da sega svita bludost primagae tvoju ludost. Svakoj joe ti taini nastojae i vaini. Po ta put ti za istinu uze meni gospodtinu i po tvojoj ti oblasti prignu mene na sve lasti; i u gorku jamu hiti, iz ke vee neu izlisti.
285
290
245
295
250
U ovom se kriva uju 10 , to ti oito svidokuju: ja, budui tv gospoja, pohotin'ja ne uzbih tvoja. Da ti k me u grih stee, mnju da zgrii vele tee. Da bi puti, djavla bila skaevan'ja pogardila, kako one ljute zmije zaklinjava kh pobije, i nauke da bi bila, volju Boju obsluila, o da bismo rado gori meu svetimi stati zbori! Ova k ti svit zgajae i dug ivot obitae, od Boga se ne pomnjae jer umriti ti ne mnjae: zatoj tebi smart odnese kad se u grih ti ponese. Himbeni je jere, ljudi, dm zaisto, ov svit hudi! K ga ljudi 11 vee dvori, tih zlom smartju pr umori i poda jim za raskoe smrad i arve vele loe. Pri(j)ateli k ti bie, na svitu oni kad ivie, viditi e sada vee s arvi u grebu tom leee.
255
Tada tilo humiljeno dui govorae ovako: Koji mnozim zapovidah i u Rime kue zidah; k pineze mogoh skupit, oka, perle, zemlje kupit; k mnjah joe sudit ljudi dokle na svit ivot hudi: 305 mni li da mnjah u greb pojti, a sve blago drugu ojti? Ajme, ne mnjah stanovito,
300
10 11
260
265
uju se - osjeam se ljudi - od ljudi
13
310
315
320
325
330
da sad vidim to oito da ni blago, ni gospodstvo, ni plemenito moje rodstvo tuna mene ne obrani da me gorka smart ne rani. Obima se, ima znati, griha uzrok ima dati; ne jednako, da smim rei, od griha uzrok ti si vei. Mo' li mi ti kazat isto te mi stvari, da je isto? Svaka pamet k n luda more znati toj brez truda. I ti dobro vele toj zna jer od Boga razum (pr)ima: da kr(i)postnih vee stvari komu vinji kral objavi, od toga je toti razlog vinji bude pitat vas Bog. ivot i razum d tebi, d Gospodin k je gori, 12 u kh ljubav ima vidit tere dobro svako slidit. Da hotiju prijat kriposti, nimae slidit me ludosti! Toj oito svim zapii da od mene t' nisu t' grisi.
Opet tilo pria 13 plaui govoriti dui onoj: Rec' mi joe, duo brina, a prez tebe put jest vridna? Jeda vidi da se kree, al govori martva vee? Oito je svim toj, poni, da k ive duh jest oni, a put svaka malo prudi pokle jure nju Bog sudi. Da bi Isusa ti ljubila vee Boga u sva dila, nigdar ne bi mlobno tilo tvoju jakost pridobilo. Da bi ubozih ti tiila, prave pravde ti sudila, i da bi ne bila u bludi, prikladala zlimi udi, ne bi slasti tebe otrovne prihinile, dim 14 , svi(t)ovne. Nitar manje, jer moja gnila zajedno (j)e s tobom ivila. Stvari ovde sve koje su, od Boga nam dane jesu: smrad i arvi u ovoj kui, kno totu put glojui dokle se na svit ivi ustanu i opet se s tobom stanu; jer znam da imam uskarsnuti i s tobom se opet stati kada pride Bog da sudi slavom svojom martve ljudi, kada s tobom ivi plamen imam tarpit u vik, amen. O prokleta smarti jka, ti pod oblast ima svaka. Ovo mi se, duo, smili: jes' li bila u paklu doli? Rec' mi tamo a s' vidila, koji stvari, k li dila? Imaju li k ufan'je u pakleno doli stan'je da e vidit kada godi
13
350
355
360
365
370
Dospivi tilo ovo govoren'je, tada poa dua sama sebi s plaem govoriti:
335 Meu stvarmi od naravi,
375
ajme, za me Bog postavi? Za dopusti mo vinjega da stvoren'je budem njega, pokle znae njega svitlost da (u) tarpit vinju alost? 340 estita j(e) ivim bitja kojih dua nima itja; kad njih tila smart obali, vinji ogan njih ne pali. 345 Da bi hotil vinji Otac da je gri()nih taki konac!
Radi rime bolje bi stajalo: ki j' na nebi
380
385
pria - poe dim - kaem
12
14
14
Isukarsta u rajskom dvori, ke se asti u tej strane plemenitim ljudem hrane? 390 Hoe li jim otkup dati zemlje, kue i dukati? Nigdar nitkor ne pomisli da e vee van izlisti; 395 da vazda se muit doli gdino jesu svake boli, kojim nee biti konac muiti se u ov dolac. Pod zemlju e sada ovde doim sudac Bog tad dojde; 400 a Bog odlui to e biti i to (e)mo svi tarpiti.
pravda Boja da osudi: da naega svita okolu, k na najviem sidi stolu, varen doli na vrat trupi volju Boju kad pristupi, 435 vee nego za nevolju k ne ine Boju volju.
430
Dospivi dua govoren'je dojde jedan djaval i poa nju bii frutati govorei njoj: Ho viditi i kuati ke u t' muke zadavati, jer od Boga pomnjil nisi, zato sada tim se utii! 440 To t' jizbine, to t' pinezi, to t' oholstvo side s knezi, a toj s njimi kad sijae, a za Boga ne hajae 445 Sada tarpi ove muke i udorce od me ruke.
Dua odgovori i ree tilo vele gorko plaui: O nevolna puti moja, tve pitan'je brez razloga. Pokle uliu jedno doli u paklene due boli, ke u grisih jesu umarli i paklenih muk dopali, za sve blago k puaju, otkupljen'j(a) ne imaju. Njim ne prudi molbe mnotvo, puti ein ni almotvo. Da bi virni svi molili popi, fratri svi postili, i da bi hotil dat sve blago, svakoliko srebro i zlato, ne bi mogli jadnu samo iznet duu k je tamo. Proen'ja bo Boja nima, kh paklena muka prima, jer pakleni ljuti djaval jedne due ne bi podal za vaskolik saj svit ovi iz njihovih pojt okovi; ne bi pustil u pokoji za mal hip da postoji. A k pita vele vlasti ke njih eka tamo asti, stanovita u tom budi
405
Sada dojde drugi djaval s manistrami pakla i udri onu duu u obraz i ree ove rii: Ovako se oni tuju k na posluh ne obsluuju; ovu plau svi dostoje k u grisih vazda stoje. 450 Svi ekaju ove asti k zbiraju svita slasti, k se dobru na svit daju, a za Boga li ne haju. 455 Ni jo ne zna ti sasvime koliko smo harni time, tko godir virno naju dvori, od grihov se ne pokori, jer od naih joe ruku stokrat veu tarpi muku. 460
410
415
420
425
15
Kako djaval dospi govoren'je tako dua zavapi k Isusu s plaem (i) ree: O Isuse, pomozi me, za prislavno tvoje ime! Ti me otmi djavlom iz ruku za ku s' tarpil na kri muku. 465 Izbavi me ove boli, za karv svetu koju proli!
490
495
500
Dospiv dua nevolna, pride treti djaval imenom Kalabrin s ognjem okolo due i ree njoj govorei ove rii: Odalo je jure vrime zvat na pomo Boje ime, djavlom tebe iznet iz ruku da ne tarpi nau muku. 470 Pravda hoe sada tako da to tarpi, ne inako. Na t', za vele tvoje slasti tere udne vele asti, 475 jere posluh vas obslui, a s Bogom se sad razdrui. Zato voli s nami stati i pokoja ne imati, jer za svita svaku radost uivat e vinju alost, 480 da ti nije nitkor takmen po sve vike vikom, amen.
505
510
515
520
Zasve jer sam grino ivil, li tvoju sam viru imil. Ime tvoj(e) ne zatajah, ako prem se s tobom svajah. Tvojoj slavi nije dika nijednoga smart grinika, navlastito kada s kriva milosardje tve priziva. Od sebe me ti sad, poni, Isukarste ne odgoni, da otmi me ovim lavom k me dile s tvojom slavom! Molim tebe, slavna Divo, pozri na me milostivo, moli za me sinka tvoga da me izbavi truda ovoga, jer e t' milost svaku dati ku godir bude ti pitati. Ne sardi se, daj, ti na me, pomol', Gospe, sinka za me griniku mi pomo dati, ti koja si Boja mati! I ti, Ivane Karstitelju, priporu' me Spasitelu, da se na me on sad smili ter me otme djavloj sili! Jer od njega i ti more sprosit milost ako hoe. Pomoli ga za me sada jer se dua m raspada od bolizni tere muke ku mi daju djavle ruke.
Tada dua li vapijae Isusa i majku njegovu i svetoga Ivana Karstitela, plaui govoriti ovo: Jo te molju ja, Isuse, pozri na me 15 gorke suze, 485 ne daj mene razdrit sasvim prineistim djavlom ovim! Milosardje gdi je tvdje k nathodi grihe moje?
15
Tada blaeni sveti Ivan odgovori dui onoj: al ti mi je, duo tuna, da si s Bogom ti razdruna i da djavla (tebe) sila mui za tv huda dila. 525 Da kako e da t' ja stvoru, ali njega za te da molju? (I) da bi htil dat sve zato, svekoliko srebro i zlato, on se meni ne umoli, ni mi za te milost stvori 530
pozri na me - pogledaj na moje
16
Jur je tebe osudio za tvoje grihe ke s' inio; nee opeta pritvoriti, svu odluku priiniti. 535 Nie manje cia toga ja u kuat molit Boga, jeda kako Boja svitlost tebi novu stvori milost ter te otme djavlom time i u raj te gori prime. 540
Odgovori Isus svetomu Ivanu ove rii:

565 Jur stanovit ima biti
Tada sveti Ivan obrati se k Isusu, pokleknu na kolina molei se Isusu, govorei ovo: O prislatki Isukarste, koga moi nije varste, ovu milost sad ti prosim, a za ljubav ku ti nosim i za kumstvo sveto i milo meu nami k je bilo kad te karstih u Jordanu, tad karstjanom bil dan svanu, na duu se onu smili k vapiju tebi cvili, koju mnotvo djaval dave kako jedni ljuti lave, zasve da u grisi(ih) ta priminu i po pravdi uistinu: kakomo se ti Trajanu milosardjem tvojim ganu, k brez karsta uistinu i svih grihov pun priminu? Svaka bo su tebi uzmona 16 , tvo(joj) moi i podlona; svako tvoje, Boe, dilo u svemu je pravo imilo jer si pravden i dobrostiv i podnosit ti svaka htiv.
da t' sam u svem rad zgoditi; da za to me ve ne moli, milost pitat nije koli jere se sud moj ne pobija, bie za nju molit prija. 570 Sad je tribi da za dila dam joj plau ku je htila, jer je znala na to dojti, a grih nigdar ne hti ojti. 575 Zato, dragi moj Ivane, kako t' pravda da me gane, da joj prostim nje tamnosti? tvoje molbe jur bud dosti! Sad e uti i viditi kako ju u otpraviti. 580
545
Videi Diva blaena da Ivan ne more milost imati, pade na gola kolina prid sinkom svojim, njemu slatko, umiljeno govorei: udno mi je toj viditi da se ne hti umoliti, slatki sinko, tvomu Ivanu, ueniku izabranu, k te moli kako i ja t', ufajui milost prijat. Milosardje stee mene cia due te nevolne. Ja te molim da joj prosti ako ljubav meni nosi; zato, sinko, hti' se smilit ako majku ne ' uvridit! Ovu duu meni daruj, paklenih ju muk obaruj, za prislatko ime tvoje ne uhili majke svoje, i za mliko parsi mojih kojim tebe, sinko, dojih, i za suze ke ja prolih, i za muku km se bolih, kad te vidih kri nosei pak raspeta na nj visei.
550
555
585
560
590
595
600 svaka bo su tebi uzmona - jer je tebi sve mogue

16
17
605
610
615
620
Sad u vidit ljubav tvoju i poznati svu mo moju. Nu se vee ne zadaruj 17 , molim, sinko, jur se smiluj; dopusti mi a ti prou 18 , za onu ljubav ku ti nou 19 ! Milost ovu njoj uini ku uini Mandalini, razbojniku i tolicim, prosti grihe svim kolicim; k su s tobom sad u raju i vesel'ja uivaju. I za ku si prijal muku, ti uini jur odluku: da ne bude djavlom dana ni njih vlasti prikazana. Tu ti milost, slatki sinu, majka prosi, a ne inu.
Koja zato i ne haja mnei da muk 20 n ni raja? Vas vik ivi, zabiv Boga, ne bi sita griha svoga; 645 da neka se sad pokori za nje dila koja stvori. Za nju, majko, na kri propet dopustil bih se mogu opet, da ovo ti moji sudi: za nju molit ve ne prudi, 650 jer n vrime sad molen'ja neg za dila osujen'ja. Zato gledaj tere mui gdi sin Boji pravdu lui!
Tada blaena Diva sinku odgovori ovako:

655 Pokle pravda hoti tako
Tada Isus odgovari majci svojoj ovako: Majko draga, stani gori ter mi na ovo odgovori: bih li pravi sudac bio da bih ja toj oprostio? Prineharna dua ova, koja Boga ne potova, kad zapovid Boju zabi, da vazda ona grihe ini, da u raju bude stati k dostojna n ga znati? K bi pravda svetih bila za njih mnoga dobra dila, k se dopustile prija umriti, nego Bogu sagriiti. To dostojno nije sliat da se s njimi bude miat. Zna li, majko, koje muke prijale su moje ruke, parsi, noge i vas kip moj za njoj dati raj neharnoj?
17 18 19
625
i ne more bit inako, ner da bude osujena u muen'ja taj paklena, k dostojna jest za grihe nigdar imit ve utihe 660 jere, tvoje zapovidi ne hajavi, grihe ini: a ono budi sve to tako kako hoe, ne inako. 665 Ti odlui, ti osudi, kako hoe tako budi!
630
Sada Isus ima dati sentenciju ovoj dui sardito i ree ove rii tako: O neharno me stvoren'je, zamani t' je sve molen'je Sada ti je prilo vrime zvat na pomo Boje ime, 670 od koga se zabivae doim na svit pribivae? in' da tebe sad iskupi blago koje krivo skupi;
20
635
640
Nu se vee ne zadaruj - ne ustraj vie prou - prosim, molim nou - nosim
muk - muk
18
675 pinez zlatih monje mnoge
715 neka plae ter pripiva
680
685
690
695
700
705
ke darae za tvoje boge, meni hvale ne uzdaju, ni uboge pomagaju; ne scinju(i) nikogare, me milosti tere dare, obilato kih za dosti podah tvojoj neharnosti. Na priliku moju te stvorih i na kriu za te umrih, i znan'je ti svete vire dah i blaga svarhu mire. Zlobe i grihe tvoje brime tarpio sam dugo vrime, budui mi sasvim milo osuditi tvoje dilo; da kad vidih jur sasvima da grih ojti volju nima, bi potribno, znaj zaisto, pravdi mojoj dati misto. Zato a si sama htila, sad uivaj za tv dila. Milosardja vrime projde, moje pravde zakon dojde. Ti si zbiral slasti svita, dojde konac tvojih lita, da djavalskih tarpi ruku brez pristanka gorku muku. I k na svit sve nevolje tarpi cia moje volje, da nebeskih pak radosti vazda uiva izvarsnosti.
slasti svita ke uiva!
Tada djaval oni as profundae onu nevolnu duu u muke paklene. Finis. 21 Finis.
Zatim sveti Bernard poa puku govoriti ove rii tako: Vidiste li i sliali Svi koji ste totu stali, a je naa put prituna kada s duom jest razluna: smrada tere gnusa vria i neistih arvi pia; koju joe varhu toga plau prima on' od Boga, koja tilu svomu zgaja, a s Bogom se svojim svaja. I zato vas svih, karstjane, sad od Boje molim strane: ostavite jur taine sega svita, ke vas hine; blago grino ne ljubite jere duu svi gubite, ner Isusa draga, koji nag na kriu za vas stoji. U njem ljubav postavite i njegovo ime vi slavite, da po smarti due vaju 22 vinje muke ne kuaju, kako i ova grina dua koju sveza djavla ruka. A ja hou molit ovoga Isukarsta propetoga,
Pisac "Vartla" je moda shvatio da je na ovom mjestu zavrio dio s pojedinim osobama, to je za njega bio i konac prikazanja.
21 22
720
725
730
735
Kako Gospodin d sentenciju, tako djavli poae muiti onu duu. Tada jedan djaval poe govoriti ovako: Neka tarpi u sem misti, iz ke nigdar ne' izlisti. Rabi, ne stoj, Kalabrine, ne in' hipa da poine 710 priprokleta ova dua, koja Boga ne poslua: tuci, ei nju i pali pk ju marzlom vodom kali,
740
vaju - vae
19
da zaradi svoje muke oslob(o)di vas djavle ruke; 745 i skruen'je k kaete, ako ni sad ne laete, unapridak da potvardi Isus na milosardni; da dostojni vi budete u radosti priti svete 750 na nebeske strane gori gdi angelski jesu kori; i gdi sunce ne zahodi,
gdi se dobro sve nahodi,

755 gdi n tuge ni alosti,
nego slatke sve radosti, u koje vas ra' staviti Otac i Sin i Duh sveti postaviti! Amen. Finis. Laus Dei!
20
Ovo jest skazan'je od nevolnoga dne od suda ognjenoga, napokonji koji ima biti
Na(j)prija hoe izajti s nebes jedan angel tere e govoriti svemu puku ove rii tako: Prav jest nauk mudrih ljudi da ime njega k sve sudi prizivati nam se mari u poelu svake stvari, s bogoljubnim sarcem mole Boga oca k sve more, a prez koga stvar nijedna re se more da je sredna. Tebe, poni, svemogoga zovem kralja i Boga moga: dostoja' se tvoja svitlost dat nam pomo tere milost, skazat i re strahe suda da, ostaviv grihov bluda, budu tvoju volju brii, a od zla se vazda strii, svi k skupom ovdi side da sliaju tere vide. Poni, otci i bratjo moja, zatvorite usta svoja! I vi majke i sestrice mile, ke ste totu skupom sele, mue slite ui napan, sud je Boji vele straan. Uvik e se veseliti k se ostave zlo initi, ter zapovid ispuni Boga, gospodina spasa svoga. K li bude li zlo init, osujen e vazda cvilit; viditi e Boja sina k je istina a ne hina. Dojti bo e s neba na karst, a ne od zemlje, kako anikarst; s boastvenom voljom, vlastju, 35 slubom svetih tere astju i s angelskom drubom mnogom, k e dojti tada s Bogom: stat e s desne njega i s live, a on e sudit martve i ive. 40 Poni, sarca ponizite tere vi'te i sliite a e Isukarst sad initi i ke odluke govoriti; 45 k e biti razluen'je, zlih od dobrih razdilen'je; k je muka uvik zalih, k li radost vike dobrih.
10
15
Jedan angel trublom zatrubi i poa govoriti: Glas veliki trublje ove martvih s greba vanka zove: ustante se s grebov sada i odluku slite ku d kralj nebeski, Bog i lovik, a e tarpit vazda uvik. 55 Veselte se k ci Boga tarpili ste teka mnoga; a vam jao k zbiraste, slasti svita uivaste, zakon Boji ne hajui, ime njega ne tujui. 60
50
20
25
30
21
Drugo zatrubi i ree puku rii ove: Dvignite se, drugo trubi trublja sveta; svih vas budi da vikovnji sud sliite, plau dili da primite: 65 hodite gori u rajsku radost k ste griha imili alost, a k ste se nasladili vazda u svakom hudu dili, sada ete gorci biti i u goruem paklu vriti. 70
Obrativ se dite k ocu, sardito govorae: O prokleti ote i hudi, gore t' budi od svih ljudi! 80 Cia tebe nisam spaen, da u pogibil jure varen, jer me ne hti pokarati ni od igre ustavljati; jer me bludi potolicom da se miam meu dicom 85 s tovaritvom k me uae na zla svaka, ti muae.
Tretom zatrubi i ree puku rii ove: Gori, gori na glas treti k leite smartju speti, da sliate trublju suda i primite vaa uda, 75 s kimi ste se... [Manjkaju listovi 234, 235, 236] 1 ... da najvee tebi udi neistoa tila i trudi. 2
Jedan otac dobar o desne strane ree sinu svomu: Sinko, gledaj bii moji, koliki su prudi tvoji! 90 Onoj dite majka mila da bi bila ne rodila, vele bi mu bilo bolje, ner u vinje stat nevolje. Da tebi su moji ari odvratili od zlih stvari, 95 a potakli dobro init da svetim bude ivit. S drubom dobrih jer hoti stat, krunu veu sad ho prijat.
Ovdje u rukopisu nedostaju tri lista, odnosno oko 180 osmeraca. Sadraj dijela koji nedostaje (prema talijanskom izvorniku): Na glas anelove trube najprije se javlja Minos koji se obraa svojim avlima nareujui Calcabrinu (u naim tekstovima Kalabrin) da poe po osuene. Meutim tu je i Krist za svojim anelima te Mihovil koji, dijelei dobre od zlih, zapaa meu dobrima jednog licemjera. Nakon vie meusobnih replika on ga silom potjera na lijevu stranu. Nakon rasprave s jednim avlom Mihovil povue i cara Trajana meu dobre. Vidjevi to jedan djeak s lijeve strane zamoli Mihovila da se i njemu smiluje, ali Mihovil ne poputa optuujui ga zbog sodomije, i tu se nastavlja hrvatski tekst.
1
Odgovara sin svomu otcu humileno ovo:

100 Isukarstu budi hvala
i tebi, ote, k me kara! Pokaran'je kripost mnoa 3 , ne objistuje bjena koa. Nauk asti tere bjen'je to j(e) moje sad spasen'je, 105 i jo dobrih tovaritva moga su uzrok sad blaenstva.
2
Ovo je nastavak replike arhanela Mihovila. mnoa - umnoava
22
Jedan od desne pristrai se, poe govoriti: Premda s desne strane stojim, li sudca se Boga bojim; 110 kada sardit on pogleda, od straha mi sarce preda. Strah mi pride jer zaisto grino ivih i neisto, da na konac jah se kajat, milost prose 4 gorko plakat. 115 I svak k se za grih boli, milosardje Boje toli. Kaj se dokla s' iv na sviti, pak se kajat ne prudi ti; 120 Bog je pravden nekajanim, milosardan pokajanim.
S mirom ivih vazda i puk moj prez arvanje, strah u pokoj. 140 esa, poni, vea rekal da u pasti doli u pakal?
Sveti Mihovil odgovara Salamunu ovako: I Balan 5 je bio prorok, da osujen'ja ima uzrok, jer za idoli i on bludi, stoga i tebe Bog osudi. 145 Zaisto bi t' bil prostio da bi se parvo pokorio, da kako di 6 da se kajal pokol u grisih nisi hajal? 150 Njih altare ne razvare, zato s live hod' najbare!
Sveti Mihovil vidi mudroga Salum(un)a gdi stoji na sudi meu livom i desnom stranom, i ree: Salamune prirazumni, da u dilih malo umni! Podlo se enskoj varsti ter idolom ini asti: 125 neistoom takih dio Boga s' mnogo rasardio. Bio s' bogat, mogu, slavan, a paka e bit pealan. 130 Naukom si mnozim dal slast, sam e za grih past u propast.
Salamun, videi se osujen, uzvapi govorei: O putene neistoe, koliko ste hudo voe! Nasladite ljudsku volju, smartnu daste pak nevolju. 155 Mao hip tarpi naslaj(e)n'je, a prez konca je osujen'je. Jer sam ene bil obljubil i za bozi njih zabludil, 160 ojme, zato grem u jami gdino gori vinji plami! a mi prudi jur kraljevstvo, slava, blago i umitelstvo, i dohotki nescinjeni sve to zgubih, ojme meni! 165 Ne zovte me mudra vee jer razumu obarnuh plee,
Balan - tal. Balaam, u Bibliji Bileam, mezopotamski gatar koji je zbog idolopoklonstva u Novom zavjetu ubrojen meu krive uitelje. di - kae
Salamun odgovara svetomu Mihovilu ovo: a govori, o angele? ja ima bit blaen vele; zidah tempal slavan dosti, knjige pisa(h) od mudrosti, 135 kra(l)j i prorok j(a) sam bio, od griha se pokorio.
prose - prosei, molei
23
i pod noge stavih razlog stei vazda u griha barlog. 170 Zovite me da sam lud bil, prez pameti nita ne umil.
Popove odgovaraju svetomu Petru ovako: Mnjahomo imit tih odgovor, a ne sarbu ni opogovor, i da s' pastir miloriki, a ne da si sionik niki. 200 Mi pojui Sveto Pismo i oficije govorismo; mi sluismo mise svete, odriismo due spete karstom svetim, ispovidom, rii Boje pripovidom. 205 Kako, poni, k smo inih odriili od grihov grinih, ostali smo u docu suznom meu djavli s drubom hudom.
Zatim sveti Mihovil povede Salamuna me(u) krivimi, i tada poe jedan od popov, k bihu s live strane, za svih poa govoriti svetomu Petru ove rii tako: O pastiru crikve, Petre, ote pravi i na metre, pogledaj nas jer meu krive stavleni smo strane live! 175 Pogledaj nas jer za malo evo nas je zlo dopalo! K ga bie zatajao, a na grih je pri tvom mao, 180 u Boga nas ra' isprosit kno tebi hoti prostit!
Sveti Petar odgovara popom ovako:

210 Potumjanac 8 kad je poznan,
Sveti Petar sardito popom odgovara ovako: Farizeji novi hudi, licimire vae udi nitare vam sad ne prude, da vee vam kode i ude. 185 Razbludno ste svi ivili i u tom Bogu sagriili. A ja ako li zatajah, pak se 7 grih svoj plau kajah. 190 Ja alostan bih ci toga da zatajah Boga moga. A vi se nitar ne hajaste ni se od griha pokajaste, da bihote vuci vazda, ne pastiri Boja stada. 195
ne krije se, bluje sve van. Dobro tiste sveti oficij, da za imit beneficij; ni za Boga, ni za stvari nije nego za dinari. 215 Skupost vaa mnoga dosti progna vami u alosti. Zato nazad otidite ni me vee zazovite!
Ubozi od live strane mole se svetornu Nikuli 9 i svetomu Francisku, govorei ovo:
220 O Francisko ubogaru,
nas nevolnih pozri zgaru! Mi smo ubozi na svit bili, zlo smo jili, gore pili; oderanih nas spovae 10
8 9
potumjanac - koji se pretvara, simulator
U talijanskom tekstu spominje se samo San Francesco. spovae - psovae
pak se - u rukop. pachse, moda pae
10
24
mnozi kad nas pogledae. Zato m(n)ismo da po smarti Bog nas toga zla isparti, a sada nam huje priti: u pogibil svih odvrii. 230 Zato mol' se za nas ivo da ne uini on nam krivo!
225
Sveti Franc(isk)o odgovara ub(o)garom ovako: K se trude cia Boga, biti jin e plaa mnoga; k li silom trud podnosi, plau od Boga ne ponosi; 260 ne b plaen imun oni k kri sveti silom poni. Ako s desne sad su sili kno van su pri vridili, svi su grih svoj spovidali i parvo se pokajali. 265 Vaa pamet slipa bie k se inako shranit mnie, ner se od grihov pokajavi ustarplen'ja u svem imavi.
Sveti Franc(isk)o odgovara ubogomu ovako: Mogahote bit spaseni, u ubotvo postavleni, da oholi htiste biti, nikomur se ne podloiti. 235 Tko vas spova, odspovaste, ponien'ja ne imaste, jazik dugo prostirui, sarcu volju svu dajui. 240 U tih grisih vi zaspaste, zato s live strane staste, od grihov se ne kajui ni ka Bogu upijui 11 , k proen'je tomu daje k se od grihov parvo kaju. 245
Svi se targovci priporuuju svetomu Nikuli:

270 O Nikula Baranine 13 ,
Ubogari odgovaraju svetomu Francisku: Poni naa muka mnoga ner ki imit plau od Boga; da k su na svit nas utiali, 12 za su oni s desne stali? 250 Krudela je stvar da ubozi poginemo sad nebozi. Mi mnjahomo da ubotvo dovede nas na blaenstvo, a u paklu da e stati k su blagi i bogati. 255
gledaj narod k sad gine! Bojemu se moli lici za nas jer smo targovnici. Obali smo mora i polje za da bude ljudem bolje. 275 Rizikasmo ivot i blago da svak kupi a mu drago. Ti in' da nas Isus, poni, pomiluje a ne odgoni. 280 To inei mnozi robu zatravismo 14 , mnozi kou.
Sveti Nikula odgovara targovcem tako: Nikulo(m) me zvaste od Bara, k vas gledam sad od zgara;
11 12
upijui - vapei
13 14
Baranin - iz grada Barija u Italiji
u rukopisu utisaly - moda utiali, ili uriali, vriali (uvrijedili)
zatravismo - izgubismo; mnogi izgubismo robu, a mnogi i kou (ivot)
25
285
290
295
300
305
m baina u Garcih 15 bie, gdi se Mira grad zovie. Vi ste bari 16 zaisto bili k ste hinbu svud inili, laom rotom obnajuje 17 marhe 18 keno bihu huje. Riste da je dobra roba k ne bie vridna toga. Trudili ste ne za uinit naruk ljudem, ner za dobit od svakoga a k more, prohodiste mora i gore. Li ouru ine mnogu dosmardiste jure Bogu; protiv vam je sarben dosti cia vae te skuposti. Bol'je bie blago ne imit, ner u ognju uvik gorit; glavu izgubit bolje bie, ner li duu k uzdie, da se u grisih parti brime i u zlobah strati(t) vrime.
Sveti Hjerolim odgovara svim brainam: Svete skule toj ne haju, da pojui privraaju, ni tunike da pronose, ni da gredu s noge bose, 320 ner da uzdaru sarce isto hvale Bog' u svako misto. A vi biste grisi speti ter kazaste da ste sveti. Hvale vae i skule bie mani jer iskaste bit tovani 325 i hvaleni meu ljudi, zato Bog vas tako sudi. Jer nikomur nee prudit dobro init a zlo mislit!
Sve bludnice priporuuju se svetoj Mandalini plaui, tako govore:

330 O blaena Mandalina,
Sve bratiine priporuuju se svetomu Hjerolimu, govorei tako ove rii: Ote skule, Hjerolime, k se skupi u Boje ime! Evo ti smo s live svi mi postavleni meu zlimi. 310 Hvaljahomo u dne i u no Boga, mnei da e pomo; diipline i tunike da e prudit nam u vike. Pojahomo vele milo, kako nam je zlo se zbilo? 315
k u ljubav ne bi lina, pomiluj nas jere slabost puti nae d nam alost! U bludu smo pri ivile, naslajen'ja svita imile: 335 svit, put, djaval, ljudi mladi u tom grihu nas posadi, izvede nas u zle brodi; ojme, na' nas mati rodi! 340 Da li moli Boga za nas da n toko sarben na nas!
Sveta Mandalina odgovara bludnicam: Grih initi vam n sila, da volja je vaa bila. Napastem se podloite, a to same vi hotiste, 345 ne htei jim protiviti, da u njih se nasladiti, u oskvarnjen'je vae puti ne hajui zal glas uti,
15 16 17
u Garcih - u Grkoj Igra rijei prema tal. baro - varalica.
U rukopisu obnauye, moda obmanjuje; laom rotom obnajuje - obznanjuje lanim sudom U rukop. marche - moda mrtve, ili mare (tal. trgovaka roba)
18
26
350 ner na tance potiui,
pismi tai zainjui. Gizde vae, igre i gledi vargli va(s) su u te zledi. Tko e ivit u istinju, ne pogleda na tainu, 355 ui otklanja gdino vidi da vainu tko besidi; tovaritvu hudu nee, s pobo(n)imi rado ste() e. 360 Post, molitve tere bdin'je puti usteu pohotin'je. Vi se za toj ne mariste, zato sebe ne shraniste.
Toj uvi mu jedan od desne strane poa govoriti eni svojoj, k stae na livu stranu, govorei (j)o(j) ove rii tako: O neista eno huda, skuavan'ja tvoja luda ne valja(j)u jer ti sila ivodistva 19 nije bila; da zgajala s' svojo(j) volji, zato s' sada u nevolji, 370 sad za grisi tvoji oiti za ke u ognju ho' goriti. Nepoten'ja bie rada, to b meni briga i svada. Vazda karah tve injen'je, ti ne haja za poten'je. 375 Svite moje i nauke pogarjiva: sad u muke paklene t' je vazda stati, pokoj nigdar ne imati.
365
taj tolika huda dila? Da svagdanje me zabave prignue te da gizdave 385 svite meni kupi, ci kh nepoteno u zlo ivih. Ne uzdare tebi viru, zla se uinih u svu miru. 390 Da najvee na toj mene potaknue hude ene, keno sa mnom li opahu, glase o druzih donoahu. Tim se uga sarce moje ter ne hajah kare tvoje; 395 ni poinut mislit veljah dokla izvarim kno eljah; elju li hte ispuniti, a uvik se sad muiti.
Svi grinici napokon obratie se ka Gospi slavnoj i blaenoj, molei s plaem, govorahu ove rii tako:
400 O kraljice vinje vlasti
i dobroto svake varsti! za naa se moli dila Boga koga s' porodila da nas ini zlo nimati; a uspita sve e t' dati. 405 Ti si majka od milosti, ne pusti nas u alosti; sinkom tvojim umiri nas da u vike ne osudi nas!
Gospe blaena odgovara svim grinikom:

410 Sinka moga gnivna vidim,
ena svomu muu odgovara ove rii:

380 Da bi bio toko mudar
kako s' bio, muu, dobar, jeda li bih ja neuinila

19
ivodistvo - preljub
moliti ga za vas ne smim. Danaska e na sud sidit i vas za grih svih osudit. Opila sam molit za vas, da vrime je prolo danas; 415 da milost vam neu isprosit, ja vam budu vee udit. Da e sud bit, svi poznaste,
27
a nit(a)r se ne kajaste;
420 strah i ljubav ne imiste,
zato tamo jur odliste!

455
Poae svi grinici vapiti govorei: Ojme, zgibe svih ufan'je, zamani je sve ekan'je, da se na nas jur tko smili ni milosti nam podili, od smilen'ja pokol potok prisahal je, a mi smo uzrok. Sad jur znamo pomankan'je, k je nae gorko stan'je. Bogu vele privridismo 20 , sami sebe ne svidismo 21 . a nam prudi znan'ja svuda objist naa i razbluda? Slast vrimen'ja harlo otide, muka vinja za njom pride. Gorci nai i bidni stani vazda li e biti znani, gdi grinike ogan pali, a arv grize neumarli; gdi je tamnost arnja lonca i zlo svako a prez konca. Da bi Bog rok postavio zlu ovomu niki bio, sto tisui (i) jo tokoj godit, bil bi nigda pokoj; li konac bi bil kad godi naoj muci i naoj kodi. Da od muke jo muenije misli da jo(j) konac nije.
460
425
465
430
470
435
475
440
480
445
485
Prijah za vas put i tilo jerbo mi vas bie milo. Muke, trude, progonjen'ja od mojega porojen'ja za vas tarpih dobrovolno i karv prolih zadovolno. Umrih za vas na kri sveti jer bihote grihom speti. S otcem Bogom ja vas smirih, blud idolov zemlje stirih 22 . Iskazah vam viru pravu da ulizete u vinju slavu. To l' je plaa mojih dari i scinjen'je Bojih stvari, da se u grihu umnoaste, a pobolat ne hajaste? Pri zgodiste svitu svemu, ner zakonu vi Bojemu, oholiju svuda steru, slasti tila vazda eru. Boje vazda, kako htiste, zapovidi pogardiste. Od zla, poni, ko hti obrati, tko se more ispriati? Zato s pravdom, k je u meni, bit imate osu(j)eni. Nadahnuh vas da inite dobro svako, zlo ostavite: nadahnutje otpustiste, grih varh griha napartiste; ne ostaviste zla injen'ja, dostojni ste osujen'ja. Od toga vas pogibila ustavljahu svetih dila, svetih otac pripovisti: vi ne imiste u sebi svisti. Pokol htiste krivo ivit, vazda ete u paklu cvilit.
Isukarst sardit, glasom stranim govori onim k su s live strane ove rii:
450 O neharni zli karstjane,
vidite li moje rane?

20 21
privridismo - zgrijeismo, povrijedismo svidismo - pomogosmo

22
stirih - satroh
28
Oholi grinici obranomu humilenomu govore:

490 Brate dragi, reci meni 525
Zavidljivi grinici govore ljubeznivim: O k ste se s desne stali, niste li u grisih vi upali? I vi na svit biste oholi, pusti(v) uzdu tila volji: za nimate biti i vi osujeni kako i mi? 530 I jo() su tuj mnozi od vas k zgriie vee od nas. K je pravda tih Bojih dil da je listo vam grih prostil ter vas prijal na milosti, a nas pustil u alosti? 535 Tee nam je dobro vae; ner zlo tarpit uvik nae.
za ste s desne vi dozvani, a mi s live, budu s vama i mi od Eve i od Adama? Taj razluka 23 nam skazuje da ni dat vam odluuje 495 Isus, a nam nee dati kmno veli s live stati. Da vi k ste bratja naa, otvorite usta vaa 500 ter molite da Bog i nas s desne zove kako i vas; jer sumnjimo da smo zgibli pokol smo se s live zbili. Od straha nam trepe uda, bojei se Boja suda. 505 Vi hotite njega molit jeda nam e milost stvorit!
Odgovaraju obrani ljubeznivi zavidlim: ivit na svit ne zgriaje 24 ne more se, istina je, da pri smarti tko grih pusti, a ufan'ja ne popusti, tere pone dobro init, milost van e Bog poklonit. Pokajanu ispovidi rei mu e: "Ka mn pridi, hot se sa mnom veseliti jer si ostavil zlo initi, i za meni joe zgodit; pravim putem poe hodit". Da vi vazda u razbludi, iv(e) na svit u zle udi, ne htiste se pokajati ni od griha ustavljati. To je uzrok da prokleti bit hoete, a mi sveti. Boliti se dobrom naim, tim je tee mukam vaim; taj zavidost vas i trudi, vas zlovolje nam ne udi.
Obrani humileni odgovara oholim tako: O nevolnici svi k koli, tko t' jes da se za vas moli? 510 Da se Bogu ponizite, a oholiju ostavite! Koko nae govoren'je da pustite zlo injen'je? Ponienih Bog pomaga, a oholih odnemaga, 515 kno iu nike vlasti, ljudske hvale tere asti, progonei dobre ljudi, ne hajui Bojih sudi. 520 Vie inih htiste biti, zato vam je nie iti, u onu propast najstraniju gdi je krip zubi, pla oiju.
540
545
550
555
23
taj razluka - to razdvajanje
24
ne zgriaje - ne grijeei
29
Sardit grinik govori obranomu tihomu 25 ovako:

560 O k ste se s desne stali,
595
cia sarca, stanovito, k je u vas prisardito.
kako dite k jo slii, pritarpiste nae gnivi, sad ste vidit vee ivi. kako da bi vam drago bilo zlo k tarpi nae tilo; 565 naa dua tolikoje, k ne ima jur og(o)je, da vema se boli jer svih sad vas gleda tuj veselih. 570 Mi imamo alost mnogu, vi ste u milost jur pri Bogu, da za ljubav iskrinjega pomolite sada njega! Ini li smo narod ner vi da nimamo s vami stati? 575
Lini grinik govori obranomu harli 27 : U nepomnji ter linosti pasihom(o) 28 nae kosti, na rabotu vazda marzli, a na praznost 29 vele harli; u perene meke spei, eu tarbuh ter leei, drugda side za tarpezom, minie obid i s veerom. Toko dobra htismo imati, jisti, piti ter leati, ne mislei mimoasna, ni sadanja ni doasna. Zato u Bogu ne ufasmo, za spasenj'(e) ne hajasmo. Planita nas na toj sudi pod kmno nas mati rodi. Svaki bo je one udi komu zvizda sv prisudi: naa, poni, n krivina da je naa dua lina. Molite se, poni, za nas k stojite s desne od nas, jere vas je Bog potoval jeda da bi nas pomogal.
600
605
610
Obrani tihi odgovara griniku ovako: O sarbeni, puni jida, da nimate vi jo stida protiv nam se li sarditi i osorno govoriti! 580 Kako ete da Bog sli()a ri sarditu k ne tia? Protivni ste nam i Bogu jer nosiste tvardost mnogu. Mi smo s Bogom jedne volje, k nam daje dobro i b(o)lje. 585 a je ugodno Gospodinu, nam je drago uistinu. Drago mu je osudit vas, zato i nam tuj vidit vas. 590 I ako se vi zlovoljiste jer veselih nas vidiste, to je veka vaa muka k vas gorko svih sad skluka 26 ,
615
Obrani na dobro harli odgovara linim:

620 Bogu, tebi ter istini
protivei, sobom hini svaki od vas k planitam uzrok daje, da n svistan

Pogreno harli umjesto na dobro harlomu (kako stoji u sljedeoj didaskaliji). Mogue je takoer da harli znai marljiv, poduzetan.
27 28 29
25 26
tihomu - mirnomu
skluka - u rukop. schlucha; moda od skljuiti, zgriti.
pasihomo - uvasmo praznost - dokolica
30
625
630
635
640
645
u dobroti dila koga jest na nebi plaa mnoga. A gdi je slobod zla i dobra k vam d Bog s nebes zgora da morete uiniti a budete sami htiti? Inako bi dobri i zali jednu plau svi imali. Zamani bi pisma sveta da bi zvizdom dua speta; silom dobro da bi inil, ne bi plae dostojan bil. Protiv volji da bi bio zal, ne bi t' nigdar muku Bog dal: da jere svim slobod poda, dobrim dobro, zalim zlo d. I zato ste s live stali k ste vrime upuali, dobra nigdar ne uinivi, nere u linosti priivivi. Izvit imit ne morete: kuda htiste, tuda grete, u pakleno donje stan'je; moliti se za vas man je.
ekasmo vas varh poruka 33 ; ali zaklad 34 vazam jure da ne zginu nae oure. Zato sarben nima biti Bog sad, ni nas osuditi. 665 Dovolje smo muni bili, na svit malo jili i pili, raun ine 35 u svako vrime; to n bilo malo brime. 670 Ostavismo mnogo blago, sad je nae tilo nago. Blago nae uivaju k nas jure zabivaju. Dobro inih 36 ostavismo, sebi nitar ne opravismo. 675 Zato molte da nam ne da vee muke jur Bog sada!
Obrani milostivi odgovara lakomomu ovo: Zato blago odbigoste jer ponit ga ne mogoste; nazih pokri greba spila 37 , sobam nose listo dila. Nikomure ne iniste dobra koga ne hiniste, od svakoga kupe dosti, gloju meso der do kosti. Blago vae bog va bie, sarce vae k elie, koga nigdar ne bi sita volja vaa po sva lita. Za inih se vi trudiste, sami sebe osudiste. Taj trud bie od skuposti, zato hodte u tamnosti, jer kajan'je ne iniste za zla stvoren'ja k iniste,
33 34 35
680
Lakomi grinik govori obranomu milostivo(mu):

685
Nepravo je sad izgubit sve a iskasmo s trudom dobit, 650 u kvatirnih svu no i dan piu razlog 30 , sve b zaman. Pate s vami kako tiste inili smo, dobro viste. Kad je bila vam potriba pinez, robe ali hliba, 655 ali koje stvari ine, vam podasmo bud cine 31 , a najdrae 32 mogahomo, jer dobiti hleplahomo. 660 A da van j(e) manja muka,
30 31 32
690
695
varh poruka - preko roka zaklad - zalog, kamate ine - inei
razlog - raun bud cine - makar i skupe najdrae - najskuplje
inih - inima, drugima (pogreno u rukop. umjesto inim)

36 37
greba spila - grobna pilja
31
pinez vazda li elei, Bogu asti ne inei.
ne hajas(t)e ivit loe,

730 svaku kripost pogardivi,
arlac grinik govori obranomu triznomu: More li biti da (e) i nas osuditi Isus danas cia pitja i jiden'ja tere garla nasien'ja? Zaisto tilu nastojasmo, a za duu ne hajasmo; da ini n grih u nas bil, to zna on k je sad na sud sil. Da vi k ste polag njega s desne strane, molite ga da nas s vami ne razlui pokol sud svoj on odlui. Budi da se pokajati i od toga se spovidati ne hajasmo, dare da grih to j(e) najmani oda svih, li vi ob desnu k sidite, vi nam milost isprosite!
700
705
svaku tamnost obljubivi; jer zaliho 41 piti i jisti k e lovik ima(t) svisti? Na ga godi volja pride, kako i prase u barlog ide; 735 od Boga se ne spominja jere ino ne pomina, ner kako si jio jarebice, tusto meso i kobasice. 740 Jistve i vina svake slasti to su vam bile dike i asti. U tom vae vrime projde, zato s live Bog vas ojde. Jisti, piti tere spati, a ne htiti einati, 745 uzrok jesu vaih trudi ke godi vam Bog odsudi.
710
Bludnik puti govori istomu ovako: Od puti nas Bog je stvoril, i pokol je tako hotil, 750 nismo vele sagriili k smo puti hot 42 slidili. Ne mogosmo protiviti volji njeje ni se riti; sila je vea nje nego kralji, papi joe i gardinali. 755 Zato molte za nas Boga, znaju puti mo je mnoga. Mnozi su od vas toj skusili; da bi se oni daj smislili, 760 molei se Bogu za nas da odvarne gniv svoj od nas!
715
Obrani trizni odgovara ar(l)cu ovako: Ti pritili vai boci zaslipljuju due i oi, kako i tada kad uancu nimahote pasti pancu 38 . 720 Tej tarbune vae vrie pripune su svake pie 39 ter vas ine u tom erat 40 , dare mao grih mnogo erat. I udno vam jest viditi da e Bog vas osuditi. 725 Da nudir se spomenite tere dobro razumite, kad ci garla u raskoe
38 39 40
pasti pancu - hraniti trbuh pie - hrane erat (tal.) - grijeiti

41 42
zaliho - preko mjere, uzalud hot - pohota
32
isti obrani odgovara bludniku puti: Bog k vas je u put stvoril, zakon van je dati hotil, i toj kae crikva mati mu i ena da ima stati, matrimonij sveti tujui, viru vazda uzdarui. Zato nima sad skuan'je, puti vae pritezan'je. Ako sili nije protivit ne mogoste, da njoj zgodit, mogahote oenit se i zakonom priivit se. Tim ne biste sagriili, nere mnogu plau imili od onihe k ci Boga ostavie taj i mnoga. I ako (j)e k od naih, k je drug bil dilom vaih, pravo je spovid uinio ner je svita priminio, pokajao se i bolio, zato mu j(e) Bog prostio. Da vi, stei u barlogu i u neistou vau mnogu, da ga nigdar ne hajaste, zato s live sad ostaste; zato ete ognjem gorit, komu konca nee jur bit.
kno s live strane stei ne pristanu li tuei?
765
Sveti Bernardin govori grinikom ovako: K ine(i) zlo i gore priminuste prez pokore, sudac pravden, Bog istini sudom svojim vas ne hini. Dostojni ste zla svakoga jer sardiste vazda Boga, grihe vazda li inei, a od grihov se ne bolei. Hude misli, zla injen'ja uzrok jesu osujen'ja. Progoniste nejaega biju, more iskrinjega; sela i grade obrubiste 43 , ni tim skupost nasitiste. Svake smetnje i neskladi jeste bili vazda radi; karv pravoga prolivaste, a smilen'ja ne imaste. Mnoga huda jo iniste, nepravde se ne ukloniste. Protivnici biste dobrih, osudiste krivo mnozih; sila vaa i nepravda rasap bie svega grada. Opsovaste Boga i svete, sad su due vae klete. Puti vae neistinjici, u svem Bogu nevirnici! Vae oure, vaa skupost svu oslipi u vas mudrost. Zabludiste jo od vire poluvirstva li prostire. Rugaste se Svetim Pismom, smih iniste Bojom crikvom. Da vele t' je Bog ustarpliv k vam vazda ne sla svoj gniv, ner vas eka vele milo jeda s', pustiv hudo dilo,
obrubiste - opljakaste
805
770
810
775
815
780
820
785
825
Angel jedan govori svetomu Bernardinu:

790 Od tih sedam grihov, k su
830
smartni zvani i smartni su, svi ostali grisi ishode k se u ljudeh zlih nahode. Zato, sveti Bernardine, k govore dobro ine, 795 pripovida uzroei zlobu a kripost uznosei, hite da budu sve blaene ljudske due, mui i ene, 800 sve uzroke sada spovij: osujeni k su ovi
835
840
43
33
845
850
855
860
pomoliti njega svitlost da proen'ja d vam milost. A vi li u zlo nastojaste, Boga nitar ne hajaste. U vas hinbe ter izdan'ja, u vas kriva prisegan'ja! kriva mira 44 , krive kvarte 45 , ara 46 , igre tere karte; licimirstvo, rufijanstvo, laa, objist tere pjanstvo, i krivine sve ostale do smarti su u vas stale; sad su ovdi svim oite k je plaa tom, vi vte 47 . Tajat vam je jur zamani, na zlo biste vazda dani. Zato k ste sada livi gorit ete u ogan ivi. Ne ufajte nigdar izajti, ondi van je sve dni stati.
Odgovaraju obrani Isukarstu ovako: Dragi mili Gospodine, pri ner ovo vrime mine 880 povidi nam kad vidismo tebe lana, nasitismo, kad li edna napojiti htismo i gosta nastaniti, kad k nemonu hojahomo, al od uze otkupljevahomo? 885 Toj nam povij jer ne znamo po em plau tu imamo!
Isus odgovara obranim s desne strane: Uistinu govoru 48 ja vam, te dobrote sve vae znam: 890 a uiniste komu mojih, najmanemu, miluje njih 49 . Sve ono meni vi iniste, tim su due vae iste. Milosardje sada vaju 50 prijat ete plau u raju. 895
Isukarst govori onim od strane desne: O vi s desne strane stali i blagoslov jur imali otca moga, da kraljevstvo uzdarite gdi blaenstvo, 865 jer obrani biste meni, svi kripostju ureeni, pomagaste vazda uboge, a sad plae primte mnoge! 870 Lana mene napitaste, adnu meni piti daste, prijaste me na stan gosta, a naga me odiste dosta, nemona me pohodiste i od uze otkupiste. 875 Za te stvari i dila takaj stati ete sa mnom u raj.
44 45
Isukarst govori grinikom s live strane: A vi k se grihu oteti niste htili, o pr(o)kleti, k ste s live sada strane jer su smartne vae rane, 900 otidite jur dalee da vas ogan vinji pee, k je pripravlen arnim djavlom i nevernim zlim karstjanom. Jere dila vaa huda dostojni su toga osuda: 905 ne daste mi lanu pae, ne daste mi adnu ae,
48 49 50
mira - mjera govoru - govorim miluje njih - smilujui se njima
kvarta - mjera za suhe stvari, tekuine i zemljite

46 47
ara - kocka vte - znate
milosardje sada vaju - za vae sada milosre
34
gostom hodih meu vami, da ne imih stana s vami; 910 naga mene ne odiste ni nemona pohodiste; u tamnicu trudno ivljah, od vas pomo nigdar nimah. Tvardi sarca, oto danas osveta je dola varh vas. 915
Djaval Kalabrin vodei osujenih govori ovako Dminosu i ostalim djavlom:

940 O Dminosu, sej zlo sime,
Odgovaraju osujeni Isukarstu ovako: Gospodine, kada gladna vidismo te ali adna, ali gosta, ali naga ter ti ne dasmo svoga blaga, 920 ali nemona u uzi ter ne bismo tvojo(j) slubi? Nigdar u tom ne vidismo, i zato te ne sluismo. Da bismo te u tom mi vidili, pomo bismo t' uinili. 925
k ne tova Boje ime, hote od Boga tuj otpasti, dobih hinbom i napasti. Evo grede stati gdino ne uje se nitar ino 945 nego ja(u)ci i skugori 55 , plai, muke i umori. I mi emo s njimi stati, a ti jim e misto najti; 950 kako k dostojan bude, takov stan da se zbude.
Dminos odgovara Kalabrinu ovako: Znate da su mnoga mista od naroda prineista; razluite muke i stvari: k se pee, k se vari; 955 druzih krupe primlauju, druzih u led svih smarzuju. Zato jur tih kh peljate odvedite kamo znate!
Isus odgovara grinikom osujenim ovako: A ja uisto 51 dim 52 to vam svim: a ne daste manim mojim, toj ne daste meni tada; zato u paklu greste sada. 930 Toj su sada sudi moji 53 da otidete svi u trudi, gdi su muke vele gore nere lovik izre more, jere u vas n smilen'ja, tvarji driva 54 i kamen'ja. 935 Na tuj tvardost vau mnogu smiliti se ja ne mogu. Otidite od mene, poni, kamono vas sud moj goni!
51 52 53 54
Jedan djaval govori oholomu osujenomu:

960 O ti oholi, k se vie
svih hotie, bit e nie. Hodi doli na dno pakla, na dno doli deri do tla!
Drugi govori zavidlivomu ovako: A ti, kno bie vesel zlu tujemu, dobru dresel, 965
uisto - uistinu dim - kaem Zbog rime bi trebalo: moji sudi. tvarji driva - tvri od drva
55
skugori - skukor, ugor, tj. jauk, agor.
35
hod' u mukah u k si zvan, gdi je kajan'je svako zaman.
skoi doli u toj jami iz ke ishodi modar plami, 990 u kjno je oni kotal u k sumpor vre i pakal!
Treti govori sarditomu osujenomu: Ti sarditi i osorni i svakomu li zlotvorni, 970 veli t' sarce ko te smami da ulize u taj plami?
995
Anjel govori puku ovako: Sestre i bratjo Boga mila, k ste doli vidit dila k e biti tad izvita kada dojde konac svita, vi'te onih s desne stei, gdi se gredu veselei sa angeli u vinjoj slavi jer su bili Bogu pravi; od grihov se pokajali i popom jih spovidali. Bog jih prija svih na milost i vikovnju da jim radost. Paka vi'te kako plau k dobrotu svaku tlau, svako vrime zlo ivei, a kajan'ja ne inei. Pogani su u muke pakla gdi su guste tmine i magla, gdino ogan vazda gori, k jih ee ljuto i mori. Te razmisli u pameti, ponizi se i budete sveti. Od toga se li spominte ter zapovid Boju inte! Od grihov se li spominte, ni se hinit djavlu dajte, k svakomu daje napast i u smart mnozih ini upast. U zlo svako na(j)pri upadu k se bludu i garlu dadu. Ti dva griha k uzopi, trudno ih e pustit moi, jer a ih vee pojavlaju, to se vema naslajuju; k li se u njih jur zavikne, o koliko trudno odvikne od te ae k te truje
etvarti govori linomu osujenomu ovako: I ti tamo poj, linino, gdi s' dostojan, ne in' ino, gdino t' nee bit pokoja, da rabote der do znoja. 975
1000
Peti govori lakomomu osujenomu ovako: A ti, kno ele blago ini ouru i a t' drago, ini(t) u te pineze pit jer jih nigdar ne b sit.
1005
1010
esti govori arcu osujenomu ovako:

980 A bi arle sladokusi,
1015
oplasnuti e ti ta(r)busi, kad se kusa bude hvatat, kus od tebe bude skakat.
1020
Sedmi govori bludniku osujenu ovako:

1025 985
A ti prae prineisti, kno nima u sebi svisti da se ustane od barloga, griha i bluda putenoga!
36
1030
1035
1040
1045
1050
1055
1060
1065
i vainom svakom spuje. 56 uj se 57 mono toga sada da te ne ponese djaval tada, jer takove lovik udi pogarjen j(e) meu ljudi. Zatim jerbo vele trati arom 58 jure tad igrati, od te igre sve nezgode, sve hudobe, grisi ishode: nenavidost, zlo hotin'je, svade, sposti i ubjen'je, lupeine i deran'ja i skonan'j(e) svega iman'ja. Ostavimo rii ine, dua najvee u tom gine. Zato k su u toj mrii, djavle zanke jur obrii 59 i poni se Boga bojat, Boga ljubit, Boga tovat. I gdi budu ini igrati, ne htij ondi ti gledati; vazdi od igre grih pogardi, a u dobrotu sarce utvardi! A na konac svim openo 60 bud' vam ovo sad reeno od vinjega Boga strane: svak se uvaj take skvarne, uvajte se u pakal pojti, a nastojte k Bogu dojti, u kraljevstvo gdi je svitlost, gdi je svako dobro i milost. A sad vas u blagoslovom svi pustiti pojti domom, da krien se zlamenajte i kolina prigibajte, tere svaki rec' Oena da se on smili na grinih vas, i jo Zdravu s tim Mariju, od svih svetih milosniju, neka moli za nas Boga da nam prosti griha mnoga,
56 57 58 59 60
1070 i na milost prime gori
gdi su angelski svitli zbori. Pojte i budi s vami zlamen sveta kria u vik, amen. Finis.
vainom ... spuje - sramotom ... pljuje uj se - uvaj se arom - kockom obrii - pazi svim openo - svima zajedno
37
RJENIK
ali - ili almotvo (njem.) - milostinja, milodar altar - oltar anikarst - antikrist artian (tal.) - obrtnik arvanja - bitka, boj bacil (lat.) - zdjela, posuda bakita (tal.) - tap, toljaga; ezlo bar (tal.) - varalica, lopov bargu - od gl. bari (i brii) - mariti, uvati baina - batina, dobro; domovina bidan - bijedan, jadan bo - jer, pak bratiina - bratovtina brez - bez brii - mariti, obazirati se; svetkovati brime - breme, teret budi da - iako, makar, premda ci, cia - zbog, radi arv - crv injen'je - posao, djelo, in uti se (prez. uju se) - osjeati se, utiti se da - ali, nego, ve dake - dakle dalee - daleko der do, deri do - sve do desputati (tal.) - raspravljati, prepirati se dil - zbog, radi dilo - djelo, in diiplina (tal.) - stega, disciplina; nauk diti (prez. dim) - kazati, govoriti dospiti - dovriti doasna - budue, budunost drag - skup dresel - alostan, tuan dresel'je - alost, tuga drugo - drugi put drugovja - drugi put, ponovo erati (tal.) - grijeiti finis (lat.) - kraj frutan'je (tal.) - bievanje, ibanje frutati (tal.) - bievati, ibati gardinal - kardinal garlo - grlo; vrat glojati - gloati gnila - glina; tijelo grem - v. gresti gresti (prez. grem) - ii grete - v. gresti haran - zahvalan harli - marljiv, poduzetan; spretan, hrli hina - la, prevara, varka hip - as hia - kua, dom hlib - kruh hot - pohota hotin'je - htijenje, elja, nakana; strast huje - hue, gore humiljen - ponizan humiljenstvo - poniznost iman'je - blago, imetak, imanje imiti - imati iskrinji - blinji istin - istinit, istinski, pravi isto - istinito izajti - izai iziskati - istraiti, ispitati
38
izlisti - izai izvarstit - izvrstan, najbolji izvit - izgovor, isprika ja - 3. l. prezenta od jati jah - v. jati jae - v. jati jati - uzeti, ugrabiti, osvojiti; poeti; ja govoriti - poe govoriti jeda - zar, je li, da li jid - jed, bijes jiden'je - hrana, jedenje jim, jin - im jisti - jesti jizbina - jelo, hrana jur, jure - ve karati - koriti karati se - svaati se kastio (lat.) - zamak, katel katigati (tal.) - kazniti kno, - koji; kuno - koju kip - tijelo koli - koliko koludrica - redovnica komora (lat.) - soba, odaja kral - kralj krudel (tal.) - okrutan, nemilosrdan kuno - v. kino kupa (tal.) - aa kus - komad; zalogaj kvarta - mjera za suhe stvari, tekuine i zemljite kvatirna - kvartir, prenoite, nastamba, unajmljeni stan laan - gladan last - mir, spokoj; srea laus dei (lat.) - slava bogu li - pak, inae, ipak; ba, doista, upravo libra - vrsta novca listo - samo lito - godina m - moja man, mani - uzalud
manistra - vjerojatno simboli, oznake mao - malen, kratak matrimonij (lat.) - brak, vjenanje meu - meu miloriki - slatkorjeivi mimoasna - prolo, prolost mira - mjera, veliina mloba - slabost mloban - slab mlobina - slabost mn - meni mniti (prez. mnju) - misliti, poimati, drati mnogokrat - mnogo puta monja - kesa (za novac) mue - utke, tiho na - na to; pri emu, radi ega, zato najdrae - najskuplje najti - nai naju - nas; na napitati - nahraniti napokonji - posljednji nebog (vok. nebore) - jadan, ubog neharan - nezahvalan nenavidost - nezahvalnost nepomnja - nemar neprav - nepravedan ner, nere - nego, osim, ako ne n - nije; nema nici - nice ni - nita nigdar - nikada nikomur, nikomure - nikome nie - nita nitkor - nitko njeje - nje; joj ob - o obaliti - oboriti, sruiti obarovati - sauvati, spasiti obitan'je - obeanje obitati - obeati objist - objest objistovati se - prejesti se obladati - ovladati
39
obrani - odabrani obrubiti - orobiti obstraniti - opkoliti, okruiti odajti - otii odbii (prez. odbignem) - ostaviti, pobjei oditi - odjenuti odlisti - otii; odliste - odlazite odvari - odvri, odvratiti , odbaciti oficij - molitvenik; crkvena sluba ogan - oganj oholija - oholost ojti (prez. ojdem) - otii; ostaviti, zanemariti okol - okolo openo - openito, zajedno opinski - javni, opi otajno - tajno oto - to ov - ovaj; taj ovoj - ovo; to oura (tal. usura) - lihva pakal - pakao; katran, smola panca (tal.) - trbuh partiti - prtiti peal - nevolja; alost, tjeskoba pediati (gr.) - kazniti, kanjavati perena - perina perla (lat.) - biser pia - hrana pinez (njem.) - novac pitje - pie planita - planeta pogibil - pogibelj pohotin'je - pohota, pouda; tenja, elja pokarati - ukoriti pokle - poto pokol - poto; kad, dok pokoj - mir polaa - palaa poluvirstvo - hereza pomnja - briga, skrb pomnjiti se - sjetiti se poni - dakle; svakako popliniti - poplijeniti postati - postajati
postav - postavi potolica - blud potumjanac - koji se pretvara, simulator pozriti - pogledati, ugledati pravden - pravedan, nevin praviti - govoriti praznost - dokolica prem - ako; iako prez - bez prieti - poeti prijati - primiti, prihvatiti, dobiti prikladati (se) - prilagoivati se; prihvatiti prikosa - krivica prilian - slian prilika - slika; primjer primoi - pobijediti, svladati prineharan - vrlo nezahvalan, previe nezahvalan priperen - pernat priproina - jednostavnost, priprostost pritezan'je - svoenje; poticanje priti - prii pritil - debeo, pretio profundati - strmoglaviti projti - proi proen'je - oprotenje prud - korist prudan - koristan pruditi - koristiti put - tijelo, put raba - robinja, slubenica raiti - htjeti; raiti se - udostojati se razdilen'je - razdvajanje razlog - razbor, razum; raun; razlog, uzrok razluan - razdvojen razluen'je - razdvajanje razluka - razdvajanje riti se - boriti se, hrvati se rizikati - riskirati, izlagati se opasnosti ronjati - roniti (suze) rota (srvj. lat.) - prisega, zakletva rufijanstvo (tal.) - svodnitvo; lupetvo, pokvarenost
40
saj - ovaj, taj scinjen'je - cijena sega - ovoga (v. saj) se, sej - to, ovo sentencija (lat.) - odluka, presuda shraniti se - sauvati se, spasiti se skazan - kazna skazati - pokazati skaevan'je - iskazivanje, oitovanje; prianje skladati - spajati, sjedinjavati sklukati - svaliti skoliti se - skonati se, propasti skonan'je - kraj skugor - jauk, agor skula (lat.) - kola; nauk skupost - krtost skuan'je (tal.) - isprika skuavan'je (tal.) - isprika skvarn - mana, grijeh, sramota slobod - sloboda smaman - omamljen smamiti - prevariti smiljen'je - smilovanje, milosre smin'je - smjelost sminost - smjelost specje (tal.) - vrste spila - spilja spost - psovka spovati - psovati spovid - ispovijed spoviditi - ispovjediti sredan - uredan, valjan, prikladan stan - nastamba, boravite stan'je - poloaj; stanje stanovit - siguran, postojan, stalan stati se - sastati se stiriti - satrijeti stokrat - stoput strii se - uvati se stvoren'je - djelo; stvorenje, stvor svada - kleveta, optuba svajati se - svaati se svit - svijet; svjetovnost; savjet svita - haljina titi - itati; tovati
takmen - takmac; jednak targovnik - trgovac tempal (lat.) - hram, crkva toj - to toko, tokoj - toliko; tako tokoj - toliko; takoer tolikoje - isto toliko totu - tamo, ondje tovaritvo - drutvo, druina trepiti - strepiti, plaiti se tretom - trei put tunika (lat.) - redovnika duga koulja turan - toranj, kula udorac - udarac uhiliti - izmuiti, oalostiti uhion - ponizan uisto - uistinu ulisti (prez. uliu) - ui umiljen - ponizan, krotak umitelstvo - umijee, vjetina uspredati - plaiti se, bojati se utiati - utjeiti uzbiti - suzbiti uzraiti - ushtjeti uanca (tal.) - obiaj, navika va - u vaju - vas; va vari - baciti varh, varhu - povrh, iznad; o varsta - vrsta varen - baen vas - sav vaina - sramota; pogrda vee - vie vijte - znajte (v. viti) viti (prez. vim) - znati zabiti (prez. zabudem) - zaboraviti zabude - v. zabiti za - zato; jer zainjati - pjevati zaklad - zalog; kamate zalih, zaliho - previe, preko mjere zaman, zamani - uzalud zanka - zamka
41
zatraviti - izgubiti, protratiti zbirati - skupljati, odabrati zgajati - ugaati zgoditi - ugoditi zgoditi se - dogoditi se zlamenati se - znamenovati se, prekriiti se zled - zlodjelo; ozljeda
adan - edan aja - ea ara (tal.) - kocka; vrsta igre s tri kocke arlac - prodrljivac ein - post einati - postiti ivodistvo - preljub, brakolomstvo
42

Marulic Drame

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Marulic Drame

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Marko Maruli Dramska djela

Marko Maruli: Dramska djela

Marko Maruli: Dramska djela

Prikazan'je historije svetoga Panucija

Marko Maruli: Dramska djela

a se, poni, ne svi - to se, dakle, ne osvijesti

Marko Maruli: Dramska djela

To uvi Panuci vele se j boliti 5 i plaui j govoriti svircu:

Marko Maruli: Dramska djela

Otajna otvorit hotij mi o sebi i pronja m e bit utien'je tebi.

Marko Maruli: Dramska djela

Zatim se obrati k svircu j mu govoriti:

Marko Maruli: Dramska djela

Marko Maruli: Dramska djela

Marko Maruli: Dramska djela

Govoren'je svetoga Bernarda od due osujene

da Bog grihov vas slobodi.

se ... boli - kaje se sedam nog - sedam stopa

Marko Maruli: Dramska djela

oka - drago kamenje priperene - pernate

Marko Maruli: Dramska djela

185 Da na dilo ako hudo

svu - svoju ajom - ei

Marko Maruli: Dramska djela

uju se - osjeam se ljudi - od ljudi

Marko Maruli: Dramska djela

pria - poe dim - kaem

Marko Maruli: Dramska djela

Marko Maruli: Dramska djela

pozri na me - pogledaj na moje

Marko Maruli: Dramska djela

Odgovori Isus svetomu Ivanu ove rii:

600 svaka bo su tebi uzmona - jer je tebi sve mogue

Marko Maruli: Dramska djela

Tada blaena Diva sinku odgovori ovako:

Nu se vee ne zadaruj - ne ustraj vie prou - prosim, molim nou - nosim

Marko Maruli: Dramska djela

675 pinez zlatih monje mnoge

715 neka plae ter pripiva

slasti svita ke uiva!

Marko Maruli: Dramska djela

gdi se dobro sve nahodi,

Marko Maruli: Dramska djela

Marko Maruli: Dramska djela

Odgovara sin svomu otcu humileno ovo:

Ovo je nastavak replike arhanela Mihovila. mnoa - umnoava

Marko Maruli: Dramska djela

prose - prosei, molei

Marko Maruli: Dramska djela

Sveti Petar odgovara popom ovako:

potumjanac - koji se pretvara, simulator

U talijanskom tekstu spominje se samo San Francesco. spovae - psovae

pak se - u rukop. pachse, moda pae

Marko Maruli: Dramska djela

Svi se targovci priporuuju svetomu Nikuli:

Baranin - iz grada Barija u Italiji

u rukopisu utisaly - moda utiali, ili uriali, vriali (uvrijedili)

zatravismo - izgubismo; mnogi izgubismo robu, a mnogi i kou (ivot)

Marko Maruli: Dramska djela

Sve bludnice priporuuju se svetoj Mandalini plaui, tako govore:

u Garcih - u Grkoj Igra rijei prema tal. baro - varalica.

Marko Maruli: Dramska djela

350 ner na tance potiui,

Gospe blaena odgovara svim grinikom: