Lizing industrija, u modernom smislu, razvijena je pedesetih godina XX veka u SAD.

Na teritoriji Srbije, posao finansijskog lizinga pravno je regulisan odredbama Zakona o finansijskom lizingu, koji je donet u maju 2003. godine, ime je stvoren zakonski okvir za razvoj ove aktivnosti. Izmene i dopune ovog zakona, kojima je Narodna banka Srbije odreena kao institucija koja izdaje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, daje saglasnost na imenovanje organa upravljanja, vri nadzor nad poslovanjem davaoca finansijskog lizinga i preduzima korektivne mere, donete su u julu 2005. godine. Finansijski lizing je posao u kome davalac lizinga: sa isporuiocem predmeta lizinga zakljuuje ugovor o isporuci (kojim stie pravo svojine nad predmetom lizinga), pri emu isporuioca i predmet lizinga odreuje primalac lizinga, sa primaocem lizinga zakljuuje ugovor o finansijskom lizingu, kojim na primaoca lizinga prenosi ovlaenja dranja i korienja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalac mu za to plaa ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama. Predmet lizinga moe biti pokretna nepotrona stvar, a minimalan rok na koji se zakljuuje ugovor o finansijskom lizingu je dve godine. Vlasnitvo nad predmetom lizinga, tokom celog perioda trajanja ugovora o finansijskom lizingu, ostaje na davaocu lizinga, pri emu se tim ugovorom moe predvideti tzv. pravo opcije, tj. pravo primaoca lizinga da otkupi predmet lizinga po isteku ugovora. Primalac lizinga ima puno pravo da predmet lizinga nesmetano koristi tokom trajanja ugovora o finansijskom lizingu i da uiva sve koristi od njegovog korienja, ali ujedno snosi i sve rizike i trokove koji proizlaze iz prava vlasnitva, iako formalno-pravno nije vlasnik predmeta. Finansijski lizing predstavlja jedan od naina finansiranja ulaganja u osnovna sredstva, odnosno pokretna nepotrona dobra, te se javlja kao alternativa sopstvenim sredstvima, bankarskim kreditima i zaduivanju putem emitovanja dunikih hartija od vrednosti. Ovaj oblik finansiranja se esto poredi sa bankarskim kreditima, jer su po nekim karakteristikama slini (otplata u unapred odreenim ratama, kamata, nain knjigovodstvenog evidentiranja...). Meutim, bitne karakteristike finansijskog lizinga koje ga sutinski odreuju u odnosu na ostale vidove finansiranja su: finansiranje se uvek odobrava za tano odreeni predmet, nabavku predmeta vri davalac lizinga, a ne primalac lizinga, davalac lizinga je vlasnik predmeta tokom celog perioda ugovora o lizingu, predmet lizinga ujedno predstavlja i sredstvo obezbeenja naplate, zbog ega davaoci lizinga esto ne zahtevaju druga sredstva obezbeenja, davalac lizinga ima punu zatitu u sluaju propasti ili oteenja predmeta (osiguranje predmeta), neplaanja lizing naknade (povraaj predmeta lizinga po posebnom postupku), steaja ili likvidacije primaoca lizinga (izluno pravo). Prednosti finansijskog lizinga Lizing predstavlja veoma znaajan vid finansiranja privrede. Najbolji pokazatelj znaaja lizinga predstavlja stopa uea investicija u osnovna sredstva finansirana putem lizinga u ukupnim investicijama u osnovna sredstva jedne privrede. Tako se, prema podacima Leaseurope za 2004. godinu, ova stopa kree i do 24% (u Velikoj Britaniji i Irskoj) i belei konstantan rastui trend od 2000. godine. Uee lizinga u nabavci osnovnih sredstava u zemljama centralne i istone Evrope je takoe znaajno

i u proseku iznosi 18,5%. S obzirom na to da se radi o novom vidu finansiranja kod nas (najvei broj davalaca lizinga je osnovan u 2003. godini), ovaj pokazatelj za 2004. godinu u Srbiji, prema nekim procenama, iznosi ispod 4%. Kljuna prednost finansijskog lizinga u odnosu na druge vidove finansiranja proistie iz injenice da je davalac lizinga formalno-pravni vlasnik predmeta lizinga tokom trajanja ugovora o lizingu, to mu omoguuje preuzimanje veeg rizika u smislu kreditne sposobnosti potencijalnog klijenta. Iz tog razloga je ovakav vid finansiranja pogodan za novoosnovana, mala i srednja preduzea, preduzetnike i sve korisnike sa slabijom kreditnom sposobnou, odnosno korisnike koji ne raspolau sredstvima koja bi mogli da ponude na ime obezbeenja kredita. Naime, davalac lizinga donosi odluku o odobravanju finansiranja ne samo na osnovu kreditne sposobnosti korisnika (to je dominantan faktor pri odluivanju o odobravanju bankarskog kredita i odreivanju sredstava obezbeenja koja banke zahtevaju) ve i na osnovu procene stepena utrivosti predmeta lizinga, odnosno mogunosti da se predmet lako i po realnoj ceni proda na tritu. Procedura odobrenja finansiranja je u sluaju finansijkog lizinga najee kraa u odnosu na tradicionalne vidove finansiranja. Razlog tome je to se dodatna sredstva obezbeenja (npr. hipoteke) najee ne zahtevaju, a davaoci lizinga esto imaju uspostavljenu poslovnu saradnju sa isporuiocima predmeta lizinga. Sve navedeno dovodi do ukupnog smanjenja transakcionih trokova. Dodatna prednost finansijskog lizinga, naroito u sluaju novoosnovanih preduzea, jeste mogunost davaoca lizinga da predmet pribavi pod povoljnijim uslovima, na osnovu saradnje sa isporuiocem predmeta lizinga i prometa koji isporuilac ostvaruje preko njega. Pored toga, davalac i primalac lizinga mogu da, u sklopu ovog aranmana, ugovore i usluge odravanja, servisiranja, zamene delova, tehnikotehnolokog unapreenja, obuavanja osoblja primaoca lizinga za korienje predmeta lizinga i sl.

Kao jedan od osnovnih problema naih preduzea, pogotovo onih koja se svrstavaju u kategoriju malih i srednjih, pojavljuje se nedostatak raspoloivih izvora za nabavku nove opreme i postrojenja, a time i hvatanje prikljuka sa savremenom tehnologijom, to predstavlja neophodan preduslov podizanja konkurentnosti na lokalnom i naroito, na globalnom tritu. Ako preduzee, to je veoma est sluaj, nema dovoljno sopstvenih sredstava za ovu vrstu investicije koja obino dostie i nekoliko desetina hiljada evra, onda mu preostaje dokapitalizacija koja, medjutim, podrazumeva i preputanje dela vlasnitva i prava na donoenje poslovnih odluka ili uzimanje, jo uvek skupih, kredita, pod uslovom da za to postoji odgovarajua garancija. Od pre dve godine, medjutim, i naim preduzeima dostupna je nova opcija za finansiranje investicija u osnovna sredstva finansijski lizing. Radi se o mehanizmu koji ukljuuje tri ugovorne strane: davaoca lizinga, isporuioca opreme i primaoca lizinga. Davalac lizinga, odnosno preduzee koje je registrovano za bavljenje ovom delatnou, najpre sa isporuiocem zakljuuje ugovor o kupovini opreme koju je prethodno izabrao primalac lizinga i time postaje

pravni vlasnik predmeta ugovora. Nakon toga, davalac i primalac lizinga sklapaju novi ugovor kojim primalac stie pravo na korienje opreme, uz obavezu da davaocu uredno plaa mesenu naknadu. Za vreme trajanja ugovora, oprema ostaje u svojini lizing preduzea, a korisnik ima mogunost da, po isplati poslednje ugovorene rate, postane i njen vlasnik, ukoliko ne eli da je vrati dobavljau. U praksi, ovakvi ugovori najee sadre odredbu, po kojoj davalac lizinga prenosi pravo vlasnitva na primaoca poto ovaj isplati punu nabavnu vrednost opreme. S obzirom na to da preduzee koje nabavlja opremu ima obavezu da plaa redovne mesene rate, lizing podsea na klasian bankarski kredit, ali, za primaoca lizinga ova vrsta transakcije nudi brojne prednosti u odnosu na zaduivanje kod poslovne banke: predmet lizinga istovremeno slui i kao garancija za davaoca, a ukoliko je dodatno obezbedjenje i potrebno, kao to je praksa kod nas, ono je znatno manje nego kod tradicionalnog zajma; preko davaoca lizinga mogu se obezbediti i dodatne usluge, poput povoljnijeg odravanja kupljene opreme; lizing je, po pravilu, mogue ugovoriti mnogo bre i jednostavnije nego bankarski kredit; relativno niski transakcioni trokovi za lizing preduzea utiu i na sniavanje cena njihovih usluga u poredjenju sa komercijalnim bankama. Imajui u vidu sve navedene pogodnosti finansijskog lizinga, razumljivo je to je ovaj instrument fnansiranja poslovanja u svetu veoma razvijen. U mnogim zemljama, putem lizinga se realizuje vie od etvrtine svih nabavki osnovnih sredstava, a samo u zemljama u razvoju godinje se na ovaj nain finansira nabavka nove opreme i vozila u vrednosti od preko 40 milijardi dolara. Prema podacima iz Sjedinjenih Amerikih Drava, gde je lizing i nastao pedesetih godina prolog veka, oko 80% svih kompanija koristi upravo lizing kao jedan od glavnih izvora prilikom nabavke nove tehnologije. Iako je on namenjen, prvenstveno, malim i srednjim preduzeima, za koja je karakteristian manjak sopstvenog kapitala i otean pristup kreditima, lizing je danas prisutan i u oblastima kao to su avionski saobraaj (lizing putnikih aviona) ili petrohemijska industrija (lizing naftnih izvora). Osim klasinog finansijskog lizinga, u svetu postoji i operativni lizing, kod koga ugovor traje krae u odnosu na procenjeni ekonomski vek amortizacije opreme, a primalac lizinga nema mogunost da postane vlasnik opreme po njegovom isteku. Ako se, pak, lizing kompanija i korisnik opreme nalaze u razliitim zemljama, onda je re o takozvanom cross-border lizingu koji je naroito rasprostranjen medju azijskim zemljama koje, pomou ovog mehanizma, pod povoljnim uslovima kupuju zapadnu tehnologiju. Temelj razvoja finansijskog lizinga u Srbiji postavljen je donoenjem Zakona o finansijskom lizingu u maju 2003. godine. Ovim dokumentom, koji je inae ocenjen kao jedan od najmodernijih u regionu, doputen je finansijski lizing pokretnih nepotronih stvari, bilo da se radi o opremi, postrojenjima ili putnikim i komercijalnim vozilima. Primalac lizinga po Zakonu moe biti bilo koje pravno i

fiziko lice, kao i preduzetnik, dok period trajanja ugovora o lizingu ne moe biti krai od 2 godine. Pored urednog plaanja ugovorene naknade, primalac lizinga je takodje obavezan da osigura predmet lizinga, da ga koristi u skladu sa ugovorom i uz panju dobrog privrednika i vri odravanje i popravke. Mada Zakon dozvoljava davaocu lizinga da proda opremu koja je predmet ugovora treem licu, za primaoca lizinga nema nikakvih promena, to znai da on nastavlja da otplauje opremu novom vlasniku. U sluaju da primalac lizinga zakasni sa plaanjem jedne rate, lizing preduzee moe raskinuti ugovor, uz povraaj opreme i naknadu tete, ali se postupak raskida ugovora moe i drugaije definisati izmedju samih ugovornih strana. U prvih godinu dana od donoenja Zakona, kod nas je registrovano vie od deset lizing preduzea, a ukupna vrednost svih ugovora, koji moraju biti zavedeni u Registru finansijskog lizinga, dostigla je 150 miliona evra. Od juna prole godine devet vodeih preduzea okupljeno je u Asocijaciji lizing kompanija Srbije, ija je misija promovisanje ovog finansijskog instrumenta na naem tritu, kao i pruanje svih potrebnih informacija o lizing ponudi na jednom mestu. Davaoci lizinga, medju kojima preovladjuju filijale stranih i domaih banaka, nude uglavnom novu, a u nekim sluajevima i polovnu opremu, kao i vozila na period od 2 do najvie 5 godina. Minimalno uee za putnika vozila iznosi od 5-10%, za komercijalna - od 15-20%, a za opremu izmedju 20 i 25%. Uslovi pod kojima zainteresovana preduze a mogu koristiti finansijski lizing zavise, u najveoj meri od ocene njihove kreditne sposobnosti.

Nastanak i razvoj lizinga O vremenu nastanka lizinga postoje razliita miljenja. Neki smatraju da je nastao u Egiptu jo pre tri hiljade godina p.n.e., odnosno u SAD 1877.god. kada je BellTelephon-Company umesto da prodaje svoje telefone iste davala na korienje u vidu lizinga. S druge strane, smatraju da je pojava lizinga vezana za 30-te godine 20. veka u vidu finansiranja nekretnina u SAD.

Zemljom porekla smatraju se SAD. Industrijski razvijene zemlje Evrope prihvataju lizing polovinom 20-tog veka,a prvi lizing poslovi kod nas vezani su za uvoz elektronskih raunara i eleznikih cisterni 70-ih godina. Ugovor o lizingu razvio se iz klasinog ugovora o zakupu pa se esto naziva novim oblikom zakupa. Danas se razvio u novi, samostalni, pravni posao. Lizing posao kao sloenu, pravnu, ekonomsku i finansijsku operaciju kreirala je poslovna praksa.

Razlozi nastanka i daljeg razvoja lizinga su brojni. Razvoj tehnike i tehnologije odvija se brzim tempom u industrijski razvijenim zemljama, njihov interes je da sloene i skupe proizvode prodaju i zato iznalaze razliite oblike plasmana, jedan je od tih oblika je lizing posao. Sa druge strane, nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju imaju potrebu za razvojem, ali lizing im omoguava da dou do savremene i skupe opreme. Poetni oblik lizing posla je zakljuivanje ugovora neposredno izmeu proizvoaa i korisnika proizvoda. Ulaskom tree strane tj. finansijera u ovaj odnos omoguava razvoj lizing posla u pravom smislu te rei. Sve tri strane pronalaze interes u lizing poslu: proizvoa uspeva da plasira svoju robu, finansijer da oplodi svoj kapital, a korisnik lizinga da doe do opreme koja mu je neophodna za obavljanje svoje delatnosti. Pojam i znaaj lizinga

Termin lizing vodi poreklo od engleske rei leasing i oznaava davanje u zakup ili najam. Lizing predstavlja specifinu formu pribavljanja osnovnih sredstava putem zakupa. Prema Meunarodnom raunovodstvenom standardu 17: Lizing predstavlja sporazum na osnovu koga zakupodavac prenosi na zakupoprimca pravo na korienje nekog sredstva na dogovoreni period, uz dobijanje zakupnine. Nae zakonodavstvo regulie samo jednu vrstu lizninga, finansijski lizing, Zakonom o finansijskom lizingu. Lizing je danas sloen i samostalan ekonomski, pravni i raunovodstveni posao i zasniva se na pismenom ugovoru izmeu davaoca lizinga (lizing kompanije) i primaoca lizinga (korisnika opreme). Davalac lizinga nabavlja opremu od dobavljaa i daje je na korienje primaocu lizinga na odreeni vremenski period, a korisnik lizinga za primljenu opremu davaocu lizinga periodino plaa naknadu u skladu sa uslovima utvrenim ugovorom. Iz date definicije se moe zakljuiti da ugovor o lizingu ima karakteristike ugovora o zakupu, ali sadri i mnotvo odreenih specifinosti po emu se razlikuje od ugovora o zakupu. Ugovor o lizingu je sloena meavina pravnih poslova: zakupa, kupoprodaje sa pravom zadravanja prava svojine, ugovora o kreditiranju, ugovora o pruanju specijalizovanih usluga, ugovora o obuavanju kadra i sl. Znaaj lizinga je viestuk za svaku ugovornu stranu o emu e vie rei biti u poglavlju o prednostima i nedostacima lizinga. Opti zanaj lizinga ogleda se u sledeem: proizvodi velike vrednosti kroz lizing posao naleze put do potroaa,

putem lizing posla vri se integracija proizvoaa, finansijskih organizacija i potroaa, do potrebnih sredstava ne mora se doi putem prava svojine tj. kupovinaom, omoguava dobit svim stranama u lizing poslu i sl. Barbi, J. (1970) Pridraj prava vlasnitva kod prodaje investicione opreme. Zagreb: Informator Calon, D. (1977) Creditbail immobilier et statut des baux commerciaux. JCP Colin, E., Morin, V. (1998) Lexique de droit civil, contrats responsabilit. Paris 14 Draki, M. (1990) Meunarodno privredno ugovorno pravo. Beograd: Savremena administracija Dutilleul, F.S., Delebecque, P. (1993) Contrats civils et commerciaux. Paris Huet, J. (1996) Trait de droit civil sous la direction de Jacques Ghestin, Les principaux contrats spciaux. Paris 2 Jaki, A., Stojanovi, S. (1995) Elementi za jedno ugovorno pravo. Beograd Malurie, Ph., Aynes, L. (1993) Droit civil, les contrats spciaux. Paris 3 Marui, S. (1982) Ugovor o finansijskom leasingu. Split, doktorska disertacija 3 105 Orli, M.V. (1974) Pravna priroda zakupa. Beograd, doktorska disertacija Perovi, S.K. (1988) Obligaciono pravo. Beograd: Privredna tampa

86 Pozni, B. (1991) Graansko procesno pravo. Beograd: Savremena administracija 17 66 3 Spasi, I. (1990) Ugovor o leasingu. Beograd: Institut za uporedno pravo Stankovi, O.D., Orli, M.V. (1999) Stvarno pravo. Beograd: Nauna knjiga Vasiljevi, M.S. (1995) Trgovinsko pravo. Beograd

Pravo - teorija i praksa 2005, vol. 22, br. 4, str. 38-56 jezik rada: srpski lanak Osvrt i komentar na Zakon o finansijskom lizingu Nei Miladin Miteks A.D. - Industrija sanitetskog materijala, Stara Moravica

Saetak Zakon o finansijskom lizingu u pravnom sistemu Srbije popunio je prazninu koja je postojala. Pre toga ovaj ugovor bio je samo pomenut u Zakonu o obligacionim odnosima i Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju. Tekst Zakona usklaen je sa savremenim kretanjima u pravnoj teoriji i praksi razvijenih zemalja i Konvencijom UNIDROIT o meunarodnom finansijskom lizingu, ali ima i mana, kao na primer: nedoslednost u terminologiji kao i ureenje odreenih pitanja koja su materija drugih Zakona odnosno oblasti prava. Nadalje je Zakonom prenaglaena zatita davaoca lizinga iako je potreba nae prakse da se u veoj meri titi i primalac lizinga. Iz tog razloga u izgradnji praktinih reenja treba voditi rauna o veoj zatiti primaoca lizinga kao najslabijeg uesnika u poslu finansijskog lizinga. Izgradnja mehanizama ravnopravne zatite svih uesnika posla finansijskog lizinga je od izuzetnog znaaja jer e ovaj ugovor u Srbiji imati sve veu primenu i to iz razloga to je privrednim organizacijama (isto vai i za fizika lica) najee ovo jedini nain nabavke opreme iako on, ukupno gledajui, moe biti i najnepovoljniji. Usvajanjem Zakona nije u celosti ureena ova materija odnosno izostalo je ureenje lizinga nepokretnosti, direktnog lizinga i drugo a za ime postoji potreba. U buduoj praksi donoenja Zakona iz oblasti privrede potrebno je obezbediti, kroz privredna udruenja, mogunost da svi privredni subjekti mogu davati svoje predloge u vezi Zakona koji su pred usvajanjem u Skuptini Srbije, ime bi se u to veoj meri usaglasili propisi sa potrebama prakse. Reference *** (2004) Zakon o steajnom postupku. Slubeni glasnik RS, broj 84 *** (2003) Zakon o finansijskom lizingu. Slubeni glasnik RS, broj 55 23 Antonijevi, Z., Petrovi, M.Lj., Pavievi, B. (1982) Bankarsko pravo. Beograd: Savremena administracija Cari, S.V. (1995) Novi ugovori od znaaja za privredni razvoj Jugoslavije. Beograd, str. 84 8 Cari, S.V., ogorov, S.V., Vilus, J., urev, D. (2000) Meunarodno privredno pravo. Novi Sad: Centar za privredni konsalting urevi, M.M. (2002) Pravne karakteristike i bitni elementi ugovora o finansijskom lizingu. Pravni ivot, vol. 51, br. 11, str. 545-558 Jovanovi, M. (1996) Pravna priroda ugovora o finansijskom lizingu. Pravni ivot, vol. 45, br. 11, str. 455-468 24 Kapor, V., Cari, S.V. (2000) Ugovori robnog prometa. Novi Sad: Centar za privredni consulting, str. 265

Kozar, V. (2001) Ugovor o lizingu u poslovnoj praksi privrednih subjekata. Pravni informator, Beograd, 7-8 1 Perovi, J.S. (2003) Komentar Zakona o finansijskom lizingu. Beograd: Glosarijum 1 Perovi, S.K. (1995) Pravno filozofske rasprave. Beograd: Slubeni list SRJ Popovi, V. (2002) Ugovor o lizingu u novom zakonodavstvu Republike Srpske. Pravni ivot, vol. 51, br. 11, str. 449-454 17 Spasi, I. (1990) Ugovor o leasingu. Beograd: Institut za uporedno pravo, str. 13-15 Vasi, M. (2004) Lizing kao jedan od oblika dopunskih izvora finansiranja preduzea. Pravo - teorija i praksa, vol. 21, br. 5-6, str. 19-33 Vasiljevi, M.S., Spasi, I., Rozenberg, Lj. (2000) Ugovori robnog prometa. Novi Sad 35 Vasiljevi, M.S. (1997) Poslovno pravo. Beograd: Savremena administracija, str. 669 Veselinovi, J.P. (1997) Privredna funkcija lizinga. Pravni ivot, vol. 46, br. 11, str. 319-336