UDK: 329.15(44):316.64 DOI: 10.

2298/FID1203056M Originalan nauni rad

FILOZOFIJA I DRUTVO XXIII (3), 2012.

Predrag Milidrag

Institut za filozofiju i drutvenu teoriju Univerzitet u Beogradu

O ulozi predsednika drave u procesu pomirenja s prolou: francusko iskustvo

Apstrakt: lanak analizira ulogu nekih predsednika francuske Pete republike u procesu izmirenja s viijevskom prolou, tj. s kolaboracijom i ueem u Konanom reenju jevrejskog pitanja u Evropi tokom Drugog svetskog rata. Analizirani su De Golovo stvaranje rezistencijalistikog mita, Miteranova predratna i ratna prolost, prijateljstvo s R. Buskeom i njegovo odbijanje da govori na komemoraciji 1992, te irakov govor u kojem je priznao kolektivnu odgovornost Francuske i Francuza. U zavrnom delu, na osnovu francuskog iskustva izvode se zakljuci koji bi mogli biti relevantni za Srbiju danas. Najvaniji su sledei: graenje mita neposredno nakon traumatinog perioda jeste nezaobilazna faza, ni levica ni desnica nisu a priori pozitivan faktor u procesu izmirenja s prolou, predsednik mora imati dravniku viziju, neophodno je eksplicitno verbalno priznanje odgovornosti. Kljune rei: arl de Gol, Fransoa Miteran, ak irak, Srebrenica, Vii, ex-yu ratovi, rezistencijalistiki mit, kolektivna odgovornost.

56

U Srbiji se malo zna o iskustvima drugih nacija u procesu pomirenja s prolou, o iskustvu Francuske skoro nita.1 Ipak, i pored svih esto sutastvenih razlika, dve su se pomenute zemlje suoavale s brojnim slinim problemima i dolazile do slinih reenja tokom pokuaja prihvatanja vlastite prolosti: Srbija u odnosu na svoju ulogu u ratovima na Balkanu tokom devedesetih godina dvadesetog veka, a Francuska u odnosu na Drugi svetski rat, odnosno na kolaboraciju i uee u Konanom reenju jevrejskog pitanja u Evropi. Taksativno pobrajamo najvanije sline/podudarne take.2 Sasvim namerno ne pominjemo dogaaje iz novije srpske istorije. Uee dravnih organa u injenju zloina. Pripadnici viijevske milicije aktivno su uestvovali u racijama na Jevreje od 1942. do 1944. i u progonima lanova Pokreta otpora.
1 Tekst je nastao u okviru naunoistraivakog projekta Instituta za filozofiju i drutvenu teoriju koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke R. Srbije pod brojem 179049. Osnovu teksta ini izlaganje na meunarodnoj konferenciji Suoavanje sa prolou u Srbiji: ta dalje? koja je odrana u Beogradu 19. i 20. januara 2012. u organizaciji Fonda Biljana Kovaevi Vuo, Fondacije Hajnrih Bel i Centra za kulturnu dekontaminaciju. Zahvaljujem Drinki Gojkovi, Mariju Kopiu i Boi Jakiu na korisnim primedbama i sugestijama. 2 To da su zajednike za Francusku i Srbiju ne znai da se ne sreu i u drugim zemljama.

IZMIRENJE S PROLOU ILI SUOAVANJE S NJOM?

Pasivna saradnja s reimom. Dva procenta aktivnog stanovnitva Francuske bilo je u Pokretu otpora.3 Kolaboracija elite. Moris evalije, Edit Pjaf, Fernandel, Rober Brazilak, Luj Ferdinand Selin (Maurice Chevalier, Edit Piaf, Fernandel, Robert Brasillach, Louis-Ferdinand Cline).4 Poratni problemi lustracije. Od milion slubenika viijevskog reima, samo je 5.000 uklonjeno s poloaja, a ukupno je sankcije pretrpelo njih 30.000.5 Muke sa suenjima za zloine. Loi zakoni i skandalozne presude, reinterpretacija istorije u sudnicama, politiki pritisci i odugovlaenja6 (suenja Barbiju, Polu Tuvijeu, Reneu Buskeu, Paponu (Barbie, Paul Touvier, Ren Bousquet)).7 Kolaboracija Katolike crkve i pomaganje ratnim zloincima nakon rata. Pripadnici Katolike crkve aktivno su pomagali Polu Tuvijeu u skrivanju.8
3 Paxton 1972: 294295. Kao to izvrsno podsea Vladimir Jankelevi (Vladimir Janklvitch), veina Francuza prola je kroz rat, a da ga nije ili skoro da ga nije ni primetila: Sva neverovatnost nesretnog sloma 1940. poiva na toj podrugljivoj suprotnosti izmeu vojno-politike propasti, skoro bez premca, i srazmerno blage sudbine koja je zadesila velik deo nacije U maralovoj Francuskoj dalo se iveti. Vozili su vozovi. Graani su odlazili na ferije i bavili se zimskim sportovima. Predavai su drali svoja predavanja Naime, bilo je to dobro vreme. Jo nekoliko godina i kaem vam da bi g. Abec ve, kao i svi, imao svoje leviarske intelektualce, svoje metafizike kafane i avangardne asopise. Dobro vreme, kaem vam. Francuska se oseala prijatno, Janklvitch 1986: 84-86. Oto Abec (Otto Abetz) bio je de facto nemaki ambasador pri viijevskoj vladi, sa seditem u Parizu. 4 Za to, vidi Hamilton 1978: 221325. 5 Conan, Rousso 1998: 7. Dvojica viijevskih zvaninika bili su 1958. ministri u tadanjoj francuskoj vladi. Moris Papon (Maurice Papon), osuen krajem devedesetih, bio je ef pariske policije poetkom ezdesetih godina i ministar u vladi Rejmona Bara (Raymond Barre) s kraja sedamdesetih; o tome, vidi Golsan 2000a: pogl. 9. 6 Srbija s ovim nema ozbiljnijih problema, u njoj se sudi za ratne zloine, no, paradoksalno, nemali problem za tzv. suoavanje s prolou u Srbiji predstavljaju neke presude Hakog tribunala (Ori, Haradinaj, Ljimaj (Haradinaj, Limaj)) i odustajanje Tuilatva od istrage moguih zloina poinjenih od NATO-a tokom bombardovanja Jugoslavije ili u vezi s trgovinom ljudskim organima na Kosovu i u severnoj Albaniji. Meutim, uprkos svim manjkavostima u njegovom radu, besmislica je tvrditi da je Haki sud politiki i da sudi srpskom/hrvatskom narodu, kao da nema druga posla. 7 Za taj problem u francuskom izmirenju s prolou, up. pre svega Golsanov zbornik (Golsan 1996) i peto poglavlje njegove knjige (Golsan 2000a) na primeru suenja Polu Tuvijeu; za neto vie pravniku, ali i dalje laiku sasvim razumljivu analizu tog suenja, up. Wexler 1995. Konan i Ruso (Conan, Rousso 1998: 7495) detaljno i vrlo kritiki analiziraju sve protivrenosti sudskih odluka tokom tog procesa: Kakva udna forma optube: sauesnitvo je kanjivo, ali ne i direktan in (povodom odbacivanja optubi protiv Tuvijea od pariskog Apelacionog krivinog suda 1992; kasnije je ta odluka ponitena). 8 Katolika crkva u Francuskoj uputila je 1997. javno izvinjenje i molbu za oprost zbog svog dranja prema Jevrejima tokom Drugog svetskog rata. Iako nije tema, to treba uporediti sa

57

P REdRAg M ILIdRAg

O ULOZI PREDSEDNIKA DRAVE U PROcESU POMIRENJA S PROLOU

Jaanje desnice i negacionizma. Napad na parisku sinagogu (1980), jak negacionistiki pokret u univerzitetskim krugovima9 i izjave politiara (anMari Le Pen (Jean-Marie Le Pen)).10 Oekivanje da se u sudnicama moe doi do istorijskih istina.11 Jedan dogaaj koji uiava ceo problem odnosa prema prolosti. Pripadnici viijevske Milicije sproveli su raciju na Jevreje jula 1942. kada ih je na pariskom velodromu (Vlodrome dHiver) sakupljeno vie od 13.000 i potom poslato u Auvic. Jedan general. Filip Peten (Philippe Ptain), pobednik bitke na Verdenu u Prvom svetskom ratu i ef Francuske Drave (tat Franais, zvanini naziv viijevskog reima).12 Od svih slinosti, uloga koju imaju predsednici drava u procesu izmirenja s prolou svakako je najistaknutija dodirna taka u iskustvima dveju nacija, kako zbog mesta predsednika u politikim sistemima Francuske i Srbije tako i zbog ogromne neophodne politike i simbolike teine koju imaju gestovi prvog oveka drave, jedinog neposredno izabranog predstavnika narodne volje. U prvom, glavnom delu teksta bie rei o mestu nekih predsednika Pete republike u procesu francuskog izmirenja s prolou, preciznije, bie rei o arlu de Golu (Charles de Gaulle), tvorcu mita o dranju Francuza tokom ratnih godina, Fransoa Miteranu (Franois Mitterrand), prijatelju optuenog za ratne zloine, i aku iraku (Jacques Chirac) koji je priznao kolektivnu odgovornost Francuza za pomaganje nacistima u sprovoenju Konanog reenja. Na osnovu te analize bie izvedeni odreeni zakljuci koji bi mogli biti relevantni za Srbiju danas. Ne smatram da postoji sadrinska, ideoloka slinost izmeu viijevske Francuske i Srbije devedesetih, niti uopte poredim viijevsku Francusku
stavom Katolike crkve s Balkana: [N]e dolazimo iznijeti, premda to neki od nas i dalje trae ispriku, opravdanja, oitovanja (Bozani u Jasenovcu: Crkva se nikom ne ispriava, internet). 9 Pregled korena i razvoja endemskog negacionizma u francuskim univerzitetskim krugovima daje Rousso 2006; za negacionistika kretanja s kraja prolog veka u francuskom drutvu, vidi Roussso 1994: 151157 i Golsan 2000a: pogl. 7. 10 Gasne komore su bile mali detalj u Drugom svetskom ratu, izjavio je Le Pen 1987. 11 Razloge zato to nije mogue navodi Rousso 2002: pogl. 3, i Connan, Rousso 1998: 117. Oni nisu jedini koji to misle; up. Golsan 2000a: 9394. 12 Na srpskoj strani re je, naravno, o Ratku Mladiu. Problem koji Francuzi imaju s Petenom vidi se i iz sledeih podataka. Prema istraivanju javnog mnjenja iz 1983, 31 procenat ispitanika procenio je da nije ni trebalo da mu se sudi, isti procenat nema miljenje, 15 procenata bilo je za blau kaznu, 18 procenata procenilo je da je kazna bila pravedna, a pet procenata bi ga osudilo na smrtnu kaznu; prema Rousso 1994: 287, 367; za sline rezultate istraivanja javnog mnjenja s poetka osamdesetih godina prolog veka, vidi Johnson 1988: 1117.

58

IZMIRENJE S PROLOU ILI SUOAVANJE S NJOM?

i Srbiju devedesetih; to, uostalom, nije tema ovog teksta. Njegova je tema kako neposredno izabrani predsednik drave moe doprineti da prolost konano proe, koji mu modusi delovanja stoje na raspolaganju, kakav on sam mora biti, kakva je njegova odgovornost u tom procesu i ta Srbija i njeni predsednici mogu o tome da naue iz iskustva jedne nacije s bogatom istorijom. Neu se osvrtati na nemale podudarnosti koje postoje izmeu kolaboracije s nacistima u Srbiji i Francuskoj, jer to je druga, takoe velika tema,13 niti na revizionistike tendencije u Srbiji u odnosu na Drugi svetski rat i srpske kolaboracioniste.14

France ternelle
Kolaboracija s nacistima15 tokom Drugog svetskog rata dovela je u pitanje samoizgraeni identitet francuske nacije. Ideali Francuske revolucije, sloboda, jednakost, bratstvo tokom rata bili su zamenjeni idealima Petenove Nacionalne revolucije (rad, porodica, otadbina), a glavni viijevski propagandni moto bio je la France aux Francais (Francuska Francuzima).16 Neki Francuzi, dotad Francuzi, postali su Jevreji i bili proganjani zbog svoje krvi, dok su neki drugi Francuzi postali loi Francuzi zbog svojih politikih uverenja. U poratnoj istki17 sueno je za veleizdaju Petenu i Pjeru Lavalu, predsedniku viijevske vlade u dva navrata. Obojica su osueni na smrt, Petena je zbog zasluga u Prvom svetskom ratu De Gol pomilovao, a Laval je streljan. Procenjuje se da je ukupno pogubljeno oko 10.000 ljudi, nakon sudskih procesa ili bez njih, uglavnom bez njih.18 Streljan je i znatan broj intelektualaca koji su se priklonili Nemcima; najpoznatiji je primer Robera Brazilaka. Krajem etrdesetih i sredinom
13 Takoe, nee biti rei ni o francuskom odnosu prema ratu u Aliru, iako su Vii i mrani dogaaji u Parizu tokom Alirskog rata povezani u liku Morisa Papona; za to, vidi Golsan 2000a: pogl. 9. Za asocijacije na Vii tokom Alirskog rata, vidi Rousso 1994: 7482. 14 Nedieva fotografia u Vladi Srbije, rehabilitacija etnikog pokreta i slino. Moe li iko zamisliti da se slika viijevskog predsednika vlade Pjera Lavala (Pierre Laval) nae u Matinjonu, zvaninoj rezidenciji francuskog predsednika vlade, ili Petenova u Jelisejskoj palati? 15 Odredbe zakonodavstva Francuske Drave bile su otrije od nemakih u kriterijumima za odreivanje ko je Jevrejin i prvi propisi doneti su odmah po obrazovanju vlade u Viiju. Ukinut je zakon o zabrani govora mrnje usmerenog na Jevreje, sprovedena je revizija dravljanstva i velikom broju Jevreja ono je bilo oduzeto. Ipak, postojali su brojni izuzeci. Inae, ne smatra se da je antisemitizam bio pokretaka snaga viijevskog uea u holokaustu, iako je bez sumnje bio nezaobilazan momenat. Opti pregled i analizu istorijata odnosa prema jevrejskom pitanju u viijevskoj Francuskoj daje Marrus 1995. 16 Za puno znaenje te parole, vidi Paxton 1972: 173185. 17 Detaljan pregled poratnih istki daje Paxton 1972: 330347. 18 Za to, up. Gildea 1993: 70 i Wexler 1995. Vie od polovine je streljano pre Dana D (6. jun 1944).

59

P REdRAg M ILIdRAg

O ULOZI PREDSEDNIKA DRAVE U PROcESU POMIRENJA S PROLOU

pedesetih godina proglaene su dve amnestije. Mnogi su viijevski zvaninici i poslovni ljudi nastavili da se bave politikom i biznisom u etvrtoj i Petoj republici.19 Kolaboracija i uee u Konanom reenju pred francusko drutvo postavili su problem tumaenja dogaaja tokom Drugog svetskog rata u kontekstu francuskog nacionalnog identiteta, tj. problem pomirenja temeljnih vrednosti francuske nacije kao politike zajednice graana s kolaboracijom i odnosom prema Francuzima jevrejskog porekla, ali i svim drugim Jevrejima koji su u predratnoj Francuskoj potraili utoite. Odgovor francuske elite bio je stvaranje mita o Francuskoj kao zemlji otpora. Obnova kontinuiteta francuske istorije bila je vana koliko i obnova jedinstva nacije i to se nije drugaije moglo postii doli samoproglaenom kolektivnom amnezijom.20 Motivisani raznolikim interesima, degolisti, komunisti, Jevreji, bivi kolaboracionisti i obini graani, i spontano i smiljeno udruili su se da bi konstruisali rezistencijalistiki mit o masovnom pobednikom Pokretu otpora i herojskom nacionalnom pamenju: Francuska Drava bila je aica kolaboracionista, zlikovaca i uzurpatora, i Republika nije odgovorna za poinjena zlodela.21 Tokom pedesetih godina, radovi istoriara Robera Arona i Andrea Sigfrida22 doprineli su stvaranju mita. Osnovna teza njihovih tumaenja bila je da je Vii imao dva lica: jedno je bilo relativno benigno, naime ono marala Petena, heroja bitke na Verdenu koji se rtvovao da bi zatitio Francusku od nacistikih surovosti, i drugo Pjera Lavala, zastupnika pune kolaboracije. Druga teza, koja je izvorno Petenova teza, odnosila se na samu Francusku: Francuska je imala svoj tit, Petena koji je inio sve to moe da je zatiti da ne proe kao druge okupirane zemlje, ali i svoj ma, De Gola koji se borio protiv nemake okupacije.23 Njihovi su ciljevi bili isti, iako su imali razliite taktike.
19 Predsednik Francuske Republike od 1953. Rene Koti (Ren Coty), kao lan parlamenta glasao je 1940. za davanje vanrednih ovlaenja maralu Petenu ime je Trea Republika prestala da postoji. 20 Conan, Rousso 1998: 4. Za nejevrejske Francuze, amnezija je bila najkomfornije duhovno stanje koje se moglo prihvatiti... A za same Jevreje reintegracija u francusko drutvo bila je imperativ, Golsan 2000a: 30. 21 Ruso izdvaja tri konstitutivna momenta tzv. rezistencijalistikog mita: umanjivanje vanosti viijevskog reima i njegovog uticaja na francusko drutvo, konstrukcija predmeta seanja, tj. Pokreta otpora iji znaaj prevazilazi zbir akata njegovih pripadnika (Pokret otpora kao apstrakcija, te su njegova dostignua rezultat napora ne njegovih pripadnika ve cele nacije) i, trei, identifikacija takvog Pokreta otpora s nacijom kao celinom; Rousso 1994: 10. 22 Robert Aron, Georgette Elgey, Histoire de Vichy (Fayard, 1954), Andr Siegfried, De la IIIe la IVe Rpublique (Grasset, 1956). Za ocenu njihove vrednosti, up. Mullholland 1994: 804, Hofmann u Fishmann et al. (2000): 5051 i Rousso 1994: 245247. 23 Koristio sam svoju mo kao tit da bih zatitio francuski narod Svakog dana s noem za vratom borio sam se protiv zahteva neprijatelja. [] Dok je general De Gol vodio borbu

60

IZMIRENJE S PROLOU ILI SUOAVANJE S NJOM?

Iste godine kada se pojavila Aronova knjiga, iz tampe je izaao prvi tom De Golovih memoara.24 U njima i u javnim istupanjima De Gol je na sebe preuzeo zadatak konstrukcije mesijanistike vizije istorijske sudbine Francuske da bi na taj nain reafirmisao njen presti u svetu i prevaziao nacionalno ponienje. Celog ivota imao sam odreenu ideju Francuske (une certaine ide de la France), glasi slavna prva reenica njegovih memoara. Ta apstrakcija, dua Francuske, opirala se okupatoru kroz delovanje francuskih rodoljuba. Otud je bilo neophodno potisnuti i zaboraviti Vii.25 Viijevski reim morao je biti stavljen u zagrade i morao mu je biti oduzet svaki legalitet: Osim aice bednika, velika veina nas bili smo i jesmo dobri Francuzi, rekao je De Gol u obraanju naciji preko radija 14. oktobra 1944.26 De Golova strast za Francusku i briga za stabilizaciju zemlje projektovala je u sliku o njoj i neke antropomorfike kvalitete. U najveem broju sluajeva, Francusku predstavlja kao enu-majku, boginju, ili kao venu enstvenost koja oliava suverenitet i bezuslovnu ljubav.27 Otud, prihvatiti odgovornost za viijevsku Francusku znailo bi napustiti metafiziki ideal vene Francuske.28 Istorijska pravovernost koju su zastupali istoriari, organizacije pripadnika Pokreta otpora i sam De Gol poivala je na etiri naela koja su za njih same bila neupitna.29 Prvo je bilo da je otpor bila herojska borba koja je imala veliki broj muenika, barem 30.000 streljanih i 115.000 deportovanih od kojih se vratilo samo 40.000.30
izvan naih granica, ja sam pripremao put ka osloboenju, uvajui Francusku koja je patila, ali je ostala iva, rekao je Peten tokom suenja. 24 Mmoires de guerre (Plon, 19541959). 25 Jedan smo narod i ma kakve uspone i padove preiveli, ma kakvih dogaaja da smo bili svedoci, velika smo nacija francuska, jedan i jedini francuski narod. elim to da kaem u Viiju. U obavezi sam da to kaem u Viiju. Prolost je zavrena. iveo Vii! ivela Francuska! ivela Republika, rekao je De Gol prilikom posete Viiju 18. aprila 1959; cit. prema Rousso 1994: 73, moje podvlaenje. 26 Gildea 1996: 70. 27 O Srbiji se, da ne zaboravimo, tokom devedesetih neretko govorilo kao o majci Srbiji ili Srbijici, a govori se jo uvek: Srbija je naa majka i koliko smo spremni majci da damo, toliko vredimo, rei su predsednika T. Nikolia s kraja septembra 2012. (Nikoli: Ne urimo u EU, internet). 28 Pariz! Povreeni Pariz! Slomljeni Pariz! Mueniki Pariz! Ali osloboeni Pariz! Osloboen samim sobom, osloboen svojim narodom uz pomo francuskih snaga, uz podrku i pomo cele Francuske, Francuske koja se bori, jedine Francuske, stvarne Francuske, vene Francuske. Ovim se reima De Gol obratio Parianima i Francuzima 25. avgusta 1944, istog dana kada je grad osloboen. 29 Za to, up. Gildea 1993: pogl. 3, posebno str. 75. 30 Meutim, [b]orci pripadaju podruju sluajnosti, konkretne stvarnosti, istoriji kako se proivljavala. Pokret otpora [kakav je konstruisan rezistencijalistikim mitom] opstaje u sferi imanencije, epske i poune apstrakcije, u istoriji kakva je sanjana. To je podruje ideje, ne krvi i mesa, Rousso 1994: 91.

61

P REdRAg M ILIdRAg

O ULOZI PREDSEDNIKA DRAVE U PROcESU POMIRENJA S PROLOU

Druga neupitna postavka bila je da je otpor zapoeo istovremeno s formiranjem viijevskog reima, De Golovim pozivom iz Londona 18. juna 1940. Drugim reima, prema ovom mitu, prava Francuska je od 1940. do 1944. bila u Londonu. Tree, postojala je koherentna ideologija Pokreta otpora, usmerena na odbranu prava oveka i svojih uesnika, bez obzira na versku, nacionalnu ili ideoloku pripadnost ili motivaciju. etvrto, iako je broj ljudi koji su uestvovali u otporu bio mali, oni su bili u stanju da uspeno deluju zbog iroke podrke koju su uivali u narodu. Na taj nain, mitologizovani Pokret otpora postao je temelj za poratno nacionalno jedinstvo Francuza. U procesu izgradnje mita, osim De Golovih memoara i rada istoriara, dva se dogaaja izdvajaju po vanosti. Godine 1962. postavljen je Spomenik rtvama deportacija na Il de la siteu u Parizu, posveen dvema stotinama hiljada francuskih rtava koje su umrle u logorima.31 itava je stvar time zamagljena, jer je takva posveta sugerisala da je re o ljudima koji su se spremno rtvovali za nacionalni cilj, a ne o rtvama dravnog progona Francuske Drave i Treeg rajha. Takoe, potpuno je zanemarena injenica da su ogromnu veinu deportovanih inili Jevreji. Graenje mita nastavljeno je premetanjem posmrtnih ostataka ana Mulena (Jean Moulin), heroja Pokreta otpora i De Golove veze sa zemljom u Panteon 1964. godine. Ceremoniju je predvodio sam De Gol, a uzvienim reima o Mulenovoj rtvi prisutnima se obratio ministar kulture Andre Malro (Andr Malraux). Iako pre 1964. nije bio ni legendarna ni simbolika figura, premetanje ostataka ana Mulena u Panteon De Golu je posluilo za utvrivanje rezistencijalistike slike o Pokretu otpora, poto oko njegovog dela nisu postojale nedoumice.32 Svaka partija i svaki pokret imali su svoje heroje, ali Mulen je trebalo da simbolie samu ideju Pokreta otpora kao takvu. Kao njegova veza sa zemljom, kao delegirani lider (od De Gola), Mulen je De Golu posluio da uspostavi vezu izmeu sebe kao olienja slobode i veliine Francuske i ta svojstva prenese na sam Pokret otpora, a preko njega i na celu naciju. I tako, oas Mulen postade degolista, berba 1964. (Rousso 1994: 92).33 Tridesetak godina po osloboenju, nekoliko dogaaja dovelo je do poetka ruenja mita. Pomenimo dva odluujua.34
31 Za to, up. Gildea 1993: 78. 32 Da bi izbegao i samu mogunost neslaganja i debate oko premetanja Mulenovih ostataka, De Gol je izdao izvrnu predsedniku naredbu, te o tome nije raspravljano u parlamentu. 33 Ruso analizira ceremoniju i njene simbole; up. Rousso 1994: 8395. Mrtvom oveku bila je odata poast na nain koji jo vie odaje poasti ivom efu drave, tj. De Golu (str. 95). 34 Od uzroka, tu su jo studentski bunt iz 1968, pojava nove generacije istoriara, ali i estodnevni rat na Bliskom istoku (1967) koji je doveo do oivljavanja jevrejskog identiteta

62

IZMIRENJE S PROLOU ILI SUOAVANJE S NJOM?

Prvo, 1969. snimljen je, a u francuskim bioskopima se 1971. pojavio etvoroasovni dokumentarni film Marsela Ofila (Marcel Ophls) Tuga i saaljenje (Le chagrin et la piti) posveen mestu Klermon Feran tokom Drugog svetskog rata, koji govori o kolaboraciji obinih ljudi, o njihovim seanjima i seanjima nemakih oficira na iste dogaaje. Film se ne bavi sudbinom Jevreja (mada tu temu ne zaobilazi), ve Francuzima, njihovom svakodnevnom kolaboracijom ili, preciznije, zaboravom kolaboracije, ne njihovim heroizmom ve krivicom.35 Ofilov film nije istorijska rekonstrukcija prolosti, ve pokuaj da se istrai samo seanje na prole dogaaje. Tuga i saaljenje prikazuje dvosmislenosti i protivrenosti toga doba. Oseaj u filmu, meutim, jeste chagrin (tuga, ali i sram) iz naslova, ustanovljen upornim Ofilovim pitanjima i laima ili iskrivljavanjima istine koja postaju oita tokom razliitih svedoenja, zahvaljujui neuvebanim reakcijama intervjuisanih na teka pitanja koja sramote. Na francuskoj televiziji film je prikazan tek 1981.36 Za drugi kljuan dogaaj zasluan je ne Francuz ve Amerikanac.37 Godine 1973. pojavila se knjiga istoriara Roberta Pakstona Vichy France, Old Guard and New Order. Na osnovu nemakih arhiva, Pakston je opovrgao tezu o dvostrukoj igri Petenove vlade i tvrdnju da se Vii opirao nemakim zahtevima. On je pokazao da je na delu bio izuzetno visok stupanj dobrovoljne kolaboracije u kojoj Peten nije uestvovao nita manje od svojih ministara. Nadalje, opovrgao je i Petenovu tvrdnju iznetu na suenju da se rtvovao da bi Francuska izbegla otriji tretman nacista. Tree, Pakston je pokazao da Vii nisu nametnuli Nemci, ve da je bio irokoprihvaen, te da je Peten uivao skoro univerzalnu podrku i uvaavanje i nakon to se pokazala sva okrutnost viijevskog reima.38 Takoe, pokazao je da su kolaboracija i Nacionalna revolucija bile dva aspekta jedne politike. Na kraju, Pakstonova knjiga otvorila je pitanje viijevskog zvaninog antisemitizma koje je
francuskih Jevreja, do Drugog svetskog rata potpuno integrisanih u francusko drutvo. O razmeri njihove tragedije moda ponajbolje govore dva podatka. Posle rata, na grobovima ubijenih Jevreja esto je pisalo Umro za Francusku. Takoe, prva svedoanstva preivelih francuskih Jevreja logoraa usredsreena su na to kako su u logorima proslavljali dan pada Bastilje, a ne Jom kipur; za to, up. Wollf 1999: 107. Ovim uzrocima svakako treba pridodati i film Luja Mala (Louis Malle) Lacombe Lucien (1974). 35 Za detaljnu analizu filma i reakcija na film, vidi Rousso 1994: 100114; up. i Furman 2005. Ofil je 1988. dobio Oskara za Hotel Terminus, film o ivotu Klausa Barbija i suenju njemu. 36 Objanjavajui razloge zato nee biti prikazan na televiziji, direktor francuske televizije (ORTF) an-ak de Breson (Jan-Jacques de Bresson) je 1971. pred parlamentarnim odborom za kulturu rekao da film unitava mitove koji su jo uvek potrebni narodu Francuske; Rousso 1994: 110. 37 Retko je, a posebno u Francuskoj, strani naunik imao tako kljunu ulogu u promeni akademskih duhova i javnog stava, ocenjuje Stenli Hofman (Stanley Homfann, u Fishman et al. (2000): 85). 38 Grubi grafikon francuskog javnog mnjenja od 1940. do 1944. pokazao bi bezmalo sveopte prihvatanje marala Petena juna 1940. i bezmalo sveopte prihvatanje generala De Gola 1944, Paxton 1972: 235.

63

P REdRAg M ILIdRAg

O ULOZI PREDSEDNIKA DRAVE U PROcESU POMIRENJA S PROLOU

dotad bilo ignorisano, te pokazala da je politika prema Jevrejima samo delimino bila posledica zahteva okupatora. Kakav je bio odgovor tadanjeg francuskog predsednika na obnovljeno interesovanje za prolost? Imam prava da pitam da li emo veno drati otvorenima rane naeg nacionalnog razdora? Nije li dolo vreme da prebacimo veo, da zaboravimo to vreme u kojem se Francuzi nisu meusobno voleli, u kojem su se meusobno proganjali, pa ak i ubijali?, pitao je or Pompidu (Georges Pompidou) 1971,39 poto je pod pritiskom crkvenih krugova pomilovao Pola Tuvijea, dvaput osuenog na smrt, 1946. i 1947, a kojeg je posle rata skrivao i titio veliki broj visokih zvaninika Katolike crkve u Francuskoj. Inae, instrukcija iz predsednikog kabineta bila je da se proces pomilovanja sprovede to je diskretnije mogue. Zanimljivo je Pompiduovo shvatanje nacionalnog pomirenja (naprosto zaboraviti) i govori o tome ta se dogaa kada politiar ne odgovara na narasla interesovanja drutva za prolost i ne shvata da stari odgovori vie nisu delatni: u ime nacionalnog pomirenja kolaboracionista biva pomilovan, a film koji govori o kolaboraciji dran u bunkeru. Zato su rezultati oba akta bili direktno suprotni od nameravanih.40 U ime pribliavanja s Nemakom, ali i pod pritiskom desnice, Valeri iskar Desten (Valry Giscard dEstaing) ukinuo je status dravnog praznika za Dan pobede.41

64

La petite histoire
Posebno mesto u procesu francuskog prihvatanja vlastite prolosti zauzima Fransoa Miteran. Miteran je pre Drugog svetskog rata pripadao desnici i uestvovao je (1935) u ekstremno desniarskim demonstracijama, protiv invazije imigranata.42 Takoe, u to vreme bio je estoki pristalica pukovnika De la Roka (de la Roque), demagokog lidera faistikog pokreta Croix de feu. Nakon povratka iz nemakog zarobljenitva43 bio je zvaninik u viijevskoj vladi zaduen za repatrijaciju ratnih zarobljenika i njihovo organizovanje u slubi Nacionalne revolucije; za svoj rad od Petena je dobio orden Franciski (Ordre de la Francisque). No, uprkos velikoj privrenosti Petenu, Miteran je bio naglaeno antinemaki nastrojen. Od 1943. postao
39 Rousso 1994: 123. 40 Isto: 121. Odluka je izazvala demonstracije u Francuskoj. Pol Tuvije prvi je Francuz optuen za zloin protiv ovenosti tokom Drugog svetskog rata. Nova poternica za njim izdata je 1981. i francuska se policija nije preterano trudila da ga pronae; uhapen je tek 1989. (u skrivanju su mu ponovo pomagali crkveni zvaninici), a suenje je poelo marta 1994; iste godine osuen je na doivotni zatvor i u njemu je umro 1996. 41 Taj status, neradnog dana, vraen mu je 1981. Bila je to deseta promena naina obeleavanja Dana pobede; Svaki put kada je oivljavalo interesovanje javnosti za mrane godine... vlada je pokuavala da ogranii obeleavanje zavretka rata, Rousso 1994: 224. 42 Helmann 1995: 463470. 43 Miteran je sluio vojni rok kada je izbio rat. Juna 1940. je zarobljen, a pobegao je decembra 1941.

IZMIRENJE S PROLOU ILI SUOAVANJE S NJOM?

je aktivan u Pokretu otpora.44 Privrenost maralu Petenu pokazivao je i tokom predsednikog mandata (19811995) aljui venac na Petenov grob (do 1992), uprkos mnogobrojnim protestima javnosti. Od 1949. prijatelj je sa efom viijevske policije Reneom Buskeom koji je 1942. potpisao sporazum s prvim ovekom SS-a u Francuskoj, Karlom Obergom (Karl Oberg) o punoj saradnji francuske policije u borbi protiv Pokreta otpora i u sprovoenju Konanog reenja u Francuskoj, to je dovelo i do racije francuske milicije u kojoj je sakupljeno vie od 13.000 Jevreja na pariskom zimskom biciklistikom stadionu jula 1942.45 tavie, Buske je naredio da se isto postupi i s jevrejskom decom (sakupljeno je vie od 4.000), iako to Nemci nisu traili.46 Buskeu se sudilo 1949. i tada je bio osuen na manju kaznu gubitka nacionalnog dostojanstva koja je odmah bila suspendovana. Kako se kasnije otkrilo, Buske je finansijski podrao Miteranovu neuspelu predsedniku kandidaturu 1965.47 Iako se za njegovu ulogu tokom rata znalo jo od 1978, Buske je bio gost u Jelisejskoj palati za vreme veeg dela Miteranovog prvog mandata. Godine 1990. Buske je bio optuen za ratne zloine protiv ovenosti, no Miteran je lino intervenisao da se suenje odloi. Godine 1993. ubio ga je mentalno poremeen ovek, neposredno pred poetak suenja.48 Miteran je jo 1995. u razgovoru s Elijem Vizelom (Elie Wiesel) nastavio da brani prijatelja, uprkos svim svedoanstvima o njegovim aktivnostima tokom Drugog svetskog rata.49 Usred suenja Polu Tuvijeu 1994, u razgovoru s istoriarem Olivijeom Viviorkom (Olivier Wieviorka), Miteran je izjavio: Ne moe se sve vreme iveti od seanja i gunanja,50 dodajui da je progon Jevreja bio deo logike Drugog svetskog rata.51 Iako Miteranova predratna i ratna prolost, kao i prijateljstvo s Buskeom nisu bili nepoznati, tim injenicama nije pridavana velika panja, poto su ih iznosili i koristili uglavnom ekstremistiki desniarski krugovi bez kredibiliteta, da bi diskreditovali Miterana kao politikog protivnika.
44 Za detalje Miteranovog ratnog angaovanja, vidi Golsan 2000a: 113115. 45 Ovo je bila samo prva u nizu zajednikih akcija francuske milicije i nacista u lovu na Jevreje. Sam Oberg i njegov najblii pomonik osueni su na smrt 1954, pomilovao ih je Rene Koti 1958, a oslobodio De Gol 1962, pred potpisivanje francusko-nemakog sporazuma o saradnji januara 1963; Rousso 1994: 62. 46 Golsan 2000a: 38. Nijedno nije preivelo. 47 Isto. 48 Za tok istrage protiv Buskea i njegove izjave tokom istrage, vidi Golsan 2000a: pogl. 1. 49 Tada je za Buskea rekao da je direktan, inteligentan, ak briljantan, up. Golsan 2000a: 122. 50 Cit. prema Conan, Rousso 1998: 80. 51 Up. Gildea 1993: 87.

65

P REdRAg M ILIdRAg

O ULOZI PREDSEDNIKA DRAVE U PROcESU POMIRENJA S PROLOU

Miteranova prolost dola je u iu javnosti zahvaljujui samom Miteranu. Godine 1994. pojavila se knjiga Pjera Peana (Pierre Pan) Jedna francuska mladost. Fransoa Miteran 19341947.52 Autoru je pomogao sam Miteran, komentariui njene delove i obezbeujui dokumente; zato je ta knjiga bila istinski napredak u razumevanju njegove prolosti. Pean je potvrdio podatke o predratnim Miteranovim aktivnostima, ali i pobio tvrdnju da je Miteran bio pripadnik pokreta Croix de feu.53 U razgovorima s Peanom Miteran je tvrdio da nije znao za tadanje viijevske antisemitske zakone, poto je bio u zarobljenitvu. Branio je svoj odnos s Buskeom tvrdei da je ovaj bio osloboen na poratnom suenju i rehabilitovan. Istovremeno, potvrdio je da je uticao na odlaganje sudskog procesa protiv Buskea.54 Takoe, tvrdio je da su zloini bili deo aktivistike manjine, te da Republika ne treba da preuzme odgovornost za Vii. Malo je rei da je knjiga izazvala oluju u francuskoj javnosti.55 Da bi je smirio, Miteran je iste godine 12. septembra dao intervju za francusku televiziju kojom je prilikom izneo barem dve neistine. Prvo, da je viijevski reim proganjao samo strane Jevreje; to je bilo tano sve do momenta kada vie nije bilo mogue zadovoljiti zahteve nacista, te se onda prelo na sakupljanje domaih.56 Priznao je indiferentnost prema antijevrejskim uredbama i dodao da naprosto nije obraao panju na racije Jevreja 1942.57 Drugo, rekao je da je Buske bio 1949. osuen i za zloine protiv ovenosti (a sueno mu je samo zbog kolaboracije). Potvrujui istinitost otkria o sebi u ratnom periodu, u tom intervjuu uporno je odbijao da preuzme punu odgovornost za svoja dela iz prolosti koju je nazvao la petite histoire.58
52 Une jeunesse franaise. Franois Mitterrand, 1934-1947, Fayard 1994. 53 Originalnost knjige Pjera Peana lei mnogo vie u injenici da opisuje Fransoa Miterana kao mnogo blieg vrednostima viijevskog reima nego to se mislilo pre njenog objavljivanja, a Miteran se pokazao mnogo vie kao petenista nego kao maralista, Conan, Rousso 1998: 150. 54 Conan, Rousso 1998: 155. 55 Zgaen nad otkriima o Miteranu i sluajem Tuvije, Klod abrol (Claude Chabrol) je 1993. snimio dvosatni dokumentarni film Oko Viija (Loeil de Vichy) koji je u potpunosti sainjen od propagandnih filmova i filmskih novosti iz ratnog doba; film ne pokazuje kakva je Francuska bila tokom rata, ve kako su Peten i kolaboracionisti eleli da Francuska bude viena: puna otrovne propagande protiv Jevreja i saveznika, s kultom marala Petena, kolaboracijom i Nacionalnom revolucijom u punom zamahu. Autori propratnog teksta dva su vodea istoriara za viijevsku Francusku, Robert Pakston i an Pjer Azema (Jean-Pierre Azma). 56 Od 300.000, koliko ih je ivelo u Francuskoj pre rata, ukupno je izmeu 1942. i 1944. deportovano oko 76.000 Jevreja (od toga 25.000 francuskih), skoro svi u Auvic. Preivelo ih je 2.566. U strane Jevreje treba ubrojiti i sve one kojima je oduzeto dravljanstvo. 57 Golsan 2000a: 106. 58 Gildea 1996: 89. Up. Ne odgovaram za ono to sam rekao pre 1520 godina izjava je predsednika Srbije (Nikoli: Neu biti prepreka konstituisanju vlade internet). Takoe, jo jaa izjava: Nisam poinio nikakav zloin i ne stidim se nieg to sam uinio od 1990. do danas (Serbian president Nikolic warns of Kosovo genocide, internet; moje podvlaenje).

66

IZMIRENJE S PROLOU ILI SUOAVANJE S NJOM?

Kako primeuje Robert Pakston,59 Peanova knjiga i intervju jasno pokazuju da je Miteran verovao u jedan Vii moralne obnove, nacionalnog jedinstva i drutvene solidarnosti, ali da ga je upravo to oslepelo za drugi Vii, onaj kolaboracije i uea u Konanom reenju. Iz te perspektive, dodaje Pakston, postaju razumljiviji i drugi njegovi akti: slanje venaca na Petenov grob, pozivi na nacionalno pomirenje i odbijanje da se izvini za ulogu Francuske u deportacijama. Ukoliko se sve reeno ima u vidu, nimalo ne udi to je Miteran 1992. odbio da govori na obeleavanju 50. godinjice racije na pariskom velodromu, uprkos pozivima javnosti, preivelih logoraa, njihovih naslednika i intelektualaca. Na tom je skupu bio prisutan, ali nije govorio (i bio je izvidan) jer, kako je izjavio povodom poziva, tokom cele svoje istorije, Republika se istrajno pridravala stava da graanska prava treba primenjivati na svakog ko je priznat kao graanin, a posebno na francuske Jevreje. [...] Dakle, ne zahtevajte sad od ove republike da polae raun, ona je uvek inila ono to joj je dunost [...]. Godine 1940. postojala je Francuska Drava koja nije bila Republika i tu Francusku Dravu treba smatrati odgovornom za njena dela.60 Naredne, 1993. godine, takoe pod Miteranom, ustanovljen je (ovo je puni naziv) Nacionalni dan seanja na rasistike i antisemitske progone poinjene pod de facto autoritetom tzv. vlade Francuske Drave i kao datum odabran je 16. juli, dan sakupljanja Jevreja na pariskom velodromu. Godine 1994. Miteran je pokrenuo inicijativu i za postavljanje novog spomenika na mestu gde se nalazio velodrom. Iako su predstavljali promovisanje neverbalnih simbola odgovornosti Francuske Drave, ta dva dogaaja svakako su bili prelomna taka u tumaenju francuske kolaboracije. No, za francusko drutvo devedestih godina prolog veka to naprosto vie nije bilo dovoljno. Od De Gola do Miterana, francuski predsednici odbijali su odgovornost drave za akte viijevskog reima, za kolaboraciju i za sudbinu Jevreja, pribegavajui legalistikoj iluziji da je viijevska vlada bila nelegalna, te da, otud, etvrta i Peta republika ne snose nikakvu odgovornost zbog viijevskih zloina.61 To e se promeniti dolaskom Miteranovog naslednika na vlast.

67

59 Golsan 2000a: 113. 60 Cit. prema Conan, Rousso 1998: 22. Konan i Ruso detaljno kritiki analiziraju dogaaje u vezi sa Miteranovim govorom. 61 Zato je Nacionalni dan seanja dan seanja na progone poinjene pod de facto autoritetom tzv. vlade Francuske Drave. Iznoena su tri glavna argumenta u prilog tezi da je viijevski reim bio nelegalan: a) ukidanje pravne procedure, b) nemogunost da parlament prenese svoje ustavne nadlenosti, a da potom ne moe kontrolisati kako se koriste i c) ustavni amandman iz 1884. koji ini nemoguim dovoenje u pitanje republikanske forme vlasti. Za argumentaciju, vidi Conan, Rousso 1998: 2631. Branitelji Viija su nasuprot tome tvrdili

P REdRAg M ILIdRAg

O ULOZI PREDSEDNIKA DRAVE U PROcESU POMIRENJA S PROLOU

Faute collective
ak irak je pozitivno odgovorio na zahteve i peticije, pa je 1995. na 53. godinjicu racije na pariskom velodromu, na Nacionalni dan seanja uputio javno izvinjenje u ime Francuske zbog uea u holokaustu: Postoje doba u ivotu nacije koja su bolna za seanje i za ideju koju imamo o svojoj zemlji.... Teko je govoriti o tim vremenima i zbog toga to su ti mrani trenuci zauvek uprljali nau istoriju, to predstavljaju uvredu za nau prolost i nae tradicije. Da, istina je da su zloinakom ludilu okupatora pomagali Francuzi i Francuska Drava. ... Francuska, zemlja prosvetiteljstva i Deklaracije o pravima oveka, zemlja dobrodolice i azila, Francuska je tog dana uinila neto nepopravljivo. Nije odrala svoju re i one koje je titila isporuila je njihovim delatima. ... Prenositi seanje jevrejskog naroda, seanje na patnje i koncentracione logore, svedoiti jo i jo. Priznati ogreenja prolosti i ogreenja drave (Reconnatre les fautes du pass, et les fautes commises par lEtat). Ne sakrivati mrane trenutke nae istorije to znai naprosto braniti ideju oveka, njegove slobode i njegovog dostojanstva. Borimo se protiv sila mraka koje neprestano rade. Ta beskrajna borba jeste moja, koliko je i vaa. ... Zasigurno, bilo je greaka koje su poinjene, bilo je prestupa, postoji kolektivno ogreenje (faute collective). Ali, postoji i Francuska, jedna ideja Francuske (une certaine ide de la France), uspravne, velikodune i verne svojim tradicijama i svom duhu. Ta Francuska nikad nije bila u Viiju. Ona je dugo bila odsutna iz Pariza. Bila je u pustinjama Libije i svagde gde su se borile Slobodne francuske snage. Bila je u Londonu, oliena u generalu De Golu. Bila je prisutna, jedna i nedeljiva, u srcima onih Francuza, onih pravednika meu narodima koji su rizikujui vlastite ivote i u najmranijem asu oluje, kako je Ser Klarsfeld pisao, sauvali tri etvrtine jevrejske zajednice koja je ivela u Francuskoj i koji su dali ivot onom najboljem u ovoj zemlji: vrednostima humanosti, slobode, pravde i tolerancije. Oni su temelj francuskog identiteta i naa obaveza za budunost.62 Kako primeuju Konan i Ruso,63 snaga i tanost govora proizilaze iz njegove temeljne protivrenosti koja se nalazi u ponovljenom pozivanju na Francusku, dakle na
da su izmene ustava i davanje vanrednih ovlaenja maralu Petenu izglasani u oba doma parlamenta (1940) u saglasnosti sa zakonom. 62 Cit. prema Conan, Rousso 1998: 39, 40, 41. Ceo govor u originalu moe se nai na internetu (u literaturi je navedena adresa). irak je govor zavrio sledeim reima, ali ve je bilo kasno, genocid u Srebrenici upravo je bio okonan: To je smisao poziva koji sam uputio naim glavnim partnerima u Londonu, Vaingtonu i Bonu. Ukoliko hoemo, zajedno moemo zaustaviti poduhvat koji unitava nae vrednosti i koji preti da ugrozi celu Evropu. 63 Conan, Rousso 1998: 4344.

68

IZMIRENJE S PROLOU ILI SUOAVANJE S NJOM?

naciju i dravu, bez preciziranja o kojoj je Francuskoj re. To je ista ona zemlja koja je dovela viijevski reim na vlast i koja je proizvela De Gola i Pokret otpora, dodaju oni, da bi potom formulisali uistinu najvei problem svakog izmirenja s prolou: Dok za nau savest ne predstavlja nikakav ozbiljan problem poteda Republike da bi se bolje osudila drava koja je u to vreme imala zvanian legalitet, ini se tekim, meutim, zadrati naciju razreenu svake odgovornosti.64 Zato De Golova konstrukcija mita: ouvati naciju mitologizacijom istorije, jer ne moe nacija biti odgovorna za zlodela aice bednika. Zato i Pompiduovi i Miteranovi pozivi na pomirenje: ouvati naciju zaboravom. Tim strategijama irak je odgovorio na sasvim nov nain: ouvati naciju eksplicitnim priznanjem odgovornosti i odbacivanjem negativnog primera zarad reafirmacije njenih pozitivnih tradicija. Za razliku od De Gola koji je odbacio viijevski reim u legalistikim kategorijama, irak ga je odbacio u moralnim, jer je Vii zaprljao nacionalne vrednosti Francuske. Naime, irakov govor je, s jedne strane, radikalno revidirao degolistiki mit o naciji ujedinjenoj oko otpora, dok je, s druge, taj mit potvrdio. irak se u govoru oslanjao na temeljne momente degolistike doktrine: predsedniku harizmu, naciju kao transcendentnu ideju (ponavljajui De Golovu frazu iz memoara), uz poziv na nacionalnu obnovu. No, u ovom kontekstu, potvrivanje degolistikog mita posluilo je za osnaivanje republikanskih vrednosti na zaleu protivstavljanja Viiju i njegove osude. Prihvatajui francusku odgovornost za uee u Konanom reenju jevrejskog pitanja, irak je omoguio da obeleavanje dogaaja iz 1942. postane taka okupljanja francuske nacije u osudi tih dogaaja: pozitivna identifikacija graana s vrednostima francuske republike proizilazi iz osude Viija kao negativnog modela.65 Zato to jeste postao nain za oprost i razreenje francuskog kolektivnog pamenja, ali ne na nain amnestije, zaborava, niti rehabilitacije, ve eksplicitnog priznanja odgovornosti i to je, osim nedvosmislenog jezika, bilo novo u irakovom govoru: u zloine nije umeana samo Francuska Drava ve i Francuska. Na kraju, dodajmo da se istorija pobrinula da se dva tako vana, moda i najvanija izvora identiteta francuske nacije, obeleavaju skoro istovremeno: 14. juli, pad Bastilje, i 16. juli, racija i deportacija Jevreja 1942.
69

64 Naravno, i francuska desnica je uvek budan uvar nacionalne asti: [I]me aka iraka bie povezano s prevarnim iskoriavanjem oa protiv francuske asti, komentarisao je govor urednik lepenovskog asopisa Prsent an Madiran (Jean Madiran); cit. prema Conan, Rousso 1998: 42. 65 Odlinu analizu Miteranovog govora daje Carrier 2000: 134136, 139141. Jo jednu detaljnu analizu nude Konan i Ruso (Connan, Rousso, 1998: 4346).

P REdRAg M ILIdRAg

O ULOZI PREDSEDNIKA DRAVE U PROcESU POMIRENJA S PROLOU

Upuivanja: Budunost naih prolosti

ta raditi s tom prolou koja odbija da proe?66 Zaboraviti? Mitologizovati? Ostaviti po strani? Ukloniti uzroke zbog kojih je ona nerazreena sadanjost? Da li dileme koje nisu mogle da se razree u svoje vreme treba ostaviti nerazreenima i u seanju? Da li ih je mogue ostaviti nerazreenima i ako je mogue, na koji nain? Da li je dranje tih dilema otvorenima jedini nain da prolost postane istorija ili, jo bolje, da postane povest (Geschichte), prolost koja je ispriana, smetena u svoj kontekst i koja kao takva, dakle kao seanje, ivi u sadanjosti odreujui i sadanjost i to kako nju samu ta sadanjost razumeva? Da se jo jednom pozovem na Anrija Rusoa i parafraziram ga: pitanje je ne kako iveti bez seanja (negacionizam), niti kako iveti protiv njega (pretvarajui seanje na zloin u kult, s prateim hramovima, vrhovnim svetenicima, i svetenicama, obredima i anatemama), jer i jedno i drugo vodi u zaborav rtava i zloina, podravajui neznanje o istorijskim dogaajima, ve kako iveti sa seanjem na tragediju, kako da to seanje na zloin postane deo kolektivnog pamenja, a njegova osuda deo identiteta jednog naroda? Na koji nain francusko iskustvo s predsednicima moe biti korisno za proces prihvatanja prolosti u Srbiji? Treba se porediti s boljima, ne da bismo se pravdali ve da bi se videlo koliko je uistinu mukotrpan proces izmirenja, te da bismo bolje procenili gde se Srbija danas nalazi. S obzirom na ogromne razlike izmeu Francuske i Srbije, francusko iskustvo moe posluiti kao naznaka ta bismo mogli (morali?) oekivati od buduih predsednika drave Srbije u narednim decenijama i to pre svega u odnosu na genocid u Srebrenici. Svako odreivanje prema devedesetim godinama dvadesetog veka na Balkanu, u Srbiji mora sadravati odreenje i prema Srebrenici. No, francusko nam iskustvo govori i neto o kvalitetima koje predsednici moraju imati da bi njihove rei bile ivotvorne. Taksativno nabrajamo sledee momente. Prvo, graenje mita o prolosti, njeno odlaganje na stranu, ne brisanje,67 neposredno nakon traumatinog perioda u istoriji koji rui sliku koju veina pripadnika jedne nacije ima o zajednici kojoj pripadaju, po svoj prilici jeste neizbena etapa. I francusko i nemako i jevrejsko iskustvo68 ue nas da postoji jedna
66 Naslov teksta istoriara Zeva ternela (Zeev Sternhel) (Ce pass qui refuse de passer) u Mondu od 21. septembra 1994. Inae, sintagma prolost koja ne eli da proe (die Vergangenheit, die nicht vergehen will) pripada izvorno nemakom istoriaru Ernstu Nolteu (Ernst Nolte) koji je pod tim naslovom objavio u dnevniku Frankfurter Allgemeine Zeitung 6. juna 1986. svoj poznati kontroverzni tekst. 67 Rikerova (Ricoeur) razlika; up. Ricoeur 2004: pogl. 3. 68 [D]rava Izrael velikim je delom izgraena u suprotnosti prema toj slici Jevrejina kao rtve. Suprotno uvreenom miljenju, tek je sa suenjem Ajhmanu 1961. mlada jevrejska

70

IZMIRENJE S PROLOU ILI SUOAVANJE S NJOM?

pretpostavka svakog tzv. suoavanja s prolou koja se tako esto previa, a to je koliko-toliko normalan ivot. Do zadovoljenja te pretpostavke, mit slui ne da se zaboravi ve da se preivi, ostavljanjem po strani prepornih momenata iz nedavne prolosti koji nunim nainom izazivaju nove sukobe u drutvu. To je raison detre De Golovog graenja mita, jer, s obzirom na kolaboraciju, bez mitologizacije Pokreta otpora francuska nacija bi se dezintegrisala, poto je njene temelje negirala sama francuska drava / Francuska Drava.69 Naizgled paradoksalno, ali i francusko iskustvo pokazuje da je zaborav prvi korak ka izmirenju s prolou. U tom kontekstu treba posmatrati pozive De Gola, Pompidua i Miterana na nacionalno pomirenje. Takoe, De Golovo oslobaanje Oberga, motivisano pribliavanjem Nemakoj, ukazuje na nezaobilaznu i beskrajno teku dilemu s kojom se mora suoiti svako drutvo koje ima problema sa svojom prolou, svaki politiar koji ga vodi i svaki njegov intelektualac: ta izabrati izmeu zadovoljenja pravde i potreba ivota? rtvovati pravdu da bi se bolje ivelo ili rtvovati bolji ivot da bi zloinci bili primereno kanjeni? ta je vanije, zahtevi prolosti ili zahtevi sadanjosti? Neodgovorno je izbegavati ova pitanja i neodgovorno je zamenjivati teze ili argumentisati ad hominem kada je re o njima. Duni smo da se seamo, ali jednako smo duni i da budemo odgovorni prema drutvu u kojem ivimo, i seanjem i zaboravom, i kanjavanjem i pratanjem. Drugo, reeno nipoto ne znai odustajanje od rada istoriara i sudova (a rad sudova jeste neto ime se Srbija s punim pravom moe pohvaliti70), od pisanja knjiga i snimanja filmova, od komemoracija i postavljanja spomenika, ve samo to da problemu odnosa prema traumatinoj prolosti ne treba pristupati dogmatski. Dunost da se seamo funkcionie kad slui da ojaa seanje na mrtve, kad obnavlja njihov identitet i daje im simboliki grob. No, kad postane moralni kod, svetovna religija, ono namee permanentnu svest o zloinu, stvara orsokak jer
drava doivela povratak seanja i narastanje svesti o tome kakva je tragedija bila. Zapravo, morali smo priekati jo par godina pre nego to je seanje na holokaust postalo glavna tema javnog diskursa. [... ] Jevrejska drava, dakle, nije nastala na viktimizaciji. Upravo suprotno, ona je zasnovana na projektu [...], Rousso 2002: 19. 69 Spasavajui dravu, meutim, gubili su naciju. ... Dela okupatora i okupiranog ukazuju da ima okrutnih doba kada se mora biti neposluan prema dravi da bi se sauvale najdublje vrednosti nacije (Paxton 1972: 382, 383). 70 Mada je odnos prema suenjima za ratne zloine u Srbiji vrlo znakovit: o njima skoro da se i ne govori. Jedni ute jer smatraju da se sudi nevinima, drugi ute jer se to ne uklapa u njihovu sliku o srpskom drutvu koje se jo uvek nije suoilo sa zloinima devedesetih, kao da suenja, akti politiara, knjige, filmovi i sve drugo nisu deo procesa tzv. suoavanja. Nije dovoljno? Naravno da nije dovoljno, ali greh je, neodgovorno je obezvreivati te napore mantrama koje apsolutno nita ne znae. Sami graani pak, s razliitih razloga, trude se da ih sve to ne interesuje: hapenje Mladia nije izazvalo nikakve proteste. Oito je da suenja za ratne zloine u Srbiji za sada nisu jedan od rusoovskih vektora seanja.

71

P REdRAg M ILIdRAg

O ULOZI PREDSEDNIKA DRAVE U PROcESU POMIRENJA S PROLOU

paralie istorijsko istraivanje.71 Sveta dunost da se seamo ne sme voditi negiranju legitimnosti neotuivog prava da zaboravimo. Nije nikakav pomak ako se jedan mit zameni drugim. To je ono to je Anri Ruso prepoznao u Francuskoj tokom poslednjih decenija XX veka, to je ono to barem jednim delom objanjava Miteranovo dranje, tj. odbijanje da se mit o Francuskoj kao zemlji otpora zameni mitom o Francuskoj kao zemlji kolaboratora. Tree, priznanje odgovornosti u Francuskoj izrekao je predsednik roen 1932, dakle neko ko ni na koji nain nije uestvovao u traumatinim dogaajima, ni na jednoj ni na drugoj strani. Drugim reima, nije realno oekivati da emo od bilo kog politiara koji je bio aktivan u Srbiji tokom devedesetih godina prolog veka uti da je u Srebrenici poinjen genocid, jer i njihova prolost odbija da proe.72 etvrto, iskustvo Francuske pokazuje da nema razloga a priori odbacivati desnicu, niti a priori prihvatati levicu kao pomagae u procesu izmirenja. Miteranov primer govori da leviari nisu uvek na levici, te da mogu podravati i braniti i desne mitove. Da levica nije (od)uvek levica govori i sluaj ora Marea.73 Osim toga, upravo zbog neupitnog nacionalnog kredibiliteta koje imaju politiari s desnice, njihovi akti pomirenja imaju veu teinu od akata koji dolaze s levice, jer je mnogo tee sumnjati u njihovu nacionalnu svest. Naravno, reeno vai ukoliko jedna zemlja ima normalnu desnicu i uopte ima levicu. No, moda i za desnicu u Srbiji ima nade jer se ona oigledno kree (od nacionalistike) ka normalnoj, konzervativnoj varijanti (SNS). Za levicu u Srbiji, meutim, nema ak ni nade, poto nje nema. Peto, iz usta prethodnog predsednika Srbije, Borisa Tadia, mnogo smo puta ve uli rei izvinjenja, no te su rei uvek zvuale prazno; iskreno, ali prazno. Ono to im je nedostajalo bilo je, kada je o Srebrenici re, nedvosmisleno priznanje barem onog to sadri presuda Meunarodnog suda pravde u tubi BiH protiv Srbije, odgovornosti za propust da se sprei genocid u Srebrenici. Nedostaje eksplicitno verbalno priznanje odgovornosti i karakterizacija zloina kao genocida.74
71 Dunost da se seamo ne podrazumeva pravo na neznanje. Odravanje seanja ne implicira da ono to je reeno u ime seanja moe izbei kritiku.... Ne moe se zaboraviti niti odbaciti istorija i istina zarad borbe protiv gubitka seanja, Conan, Rousso 1998: 4. 72 Na ovom mestu moram da podsetim da je jedini evropski srpski politiar, Zoran ini, pekao vola na Palama s Radovanom Karadiem 1994. Ne, ni tada on nije bio nacionalista, ali, oito, bio je spreman da zarad popularnosti rtvuje temeljne civilizacijske vrednosti. No, za razliku od nekih drugih, barem se nije slikao s mitraljezom. 73 Predsednik KP Francuske or Mare (Georges Marchais) (19721994) decenijama je tvrdio da je tokom rata bio prislino mobilisan za rad u nemakoj fabrici u Bavarskoj, da bi se 1981. pojavio dokument koji svedoi da je zapravo otiao sasvim dobrovoljno da radi u njoj. 74 Tadi je 1995. rekao da ide u Srebrenicu zato to se tamo desio ratni zloin, koji su poinili neki moji sunarodnici u nacionalno ime (Tadi: U Srebrenicu kao predsednik, internet). Na samoj komemoraciji nije govorio, ba kao ni pet godina kasnije.

72

IZMIRENJE S PROLOU ILI SUOAVANJE S NJOM?

Svi neverbalni akti, prisustvo na komemoracijama, venci, razgovori sa majkama rtava,75 bez sumnje uistinu mnogo znae i jesu ogroman pomak u odnosu na prethodni period i moda za sada jesu dovoljni.76 irakov govor u kojem je, jo jednom, priznao kolektivno ogreenje koje je poinjeno prema Jevrejima u ime Francuske i Francuza bio je nedvosmisleno priznanje odgovornosti i samim tim izvinjenje. Nije posao predsednika drave Srbije da ide unaokolo i izvinjava se kome stigne. U kontekstu izmirenja s prolou i s drugim narodima na Balkanu, njegov posao u budunosti mora biti eksplicitno verbalno priznanje odgovornosti za akte koje je poinila drava iji je on predsednik ili odgovornosti za ono to nije uinila. esto, francuski predsednici takoe nam pokazuju da se do takozvanog nacionalnog pomirenja ne moe stii zaboravom, ni mitovima, meanjem kostiju rtava i zloinaca, revizionizmom, niti utanjem. Mitovi jesu delotvorni, ali i zaborav ima svoje granice (Rousso 1994: 96) i to se sjajno pokazalo na primeru estoke negativne reakcije francuske javnosti na pozive na pomirenje koji su stizali od Pompidua i Miterana, jer poev od sedamdesetih godina, degolovski mit vie nije funkcionisao (kao to smo videli, ne samo zato to De Gola vie nije bilo). Sedmo, francusko iskustvo pokazuje nam i da je neophodno da predsednik ima ono to se zove dravnika vizija i spremnost da uini ono vredno (da gradi mit ili da ga rui), makar to i ne bilo politiki probitano. Taj momenat iz francuske istorije danas je u Srbiji aktuelniji nego ikada: De Gol jeste stvorio mit, ali je i dao nezavisnost Aliru koji je imao status integralnog dela francuske teritorije, a ne kolonije.77 irak jeste bio degolista, ali je priznao kolektivno ogreenje Francuza. Miteran jeste branio Renea Buskea, ali je uveo Nacionalni dan seanja na rtve, prvi je predsednik koji je prisustvovao komemoraciji 16. jula i za vreme njegovog mandata podignut je novi spomenik rtvama racije na pariskom velodromu. Takoe, odvaio se da otvoreno progovori o svojoj prolosti, to je umnogome pomrailo
75 Obeleena godinjica u Srebrenici, internet. 76 Ni oni se nisu izvinili, niti priznali krivicu? Ima neeg duboko nehumanog u ovakim argumentima. Jo jedan dokaz da se na Balkanu narodi neprestano takmie u tome ko je gori. 77 Nalaziti u De Golu uzor znai ipak neto malo vie od izjave da ste [f]airly Close to de Gaulle (internet). De Gol nije zadrao efa viijevske obavetajne slube, niti naelnika Generaltaba, a puistiki generali (1961) pohapeni su i dobili su od 15 godina zatvora do smrtne kazne (kasnije zamenjena za doivotni zatvor). Sve i kada bi bilo tano, nemogue je i zamisliti De Gola da u toku pokuaja dravnog udara kae: Mislim da su stvari reavane ranije ovoga ne bi bilo (Podseanje na trajk JSO-a: Crvene beretke i zemunski klan, internet). Nemogue je zamisliti ga da izjavi da uesnici u oruanoj pobuni ni na koji nain nisu ugrozili bezbednost zemlje.

73

P REdRAg M ILIdRAg

O ULOZI PREDSEDNIKA DRAVE U PROcESU POMIRENJA S PROLOU

sliku o njemu, ali i sutastveno doprinelo dijalogu unutar francuskog drutva o njegovoj viijevskoj prolosti.78 Nije nimalo lako priznati odgovornost drave na ijem ste elu za bilo kakvu povezanost s najteim moguim zloinom (makar ona bila i samo odgovornost za neinjenje) i prihvatiti injenicu da su sam zloin poinili pripadnici naroda kojem i sami pripadate. Francuskim predsednicima i francuskom drutvu bilo je potrebno pedeset godina da to priznaju i da iznau nain kako iveti s tim. Naalost, s obzirom na dananju Srbiju, sasvim je jasno da ona u blioj budunosti nee imati predsednika koji bi bio barem nalik nekom francuskom, iraku pogotovo: prve, negacionistike izjave novoizabranog predsednika Srbije Tomislava Nikolia o prolosti ne obeavaju. Nita dobro.79
74

Meutim, uprkos upravo reenom, ono to je dosad uinjeno u Srbiji80 daje sasvim dovoljno osnova za nadu da je Adornov (Adorno) uvid i u njenom sluaju delatan: Brisanje seanja pre je rezultat odve budne svesti nego njene slabosti prema nadmoi nesvesnih procesa.81
Primljeno: 10. septembar 2012. Prihvaeno: 15. septembar 2012.

Literatura Adorno, Theodor W. (2000) ta znai rad na prolosti, s nemakog prevela Dobrila Begenii, Re 57 (3): 4957. (Was bedeutet: Aufarbeitung der Vergangenheit, Theodor W. Adorno, Ob nach Auschwitz noch sich leben lasse. Ein philosophisches Lesebuch, Rolf Tiedemann (hrsg.), Suhrkamp, Frankfurt/Main, 1996, str. 3147). Algiers putsch of 1961, (internet) dostupno na: http://en.wikipedia.org/wiki/Algiers_ putsch_of_1961 (pristupljeno 17. avgusta 2012).

78 Pritom, nebitno je da li je njegov motiv bio da ulepa sliku o sebi kod Francuza (a postigao je suprotno) ili je motiv bio da po cenu uruavanja slike o sebi otvori bolne teme za Francusku. Bitni su rezultati, ne motivi. 79 U Srebrenici nije bilo genocida, rei su Tomislava Nikolia u intervjuu za TV Crne Gore 31. maja 2012. (internet). Ponovljena izjava o Srebrenici; up. Serbian president Nikolic warns of Kosovo genocide, internet. 80 Suenja, Deklaracija Skuptine Srbije, celo politiko rukovodstvo iz devedesetih u Hagu, predsednik u Srebrenici, predsednikovo izvinjenje na Ovari, objavljivanje snimka egzekucije srebrenikih rtava na dravnoj televiziji, ekshumacija rtava sukoba na Kosovu sahranjenih u Srbiji, igrani film Lepa sela lepo gore, dokumentarni filmovi Vukovar: poslednji rez, Jedinica itd., itd. 81 Adorno 1986: 117.

IZMIRENJE S PROLOU ILI SUOAVANJE S NJOM?

Allocution de M. Jacques CHIRAC, Prsident de la Rpublique, prononce lors des crmonies commmorant la grande rafle des 16 et 17 juillet 1942., (internet) dostupno na: http://www.jacqueschirac-asso.fr/fr/wp-content/uploads/2010/04/ Comm%C3%A9moration-rafle-Juillet-1995.pdf (poseeno 9. avgusta 2012). Bozani u Jasenovcu: Crkva se nikom ne ispriava, (internet) dostupno na: http://www. slobodnaevropa.org/content/bozanic_jasenovac/1830422.html (pristupljeno 16. avgusta 2012). Carrier, Peter (2000) National Reconciliation? Mitterand, Chirac and the Commemorations of Vichy 199295, National Identities 2: 127144. Conan ric, Rousso Henry (1998) Vichy: An Ever-present Past, Translated and Annotated by Nathan Bracher, Hanover: University Press of New England (Vichy, un pass qui ne passe pas, drugo izdanje, Fayard, 1996). Johnson, Douglas (1988) A Question of Guilt: Pierre Laval and the Vichy Regime, History Today 38: 1117. Fairly Close to de Gaulle, (internet) dostupno na: http://www.spiegel.de/international/ spiegel/english-summaries-a-102448.html (pristupljeno 16. avgusta 2012). Fishman Sarah, Lee Downs Laura, Sinanoglou Ioannis, Smith Leonard V., Zaretsky Robert (eds.) (2000) France at War. Vichy and the Historians, Oxford, New York: Berg. Furman Nelly (2005) Viewing memory through Night and Fog, The Sorrow and the Pity and Shoah, Journal of European Studies 35 (2): 169185. Gildea, Robert (1996) France since 1945, Oxford: Oxford University Press. Golsan, Richard J. (ed.) (1996) Memory, the Holocaust, and French Justice. The Bousquet and Touvier Affairs, Hanover: University Press of New England. (2000a) Vichys Afterlife; History and Counterhistory in Postwar France, Lincoln and London, University of Nebraska Press. (2000b) Papon: The Good, the Bad, and the Ugly, SubStance 29: 139152. Gordon, Bertram M. (1995) The Vichy Syndrome Problem in History, French Historical Studies 19: 495518. Hamilton, Alaster (1978) Faizam i intelektualci 19191945, Beograd: Vuk Karadi. Hellman, John (1995) Wounding Memories: Mitterand, Moulin, Touvier, and the Divine Half-Lie of Reisistance, French Historical Studies 19: 461486. Janklvitch, Vladimir (1986) Dans lhonneur et la dignit, u Limprescriptible, Paris: Seuil, str. 8486. Loeil de Vichy, 1993, dokumentarni film; Canal+, Centre National de la Cinmatographie, Dlgation la Mmoire et lInformation Historique, FIT Productions, Institut National de lAudiovisuel, La Sofica Bymages, Ministre de la Culture et de lducation Nationale, Secrtariat dtat aux Anciens Combattants et Victimes de Guerre, Sylicone, TF1 Films Production; Claude Chabrol; DVD izdanje First Run Features, Njujork. Le chagrin et la piti, 1969, dokumentarni film; Tlvision Rencontre, Norddeutscher Rundfunk, Tlvision Suisse-Romande; Marcel Ophls; DVD izdanje Arrowfilms, London. Marrus, Michel R. (1995) Coming to Terms with Vichy, Holocaust and Genocide Studies 9: 2341. Munholland, Kim (1994) Wartime France: Remembering Vichy, French Historical Studies 18: 801820.

75

P REdRAg M ILIdRAg

O ULOZI PREDSEDNIKA DRAVE U PROcESU POMIRENJA S PROLOU

Nikoli: Neu biti prepreka konstituisanju vlade, (internet) Politika, 29. jul 2012. Dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Nikolic-Necu-biti-prepreka-konstituisanju-vlade.lt.html (pristupljeno 30. jula 2012). Nikoli mandat zapoeo gafovima (internet), dostupno na: www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=06&dd=04&nav_category=11&nav_id=615607 (pristupljeno 25. jula 2012). Nikoli: Ne urimo u EU, (internet), dostupno na: http://www.b92.net/info/vesti/index. php?yyyy=2012&mm=09&dd=29&nav_category=11&nav_id=647301 (pristupljeno 30. septembra 2012). Obeleena godinjica u Srebrenici, (internet) dostupno na: http://www.b92.net/info/ vesti/index.php?yyyy=2010&mm=07&dd=11&nav_category=64&nav_id=444749 (pristupljeno 9. avgusta 2012). Pavievi ore (2008) Politiko pamenje: Normalni sluaj i patologije, Re 77.23: 6988. Paxton, Robert O. (1972) Vichy France. Old Guard and New Order, 19401944, London: Barrie & Jenkins.

76

Podseanje na trajk JSO-a: Crvene beretke i zemunski klan, (internet) dostupno na http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2003&mm=03&dd=22&nav_ category=11&nav_id=104084 (pristupljeno 17. avgusta 2012). Ricoeur, Paul (2004) Memory, History, Forgetting, translated by Kathleen Blarney and David Pellauer, Chicago and London: The University of Chicago Press (Memoire, lhistoire, loubli, Seuil, 2000). Rousso, Henry (1994) The Vichy Syndrome: History and Memory in France since 1944, translated by Arthur Goldhammer, Cambridge, London: Harvard University Press (Le Syndrome de Vichy: De 1944 nos jours, drugo, revidirano izdanje, Seuil 1990). (2002) The Haunting Past. History, Memory, and Justice in Contemporary France, translated by Ralph Schoolcraft, Philadelphia, University of Pensilvania Press (La hantisse du pass: entretien avec Philippe Petit, Les ditions Textuel, 1998). (2006) The Political and Cultural Roots of Negationism in France South Central Review 23: 6788. Serbian president Nikolic warns of Kosovo genocide (internet), Guardian, 29. jul 2012; dostupno na: http://www.guardian.co.uk/world/2012/jul/29/serbian-president-nikolic-kosovo-genocide?INTCMP=SRCH (pristupljeno 9. avgusta 2012). Srebrenica: 10 godina od zloina, (internet) dostupno na: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2005&mm=07&dd=11&nav_category=12&nav_id=172392 (pristupljeno 9. avgusta 2012). Sretenovi, Stanislav (2006) Istoriografske debate i kontroverze u Francuskoj i Italiji, u [bez urednika] Srbija (Jugoslavija) 19452005. Ideologije, pokreti, praksa, Beograd: Institut za savremenu istoriju, str. 267278. Suleiman, Susan Rubin (2006) Crises of Memory and the Second World War, Cambridge, London: Harvard University Press. Sweets, John F. (1988) Hold that Pendulum! Redefining Fascism, Collaborationism and Resistance in France, French Historical Studies 15: 731758. Tadi: U Srebrenicu kao predsednik, (internet) dostupno na: http://www.b92.net/info/ vesti/index.php?yyyy=2005&mm=06&dd=23&nav_category=64&nav_id=171199 (pristupljeno 9. avgusta 2012).

IZMIRENJE S PROLOU ILI SUOAVANJE S NJOM?

Taylor, Lynne (2004) Occupied France Remembered, Contemporary European History 13: 357365. Vidal-Naquet, Pierre (1992) Assassins of Memory. Essays on the Denial of the Holocaust. New York, Columbia University Press. (Les Assassins de la mmoire. Un Eichmann de papier et autres essais su le rvisionisme, Editions La Dcouverte, 1987). Wexler, Leila Sadat (1995) Reflections on the Trial of Vichy Collaborator Paul Touvier for Crimes against Humanity in France, Law & Social Inquiry 20: 191221. Weyeneth, Robert R. (2001) The Power of Apology and the Process of Historical Reconciliation, The Public Historian 23 (3): 338. Wood, Nancy (1999) Memory on Trial in Contemporary France: The Case of Maurice Papon, History & Memory 11: 4176. Wolf, Joan B. (1999) Anne Frank is Dead, long live Anne Frank: The Six-Day War and the Holocaust in French Public Discourse, History and Memory 11: 104140. Zastupljenost Tuilatva za ratne zloine u medijima u Srbiji, (internet) dostupno na: http://www.tuzilastvorz.org.rs/html_trz/POCETNA/ZASTUPLJENOST_CIR.pdf (pristupljeno 10. avgusta 2012).

77 Predrag Milidrag On the Role of the President of the State in the Process of the Reconciliation with Past: French Experience
Abstract The article analyzes the role of the presidents of French Fifth Republic in the process of the French reconciliation with its Vichy past, i.e. with collaboration and participation in the Final solution of Jewish question in Europe during Second World War. It is analyzed De Gaulles creation of resistancialist myth; Mitterrands Pre-War as well as War past, his friendship with R. Bousquet and his refusal to speak at the commemoration in 1992; chiracs speech in which he admitted collective responsibility of France and Frenchmen. In the final chapter, on the basis of the French experience, some conclusions have been drawn which could be relevant for Serbia today. These are the most important ones: the building of the myth immediately following a traumatic period is an unavoidable phase; neither the political left nor right are a priori a positive factor in the process of the reconciliation with the past; the president of the state must have a vision of the statesman; the explicit verbal recognition of the responsibility is necessary. Key words De Gaulle, Mitterrand, chirac, Vichy, Srebrenica, former Yugoslavia wars, resistancialist myth, collective responsibility.