Istorijat sportske medicine u Srbiji

Uloga sportske medicine u savremenom sportu

Prof. dr sci. med. Sergej M. Ostoji Ostoji

1930

Organizovana zdravstvena kontrola sportista i higijenska kontrola sportskih objekata u Beogradu Prva sportska ambulanta na Medicinskom fakultetu u Beogradu prof dr. V. Arnovljevi. Prvi srpski lekar, dr V. Smodlaka, odlazi na specijalizaciju sportske medicine u Berlinu. Na Dravnom Institutu za fiziku kulturu uvode se predavanja iz sportske medicine

1936

1937

1945

1945 1952 1957 1966 1970 1977 1995 1995 2003 2004 2005

Osnovano odeljenje za sportsku medicinu SLD. Osnovan Institut za sportsku medicinu. Osnovan prvi sportski zdravstveni Centar Prvi specijalista sportske medcine, dr M. Petrovi Institut za sport. med. na Medicinskom fakultetu. Kongres FIMS-a Balkanski Kongres Sportske medicine Udruenje za medicinu sporta Srbije. I srpski kongres medicine sporta i sportskih nauka FIMS-ov simpozijum "Nauka u slubi sporta" 10th Annual Congress of Sport Science

SPORTSKA MEDICINA U EVROPI

1. Promocija fizike aktivnosti !!! 2. Standardizacija pregleda sportista 3. Uvoenje specijalizacije iz sportske medicine

Ciljevi sportske medicine

Promocija fizike aktivnosti kao faktora zdravlja Adekvatna zdravstvena zatita za sve sportiste Struno-savetodavna pomo trenanom procesu Kontrola upotrebe doping sredstava Edukacija, trening i linenciranje Zatita profesionalnog interesa i prava lekara Izdavanje strunih i naunih publikacija

Fizika aktivnost Fizi moe zameniti mo mnoge lekove, ali lekove, nijedan lek ne moe mo zameniti fiziku fizi aktivnost Per-Olaff strand Per-

Saradnja sa drugim asocijacijama iz oblasti sporta

PROMOCIJA FIZIKE AKTIVNOSTI KAO FAKTORA ZDRAVLJA

Priblino jedna treina populacije ima viak kilograma ili gojaznost nastao kao posledica nedovoljne fizike aktivnosti to je izlae poveanom riziku od sranih oboljenja, eerne bolesti, malignih oboljenja !!!

Preporuke za fiziku aktivnost

American College of Sports Medicine

Korisni efekti na zdravlje

Minimum 30 minuta aktivnosti dnevno Intenzitet - umeren 3-5 MET Barem etiri puta nedeljno Poeljno je svaki dan u nedelji

Ekonomski benefiti aktivnije populacije

Svetska Zdravstvena Orgnaizacija, 1999

Fizika aktivnost i javno zdravlje

Nacionalne preporuke i obrasci fizike aktivnosti Promena ponaanja uesnika u fizikoj aktivnosti Korisni efekti vs. rizino ponaanje Koncept ETANJEM DO ZDRAVLJA
British Association for Sport and Exercise Sciences 2004

Porast proporcije aktivnog stanovnitva od 21% (1985) do 37% (1995) - uteda zdravstvenih trokova od 190 miliona dolara Uteda zdr. trokova do 2003. godine - 5 milijardi dolara Godinji porast broja aktivnih osoba za 1% - uteda od 10.2 miliona dolara Kompanije koje zapoljavaju aktivne osobe ostvaruju viak profita od 513 dolara godinje

ZDRAVSTVENA ZATITA
Pruanje svih oblika zdravstvene nege sportista Morfo-funkcionalna testiranja Spreavanje neeljenih zdravstvenih zadesa Identifikacija slabih i jakih strana sportiste Podaci za dizajniranje reima treninga Informacija o povratnoj sprezi trening-rezultat Edukacija ispitanika Ostalo

SISTEMATSKI PREGLED SPORTISTA PRE TAKMIENJA TAKMI

PROJEKTI UPRAVE ZA SPORT MINISTARSTVA PROSVETE I SPORTA REPUBLIKE SRBIJE 2004 - 2005 Iznenadna srana smrt u sportu Standardizacija u sportskoj medicini Edukacija sportiskinja po pitanju dopinga u sportu UDRUENJE ZA MEDICINU SPORTA SRBIJE

TESTIRANJA U VRHUNSKOM SPORTU

World Anti-Doping Code

SVETSKI ANTIDOPING KODEKS
1. Doping kontrola 2. Obrazovanje i istraivanje 3. Prava i obaveze 4. Prihvatanje, saglasnost, modifikacija, interpretacija Novi kodeks za Olimpijadu u Atini 2004 !!!!

Lista zabranjenih supstanci i metoda

Svetska anti-doping agencija

World Anti-Doping Agency, WADA lanovi Olimpijskog komiteta predstavnici vlada zemalja uesnica Poslednja izmena - 01. januar 2005 !!!

Edukacija sportista i sportskih radnika Linenciranje kadrova - doping oficira Organizacija doping-kontrole Akreditaciono telo za pitanja dopinga

MORFO-FUNKCIONALNA TESTIRANJA MORFOBez ega se (ne) moe? mo

FAKTORI SPORTSKOG POSTIGNUA

CILJEVI TESTIRANJA
INFORMACIJA O ZDRAVSTVENOM STATUSU ISPITANIKA !!! IDENTIFIKACIJA ISPITANIKOVIH SLABIH I JAKIH STRANA PODACI ZA DIZAJNIRANJE REIMA TRENINGA INFORMACIJA O POVRATNOJ SPREZI TRENING-REZULTAT

Mc Dougall i sar. 1991

EDUKACIJA ISPITANIKA

TESTIRANJA TREBA DA
MERI VARIJABLE RELEVANTNE ZA SPORT IZVEDENE PROCEDURE MORAJU BITI VALIDNE I POUZDANE PROTOKOLI TO JE VIE MOGUE SPECIFINI ZA DATI SPORT IZVOENJE TESTOVA PRAVILNO KONTROLISANO POTOVANA LJUDSKA PRAVA ISPITANIKA I ETIKI KODEKSI REZULTATI I PROCEDURE OBJANJENI SPORTISTI I TRENERU

PARAMETRI KOJI SE MERE (PROCENJUJU)

MORFOLOKI PARAMETRI AEROBNA SPOSOBNOST (KAPACITET) ANAEROBNA MO I KAPACITET MIINA SNAGA MOTORIKE VARIJABLE SPIROMETRIJA BIOHEMIJSKE ANALIZE HISTOLOKE ANALIZE OSTALE PRETRAGE

MORFOLOKA MERENJA
Morfologija - odreuje sposobnost organizma za fiziki napor Povezane sa funkcionalnim kapacitetima Obraunavaju se u odnosu na TM, TV ili BSA Povezanost sa rizikom nastanka i razvoja nekih stanja KVS Antropometrija - merenje dimenzija organizma (somatotip) BIA - odreivanje otpora protoku struji Hidrodenzitometrija BOD POD, DEXA, CT, NMR

TELESNA VISINA - linearna merenja

Visinometar - stadiometar ili antropometar Preciznost - 0.1, 0.5 ili 1.0 cm Ispitanik - bos, uspravljen, sastavljenih peta, razmaknuta stopala Glava - u poloaju tzv. Frankfurtske ravni Horiz. linijaa izmeu najvie take unog kanala i donje ivice orbite

Ostala linearna merenja - sedea visina, duina segmenata tela Specifini antropometrijski indeksi - kruralni, podlakatni ...

TELESNA MASA
Vaga ija preciznost treba da bude najmanje 100 gr Vagu treba badariti pre svakog merenja Pri merenju, ispitanik stoji na sredini platforme Bos, blago rastavljenih stopala i samo u donjoj odei

VISINSKO-TEINSKI ODNOS
Indeks telesne mase (body mass index - BMI) BMI je validan za procenu visinsko-teinskog odnosa Koristi se za sve osobe oba pola starije od 20 godina. Formula za njegovo izraunavanje glasi BMI = TM (kg)/TV2 (m) Od roenja do pune zrelosti, BMI se nepravilno menja Ne koristi se kod dece zbog neusklaenosti rasta Kod dece - vrednosti percentilnih normi za BMI Normalno uhranjena deca 25-75% percentila za starosnu dob

Ostala merenja - vaga sa BIA (kompletna struktura) Sadraj masti, miia, kostiju u strukturi sasatava tela Raspodela masti, koliina ICT, BMR, metabolika starost

Klasifikacija BMI po Garrow-u

BMI (kg/m2) < 20 20-24,9 25-29,9 30-39,9 > 40 Stanje uhranjenosti Nedovoljna uhranjenost Normalna uhranjenost I stepen gojaznosti II stepen gojaznosti III stepen gojaznosti

ODREIVANJE SASTAVA TELA

Odreivanje BMI nije dovoljno za utvrivanje gojaznosti Sportisti - miina masa prelazi 50% ukupne telesne mase Sportisti - poveanje BMI iznad granica normalne vrednosti Sastav tela (BC - body composition) Proceniti odnos dve njene osnovne komponente Bezmasna telesna masa (fat free mass) Telesne masti (fat mass)

Ostala merenja - odreivanje somatotipa

Prosene vrednosti F% kod takmiara u raznim sportovima DEBLJINA KONIH NABORA Kaliper Standardni pritisak na 1 mm2 povrine koe 0,01 pa Precizno odreene antropometrijske take Internacionalni bioloki program (IBP) Izbor algoritamske formule Durnin-Womersley Parizskova Jackson-Pollock Forsyth-Sinning Matiegka ?! Sport bodi bilding, maraton biciklizam, tranje Koarka Plivanje fudbal, tennis Skijanje, odbojka M 5-8 5-12 6-13 6-13 6-14 8-15 6-12 8-15 10-16 10-20 10-20 10-20

S obzirom da su kod iste osobe vrednosti F zavisne od aktuelnog stanja treniranosti, one kod sportista na vrhuncu takmiarskog ciklusa mogu da budu za 2-3 procenta nie nego na poetku pripremnog perioda

DISTRIBUCIJA TELESNE MASTI

procenat telesne masti - struktura gojaznosti distribucija masnog tkiva - androidni i ginoidni tip gojaznosti odnos obima struka i obima kukova (WHR - waist-hip ratio) antropometrijska traka vrednosti WHR iznad 0,8 za ene iznad 0,9 za mukarce nepovoljni, androidni tip gojaznosti vrednosti WHR vee od 1,0 za mukarce vee od 0,9 za ene visok zdravstveni rizik

za procenu stepena zdravstvenog rizika kod gojaznih osoba dovoljno i samo merenje struka povean obima struka - dva nivoa zdravstvenog rizika kada je obim struka vei od 80 cm za ene vei od 94 cm za mukarce zdravstveni rizik je prisutan kada je obim struka vei od 88 cm za ene vei od 102 cm za mukarce multipli zdravstveni problemi

AEROBNA SPOSOBNOST
Direktna determinacija aerobnog kapaciteta Konfiguracija opreme Protokoli i modaliteti testiranja Kriterijumi za dostizanje VO2 max Normativni podaci Razmene gasova na nivou plua Merenje, validacija, aplikacija Ostale varijable

ANAEROBNA MO I KAPACITET
Testovi anaerobne moi Testovi anaerobnog kapaciteta Akumulirani kiseoniki dug Wingate test RAST Margaria test, Quebec 10-sec i 90-sec test Vertical jump (SJ, CMJ, VJ, 4 CMJ, 60-s) Sport-specifini testovi

10

TESTIRANJE SNAGE MIIA

Znaaj testiranja snage miia (rehabilitacija !!!) Modaliteti testiranja Jedan repetitivni maksimum (1-RM) Izometrijska testiranja Izokinetika testiranja Izotonika testiranja SSC test Ostalo

SNAGA STISKA AKE

Dinamometrijski izometrijski test Najire primenjivan Tri pokuaja stezanja sa 30 s pauze Registruje se najbolji rezultati za levu i desnu aku Snaga - zbir najboljih rezultata za desnu i levu aku

11

Procena miine snage na osnovu rezultata testa snaga stiska ake mukarci SS D+L (kg) odlian (5) vrlo dobar (4) dobar (3) nedovoljan (2) slab (1) 17-19 god >119 101-118 82-100 63- 81 <62 20-29 god >123 105-122 87-104 68- 86 <67 30-39 god >125 106-124 88-105 69- 87 <68

ene 17-19 god >78 61-77 45-60 28-44 <27 20-29 god >71 59-70 47-58 35-46 <34 30-39 god >72 60-71 48-59 36-47 <35

SS D+L (kg) odlian (5) vrlo dobar (4) dobar (3) nedovoljan (2) slab (1)

1 REPETITIVNI MAKSIMUM

12

MERENJE FLEKSIBILNOSTI
Sposobnost nesmetanog pokretanja zgloba Kompletan obim njegove pokretljivosti. Zglobne strukture, ligamenti i miii Najvanija komponenta fizike sposobnosti !!! Veliki znaaja u optimalnom stanju zdravlja

TEST - duboki pretklon na klupici

Fleksibilnost trupa Ispitanik stoji na postolju klupice sastavljenih stopala Nekoliko istezanja sa rukama uzdignutim iznad glave Maksimalan pretklon bez savijajanj kolena Ruke su opruene sa sastavljenim prstima Ispitanik dodiruje privreni lenjir najdublje to moe Najvie tri pokuaja, a registruje najbolji rezultat Procenjuje se preko odgovarajue klasifikacije

MUKARCI pretklon (cm) odlian (5) vrlo dobar (4) dobar (3) nedovoljan (2) slab (1) 17-19 god > -28 -17 - -27 -6 - -16 5 - -5 <6 20-29 god > -25 -16 - -24 -5 - -15 5 - -4 <6 30-39 god > -25 -14 - -24 -4 - -13 7 - -3 <8

ENE pretklon (cm) 17-19 god 20-29 god 30-39 god

FLEKSIBILNOST - NAPREDNA MERENJA

Brojni protokoli i metodi Merenje obima pokreta svih zglobova Cureton-ov test Wells-Dilon-ov test Fotofleksimetrija + radiografija Goniometrija Leightonov fleksimetar

odlian (5) vrlo dobar (4) dobar (3) nedovoljan (2) slab (1)

> -27 -17 - -26 -8 - -16 1 - -7 <1

> -27 -17 - -26 -7 - -16 3 - -6 <3

> -27 -16 - -26 -6 - -15 4 - -5 <4

13

BIOMEHANIKA ANALIZA

LABORATORIJSKE ANALIZE
Klasina baterija analiza Pre, tokom i nakon sportske aktivnosti Promene homeostaze mogu uticati na kapacitet za fiz. akt Limitirajui faktor sportskog nastupa Evaluacija metabolike "ekonomije" tokom vebanja Acido-bazni status i hidro-elektrolitni balans Bazalna stanja tokom i nakon sporta.

ELEKTROMIOGRAFIJA

Koncentracija jona vodonika - kiselost krvi (pH) Alkalna rezerva Bikarkbonati Laktati Kreatin fosfokinaza Urea Kreatinin Plazma proteini Slobodne masne kisleine Elektroliti Hemoglobin, anemija i merenje statusa gvoa Reaktivnost imunolokog statusa Testovi urina Ostali testovi

MIINA STRUKTURA
Procedure miine biopsije Rukovanje, kontrola i analiza materijala Histohemijska preparacija Tipiziranje miinih vlakana Metaboliki profil (glikogen, laktati) Miini enzimi (PFK, SDH, heksokinaza, citrat sintaza) Referentni opseg Ostale varijable

TERENSKA TESTIRANJA
NE KORISTI SE SOFISTICIRANA I SKUPA (?!) OPREMA ISTOVREMENO TESTIRANJE VIE SPORTISTA VEA SPECIFINOST OD LABORATORIJSKIH MERENJA MANJA VERODOSTOJNOST (?!) OD LAB. MERENJA U SADEJSTVU SA LABORATORIJSKIM MERENJIMA

14

TERENSKA TESTIRANJA
Visina i teina Suma pet konih nabora Shuttle run test opte izdrljivosti Sit and reach test fleksibilnosti 10 x 5-m shuttle test brzine Flamingo test ravnotee Test izdrljivosti trbune muskulature Snaga stiska ake Test horizontalne skonosti - eksplozivna snaga
Eurofit (1988) European Test of Physical Fitness

BATERIJE TERENSKIH TESTOVA

AAHPERD MANITOBA Fitness Performance Get Fit (Presidents Council on Physical Fitness and Sports) FITNESSGRAM (Cooper Institute for Aerobic Research) Canada Fitness Awards CAHPER Fitness Performance Test CSTF (Canadian Society for Exercise Physiology)

Doping u sportu
Prof. dr sci. med. Sergej M. Ostoji dr Ostoji

Doping
Izveden iz rei dope kojom pripadnici re dope afrikog plemena Kafiri nazivaju teni afri te ekstrakt (pivo) koji koriste u stimulativne svrhe.

Doping i Olimijade
Olimpijada u Rimu 1960. god Umro biciklista E. Jensen (amfetamin) Olimpijada u Tokiju 1964. god Definicija dopinga Olimpijada u Meksiko Sitiju 1968. god Prva testiranja

15

Definicija dopinga
Olimpijski pokret upotreba sredstava (supstanci ili metoda) koja su potencijalno tetna po zdravlje sportista, i/ili imaju sposobnost da poboljaju njihovu takmiarsku sposobnost; prisustvo zabranjene supstance u telu sportiste ili postojanje dokaza o korienju zabranjene supstance ili metode

World Anti-Doping Code

SVETSKI ANTIDOPING KODEKS

1. Doping kontrola 2. Obrazovanje i istraivanje 3. Prava i obaveze 4. Prihvatanje, saglasnost, modifikacija, interpretacija Novi kodeks za Olimpijadu u Atini 2004 !!!!

Lista zabranjenih supstanci i metoda

Svetska anti-doping agencija

World Anti-Doping Agency, WADA lanovi Olimpijskog komiteta predstavnici vlada zemalja uesnica Poslednja izmena - 26. mart 2004 !!!

Zabranjene supstance
S1. Stimulansi S2. Narkotici S3. Kanabinoidi S4. Anaboliki agensi S5. Peptidni hormoni S6. Beta 2 agonisti S7. Anti-estrogeni agensi S8. Maskirajui agensi S9. Glikokortikosteroidi

Monitoring lista
Prati se njihova upotreba u sportu Bez sankcija za pozitivan nalaz Stimulansi (kofein, fenilefrin, fenilpropanolamin, pipradrol, pseudoefedrin, sinefrin) Narkotici (odnos morfin/kodein)

16

Stimulansi
Materije koje poveavaju aktivnost organizma delujui na CNS I PNS Adrafinil, amfepramon, amifenazol, amfetamin, amfetaminil, amfetamin benzfetamin, bromantan, karfedon, katin, klobenzoreks, kokain, kokain dimetilamfetamin, efedrin, etilamfetamin, etilefrin, fenkamfamin, efedrin fenetilin, fenfluramin, fenproporeks, furfenoreks, mefenoreks, mefentermin, mezokarb, metamfetamin, metilamfetamin, metilenedioksiamfetamin, metilenedioksimetamfetamin metilefedrin, metilefedrin metilfenidat, mofadinil, niketamid, norfenfluramin, parahidroksiamfetamin, pemolin, fendimetrazin, fenmetrazin, fentermin, prolintan, selegilin, strihinin i druge supstance sa slinom hemijskom strukturom i/ili farmakolokim efektima. Znaajni neeljeni efekti - uznemirenost, premor, nesanica, vrtoglavice, psihoze, aritmije, anginoni bol, poremeaj termoregulacije, smrtni ishod !!!

Narkotici
Depresorsko delovanje na CNS - smanjenje bola, zamora ... Zabranjeni - buprenorfin, dekstromoramid, diamorfin (heroin), hidromorfon, metadon, morfin, oksikodon, oksimorfon, pentazocin, petidin. Dozvoljeni - kodein, dekstrometorfan, dekstropropoksifen, dihidrokodein, difenooksilat, etilmorfin, folkodin, propoksifen i tramadol Neeljeni efekti - zavisnost, psihoze, halucinacije, poremeaji termoregulacije, KVS i RT, povreda, depresija CNS, smrtni ishod !!!

Kanabinoidi
Ranije na monitoring listi Kanabinoidi
hai marihuana slini ekstrakti i proizvodi

Anaboliki agensi

Anaboliki androgeni steroidi (AAS) egzogeni endogeni Druge anabolike supstance klenbuterol zeranol

17

Anaboliki agensi
Anaboliki steroidi imaju anaboliki efekat (stimulacija sinteze miinih proteina) i androgeni efekat (stimulacija mukih seksualnih karaktersitika) Beta 2 agonisti imaju anaboliki i stimulatorni (CNS) efekat UPOTREBA: stimulacija rasta miia,agresivnost UVEANJE MIINE MASE POVEANJE SNAGE

Anaboliki agensi
NEELJENI EFEKTI raniji zavretak kotanog rasta cirotine promene jetre i hepatocelularni karcinom smanjenje HDL-holesterola, kardiomiopatije testikularna atrofija, manja koliina sperme uveanje dojki i bradavica (mukarci) maskulinizacija ena (brada i brkovi, produbljivanje glasa, uveanje klitorisa, atrfoija materice, poremeaji menstrualnog cilkusa) poveana agresivnost, poremeaji raspoloenja, poveani libido, psihotine promene

Anaboliki steroidi
EGZOGENI Androstenedion, bolasteron, boldenon, boldion, klostebol, danazol, dehidrohlormetiltestosteron, delta1-androsten3,17-dion, drostanolon, drostanediol, fluoksimesteron, formebolon, gestrinon, 4-hidroksitestosteron, 4-hidroksi19-nortestosteron, mestanolon, mesterolon, metandienon, metenolon, metandriol, metiltestosteron, miboleron, nandrolon, 19-norandrostenediol, 19norandrostenedion, norboleton, noretandrolon, oksabolon, oksandrolon, oksimesteron, oksimetolon, kvinbolon, stanozolol, stenbolon, 1-testosteron (delta 1dihidro-testosteron), trenbolon, ... i bliske supstance.

Anaboliki steroidi

ENDOGENI androstenediol, androstenedion, dehidroepiandrosteron (DHEA), dihidrotestosteron, testosteron i druge supstance sa slinom hemijskom strukturom ili farmakolokim efektima.

Anaboliki steroidi
Odnos testosterona (T) i epitestosterona (E) u urinu takmiara koji je vei od 6:1 je nedozvoljen, sem ako ne postoji dokaz o fiziolokom ili patolokom stanju, npr. smanjeno izluivanje epitestosterona, tumor koji proizvodi androgene ili enzimski deficit

Maskirajui agensi
Diuretici, epitestosteron, probenecid, plazma ekspanderi (npr. dekstran, hidroksietil skrob) Diuretici - stimulacija izbacivanja tenosti urinom radi redukcije mase u spotovima sa kategorizacijom (boks, rvanje, dudo, dizanje tegova), prikrivanje upotrebe drugih doping sredstava DIURETICI - acetazolamid, amilorid, bumetanid, kanrenon, hlortalidon, etakrinska kiselina, furosemid, indapamid, mersalil, spironolakton, tiazidi (npr. bendroflumetiazid, hlorotiazid, hidrohlorotiazid), triamteren i druge supstance sa slinom hemijskom strukturom ili farmakolokim efektima. NEZELJENI EFEKTI: poremeen elektrolitni balans (hipokalemija), zamor i grevi u miiima, povraanje, glavobolja, bolovi u stokaku, poremeaji termoregulacije, srane aritmije, zastoj sranog rada, smrtni ishod !!!

18

Peptidni hormoni
simulacija delovanja prirodnih hormona - uveanje miine mase, pojaan imunoloki odgovor, ubrzan oporavak, poveana produkcija eritrocita raste upotreba sintetikih hormona, ali cena je i dalje veoma visoka standardizovani metodi za laboratorijsku detekciju iz uzorka urina trenutno ne postoje (samo analiza krvi) NEELJENI EFEKTI: Creutzfeldt-Jakobova bolest, infektivne bolesti,akromegalija, poremecaji rasta i razvoja, metabolicke disfunkcije, hemoliticka bolest, kardiovaskularni overload ...

Peptidni hormoni
eritropoetin (EPO) hormon rasta (hGH) insulinu slian hormon rasta (IGF-1) horionski gonadotropin (hCG) pituitarnii sintetiki gonadotropini (LH) insulin kortikotropini

Eritropoetin (EPO)
Stvara se u bubregu, nakon ega putuje do kotane sri stimuliui proizvodnju crvenih krvnih zrnaca Sportisti ga koriste za poveanje oksigenacije miia, to je posebno vano kod sportova izdrljivosti Znaajni neeljeni efekti !!!

Humani hormon rasta (hGH)

Stimulie rast, sintezu proteina i razlaganje masti, ime se poveava miina masa Visoka cena (vrhunski sport) Znaajni neeljeni efekti !!!

Insulinu slian faktor rasta

Horionski gonadotropin (hCG)

Poveana endogena produkcija androgenih steroida. Deluje slino luteinizirajuem hormonu (LH), koji ima ulogu u produkciji mukih hormona Zabranjen samo kod mukaraca Neeljeni efekti !!!

Poveava zalihe glikogena u miiima Poveava miinu masu Znaajni neeljeni efekti !!!

19

Pituitarni i sintetiki gonadotropin

Koriste se za poveanje nivoa serumskih endogenih kortikoida i za odranje njihovog stimulativnog efekta Zabranjeni su samo kod mukaraca Neeljeni efekti !!!

Insulin
Poveanje miine mase Bolja utilizacija energetskog goriva Dozvoljen za leenje insulin-zavisnog dijabetesa Endokrinolog ili klupski lekar treba da pre takmienja, dostavi pismeni dokaz odgovarajuoj lekarskoj komisiji da sportista boluje od ove bolesti.

Kortikotropini

Antiestrogeni agensi
inhibitori aromataze klomiofen ciklofenil tamoksifen Zabranjeni samo kod mukaraca !!! mu

ACTH, tetrakosaktidi Efekat primene kortikotropina se smatra analognim oralnoj, intramuskularnoj ili intravenskoj upotrebi kortikoida Neeljeni efekti !!!

Glukokortikosteroidi
Zabranjeni kada se daju oralno, inrtravenski, inramuskularno, rektalno Ostali oblici davanja zahtevaju prijavu Znaajni neeljeni efekti !!!

Zabranjene metode
M1. Poboljanje transporta kiseonika M2. Farmakoloka, hemijska i fizika manipulacija M3. Genski doping

20

M1. Poboljanje transporta O2

Doping krvlju Upotreba proizvoda koji poboljavaju preuzimanje transport i korienje kiseonika
eritropoetini modifikovani Hb proizvodi mikroenkapsulirani Hb perfluorohemikalije efaproksiral - RSR 13

Doping krvlju
Transfuzija podrazumeva transfuziju krvi, eritrocita ili produkata koji sadre eritrocite radi poveanje opte izdrljivosti, unapreenja oporavka ... Autotransfuzija ili heterotransfuzija U principu, ne postoji medicinska opravdanost za njenu upotrebu, sem u sluaju tekog krvarenja ili akutne anemije Klupski lekar mora da pre takmienja predstavi sluaj relevantnoj medicinskoj komisiji radi dobijanja dozvole NEELJENI EFEKTI: alergijske reakcije, akutna hemolitika reakcija, oteenje bubrega, odloena transfuziona reakcija, prenos infektivnioh agenasa (Hepatitis B i C, AIDS ), prepotereenje cirkulacije, metaboliki ok

M2. FHF manipulacija

Supstance i metoda koji utiu na sastav i validnost uzorka urina Kateterizacija, zamena urina, inhibicija bubrene ekskrecija (kao kod upotrebe probenecida i srodnih supstanci ili modifikacija), menjanje T/E odnosa (kao kod upotrebe epitestosterona ili bromantana).

M3. Genski doping

Neterapijska upotreba gena, genetskih elemenata i/ili elija koje imaju kapacitet da dovedu do poboljanja sportskog postignua Nema dokaza o upotrebi u sportu ??? Nemogua identifikacija !!! Ekstremno skupa metoda Vrhunski sport

Testiranje van takmienja

S4. Anaboliki agensi S5. Peptidni hormoni S6. Beta 2 agonisti * S7. Anti-estrogeni agensi S8. Maskirajui agensi

Zabranjene supstance u pojedinim sportovima

P1. Alkohol : aeronautika (0.20 g/l), streliarstvo (0.10 g/l), automobilizam, bilijar, kuglanje (0.50 g/l), gimnastika (0.10 g/l), karate (0.40 g/l), moderni pentatlon (0.10 g/l), motociklizam, rolering (0.02 g/l), skijanje, triatlon (0.20 g/l), rvanje. P2. Beta-blokeri : acebutolol, alprenolol, atenolol, betaksolol, bisoprolol, bunolol, karteolol, karvedilol, celiprolol, esmolol, labetolol, levobunolol, metipranolol, metoprolol, nadolol, oksprenolol, pindolol, propranolol, sotalol, timolol. Zabranjeni su u sledeim sportovima - aeronautika, streliarstvo, automobilizam, bilijar, bob, kugla-nje, brid, ah, karling, gimnastika, motociklizam, moderni pentatlon, kuglanje devetka, jedrenje, streljatvo, skijanje (skijaki skokovi i snow board), plivanje (ronjenje i sinhronizovano plivanje), rvanje. P3. Diuretici : bodi-bilding, boks, dudo, karate, power lifting, veslanje, skijanje (ski skokovi), tekvondo, dizanje tegova, rvanje, wushu.

* samo klenbuterol i salbutamol kada je koncentracija u urinu iznad 1000 ng/ml

M1. Poboljanje transporta kiseonika M2. Farmakoloka, hemijska i fizika manipulacija M3. Genski doping

21

Specifine supstance
Nalaze se iroko dostupni Lako dolazi do kontaminacije Takozvani sluajni doping Blae sankcije za pozitivnog sportistu

Specifine supstance
Stimulansi (efedrin, metilefedrin, L-metilamfetamin) Kanabinoidi Inhalirani Beta-2 agonisti (sem klenbuterola) Diuretici (ne kao P3) Maskirajui agensi (probenecid) Glukokortikosteroidi Beta blokeri Alkohol

Lokalni anestetici
Davanje lokalnih anestetika injekcijom je dozvoljeno u sluajevima - bupivakain, lidokain, mepivakain, prokain, ksilokain i karbokain (ne i kokain) Zajedno se mogu davati i vazokonstriktorne supstance Lokalne ili intra-artikularne injekcije mogu se dati samo kada je to medicinski opravdano, sa dostavljenim pismenim obavetenjem relevantnoj medicinskoj komisiji, pre takmienja ili tokom takmienja u hitnom sluaju Obavetenje mora da sadri dijagnozu, dozu i nain primene leka

Glikokortikosteroidi
Sistemska upotreba koritkosteroida je zabranjena Oralno, auralno, dermatolko, inhalatorno, nazalno i oftamoloko (ali ne rektalno) davanje kortikosteroida je dozvoljeno Takoe su dozvoljene intraartikularne i lokalne injekcije kortikosteroida. Potrebno je obavestiti relevantnu medicinsku komisiju

22

23

24

Doping kontrola

Skup postupaka, mera i aktivnosti usmerenih na utvrivanje prekraja anti-doping kodeksa

25

Sadraj
Izbor sportiste Priprema za doping kontrolu Sprovodjenje doping kontrole Aktivnosti nakon doping kontrole

Izbor sportiste
Testiranje na takmienju
Pozicija na takmienju Linija br./ igra br. Obaranje rekorda Metoda sluajnog izbora

Izbor sportiste
Testiranje van takmienja
Izbor sportsita koje treba testirati Metoda sluajnog izbora Ciljano Iznenadno poboljanje rezultata Ponaanje koje ukazuje na doping Suspendovani ili diskvalifikovani sportisti Povratak nakon oporavka

Sadraj
Izbor sportiste Priprema za doping kontrolu Sprovodjenje doping kontrole Aktivnosti nakon doping kontrole

Plan stanice za doping kontrolu

ekaonica Radna soba

Toalet

26

ekaonica
Obezbeena Dovoljno prostora Registracionu pult Stolice i klupe Adekvatna koliina flairanog pia i postojanje rashladnih ureaja Velika korpa za ubre Uslovi za zabavu

Toalet
Dovoljno veliki i za sportistu i svedoka Ogledala WC olja

Napici u sobi za doping-kontrolu

Dovoljna koliina Flairana, odnosno fabriki zatvorena pia Tetrapak vs. boce i konzerve Pie koje sadri kofein? Ne alkoholno pie?

Formulari

Notification Form Doping Control Form Registration at DCS Failure to comply form / report DC Officer Report Form Laboratory advice form/Chain of custody form Anti-doping organization collection session timesheet

Oprema za uzimanje uzoraka

Specifikacija kitovi za doping kontrolu
2 staklene boice Specijalan sistem za zatvaranje Jasno oznaane boce A i B, broj sa 6 cifara A & B boce su razliite boje

27

Osoblje u anti-doping sobi

Doping Control oficir Obezbeenje Osoba za registracionim pultom Pratilac (govori jezik sportiste) Svedok (isti pol)

28

Sadraj
Izbor sportiste Priprema za doping kontrolu Sprovodjenje doping kontrole Aktivnosti nakon doping kontrole

Sprovoenje doping kontrole

Pristup sportisti davanje obavetenja Dolazak u ekaonicu stanice za Doping kontrolu Poetak sprovoenja procedure doping kontrole

Osoblje za doping kontrolu

Pratilac Obezbeenje Osoba za registarcionim pultom Doping Control Oficir Svedok Predstavnici organizatora ili asocijacije

Obavetenje o doping kontroli

Pratilac mora sebe da identifikuje Potvrivanje identiteta sportiste Davanje obavetenja o doping kontroli Potpis sportiste Izdavanje Doping Control Pass-a Pratnja sportiste do stanice za doping kontrolu

Detalji u obavetenju
Precizirano vreme ne due od 1 sata Neophodna identifikaciona karta Pravo sportiste da bude praen Upozorenje o posledicama nedolaska Upozorenje o davanju urina uz pristustvo svedoka

29

Dolazak u eakonicu
Check-in
provera Doping Control Pass-a zabeleiti vreme dolaska proveriti identitet sportiste vratiti kopiju obavetenja sportisti

Sve vreme ga nadgledati Zabranjeno je slikanje, itd Obezbeeno flairano pie

Radna soba stanice za doping kontrolu

Samo jedan sportista Provera identiteta Sportsista bira kit za doping kontrolu

Svedok
Istog pola kao sportista, Potpisuje se na DC formularu

Ako je potrebno skinuti panatalone do ispod kolena

Radna soba stanice za doping kontrolu

Sportista sipa uzorak u boicu A & B Provera specifine teine i pH vrednosti
1.010 (papirne trake) 1.005 (optika oprema) pH izmeu 5 i 7

Sve upisati u DC formular

30

Radna soba stanice za doping kontrolu

Zabeleiti sve uzete lekove i suplemente u poslednja tri dana

Radna soba stanice za doping kontrolu

Uporedi brojeve na boicama i formularima

Radna soba stanice za doping kontrolu

Prijaviti bilo koju neregularnost Potpisati DC formular Dati kopiju sportisti

Rukovanje sa uzorcima
protokol se alje organizatoru takmienja uzorci se alju akreditovanoj laboratoriji
kurirom (DHL) doping kontrol oficir poiljke su zapeaene !!!

Poslati uzorci su praeni formularom i oznaeni samo brojevima bez imena i prezimena sportiste !!!

31

Laboratorijska analiza
Analizira se samo uzorak A Boica sa uzorkom B se uva u friideru Laboratorija izvetava NADA o rezultatu

REZULTAT NEGATIVAN
Informie se sportska organizacija Sportsita ne mora biti obaveten Uzorak B se unitava nakon 30 dana

REZULTAT POZITIVAN
Informie se sportska organizacija Identifikuje se pozitivan sportista Obavetava se sportista i trai objanjenje Sportista ima pravo da trai analizu B uzorka Sportista ima pravo da bude prisutan tokom reanalize Ponovo + rezultat - postupak utvrivanja odgovornosti

sportista druga lica (npr. trener, lekar)

Posledica prekraja AD kodeksa

Nadlean je sportski savez Kazne I tipa Kazne II tipa - ponitenje rezultata - zabrana uestvovanja - radnopravna - graanskopravna - prekrajnopravna - krivinopravna odgovornost - uskraivanje sredstava

Sankcije sportskog saveza

Diskvalifikacija - ponitavanje rezultata - oduzimanje medalja, bodova i nagrada - suspendovanje tima iz daljeg takmienja Privremena suspenzija do kraja pretresa Zabrana uestvovanja na takmienjima

32

Zabrana uestvovanja na takmienjima

Ozbiljan prekraj godine zabrana I put suspenzija 2 II put doivotna

Pravo na albu
Sportski savez Nacionalna antidoping agencija WADA Meunardni arbitrani sud za sport

Nenameran prekraj I put ukor ili 1 god. susp. II put suspenzija 2 godine III put - doivotna zabrana

33

34

OSNOVI SPORTSKE ISHRANE Vrhunski sport

www.adas.org www.adas.org

SVAKO TELO JE DRUGAIJE, KVALITETNA ISHRANA JE UNIVERZALNA !!!

35

Ne postoji SAMO JEDNA VRSTA ishrane koja e rezultirati optimalnim sportskim nastupom, ali svaka vrsta ishrane treba da uzme u obzir energetske potrebe, makronutritivni sastav, mikronutritivni unos i balans tenosti sportiste.

Zahtevi sportske ishrane

Specifine potrebe odreenog sporta Obim i volumen dnevnog treninga Starost Pol SKLONOST ka odreenoj ishrani !!!

Energetske potrebe
Neaktivni pojedinci imaju manje energetske potrebe ene 1800 - 2100 kcal, mukarci 2200 - 2500 kcal Kod fiziki aktivne populacije rastu energetske potrebe ene 2500 - 4000 kcal, mukarci 3000 - 6000 kcal

Ekstremne energetske potrebe

Biciklizam Trka kroz Ameriku - 14000 do 16000 kcal na dan enske takmiarke u gimnastici - 1200 kcal dnevno Fudbalska utakmica - 800 do 1500 kcal tokom jednog mea

Preporuke za unos makronutrijenata

Ugljeni hidrati Masti kcal Proteini - 55 do 60% ukupne koliine kcal - ispod 30% od ukupne koliine - 10 do 15% ukupne koliine kcal

Ugljeni hidrati u sportskoj ishrani

Izvor energije tokom fizike aktivnosti Glikogen u miiima je energetsko gorivo za miie Glikogen iz jetre odrava normalan nivo eera u krvi (CNS) Veliina depoa direktno utie na snagu i izdrljivost sportiste Zalihe glikogena se mogu poveati treningom i ishranom

36

Distribucija ugljenih hidrata u organizmu

Jedan gram ugljenih hidrata sadri 4 kcal energije Miini glikogen 400 grama = 1600 kcal Glikogen iz jetre 100 grama = 400 kcal Glukoza iz krvi 3 grama = 12 kcal UKUPNO 503 g = 2012 kcal

Glikogen kod sportista

Gornji limit za deponovanje glikogena - 15 g/kg telesne mase ZA MUKARCA OD 70 kilograma = 1050 grama ZA ENU OD 56 kilograma = 840 grama

Preporuke za unos ugljenih hidrata

60 do 65% od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa (500 g) Intenzivna fizika aktivnost - do 70% kalorijskog unosa 8 do 10 g po kilogramu telesne mase ne rafinisana hrana, voe bogato vlaknima, pecivo, cerealije, testenine, povre

Trening i metabolike adaptacije

Vei kapacitet za oksidaciju ugljenih hidrata Piruvati se vie ukljuuju u aerobni metabolizam Povean oksidativni kapacitet mitohondrija Vea koncentracija oksidativnih enzima Poveano deponovanje glikogena Tokom submaksimalnog napora vea utilizacija masti

Dijetna vlakna
Rastvorljiva - hemiceluloza, pektin, gume Nerastvorljiva - celuloza, lignin Pravilno funkcionisanje digestivnog trakta, bolji balans vitamina i minerala, prevencija hroninih oboljenja 25 do 30 g vlakana dnevno

37

Glikemijski indeks
Kvalitativni indikator sposobnosti da ugljeni hidrati uneti hranom brzo podignu vrednost glikemije 100 grama glukoze ima glikemijski indeks od 100

Vrednosti glikemijskog indeksa

VISOK (od 60 do 100) - glukoza, argarepa, sportski napici, med, korn-flakes, beli hleb, pirina, krompir SREDNJI (od 40 do 59) - banana, sukroza, ips, breskva, pageti, pomoranda NIZAK (od 01 do 39) - jabuke, fruktoza, kikiriki, leguminoze, pasulj, riblje meso

Faktori koji utiu na glikemijski indeks

Svarljivost skroba u hrani Interakcija skroba sa proteinima hrane Koliina i vrsta masti, eera i vlakana u hrani Prisustvo drugih materija (molekuli koji povezuju skrob) Oblik hrane (suva, tenost, mlevena, stepen prokuvanosti) Kombinacija namirnica konzumiranih u datom vremenu

Ishrana pre fizike aktivnosti

Spreava nizak nivo eera u krvi tokom fizike aktivnosti Obezbeuje energiju korienjem uskladitenog glikogena Umiruje stomak, apsorbuje eludane sokove i spreava glad Uliva sigurnost sportisti u njegove fizike sposobnosti

Ugljeni hidrati pre aktivnosti

Uneti 3 do 5 g na kg telesne mase (150 do 300 g) Obrok 3 do 4 sata pre aktivnosti Moe i jedan sat pre aktivnosti (mali obrok) Namirnice sa niskim glikemijskim indeksom

Ugljeni hidrati za vreme aktivnosti

Oko 60 g na sat aktivnosti (tean ili vrst obrok) Glikemijski indeks od 40 do 60 Obrok bez fruktoze

38

Ugljeni hidrati nakon aktivnosti

Odmah nakon treninga ili utakmice a najkasnije posle 2h Najvea aktivnost enzima glikogeneze Uneti 10 do 12 g ugljenih hidrata na kg telesne mase Brzina obnavljanja glikogena =5 do 7% na sat Namirnice sa srednjim ili visokim glikemijskim indeksom

Masti u sportskoj ishrani

Energetske materije Daju 75% energije u miru i 50% tokom umerene aktivnosti Komponenta elijske membrane i nervnih vlakana Okruuju i tite vitalne organe, slue i kao toplotni izolator Prekursori za sintezu steroidnih hormona i liposolubilnih Vit. Depresor oseaja gladi

Energetika masti
Jedan gram lipida oslobaa 9 kcal energije Tipian fudbaler od 80 kg ima oko 10% telesne masti Deponovana energija u obliku lipida = 72 000 kcal Dvoljno za fiziku aktivnost koja neprekidno traje 100 sati

Preporueni dnevni unos masti

Unos lipida ispod 30% dnevnog kcal unosa Zasiene masne kiseline ispod 10% dnevnog kcal unosa Nezasiene masne kiseline bar 70% od ukupnog unosa masti Odnos 50:50 izmeu poli i mono-nezasicenih masnih kiselina Manje od 300 mg holesterola dnevno

39

Masti - podseanje
Mnogi sportisti ne unose dovoljno masti Plae se poveanja sadraja telesnih masti u telu Oko 20 do 25% kalorijskog unosa koji potie od masti Prihvatljivo i preporuljivo

Uloge proteina u organizmu

Strukturna, enzimska, imunoloka (zatitna) Hormonska i neurotransmiterska Transportna, energetska, puferska (odravanje normalnog pH) Osmotska (odravanje optimalnog balansa tenosti) Mehanika

Dnevne potrebe za proteinima

U savremenoj ishrani unos proteina ucestvuje sa oko 10 do 15% dnevnog kalorijskog unosa - optimalno 15% Zdrava odrasla osoba = 0,8 g /kg TM U periodu adolescencije = 0,9 g/kg TM Sportovi izdrljivosti = 1,2 do 1,4 g/kg TM Sportovi snage i brzine = 1,2 do 1,8 g/kg TM

Unos proteina u mega-dozama

MIINA MASA SE NE UVEAVA UNOSOM HRANE BOGATE PROTEINIMA !!! Viak unetih proteina koristi se za energetski metabolizam Ekstra proteini se takoe recikliraju u masti i deponuju u telu Neeljena dejstva dovode do ugroavanja bubrenih i jetrinih funkcija Preopterenje ureom i drugim produktima metabolizma azota

Bioloka vrednost proteina

Ocena kompletnosti proteina i sadraja esencijalnih AK Maksimalna vrednost = 100 Jaja = 100 riba = 70 govedina = 69 Kravlje mleko = 60 pirina = 57 Soja = 47 krompir = 34

Kompletni proteini
Imaju sve esencijalne kiseline u svom sastavu Pravilan odnos AK Odravanje azotnog balansa Neophodni za rast i razvoj tkiva Potiu iz ivotinjskih proizvoda

40

Nekompletni proteini
Nedostaje jedna ili vie esencijalnih AK Unos dovodi do neuhranjenosti Mogu da imaju odgovarajui proteinski ili energetski sadraj Uglavnom potiu iz namirnica biljnog porekla

Vegetarijanski pristup u sportu

Pravi vegetarijanci ili vegani jedu samo hranu biljnog porekla Lakto-vegetarijanci konzumiraju i mlene proizvode Lakto-ovo-vegetarijanci jedu mlene proizvode i jaja.

Mogui nutritivni deficiti vegetarijanaca

ESENCIJALNE AMINO KISELINE, KALORIJE RIBOFLAVIN, VITAMIN B12, VITAMIN D, CINK, KALCIJUM I GVODJE

Mikronutrijensi
Vitamini i minerali se nalaze u irokom spektru namirnica Unos vitamina i minerala je upravo srazmeran unosu energije Nedostak je retka pojava kod ljudi sa balansiranom ishranom Sportistima je potrebna vea koliina minerala i vitamina, jer prati poveane energetske potrebe

Antioksidansi
Vitamin C, E, selen, gvoe, cink, bakar i magnezijum. Za borbu protiv oksidativnog stresa Oksidativni stres u sportu dovodi do miinog zamora i povreda Fizika aktivnost - hronino stanje oksidativnog stresa

Uloge antioksidantne odbrane

Spreavanje formiranja slobodnih radikala Tretman i regeneracija tkiva oteenih radikalima Neutralizacija slobodnih radikala Transformacija radikala u manje reaktivne molekule Sa drugim agensima pomagau u stvaranju zdrave sredine

41

Kalcijum
Spreava gubitak mineralne strukture kostiju Smanjuje rizik od pojave povreda LMS i osteoporoze Rizik kod hipoenergetske i tzv. brze hrane i vegetarijanaca Prevencija - adekvatan unos Ca i redovna fizika aktivnost Preporuke za unos = 1 gram dnevno

Gvoe
Rizik kod hipoenergetske, tzv. brze hrane i vegetarijanaca Sportovi izdrljivosti poveavaju rizik od malnutricije gvoem Poveana uestalost anemije Preporuke za unos = 18 mg na dan Unos mravog mesa, piletine i ribe Zamena kafe i aja napicima sa vitaminom C

Balans tenosti u sportu

Voda ini 40 do 50% ukupne TM i preko 70% sadraja miia Dehidracija u sportu dovodi do poremeaja ydravlja i nastupa Znaajan gubitak telesne tenosti i minerala Tokom aktivnosti, organizam gubi tenost preko koe putem znojenja i disanjem u vidu vodene pare u izdahnutom vazduhu.

Balans tenosti u sportu II

Izgubljena koliina tenosti zavisi od T, RVV, Nad. V U rasponu je od 0,5 do 1,2 L a moe biti i 2 l/h pa i vie Rizik poinje sa dehidratacijom veom od 2% TM Tokom fudbalske utakmice dehidratacija i do 5% TM Od pada sposobnosti fizikog izvoenja do toplotnog udara

Mehanizam ei nije dovoljan za odravanje hidriranosti tokom fizike aktivnosti !!!

Preporuke za rehidrataciju
Adekvatna rehidratacija - uz vodu se nadoknauju i elektroliti Unos previe tenosti dovodi do hiponatremije to moe uzrokovati konfuziju, dezorijentaciju, pa i konvulzije Ugljeni hidrati u napicima za rehidrataciju izmeu 5 do 8% sa srednje do visokim glikemijskim indeksom

42

DRINK

CHO
(g/100 mL)

Na+
(mEq/L)

K+
(mEq/L)

Caffeine
(mg/L)

Osmolality
(mOsmol/kg)

Oko 400 do 600 ml tenosti neposredno pre fizike aktivnosti, a zatim 200 do 250 ml svakih 15 minuta tokom fizike aktivnosti !!!

10K Coca-Cola Cranberry juice Dioralyte Exceed Gatorade Isostar Orange juice Sprite Water

6.3 10.7 10-15 1.6 6.0 6.0 7.6 11.8 10.2 0

52 2 2 60 21 21 24 0.5 5 trace

26 0 7 20 3 3 4 58 0 trace

136.8

350 554 890 ? 250 280 305 690 695 0-20

Kontrola telesne mase u sportu

INDEKS TELESNE MASE = TM (kg)/TV (m2) Osobe sa vrednostima izmeu 20 i 25 imaju najmanji zdravstveni rizik NEODGOVARAJUA MERA ZA SPORTISTE !!!

STRUKTURA SASTAVA TELA MASTI - MIII - KOSTI vrhunski fudbaleri ispod 10% masti ODGOVARAJUA MERA ZA SPORTISTE Bioimpedanca Debljina konih nabora

Gubitak telesne mase

Kontinuirana fizika aktivnost (tip izdrljivosti) Srednjeg do velikog intenziteta ( vie od 60% HRmax) Gubitak dnevne energetske potronje od 300 Kcal Kombinacija fizike aktivnosti i ishrane Gubitak masnog tkiva + poveavanje miine mase

Dobijanje telesne mase

Poveanjem kalorijskog unosa Konstantnim meusobnim odnosom makronutritijenata Dobijanje na teini - uveanjem miine mase Intenzivno miino naprezanje (uz otpor) Dnevni suficit 700 do 1000 kcal Nedeljni dobitak 0.5 do 0.75 kg miinog tkiva

43

Ergogena sredstva
Unapreenje sportskog nastupa

Klasifikacija ergogenih sredstava

Melvin WILLIAMS

Unapreenjem fizikih kapaciteta

poveanjem miinog tkiva, brzine metabolizma, energetskih rezervi, poboljanjem isporuke energije miiima i smanjenjem akumulacije supstanci koje utiu na optimalnu produkciju energije

Unapreenjem mehanikih kapaciteta poboljanjem efikasnosti i stabilnosti telesne biomehanike Unapreenjem mentalnih kapaciteta poveanjem psiholokih procesa koji maksimiziraju produkciju energije i smanjenjem uticaja faktora koji ugroavaju optimalnu psihiku funkciju

Nutritivna Farmakoloka (doping) Fizioloka Psiholoka Mehanika

Ergogena sredstva sa dokazanom naunom podrkom

Kreatin Kofein Bikarbonati
Ostojic S.M. Creatine supplementation in young soccer players. International Journal of Sport Nutrition and Exercise Metabolism 2004; 14 (1): 95-103.

Ergogena sredstva sa umerenom naunom podrkom

Antioksidantni suplementi (vitamin C, vitamin E, selen) Proteini i amino kiseline (amino kiseline razgranatih lanaca) Glicerol (doping sredstvo !!!)

Ergogena sredstva bez znaajne naune podrke

Ginseng i biljni proizvodi Karnitin Koenzim Q10 Inozin Hrom pikolinat Kolostrum Trigliceridi srednjih lanaca Androstenedion Dihidroepiandrosteron Ostali prohormoni Hidroksimetil butirat Ostalo ...

44

enska sportska trijada

Poremeaji ishrane Dismenoreja Prerana osteoproza

enska sportska trijada

Estetski sportovi (gimnastika, plivanje, ples ...) Uestalost kod ena sportista od 3.4 do 66% !!! Intenzivni trening Poremeena ema ishrane Hormonski poremeaji Negativan uticaj na normalan razvoj i proces sazrevanja kostiju

enska sportska trijada

UZROCI

enska sportska trijada

TRETMAN Sport ukljuuje fiziko i mentalno zdravlje Pobeda po svaku cenu nije idealna filozofija Uspean sportski nastup - optimalan unos nutrijenata Snaga i telesni sastav - vaniji od telesne mase Seksualno sazrevanje - normalizovano Konsultacija sa strunjakom

Pritisak da se odri dobar rezultat Pritisak od strane trenera Nerealna samooekivanja Pritisak drutva Loe samopouzdanje Loa slika o sopstvenom telu

USTANOVE I ORGANIZACIJE KOJE SE BAVE SPORTSKOM ISHRANOM

American Society for Nutritional Sciences 9650 Rockville Pike, Bethesda, MD 20814, USA tel: (301) 5307050 - fax: (301) 5711892 - http://www.faseb.org/asns/ National Center for Nutrition and Dietetics 216 West Jackson Boulevard, Chicago, IL 606066995, USA tel: (312) 8990040 - fax: (312) 8991739 - http://www.eatright.org Sports, Cardiovascular and Wellness Nutritionists 90 S Cascade #1190 Colorado Springs CO 80903, USA tel: (719) 4757751 - fax: (719) 4758748 - http://www.nutrifit.org Gatorade Sports Science Instiutte 617 West Main Street, Barrington IL 60010, USA tel: (1800) 6164774 - fax: (1800) 6164774 - http://www.gssi.org

45