ZELENA LOGISTIKA GREEN LOGISTICS

mr Svetlana Nikolii1), Darko Lazi2)

Rezime: Logistiku moemo okarakterisati kao alat za dopremanje proizvoda (usluge) na pravo mesto u pravo vreme [9]. Zeleno predstavlja trend zatite ivotne sredine i smatra se veoma pozitivnim. Zelena logistika predstavlja koncept logistike koja efikasno obavlja svoje zadatke i pri tome ne zagauje ivotnu sredinu. Primena koncepta ozelenjavanja logistike se smatra veoma poeljnim. Meutim, prilikom istraivanja zelene logistike i njene primene pojavile su se mnoge kontradiktornosti jer se ispostavilo da logistika i zatita ivotne sredine imaju nekoliko dijametralno suprotnih ciljeva. Ovaj rad se bavi analizom tih paradoksa i istraivanjem kako se oni mogu prevazii. Kljune rei: Zelena logistika, zatita ivotne sredine, reverzibilna distribucija. Abstract: Logistics can be considered as a tool for getting the products and services where they are needed and when they are desired [9].Green represents a trend in environmental protection and it is considered as very positive. Green logistics represents a logistics concept which efficiently complete his tasks and in the same time is harmless for environmental. Using the concept of greening logistics is considered as very eligible. However, during of green logistics research and using it appears many contradictorities because logistics and environmental protection have few opposite goals. This paper is about analyzing and resolving those paradoxes. Key words: Green logistics, green issues, reversed logistics.

1. UVOD
Do ekspanzije razvoja logistike dolo je uporedo sa ispoljavanjem trenda globalizacije i decentralizacije proizvodnje, ije funkcionisanje znaajno zavisi od kvaliteta logistikih aktivnosti, s jedne strane, a sa druge, takav razvoj je, izmeu ostalog, omoguen revolucionarnim razvojem komunikacionih i informacionih tehnologija. Naime, do intenzivnijeg razvoja logistike u preduzeima dolo je u drugoj polovini 20. veka, da bi danas, logistika bila prisutna u svim oblastima drutva. U proteklom periodu, logistika je sazrevala, proirivala podruje svog delovanja i prilagoavala se razvoju i zahtevima tehnologije i okruenja. Radi blieg odreivanja ovog pojma, u smislu u kojem e se koristiti u radu, logistika se moe definisati kao skup aktivnosti kroz se vri oblikovanje, projektovanje, upravljanje, realizacija i kontrola postupaka na podruju transporta, manipulisanja i skladitenja robe. Protekli period, sa druge strane, karakterie porast ekoloke svesti. Naime, u poslednjim decenijama 20. veka problemi zatite ivotne

sredine znaajno su se popeli na listi prioritetnih problema. Svest o zatiti ivotne sredine probuena je najvie velikom panjom javnosti usmerenoj ka ozonskim rupama, globalnom zagrevanju i kiselim kiama.

2. PREDMET I CILJ RADA

Iz prethodno navedenog, jasno je da je realizacija kljunih logistikih procesa transport, manipulisanje, skladitenje u suprotnosti sa zahtevima za zatitom ivotne sredine, pri emu je transport okarakterisan kao jedan od glavnih zagaivaa ivotne sredine. Upravo je to i bio razlog da se, u ovom radu, teite stavi na logistiku kao zagaivaa ivotne sredine, tanije na tzv. zelenu logistiku koja pri realizaciji logistikih procesa sem logistikog, koristi i pristup ouvanja ivotne sredine. Naime, u radu su prikazani trendovi razvoja logistike sa aspekta uticaja na ivotnu sredinu, izdvojeni su problemi transformacije logistike kao zagaivaa ivotne sredine u zelenu logistiku i prikazani su mogui scenariji ozelenjavanja logistike

1) Mr Svetlana Nikolii, FTN - Katedra za integralni transport i logistiku, Novi Sad, e-mail: cecan@uns.ns.ac.yu 2) Darko Lazi, FTN - Katedra za integralni transport i logistiku, Novi Sad, e-mail: lazicdar@uns.ns.ac.yu

3. OD LOGISTIKE DO ZELENE LOGISTIKE

Logistika je jedan od kljunih faktora konkurentnosti, na tritima razvijenih zemalja. Osnovni cilj logistike esto se izraava kroz poznati koncept 7P: prava roba na pravom mestu u pravo vreme u pravoj koliini u pravom stanju u pravom pakovanju po pravim trokovima. Drugim reima, logistika je usmerena ka zadovoljenju sve zahtevnijih korisnika kroz postizanje koristi od mesta, vremena i koliine. Kompleksnost procesa neophodnih za postizanje navedenih logistikih ciljeva, se moe, bar donekle, ilustrovati kroz faze realizacije robnih

tokova odnosno kroz odgovarajuu funkcionalnu diferencijaciju logistike (slika 1), emu treba dodati i brojnost i raznovrsnost zahteva koje postavljaju kako robni tokovi tako i korisnici. Pri postizanju navedenih ciljeva, logistika nastoji da ostvari optimalni odnos izmeu logistike usluge i logistikih trokova, to podrazumeva korienje postojeih i razvoj novih strategija i koncepcija. Naime, u logistici se uspeno primenjuju strategije kao to su just-intime (JIT), make-or-buy, outsourcing, insourcing, koncepcije city logistike, logistiki kontroling, supply chain management itd. Kljuna obeleja navedenih strategija su: integracija, koncentracija, kooperacija, koordinacija i specijalizacija.

L ogistik a pr eduze} a
Logistika materijala Logistika nabavke
Si rovi ne, pomo}ni i pogonski mat erijali , nabavlj eni delovi , rezervni del ovi

Logistika proizvodnje
Sirovine, pomo}ni i pogonski materi jal i, nabavl jeni delovi , pol uproi zvodi, gotovi proizvodi i rezervni del ovi

Logistika distribucuj e
G ot ovi proizvodi, trgova~ka roba, rezervni del ovi (pol uproi zvodi)

Tr` i{ te nabavke

Skladi{te isporu~ioca

Skladi{te nabavke

Proizvodni proces Me| uskladi{te

Skladi{te prodaje

Skladi{te isporuke

Tr`i{te prodaje

Reciklirana roba

Otpadni materijal

Prazna ambala`a

Razmena agregata

Rever zibilna logi st ika

Tok materijalnih dobara

Slika 1 - Diferenciranje logistike preduze}a prema fazama protoka materijalnih dobara Sa aspekta zatite ivotne sredine a s obzirom da se kao osnovne performanse logistikih sistema, na prirodu logistikih procesa vane su sve sem logistikih trokova, servis stepena i tehnonavedene faze realizacije robnih tokova, meutim eksploatacionih performansi, sve ee navodi i posebno treba istai reverzibilnu logistiku1 koja je uticaj logistikih procesa na oveka i okruenje nastala kao odgovor na pojaane ekoloke zahteve. [8]. Treba imati u visu da su prostorni i vremenski Reverzibilna logistika obuhvata itav reprodukcioni proces i odnosi se na tokove procesi transformacije, karakteristini za logistiku, reciklae, otpada, povratne ambalae, praznih veoma uslovljeni ogranienim prirodnim resursima logistikih jedinica (paleta i kontejnera) i oteene energije, vazduha i vode. Propisi o pakovanju, transportu, problemi sa otpadom, stavljaju jasno do robe. Da se u okviru logistike, zatiti okoline znanja da e otpad i zbrinjavanje otpada u poklanja sve vea panja, ide u prilog i injenica budunosti biti znaajno podruje angaovanja logistike [3]. Sve ovo ukazuje da se u okviru logistike primeuju neke pozitivne promene sa aspekta 1 Sem ovog termina, u naoj literaturi su u zatite okoline. Meutim, ukoliko bi se upotrebi i logistika pranjenja, povratna logistika, atraktivnost i aktuelnost ove oblasti merila brojem logistika obrnutog toka, logistika otpadnih objavljenih radova u vodeim evropskim materijala.

B-56

asopisima (tabela 1), tada se, na alost, mora konstatovati da se radi o malo obraivanoj temi. Sumirajui navedeno, u logistici su se, vezano za zatitu ivotne sredine, izdiferencirala dva paralelna podruja delovanja: racionalno korienje otpadnih materijala i racionalizacija logistikih procesa (transport, pretovar, skladitenje) sa aspekta uticaja na okruenje (korienje energetski efikasnijih vidova transporta, koncentracija robnog rada, lokacija skladita). Tabela 1 - Broj lanaka sa ekolokom orijentacijom, objavljeni izmeu 1997. i 1998. god. asopis International Journal of Physical Distribution and Logistics Management Logistics Spectrum Logistics Focus % lanaka 1,7 1,2 4,8

Propisi koji se donose i postupci koji se preduzimaju na ovim podrujima su put ka ozelenjavanju logistike.

4. PARADOKSI ZELENE LOGISTIKE

Reverzibilna logistika je, pre svega, usmerena na postizanje ekonomskih i ekolokih koristi koje proizilaze iz boljeg korienja otpadnih materijala. Naime, rastue potrebe za odlaganjem otpada i reciklaom dovele su do otvaranja novih mogunosti na tritu. Problem prikupljanja otpada, kao poetak procesa reciklae ili odlaganja, je reen na dva naina: 1. Potroai sami sortiraju materijale za reciklau i odlaganje. Kako su deponije nepoeljne u blizini urbanih podruja, i uglavnom su im kapaciteti popunjeni, otpad je potrebno prevoziti na sve vee udaljenosti. 2. Proizvoai preuzimaju obavezu kako za dostavu novih proizvoda tako i za povraaj ambalae i ostataka. To je proces trajne reverzibilne distribucije. U ovim poslovima logistika nesumnjivo pomae zatiti ivotne sredine ali pri tome istovremeno vri i neposredni uticaj na ivotnu sredinu. Logistika za obrnutu distribuciju ima komercijalne razloge ali postavlja se pitanje ta je sa zagaenjem, guvama u saobraaju, smanjenjem neobnovljivih resursa. U istraivanju koje je sproveo Marfi P. u SAD [6], pokazalo se da logistika nije naroito zelena. Naime, istraivanjem su obuhvaeni lanovi Saveta za upravljanje logistikom, koji su trebali da izdvoje najvanija pitanja u ouvanju okoline koja su vezana za logistike operacije. Dva glavna pitanja

koja su se pri tome izdvojila bila su odlaganje opasnog otpada i odlaganje vrstog otpada. Dve treine upitanih oznailo je ova pitanja kao veoma vana i najvanija. Najmanje vana pitanja bila su problem guvi u saobraaju i iskorienje zemljita - dva elementa koja se najee oznaavaju kao pitanja od centralnog znaaja za zatitu okoline. Kada su upitani da oznae budui uticaj zatite okoline na logistike funkcije, opet su, kao vodei, izdvojeni odlaganje otpada i pakovanje dok je za servis korisnika, kontrolu zaliha, raspored proizvodnje - kljuni logistiki elementi navedeno da imaju zanemarljiv uticaj na okolinu. Sve ovo je pokazalo da je reverzibilna logistika glavna ekoloka preokupacija logistike i da je put do zelene logistike jo dug. Koncept zelene logistike u sebi sadri nekoliko izrazitih kontradiktornosti. Ciljevi logistikih sistema esto su upravo suprotni ouvanju ivotne sredine (tabela 2). Trokovi: Svrha logistike je da smanji trokove, ostvari utede u vremenu, povea pouzdanost i fleksibilnost. Strategije smanjenja trokova esto se direktno sukobljavaju sa zatitom ivotne sredine. U praksi to najee znai da korisnici lanca snabdevanja smanjuju trokove dok okolina preuzima na sebe velike probleme i trokove. Postoje dravni programi kojima se korisnici primoravaju da plate pune trokove infrastrukture, meutim, fokus veine ekolokih programa je na privatnim automobilima. Prema istraivanju raenom u Velikoj Britaniji, trokovi su dva puta vei od naplaenog poreza na vozila [2]. Vreme i fleksibilnost: Vreme je esto najvaniji rezultat logistikih operacija. Smanjenjem vremena protoka poveava se produktivnost, ali to se, u najveem broju sluajeva, ostvaruje korienjem drumskog ili vazdunog transporta. Ova dva vida transporta imaju veoma malu energetsku efikasnost, tj. troe vie energije po jedinici prevezenog tereta. Poveavanje fleksibilnosti logistike, kao i smanjenje vremena isporuke omoguavaju proizvodnim sistemima velike utede i manja ulaganja. JIT koncept omoguava dopremu manjih koliina robe prema potrebama proizvodnje. Smanjivanje poiljaka odgovara proizvodnji ali zato se znatno poveavaju guve u saobraaju i zagaenje. Prema istraivanjima koja su sprovedena u Japanu i Velikoj Britaniji [10] teka teretna vozila stvaraju buku izmeu 88 i 92 dB, a laka teretna vozila izmeu 79 i 81 dB. Ako se ima u vidu da je buka koja prelazi 60 dB tetna po ljudsko zdravlje, onda nije teko zakljuiti da po ovom osnovu drumska transportna sredstva predstavljaju

B-57

najveeg uzronika negativnih uticaja na ivotno okruenje. Drumski saobraaj znaajno uestvuje u zagaenju vazduha. Od ovog vida saobraaja potie: 86% ugljenmonoksida (CO), 33% ugljovodonika (CH), 42% azotnih oksida (NOx). Osim toga, benzinski motori su glavni izvori zagaenja olovom, a dizel motori emituju izuzetno velike koliine ai i dima. Sem toga, razliiti vidovi transporta imaju razliitu potronju energije, za obavljanje istog transportnog rada. Najvei potroa je drumski transport na koji otpada 82% ukupne potronje energije u Tabela 2 - Paradoksi zelene logistike Oblast Trokovi Cilj logistike

saobraaju, zatim sledi vazduni sa 13%, elezniki sa 3% i reni sa 2%. Specifina potronja energije po jedinici transportnog rada (Wh/tkm) se znaajno razlikuje za razliite vidove i tehnologije transporta. Imajui sve ovo u vidu, kao jedan od odgovora, nemeu se kombinovani transportni lanci, gde e drumski transport, kroz obavljanje odvozno-dovoznog rada na kraim relacijama, lake odgovoriti na sve stroije zahteve zatite ivotne sredine.

Paradoks Trokovi okoline se najee eksternalizuju. Produena proizvodnja, distribucija i maloprodaja, zauzimaju vie prostora i proizvode vie zagaenja. Koncentracija nepovoljnih ekolokih uticaja blizu glavnih centara i du glavnih puteva. Po ekologiju su najpouzdaniji najnepovoljniji vidovi prevoza (drumski i vazduni). Otprema robe u manjim koliinima doprinosi guvama u saobraaju i veem zagaenju.

Smanjenje trokova kroz poboljanje pakovanja i smanjenje otpada. Dobrobit odnose distributeri. JIT i isporuka od vrata do vrata Vreme/ omoguavaju fleksibilan efikasan fiziki fleksibilnost sistem distribucije. Poveanje efikasnosti na nivou Prostorni distributivnog sistema kroz promene raspored (mrea) mree (struktura centra i ogranaka). Pouzdana i tana distribucija tereta i Pouzdanost putnika Skladitenje Smanjenje potreba za skladinim prostorom

Prostorni raspored (mrea): Razvoj logistike u velikoj meri prati razvoj infrastrukturne mree. Poveani zahtevi koji se postavljaju distributivnom sistemu prouzrokovali su izgradnju distributivnih centara i terminala u blizini ili unutar urbanih sredina. Kada se tome doda i injenica da saobraajna infrastruktura (putevi, pruge, aerodromi, eleznike stanice) zauzima najvie zemljita u urbanim sredinama, dobija se ne ba zelena slika logistike. Sem toga, velika koncentracija logistikih aktivnosti u naseljenim podrujima, vri veliko zagaenje vazduha i prouzrokuje buku. Na osnovu navedenog, moe se zakljuiti da je teko pomiriti interes distributivne logistike da se priblii to blie urbanim sredinama i opti interes ouvanja resursa ivotne sredine. Pouzdanost: Jedan od prioriteta logistike je i pouzdanost dostave robe. Cilj je robu isporuiti na vreme uz to manje loma i rastura, gde najbolje rezultate daju drumski i vazduni transport. Ova dva vida transporta su ve apostrofirana kao veliki zagaivai ivotne sredine. Skladitenje: Razvoj logistike je znaajno doprineo brzini, pouzdanosti i fleksibilnosti isporuke. Samim tim, nestala je potreba proizvodnih sistema za skladitenjem velikih koliina robe. Razvojem JIT koncepta, mnogi proizvodni sistemi su gotovo izgubili funkciju

skladitenja, koja je generisala pored velikih investicionih i znaajne trokove odravanja, ali, zalihe su delom prenete u transportni sistem. Dobar deo zaliha je zapravo u tranzitu to donosi vee guve i zagaenje a ivotna sredina i drutvo snose trokove. Ovo je potvreno empirijskim istraivanjem u Velikoj Britaniji gde je na uzorku od 87 preduzea utvreno smanjenje broja i kapaciteta skladita za 39% dok je 1/3 preduzea zabeleila povean obim kamionskog transporta [5].

5. MOGUI PRAVCI RAZVOJA ZELENE LOGISTIKE

Situacija u svetu je trenutno takva da je postizanje zelene logistike jo daleko. Izuzetak je reverzibilna distribucija koja je otvorila nove trine mogunosti vezane za odlaganje otpada i recikliranje. I to je svakako, znaajan korak ali, jo uvek samo sekundarni doprinos logistike zatiti ivotne sredine, dok je direktni uticaj i dalje po strani. Marginalizacija neposrednog uticaja logistike na ivotnu sredinu u velikoj meri je posledica esto teko vidljivih posledica za razliku od nekih drugih vrsta industrije.

B-58

Kako su zagaivai ivotne sredine pod sve veim pritiskom javnosti, ne postavlja se pitanje da li e logistika morati da pokae svoje zelenije lice, ve samo kada i kako. U tom smislu, preduzeima ije poslovanje znaajno zavisi od realizacije logistikih procesa ili logistikim preduzeima, generalno su na raspolaganju sledei pristupi: 1. Topdown pristup - inicijativa dolazi od vlade putem zakonskih regulativa. 2. Bottomup pristup interes za okolinu dolazi od same industrije. 3. Kombinacija prethodna dva - obino putem certifikata. Prvi nain podrazumeva primenu zakonskih represija i samim tim je veoma nepopularan. Dravni propisi i intervencije sve direktnije pogaaju zagaivae ivotne sredine. U tom smislu, neophodno je uraditi costbenifit analizu ukljuujui i trokove otklanjanja tete nastale loim upravljanjem ivotnom sredinom i imati na umu, da je prevencija uvek bolja i jeftinija od korekcije [4]. U Evropskoj Uniji postoji rastui interes za naplatu trokova zagaivanja okoline, iako e to neminovno dovesti do poveanja cena transportnih usluga [2]. Iako se prvi princip ini kao jedini mogui nain, pristup bottomup ima svojih prednosti. Ovaj pristup reavanja ekolokih problema, je veoma popularan kod proizvoaa kada se poslovni interesi poklapaju sa interesima zatita ivotne sredine. Naime, mnoga preduzea su, zbog velikog publiciteta koji se daje ekologiji, u tome videla svoju poslovnu ansu. Prema istraivanjima u SAD-u 75% korisnika tvrdi da pri izboru proizvoaa vodi rauna o ekolokoj reputaciji, a ak 80% je spremno da plati vie za zelene proizvode [1]. Trei, i moda najbolji pristup, je kompromis prethodna dva. Praksa uvoenja standarda i dobijanja certifikata pokazala se kao veoma dobra. Ako preduzee ispuni odreene standarde u ouvanju standarda ivotne sredine, zauzvrat dobija dokaz o tome certifikat, koji posle koristi u marketinkim aktivnostima. Kao podsticaj ovom pristupu, drava moe traiti da preduzea sa kojima sarauje imaju certifikovan sistem kvaliteta zatite ivotne sredine. To moe imati veliki inicijalni uticaj ako se ima u vidu da je drava esto najvei kupac robe i usluga.

6. ZAKLJUAK
Zatita ivotne sredine je jedna od najznaajnijih i najeih tema dananjeg savremenog drutva. U taj kontekst treba staviti i napore koji se preduzimaju u cilju trajne integracije logistikih aktivnosti u koncept ouvanja ivotne sredine. Ovo je utoliko vanije ukoliko se ima u vidu da je transport, kao sastavni deo logistike, znaajan izvor zagaenja ivotne okoline kako u pogledu emisije izduvnih gasova tako i u pogledu buke. U ovom radu pokuali smo da sublimiramo modele i trendove u svetu u oblasti razvoja logistike kao prijatelja ivotne sredine i nadamo se da e i kod nas u blioj budunosti ova tematika zavredeti panju koju nesumnjivo zasluuje. Princip kombinacije propisa i stimulisanja logistike da postane ekoloki pristupanija verovatno je i najbolji put ka zelenoj logistici koja je za sada u svetu samo lepa neostvarena elja.

LITERATURA
[1] Beamon B., Designing the green supply chain, Logistics Information Management, Vol. 12, No. 4., 1999. [2] Cooper J., Black I., Peters M., Creating the sustainable supply chain: Modeling the key relationships, London 1998. [3] Gaji, V.: Logistika preduzea, Fakultet tehnikih nauka Novi Sad, Novi Sad, 1998. [4] Haw W., Dunn. S., Environmentally responsible logistics systems, International Journal of Physical Distribution & Logistics Management, Vol. 25, No. 2., 1995. [5] McKinnon A., Logistical restructuring, freight traffic growth and the environment, London 1998. [6] Murphy P., Poist R., Green perspectives and practices: a comparative logistics study, International Journal of Supply Chain Management, Vol. 8, No. 2, 2003. [7] Rodrig ., Slek B, Komtoa K., Green logistics, Handbook of logistics and supply chain management, 2001. [8] Vidovi, M.: Doktorska disertacija: Mogunosti poboljanja performansi logistikih sistema optimizacijom operativnog planiranja nekih klasa pretovarnih procesa, Saobraajni fakultet, Univerzitet u Beogradu, 1997. [9] www.wikipedia.com [10] Zeevi, S., Kilibarda, M.: Tendencije razvoja kombinovanog transporta.

B-59